tehnologija, kultura, razvoj...„tehnologija, kultura i razvoj“ održanog 27-29. avgusta 2018....

Udruženje ''Tehnologija i društvo'' Institut ''Mihajlo Pupin''

Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije

TEHNOLOGIJA, KULTURA, RAZVOJ

Tematski zbornik radova

XXV i XXVI naučnog skupa međunarodnog značaja ''Tehnologija, kultura i razvoj''

Beograd, 2020.

Uvodne napomene

U ovoj publikaciji objedinjeno objavljujemo dva tematska zbornika radova naučnog skupa “Tehnologija, kultura i razvoj” (TKR). Zbornik radova 25-og TKR koji je održan 2018. godine objavljen je 2019. samo na elektronskom mediju najviše zato što je broj pristiglih radova bio mali – samo šest radova. Urednik tog zbornika, prof. dr Vlastimir Matejić obećao je čitaocima da će se tradicija objavljivanja štampanih zbornika nastaviti sledeće godine tako što će se objaviti “zajednički dvobroj zbornika radova 25-tog održanog 2018. i idućeg, 26-og skupa „Tehnologija, kultura i razvoj“ koji će se održati 2019. godine.” Obećanje na ovaj način ispunjavamo.

Izdavači: Udruženje ''Tehnologija i društvo'', Beograd Institut Mihajlo Pupin - Centar za istraživanje razvoja nauke i

tehnologije, Beograd, www.pupin.rs/cirnt ______________________________________________________

Urednici Prof.dr Vlastimir Matejić

Prof.dr Đuro Kutlača Dr Dušica Semenčenko

Recenzenti

Prof.dr Mirko Vujošević Prof.dr Novak Jauković

Doc.dr Tatjana Mamula Nikolić Prof.dr Ljiljana Stanković

Prof.dr Vojin Šenk

ISBN 978-86-82183-18-1

Tiraž: 150 primeraka

Štampa: Akademska misao, Beograd

Beograd, 2020.

______________________________________________________ Organizatori naučnog skupa:


Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije Institut Gnosis, Podgorica


Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije

TEHNOLOGIJA,

KULTURA, RAZVOJ

Tematski zbornik radova XXV naučnog skupa

međunarodnog značaja ''Tehnologija, kultura i razvoj''

Kontekst skupa Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji

Prva tema skupa

Obrazovanje inženjera - tekuće stanje i ključni problemi u zemljama Zapadnog Balkana Druga tema skupa

Poželjna i moguća razvojna specijalizacija Srbije i zemalja Zapadnog Balkana

održan u Tivtu, Crna Gora od 27- 29.8.2018. godine

S a d r ž a j Strana NAPOMENE UREDNIKA

1

Osnovna prva tema: Obrazovanje inženjera - tekuće stanje i ključni problemi u zemljama Zapadnog Balkana

Radivoje Mitrović, Vidosav D. Majstorović: INTELIGENTNA PROIZVODNJA I PROIZVODI U KONTEKSTU OBRAZOVANJA MAŠINSKIH INŽENJERA

5

Dušica Semenčenko, Đuro Kutlača: FLEKSIBILNI MODEL DUALNOG STUDIRANJA PRIMENJIV U VISOKOŠKOLSKIM USTANOVAMA U DUNAVSKOM REGIONU

14

Radivoje Mitrović, Gradimir Ivanović, Žarko Mišković, Vladimir Simeunović: DOKTORANTI U REALIZACIJI PROJEKATA ZA PRIVREDU

29

Marina Đurđević: REFORMA NASTAVE NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU U BEOGRADU PO UGLEDU NA SVETSKE ŠKOLE ARHITEKTURE

52

Osnovna druga tema: Poželjna i moguća razvojna specijalizacija Srbije i zemalja Zapadnog Balkana

Dušica Semenčenko, Đuro Kutlača: STRATEGIJA PAMETNE SPECIJALIZACIJE U SRBIJI - PRIORITETNE OBLASTI I LJUDSKI RESURSI IR SISTEMA

64

Opšte teme naučnog skupa:

Slobodan Miladinović: PREKARIZACIJA RADA I PREKARIJAT KAO POSLEDICE SAVREMENOG RAZVOJA

84

Napomene urednika _______________________________________________________________

1

NAPOMENE UREDNIKA

Uvažena čitateljko, uvaženi čitaoce, Elektronska verzija Zbornika radova sa 25. naučnog skupa „Tehnologija, kultura i razvoj“ održanog 27-29. avgusta 2018. godine u Tivtu, Crna Gora, pojavljuje se prvi prvi u dosadašnjoj tradiciji izdavanja ovih zbornika, kao privremeno rešenje sve u nameri da se održi ustanovljena vremenska disciplina izdavanja ovih zbornika i da se bar delimično zadovolje očekivanja autora onih koji su pravovremeno predali tekstove svojih radova da isti budu u uobičajenom roku objavljeni u zborniku radova. Pošto organizator skupa ostaje pri svom standardu da se nakon svakog od ovih skupova objavi papirna verzija zbonika radova, odlučeno je, i iz mnoštva drugih razloga, da se objavi zajednički dvobroj zbornika radova sa ovog 25-tog održanog 2018. i idućeg, 26-og skupa „Tehnologija, kultura i razvoj“ koji će se održati 2019. godine. Priroda ovog zbornika nalaže je da se u napomenama urednika ne razmatraju, kako se inače do sada činilo, namere organizatora izražene nazivima osnovnih tema skupa. Lako se primećuje da naslovi radova objavljenih u ovom zborniku ne reflektuju program ovog skupa koji je imao tri osnovne teme, naučno aktuelne i izazovne, sa stanovišta razvoja veoma značajne i, pri svemu tome, veoma interdisciplinarne. Naslovi tih tema su glasili: Tema1. Najverovatnije ekonomske, socijalne, organizacione, kulturne i druge promene do kojih će u dogledno vreme doći delovanjem tehnološkog razvoja; Tema 2. Poželjna i moguća razvojna specijalizacija zemalja Zapadnog Balkana i Tema 3. Obrazovanje inženjera. U ovom zborniku uređeno je ukupno šest radova od kojih se četiri bavi obrazovanjem inženjera. Uočljive razlike između strukture naslova ovih radova i strukture osnovnih tema skupa objašnjavamo činjenicom da neki autori nisu, usled zauzetosti, bili u mogućnosti da pravovremeno okončaju i dostave finalne verzije svojih radova za oblavljivanje u zborniku. Pošto je u toku izrada tih radova ta činjenica je jedan od ključnih razloga pojave ove elektronske verzije zbornika i odluke da

Napomene urednika _______________________________________________________________

2

se svi radovi sa ovog skupa objave u zajedničkom zborniku radova 25-tog i 26-tog skupa. Ta prilika će se iskoristiti i da se saopšte napomene kojih ovde nema a za koje se smatra da mogu biti od interesa korisnicima tog zbornika, za svaku od tema iz programa skupa; po svoj prilici posebno napomene koje se tiču inače veoma važne teme „Obrazovanje inženjera“, posebno u kontekstu dualnog obrazovanja koje postaje sveprisutan modni trend i u Srbiji. Vlastimir Matejić

3

Osnovna prva tema: Obrazovanje inženjera - tekuće stanje i ključni problemi u zemljama Zapadnog Balkana

Inteligentna proizvodnja i proizvodi u kontekstu obrazovanja mašinskih inženjera _______________________________________________________________

5

Prof. dr Radivoje Mitrović, prof. dr Vidosav D. Majstorović1

INTELIGENTNA PROIZVODNJA I PROIZVODI U KONTEKSTU OBRAZOVANJA MAŠINSKIH INŽENJERA

Rezime: Industrija 4.0 je evolucija modela automatizacije tehnoloških sistema, zasnovana na integraciji sajber fizičkih sistema (CPS), internet stvari (IoT) i cloud tehnologija (CT). Tako smo dobili sajber tehnološke sisteme (CMS), koji predstavljaju bazu i okvir modela Industrije 4.0. Ovo su metodologije visokog nivou za razvoj fabrika nove generacije ili fabrika budućnosti (FoF), koje su inteligentniji, fleksibilniji i samo-prilagodljivi sistemi. CMS generiše u svom radu velike količine podataka (big data), horizontalnom integracijom (mreža mašina, procesa i senzora) i vertikalnim povezivanjem upravljanja (obično definisanih na pet nivoa), koje treba analitički obraditi i upravljati CPS i/ili CPM. Na ovaj način se uspostavljavaju dva funkcionalna entiteta, stvarni i virtuelni, pomoću kojih se obezbeđuje: (a) napredna povezanost prikupljanja podataka u realnom vremenu iz fizičkog sveta i povratne informacije iz sajber prostora; i (b) inteligentno upravljanje podacima, analitiku i računarsku sposobnost koja konstruiše sajber prostor. U ovom radu detaljno je analiziran koncept inteligentne proizvodnje i proizvoda sa aspekta zahteva za novim, sveobuhvatnijim modelom obrazovanja mašinskih inženjera. Ključne reči: CPS, CPM, Industrija 4.0, Obrazovanje.

INTELLIGENT MANUFACTURING AND PRODUCTS IN THE CONTEXT OF MECHANICAL ENGINEERING EDUCATION

Summary: Industry 4.0 is an evolution of the automation system for technological systems, based on the integration of cyber physical systems (CPS), the Internet of Things (IoT) and cloud technologies (CT). Thus, we have received cyber technology systems (CMS), which represent the base and framework of the Industry 4.0 model. These are high-level methodologies for the development of new generation factories or Factory of the Future (FoF), which are more intelligent, more flexible and self-adaptive systems. CMS generates large data, horizontal integration (network of machines, processes and sensors) and vertical linking management (usually defined on five levels), which should be analytically processed and managed by CPS and / or CPM. In this way, two functional entities are established, both real and virtual, to

1) Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, Kraljice Marije 16, tel. 33-02-251, [email protected].


6

provide: (a) an advanced connection of real-time data collection from the physical world and feedback from cyber space; and (b) intelligent data management, analytics, and computing ability to construct cyber space. This paper analyzes in detail the concept of intelligent production and products from the aspect of the requirements for a new, more comprehensive model of the education of mechanical engineers. Keywords: CPS, CPM, Industry 4.0, Education. 1. Uvod Kontinuitet poslovanja i agilnost čine osnovni modus operandi savremenih globalnih poslovnih sistema. Kako se poslovna konkurencija povećava, značajni napori usmereni su na operativno poboljšanje, što uvodi nove zahtevne širom preduzeća. U ovom kontekstu, proizvođači su pod velikim pritiskom, a u vezi sa brzim promenama na tržištu i diverzifikacijom životnog ciklusa proizvoda. Kao rezultat, promene u proizvodnji i njenoj pripremi su sve češće, a tradicionalne metode planiranja proizvodnje, kontrole i upravljanja moraju biti prilagođene kako bi ispunile nove zahteve, kao što su minimizacija svih troškova, optimizacija proizvodnje i poboljšanje upravljanja životnim ciklusom proizvoda [1,2,4,5]. U poslednjih nekoliko godina, jako su aktuelni programi tehnološkog razvoja, kao što su: fabrike budućnosti (FoF), industrija 4.0 (I4.0) i sajber tehnološki sistemi (CPM) [3,5-7], za koje jasno postoji potreba za projektovanjem proizvodnih procesa koji su reaktivniji, agilniji i efikasniji. Ovi programi, kao koncepti i vizije tehnološkog razvoja, imaju ključne aspekte nadgledanja i kontrole baziranih na decentralizovanim sistemima, kao što su sajber fizička proizvodnja (CPM), multi-agent sistemi (MAS) i holonske arhitekture (HA). Svi ovi koncepti su podržani modelom cloud tehnologije (CT) upravljanja računarskim sistemima u realnom i virtuelnom svetu [1]. Pored toga, potrebe korisnika/kupaca i društva, zajedno sa relevantnim zahtevima za održivost, zahtevaju optimizaciju proizvoda, kroz njihove faze upotrebe, održavanja i reciklaže, dok se njihova složenost i raznovrsnost delova od kojih su napravljeni, takođe povećava. U takvom kontekstu, proizvođač ima dodatnu i važniju ulogu, jer sada mora razvijati inovativne proizvode zasnovane na upravljanju životnim ciklusom proizvoda (PLM). Na ovaj način se stvaraju novi koncepti kao što su inteligentni proizvodi (IP) i product-service systems (PSS) [5], čime proizvod posmatramo integralno u njegovom životnom ciklusu, od projektovanja do reciklaže, uključujući fazu proizvodnje, i uzimajući u obzir proizvodne resurse kao deo proizvoda, za koji se životni ciklus može optimizirati [5]. Kao posldica ovoga, buduća pametna industrija zahtevaće optimizaciju ne samo svojih proizvodnih procesa već i korištenja proizvoda i proizvodnih resursa, njihovog održavanja i njihovog recikliranja. Prvi prilaz se može smatrati vertikalnom, unutar jedne faze životnog ciklusa proizvoda (njihove proizvodnje), dok se drugi pogled može smatrati horizontalnim obraćanjem pažnje na različite faze životnog ciklusa sistema [5].


7

Dakle, rad razmatra zahteve za postavljanje novog modela obrazovanja inženjera, za drugačije koncipiranu proizvodnju, koji sada postaju integratori novih zahteva i modela industrije i tehnoloških sistema, kao što je CPM. 2. Novi model industrije

CPS čini integraciju softverskih aplikacija sa fizičkim uređajima, koji su projektovani kao mreža interaktivnih sajber (virtuelnih) i fizičkih elemenata [1]. Upravljanje CPS vrše fizički i virtuelni modeli računara, a na bazi korišćenja zajedničkog znanja i informacija iz fizičkih procesa, u kojima se ostvaruje inteligencija, održivost i prilagođavanje [1,3]. Oni se razlikuju od današnjih modela ugrađenih sistema, koji su usmereni na računarske sisteme hostirane u pojedinačnim mašinama, a sami CPS su projektovani da budu veća mreža interaktivnih računskih i fizičkih elemenata, povezanih u ''oblaku'' (cloud tehnologija).

Zbog toga realizacija CPS-a, na primer u obliku CPM, uključuje upotrebu nekoliko naprednih tehnologija, kao što su: MAS (za obezbeđenje inteligencije i prilagođavanje decentralizovanim modularnim sistemima), service-oriented architectures (SOA) (da obezbedi interoperabilnost u distribuiranim, heterogenim sistemima), cloud computing (omogućiti implementaciju tehnika za razumevanje i izvlačenje znanja iz velikog obima i raznolikosti prikupljenih podataka), machine-to-machine (M2M) (da omogući međusobno povezivanje mašina) i povećanu stvarnost (simulacija i integraciju čoveka sa povratnom vezom). Takođe je imperativ i projektovanje, razvoj i upotreba inovativnih mehanizama agregacije koji omogućavaju ovako kompleksnim i kooperativnim sistemima funkcionisanje na efikasan način u realnom vremenu.

Zbog toga, korišćenje CPS-a ima za cilj da poveća istovremeno korišćenje više mašina povezanih u jednu celinu, poboljšavajući prilagodljivost, autonomiju, efikasnost, funkcionalnost, pouzdanost, sigurnost i upotrebljivost takvih sistema [8]. Ovi sistemi se primenjuju za različite oblasti kao što su: pametna proizvodnja (CPM), pametni gradovi, pametni energetski sistemi i pametne zgrade.

CPS je ključni element za realizaciju koncepta četvrte industrijske revolucije (I4.0), podstaknute nemačkom inicijativom pod nazivom Industrie 4.0 [2], koja promoviše digitalizaciju proizvodnje i poslovanja u celini, dovodi do stvaranja pametnih fabrika i kooperativne interakcije svih elemenata u njima - CPS. Ova vizija ka fabrici budućnosti (FoF) se široko rasprostire i usvaja širom sveta, sa različitim lokalnim strategijama i istraživačkim programima, kao što su: industrijski internet u SAD-u, industria conectada 4.0 u Španiji, made in Sveden 2030 u Švedskoj , pametna industrija u Holandiji, made in China 2025 u Kini, itd., samo da navedemo nekoliko primera [9].

Paradigma CPS omogućava prelazak sa tradicionalne centralizovane i monolitne (ostrvske) automatizovane piramide upravljanja, na modularniji, decentralizovaniji i samoorganizovan način proizvodnje, koji ima agilnost, odživnost i rekonfigurabilnost do promene stanja [1]. CPS takođe podržava dinamiku proizvodnje i rekonfiguraciju sistema, kako bi se zadovoljile različite poslovne mogućnosti. CPS


8

takođe podržava sisteme sa velikom količinom podataka generisanih u realnom vremenu, na način pomoću koga se ostvaruju jači informacioni tokovi sa potencijalom veće proizvodne efikasnosti, npr. smanjenjem veremena zastoja, povećanjem kvaliteta proizvoda, prilagođavanje planiranja proizvodnje poslovnim potrebama u realnom vremenu [5]. Ova agilnost omogućava savremenim fabrikama da realizuju zajedničku proizvodnu viziju u širem poslovnom sistemu i lako prilagođavaju svoje proizvodne procese potrebama celokupnog preduzeća, npr. visokim performansama poslovanja, efikasnog upravljanja energijom, ostvarivanja veće ekonomičnosti, manjim troškovima.

CPS ima i nedostatke u odnosu na prethodni kontekst, jer su oni projektovani da izvrsno izvršavaju sve aktivnosti u određenim fazama, danas najčešće faza proizvodnje, i stoga nisu dovoljno integrisani sa prethodnim i narednim fazama životnog ciklusa proizvoda. Tako, kada proizvod napusti proizvodnu fazu, veza sa CPS-om koja se koristi u toj fazi je završena i proizvod ulazi u novu eru sopstvenog života, živeći i interakciju sa drugim sistemima, potencijalno dizajniranim kao CPS. Isto se dešava na kraju njegovog životnog veka: on će biti demontiran i ponovo proizveden koristeći sisteme potencijalno zasnovane na drugim pristupima i arhitekturi CPS-a, ako se oni koriste [6]. 3. Novi model proizvoda Koncept inteligentnog proizvoda (IP) uveden je početkom 2000-ih, pre definisanja koncepta CPS-a i industrije 4.0 [8]. Ne postoji jedinstvena definicija, što je to IP, jer su postojeće u funkciji konteksta proizvoda, okruženja i drugih performansi, koje su po mišnjenju autora važne i relevantne. U međuvremenu, u literaturi su date neke posebne definicije koje često koriste istraživači za ovu svrhu [8]. Tako na primer u [10], IP je definisan kao proizvod koji može da bude u interakciji sa svojim okruženjem tokom faze proizvodnje. Zatim u [11], IP je u stanju da upravlja svojim informacijama i relevantnim logističkim procesima, uključujući i njegovo praćenje kroz svoj životni ciklus. Zatvoreni koncept je PEID (Product Embedded Information Device) [12], "aktivni proizvod" [13] ili istorijski "holon proizvoda" koji je predložio holona referentne arhitekture PROSA [14,15]. Minimalna karakteristika za IP je njegova sposobnost da upravlja sopstvenim informacijama, dobijenim od senzora, RFID-a, čitača ili pomoću drugih tehnika. Opširnije definicija za IP, definisana kao aktivna IP adresa, koja može memorisati informacije, komunicirati i pokrenuti događaje ili obavestiti korisnike kada se otkrije problemi (npr., IP je pao ili je njegova temperatura previsoka). Najizrazitija definicija IP-a odnosi se na njegovu sposobnost da izvrši algoritme za donošenje odluka, uključujući moguće mehanizme učenja [15]. RFID i Internet stvari (IoT) predstavljaju ključne tehnološke mogućnosti za implementaciju IP koncepta. Dakle, koncept IP doprinosi integraciji sajber i fizičkih svetova, sa jedne strane CPS-a, a sa druge strane IP-a.


