tehnika i metodika izabranog sporta radni materijal za ispit

8/11/2019 Tehnika i Metodika Izabranog Sporta Radni Materijal Za Ispit

1/20

PREDMET : TEHNIKA I METODIKA IZABRANOG SPORTA

SPORTSKI TRENING je kompleksan pedagoki proces koji se konkretizuje uorganizovanom vebanju koje se ponavlja sa takvim optereenjem da aktivira fiziolokeprocese superkompenzacije i adaptacije organizma. Na taj nain se postie poboljnje

fizikih (motorikih) tehnikih, taktikih, psihikih intelektualnih kvaliteta sportistekoji se iskazuju u postizanju takmiarskog rezultata.!edna od zabluda koja je dosta tetila sportskoj praksi (a naalost i danas je prisutna kodzaostale strune svesti) je miljenje da se odredjene vrste priprema (tehnika taktikafizika psiholoka teoretska) tretiraju kao izolovane dimenzije treninga."avremeno gledite danas govori o uzajamnoj tesnoj sprezi izmedju navedenih vrstapriprema sportista i paralelnom radu na uzajamnom metodiki skladnom razvijanju svihvrsta pripreme sportista sa eventualnim favorizovanjem neke od vrsta priprema u odnosuna periodizaciju trenanog procesa (pripremni#fizika priprema u dominacijipredtakmiarski#ravnotea svih vrsta priprema takmiarski#dominacija tehniko#taktikepripreme i prelazni period#sve vrste priprema su u relaksaciji).

1. UVOD U TEHNIKU

#$efinicije tehnike (nain izvodjenja nekog kretanja)#%odela tehnike (individualni i kolektivni sportovi)#&ehnika i stil (specifinosti pojedinca)#'enje i motoriko uenje (naini sticanja motorikih znanja pokuaj#pogreka#korekcija)#"ticanje motorikih navika (generalizacija koncentracija automatizacija stabilizacija)#!edinstvo motorikih sposobnosti i motorikih navika (uticaj jednih na druge)

#lasifikacija po aznienku (klasifikacija sportova prema odnosu tehnike i fizikepripreme)#*rste priprema u trenanom procesu (fizika tehnika taktika psiholoka teoretska)#odelne karakteristike sportskih tehnika (kako se dolazi do modela).

TEHNIKAgr. Tekhnik!"#vetaki prema tekhne+umee vetina. Sk#$ %et!&a i$'!(e"a k!)i "e $'i%en)#)# # nek!% 'a, n$'. S$!'t"ka tehnika. 'opteno naintok rada vetina umenost. (lajn,. .-ipka /*eliki renik stranih rei i izraza0%rometej N."ad 1223 str. 4153).

TEHNIKU *IZI+KE VEBE -MOTORNOG AKTA karakteriu 67$7&7 odn.konkretan cilj kretanja i N78,N na koji se taj zadatak praktino ostvaruje.

TEHNIKA *IZI+KE VEBE + nain na koji se postavljeni zadatak moe reiticelishodnije i sa manje naprezanja uz obezbedjivanje boljeg efekta. %rimer tehnikaplivanja#za onog koji prepliva neku deonicu ne koristei ni jedan od naina plivanja(zvaninih tehnika#kraul ledjno leptir prsno) kae se da /N9 *:7$7 &9;N,


2/20

E*IKASNOST TEHNIKE je rezultat /specijalizovanog sistema istovremenih iuzastopnih kretanja usmerenih na racionalnu organizaciju unutranjih i spoljanjih silakoje deluju na ovekovo telo sa ciljem da se ono to potpunije iskoriste0 ($jakov 4=>3)' svakoj tehnici posebno se izdvajaju elementi koji ine njenu


3/20

Za "$!'t"k# tehnik# )e ka'akte'i"tina !$0ta 6!'%a i3/!&)en)a !&'e&)en!7 k'etn!73a&atka -%!&e2n! k'etan)e, k!)e )e 3a"n!/an! na 4i!%ehaniki% 3ak!nit!"ti%a!&'e&)en!7 k'etan)a, a ka"ni)e "2e&i k!& "/ak!7 $!)e&in(a 'a3/i)an)e inten3itetak'etan)a, k!'i"te8i "e in&i/ia2ni% %!7#8n!"ti%a -"t/a'an)e "!$"t/en!7 "ti2a.

"vaki kretni zadatak moe da se rei na vie drugaijih nainaF $akle tehnika ne postoji/samo za sebe0 ve postoji vie razliitih mogunosti za reavanje istog zadatka.

U $'!(e"# "$!'t"k!7 #"a/'0a/an)a, $!"t!)i $'!ti/#'e)e i3%e&)# tehnike i%!t!'ikih "$!"!4n!"ti. Kak!9 Na "/ak!) eta$i 'a3/!)a "$!'ti"te, n)e7!/a tehnika "e&e6ini0e n!/i% ni/!!% 'a3/i)en!"ti %!t!'ikih "$!"!4n!"ti, $!0t! "e 'a3/i)an)e%%!t!'ikih "$!"!4n!"ti, %en)a)# i 6!'%e k'etan)a, !&n. tehnika.

