tehni cko i nau cno pisanje - university of...

Racunarska priprema dokumenta za stampuLATEX

Tehnicko i naucno pisanje

dr Jelena Graovac

Matematicki fakultetUniverzitet u Beogradu

dr Jelena Graovac Tehnicko i naucno pisanje


Literatura

Zasnovano na:Goran Nenadic, Predrag Janicic, Aleksandar Samardzic: LATEXza autore, Beograd, Kompjuter biblioteka, 2003.(http://poincare.matf.bg.ac.rs/~janicic//latex2e/)



Pregled

Racunarska priprema dokumenta za stampu

Interaktivno-graficki pristupProcesivni pristupKoji pristup izabrati?

LATEX

Komande u LATEX-uOkruzenja u LATEX-uPrvi primer




Pristupi u racunarskoj pripremi dokumenta za stampu

Interaktivno-graficki pristup

Autor, uglavnom samostalno, graficki oblikuje svoj tekst tokomunosaWYSIWYG“What You See Is What You Get“, ono sto vidis, to i dobijas“What You See Is all You´ve Got“, ono sto vidis, to je sve stodobijasObelezja nisu vidljiva ni dostupna korisnikuObelezja se uglavnom vezuju za graficke karakteristike teksta(npr. predstavljanje dela teksta krupnijim slovima, cirilicom ilinekim drugim pismom, postavljanje poravnanja i slicno)Ovako funkcionisu mnogi danasnjih komercijalni tekst-procesori(npr. Microsoft Word, MacWrite, WordPerfect i sl.).




Pristupi u racunarskoj pripremi dokumenta za stampu

Procesivni pristup

Faza unosa i opisa teksta je striktno odvojena od fazegrafickog slaganja teksta i vizuelizacijeNaglasak je na opis logicke strukture teksta bez brige o tomekako on trenutno izgleda na ekranuZa unos teksta se koristi proizvoljni editorObelezja korisnik eksplicitno unosi u tekstObelezja uglavnom oznacavaju logicke celine u tekstu (npr.naslov, iskaz teoreme, oznaka formule i slicno)Prikazivanje se definise jedinstveno za sve instance kojeodgovaraju odre�enom logickom obelezju




Koji pristup izabrati?

Interaktivno-graficki pristupPriprema kratkih i jednostavnih tekstovaPriprema multimedijalnih dokumenataCesto nisu nezavisni od platformeNajcesce su komercijalniVeca udobnost pri radu

Procesivni pristupPriprema matematickog ili tehnickog tekstaPriprema dugackih i slozenih tekstova sa puno referenciPriprema dokumenta koji ce biti dora�ivan ili menjan na viserazlicitih sistemaPripremljeni tekstovi su, u principu, nezavisni od platforme nakojoj se mogu viuelizovati i/ili ponovo koristitiPo pravilu su besplatniZahtevaju malo vise vremena i strpljenja pri ovladavnjukomandama na samom pocetku




Koji pristup izabrati?

Razlika izme�u ova dva prisputa je sve manja

U interaktivno-grafickim sistemima postoje stilovi kojima semoze definisati niz grafickih karakteristika, moze se do nekognivoa oznaciti logicka struktura dokumenta, unesu reference islicnoU procesivnim sistemima postoje programska okruzenja kojaomogucavaju da se dokument, u obliku pripremljenom zastampu, pojavljuje paralelno sa unosom teksta (na primer, uzasebnom prozoru)




TEX i LATEX

TEX – Osmislio Donald Knut kasnih sedamdesetih proslog veka

Pripada klasi procesivnih sistema: za neposredan unos i opisteksta koristi se bilo koji editor, a za graficku vizuelizaciju sekoristi odgovarajuci program

Nezamenjiv alat pri pisanju matematicke, racunarske itehnicke literature

Logika TEX-a je u osnovi bliska logici programiranja: TEX je, ustvari, programski jezik koji se koristi za strukturiranje igraficko opisivanje teksta

Dopusta prosirivanje i prilago�avanje specificnim potrebama

Koriscenjem osnovnog skupa komandi moze se definisati skupsopstvenih definicija, takozvanih makroa, i biblioteka takvihmakroa koji se mogu ponovo koristiti




TEX i LATEX

LATEX je jedna od opstih biblioteka TEX-a koju je kreirao LesliLamport

Obezbe�uje skup specificnih klasa dokumenata kojeomogucavaju znatno udobniji rad, za razliku od TEX-a gdeautori imaju obavezu da potupno opisu izgled svog teksta (naprimer, definisanje sirine i duzine teksta na strani, tipove slovai njihove velicine, razmake koji se ostavljaju iza i isprednaslova, kao i mnoge druge tehnicke detalje)

Makori LATEX-a omogucavaju da se mnogi standardni zadaciobave automatski izborom i navo�enjem odgovarajuceg,,stila“ (na primer, a4paper)

LATEX se izgovara sa ,,lateh“, re�e ,,latek“, a ne ,,lateks“ ilibilo kao drugacije




Oznacavanje teksta – komande u LATEX-u

Priprema teksta u LATEX-u podrazumeva da se odre�eni deloviteksta oznace ili obeleze kako bi bili pravilno pripremljeni zastampu