9

IP je osnovni aktivni element u CPS-u oko koga se može organizovati proizvodnja, logistika i održavanje. Pošto IP može da učestvuje u odlučivanju o sopstvenom životu, ovaj koncept ponekad se predstavlja kao način za zatvaranje petlje u PLM, to jest, integrišući element koji omogućava povratne tokove informacija [16], i oko koje se sve može projektovati i organizovati u proizvodno-centralizovanom pristupu. Ovo je moguće, jer je proizvod jedini element koji prolazi kroz životni ciklus u CPS-u, čineći ga osnovnim elementom, radeći sa svim drugim proizvodnim resursima (na primjer koristeći ontologije kako bi osigurali interoperabilnost sa različitim sistemima koji su se sastajali tokom svog života) [17]. Važno je napomenuti da je, prema klasičnom pristupu u PLM, proizvod retko aktivan i inteligentan. Glavna novina koju je koncept IP u PLM-u podrazumeva je da IP po suštini aktivan, učestvuju u procesima odlučivanja koji se tiču samog sebe, bez obzira na fazu životnog ciklusa za koji se ove odluke primjenjuju.

Štaviše, inteligencija IP-a nije jedinstvena i statična. Može se razviti i može se odnositi na različite funkcije, zavisno od faze u kojoj se IP razvija [18]. Na primer, tokom faze proizvodnje, njegova inteligencija može biti projektovana tako da pomogne da dinamički definiše raspodelu resursa u skladu sa njihovom raspoloživošću (a to je tipičana veza sa CPS-om). Ali tokom faze korišćenja, bivša inteligencija (iz proizvodnje) više nije potrebna i može se ukloniti. Umesto toga, sada se potrebna inteligencija može odnositi na sposobnost praćenja u ekspoataciji i samo dijagnoze i prevencije. Najzad, u fazi reciklaže, njegova inteligencija može se odnositi na njegovu sposobnost da analizira sopstvenu životnu istoriju tokom faze korišćenja, uključujući sve realizovane operacije održavanja, da bi se utvrdio koji deo sebe može biti ponovo proizveden, a koji se može koristiti kao rezervni deo i koji se mora reciklirati [19].

4. Obrazovanje mašinskih inženjera

Sve navedene činjenice o digitalnom poslovanju i proizvodnji zasnovane su na stručnim inženjerskim veštinama koje su ključne za implementaciju novih tehnologija i postizanje konkurentskih prednosti organizacija. Još jedan ključni element znanja kompanije je i menadžersko znanje. Oni su danas integrisani, ali zato je definisana jasna potreba za izgradnjom posebnih odnosa između industrije i Univerziteta[20-22]. Danas se intezivno istražuju i razvijaju modeli obrazovnih programa mašinskih inženjera u EU i drugim razvijenim zemljama za digitalnu proizvodnju, odnosno model Industriju 4.0. Jedan od najznačajnijih je zajednički program EU/USA/East Far, CIRP projekt – Eprode [21]. Svi ovi programi su izvedeni iz definisanih okvira digitalne proizvodnje, uključujući i Industriju 4.0 model, i njenih ključnih znanja i veština, koja su potrebna mašinskim inženjerima, a posebno projektantima, konstruktorima i proizvodnim mašinskim inženjerima za ove oblasti. Zajednička karakteristika svih ovih modela je da imaju osnovu modela obrazovanja definisanu kod sledećih programa: inženjera/proizvodnih inženjera sa ETH Zurich,


10

program lidera u proizvodnji MIT-a i proizvodnih lidera - program Cambridge-a. Sedam polja znanja, koja čine ključ obrazovanja, na primer, za proizvodne inženjere [9,21] su:

a) Razvoj proizvoda dodatne vrednosti - Razvoj sa kombinacijom fizičkih karakteristika proizvoda i usluga u cilju poboljšanja njegovog položaja na tržišta – inteligentni proizvodi. Studenti treba da razumeju šta je to - koncept proizvoda dodatne vrednosti – inteligentni proizvod. Potrebno je da inženjer koristi alat za razvoj proizvoda. b) Integrisano modeliranje i simulacija proizvoda (PDM/PLC)- Informacije o karakteristikama proizvoda, kako razvijati i koristiti računarske reprezentacije koje koriste strukturu, aktivnosti, procese, informacije, resurse, ljude, okolinu, ciljeve i okolinu, druge organizacije, ali i proizvode. Obrazovati inženjere u modeliranju i simulaciji, kao i primeni u CPM. Obrazovati studente da razvijaju i koriste modela za donošenje odluka. c) Životni ciklus proizvoda i povlačenje iz upotrebe - Razvoj i primjena tehnika, metodologija i alata za podršku odlučivanju u životnom ciklusu proizvoda i povlačenju iz upotrebe (popravka, zamena, proizvodi za recikliranje, komponente, materijali) zasnovani na ekonomskim, socijalnim i kriterijume za životnu sredinu. Upoznati inženjere sa savremenim praksama zaštite životne sredine i reciklaže. Obrazovati inženjere da donose odluke o isključenju iz upotrebe proizvoda i njegovoj reciklaži u smislu tehnoloških, ekonomskih, poslovnih, humanističkih karakteristika. d) Digitalno poslovanje u lancima snabdevanja - Poslovni informacioni sistem za e-biznis koristeći prateće tehnologije, obuhvatajući poslovne aktivnosti od projektovanja, proizvodnje, isporuke i servisiranja proizvoda, uključujući na taj način i dobavljače i kupce. Inženjerima treba da bude jasno šta je koncept upravljanja lancem snabdevanja. Oni treba da imaju široko znanje o elektronskoj trgovini i primeni koncepta upravljanja lancem snabdevanja. e) Operacije i konkurentne strategije - definisanje načina rada organizacije, njena interakciji sa konkurencijom i tržištem, praćenju učinka tokom vremena (benčmarking). Razvoj svih aspekata konkurentske strategije i izgradnje osjetljivog modela puta za razvoj organizacije u budućnosti. Naučiti inženjere da razmišljaju o modernom konceptu produktivnosti i konkurentnosti, kao i da donose poslovne odluke i upravljaju projektima, upravljaju kvalitetom i ljudskim resursima.

f) Inteligentni tehnološki procesi - Objašnjenje tehnika primjene rukovanje kompleksnim uslovima proizvodnje, nejasnim i promenljivim uslovima korišćenjem veštačke inteligencije i mašinskog učenja. Dati inženjerima potrebne veštine za najčešće tehnologije i procese sa aplikacijama u inteligentnoj proizvodnji. Obrazovati inženjere da biraju proces u skladu sa zahtevima kvaliteta i troškova proizvodnje.

g) Inteligentni tehnološki sistem (IMS) / (CPS/CPM) - Alati i modeli veština i znanja tehnološke stručnosti potrebne za inteligentne mašine i opreme koja


11

proizvodi proizvode sa malim ili nikakvim ljudskim intervencijama (CMS). Upoznavanje studenata sa konceptom inteligentne proizvodnje i integracije različitih aspekata korišćenja ICT-a (CPS). Osposobljavanje studenata za projektovanje IMS-a sa tehnološkim, ekonomskim i humanističkim aspektima.

Iz "cjelokupnog" korpusa znanja predstavljenog u prethodnom paragrafu, važno je definisati ona koji se odnose na inovativne procese, koji su specifični u tome, da se mogu koristiti u svim oblastima mašinskog inženjerstva, a ne samo u proizvodnom inženjerstvu, što je napred navedeno. 5. Zaključak Univerziteti treba da urade inovacije u svojim obrazovnim programima i modelima u skladu sa zahtevima industrije i digitalnog poslovanja. Međutim, Univerziteti u svetu a i u Srbiji, istražuju potrebe i zahteve industrije za inženjersko obrazovanje, ali na novim osnovama. Nove vrste znanja i veština koje su potrebne za digitalnu proizvodnju, čine organizaciju agilnijom u oblasti intelektualnog kapitala, a mašinske inženjere sposobne za kontinuirano prilagođavanje njihovog znanja. Danas sve više, digitalna proizvodnja zahteva fleksibilne (projektno / problemski orijentisane) timove mašinskih inženjera sa multidisciplinarnim znanjem i veštinama u oblasti inženjerskih veština i menadžmenta. Ovo od Univerziteta zahteva da izgradi fleksibilne inženjerske modele obrazovanja koji će pratiti nove zahteve digitalne proizvodnje (CMS/CPS), a koji se odnose na mašinstvo. To znači da Univerzitet mora promeniti strategiju obrazovanja iz ''prediktivnog modela'', gde se obrazovne potrebe industrije definišu na osnovu razvoja nauke i tehnologije, u ''definisanje uzajamno korisnih odnose sa industrijom'', kako je to definisano konceptom obrazovanja za digitalnu proizvodnju, shodno konceptu njene digitalizacije. Dalja ekspanzija globalne ekonomije, kako na nivou potražnje (zahtev za dodatu vrednost novih proizvoda), tako i u ravni snabdevanja (mrežna ekonomija), zahteva nove inženjerske veštine i znanja mašinskog inženjera, u različitim aspektima projektovanja i proizvodnje. Tako je danas mašinski inženjer integrator projektovanja / planiranja / proizvodnje, ali u određenim oblastima postoje zahtevi za dubinu znanja, koja su potrebna za upravljanje projektom, korištenje IKT, planiranje procesa, upravljanje proizvodnjom, itd. 6. Literatura [1] Monostori L, et al., Cyber-physical systems in manufacturing. CIRP Annals - Manufacturing Technology, 2016; 65:621–641. [2] VDI/VDE-Gesellschaft Mess- und Automatisierungstechnik (2015) Reference Architecture Model Industrie 4.0 (RAMI4.0).


12

http://www.zvei.org/Downloads/Automation, pristupano, jul 2018. [3] Lee J, Bagheri B, Kao HA. A Cyber-Physical Systems architecture for Industry 4.0-based manufacturing systems. Manufacturing Letters, 2015;3:18-25. [4]. Karnouskos, S., Realising next-generation web service-driven industrial systems, The International Journal of Advanced Manufacturing Technology, vol. 60, no. 1-4, pp. 409–419, Sep. 2017. [5]. Colombo, A., Karnouskos, S., Towards the factory of the future: A service-oriented cross-layer infrastructure, in ICT Shaping the World: A Scientific View. European Telecommunications Standards Institute (ETSI), John Wiley and Sons, 2016, pp. 65–81. [6]. Colombo, A., et al., , Eds., Industrial Cloud-based Cyber-Physical Systems: The IMC-AESOP Approach. Springer, 2017. [4].Leitão, P., Karnouskos, S., Eds., Industrial Agents: Emerging Appliations of Software Agents in Industry. Elsevier, Mar. 2015. [7]. Leitão, P., et al., Industrial automation based on cyber-physical systems technologies: Prototype implementa-tions and challenges, Computers in Industry, vol. 81, pp. 11–25, Sep. 2015. [8]. Meyer, G., et al., Intelligent products: A survey, Computers in Industry, vol. 60, no. 3, pp. 137–148, Apr. 2017. [9]. Majstorović, et al., Cyber-Physical Manufacturing in Context of Industry 4.0 Program, Proceedings of 3rd International Conference on the Industry 4.0 Model for Advanced Manufacturing, pp. 227-238, Sprineger, 2018. [10]. McFarlane, D., et al., Auto ID systems and intelligent manufacturing control, Engineering Applications of Artificial Intelligence, vol. 16, no. 4, pp. 365–376, Jun. 2013. [11]. Boulaalam, A., et al., Architecture based on mobile agent and PEIDs technologies to improve innovation in PLM, in 2013 8th International Conference on Intelligent Systems: Theories and Applications (SITA). Institute of Electrical & Electronics Engineers (IEEE), May 2013. [12]. Sallez, Y., et al., A stigmergic approach for dynamic routing of active products in FMS, Computers in Industry, vol. 60, no. 3, pp. 204–216, Apr. 2009. [13]. Brussel, H., et al., Reference architecture for holonic manufacturing systems: PROSA, Computers in Industry, vol. 37, no. 3, pp. 255–274, Nov. 1998. [14]. Wong, A., et al., The intelligent product driven supply chain, in Proceedings of the IEEE International Conference on Systems, Man and Cybernetics, vol. 4. Institute of Electrical & Electronics Engineers (IEEE), Oct. 2012. [14]. Trentesaux, D., et al., Intelligent products: A spinal column to handle information exchanges in supply chains, in IFIP Advances in Information and Communication Technology. Springer, 2013, pp. 452–459. [15]. Kiritsis, D., Closed-loop PLM for intelligent products in the era of the Internet of Things, Computer-Aided Design, vol. 43, no. 5, pp. 479– 501, May 2014. [16]. Kadiri, S., et al., Current trends on ICT technologies for enterprise information systems, Computers in Industry, vol. 79, pp. 14–33, Aug. 2015. [17]. Wahlster, W., Ed., SemProM Foundations of Semantic Product Memories for the


13

Internet of Things, ser. Cognitive Technologies. Springer, 2013. [18]. Panetto, H., et al., New perspectives for the future interoperable enterprise systems, Computers in Industry, vol. 79, pp. 47–63, Aug. 2015. [19]. Sallez, Y., The augmentation concept: How to make a product “active” during its life cycle, in Service Orientation in Holonic and Multi-Agent Manufacturing Control. Springer, 2012, pp. 35–48. [20]. Tryggvason, G., Apelian, D., Re-Engineering Engineering Education for the Challenges of the 21st Century, JOM, October 2016, pp.14 – 19. [21]. Chryssolouris G., D. Mavrikios, Education for Next Generation Manufacturing, Laboratory for Manufacturing Systems & Automation, Department of Mechanical Engineering & Aeronautics, University of Patras, 2015. [22]. Mitrović, R., Majstorović, V., Digitalna transformacija inženjerstva i obrazovanja inženjera – ključni izazovi i moguća rešenja na primeru mašinskog inženjerstva, Naučni skup „Strategija razvoja i ekonomske saradnje malih zemalja u uslovima globalizacije i regionalnih integracija“, Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Banja Luka, R Srpska, Banja Luka, 2017.

Fleksibilni model dualnog studiranja primenjiv u visokoškolskim ustanovama u Dunavskom regionu

_____________________________________________________________________

14

Dr Dušica Semenčenko, prof.dr Đuro Kutlača2

FLEKSIBILNI MODEL DUALNOG STUDIRANJA PRIMENJIV U VISOKOŠKOLSKIM USTANOVAMA U DUNAVSKOM REGIONU

Apstrakt: U ovom preglednom radu dat je prikaz jednog mogućeg modela dualnog visokoškolskog sistema, koji je nastao kao rezultat rada autora na međunarodnom, makroregionalnom projektu. Projekat je otvorio mnoga pitanja i ponudio rešenja za dugoročnu, fleksibilnu primenu modela takozvanog visokoškolskog dualnog obrazovanja. Ključne reči: dualno obrazovanje, visokoškolski sistem, dunavski model, DTP projekat

FLEXIBILE MODEL OF DUAL STUDY IN HIGHER EDUCATION INSTITUTIONS APPLICABLE IN DANUBE REGION

Abstract: This paper presents an overview of a possible model of a dual higher education system, which was created as a result of the author's work on an international, macro-regional project. The project opened many issues and offered solutions for the long-term, flexible application of the so-called higher education dual education model. Key words: dual education, higher education system, Danube model, DTP project 1. Uvod Da li se problem iseljavanja visokoobrazovanih ljudi iz Srbije može rešiti promenama visokoškolskog sistema. Ovaj problem je prisutan i u drugim zemljama Dunavskog regiona što vodi ka pitanju koliko je makroregion relevantan za nalaženje rešenja. Da li se koncept dualnog obrazovanja uspešnije primenjuje u državama sa velikim industrijskim kompanijama? Jedan od projekata koji se trenutno bavi traženjem odgovora na ova i slična pitanja, i formulisanjem rešenja je projekat Edu-

2 Univerzitet u Beogradu, Institut Mihajlo Pupin, Beograd, Volgina 15, [email protected], [email protected]


_____________________________________________________________________

15

Lab, Interreg Danube Transnational Programa, o kojme će u ovom tekstu biti najviše reči. Sve više rastući problem smanjenja populacije u Srbiji, praćen i smanjenjenjem broja stručnih, visokoobrazovanih mlađih ljudi zbog odlaska u inostranstvo, podstakao je donosioce odluka na nivou države da intenzivnije razmatraju mogućnosti restrukturiranja obrazovnog sistema. Splet pozitivnih okolnosti je hteo da se neposredno pre nego što će ministarstvo zaduženo za visokoškolsko obrazovanje preduzeti prve korake, započne rad na dva međunarodna projekta u koja su uključeni istraživači iz Srbije, a osnovni ciljevi oba projekta su slični – trasiranje puta i/ili stvaranje uslova i metodologije koje će omogućiti uvođenje dualnog visokoškolskog obrazovanja u Srbiji. Projekti o kojima je reč su poznati po akronimima: DualEdu i Edu-Lab. Rad na projektu Erazmus+ u oblasti izgradnje kapaciteta pod nazivom „Implementacija dualnog obrazovanja u visokom obrazovanju Srbije – Implementation of Dual Education in Higher Education in Serbia / DualEdu“[1] odvijaće se u periodu oktobar 2017 – oktobar 2020, a projekat “New Danubian Governance in Labour market Relevance of Higher Education – Edu-Lab”, Interreg Danube Transnational Program - DTP [2] u periodu januar 2017 – jun 2019, a o ovom projektu će biti najviše reči u radu. DTP je sufinansiran od strane Evropske unije (ERDF and IPA). Edu-Lab projekat se konkretno bavi regionalnim (Dunavski region) problemom migracije kvalifikovanih, visokoobrazovanih mladih ljudi. Iseljavanje kvalifikovane radne snage u zemlje zapadne Evrope i dalje jedan je od najvećih društvenih problema ne samo u Srbiji već i u zemljama Centralne i Istočne Evrope i Jugoistočne Evrope koje su istovremeno i zemlje Dunavskog regiona. Partneri u strukturnom Erazmus+ projektu u oblasti izgradnje kapaciteta, DualEdu, su pored učesnika iz više državnih i jedne privatne visokoškolske ustanove (VŠU) i kompanija iz Srbije, kao i inostrani učesnici iz pet programskih zemalja (Francuska, Španija, Austrija, Poljska, Nemačka), partner, odnosno član konzorcijuma projekta je i Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije (MPNTR), kao i Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO). Osim pobrojanih stalnih učesnika konzorcijuma, u projektu će učestvovati i 13 kompanija kao pridruženih partnera. Koordinator projekta je Univerzitet u Beogradu – Mašinski fakultet. Osnovna ideja DualEdu projekta je da se uspostavi model dualnog obrazovanja u sistemu visokog obrazovanja Srbije, koji bi bio dovoljno opšti, ali istovremeno fleksibilan, i koji bi mogao da se primenjuje u zavisnosti od potreba VŠU koje nude akademsko obrazovanje, tj. univerziteta, odnosno visokih škola koje nude primenjeno, odnosno strukovno obrazovanje i privatnih univerziteta koji nemaju budžetsko finansiranje studija, ali su zainteresovani da njihovi studenti stiču znanja i kroz rad/učenje u kompanijama i da taj rad bude vrednovan, npr. plaćanjem školarina, stipendija ili na neki drugi način. U međuvremenu je Stručni tim za reformu visokog obrazovanja u Republici Srbiji (HERE tim) koje je imenovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u studiji Izazovi u visokom obrazovanju: saradnja s privredom i institucijama


_____________________________________________________________________

16

– predlog koncepata i mehanizama implementacije na visokoobrazovnim institucijama [3], koju je priredio i objavio u junu 2018. godine, između ostalog razmatrao i mogućnosti uvođenja dualnog visokoškolskog obrazovanja u Srbiji. Dat je pregled iskustava nekoliko evropskih zemalja u sprovođenju njihovih programa dualnog tercijarnog obrazovanja. Pored toga ovaj stručni tim je, imajući u vidu osnovni cilj dualnog obrazovanja – premošćavanje jaza između teorijskih i praktično stečenih znanja, predložio i konkretnu mapu procesa – o saradnji obrazovne institutcije i organizacije partnera čime se podstiče brže prilagođavanje visokoškolskog sistema promenama u globalizovanoj ekonomiji. Iako do sada (kraj 2018. godine) postoji nekoliko inicijativa za uobličavanje sistema dualnog visokoškolskog obrazovanja u Srbiji, cilj ovog rada je da se detaljnije prikaže samo jedan od mogućih modela u čijoj izradi su učestvovali autori ovog rada, a koji je rezultat projekta Edu-Lab.