Na 4a3i na$'e& 'een!7, (e2!k#$an $#t #"a/'0a/an)a tehnike, $'e&"ta/2)ak!n"tantn! 'a3/i)an)e %!t!'ikih "$!"!4n!"ti "$!'ti"te i na t!) !"n!/i #"/a)an)e

n!/e i #"a/'0eni)e tehnike k'etan)a i !4'atn!, "/e #"a/'0eni)i ni/! tehnike,#"2!/2)a/a i $!/e8ani ni/! "it#a(i!nih %!t!'ikih "$!"!4n!"ti.

O$ti%a2n# "$!'t"k# tehnik# )e $!t'e4n! na#iti, #"a/'0iti i #"/!)iti # 0t! 'ani)i%7!&ina%a.

Tehnika se kao vrsto formiran stereotip odlikuje velikim stepenom celovitosti azadatak sportskog treninga je da se formiraju sve savreniji mehanizmi koordinacijepokreta da tehnika odredjene sportske grane ili discipline postane stabilna iautomatizovana motorna navika.

PUT STVARANA MOTORI+KE NAVIKE, ODN. TEHNIKE KRETANA


4/20

M!t!'ik! #en)e )e $!"e4na "$e(i6ina /'"ta #en)a /i0ih ;i/ih 4i8a i !/eka.6a motoriko uenje viih ivih bia mogu se uzeti primeri &'e"#'e pasa konjamajmuna i drugih ivotinja a kod oveka motoriko uenje vezuje se za ovladavanjetehnikom polistrukturalnih (kompleksnih) kretanja vezanih za ivotne radne sportske ilineke druge aktivnosti. "vako uenje dakle i motoriko obavlja se odvijanjem fiziolokih

i psihikih procesa koji se nalaze u uzajamnom jedinstvu. Nesavremena shvatanja kojihje dodue danas sve manje tumaila su motoriko uenje u dosta uskom didaktikompoimanju kao usvajanje kretnih navika i vetina. edjutim motoriko uenje je mnogokompleksniji problem uenje koje je prvenstveno vezano za svesnu aktivnost ifunkcionisanje najviih delova CN"#a dakle %!t!'ik! #en)e /e3an! )e i 3a6!'%i'an)e i 'a3/i)an)e %!t!'ikih "$!"!4n!"ti, "ti(an)e 3nan)a i 6!'%i'an)e 2in!"ti.

%od motorikim uenjem podrazumeva se proces u kome se kao rezultat ogledajupromene na nivou kretne delatnosti (navike sposobnosti vetine) na nivou znanja ipromene linosti u biolokoj psihikoj i socijalnoj oblasti. P'i!'itetni 'e3#2tat%!t!'ik!7 #en)a "# %!t!'ike na/ike, !&n. tehnika k'etan)a.

St/a'an)e %!t!'ikih na/ika < tehnike k'etan)a -"t'#kt#'i'an)e $!k'eta i k'etan)a!edan od utemeljivaa &eorije strukture pokreta N.A.Be'n0ta)n ukazuje na

problem da kretanjem ne moe da se upravlja samo eferentnim impulsima nego su zanjegov organizovani tok potrebni aferentni procesi koji alju signale o stanju u kome senalaze miii i zglobovi o poloaju segmenata lokomotornog aparata i onim prostornimkoordinatama u kojima se pokret odvija. Na taj nain se voljni pokreti odn. predmetnaradnja (akcija) oslanjaju na zajedniki rad najrazliitijih delova mozga. *#nk(i!na2ni&e2!/i %!37a, -$'e%a #'i)a, 1=>? k!)i &e2#)# #3a)a%n!, "#:

I -$'/i 42!k 'e7#2i"an)a t!n#"a i "tan)a 4#&n!"ti,II -&'#7i 42!k $'i)e%a, !4'a&e i #/an)a in6!'%a(i)a,III -t'e8i 42!k $'!7'a%i'an)a, 'e7#2i"an)a i k!nt'!2e "2!;enih 6!'%i

&e2atn!"ti.E2e%enti $'/!7 42!ka %!37a !4e34e&)#)# t!n#" %i0i8a bez kojeg ni

elementarno koordinirano kretanje ne bi bilo mogue a potom elementi &'#7!76#nk(i!na2n!7 42!ka %!37a $'#;a)# %!7#8n!"t &a "e !"t/a'#)# !ne a6e'entne"inte3e # i)e% "e "i"te%# !&/i)a $!k'et, &!kt'e8i 42!k %!37a !4e34e&)#)e $!tin)a/an)e %!t!'ike i ak(i)e !&7!/a'a)#8i%na%e'a%a, "t/a'a $'!7'a%e i3/'0a/an)a k'etnih ak(i)a i !4e34e&)#)e !n#'e7#2a(i)# i k!nt'!2# t!ka %!t!'ike 3ah/a2)#)#8i k!)!) %!;e &a 4#&e !#/an n)e7!/!'7ani3!/ani i !"%i02)eni ka'akte'.

Na t!) !"n!/i )e Be'n0ta)n 6!'%i'a! "he%# "t'#kt#'e %!t!'n!7 akta i Te!'i)#ni/!a "t'#kt#'e $!k'eta, koja pored urodjenih elementarnih sinergija ukljuuje u sebe inajsloenije specifine ljudske forme telesne delatnosti.