Za oznacavanje se koriste LATEX komande (koje su zapravoTEX komande i makroi)

Komande pocinju znakom \ za kojim sledi niz slova (naprimer, \section, \it, \LaTeX)

Ime komande je maksimalan niz slova koja se nalaze iza znaka\ (sve do pojave prvog neslovnog karaktera)

Primeri: a \in S (komanda in), a \inS (komanda inS),a \in{}S (komanda in), \sin(x) (komanda sin)





Komande su osetljive na velicinu slova

Komadne mogu predstavljati zapis odre�enih simbola (naprimer, LATEX), imati neko dejstvo na odre�eni deo teksta (naprimer, ispis kurzivnim pismom), davati odre�ene instrukcijeLATEX procesoru (na primer, prelazak u novi red ili na novustranu)

Komande mogu imati i svoje argumente (na primer, naslovglave se prosle�uje kao argument komandi\section{Naslov})

Uobicajeno je da se obavezni argumenti komandi pisu unutarviticastih {} zagrada, dok se opcioni argumenti navode uuglastim [] zagradama





Pored komandi koje proizvode neko dejstvo u izlaznom tekstu,LATEX podrzava i komandu (tzv. komentar) koja omogucavaoznacavanje delova teksta tako da oni budu ignorisani odstrane LATEX procesora

deo teksta zapisan od znaka % do kraja reda smatra sekomentarom




Primer nekih osnovnih komandi LATEX-a




Oznacavanje teksta – okruzenja u LATEX-u

Pored komandi, instrukcije se LATEX-u mogu zadati i prekookruzenja

Okuzenja menjaju nacin na koji LATEX formatira deo tekstakoji je naveden u okviru njih

Pocetak okruzenja oznacava se komandnom sekvencom oblika\begin{okruzenje}, a kraj komandom \end{okruzenje}




Primer nekih osnovnih okruzenja LATEX-a




Prvi primer u LATEX-u

Upotreba LATEX-a: prvi primer iz knjige(pr uvod.tex)(http://poincare.matf.bg.ac.rs/~janicic//latex2e/)




Instalacija LATEX-a

Linux Ubuntu

sudo apt-get install texlive-fullOkruzenje: sudo apt-get install texmaker

WindowsNajpre se instalira osnovna ili kompletna verzija MikTeX(http://miktex.org/)

Osnovna instalacija (˜170 MB). Pokrene sebasic-miktex-2.9.4250.exe i prate uputstvakompletna instalacija (˜1,1 GB). Pokrene semiktex-setup-2.9.3959.exe i prate uputstva

Instalira se neko okruzenje iz kog ce se koristiti MikTeX

TeXStudio (http://texstudio.sourceforge.net/)(slobodno dostupan)WinEdt (http://www.winedt.com/) (probna verzija jedostupna samo 30 dana)


http://miktex.org/

http://texstudio.sourceforge.net/

http://www.winedt.com/




Dokument kreiran u LATEX-u ima dva dela: u prvom se navodenjegove opste karakteristike, dok se u drugom nalazi opissamog teksta

Prvi deo (tzv. preambula) pocinje komandom\documentclass{klasa} koja zadaje jednu od predefinisanihklasa u skladu sa kojom se dokument kreira (na primer, articleili book)

Drugi deo pocinje komandom \begin{document} i zavrsavase komandom \end{document}

Komandom \section se oznacava novo poglavlje

Novi pasus u dokumentu oznacava se ostavljanjem jednogpraznog reda u ulaznoj datoteci, dok se forsirani prelazak unovi red (bez pocinjanja novog pasusa) dobija komandom \\.





Komanda \emph u prvom pasusu oznacava deo teksta koji cebiti ispisan naglaseno u odnosu na ostatak teksta

Komanda \textbf u drugom pasusu oznacava deo teksta kojice biti ispisan podebljano

Komandom \underline (u poslednjem pasusu) obelezen jedeo teksta koji ce biti podvucen

Drugi pasus je izdvojen u okruzenje center radi centriranogformatiranja





U drugom poglavlju primera ilustrovan je zapis jednejednostavne matematicke formule. Formule se zapisujuizdvajanjem u tzv. matematicko okruzenje uokvireno znacima$$

Komande \forall, \geq, \in i \varepsilon ispisuju redomsimbole ∀, ≥, ∈ i ε

,,Komande“ ^ i _ sluze za ispis indeksa koji se navode kaoargumenti





Dokument koji je zapisan u ulaznoj datoteci i sacuvan udatoteci primer .tex potrebno je obraditi LATEX procesorom,komadom oblikalatex primer.tex

Kao rezultat uspesnog procesiranja dokumenta, LATEX kreiradatoteku primer.dvi, koja sadrzi graficki opis dokumenta udvi formatu.

Od primer.dvi datoteke dobija se primer.pdf datoteka,komandom oblikadvipdf primer.dvi

Adobe Reader (http://get.adobe.com/reader/) jetrenutno najpopularniji program za otvaranje i pregled pdfdatoteka


http://get.adobe.com/reader/

tehni cko i nau cno pisanje - university of...

Documents