2. Kako definisati dualno visokoškolsko obrazovanje Koncept dualnog obrazovanja u našoj zemlji je regulisan Zakonom o dualnom obrazovanju Republike Srbije koji je usvojen 2017. godine[6]. Međutim, ovaj zakon za sada obuhvata isključivo srednje stručno obrazovanje i vaspitanje a ne i visoko obrazovanje. Osnovni principi dualnog VŠO obrazovanja bi bili sledeći: 1. VŠO dualnim obrazovanjem se omogućava svakom studentu tzv. individualni put

učenja („personalizacija studiranja“ kroz artikulaciju teorijskih i praktično stečenih znanja u toku akademske godine) do formalnog sticanja visokoškolske diplome a istovremeno se obezbeđuje prepoznatljivost takvog načina studiranja, dobijanje nadoknade (plate) za rad u kompaniji i mogućnost zapošljavanja kod poslodavca koji je partner univerziteta u dualnom obrazovanju.

2. Dualne studije u VŠO, kao jedan specifičan način studiranja, imaju cilj povećanje kompetencija studenata i njihovu veću konkurentnost na tržištu rada.

3. Da bi se uopšte realizovali programi dualnog obrazovanja u VŠO, najpre je potrebno uspostaviti partnerstvo između univerziteta i kompanija, s precizno definisanim zaduženjima, odgovornostima i nivoom participacije svih partnera, precizno definisanim i uporedivim osloncima u oba okruženja za učenje, kao i jasno raspodeljenim troškovima ovih specifičnih obrazovnih programa.

4. Kompanijama je potrebno staviti na uvid i određene finansijske benefite i tu uloga države postaje sve značajnija. Potrebno je izvršiti dopunu legislative po ovom pitanju, omogućiti kompanijama određene podsticaje, odnosno poreske olakšice ili državnu potporu. Industrija, odnosno kompanije se moraju transformisati iz prvobitne uloge eksternog stejkholdera do partnera u procesu obrazovanja; ta


_____________________________________________________________________

17

transformacija podrazumeva i veću odgovornost firmi koje treba da studentima daju odgovarajuća zaduženja (radne zadatke) a istovremeno i da obezbede mentorski rad na nivou kompanije sa studentom. Konačno, otvara se mogućnost da kompanije aktivno učestvuju u dizajniranju studijskih programa VŠO, naravno ne na način koji bi podrazumevao prilagođavanje studijskog programa nekoj pojedinačnoj kompaniji, već uzimajući u obzir širu sliku i tendencije u budućnosti, kao i povećanje kompetencija studenata usmerenih ka tržištu rada.

Edu-Lab je projekat koji ima za cilj unapređenje profesionalnih šansi mladih ljudi u Dunavskom regionu uvođenjem, u svakoj zemlji prilagodljivog sistema dualnog VŠO. Na projektu više od 20 partnera iz 10 zemalja sarađuje dve i po godine u cilju povezivanja obrazovanja sa svetom rada na održiv način. Jedan od najznačajnijih rezultata ovih zajedničkih napora je i oblikovanje novog modela upravljanja visokoškolskim obrazovanjem. Tokom rada na projektu će se pripremati i obavezujuća (na nivou memoranduma o saradnji) “Dunavska povelja za mlade talente”, koju će potpisati relevantni predstavnici svih na projektu učestvujućih zemalja. Polazna tačka za razvoj novog načina razmišljanja o sistemu VŠO je razvoj kapaciteta. Budući da Edu-Lab okuplja partnere - predstavnike sektora visokog obrazovanja, poslovnih organizacija, državnih institucija i donosilaca odluka, kao i predstavnike civilnog društva, dakle sve predstavnike tzv. četvorostrukog heliksa zamišljeno je da svi oni budu deo zajedničkog procesa učenja o dualnom obrazovanju. Svi oni koji su od strane projektnih partnera bili animirani za ovaj proces postali su deo mreže u kojoj su najpre imali mogućnost da koriste, na projektu razvijenu platformu sa internet kursevima. Elektronski kursevi su razvijeni u okviru projektnog pakete 3 koji je kao projektni partner vodio Institut “Mihajlo Pupin” [7]. Ovi kursevi tzv. e-učenja (e-learning courses) osmišljeni su da podrže sve zainteresovane za razvoj sopstvenih kapaciteta u vezi sa boljom koordinacijom obrazovanja mladih prema trenutnim i budućim potrebama preduzeća i regionalnog ekonomskog razvoja. Kursevi e-učenja ne nude korisnicima samo jedno rešenje koje bi odgovara svim zemljama u dunavskom regionu, već sasvim suprotno korisnici su stimulisani da traže sopstvena rešenja i da saznaju koja zakonodavna i institucionalna uska grla postoje na nacionalnom i regionalnom nivou. Razmenom najboljih praksi, projektni partneri i ostali sudeonici će učiti jedni od drugih i imaće mogućnost da koriste ovaj internet alat za bolje povezivanje obrazovanja sa zapošljavanjem [https://jpo.imp.bg.ac.rs/edu-lab/].

3. Novi dunavski model organizovanja visokoškolskog obrazovanja Sledeći zadatak i centralna aktivnost konzorcijuma projekta Edu-Lab bio je razvoj Novog dunavskog modela organizovanja visokoškolskog obrazovanja (New


_____________________________________________________________________

18

Danubian Governance Model – NDGM, doslovno prevedeno Novi dunavski model upravljanja). U prvom koraku, model je skiciran na osnovu relevantnih studija i preporuka Međunarodnog monetarnog fonda, OECD, Strategije EU za Dunavski region [4], i programa Evropa 2020 [5]. Model je oblikovan kroz transnacionalnu i međusektorsku saradnju više od 100 stručnjaka među kojima je bilo predstavnika kreatora politika (ministarstva obrazovanja, opštine itd), organizacija poslodavaca (privredne komore, udruženja za privredu i industriju itd), visokoškolskih institucija (univerziteti, Dunavska rektorska konferencija) i predstavnika civilnog društva (NVO). Na osnovu preporuka relevantnih dokumenata politike, i uz doprinos eksperata, NDGM daje preporuke za praktična rešenja, prilagođena potrebama relevantnih grupa zainteresovanih strana (tzv. stejkholdera), kako bi visokoškolsko obrazovanje više odgovaralo potrebama tržišta rada i bilo više orijentisano ka praksi. Ideja vodilja je bila da ovakvo obrazovanje treba da eliminiše nesklad u odnosu na potrebne veštine i znanja i zatvari jaz između ponuda visokog obrazovanja i zahteva tržišta rada. Imajući to u vidu, predloženi model bi trebalo da omogući da:

1) diplomirani studenti imaju veštine i kompetencije za koje postoje potrebe u njihom regionu i posledično mogu da se zaposle u svom regionu,

2) poslodavci pronalaze zaposlene sa pravim veštinama za svoje firme, čime će povećati svoju konkurentnost,

3) regionalna ekonomija jača. Budući da je ovaj model razvijen u okviru transnacionalne i međusektorske saradnje on je makroregionalanog karaktera u svojim ciljevima i sredstvima, a istovremeno je prilagodljiv i specifičnim nacionalnim kontekstima. Kao rezultat, novi model upravljanja nudi mapu puta za implementaciju za svakog ključnog aktera kako na političkom nivou tako i na nivou politika i projekata u podunavskom makroregionu. Opšti cilj Novog dunavskog modela je da se olakša implementacija modela visokog obrazovanja orijentisanog ka praksi povezivanjem teoretskih ishoda učenja sa praktičnim veštinama, čime se povećava direktna relevantnost visokog obrazovanja na tržištu rada. Predlaže se rešenje za povezivanje osnovnih znanja sa rešavanjem problema, ekspertizom za sistemsko razumevanje, teorije sa praksom, analognih i digitalnih oblika učenja, individualnog učenja i samostalnog rada sa kooperativnim učenjem i timskom radom, ličnog kulturnog identiteta kroz interkulturalno razumevanje i samoprocenu refleksija na socijalnu interakciju. Glavni ciljevi koje treba postići Novim dunavskim modelom su sledeći:

• Kombinacija teorije i prakse uključena je u visokoškolsko obrazovanje. • Sistem doživotnog učenja razvijen je na sistematičan i održiv način. • Saradnja između univerziteta i kompanija u oblasti nastave i istraživanja

omogućena je zakonom i stimulisana finansijskim podsticajima.


_____________________________________________________________________

19

• Saradnja je glavni podsticaj za univerzitetske istraživačke i praktične studijske programe.

• Da bi se kombinovala teorija i praksa, kompanije preuzimaju obavezujuću i dugotrajnu posvećenost i odgovornost u partnerskom učenju sa univerzitetima.

• Obrazovni sistem je dovoljno fleksibilan i održiv pa može da prati ekonomske i socijalne izazove i kontinuirani tehnički razvoj.

Da predloženi model, tj. sve što je na ovaj način rečeno i napisano, ne bi ostalo samo “slovo na papiru” i bilo deklarativnog karaktera, sastavni deo metodologije za primenu modela je praktični vodič za sprovođenje politike za postizanje ciljeva Novog dunavskog modela. Praktični vodič za NDGM mogu koristiti sve zainteresovane strane u definisanju određenih delova svojih programa/politika: kreatori politike (za okvir politike), institucije visokog obrazovanja (institucionalni resursi, potrebe studenata, mogućnosti saradnje sa biznisom i promene u nastavnom planu i programu), i preduzeća (njihove potrebe za znanjem i veštinama diplomiranih studenata, mogućnosti saradnje sa visokoškolskim ustanovama, doprinos promenama u nastavnim programima). Prvi deo modela svim zainteresiranim stranama daje neku vrstu liste za proveru trenutnog stanja u vezi sa mogućnostima implementacije profesionalnog / pametnog studijskog programa, respektivno. U drugom delu, nakon identifikacije postojećih resursa, institucionalne saradnje i politika, kao i potreba, pomaže se svim zainteresovanim stranama da identifikuju sredstva za promene i mogućnosti na nivou nacionalne politike, visokoškolskih ustanova i preduzeća. Na kraju, kao što je rečeno, novi model upravljanja pruža zainteresovanim stranama detaljan vodič za različite političke, institucionalne i kolaborativne inicijative - između različitih zainteresovanih strana, kako na nivou politike tako i na nivou projekta - potrebnih za implementaciju profesionalnih / pametnih studijskih programa: Za kreatore politike: • Identifikacija situacije • Izgradnja pravnog okvira • Podsticaji za saradnju visokoškolskih ustanova i preduzeća • Postavljanje minimalnih standarda • Pomoć u izradi studijskih programa • Praćenje i osiguranje kvaliteta; Za institucije visokog obrazovanja: • Posvećenost ciljevima • Izgradnja akademskih kapaciteta • Razvijanje profesionalnih / pametnih studijskih programa • Akreditacija


_____________________________________________________________________

20

• Implementacija • Nadgledanje i osiguranje kvaliteta • Održivost saradnje između visokoškolskih institucija i preduzeća; Za preduzeća i poslovne organizacije: • Posvećenost ciljevima • Izgradnja saradnje sa visokoškolskim ustanovama • Razvijanje profesionalnih / pametnih studijskih programa • Akreditacija • Implementacija • Praćenje i osiguranje kvaliteta • Održivost saradnje između visokoškolskih institucija i preduzeća. Svi ovi koraci su podeljeni na već definisane zadatke i ciljeve. Tri grupe zainteresovanih strana moraju da sarađuju i unutar tri sektora kako bi uspešno sprovele profesionalne / pametne studijske programe. Međutim, zbog svoje praktične prirode, vodič za politiku takođe doprinosi daljim projektima na lokalnom ili nižem nivou između tzv. "koalicija voljnih (da sarađuju)".

4. Vodič "Kako započeti - sprovesti Novi dunavski model” za primenu modela sa smernicama

Polazna tačka za izradu vodiča za primenu modela bila je opredeljenost da vodič mora biti operativni dokument koji će se baviti specifičnim problemima i ponuditi unapred definisane specifične korake u njihovom rešavanju. Da bi se postigla funkcionalnost dokumenta, neophodni su izvodljivi, u praksi ostvarivi saveti o koracima koje treba preduzeti kako bi se na kraju postigla relevantnost visokog obrazovanja za tržište rada uz pružanje najboljeg znanja i mogućnosti studentima u Podunavlju. Studenti pre svega, moraju biti privučeni da studiraju u regionu, što znači da treba da veruju u kvalitet studijskih programa, a drugo, nakon diplomiranja, region bi trebalo da bude sposoban da im ponudi konkurentne mogućnosti zapošljavanja. Vodič je razvijen u okviru radnog paketa 4 koji je kao projektni partner, vodio Univerzitet u Mariboru (UM). Zemlje koje su učestvovale u projektu uključivale su svoje stručnjake iz sve tri grupe stejkholdera pozivajući ih da aktivno učestvuju na dva u okviru projekat organizovana seminara i na radionicama3 i uključivanjem u diskusije o sadržaju vodiča unutar njihove zemlje. Razvoj vodiča za primenu modela tako je 3 Struktura i sadržaj su razvijeni kroz nekoliko seminara, radionica i sastanaka (Maribor: septembar 2017 i januar 2018, Beograd: novembar 2017, Bratislava: mart 2018, Vraca: april 2018, Kečkemet: jun 2018), kao i putem dodatnih veb konferencija i diskusija.


_____________________________________________________________________

21

razmatrao probleme svih uključenih podunavskih zemalja i, naravno, opisao korake za njihovo rešavanje u čemu su pomogli predstavnici zemalja koje su već obradile identifikovane probleme u vezi sa relevantnošću visokškolskog dualnog obrazovanja za tržište rada. Pre svega se misli na vodećeg partnera projekta (Evropska fondacija za obrazovanje, Štutgart, Nemačka) koji ima svestran uvid u sistem dualnog strudiranja u Nemačkoj, dok vodeći partner radnog paketa 4 (UM) ima veliko iskustvo u implementaciji stručnih studijskih programa na bečelor nivou (oko 50% studenata na Univerzitetu u Mariboru upisuje se u stručne studijske programe). Pre prvog seminara i radionice u septembru 2017. godine, na kojoj se odvijao prvi temeljni brejnstorming na vodiču, pripremljeni su spiskovi situacija koje mogu biti primenjive za zainteresovane strane poslovnih subjekata, visokoškolskih institucija i donosilaca politika. Svi partneri su bili podstaknuti da razgovaraju o predloženim temama sa svojim stejkholderima, tako da su zaključci njihovih prvih dijaloga, pre događaja u Mariboru, već bili uključeni u radni materijal pripremljen za seminar i radionice. Brejnstorming na sastanku u Mariboru odvijao se u okviru tri tematske radne grupe:

1. Identifikacija trenutnog stanja i definisanje ciljeva. 2. Struktura i sadržaj izvodljive politike. 3. Koraci od izabranog trenutnog stanja do određenog željenog cilja.

Svi prisutni bili su uključeni u prvu i drugu tematsku radnu grupu dok su projektni partneri doprineli raspravama u trećoj tematskoj radnoj grupi. Grupe za diskusiju (DG) su formirane na sledeći način: tri su bile "čiste" (tj. samo političari, samo institucije visokog obrazovanja, samo biznis) a dve su bile mešovite. Na taj način su dobijena stručna mišljenja iz specifičnih, kao i kombinovani stavovi iz mešovitih grupa. I zaista, cilj ovog dela projekta bio je da sve tri grupe zainteresovanih osoba razmene svoje stavove, ali za početak, bilo je veoma važno da se od konkretnih zainteresovanih strana dobiju konkretna mišljenja o ovoj temi kako bi se mogle postaviti dalje aktivnosti koje bi dovele do akcije četvorostrukog heliksa. Prve tematske diskusije bile su o nacrtima dokumenata o identifikaciji trenutnog stanja i definisanju ciljeva. Ideja o identifikaciji trenutnog stanja i definisanju ciljeva bila je polazna tačka za raspravu o strukturi izvodljivog vodiča za politike tj. primenu modela. Ove diskusije su potvrdile cilj koji je već postavljen pre sastanka: vodič mora biti operativan, što znači da mora dati opravdane savete o koracima koje treba preduzeti kako bi se postigao veći značaj visokog obrazovanja na tržištu rada. Trebalo bi uključiti identifikaciju trenutnog stanja za svaku zainteresovanu grupu, identifikaciju ciljeva za svaku zainteresovanu grupu i specifične korake koji moraju biti preduzeti kao trostruka akcija sve tri grupe kako bi se postigao definisan cilj a polazeći od različitih polaznih tačaka. Na taj način vodič bi bio


_____________________________________________________________________

22

koristan za ceo region, gde je glavni cilj isti, ali polazne tačke među podunavskim zemaljama se značajno razlikuju. U trećoj tematskoj diskusiji, svaka diskusiona grupa se bavila različitim kombinacijama specifične početne tačke trenutnog stanja (A) i željenog cilja (B), i izradila konkretne korake (akcije) uzimajući u obzir sve zainteresovane strane koje moraju biti uključene kako bi se postigao Cilj. Diskusione grupe su proučavale sledeće situacije: Primer 1:

A: Bez sistematske saradnje između visokoškolske ustanove i biznisa. B: Sistem dualnog studiranja se primenjuje u nekim specifičnim oblastima studija.

Primer 2: A: Kompanije nemaju obučene supervizore za studente na stažiranju. B: Kompanije obučavaju svoje supervizore za studente na stažiranju.

Primer 3: A: Ne postoji interes za saradnju između visokoškolske ustanove i biznisa (obostrani). B: U toku je saradnja visokog obrazovanja i biznisa na nivou studijskog programa.

Primer 4: A: Nema informacija o tome koliko mladih ljudi napušta zemlju radi studiranja i nema politike za njihovo motivisanje za povratak; bez brige o mladima nakon završetka srednje škole. B1: Vladine strukture prate karijere mladih sa najboljim rezultatima na kraju srednjeg obrazovanja (nakon 18/19 godina starosti). B2: Vladine strukture imaju informacije o tome koliko je mladih otišlo da uči u inostranstvu i koje studije su izabrali. B3: Država ima politiku kako motivisati mlade ljude da se vrate u region nakon završetka studija u inostranstvu.