Na%e'a i2i %!t!'ni 3a&atak )e $!2a3na !"n!/a 3a "/e $!k'ete k!)e i3/'0i!/ek. O&'e&)eni %!t!'iki 3a&atak "e ne !"t/a'#)e 6ik"i'ani%, /e8 /a'i)a4i2ni%"k#$!% $!k'eta.


5/20

4. "enzitivni1. otoriki5. 7utonomniNa prvi pogled moe da izgleda da je za motoriku uopte a samim tim i za

motoriko uenje odgovoran samo motoriki sistem. edjutim motoriki sistem

uskladjuje kretnu aktivnost sa senzornom i autonomnom funkcijom. 9lem da bi se nekipokret realizovao moraju da funkcioniu analizatori mora iz njih dolaziti informacija.


6/20

D'#7i ti$ na#enih $!k'eta "# $!k'eti ti$a $'ak"i)a. T! "# tak/i $!k'eti ka!0t! )e $i"an)e, 7!/!', h!&an)e, $2i/an)e, /!;n)a 4i(ik2a i "2. Ak! )e $!k'et "a/2a&an nani/!# $'ak"i)e nika&a "e ne8e 3a4!'a/iti, a a$'ak"i)a %!;e 4iti "a%! $!"2e&i(a4!2e"ti.

M!t!'ike na/ike "e "ti# /e;4an)e%, !&n. $'in(i$!% $!na/2)an)a. otoriki

akt (pokret kretanje) mora se najpre pokazati (demonstrirati) lino ili e to obavitidemonstrator putem filma kinograma video zapisa i sl. a zatim teorijski objasnitinakon ega se pristupa vebanju#ponavljanju odn. pokuavanjem. ' toku pokuavanjajavljaju se greke na koje trener treba odmah da reaguje da zaustavi pogreno izvedenokretanje i da zahteva ponavljanje toga kretanja po odredjenom modelu. %oznato je da jemnogo tee ispraviti pogreno nauenu tehniku kretanja (kada je ve stvoren stvorendinamiki stereotip) nego nauiti pravilno izvodjenje odredjene tehnike kretanja(posebno u sportu).

Eta$e # "ti(an)# %!t!'ikih na/ika "#:

1. I'a&i)a(i)a i2i 7ene'a2i3a(i)au kojoj se pokret ili kretanje izvodi uz prevelikoangaovanje telesne muskulature a time i energije. retanje je nezgrapnonekoordinisano a uee svesti i razmiljanje o tom kretanju je veliko dakle koravelikog mozga veoma angaovana. 8esto se javljaju greke u pokretima i kretanju kojenastavnik#trener treba da uoi i da ih uporno ispravlja. %rincipom uenja (metodomuenja) po principu Hpokuaj#pogrekaH i ispravljanje greaka velikim brojemponavljanja prelazi se u drugu fazu ili etapu koncentracije.

. K!n(ent'a(i)a je faza motorikog uenja u kojoj zadato kretanje dobija postrukturi one svoje prave obrise. 'ee razmiljanja o kretanju je manje nego uprethodnoj etapi energetski uinak manji a pokret (kretanje) uskladjeniji. ' ovoj fazi seformira dinamiki stereotip. 'enik#sportista odmah nakon to oseti da je kretanjepravilno izveo treba da to kretanje ponovo izvede odn. da ga utvrdi.


7/20

"tvaranje motorikih navika se moe pojmiti kao aktivan proces u kome sesubjekat prilagodjava zahtevima uslova sredine ili predjanjim saznanjima o tom pokretuili kretanju dakle zavisno od prethodnog iskustva.

$olaskom do automatizovane motorike navike posao oko njenog korienja uivotu uopte a posebno u sportu nije zavren. Naime posle izvesnog vremena posebno

ako se ne upranjava motorika navika moe i da se izgubi a uzronik njenog gubljenjamoe biti emotivni stres bolest premor pretreniranost pubertet. 6bog toga je potrebnomotoriku naviku dovesti do faze stabilizacije da se ona ne bi deautomatizovala.

. P!& "ta4i2i3a(i)!%motorike navike podrazumeva se njeno izvravanje usituacionim uslovima (varijabilni uslovi spoljanje i unutranje sredine). Nije uputnoprelaziti u fazu stabilizacije pre automatizovanog kretanja jer moe doi do razgradnjepokreta i kretanja.

!edan pokret ili kretanje (napr. skok ut u koarci) sportista moe da naui odn.dovede do automatizma i da on odgovara idealnom modelu kretanja kada ga izvodi ukolskim uslovima na treninzima bez ikakvog ometanja protivnika ili nekih drugihspoljanjih uticaja (galama zvidanje i sl.). edjutim postavimo li prepreku mladom

koarkau u vidu bloka ili na drugi nain (ometanje glasom i sl.) on to kretanje (skok ut)nee izvesti kao automatizovano kretanje nego e taj tehniki elemenat biti sa mnotvomgreaka. &o je upravo indikator da kretanje nije dovedeno do faze stabilizacije i da se jomora raditi na uvrivanju motorike navike.