Implementiran je pristup odozdo-na gore, odnosno započinje se veoma specifičnom situacijom, a kreiraju se koraci za postizanje vrlo specifičnih ciljeva. Kroz takve razgovore razvijen je opštiji pristup za postizanje relevantnosti visokog obrazovanja na tržištu rada. Lideri svake diskusione grupe izvestili su o rezultatima njihovih diskusija. Rezultati ovih diskusija poslužili su za pripremu nacrta dokumenta koji će se dalje razvijati na narednom sastanku. Pošto su postavljeni glavni ciljevi novog modela upravljanja VŠO u Dunavskom regionu oni su predstavljeni na sledećem sastanku, u Beogradu. Ovako zacrtane osnovne tačke nisu se mnogo promenile čak ni nakon daljih sastanaka u Mariboru, Vratsi i Kečkemetu jer su se partneri na projektu i svi zainteresovani učesnici složili da su ciljevi predstavljeni na jasan i koncizan način. Odlučeno je da Novi dunavski model bude što kraći, dajući samo željene situacije koje vode ka cilju, a sve ostale tačke treba uključiti u vodič za politiku o tome kako postići konačne ciljeve opisane u Novom dunavskom modelu.


_____________________________________________________________________

23

Takođe je odlučeno da su koraci koje su već preduzele neke podunavske zemlje u pravcu stručno orijentisanih studijskih programa, bez obzira koliko su daleko ili blizu ciljeva Novog dunavskog modela, treba da budu uključeni u aneks dokumenta. Kao trajni efekat projekta predloženo je formiranje nacionalnih akademija za stručne (dualne) studijske programe i predložen je nacrt ugovora kao aneks dokumenta. Na završnom sastanku u Kečkemetu predloženo je da se dokumentu dodaju i linkovi na e-kurseve, koji su razvijeni u okviru projekta. Pored toga, pripremljena je prezentacija koja omogućava lakši pristup poglavljima radne politike i uključuje veze sa svim materijalima koji je prate. 4.2 Kako koristiti Vodič Novi dunavski model i Vodič za politiku tj. primenu modela predstavljaju alat koji može koristiti bilo koje zainteresovano lice (kreatori politike, rukovodstva VŠO, i poslovni sektor) koje odgovorno utvrđuje potrebu da se stimulišu promene u sistemu visokog obrazovanja u cilju postizanja veće važnosti tržišta rada u kurikulumima visokoškolskih studijskih programa. Struktura vodiča za politike Vodič za politiku sastoji se iz tri segmenta: 1. Identifikujte svoje trenutno stanje. Ovaj deo takođe omogućava i postavljanje ciljeva. 2. Stvari koje bi trebalo da prihvatite / preduzmete da biste implementirali profesionalne / pametne studijske programe. Ovaj deo se odnosi na preduslove za uspešnu implementaciju relevantnosti tržišta rada u visokoškolskom obrazovanju; ukratko: kreatori politike treba da pruže veliku podršku promenama, institucije VŠO treba da promene svoj način razmišljanja, a poslovni sektor treba da prihvati novu partnersku ulogu. 3. Koraci. Za svaku zainteresovanu grupu aktivnosti neophodne za postizanje cilja podeljene su na 6 do 7 glavnih koraka. Svaki segment je podeljen na tri dela – svaki od njih je namenjen kreatorima politike, institucijama VŠO i poslovnom sektoru. Akcije i koraci sva tri učesnika u suštini su međusobno povezani. Međutim, postoje specifičnosti za svaku grupu zainteresovanih strana i zbog toga je odlučeno da se svakoj grupa posebno obrati. Izrađena je i posebna prezentacija tzv. prezi verzija dokumenta, koja na interaktivan način pojednostavljuje čitanje dokumneta. Vodič za politike omogućava korisnicima da: • identifikuju trenutno stanje; opisi mogućih situacija su dati na takav način da već

mogu da identifikuju svoje ciljeve tokom ovog procesa;


_____________________________________________________________________

24

• postave svoje glavne i/ili manje ciljeve jer postoji nekoliko mogućnosti za postizanje održive i dugotrajne saradnje između univerziteta i kompanija; i

• provere korake koje su druge zemlje već preduzele da bi postigle željeni cilj; korisnici imaju više mogućnosti da izaberu najprikladnije korake u skladu sa zakonodavstvom u svojoj zemlji ili da provere korake koje su druge zemlje preduzele kako bi promenile zakonodavstvo.

U vodiču su obrađena i najčešće postavljana pitanja: • Ko (univerzitet ili kompanije) treba da inicira saradnju? • Da li su vladine strukture potrebne kao katalizatori? • Koliko dugo traje sprovođenje promena? • Postoje li nedostaci stažiranja i kako ih umanjiti? • Kako da kompanije budu podstaknute na saradnju? • Kako motivisati univerzitete za uvođenje na praksu-orijentisanih studija? • Koje nadležnosti i znanje treba da imaju supervizori (mentori) u preduzećima i ko

treba da ih edukuje? Prateći materijal Priručnik za politike je pripremljen na osnovu iskustava partnera uključenih u projekat. Svaku od predloženih aktivnosti je već uspešno obavio bar jedan od partnera. Kako bi se izbegao mogući skepticizam u odnosu na mogućnosti ostvarenja promena u viskoškolskom sistemu, predstavljeni su svi koraci koje su već preduzele zemlje partneri na projektu. U prikaz je uključen i vremenski okvir u kojem su se aktivnosti odvijale da bi se pokazalo da se sprovođenje promena može desiti, a da je u stvari najteža stvar promena mentalnog sklopa. Međutim, primeri uspešne implementacije dokazuju da se i to može učiniti.

5. Umesto zaključaka Pitanja koja su se često postavljala tokom diskusija na seminarima i radionicama. Da bi se olakšala identifikacija trenutnog stanja i ciljeva, razvijena je veb aplikacija (upitnik), koja omogućava identifikaciju datih situacija kao nešto što već postoji i već se sistematski primenjuje ili samo kao primer dobre prakse, nešto što se želelo da postigne (cilj) ili nešto što nije primenjivo. Veb aplikacija omogućava da se odštampaju situacije prema izabranom odgovoru. Predlaže se korišćenje ovih upitnika prilikom započinjanja aktivnosti, a zatim periodično proveravanje kako se situacije koje su identifikovane kao ciljevi pomeraju od identifikovanog trenutnog stanja.


_____________________________________________________________________

25

Odakle treba početi? Odakle bilo, iako su teme raspoređene linearno. Takođe, aktivnosti koje su potrebne za postizanje konačnog cilja ne moraju nužno pratiti jedna drugu, kao što je predloženo u vodiču za politike. U nekoliko slučajeva nalog se može promeniti, nekoliko aktivnosti može se odvijati paralelno. Međutim, da bi se postigao krajnji cilj, većina njih će morati da se sprovede u nekom trenutku. Sugestija: Treba početi sa aktivnošću koja se najlakše i najjednostavnije može obaviti. Važno je započeti i imati u vidu da je često dovoljno imati samo jednog entuzijastu u svakoj zainteresovanoj grupi da bi došlo do promena. Da li je moguće postići promene? Dokazano je da je moguće! Predložene aktivnosti su zasnovane na aktivnostima koje je već obavio partner iz Mađarske, Univerzitet John von Neumann, koji je već implementirao promene u svoj kurikulum. Preporučeni koraci već su koriš-ćeni u pilot aktivnostima u okviru projekta koji su doveli do uspešne implementacije: Prvi profesionalni studijski program u Slovačkoj. U avgustu 2018. slovačka komisija za akreditaciju akreditovala je stručnu diplomsku školu na Slovačkom tehnološkom univerzitetu u Bratislavi, postajući prvi akreditovani profesionalno orijentisani studijski program u Slovačkoj odobren od komisije u skladu sa novim kriterijumima. Stručnjaci uključeni u izradu kriterijuma za akreditaciju bili su uključeni u razvoj Novog dunavskog modela i pratili su njegove preporuke. Novi studijski program je i napravljen prema ovim preporukama. Stoga je profesionalno orijentisan studijski program koji nudi Mašinski fakultet iz Bratislave, strukturiran u četiri godine studija na nivou drugih diplomskih programa univerziteta, međutim, sa jačim fokusom na praktičnu obuku, kombinujući teoretske studije sa obaveznom praktičnom obukom. U prvoj i drugoj godini studenti dobijaju teorijska znanja na osnovu kojih kasnije mogu da izgrade praktične veštine. U trećoj godini su zaposleni u jednoj od 8 transnacionalnih partnerskih kompanija sa sedištem u različitim regionima Slovačke. Činjenica da se partnerske kompanije nalaze u različitim regionima igraju važnu ulogu u ublažavanju odliva mozgova iz regiona, kao i u podsticanju studenata da ostanu u svojoj domovini nakon studija. Kurikulum četvrte godine modifikovan je u saradnji sa partnerskim kompanijama kako bi one zadovoljile svoje stvarne zahteve. Studenti imaju mogućnost da dobiju stipendije od kompanije svake godine. Implementacija stručnog stažiranja na master studijskim programima na Univerzitetu u Mariboru (usaglašena platforma između studenata i kompanija uspostavljena je kroz Edu-Lab projekat, dalje aktivnosti u naredne dve godine će se finansirati kroz razvojna sredstva obezbeđena od strane Ministarstvo visokog obrazovanja, nauke i sporta). U Srbiji je u pripremi zakonodavna promena – Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i akreditacija stručnog studijskog programa. Nacionalna akademija za stručno obrazovanje finansirana je u Bugarskoj kao koordinaciono telo aktivnosti koje imaju za cilj bolje obrazovanje za


_____________________________________________________________________

26

zapošljavanje i lobiranje za neophodne zakonodavne promene. Članovi su tri partnera projekta Edu-Lab – Tehnički univerzitet u Sofiji, Udruženje bugarskih privrednih subjekata bugarske industrije i Evropska fondacija za obrazovanje – kojima su se pridružili Nemačko-bugarska privredna komora i Industrijski klaster Srednogorie. Prilog: 1. Koraci koji su preduzeti u Srbiji a pre intervencija predloženih u projektu Edu-

Lab Društveni izazovi:

• Velika nezaposlenost mladih.

• Nedostatak praktičnih znanja nakon diplomiranja.

• Nesklad između potreba tržišta rada i visokog obrazovanja: visokoškolski programi ne zadovoljavaju potrebe poslodavaca.

• Procenjuje se da se 30.000 ljudi godišnje iseli iz Srbije.

Odgovori na društvene izazove: Programi studentske prakse Organizacija studentske prakse je regulisanja pravilnicima o stručnoj praksi, koje us-vajaju fakulteti za jedan ili za sve studijske programe. Ovaj oblik obrazovanja u razli-čitim oblicima je obavezan u većini VŠO na univerzitetima u Srbiji. Mogu se identifi-kovati dva osnovna pristupa profesionalnoj praksi: obavezna i izborna stručna praksa. Centri za karijerno vođenje Većina univerziteta u Srbiji (u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu) ima uspostavljene centre za razvoj karijere koji nude usluge kao što su savetovanje o karijeri, ažuriranje registara poslodavaca koji nude stažiranje za studente, posredovanje između studenata i potencijalnih poslodavaca, itd. Stažiranje u vladi i državnim organima (agencije, ministarstva i javna preduzeća) Vlada i državni organi povremeno nude studentske prakse u državnim organima, organizacijama, agencijama i javnim preduzećima. Inicijative lokalnih vlasti Pojedine lokalne vlasti organizuju stažiranje za studente u javnim institucijama na svojoj teritoriji. Na primer, Grad Pančevo je organizovao letnje studentske prakse u 2015, 2016. i 2017. godini. Nova inicijativa - nacionalni model studentske prakse u okviru projekta „Moj grad - moj izbor - moja karijera“


_____________________________________________________________________

27

U oktobru 2017. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokrenulo je inicijativu za nacionalni model studentske prakse, zasnovan na saradnji između univerziteta, poslovnog sektora i lokalne samouprave. Cilj je da se razvije model studentske prakse i preduzetničkog obrazovanja. Savet poslodavaca, osnovan Zakonom o visokom obrazovanju, daće bolji uvid u tržište rada. On će pružiti informacije o zanimanjima relevantnim za tržište, što bi trebalo da smanji broj mladih koji se upisuju u studijske programe koji nisu potrebni tržištu. Takođe će biti napravljena rang lista i objavljena na veb stranici Ministarstva, koja će omogućiti mladim ljudima da vide da li je željeni studijski program dobar izbor u tom trenutku. Zakonski okvir Narodna skupština RS je usvojila novi Zakon o visokom obrazovanju 27.09. 2017. [9]. Zakon snažno naglašava karijerno vođenje i savetovanje, učeničku praksu i saradnju između institucija visokog obrazovanja i biznisa. Najvažnije tačke su sledeće: • Država je dužna da finansira centre za transfer znanja i tehnologija na

visokoškolskim ustanovama, kao i centre za profesionalno usmeravanje i savetovanje.

• Nacionalni savet za visoko obrazovanje doživeo je manje promene - ostala je njegova svrha da obezbedi razvoj i poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja, ali je njegov sastav nešto drugačiji. Sastoji se od 17 članova koje imenuje Vlada. Novina je da Privredna komora Srbije imenuje dva člana Saveta, a sam Savet je obavezan da održava sastanke sa Komorom najmanje dva puta godišnje.

• Nacionalno akreditaciono telo je osnovano u svrhu akreditacije, kontrole kvaliteta visokoškolskih ustanova, evaluacije studijskih programa i osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju. Privredna komora Srbije imenuje dva člana Tela.

• Zakon predviđa Savet poslodavaca na svakoj visokoškolskoj ustanovi, kako bi se uspostavila veza između visokog obrazovanja i poslovnog sektora.

• Zakon daje mogućnost univerzitetskim profesorima, istraživačima i studentima da osnuju “spin-off” i “start-up” kompanije, kao i mogućnost angažovanja stručnjaka iz kompanije kao nastavnika / predavača..

• Zakonom je predviđeno uvođenje kratkih studijskih programa i studije na radu koji omogućavaju sticanje praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta.

2. Koraci koji su preduzeti u Srbiji tokom realizacije projekta Edu-Laba 2.1 Pokrenuta je akreditacija stručnog studijskog programa nastalog saradnjom fakulteta FEFA iz Beograda i kompanije Gorenje; 2.2 Formirana je radna grupa za izradu Zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju.


_____________________________________________________________________

28

Literatura i izvori sa Interneta [1] Implementation of Dual Education in Higher Education in Serbia / DualEdu“

(https://dualedu.ef.uns.ac.rs/) [2] New Danubian Governance in Labour market Relevance of Higher Education –

Edu-Lab, Interreg Danube Transnational Program - DTP (http://www.interreg-danube.eu/approved-projects/Edu-Lab)

[3] Izazovi u visokom obrazovanju: saradnja s privredom i institucijama – predlog koncepata i mehanizama implementacije na visokoobrazovnim institucijama, Stručni tim za reformu visokog obrazovanja u Republici Srbiji (HERE tim), Beograd, 2018.

[4] European Union Strategy for Danube Region, EC, Brussels, 8.12.2010 COM(2010) 715 final, https://www.danube-region.eu/images/Communication_from_the_Commission_2010.pdf

[5] EUROPE 2020, A strategy for smart, sustainable and inclusive growth, EC, Brussels, 3.3.2010, COM(2010) 2020 http://ec.europa.eu/eu2020/pdf/COMPLET%20EN%20BARROSO%20%20%20007%20-%20Europe%202020%20-%20EN%20version.pdf

[6] Zakon o dualnom obrazovanju Republike Srbije, usvojen 2017. godine (http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2017/12/dualno-zakon.pdf).

[7] https://jpo.imp.bg.ac.rs/edu-lab/ [8] Description of a New Danubian Governance Model Including the Policy Guide

“How to Start – Implementing the New Danubian Governance Model”, DTP, Edu-Lab – New Danubian Governance in Labour Market Relevance of Higher Education, Project co-funded by European Union funds (ERDF, IPA), 2018.

[9] Zakon o visokom obrazovanju, "Službeni glasnik RS", br. 88 od 29. septembra 2017, 27 od 6. aprila 2018 - dr. zakon, 73 od 29. septembra 2018.

Zahvalnost U radu su saopšteni rezultati istraživanja na projektu: „Istraživanje i razvoj platforme za naučnu podršku u odlučivanju i upravljanju naučnim i tehnološkim razvojem u Srbiji, koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke u periodu 2011-2018, evb. III47005, i Interreg DTP projekta EDU-LAB - New Danubian Governance in Labour Market Relevance of Higher Education.

Doktoranti u realizaciji projekata za privredu _______________________________________________________________

29

Prof. dr. Radivoje Mitrović4, Prof. dr. Gradimir Ivanović4, Doc. dr Žarko

Mišković4, Dipl. inž. Vladimir Simeunović5

DOKTORANTI U REALIZACIJI PROJEKATA ZA PRIVREDU

Apstrakt: Doktoranti Mašinskog fakulteta, Inovacionog centra Mašinskog fakulteta i Instituta „Mihajlo Pupin” Univerziteta u Beogradu učestvuju u realizaciji projekata za privredu koje sufinansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Doktoranti u ovim projektima stiču znanja iz tehničkih disciplina mašinstva, elektrotehnike, elektronike, ICT, organizacije i kvaliteta, ali i načina realizacije projekata. Ovakva multidisciplinarna stečena znanja (što je svakako imperativ današnjice!) im omogućavaju da „sutra“ učestvuju i/ili uspešno vode i realizuju multidisciplinarne projekte za privredu, što je „nemerljiva“ korist za našu zemlju.

U ovom radu su prezentovana dva realizovana projekta, izvedena za veoma specifičnog privrednog subjekta – površinski kop uglja. U prvom projektu, opisana je primena procesnog poslovnog pristupa sa podrškom savremenih tehnologoja ICT (IS i GPS/GPRS), a u drugom – neki od rezultata istraživanja ključnih komponenti sistema trakastih transportera sa površinkih kopova uglja: transportnih valjaka, sa fokusom na rezultatima angažovanja mladih istraživača (doktoranata). Opisani rezultati su veoma značajni, kako u organizaciji operativnog rada i održavanja, tako i u ogromnim ostvarenim uštedama na površinkom kopu uglja „Drmno“, Ogranka TE-KO Kostolac, EPS-a.

Ključne reči: doktoranti, Univerzitet u Beogradu, muldidisciplinarnost projekata, površinski kop uglja, pomoćna mehanizacija, transportni valjci.

PHD STUDENTS IN THE PROJECTS FOR THE INDUSTRY

Abstract: Ph.D. students of the Faculty of Mechanical Engineering, Innovation Center of the Faculty of Mechanical Engineering and the "Mihajlo Pupin" Institute of the University of Belgrade, participate in the realization of the projects for the economy – co-financed by the MPNTR.

By participating Ph.D. students in these projects acquire knowledge in the technical disciplines of mechanical engineering, electrical engineering, electrical

4 Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, Kraljice Marije 16, [email protected], [email protected], [email protected]. 5 Univerzitet u Beogradu,Institut Mihajlo Pupin, Volgina 15, [email protected]


30

engineering, ICT, organization and quality, as well as the way of realization of projects. This multidisciplinary acquired knowledge (which is today imperative) enables them to "participate" and / or successfully lead "tomorrow" and implement multidisciplinary projects for the economy, which is "indispensable" benefit to our wish.

In this paper a realized projects were presented, where a business process approach with the support of modern ICT technologies (IS and GPS / GPRS) was applied and where open pit coal mine conveyor idlers were experimentally tested. The obtained results are very significant regarding to the organization of operational work and maintenance, as well as in the huge realized savings on the surface of the coal mine "Drmno", the branch of TE-KO Kostolac, EPS.

Key words: PhD students, University of Belgrade, multidisciplinary project, coal mining, auxiliary mechanization, conveyor idlers.

1. Uvod

U cilju obrazovanja i osposobljavanja studenata za rešavanje raznih zadataka u privredi, insitutima, vojnoj industriji i drugim oblastima, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu definisao je četiri osnovna postulata svoga rada:

− kvalitet nastave (prenošenje znanja),

− kvalitet naučno-istraživačkog rada (proizvodnja znanja),

− kvaliteet saradnje sa provredom (širenj eznanja) i

− kvalitet međunarodne saradnje (razmena znanja).

U skladu sa navedenim Mašinski fakultet ulaže znatne napore na podizanju kvaliteta nastave na osnovnim, master i doktoreskim studijama. Na osnovnim sdudijama sva usmerenja imaju predmete katedre za matematiku, mehaniku i tehnologiju materijala, pored drugih predmeta sa 21 katedre. Studentima master studija fakultet obezbeđuje studije na 21smeru-modulu prikazanim na slici 1.

Na doktorskim studijama studenti, pored zajednička predmeta (Viši kurs matematike, Numeričke metode, Organizacija i metode naučno-istraživačkog rada (OMNIR) i komunikacija, Odabrana poglavlja iz mehanike ili Odabrana poglavlja iz mehanike fluida) biraju predmete (izborne predmete) na navedenim smerovima, u cilju njihovog daljeg razvoja i primene stečenih znanja u priverdi, vojsci, policiji, institutima, pa i odlaska u inostranstvo.

Mašinski fakultet u saradnji sa drugim fakultetima univerziteta i institutima u Srbiji učestvuje u realizaciji projekata koje finansira Ministartvo prosvete, nauke i


31

tehnološkog razvoja. U okviru ovih projekata realizuju se projekti za privredu, policiju, Vojsku Srbije i insitute.

Mašinski fakultet, pored drugih projekata, realizuje projekat „Razvoj, projektovanje i implementacija savremenih strategija integrisanog upravljanja operativnim radom i održavanjem vozila i mehanizacije u sistemima autotransporta, rudarstva i energetike" u saradnji sa Institutom „Mihajlo Pupin“, Beograd, Inovacionim centrom Mašinskog fakulteta u Beogradu, Matematičkim fakultetom Univerziteta u Prištini sada u Kosovskoj Mitrovici, kao i projekat „Razvoj metodologija za povećanje radne sposobnosti, pouzdanosti i energetske efikasnosti mašinskih sistema u energetici".

.

Slika 1: Usmerenja na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

U realizaciji navedenih projekata pored saradnika na projektima, saradnika u nastavi, docenata, profesora i magistranata učestvuju i doktoranti fakulteta univerziteta u Srbiji. Doktoranti rade na fakultetima, inovacionim centrima i institutima. Njihov rad participira MPNTR.


32

U toku realizacije navedenih projekata Mašinskog fakulteta doktoranti rade i na svojim doktorskim tezama koje su rezultat realizacije navedenih projekta za privredu. Do sada je na navedenim projektima doktorsku tezu odbranilo ukupno osam, a očekuje se još šest odbrana doktorskih disertacija studenata doktorskih studija

U daljem tekstu su navedeni rezultati navedenih projekata u kojima učestvuju studenti doktorskih studija koji su odbranili i koji tek treba da odbrane doktorsku tezu. .

2. Projekat: unapređenje upravljanja operativnim radom i održavanjem mašina i vozila pomoćne mehanizacije na površinskom kopu uglja

U cilju projektovanja, razvoja, implementacije i primene savremenih poslovnih procesa i Informaciono-Komunikacione Tehnologije (nadalje ICT) u upravaljanju pomoćnom mehanizaijom (PM), (buldozerima, cevopolagačima, skiperima, vozilima......) na površinskom kopu uglja "Drmno", Srbija, sl. 1, izvršena je analiza postojećeg stanja upravljanja PM. Zaključeno je da se u upravljanju PM ne primenjuje savremeno poslovanja kao što su poslovni procesi "od kraja do kraja" i ICT. Potom su definisani osnovni poslovni ciljevi:

− povišenje gotovosti

− povišenje raspoloživosti,

− unapredjenje operativog rada i održavanja;

− razvoj i implementacija savremenog IS/IT-ICT;

− upravljanje i odlučivanje (podrška);

− smanjenje troškova: operativog rada, održavanja i rezervnih delova.

Ilustracije radi na slici 2. je prikazna dispozicija transportnog sistema jalovine i uglja, slike 3, 4, 5, 6 i 7 dokumeta koja su se koristili za upravljanje eksplosatcijom i održavanjem mašina i vozilima(nadalje mašine) PM.

Polazeći od postojećeg stanja i poslovnih ciljeva izvršeno je projektovanje, razvoj, implementacija i primena, u realnom vremenu, poslovnih procesa sa podrškom ICT (IS/IT sa odgovarajućih softverskim rešenjima i GPS/GPRS sistema), što je u daljem tekstu izloženo.


33

2.1. Savremeno upravljanje pm na površinkom kopu uglja

Projektovanje, razvoj, implementacija i primena savremenog pristupa upravljanja PM na povšinkom kopu uglja "Dmno" Ogranka TE-KO Kostolac Elektroprivrede Srbije (EPS) je zasnovano na unapređenim poslovnim procesima-PP (aktivnosti, odgovornosti, poslovni događaji i dokumenta), sa podrškom ICT (IS/IT, GPS/GPRS) “od–kraja-do-kraja”. Osnovni PP jesu:

Slika 2: Ortofoto plan kopa „Drmno” Slika 3: Zahtev za rad na održavanju mašine/vozila

.................................................... .........................................

Slika 4: Radni nalog za održavanje Slika 5: Praćenje potrošnje goriva


34

Slika 6: Raspored rada pomoćne mahanizacije Slika 7: Dispozicija transportnog sistema

2.2. Savremeno upravljanje pm na površinkom kopu uglja

Projektovanje, razvoj, implementacija i primena savremenog pristupa

upravljanja PM na povšinkom kopu uglja "Dmno" Ogranka TE-KO Kostolac Elektroprivrede Srbije (EPS) je zasnovano na unapređenim poslovnim procesima-PP (aktivnosti, odgovornosti, poslovni događaji i dokumenta), sa podrškom ICT (IS/IT, GPS/GPRS) “od–kraja-do-kraja”. Osnovni PP jesu:

PP-Operativni rad, slika 8: PP1-Održavanje podataka opštih i tehničkih karakteristika mašina i vozila i drugih opštih objekata; PP2-Podrška godišnjem rasporeda rada po smenama i grupama radnika; PP3-Dnevno raspoređivanje mašina i rukovalaca; PP4-Podrška upravljanju gorivom; PP5-Podrška upravljanju mazivima i tehničkim tečnostima; PP-Rešavanje otkaza mašine na terenu/servis; PP7-Informisanje za operativni i top menadžment /1/.

class Opšti model poslov nog procesa v isokog nivoa - Upravlj anje PM

Naručilac radov a

Priml jen zahtev za mašinu(e) PM

UPRAVLJANJE PM

«resurs»Mašina / Vozilo

«resurs»Rukov alac / Vozač

«informaci ja»Godišnj i raspored rada sa smenama

«izlaz»Izv ršen rad mašine

PM

«ulaz»Zahtev za mašinom

PM

«cil j»Smanjenje potrošnje goriv a mašine/v ozila

[KPI1]*

*KPI je potrošnja goriva - [li t/mč] il i [lit/km]

«cil j»Povećanje

raspoloživosti mašine/v ozila [KPI2]

«cil j»Smanjenje troškova

[KPI3]

snabdeva snabdeva

izlaz

ulaz

ci lj

ci lj

ci lj

Slika 8: Poslovni proces Upravljanje pomoćnim radovima


35

Ilustracije radi navode se poslovni podprocesi za PP3-Dnevno raspoređivanje mašina i radnika: PP3.1-Stanje mašina; PP3.2-Dnevni raspord mašina i PP3.3-Dnevni raspored rukovaoca za koje su razvijena softverska rešenja. Aktiviranjem, u Glavnom meniju, slika 9, padajući meni "Eksploatacija" aktivira se Raspored slika 10.

Sllika 9: Glavni meni ICT (ISPM, GPS/GPRS)

Slika 10: Raspored mašina i rukovaoca Slika 11: Meni "Održavanje” Poslovni potprocesi PP-Održavanje /2, 3/ su: PO1-Korektivno; PPO2-Preventivno; PPO3-Kombinovano i PPO4-Prema stanju. Za poslovne procese i potprocese razvijena su i implementirana odgovarajuća softverska rešenja,odnosno IS eksploatcije i održavanja PM (ISPM) i GPS/GPRS. Obuhvaćene aktivnosti Održavanja mašina su: od prijave (dokument Prijava Q.EK.10, slika 12) za održavanje do predaje ispravne mašine/vozila sa održavanja eksploataciji sa korišćenjem potrebnih resursa (radionice, kvalifikovano osoblje, rezervni delovi, uređaji za ispitivanje motora i mašine, tehnička dokumentacija, informacioni sistem za upravljanje sistemom održavanja).

Aktiviranjem, u Glavnom meniju, sl. 9, padajući meni "Održavanje" aktiviraju se aktivnosti održavanja sa softverskom podrškom, slika 11. lustracije radi navode se ekranske forme i dokumenta poslovnog procesa "održavanje" koja nastaju u procesu održavanja, slike 12, 13. i 14. .


36

Slika 12: Prijava otlaza/servisa (vidi sl. 4)

Slika 13: Meni za definisanje Radnog naloga i Radne liste (posle dijagnostike)

PP-potrošnja goriva. Jedan od ključnih pokazatelja rada mašina i vozila na

kopu je potrošnja goriva. Sagledavanjem postojećeg stanja procesa (sa dokumentima, slika 8) i mogućnosti unapređenja koncipiran je unapređeni proces „PP-potrošnja goriva“ sa podrškom ICT (ISPM, GPS/GPRS). Svaka mašina/vozilo ima svoju karticu, kao i rukovaoci i vozači. Putem mobilnog računara instaliranog na cisterni (izdavanje goriva na kopu), a korišćenjem kartica na server se šalju podaci o utakanju u cisternu i izdavanja goriva mašinama na terenu (istakanje iz cisterne), slike 15, 16. Na osnovuovih podataka genrišu se izveštaji o potrošnji goriva.


37

Slika 14: Radna lista u elrktronskom obliku

Sl. 15:. Utakanje goriva u cisternu na pumpi

Sl. 16: Istakanje goriva iz cisterne-utakanje u mašinu

GPS/GPRS. Za praćenje rada mašina i vozila na kopu razvijen je i implemantiran GPS/GPRS sistem, slika 21.

2.3. Rezultati

Iz poslovnog procesa Eksploatacija i Održavanje se generišu dokumenta (sa

podacima i informacijama) za upravljanje ovim procesima, u realnom vremenu. Podaci i informacije su dostupne operativnom i top menandžmntu. Klikom na opciju "Izveštaji", slika 9, generišu se izveštaji slika 17.


38

Slika 17: Izveštaji: Eksploatacija

Ilustracije radi na slici 18. je prikazana gotovost, mašina i vozila na

površinskom kopu uglja "Drmno". Gotovost (koja uključije vreme u radu i otkazu -vreme na održavanju) predstavlja jednu od ključnih mera uspešnosti rada i održavanja mašina na kopu uglja. Na osnovu gotovosti moguće je vršiti planiranja rada mašina za sledeću godinu, kao i procenu nabavake novih mašina, ili poboljšanja sistema njihovog održavanja

Iz menija Održavanje ISPM, slika 17, generiše se i dokument Q.OD.33

Registar radnih naloga, slika 19, na osnovu: Prijave otkaza/servisa, Dijagnostike, Radnog naloga i Radnih lista za održavanje i poslovnog procesa održavanje.

Servis mašina i vozila. Za servise, u ovom procesu, na osnovu urađenog

redovnog servisa (mali, srednji, veliki) na određenom broju motočasova, ili kilometara (mč/km) definiše se naredni servis.

Troškovi rezervnih delova po mašini/vozilu i ukupni, kao i po sistemima,

sklopovima i podsklopovima se dobijaju aktiviranjem opcije "Troškovi", slika 17. Gorivo. U cilju upravljanja potrošnjom goriva definisani su izveštaji o

praćenju i potrošnji (sa odgovrajućim softverskim rešenje u ISPM). Pregledi-izveštaji se dobiaju iz ISPM, sllika 17, aktiviranjem menija Izveštaji → Eksploatacija→ Gorivo. Ilustracije radi na slici 20 je prikazan izveštaja o izdavanju-potrošnji goriva na terenu.


39

Slika: 18 Gotovost mašina i vozila PM na kopu

Slika 19: "Registar radnih naloga"

Slika 20: Pregled potrošnje goriva na terenu


40

Ističe se da su od implemtacije "PP-potrošnja goriva" sa softverskom podrškom učinjene uštede koje se već mogu meriti milionima evra. Ovim su sva ulaganja u ovaj Projekta popuno opravdana.

GPS/GPRS. Primena GPS/GPRS omogućava pregled pozicija mašina PM i mašina OSNOVNE MEHANIZACIJE, slika 21, kao i trajektorije mašine, što je to prikazano za buldozer Dresta TH25, za 48 sati, slika 22, i drugi pregledi na padajućem menju (tabele na desnoj strani ekrana), slika 21. GPS/GPRS tehnologije na površinkom kopu uglja se održavaju i stalno unapređuju u upravljanju vozilima i mašinama npomoćne mehanizacije.

Slika 21: Pozicije mašina na kopu "Drmno" sa trasportnim trakam (vidi sl. 2.)

Slika 22: Trajektorija buldozera Dresta TH25 za 48 sati


41

3. Projekat: Razvoj metodologija za povećanje radne sposobnosti, pouzdanosti i energetske efikasnosti mašinskih sistema u energetici

Uvođenje dualnog obrazovanja je odavno prepoznato kao jedan od imperativa

razvoja obrazovnog sistema Srbije. Još u novembru 2017. godine, usvojen je novi Zakon o dualnom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 101/2017). Međutim, trenutna verzija Zakona se ne odnosi na visoko obrazovanje, već samo na niže nivoe formalne edukacije. Neophodnost uvođenja sistema dualnog obrazovanja u visoko školstvo je još uvek predmet polemika u akademskoj zajednici, ali i problematika za čije rešavanje Srbija ima punu podršku EU – što se ogleda kroz finansiranje različitih projekata, kakav je npr. Erazmus projekat IMPLEMENTATION OF DUAL EDUCATION IN HIGHER EDUCATION OF SERBIA 'DualEdu' (EACEA 586029-EPP-1-2017-1-RS-EPPKA2-CBHE-SP 6). Ovakva vizija i potreba za povećanjem nivoa praktičnih znanja mladih istraživača je dobila i praktičnu potvrdu kada je na konkursu za nacionalne projekte Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (projektni ciklus 2010. godine) naglašeno da uključivanje mladih istraživača nosi dodatne poene pri evaluaciji projekata.

Primer dobre prakse u pogledu uključivanja doktoranata na projekte Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je svakako i projekat TR35029: 'Razvoj metodologija za povećanje radne sposobnosti, pouzdanosti i energetske efikasnosti mašinskih sistema u energetici'. Rezultat realizacije ovog projekta u periodu od 2010. do 2018. godine su TRI odbranjene doktorske disertacije. Od te tri disertacije, u ovom poglavlju će biti analizirana samo jedna - jer je autor ove disertacije (doktorand) 'mladi istraživač' – odnosno, pripada ciljnoj grupi koja je u fokusu ovog rada.

Doktorska disertacija, pod naslovom „Uticaj koncentracije eksploatacionih čestica nečistoća na radne karakteristike kotrljajnih ležaja“, pripada oblasti tehničkih nauka – mašinstvo, iz uže naučne oblasti Opšte mašinske konstrukcije, za koju je matičan Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Obim angažovanja doktoranta u realizaciji projekta TR35029 se može najbolje prikazati kroz sadržaj različitih poglavlja njegove disertacije – uspešno odbranjene u septembru 2017. godine.

U prvom poglavlju disertacije su predstavljene osnovne karakteristike i značaj izvedenih istraživanja u oblasti transportnih valjaka i njihovih kritičnih komponenti – kotrljajnih ležaja. Važno je napomenuti da je u prijavljenoj temi disertacije planirano istraživanje bilo fokusirano isključivo na kotrljajne ležaje, međutim, nakon detaljne analize predmetne problematike, objekat istraživanja je naknadno proširen i na transportne valjke – kao jedne od celina obuhvaćenih realizacijom projekta TR35029. Naime, kompleksnost ovih mašinskih sklopova uslovljava da se njihove kritične

6 Internet prezentacija projekta: https://dualedu.ef.uns.ac.rs/


42

komponente ne mogu posmatrati kao izdvojeni sistemi, zanemarujući uticaj ostalih komponenti.

Na taj način, fokus disertacije je proširen sa kotrljajnih ležaja na transportne valjke kao celinu – u kojoj su sprovedena istraživanja u oblasti kotrljajnih ležaja veoma bitan deo nove metodologije za ispitivanje sklopova transportnih valjaka. Naglašena je i aktuelnost predstavljenih istraživanja, posebno sa ekonomsko-energetskog aspekta – jer upravo navedeni sklopovi uzrokuju velike gubitke u sistemima termoelektrana i površinskih kopova. Uzevši u obzir permanentnu energetsku krizu, svaki doprinos u poboljšanju energetske efikasnosti i pouzdanosti komponenti sistema za proizvodnju električne energije (uključujući i sisteme trakastih transportera) predstavlja značajan korak napred u odnosu na trenutno stanje.

U prvom poglavlju su postavljene i osnovne naučne hipoteze istraživanja, kao i naučni ciljevi predmetne disertacije. Sem navedenog, definisane su i naučne metode korišćene tokom istraživanja, uključujući i vrlo aktuelne softverske statističke metode za uspostavljanje korelacija između posmatranih karakteristika objekta istraživanja – utvrđenih primenom nove, originalne, eksperimentalne metodologije za ispitivanje transportnih valjaka i kotrljajnih ležaja.

Drugo poglavlje disertacije je fokusirano na postojeća konstrukciona rešenja transportnih valjaka. U njemu su detaljno opisane karakteristike svih uobičajenih komponenti transportnih valjaka: cevi, osovine, zaptivnih grupa i kotrljajnih ležaja. Takođe, predstavljeni su i originalni rezultati analize postojećih konstrukcija transportnih valjaka metodom konačnih elemenata – kojim se postavljaju pretpostavke za nastavak istraživanja van obima predmetne disertacije.

U ovom poglavlju je posebna pažnja posvećena metodama za procenu očekivanog radnog veka transportnih valjaka – koje se zasnivaju ili na proceni radnog veka njihovih kotrljajnih ležaja, ili na eksperimentalno utvrđenom radnom veku etalon transportnih valjaka – koji se zatim modifikuje različitim uticajnim koeficijentima. Kao primer je procenjen radni vek transportnog valjka prema različitim metodama proračuna (za iste eksploatacione uslove) i izvršeno poređenje dobijenih rezultata. Dobijena odstupanja računskog i realnog radnog veka transportih valjaka su uslovila potrebu za razvojem nove, što obuhvatnije, eksperimentalne metodologije za ispitivanje karakteristika transportnih valjaka – koja bi omogućila da se sa što većom pouzdanošću proceni njihov kvalitet.