B'!) $!na/2)an)a )e&n!7 $!k'eta i2i k'etan)a, !&n. /e;4e &a 4i "e "t/!'i2a%!t!'ika na/ika )e 'a32iit, a 3a/i"i !&: #3'a"ta, $'eth!&n!7 %!t!'ik!7 i"k#"t/a,!& "$'!/e&en!7 %et!&"k!7 $!"t#$ka !4#a/an)a, !& 3ainte'e"!/an!"ti-%!ti/i"an!"ti "$!'ti"te, !& k!n(ent'a(i)e, !& ni/!a 4a3inih %!t!'ikih"$!"!4n!"ti, !& k!!'&ina(i!ne "2!;en!"ti $!k'eta i k'etan)a i &'#7ih 6akt!'a. 'svakom sluaju izgradjivanje motorikih navika odn. tehnike pokreta i kretanja jedugovremeni ak i viegodinji proces i nikada se ne prekida. 6a sve vreme bavljenjatelesnim vebanjem a posebno sportom motorike navike odn. tehnika kretanja mora sebar odravati na postojeem nivou to znai da i vrhunski sportisti moraju u treninzimaraditi na tehnici svoga sporta i stalno je usavravati.

!9$,N"&*<


8/20

sportskim aktivnostima angaovati izolovano samo jedan mii nego se radi o sadejstvudva ili vie miia u izvodjenju jednog pokreta.

'enjem nekog pokreta (radei prvenstveno na njegovoj tehnici) neminovno seusled ponavljanja razvija i motorika sposobnost odn. motorike sposobnosti a iobrnuto razvijanjem motorikih sposobnosti utie se na lake savladavanje novih pokreta

i uenje novih kretnih struktura tako da se obostrano utie i na kvalitativnu i nakvantitativnu stranu izvodjenja kretanja.Re3i%i'a)#8i, %!;e "e 'e8i &a !n! 0t! !/ek %!;e&a #ini /e3#)e%! 3a

$!)a% "$!"!4n!"ti, # !/!% "2#a)# %!t!'ikih "$!"!4n!"ti, a !n! 0t! !/ek#%e&a #ini, /e3#)e%! 3a tehnik# k'etan)a, !&n. 3a %!t!'ike na/ike.

U e%# "e 'a32ik#)# %!t!'ike "$!"!4n!"ti i %!t!'ike na/ike9

M!t!'ike "$!"!4n!"ti -4a3ine "e &!n!"e na "/et '!&)en)e% a u tokuontogenetskog razvoja se one menjaju odn. poboljavaju. 'koliko je pojedinacpodvrgnut trenanom procesu bazine motorike sposobnosti e se poveavati priblino

u direktno#proporcijalnom odnosu sa uloenim radom apstrahujui sve ostale faktore(morfoloke psihike socijalne i dr.). edjutim s obzirom na to da su neke bazinemotorike sposobnosti vie a neke manje genetski odredjene to e se na neke moivebanjem vie uticati nego na neke druge (napr. vie se moe uticati na koordinacijuizdrljivost i repetitivnu i statiku snagu a manje na brzinu i eksplozivnu snagu).

@roj motorikih sposobnosti je ogranien i one prate oveka celog njegovogivota uz variranja njihovog ispoljavanja zavisno od godina ivota nasledja uticajatreninga i sredine i drugih faktora.

M!t!'ike na/ike "# "teena, !&n. na#ena k'etan)a.Neke motorike navike#prirodni oblici kretanja (hodanje tranje skakanje bacanje hvatanje puzanje noenjeguranje vuenje penjanje) su urodjena i niko decu njima ne treba da ui nego su one

zabeleene u genetskom kodu. @roj tih urodjenih motorikih navika je relativno mali.nogo je vei broj nauenih kretanja dakle steenih u toku ivota iskustvomfunkcionisanjem i uenjem prvenstveno od roditelja imitiranjem a kasnije krozinstitucionalno edukovanje od predkolske ustanove preko osnovne i srednje kole douniverziteta i dalje u toku individualnog ivota svake jedinke a posebno bavljenjemsportskim aktivnostima.

M!t!'ike na/ike "e %!7# "a/2a&a/ati, !&n. #iti i $!& #ti(a)e% 'a3%i02)an)a! n)i%a, a ne "a%! /e;4an)e%, &!k t! ne /a;i 3a "ti(an)e %!t!'ikih "$!"!4n!"ti,k!)e "e %!7# $!4!2)0a/ati "a%! k'etan)e%, !&n. te2e"ni% /e;4an)e% -t'enin7!%.

Oi72e&n! )e, &ak2e, &a i3%e&)# %!t!'ikih "$!"!4n!"ti i %!t!'ikih na/ika$!"t!)i 0i'!k "$ekta' 'a32iitih /e3a. O/e &/e "t'ane %!t!'ike, k!n"tat!/an! )e,

na2a3e "e # )e&in"t/#, a2i "# !ne na neki nain i ne3a/i"ne, # %e'i k!)a 3a/i"i !& /'"tek'etan)a, !&n. tehnike.%okuaemo da na primerrima objasnimo ove relacije.

Teni"ki t'enin3i uglavnom se baziraju na usavravanju tehnike udaraca i tosvakodnevnim radom a fizikoj pripremi odn. treninzima na poboljanju iliodravanju motorikih sposobnosti posveuje se daleko manja panja (1#5 putanedeljno).

I


9/20

U at2eti(inaprimer posmatrajui disciplinu skok motkom rad na tehnici odvijase 1#5 puta nedeljno a rad na fizikoj pripremi svakodnevno. ada bi bio drugaiji odnosu jednom ili u drugom sportu nainjena bi bila greka u trenanom procesu.