U trećem poglavlju su prikazane postojeće metodologije i procedure za eksperimentalno ispitivanje transportnih valjaka. Posebna pažnja je posvećena postojećim standardizovanim metodologijama ispitivanja – u kojima su sem procedura, definisane i dozvoljene vrednosti pojedinih ispitivanih parametara, kao i odgovarajuće ispitne instalacije. Prikazani su i rezultati ispitivanja karakteristika transportnih valjaka koje su sproveli drugi autori – predstavljeni u brojnim doktorskim


43

disertacijama, zbornicima radova sa međunarodnih i nacionalnih skupova, međunarodnim naučnim časopisima i monografijama, i ostalim relevantnim publikacijama. Takođe su predstavljene i statističke korelacije koje su, različitim metodama, drugi autori uspostavili između ključnih karakteristika kotrljajnih ležaja – radnog veka, vibracija, radijalnog zazora, temperature prstenova itd.

Četvrto poglavlje disertacije obuhvata detaljan prikaz nove eksperimentalne metodologije za ispitivanje transportnih valjaka i kotrljajnih ležaja čiji je algoritam prikazan na slici 23.

Slika 23: Algoritam nove metodologije za ispitivanje transportnih valjaka


44

Nova metodologija ispitivanja se sastoji od sedam (uslovno osam) međusobno

povezanih faza: 1. Uzorkovanje;

2. Vizuelna kontrola;

3. Dimenziona kontrola;

4. Kontrola izdržljivosti;

5. Kontrola otpora obrtnom kretanju;

6. Kontrola kvaliteta zaptivnih grupa i naleganja u sklopovima transportnih valjaka;

7. Kontrola kvaliteta ugrađenih kotrljajnih ležaja;

8. Eksperimentalno ispitivanje uticaja koncentracije eksploatacionih čestica nečistoća na radne karakteristike kotrljajnih ležaja.

Sve navedene faze metodologije su uporedive sa smernicama standarda DIN 22112 – 1, 2, 3 – koji je osnova za važeće relevantne nacionalne standarde. U ovom poglavlju je predstavljen i algoritamski prikaz svih aktivnosti obuhvaćenih novom metodologijom za ispitivanje karakteristika transportnih valjaka, što je poseban doprinos jer u dostupnoj stručnoj literaturi trenutno ne postoje odgovarajući algoritmi ispitivanja. Svaka od navedenih faza eksperimentalnog ispitivanja je detaljno opisana kroz razvijene procedure ispitivanja – korak po korak – uključujući i prikaz konstrukcionih rešenja novih ispitnih instalacija i odgovarajućih prototipova.

Rezultati ispitivanja prema novoj metodologiji za eksperimentalno ispitivanje karakteristika transportnih valjaka su prikazani u petom poglavlju disertacije (preko 4000 sati efektivnog laboratorijskog rada).

U formi preglednih dijagrama i tabela, čiji su primeri prikazani na slici 24, predstavljeni su sledeći rezultati eksperimentalnih ispitivanja:

1. Temperature, vibracije i buka transportnih valjaka; 2. Otpor okretanju transportnih valjaka; 3. Radijalno bacanje transportnih valjaka; 4. Kvalitet zaptivnih grupa transportnih valjaka; 5. Kvalitet naleganja u sklopovima transportnih valjaka; 6. RMS vibracijsko ubrzanje veštački kontaminiranih ležaja;


45

7. Temperature spoljašnjih površina prstenova veštački kontaminiranih kotrljajnih ležaja;

8. Radijalni zazor veštački kontaminiranih kotrljajnih ležaja; 9. Mikroskopska analiza površina staza kotrljanja veštački kontaminiranih

kotrljajnih ležaja.

a)

b)

c)

Slika 24: Primeri rezultata eksperimentalnog ispitivanja transportnih valjaka a) Nivo buke; b) Vibracije (vibraciona ubrzanja) c) Temperature u uležištenjima


46

Primenom naprednih softverskih metoda za statističku obradu podataka, uspostavljene su i sledeće statističke korelacije – takođe detaljno prikazane u ovom poglavlju (Sl. 25 i 26):

1. Statistička korelacija RMS vibracijskog ubrzanja, mase čestica nečistoća u mazivu, najviših temperatura na površini prstenova i vremena ispitivanja veštački kontaminiranih kotrljajnih ležaja;

2. Statistička korelacija RMS vibracijskog ubrzanja u funkciji mase čestica nečistoća u mazivu ležaja i vremena ispitivanja (rada) ležaja;

3. Statistička korelacija najviših temperatura na površinama unutrašnjih i spoljašnjih površina prstenova, mase čestica nečistoća u mazivu i vremena ispitivanja veštački kontaminiranih kotrljajnih ležaja.

Slika 25: Statistička korelacija RMS vibracijskog ubrzanja u funkciji mase čestica nečistoća u mazivu ležaja i vremena ispitivanja (rada) ležaja


47

Slika 26: Statistička korelacija temperatura na površinama ležaja, mase čestica

nečistoća u mazivu i vremena ispitivanja

Svi opisani rezultati ispitivanja prema novoj metodologiji su propraćeni odgovarajućim komentarima, kojima se porede i opisuju njihove kvantitativne vrednosti.

U šestom poglavlju disertacije je predstavljena diskusija eksperimentalnih rezultata ispitivanja karakteristika transportnih valjaka. Opisani su trendovi promene posmatranih veličina i data potencijalna objašnjenja za opisane trendove, odnosno, navedeni su uzroci odgovarajućih promena posmatranih karakteristika transportnih valjaka i njihovih kotrljajnih ležaja. Takođe, u ovom poglavlju su predstavljene i mogućnosti za praktičnu primenu generisanih statističkih korelacija veličina veštački kontaminiranih kotrljajnih ležaja.

Sedmo poglavlje disertacije obuhvata zaključna razmatranja. U ovom poglavlju je istaknut značaj sprovedenih istraživanja (novi naučni doprinosi), a izvršena je i analiza planiranih/izvršenih istraživanja – u odnosu na planirana istraživanja iz uvodnog poglavlja. Dat je i opšti zaključak o prikazanim i analiziranim rezultatima, a izvršena je i sinteza parcijalnih zaključaka o rezultatima istraživanja iz prethodnih poglavlja disertacije. Takođe, istaknuta je i mogućnost primene ostvarenih rezultata istraživanja pri rešavanju konkretnih inženjerskih problema, uz potencijalni ekonomski značaj razvijene metodologije za ispitivanje karakteristika transportnih valjaka. Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja, postavljene su i osnove za nastavak istraživanja u budućem periodu, kao i za razvoj još pouzdanijih metodologija ispitivanja transportnih valjaka i njihovih kritičnih komponenti – kotrljajnih ležaja.


48

Polazeći od predstavljenog konteksta, a u skladu sa dobrom inženjerskom praksom, na izazove predmetne problematike doktorant je odgovorio teorijskim i eksperimentalnim istraživanjima u okviru projekta TR35029, koje se mogu predstaviti kroz sledeće faze:

1. Prikupljanje, analiza i sinteza dostupnih znanja iz predmetne oblasti;

2. Osmišljavanje i sprovođenje odgovarajućih eksperimentalnih istraživanja – na namenski razvijenim ispitnim instalacijama, čiji su primeri prikazani na slici 27;

3. Statistička analiza rezultata eksperimentalnih istraživanja i razvoj novih statističkih modela;

4. Verifikacija eksperimentalnih rezultata i novih statističkih modela;

5. Implementacija razvijenih statističkih modela u postojeće analitičke izraze za proračun radnih parametara transportnih valjaka, odnosno, kotrljajnih ležaja.


49

a) b)

Slika 27: Instalacije za eksperimentalno ispitivanje transportnih valjaka – namenski razvijene na Mašinskom fakultetu: a) instalacija za ispitivanje karakteristika

transportnih valjaka pod dejstvom statičkog opterećenja; b) instalacija za ispitivanje zaptivnih grupa transportnih valjaka.

Predstavljena multidisciplinarna istraživanja su omogućila razvoj i usvajanje

nove eksperimentalne metodologije ispitivanja kojom je moguće kvantifikovati ključne karakteristike transportnih valjaka, u cilju garantovanja njihovog kvaliteta. Na taj način, omogućava se izbegavanje ugradnje transportnih valjaka nižeg kvaliteta u sisteme trakastog transportera za kontinualni prenos uglja od površinskih kopova do termoelektrane, čime se izbegavaju havarijski otkazi i neplanirani zastoji u proizvodnji električne energije. Navedeno podrazumeva i značajne ekonomske efekte na rad celokupnog termoenergetskog postrojenja. Drugim rečima, primenom predstavljenog metodološkog pristupa povećava se vremenski period između redovnih održavanja (remonata) sistema trakastih transportera, kao i smanjenje eventualnih vanrednih zastoja, čime se ostvaruje povećanje pouzdanosti i ekonomičnosti celokupnih termoenergetskih postrojenja.


50

Poseban aspekt predstavljenog istraživanja se odnosi na procedure eksperimentalnog ispitivanja kotrljajnih ležaja u uslovima veštačke kontaminacije. Primenljivost ovog dela istraživanja se ogleda u činjenici da je predstavljenu proceduru moguće primeniti na bilo koje kotrljajne ležaje koji funkcionišu u eksploatacionim uslovima u kojima je izražena visoka koncentracija eksploatcionih kontaminirajućih čestica – ne samo na ležaje transportnih valjaka, već i na ležaje reduktora, pogonskih postrojenja, mlinova itd. Isto važi i za razvijenu proceduru za ispitivanje proizvodnih naleganja u sklopovima transportnih valjaka – navedena eksperimentalna procedura je univerzalna, i može se uslovno primeniti na različite tipove presovnih spojeva (ne samo na one u sklopovima transportnih valjka).

Razvijene statističke korelacije (modeli) takođe poseduju praktičan značaj – njihovom primenom je moguće npr. zameniti skupu opremu za vibro-dijagnostiku kotrljajnih ležaja (reda veličine desetina hiljada evra) značajno jeftinijim termokamerama (reda veličine par hiljada evra).

4. Zaključci

U radu su izložene osnove razvoja, projektovanja i implemantacije

unapređenenog upravljanja sistemom eksploatacije i održavanja mašinama i vozilima PM. Prikazana su neka od dokumenta na osnovu kojih je vršeno upravljanje PM (jer je zbog prostora nije moguće prikazati sva dokumenta) pre implemetacije savremenog pristupa sa poslovnim procesima i podrškom ICT (IS/IT, GPS/GPRS) na površinkom kopu uglja "Drmno". Izloženi su poslovni procesi eksploatacije i održavanja sa razvijenim ISPM sa odgovarajućom softverskom podrškom razvijenim PP i podprocesima, kao i razvijeni GPS/GPRS sistem.

Izloženi si neki od rezultata, odnosno pregledi i izveštaji. (jer je zbog prostora nije moguće prikazati sve rezultate) koji omogućavaju upavljanje u realnom vremenu PM. Svi Pregledi i izveštaji se generišu iz navednih procesa PM, u realnom vremenu.

Razvijeni i implementirani procesi sa softveeskom podrškom na kopu "Drmno" mogu se primenit i u drugim površinskim kopovima različitih ruda (minerala) sa eventualnim podešavanjim.

Predstavljena istraživanja izvedena tokom izrade doktorske disertacije u okviru projekta TR35029 su solidna osnova za dalju optimizaciju i projektovanje sistema trakastih transportera na površinskim kopovima uglja, kao i za dalji rad na proučavanju karakteristika njihovih osnovnih komponenti – transportnih valjaka, kao i sličnih mašinskih sistema.

Opšti naučni ciljevi istraživanja obuhvaćenih predmetnom disertacijom su unapređenje postojećih znanja kroz eksperimentalni rad u laboratorijskim uslovima i


51

stvaranje novog generičkog znanja u predmetnoj oblasti. Pored opštih, ostvareno je i više posebnih naučnih ciljeva:

§ Detaljna analiza trenutnog stanja u oblasti transportnih valjaka i njihovih kritičnih komponenti – kotrljajnih ležaja, sa posebnim osvrtom na eksploatacione uslove u kojima najčešće funkcionišu;

§ Razvoj nove univerzalne metodologije za eksperimentalno ispitivanje transportnih valjaka i kotrljajnih ležaja;

§ Implementacija razvijene eksperimentalne metodologije za ispitivanje transportnih valjaka sa površinskih kopova uglja – uključujući eksperimentalnu proceduru u kojoj su po prvi put za veštačku kontaminaciju maziva ležaja iskorišćene realne eksploatacione čestice nemetalnih nečistoća;

§ Definisanje nove statističke korelacije koja povezuje vibracije kotrljajnih ležaja, vreme provedeno u eksploataciji i koncentraciju abrazivnih čestica stranog porekla u njihovom mazivu;

§ Definisanje nove statističke korelacije koja povezuje temperature prstenova kotrljajnih ležaja, vreme provedeno u eksploataciji i koncentraciju abrazivnih čestica stranog porekla u njihovom mazivu;

§ Implementacija novih statističkih korelacija u postojeći opšti izraz za proračun radnog radijalnog zazora kotrljajnih ležaja – dopuna postojećeg analitičkog modela.

Pored navedenih, ostvaren je još jedan specifičan naučni cilj – proširivanje saradnje između istraživača u predmetnoj oblasti, na nacionalnom i internacionalnom nivou. Naučni doprinosi predmetne disertacije su verifikovani i kroz više kategorija objavljenih radova. Osim radova publikovanih na međunarodnim naučnim konferencijama i u renomiranim časopisima (uključujući i one sa ‘SCI’ liste), kandidat je tokom realizacije projekta TR35029 publikovao i jedno poglavlje u međunarodnoj monografiji, tri tehnička rešenja i dva realizovana i verifikovana patenta (Sl. 28) – proisteklih neposredno iz angažovanja u relizaciji projekta TR35029.


52

Slika 28: Patenti, rezultati projekta TR35029

5. Literatura

[1] Ivanović, G., Pantelić, S., Mitrović, R., Stefanović, B., Zdravkovič. Z.,

Bogojević, D., Djurić, R., i dr., Razvoj i implementacija sistema upravljanja operativnim radom pomoćne mehanizacije na bazi raspoloživosti i proizvodno ekonomskih pokazatelja operativnog rada sa podrškom savremenog informacionog sistema / informacionih tehnologija, Mašinski fakultet i Institut „Mihajlo Pupin“ Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2011-2013.

[2] Ivanović, G., Stošić, D. i dr., GPS/GPRS sistem pomoćne mehanizacije (PM) PD TE-KO, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Insitut „Mihajlo Pupin“ Univerziteta u Beogradu, Izveštaj br. MF 09.03-415/13, Beograd, 2013.

[3] Ivanović, G. Mitrović, R., Jovanović, Pantelić, S., D., Stošić, D., Dimitrijević S., Stefanović, B., Teodorović, N. i dr., Projekat unapređenja upravljanja sistemom održavanja i rezervnim delovima mašina pomoćne mehanizacije u PD TE-KO Kostolac, Mašinski fakultet i Institut „Mihajlo Pupin“ Univerziteta u Beogradu, Izveštaj br. MF 09.03-515/2014.-2015, Beograd 2014.-2015.


53

[4] Ivanović, G. Mitrović, R., Pantelić, S., Stošić, D., Dimitrijević S., Stefanović, B., Stevič. D. Todorovič. F., Negoičić, R. Nikolić, N. i dr. Održavanje i unapređenje sistema ISPM i GPS/GPRS, Mašinski fakultet i Institut „Mihajlo Pupin“ Univerziteta u Beogradu, Pomoćna mehnaizacija Ogranka TE-KO Kostolac, EPS, Beograd, Kostolac, 2016.-2018.

[5] Mišković Ž.: Uticaj koncentracije eksploatacionih čestica nečistoća na radne karakteristike kotrljajnih ležaja, Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu – Mašinski fakultet, Beograd, Srbija (2017).

[6] Mitrović R., Mišković Ž., Tasić M., Stamenić Z.: Conveyor Idler’s Turning Resistance Testing Methodology. In: Machine Design, University of Novi Sad – Faculty of Technical Sciences, ISSN 1821-1259, Vol. 6, No. 4, pp. 107-112, Novi Sad, Serbia (2014).

[7] Mitrović R., Mišković Ž., Stamenić Z., Bakić G., Đukić M., Rajičić B.: The New Experimental Testing Methodology for Conveyor Idler’s Fits Control. In: Proceedings on CD, 14th International Conference on Fracture - ICF 14, pp. 1 - 5, Rhodos, Greece (2017).

[8] Mišković Ž., Mitrović R., Maksimović V., Milivojević A.: Analysis and prediction of vibrations of ball bearings contaminated by open pit coal mine debris particles. In: Technical Gazzete (Tehnicki Vjesnik), Josip Juraj Strossmayer University of Osijek, Print: ISSN 1330-3651, Online: ISSN 1848-6339, DOI: 10.17559/TV-20151203140843, Vol. 24, No. 6, Slavonski Brod, Croatia (2017).

[9] Miškovic Ž., Mitrović R., Stamenić Z.: Analysis of grease contamination influence on the internal radial clearance of ball bearings by thermographic inspection. In: Thermal Scence, Institut za nuklearne nauke “Vinča”, ISSN 0354-9836, Vol. 20, No. 1, pp. 255-265, Belgrade, Serbia (2016).

[10] Mitrović R., Tasić M., Mišković Ž., Stamenić Z., Jovanović D.: Data Acquisition and Automatisation of a Conveyor Idler Test Stand. In: Advanced Materials Research, Trans Tech Publications, DOI:10.4028/www.scientifi c.net/AMR.633.277, Vol. 633, pp. 277-289, ISBN 1022-6680/978-3-03785-585-0, Zurich-Durnten, Switzerland (2013).

ZAHVALNOST Istraživanja prezentovana u ovom radu su realizovana u okviru projekata TR 35030 I TR35029 - podržanih programom tehnološkog razvoja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja republike Srbije.

Reforma nastave na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu po ugledu na svetske škole arhitekture

____________________________________________________________________________

54

Mr Marina Đurđević7

REFORMA NASTAVE NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU U BEOGRADU PO UGLEDU NA SVETSKE ŠKOLE ARHITEKTURE

Apstrakt: Procesi reforme nastavnih planova i programa na Arhitektonskom

fakultetu u Beogradu odvijali su se permanentno i u skladu sa društveno-političkim i kulturnim promenama u državi. Intenzivni period promena nastavnih planova i programa otpočeo je nakon Drugog svetskog rata. Najznačajnija i u javnosti najzapaženija reforma bila je beogradska Nova škola koja ostaje jedini primer sprovedene eksperimentalne i radikalne reforme u obrazovanju arhitekata u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. Reformski proces na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu deo je šireg pokreta na najeminentnijim svetskim arhitektonskim školama. Metode nastave u Novoj školi predstavlјale su kombinaciju pristupa koji su bili prisutni na univerzitetu Kolumbiji, Berkliju i Školi arhitekture Asocijacije arhitekata u Londonu.

Klјučne reči: nastava arhitekture, reforma, Nova škola, karakteristike, uticaji, svetske škole arhitekture

REFORM OF TEACHING PROCESS AT THE FACULTY OF

ARCHITECTURE IN BELGRADE, ACCORDING TO THE MODEL OF WORLD ARCHITECTURE SCHOOLS

Abstract: The processes of curriculum reform at the Faculty of Architecture

in Belgrade were conducted permanently and in accordance with the socio-political and cultural changes in the country. The intensive period of changes in curricula began after the Second World War. The most significant and most publicly recognized reform was the so called Belgrade New School, which remains the only example of the experimental and radical reform carried out in the education of architects in Yugoslavia after the Second World War. The process of the reforming of learning at the Faculty of Architecture in Belgrade was part of a wider movement that was realized at the world's most eminent architectural schools. Methods of teaching in the New School represented a combination of approaches that were present at the University of Columbia, Berkeley and the School of Architecture of the Association of Architects in London.