Novije tendencije u treningu idu za tim da HpomireH rad na tehnici i napoboljanju motorikih sposobnosti odn. da svaki trening sadri i rad na tehnici i rad na

fizikoj pripremi odn. poboljanju ili odravanju motorikih sposobnosti to znai da sesve vie fuzionie odn. sintetie rad na motorikim navikama (tehnici) i rad namotorikim sposobnostima to ide u prilog tezi jedinstva te dve strane motorike. 8ini seda je ovakav put u treningu ispravan jedino je pitanje dnevnog i periodinog (po fazama)optereenja jednom ili drugom stranom motorike (motorikim sposobnostima imotorikim navikama) ali je bez sumnje ovakav trend u treningu perspektivan.

O&n!" %!t!'ikih na/ika i %!t!'ikih "$!"!4n!"ti

%rimer koji je dao Ma3nienk! (4=3A) moe da ilustruje karakter povezanostimotorikih navika i motorikih sposobnosti.


10/20

#$'a/2)an)a %!t!'ik!% " !43i'!% na n)en# k!%$2ek"n!"t i (ent'a2n# !&'e&)en!"t,!&n. !&'e&)en!"t $'e%a #&e2# (ent'a2n!7 ne'/n!7 "i"te%a -FNS.

"veukupnim ovekovim funkcionisanjem upravlja CN" a za oblike i nainfunkcionisanja odgovorni su pojedini delovi CN". Najvaniji upravljaki deo CN" jek!'a /e2ik!7 %!37a -FORTE,koji je obeleje samo ovekovo dakle najvii nivo

funkcionisanja oveka (misaona delatnost i aktivnosti prema programu reavanjaproblema) upravlja i u motorikom smislu najkompleksnijim bazinim sposobnostima.' pokuaju razreavanja problema upravljanja motorikom oveka na bazi

fenomenoloko#funkcionalnog pristupa vrena su razna istraivanja a autoriteti koji sunajvie doprineli utemeljivanju principa motorikog funkcionisanja i upravljanja su@erntajn 7nohin 8aidze.


11/20

"utina motorikog funkcionisanja je upravljanje funkcionisanjem CN"prvenstveno kore velikog mozga motornim zonama korteksa kao najvie nervne svesnemisaone delatnosti. 'pravljanjem jednostavnijim kretnim strukturama povereno je niimdelovima funkcionisanja CN" (medjumozak srednji mozak i bazalne ganglije) a najniinivo funkcionisanja je lociran u produenoj modini i kimenoj modini u vidu i na nivou

instinkta odn. refleksa.Dak2e, na na)/i0e% ni/!# 6#nk(i!ni"an)a k!'e /e2ik!7 %!37a FNS5a )ek!!'&ina(i)a $!k'eta i k'etan)a, neki !42i(i 4'3ine a2te'nati/nih $!k'eta i neki !42i(i'a/n!te;e. Na ni;e% ni/!# 6#nk(i!ni"an)a "# 7i$k!"t, neki !42i(i 'a/n!te;e i$'e(i3n!"t, na ne0t! ni;e% ni/!# 6#nk(i!ni"an)a "# ek"$2!3i/na "na7a i 4'3ina, a nana)ni;e% ni/!# 6#nk(i!ni"an)a "# "tatika "i2a, 'e$etiti/na "na7a i i3&';2)i/!"t.

;ijerarhija se svakako ogleda naravno i u strukturi kretanja od najkomplikovanijestrukture kretanja (koordinacija brzina alternativnih pokreta ravnotea prekojednostavnije strukture koja je vezana za gipkost neke oblike ravnotee i preciznostipreko eksplozivne snage i brzine sve do najjednostavnijih kretanja koja su uglavnomciklinog karaktera#repetitivna snaga i izdrljivost).

;ijerarhijska uredjenost motorikog prostora na ovaj simplificirani nainprotumaena je radi lakeg poimanja ove problematike mada je motorikofunkcionisanje mnogo komlikovanije i kompleksnije. 6a potpuno shvatanje motorikogfunkcionisanja potrebno je dobro poznavanje prvenstveno fiziologije nervnog sistemaneurologije i neuropsihologije a to prevazilazi ambicije ove knjige i kompetencijenjenog autora.

TEHNIKA U SPORTU

Tehnika # "$!'t# predstavlja vetinu umenost izvodjenja kretanja u sportskimoblastima odn. u sportskim granama i disciplinama.Tehnika, "$!'t"ka -"$!'t"ka tehnika 5D).N. )e odredjeni nain izvodjenja kretanja usportskim granama odn. disciplinamaK tok primene pokreta pomou kojih se motorikizadatak reava s relativno najveom efikasnouL. ("portski leksikon 7#6 4=IA!ugosloevenski leksikografski zavod 0iroslav rleaL 6agreb str. A3=).S$!'t"ka tehnika -$.&omi 4==1 str. 54) #motoriki stereotip namenski racionalnostruktuiranL.Tehnika # "$!'t# )e dakle mnogoznani pojam jer jedni u njoj vide odredjeni oblikjednog kretanja koje je uopteno standardizovano obeleeno posebnim imenom drugimisled a je to samo opta koordinacija pokreta trei da je to nain ostvarivanjaodredjenog kretnog zadatka itd.*#nk(i)a tehnike # "$!'t# sastoji se u tome da se pomou nje dostigne maksimalnomogui sportski rezultat na raun efikasnog ispoljavanja antropolokih osobina sportiste(funkcionalnih morfolokih motorikih psihikih , dr.).Tehnika # "$!'t# je glavni kriterijum mastorstva. Betki su primeri da je vrhunskisportista slab u pogledu tehnikog izvodjenja kretanja (nekog elementa kretanja).e&an &e! tehnike # "$!'t# nastao je iz prirodnih oblika kretanja oveka (hodanjetranje skakanje bacanje puzanje noenje guranje vuenje penjanje okretanje