Keywords: architecture teaching, reform, New school, characteristics, influences, world architecture schools. 7 Muzej nauke i tehnike, Beograd


____________________________________________________________________________

55

1.Uvod Rezultati istraživanja ukupnog razvoja nastavnog procesa učenja arhitekture

pokazuju da je današnji Arhitektonski fakultet od osnivanja naslednik više različitih formi visokoškolskih obrazovnih institucija: Liceja, Indžinirske škole, Tehničkog fakulteta u okviru Velike škole, Arhitektonskog odseka u okviru Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Arhitektonskog fakulteta u okviru Tehničke velike škole i Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U tom razvoju prepoznaju se uticaji različitih obrazovnih pravaca u arhitekturi. Procesi reforme nastavnih planova i programa na Arhitektonskom fakultetu odvijali su se permanentno i u skladu sa društveno-političkim i kulturnim promenama u državi, dok su se manje reorganizacije na nivou promene sadržaja pojedinačnih predmeta dešavale na godišnjem nivou. Intenzivni period promena nastavnih planova i programa otpočeo je nakon Drugog svetskog rata promenom ideološko-političkog uređenja zemlјe, u kojoj je državno partijsko rukovodstvo odredilo smernice rada obrazovnih institucija. Od normalizacije rada posle Drugog svetskog rata 1946. godine pojedini predmeti su gubili na značaju, a time i fond časova, dok su neki čak i ukinuti. Sa druge strane, uvedeni su predmeti sa sadržajima koji su sastavlјani prema zahtevima novog društvenog i državnog uređenja sa naglašenom socijalnom notom. Te promene bile su posebno izražene otkad je Arhitektonski fakultet postao samostalan u okviru Univerziteta, tačnije od 1954. godine. Najznačajnija reforma nastavnog plana i programa koja je izvedena pre reforme takozvane Nove škole, [1] kojom se ovaj rad u najvećoj meri bavi, sprovedena je 1965. godine. Sve reforme, uklјučujući i onu iz 1965. godine na Arhitektonskom fakultetu, sprovedene su bez naglih promena i velikog otpora, osim reforme koja je dovela do stvaranja Nove škole. Ona je podrazumevala radikalnu sveobuhvatnu promenu nastavnog plana i programa, kao i metodoloških pristupa u sprovođenju nastave.

2. Nova škola Analiza dostupnih arhivskih izvora opovrgava tezu da su se prve ideje o

obrazovnim metodama primenjenim u Novoj školi javile nakon studentskih protesta iz 1968. godine. Naime, u diskusijama koje su prethodile usvajanju novog nastavnog plana i programa iz 1965. godine pojavlјuju se klјučne ideje koje su korišćene u načelima za formiranje Nove škole. Posebno su jasno iskazane te ideje u angažovanim tekstovima, tadašnjeg asistenta Ranka Radovića i docenta Branislava Milenkovića. Tada iskazani stavovi bili su u skladu sa ukupnom liberalizacijom društveno-političke i kulturne klime koja je podstakla izvesne promene u svim obrazovnim institucijama, a time i na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Nova škola je posledica koncepta kulturno-obrazovnog socijalističkog esteticizma koji je u literaturi definisan kao oblik relativno slobodnog, autonomnog autorskog izražavanja.


____________________________________________________________________________

56

Šezdesetih godina prošlog veka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu je

bila aktivna generacija nastavnika i asistenata koji su bili otvoreni prema uticajima iz drugih arhitektonskih centara. Mnogi su postali aktivni učesnici u stvaranju Nove škole, dok su pojedini bili protivnici načina na koji je sprovođen ceo reformski proces. Nјihova saradnja sa ostalim jugoslovenskim školama arhitekture u periodu koji je prethodio Novoj školi nije bila na zavidnom nivou, mada su pojedinci održavali međusobne veze ili bili aktivni tako što su učestvovali na konkursima i angažovali se u praksi. Analizom nastavnih planova i programa utvrđeno je da su prve dve godine studija na svim arhitektonskim fakultetima u državi sadržale gotovo identičan programski koncept u kojem je većina predmeta imala iste nazive, a broj časova i vežbi je bio usklađen. Razlike u programu i sadržaju bile su prisutne u manjoj meri od druge godine i povećavale su se do kraja studija. Procesi koji su se odvijali u jugoslovenskim arhitektonskim školama odvijali su se paralelno i, može se reći, odvojeno, bez obzira na zajednički društveni sistem i povremene veze. Iako je bilo pokušaja da se sprovedu korenite reforme, posebno u Ljublјani sredinom šezdesetih godina prošlog veka, nijedna reforma nije bila zapažena u javnosti kao beogradska Nova škola. Ona ostaje jedini primer sprovedene eksperimentalne i radikalne reforme u obrazovanju arhitekata u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. Nova škola je delimično i posledica društvenih, političkih, ekonomskih i kulturnih dešavanja na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru. Međutim, stvorena povolјna klima da se na Arhtiektonskom fakultetu u Beogradu sprovede sveobuhvatna reforma nije bila dovolјna sama za sebe. Veliki otpor pojedinih fakultetskih struktura osujetio je planove da Nova škola potpunije zaživi. Najveću zaslugu za sve postignuto, u okviru Nove škole, imao je profesor Bogdan Bogdanović uz pomoć kolega sa fakulteta, kao i arhitekata koji su radili i studirali u inostranstvu. On je bar nakratko uspeo da stvori arhitektonsku školu sa otvorenim i fleksibilnim nastavnim programom, uvede nove vidove nastave uz insistiranje na odgovornosti i timskom radu, uspostavi kulturu dijaloga u procesu izvođenja nastave i manje formalne odnose između nastavnika i studenata što je za posledicu imalo njihovu veću ravnopravnost. To je bio pokušaj da se iz škole izbaci tradicionalna nastava u atelјeu iako je i ona imala svoje dobre strane. U atelјeima je svakom studentu posvećivano više vremena da bi se individualno razvio dok u timskom radu za to nije uvek bilo prilike.

3. Komparativna analiza Nove škole u odnosu na odabrane svetske škole

arhitekture Materijal koji je korišćen u stvaranju Nove škole svedoči o povezanosti

njenog plana i programa, kao i metoda izvođenja nastave sa tada najpoznatijim arhitektonskim fakultetima u svetu. Ta veza uspostavlјena je boravkom profesora Bogdana Bogdanovića u Americi kao i njegovim kontaktima sa bivšim studentima Arhitektonskog fakulteta koji su svoje školovanje nastavili na američkim i evropskim školama arhitekture. Dosadašnja istraživanja dovode do zaklјučka da su i pored niza


____________________________________________________________________________

57

raznovrsnih nastavnih planova i programa najviše uticaja na nosioce reforme, a pre

svih na profesora Bogdana Bogdanovića, imali nastavni planovi i programi američkih škola arhitekture. Nijedan upoređeni kurikulum ne odogvara u potpunosti kurikulumu Nove škole, ali se u određenim segmentima - kao što su multidisciplinarnost, trimestralni raspored, proučavanje projektantskog problema kroz sagledavanje celokupne životne sredine, timski rad na rešavanju istraživačkog dela projekta, stalno radno mesto na fakultetu i otvorena diskusija između studenata i profesora - mogu prepoznati zajedničke odlike.

Kada je u pitanju projektovanje sa sagledavanjem životne sredine, najjači utisak na Bogdanovića nesumnjivo je ostavio boravak u Americi, gde sprovodi istraživanja u okviru biblioteke Univerziteta Viskonsin i Ohajo univerziteta, kao i poseta Berkli univerzitetu. U vreme kada je Bogdanović posetio Berkli, već je iz naziva škole bio izbačen termin arhitektura, a u nazivu Koledž za projektovanje životne sredine (College of Environmental Design), koji je još uvek aktuelan, bili su objedinjeni arhitektura, gradsko i regionalno planiranje, kao i pejzažna arhitektura. Komparativnom analizom programa arhitektonskih škola utvrđeno je da Nova škola najviše sadrži elemente univerziteta Kolumbije i Berklija, odnosno američkih reformisanih škola. Kriterijumi koji su uzeti u obzir za poređenje sa Novom školom su programska orijentacija, multidisciplinarnost, metodi rada i učešće studenata u radu fakulteta. Dok su američke škole u tom periodu imale jasan pravac prema izučavanju životne sredine i multidisciplinarnosti, u Evropi je taj proces bio u toku. Multidisciplinarnost je bila jedna od glavnih tema u procesu stvaranja Nove škole. Ona se na Kolumbiji odražavala kroz ravnomerno raspoređene discipline sa akcentom na arhitektonsku kompoziciju. Na Berkliju su predavanja držali profesori različitih struka koji su doprineli integraciji humanističkih modela u proces projektovanja. Sistem trimestara koji je Nova škola usvojila prema Berklijevom modelu bio je prisutan i na Visokoj školi za obrazovanje u Ulmu u Nemačkoj. (Hochschule fur Gestaltung Ulm/HfG ULM)

Metode nastave u Novoj školi predstavlјale su kombinaciju pristupa koji su bili prisutni na univerzitetu Kolumbiji, Berkliju i Škole arhitekture Asocijacije arhitekata u Londonu (Architectural Association /AA/ School of Architecture). Okosnicu Nove škole činile su projektantske teme koje su praćene kursevima. Kursevi su, prema rečima profesora Arhitektonskog fakulteta Branislava Milenkovića, u većini slučajeva držani kao monokursevi, što je podrazumevalo predavanja bez prekida u kratkom vremenskom intervalu. Većina kurseva bila je raspoređena u prvim nedelјama trimestra da bi se dobijene informacije kasnije koristile u okviru teme. Fokus je bio na prethodnom studiranju problema sa istraživanjem osnovnih podataka i njihovom analizom i koordinacijom. Discipline kao što su: elementi statistike, psihologija, sociologija, demografija i ekonomija postale su deo kreativne sinteze projektovanja. Takav pristup je najviše zastuplјen u američkim i engleskim školama. [2] Na osnovu učešća pojedinih disciplina u kurikulumima izabranih primera može se utvrditi da je program Nove škole najbliži Kolumbiji. Arhitektonska kompozicija


____________________________________________________________________________

58

podjednako je zastuplјena na Kolumbiji, ETH Cirih (ETH Zurich) i Novoj školi (teme). Bartlet iz Londona i HFG u Ulmu mnogo više se zasnivaju na praktičnom projektantskom radu. Tehnologija je najviše zastuplјena na HFG-u a najmanje na Bartletu.

3.1. Osnovne karakteristike nastave arhitekture na Univerzitetu Kolumbija Kao osnovna karakteristika nastave arhitekture na Univerzitetu Kolumbija

može se izdvojiti orijentacija prema životnoj sredini i multidisciplinarnosti. U uvodnom delu školske knjige Arhitektonske škole na Kolumbiji akcenat se stavlјa na životnu sredinu. Naime, obrazovni proces je zasnovan na analizi i kritičkoj oceni kulturnih obrazaca, vrednosti i prirodnih uslova koji su usmereni na širok pogled prema životnoj sredini. Škola arhitekture je obuhvatala tri oblasti studija: arhitekturu, arhitektonske tehnologije i urbanističko planiranje.U školskoj knjizi nalazi se opšte gledište obrazovanja arhitekata tog perioda da obrazovanje mora biti sinteza svih disciplina, a istovremeno specifično u odnosu na različite relevantne veštine koje student mora steći. Iz tih razloga, akcenat obrazovanja stavlјen je na međuzavisnosti različitih disciplina koje kasnije treba objedinitii. Studije su se zasnivale na projektovanju koje je podelјeno na četiri faze: osnove projektovanja i orijentacije, integracija, diverzifikacija i sinteza. Teme iz projektovanja pratili su kursevi iz oblasti tehnologije, prakse, čoveka u odnosu na okruženje, i kulture. U različitim fazama ove oblasti se preklapaju jedna sa drugom. Dizajn studio organizovan je kao platforma u poslednja četiri semestra. Platforma je širok spektar interesovanja važan za arhitekturu ili od društvenog značaja predložen od grupe studenata ili profesora. [3]

3.1.1 Studenti u upravi škole Snažan faktor promena na fakultetima u tom periodu predstavlјalo je

samoupravlјanje, nezavisno od toga da li se fakultet nalazio u kapitalističkom ili socijalističkom društvenom sistemu. Kako bi škola pratila promene u struci i njene nove potrebe, svaki odsek je pojedinačno izabrao odbor sastavlјen od studenata i nastavnika koji definiše cilјeve, nastavni plan i program, i strukturu odseka. Egzekutivni odbor je sastavlјen od članova odbora na svim odsecima i odlučuje o cilјevima škole i o njenom programu i kurikulumu. Akcenat je stavlјen na istraživačke programe i doktorske studije. [3]

Na Kolumbija Univerzitetu su se pohađala tri programa: arhitektura, tehnologija i urbanističko planiranje. Tadašnji dekan Kenet Smit (Keneneth A. Smith) doveo je školu u nezavidnu situaciju u kojoj je škola dobila samo proviziono priznanje od Američkog nacionalnog saveta za akreditaciju (NAAB). Pored krize u izboru dekana, osnovni program i ostale discipline u okviru Univerziteta nisu bili povezani. Zbog toga je formiran Komitet za pronalažnje rešenja (Search Commitee). Trinaest članova komiteta činilo je sedam nastavnika, četiri studenta i dva bivša


____________________________________________________________________________

59

studenta, od čega su tri nastavnika, jedan student i jedan bivši student bili iz redova

predstavnika manjine. Ovaj model je korišćen i prilikom formiranja Tripartitne komisije koja je sprovodila reformu za Novu školu. Kriza na Kolumbiji dovela je do toga da je sprovedenim reformama, nakon smene prethodne uprave 1972. godine, ukinut bačelor program (osnovne studije) a zadržan je master program arhitekture i viši nivoi obrazovanja. [4] 3.2. Osnovne karakteristike nastave arhitekture na Univerzitetu Berkli

Koledž Berkli za projektovanje životne sredine (UC Berkeley College of Environmental Design) nastao je 1959. godine kao jedinstvena lokacija za program arhitekture, pejzažne arhitekture i gradskog i regionalnog planiranja. Cilјevi su bili slobodnija razmena znanja između oblasti i veća efikasnost. Prirodne i društvene tradicije pejzažne arhitekture i regionalnog planiranja nisu bile dovolјne da se arhitektura pomeri sa fokusa individualnog ispolјavanja i formalističkog istraživanja [5]. Suština novog kurikuluma bila je serija kurseva u kojima su lјudske potrebe same po sebi fokus studija. Predavanja su držali sociolozi ili psiholozi koji je trebalo da prenesu precizniju sliku društveno-političkih prilika u arhitektonski projekat, što nije bilo tipično za arhitektonski program. Integracija društvenih nauka i projektovanja je pretpostavka koncepta Projektovanja životne sredine, a još više novonastale oblasti Društveni i kulturni činioci Berklija. 3.3. Osnovne karakteristike Visoke škole za oblikovanje u Ulmu Visoka škola za oblikovanje u Ulmu šezdesetih godina prošlog veka bila je „međunarodni centar“ za obrazovanje, razvoj i istraživanje problema u projektovanju životnog okruženja u okviru polјa industrijske produkcije i komunikacije [6]. Ulmska škola dizajna predstavlјala je novi tip škole, obrazovno jezgro za više disciplina koje se ne mogu lako uklopiti u tradicionalni obrazac. Departman za izgradnju sadržao je osnovni kurs koji je odgovarao direktno tradiciji Bauhausa, praćen nekom vrstom praktičnog šegrtovanja i dopunjen kursom od opšteg kulturnog interesa. Balansirajući između rezultata i metoda različitih naučnih disciplina sa praktičnim potrebama procesa projektovanja ova škola je pokušala da izbegne nagomilavanje pukih teorijskih kurseva koje student ne može da savlada. Brojni opšti teorijski kursevi svedeni su u prilog predavanja koja su direktnije povezana sa projektantskim problemima. Bio je to pokušaj transformacije arhitektonske prakse iz stanja empirijske i individualističke aktivnosti u okviru tradicije umetnosti i zanata u ravnotežu sa fizičkim i intelektualnim potrebama našeg modernog industrijskog društva. Iz Ulma potiče tada u svetu sve raširenija spoznaja o potrebi naučnog pristupa dizajnu, kao i spoznaja o potrebi jačanja i izoštravanja istorijsko-kritičke svesti dizajnerskog stava. Visoka škola za oblikovanje nastala je kao duhovni naslednik isto tako poznate internacionalne pedagoške institucije Bauhaus, čiji je istorijski značaj za razvoj


____________________________________________________________________________

60

ideologije dizajna bio presudan, a koju je nacistički režim likvidirao 1933. godine. U oproštajnom govoru, profesor na Visokoj školi za oblikovanje u Ulmu, Tomas Maldonado (Tomas Maldonado) je rekao: „Bauhaus je pokušavao da otvori humanističke perspektive tehničke civilizacije, tj. da gleda na lјudsku sredinu kao konkretno polјe aktivnosti dizajna“ [7]. U školi je ostvaren poseban način saradnje između nastavnika i studenata i uvedeni su principi studentskog samoupravlјanja.

3.4. Osnovne karakteristike Škole arhitekture Asocijacije arhitekata u Londonu

Škola arhitekture Asocijacije arhitekata u Londonu krajem šezdesetih godina

prošlog veka pod vođstvom Džona Lojda (John Lloyd) pretrpela je temelјne reforme. Revidiran je modernistički kurikulum i reanimiran sistem jedinica u drugoj, trećoj i četvrtoj godini. U sistemu jedinica studenti su imali veliki uticaj na strukturu kurikuluma i konkretno na prirodu problema koji se rešavao u atelјeu. Studenti od prve godine uče da rešavaju projektantske probleme, da misle u tri dimenzije i da koriste sva sredstva izražavanja. Kao i Nova škola 1971. godine, AA dolaskom Alvina Bojarskog (Alvin Boyarsky) za predsednika škole menja kurs u obrazovanju i uspostavlјa radikalne metode koji se i danas primenjuju i izučavaju. Kao predsednik AA, Alvin Bojarski ustanovio je 1971. godine otvoreno tržište znanja u okviru ove arhitektonske škole i time institucionalizovao svoju metaforu obrazovanja po ugledu na „sadržajno postavlјen sto“ (well-laid table), gde se studentima nudi širok izbor teorijskih pozicija i metodologija različitih pravaca. Tako je AA škola prestala da snabdeva društvo formama i postala teren za testiranje alternativnih oblika arhitektonske proizvodnje, a njen novi zadatak je, prema Bojarskom, kritički odnos prema društvu. „Bilo da istražuje ekologiju, konceptualnu umetnost, politiku ili fenomenologiju, pedagogija je prešla granice profesionalne prakse i proglasila kritičku udalјenost od arhitektonskog modernizma” [8].