44


12/20

kotrljanje , dr.) a drugi deo tehnike su izvedeni oblici kretanja najee kombinovanjemprirodnih , formiranih (izmiljenih) tehnikih elemenata kretanja baziranih na empiriji.E/!2#(i)a "$!'t"ke tehnike deava se esto a uzrokovana je promenom nivoamotorikih sposobnosti funkcionalnih sposobnosti biomehanikih uslova#istraivanjamatovitou pojedinaca#sportista ili trenera.


13/20

D'#7a eta$apripada drugom periodu pripremnog perioda iT'e8a eta$apripada neposrednoj predtakmiarskoj pripremi (predtakmiarski period)

VRSTE PRIPREMA SPORTISTA U TRENANOM PROFESU

, TEHNIKA PRIPREMAII TAKTIKA PRIPREMAIII FIZIKA PRIPREMAIV PSIHOLOKA PRIPREMAV TEORETSKA PRIPREMA

TEHNI+KA PRIPREMA sportste podrazumeva razvijanje sposobnosti sportiste daupravlja pokretima svoga tela u realizaciji specifine tehnike potrebne za postizanjesportskog rezultata. Badi se o veoma sloenoj materiji koja se odnosi s jedne strane naprobleme upravljanja sopstvenim pokretima u toku sportske aktivnosti (TEHNIKA) a sa

druge strane na upravljanje samom sportskom aktivnou u cilju postizanja eljenihefekata (TAKTIKA).' tehni(i te2e"n!7 $!k'eta izdvajaju se sledee njegove komponente#$!2a3ni $!2!;a)5$'e2a3ni $!2!;a)53a/'0ni $!2!;a)5$#tan)a $!k'eta5/e2iina $!k'eta54'3ina k'etan)a5t'a)an)e k'etan)a5te%$! k'etan)a

5'ita%METODIKA OBU+AVANA SPORTSKE TEHNIKE

%rilikom celog procesa obuavanja sportske tehnike trebalo bi se drati sledeegrazvojno#usmerenog talasa

4. "tvaranje jasne predstave o pokretuK1. 'skladjivanje tehnikog nivoa i motorike pripremljenosti sportista5. "istematsko poveanje intenziteta primenjenih vebiA. 'savravanje tehnike pokreta (prelaz sa grupnog na individualni rad)G. Ereke u tehnici i njihovo ispravljanje.

METODE OBU+AVANA

4 7nalitiki (koristi se obino kod obuavanja strukturno sloenijih vebi#tehnika)1. "intetiki (usvajanje vebe#tehnike kretanja u celini)5. ompleksni (uporedno korienje analitikog i sintetikog metoda u uenju tehnike)A. etod povezanih uticaja (kombinovanje svih napred navedenih metoda)

45


14/20

PRINFIPI OBU+AVANA TEHNIKE

4. P'in(i$ "/e"n!"ti i akti/n!"ti (svesna aktivnost vebaa i stepen mobilizacijenjegovih fizikih#motorikih intelektualnih emotivnih voljnih potencijala)

1. P'in(i$ !i72e&n!"ti -korienje vizuelnih i drugih receptora#taktilnih slunih idr. /od ivog posmatranja ka apstraktnom miljenju a od ovoga ka praksi0)5. P'in(i$ "i"te%atin!"ti i $!"t#$n!"ti -nema prave postupnosti bez

sistematinosti niti bez postupnosti moe biti prave sistematinostiK od poznatogka nepoznatomK od usvojenog ka neusvojenomK od znanja ka umeuK od prostogka sloenomK od lakeg ka teem)

A. P'in(i$ &!"t#$n!"ti i in&i/ia2i3a(i)e (kriterijum dostupnosti su psihofizikekreakcije organizma na optereenja koja ne prevazilaze doputene graniceKuvaavanje individualnih razlika izmedju vebaa po fizikoj konstituciji stepenufizike pripremljenosti motivaciji i sl.)

G. P'in(i$ t'a)n!"ti i $'!7'e"i)e (ovladavanje tehnikom do nivoa koji obezbedjuje

da steena znanja umenja i navike postanu lina svojina)MOTORI+KE GREJKE -GREJKE U TEHNIFI

%rema uzrocima pojavljivanja motorike greke prilikom uenja tehnike kretanja moguse podeliti na pet glavnih grupa (sa podgrupama)

1. G'e0ke #"2e& %!t!'ike "2a4!"ti:a. Ereke usled slabosti bazinih motorikih sposobnostib. Ereke uslovljene specifinostima telesne gradjec. Ereke uslovljene siromatvom motorikih navika

. G'e0ke #"2e& 7'e0aka # !4#(i:a) Ereke usled obuke nepravilnom tehnikom izvodjenja pokretab) Ereke usled neadekvatne primene metodike obukec) Ereke nastale prenoenjem ranije steene navike (tehnike)d) Ereke nastale usled neadekvatne kontrole nad izvodjenjem tehnike

. P"ih!7ene 7'e0ke:a) Nedovoljna samokontrola izvodjenja vebe#tehnikeb) Ereke nastale usled specifinosti psiholokih uslova izvodjenja pokreta (smetnje)c) Ereke nastale sopstvenom nepouzdanou ili nepoverenjem u partnera strahom

od neuspeha akcije ili pokretad) Ereke nastale usled emocionalne prenapregnutosti ili psihikog zamora

. G'e0ke na"ta2e #"2e& ne!4inih #"2!/a:a) Ereke usled neadekvatnih higijenskih uslova (slabo svetlo zaguljhivost vetar)b) Ereke nastale usled /neugodnog0 protivnikac) Ereke nastale propozicijama sportske aktivnosti (nezgodno vreme takmienja

loa satnica i sl.). G'#$a "2#a)nih 7'e0aka:

4A


15/20

a) "pontane grekeb) "luajni spoljni faktori (nagla buka zapaena devojka npr. , sl.)c) Ereke poklapanjem spoljnjih i unutranjih faktorad) Neobjanjive greke.

S/aki e2e%enat "$!'t"ke tehnike %!'a &a ka'akte'i0e (araleji 4=I5)4. 9konominost (racionalnost pokreta)1. Bitminost5. %rimenljivost (funkcionalnost efikasnost)A. "tabilnost (otpornost prema dejstvu destruktivnih faktora)G. *elika preciznost i sigurnost3. ,ndividualizacija tehnike#preko tehnike iskoristiti svoje specifinosti

SPORTSKA TEHNIKAje nain kretne aktivnosti u sportskoj delatnosti koji je usmerenna postizanje vrhunskog rezultata. $obra tehnika obezbedjuje reavanje kretnog zadatka

sa optimalnim iskoriavanjem fizikih i tehnikih mogunosti sportiste prilikompostizanja visokog sportskog rezultata. %okazatelji savrenstva sportske tehnike mogu sepodeliti na !$0te koji su svojstveni svim vidovima sportskih vebi i $!)e&inane, k!)i"# ka'akte'i"tini za odredjene grupe vebi.9tape tehnike pripreme su

4. "tepen bazine tehnike pripremljenosti i1. "tepen poveanog tehnikog savrenstva i sportskog majstorstva

OPJTI POKAZATEI TEHNI+KOG MASTORSTVANa)!$0ti)i $!ka3ate2)inivoa sportsko#tehnikog majstorstva su /i"!ki "$!'t"ki 'e3#2tati(efikasnost kretnog sistema).S2e&e8i $!ka3ate2)majstorstva je /i"!ka $!#3&an!"t -"ta4i2n!"t "$!'t"kih !"t/a'en)a.E6ika"n!"t i $!#3&an!"t sportske tehnike rezultat su visokog nivoa svih vrsta sportskepripreme (fizike tehnike taktike psiholoke teoretske).

KONTROA TEHNI+KE PRIPREMENOSTIriterijumi tehnike pripremljenosti prvenstveno zavise od uzrasta sportiste od njegovognivoa#kvaliteta i od pripremljenosti.ontrola treneraontrola sportiste (samokontrola#samoocena)ontrolni parametri tehnike pomou aparature (kamera video zapis i sl.) obimraznovrsnost i racionalnost tehnike a takodje i na osnovu efikasnosti izvedene tehnike(sam sportista ocenjuje).

TEHNIKA NEKIH SPORTOVA

ATETIKA4. ;


16/20

izmena finiK tehnika t'an)a na "'e&n)i%, i%, i% i na)i%"ta3a%aK tehnika t'an)a # $'i'!&i#kros po lakem i teem terenuorijentaciono kretanje u prirodi kombinovano kretanje u prirodi tranjepenjanje plivanjeK tehnika t'an)a $'ek! $'e$!na# start i startnoubrzanje tranje preko prepona tranje izmedju prepona finiK tehnika

t'an)a $'ek! $'e$'eka#start i startno ubrzanje tranje izmedju preprekatranje preko prepreka finiK5. "

43


17/20

STRATEGIA -7'. "trategia vetina ratovanja odgovarajua primenjena taktika)$

TAKTI+KA PRIPREMA "$!'ti"ta $!&'a3#%e/a 'a3/i)an)e "$!"!4n!"ti "$!'ti"ta,kak! 4i 3na2i &a #$'a/2)a)# $a'(i)a2ni% e6ekti%a tak%ien)a # (i2)# $!"ti3an)a&!4'!7 "$!'t"k!7 'e3#2tata.Taktika $'i$'e%a !%!7#8a/a "$!'ti"ti "ti(an)e i #"/a)an)e !&'e&)enih 3nan)a/e3anih 3a $'!(e" tak%ien)a i na ta) nain e6ika"ni)e #$'a/2)a i 'e7#2i0e "/!)e$!"t#$ke, 3a/i"n! !& t!ka tak%ien)a.TAKTI+KA PRIPREMA podrazumeva smiljen i planski organizovan vaspitno#obrazovni proces sa ciljem sticanja znanja umenja navika taktikih informacijarazvijanja taktikog miljenja za efikasno vodjenje sportske borbe. *eoma vano mestotaktika priprema zauzima u neposrednoj pripremi sportista za takmienja.METODIKA TAKTI+KE PRIPREME je specifian i znaajan oblik sportskepripreme koji ima za cilj da sportista (i) postigne (u) sportsku formu za takmienje ili natakmienju.TAKTIKA 3a#3i%a $!2!;a) i3%e&)# tehnike "$!'t"kih $!k'eta i "t'ate7i)e "$!'t"ke4!'4e.TAKTIKA (prema d.&omi %.Nemec 1221) je sastavni deo nadigravanja. !edna odprevazidjenih postavki ili teoretskih shvatanja je da je taktika N7$EB7$N!7&9;N,9


18/20

obuavanja. Na &7&,' se gleda kao na put nain pristup realizovanja psihofizisaiji je ona sastavni deo. %rema tome &7&,7 N,!9 N, N7$EB7$N!7 N,D'N$79N&. > str. 41=)."portska taktika obuhvata svrsishodne naine upravljanja stanjem sportiste koje je

usmereno ka odredjenoj zamisli i planu dostizanja takmiarskog cilja. Najkompleksnijisportovi to se tie taktikih planova su sportske igre i borilaki sportovi. 6bog toga sekae da su tehnika i taktika uzajamno veoma mnogo povezani i esto ih nazivamo&9;N,8


19/20

In/enti/na k'eati/n!"t < otkrivanje i uspostavljanje novih relacija izmedju poznatihusvojenih struktura kretanja i usvojenih struktura situacija tj. na novu upotrebu tehniko#taktikih znanja.P'!kt#/na k'eati/n!"t < usvajanje odredjenih vetina i tehniuka koje slue kaoinstrument ili servis za kreativno reavanje situacija.

TAKTI+KA DISFIPINA I ODGOVORNOST5 ponaanje sportiste u ostvarivanjuosnovnog i alternativnog koncepta dogovorenog za takmienje. $a bi se ostvarila taktikadisciplina sportista (uglavnom u timskim sportovima) mora da poseduje !&7!/!'n!"t,$'i2a7!&2)i/!"t, %enta2n# /'"t!8#, 6i3ik# /'"t!8#, k!!$e'ati/n!"t.

TAKTI+KO MASTORSTVO )e usko vezano sa tehnikom fizikom i psihikompripremljenou sportiste

TAKTI+KA PRIPREMA SPORTISTAS$!'t"ka taktikaje umetnost vodjenja sportske borbe.

Najsloeniju i najraznovrsniju taktiku imaju sportske igre i borenja.&aktika i tehnika (&ehnika i taktika) sportskih igara i borenja su organski objedinjene uvidu tehniko#taktikih aktivnosti koje su osnovni elementi sadraja kako tehnike takoi taktike pripreme.


20/20

pojedinaca nego to se to misli npr. pravljenje ispada u takmienju izraz lica ili nekipokret pojedinca.K!2ekti/na i in&i/ia2na taktika # "$!'t#, njen vii stepen predstavljen jekorienjem situacija koje nastaju /neoekivano0 /sluajno0 ili su namerno izazvane ilipripremljene (nijedna situacija nijedna pojava u igri ne bi trebalo da deluje

iznenadjujue).Takti3i'an)e kao i prilagodjavanje situaciji (situacioni trening) uslovljeno je estoi3nena&)en)e%.@olje je i3nena&iti, ne7! 4iti i3nena&)en.Sa/'e%eni !42i(i i"$!2)a/an)a taktike sve vie predstavljaju oslonac i uzajamnost sapodrujima koja prevazilaze uticaje kondicije i tehnike a sve vie se oslanja na psiho#socijalne komponente i ispoljavanja koja prevazilaze okvire vremena i prostoranadigravanja. &aktika sve vie i ee prerasta u novi vii oblik "t'ate7i)#.S#0tina taktike )e n)ena ti%"ka, "/a #k#$na k'ea(i)a, $'i e%# "# in&i/ia2n!"ti"a%! e$i3!&e, na"t!)an)a, !&n. $#te/i 'e0a/an)a !"n!/ne 3a%i"2i.Takti3i'an)e )e sposobnost koju ine kreativnost visoke intelektualne sposobnostiintuitivnost iskustva i jednostavnost u ideji i njenoj realizaciji.

Na)/a;ni)i &e! takti3i'an)a je njegovo !"t/a'en)e, koje je uslovljeno "te$en!%$'i2a7!&2)i/!"tikoja se stie vebanjem.Rea2i3a(i)a taktike 3a%i"2i # /e2ik!) %e'i )e 3a/i"na !& "#$a'nik!7 takti3i'an)a.Ska#tin7 u sportu moe u mnogim situacijama doneti ideju ali i njenu realizaciju pravogreenja taktike varijante.Taktika "e ne %!;e na#iti. I3#a/an)e% taktike moe se postii privikavanjenavikavanje uenje da se taktiki misli.

tehnika i metodika izabranog sporta radni materijal za ispit

Documents