Uvod u sprovedene reforme na AA Bojarski je dao kroz letnje projektantske radionice (summer session) u organizaciji Međunarodnog instituta za projektovanje (International Institute for Design) na čijem je čelu od osnivanja 1970. godine. Letnja radionica održana je 1971. godine na AA, gde je Bojarski pre početka nove školske godine izabran za predsednika škole. Radionica je bila međunarodnog karaktera i okuplјala studente i predavače iz dvadesetak zemalјa. London se pretvorio u istraživačku laboratoriju i radionice, gde su studenti imali prilike da u roku od šest nedelјa učestvuju u raznovrsnim projektima. Održavani su seminari, predavanja, polemike, istraživanja i raznovrsne aktivnosti u međunarodnom okruženju. Radionica je, po svemu sudeći, bila uvertira za uvođenje otvorenog tržišta znanja na AA i stvaranje sistema jedinica. Istoričarka arhitekture Ajrin Sunvu (Irene Sunwoo) tvrdi da je na ovaj način „AA ponudila istorijski pogled koji dovodi u fokus šire promene u arhitektonskom obrazovanju: od modernističkog sistema stručne prakse, koji je kodifikovao odgovornost arhitekte da projektuje i gradi za potrebe društva, do


____________________________________________________________________________

61

postmodernističke pedagogije, koja je pozicionirala arhitekturu kao intelektualnu i kritičku praksu“[8].

Predloženi model obrazovanja na AA, pored proizvodnje prakse, stimulisao je i proizvodnju teorije. U reformisanoj AA školi nije bilo redovnih tutora, a umesto tradicionalnog nastavnog plana i programa, škola je ponudila interaktivnost različitih obrazovnih modela koji se smenjuju do mere u kojoj upravo različitosti formiraju srž obrazovnog programa. Bojarski nije verovao u nastavni plan niti klasične obrazovne sadržaje; „nastavnici su u okviru svojih jedinica dobili slobodu da postave svoje planove i slede svoje interese i manifeste“. Studenti i nastavnici su kao radni prostor koristili najviše svoje stanove i kuće, ili obližnje kancelarije. Škola je postala svojevrsni centar za okuplјanje lјudi i prostor za diskusije, a hol fakulteta dobio je poseban značaj. Nјega je Bojarski nazvao „prostor ispod lustera sa kaminom i barom, gde se služi viski i vino“ [8]. Bojarski je sa dozom ponosa isticao činjenicu da AA nema klasične sadržaje za obrazovanje. Kratkoročno angažovanje nastavnika (ponekad i na godinu dana), individualne razlike u organizaciji rada nastavnika i ekonomski činilac, uz besprekorno funkcionisanje škole, stvorili su u njoj atmosferu „maksimalne cirkulacije, potrage za idejama injihove potrošnje“ [8].

Jedna od osnovnih odlika reformisane AA škole jeste sistem jedinica (unit systim). Za vreme druge i treće godine upravlјanja Bojarski je maksimizirao filozofiju slobodnog izbora. Bojarski je od tutora zahtevao da svoje nastavne programe neprekidno obogaćuju arhitektonskim provokacijama, tako da studenti preuzimaju ulogu „grablјivih stvorenja“ i da obrazovni model funkcioniše na principu proizvodnje i potrošnje. Sistem je cikličan, samoorganizovan, pored toga, skroman i projektovan tako da se suprotstavi svakoj potencijalnoj zastarelosti. Zanimlјiv je i rad jedinice pod tutorstvom Gerija Folija (Gerry Foley) i Džordža Kasabova (George Kasabov) iz 1973. godine, koja je odgovorila na energetsku krizu kroz seminare i istraživanja o potrošnji resursa, porastu stanovništva, i konzervaciji materijala i energije, sa jedne strane, i kroz arhitektonski izraz za pomenute uslove, sa druge. Trudili su se da projektuju sa prirodom a ne protiv nje. Smatra se da je ova jedinica preteča današnjih kurseva zelene arhitekture.

Zbog različitih metoda u nastavi, sistem jedinica je generisao neprekidnu opstrukciju disciplinske sigurnosti. U tom kontekstu, kroz kasniji susret sa sistemom jedinica na srednjem i diplomskom nivou, studenti su bili suočeni sa neumolјivim tokom arhitektonskog upoznavanja. Bojarski je proširio sistem jedinica ne samo na diplomsku godinu nego i na uslužne jedinice. Jedinica za opšte studije (nekada Umetnost i istorija), Jedinica tehničkih studija (nekada Studije sistema) i Jedinica za komunikacije, koje su konsolidovale instrukcije u vizuelnim medijima, kao strukturalna podrška za funkcionisanje projektantskog programa AA. Te jedinice mogu se porediti sa kursevima u Novoj školi koji su bili podrška temama. Tržište AA izazvalo je i ukinulo pedagoško saučesništvo u održavanju filozofskih, formalnih, i profesionalnih temelјa arhitektonskog modernizma. Bojarski je bio motivisan da napravi obrazovni model koji je bio modernistička ambicija da se napravi nova


____________________________________________________________________________

62

arhitektonska kultura. Arhitektonska škola je možda bila idealna pozornica za odvijanje takve kulturne pobune.

Škola asocijacije arhitekata u Londonu je pokazala „arhitektonsku kulturu, čitlјivu ne samo kroz sistem jedinica nego i u svom izdavaštvu, predavanjima, i izložbama. Na ovaj način, AA sa svojim aktivnostima možda predstavlјa rivala ekstenzivnom programu Bauhausa, institucionalno teška kategorija modernizma ranog 20. veka, čiji su pedagoški modeli reinterpretirani u školama širom sveta. AA se iskristalisala kao postmodernistički model arhitektonskog obrazovanja. Kritikom standardizacije i profesionalizacije pedagogije ona je povratila ulogu škole arhitekture kao centra arhitektonske kulture i mesta ponovnog otkrivanja discipline. Metodi Bojarskog početkom sedamdesetih godina prošlog veka postavile su školsku kulturnu produkciju na obode discipline, a samo deceniju kasnije škola je pozicionirala svoje koordinate u sam centar discipline. Vizionarski pristup Bojarskog može da inspiriše mnoge i danas, kada je disciplina u krizi, može da posluži kao putokaz arhitektonskim školama u ostvarivanju svojih, na prvi pogled, nerealnih ideja. Institucionalizacija avangarde posredstvom obrazovanja svakako je klјuč za istraživanje povezanosti istorije obe modernističke i postmodernističke pedagogije. Teorija je podsticala odvajanje AA od njenog modernističkog nasleđa i ilustruje kako je pedagogija ponudila intelektualnu infrastrukturu za arhitektonski postmodernizam. To je period otvaranja tržišta novih obrazovnih metoda ne samo u zapadnoevropskim i Sjedinjenim Američkim Državama već svuda u svetu.

3.5. Osnovne karakteristike nastave arhitekture na ETH Cirih Krajem šezdesetih godina prošlog veka ETH je doživeo trensformaciju i ušao

u fazu eksperimentisanja, što je dovelo do rasta i strukturne krize u periodu 1968-1973. godine. Arhitektonski program na ETH zadržao je jaku tehničku komponentu dodajući novu humanističku dimenziju. Tri glavne komponente studija, proistekle iz analize predmeta po disciplinama, su arhitektonska kompozicija, tehnologija i humanističke nauke. Humanističke nauke u programu s početka šezdesetih godina imaju mnogo manje učešće, što se može zaklјučiti uvidom u studijski program iz 1962/63. godine.

4. Završna razmatranja

Preispitivanje profesije uvek je aktuelno, posebno danas u doba svetske ekonomske i društveno-političke krize kada ona direktno utiče na smanjivanje broja investicija i projekata. Ponovo se aktuelizuje situacija s kraja šezdesetih godina prošlog stoleća, koja od arhitekture iziskuje odgovorniji pristup prema životnoj sredini. Arhitekt Piter Bukanan (Peter Buchanan) smatra da se „arhitektonsko obrazovanje mora radikalno preispitati kroz novu humanističku paradigmu, koja se bavi društvom i kulturom“ [9].


____________________________________________________________________________

63

U međunarodnim krugovima preovlađujući stav o preispitivanju odnosa prema

tradiciji dovelo je do podela u odnosu na praksu i obrazovanje koje su bile prisutne i u procesu nastajanja Nove škole. Istraživanje korena, razvoja i gašenja reforme pod nazivom Nova škola dovelo je do nekih novih saznanja i zaklјučaka. Koreni Nove škole su veoma složeni i sežu do brojnih zbivanja šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka na međunarodnoj arhitektonskoj sceni, državnoj, društvenoj i kulturnoj aktivnosti u okviru Jugoslavije, uže u Srbiji, i najzad, na samom Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Ipak, osnovna načela Nove škole su do danas ostala aktuelna i mogu se u najvećem obimu, ponekad iskazana drugačijom terminologijom, jasno uočiti u nastavnom planu i programu Bolonjske reforme. Razlog je što su osnovna načela Nove škole bila, u stvari, preuzeta iz međunarodnog iskustva koji je taj oblik učenja arhitekture ciklično reaktivirao, uvek u periodima turbulentnijih društveno-političkih zbivanja.

5. Literatura

[1] B.Folić: Nova škola arhitekture u Bogradu, Beograd, Arhitektonski fakultet u Beogradu, 2017

[2] G. Bertini, C. Ermini: Svetske škole arhitekture, Arhitektura urbanizam br. 52,IХ/1968, str. 66 (prevod iz italijanskog časopisa Casabella br. 328/1968, str.31)

[3] School of Architecture Bulletin 1970-1971, New York ,Columbia University,1970, pp 3

[4] S. M.Strausss: History VII:1968-1981, in The Making of Architect:1881-1981, New York, Rizzoli,1981, pp 245-247 (243-263)

[5] D. A. Barber: Making Design Environmental: The Correctional Facilities Studios at the UC Berkeley College of Environmental Design,1965-67, Princeton, PrincetonUniversity School of Arhitecture, 2011, pp 250-253

[6] Architectural education in the Hochschule fur Gestaltung at Ulm, Ulm, Hochschule fur Gestaltung,1966

[7] M. Meštrović: HfG u Ulmu pred likvidacijom, Čovjek i prostor br.182 /1968, str. 9, 16

[8] I. Suwoo: From the Well-Laid table to the Market place:The Architectural Associati on Unit System, Journal of Architectural Education no.2/ 2012, pp 24

[9] P. Buchanan: The Big Rethink: Rethinking Architectural Education, Architectural Review no. 10, 2012

65

Osnovna druga tema: Razvojne specijalizacije Srbije i zemalja Zapadnog Balkana

Strategija pametne specijalizacije u Srbiji - prioritetne oblasti i ljudski resursi IR sistema

___________________________________________________________________

66

Dr Dušica Semenčenko, prof.dr Đuro Kutlača8

STRATEGIJA PAMETNE SPECIJALIZACIJE U SRBIJI - PRIORITETNE OBLASTI I LJUDSKI RESURSI IR SISTEMA

Apstrakt: Ljudski resursi su od ključnog značaja za ostvaranje svake strategije. Na osnovu dosadašnjeg rada na pripremi strategije pametne specijalizacije (RIS3) u Srbiji izdvojilo se nekoliko prioritetnih oblasti budućeg razvoja. S druge strane, imajući u vidi promene broja zaposlenih istraživača po naučnim oblastima, do kojih je došlo tokom tranzicije naučnoistraživačkog sistema (NIS) Srbije (1980-2016), analizirani su potencijali NIS i mogućnost njegovog odgovora na buduće potrebe nakon usvajanja strategije. Analizom su obuhvaćeni i diplomirani studenti prema naučnim oblastima. Predložene su aktivnosti i mere kojima bi se stimulisali svi sektori nacionalnog inovacionog sistema, imaju u vidu postojeće i dolazeće ljudske resurse, da više sarađuju u primeni buduće strategije. Ključne reči: strategija pametne specijalizacije, prioriteti, ljudski resursi, naučnoistraživački sistem

SMART SPECIALIZATION STRATEGY IN SERBIA – PRIORITY AREAS AND HUMAN RESOURCES IN R&D SYSTEM

Abstract: Human resources are critical to each strategy. Based on the previous work on the preparation of the Smart Specialization Strategy (RIS3) in Serbia, several priority areas of future development have been identified. On the other hand, from the aspect of the changes in the number of researchers employed by scientific fields, which occurred during the transition of the Research an Development System (R&D) of Serbia (1980-2016), R&D potentials and the possibility of its response to future needs, after the adoption of the strategy, were analyzed. The analysis also includes graduate students by the field of science. Activities and measures have been proposed to stimulate all sectors of the national innovation system, taking into account existing and emerging human resources, to cooperate more in the implementation of the future strategy. Key words: smart specializatio strategy, priorities, human resources, reserarch and development system

8 Univerzitet u Beogradu, Institut Mihajlo Pupin, Beograd, imejl [email protected], [email protected]


___________________________________________________________________

67

1. Uvod

Nadovezujući se na naše prethodne nalaze o strategijama pametne specijalizacije u globalu, regionu i posebno u Srbiji, saopštene u radovima naučnih skupova „Tehnologija, kultura i razvoj“[1, 5, 6, 11], namera nam je da u ovom tekstu bliže analiziramo kapacitete Srbije za primenu RIS3 (Research and Innovation Smart Specialization Strategy) iz aspekta ljudskih resursa. Pod pretpostavkom da do sada obavljene pripreme za donošenje strategije pametne specijalizacije u Srbiji budu vodile ka postizanju koncenzusa i uključenosti svih zainteresovanih strana četvorostrukog heliksa (naučnoistraživački i obrazovni sistem, poslovni sektor, država, civilno društvo) od presudnog značaja će biti spremnost naučnoistraživačkog sistema da se uključi u realizaciju projeketa, budući da se istraživanje i razvoj obavlja u sva četiri dela trostrukog heliksa.

Slika 1: Struktura troškova za istraživanje i razvoj prema sektorima u kojima se obavlja IR u Srbiji, 2009-2016. Izvor RZS Naučnoistraživački i istraživačko-razvojni sistem (NIIR) Srbije (u kome su sa velikom procentom zastupljene visokoškolske ustanove, kako u strukturi troškova za

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2009 2010 2011 20122013 2014

20152016

Struktura GERD u %

PNP

GOV

HES

BES


___________________________________________________________________

68

istraživanje i razvoj, tako i brojem samih istraživača - slika 1) sa svojim brojnim tekućim tranzicionim problemima u najskorijoj budućnosti bi trebalo da bude spreman da sarađuje sa poslovnim sektorom na transferu znanja i tehnologija. S druge strane, iako se primećuje da su u poslovnom sektoru značajno povećani troškovi za istraživanja i razvoj (slika 1)9, on još uvek zaostaje za naučnoistraživačkim organizacijama u visokoškolskom (VSS) i vladinom delu sistema sudeći prema broju istraživača zaposlenih u preduzećima. Kada je u pitanju distribucija bruto troškova za istraživanje i razvoj, Beogradski region učestvuje sa 60%, region Vojvodne sa 30%, a preostalih 10% odnosi se na ostala dva regiona - Šumadija i zapadna Srbija, Južna i istočna Srbija U radu ćemo analizirati trenutno stanje broja istraživača u određenim oblastima nauke, kao i studirajućih i diplomiranih studenata (kao resursa za tekući i budući razvoj) u odnosu na prioritetne ekonomske i tehnološke oblasti na koje ukazuju do sada obavljena istraživanja u okviru pripreme strategije pametne specijalizacija u Srbiji.

2. Prioritetne oblasti strategije pametne specijalizacije u Srbiji Rezultat mapiranja ekonomskih, istraživačkih i inovacionih potencijala 4 regiona u Srbiji, obavljenog od strane eksperata JRC uz podršku analitičkog tima iz Srbije, dobijen je krajem 2017 [4]. Ove kvantitativne analize dale su jasne indikacije o tome u kojim ekonomskim sektorima srpsko stanovništvo zavisi od rasta ekonomije i radnih mesta i gde je njihov dinamičniji razvoj verovatniji [6]. Cilj analize nije bio samo predodređivanje ishoda, već više da se jasno pokažu koje oblasti se ne mogu zanemariti u budućim konsultacijama zainteresovanih strana. Nakon dodatne, višekriterijumske analize došlo se do sledećih mogućih prioritetnih oblasti grupisanih u vertikalne, horizontalne i KET10 prioritete. Vertikale – stubovi razvoja Srbije u budućem periodu bi bile sledeće oblasti:

1. Digitalizacija ekonomije i društva 2. Pametna poljoprivreda - hrana i zdravlje 3. Pametna industrija 4.0 i materijali 4. Kulturno nasleđe i kreativne industrije.

9 Činjenica je da povećanje ulaganja jednim delom posledica primene drugačije statističke metodologije Republičkog zavoda za statistiku koja sada prepoznaje četiri sektora u kojima se obavljaju NI (IR) rad: 1. nefinansijski kojim su obuhvaćena preduzeća sa IR i IR instituti, 2. sektor države u kome su naučni instituti, 3. sektor visokoškolskog obrazovanja i 4. neprofitni sektor. Moglo bi se reći da je na ovaj način statistika izvršila defakto „restrukturiranje“ NI sistema. 10 KET – key enabling technologies, ključne omogućavajuće tehnologije


___________________________________________________________________

69

Povezujuće ili prožimajuće horizontalne oblasti su u tzv. ključnim omogućavajućim tehnologijama (KET – key enabling technologies), informacionim i komunikacionim tehnologijama (IKT), zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti. Tehnologije koje bi trebalo da omoguće i podrže izgradnju stubova razvoja su:

1. IKT 2. Mikro i nanoelektronika 3. Nanotehnologija 4. Industrijska biotehnologija 5. Napredni materijali 6. Fotonika 7. Napredne tehnologije u proizvodnji.

Budući da su ove prioritetne oblasti definisane na početku procesa, tokom sledećih faza pripreme strategije, naročito tokom procesa preduzetničkog otkrivanja kada se organizuje, u nekoliko iteracija, dijalog stejkholedara u sva četiri regiona Srbije (Beograd, Vojvodina, Šumadija i zapadna Srbija, Južna i istočna Srbija) [4] mogle bi biti delimično modifikovane i prilagođene nalazima proisteklim iz panela zaintresovanih strana. Tabela 1: Prioritetne oblasti RIS3 pojedinih zemalja Dunavskog regiona

Prioritetne oblasti Srbija Hrvatska Češka Mađarska Slovačka Informacione i komunikacione tehnologije x x x x

Poljoprivreda ili bioekonomija x x xx11 Zdravlje x x x x Energija i održivi razvoj x xx Sigurnost x Transport i mobilnost x x Industrija x x x xxx Inkluzivno i održivo društvo x Kulturno nasleđe i kreativne industrije x

Izvor: Smart EIZ [1] (i intervencija autora) Proces preduzetničkog otkrivanja je od velikog značaja za buduću strategiju jer je inkluzivan i interaktivan proces, odozdo na gore, u kojem učesnici iz različitih

11 Veći broj x znači da je unutar jedne prioritetne oblasti izabrano više prioritetnih tehnologija.


___________________________________________________________________

70

sredina otkrivaju (sebi i drugima) svoje potencijalne mogućnosti i mesta potencijalnih inovacija. Ovaj proces bi trebalo da bude i kontinualna aktivnost u obnavljanju specijalizacije u vremenskom period koji sledi nakon započinjanja njene primene Kako strategija pametne specijalizacije ne može da se kopira jer je proistekla iz analize prikupljenih podataka o tržištima, tehnologijama, veštinama, o transferu znanja, sposobnostima, poslovnim modelima, o konkurentnosti sektora i grupa regionalnih preduzeća i njihovim ulaganjima u IR i to za konkretne države i/ili njihove regione, tako se i izabrane prioritetne oblasti razlikuju. Ilustracije ove tvrdnje radi, u tabeli 1 su prikazani prioriteti strategija pametnih specijalizacija država najbližih Srbiji kao delu Dunavskog regiona. Prioritetne oblasti su prikazane svedeno ali dovoljno blizu specifičnih prioriteta svih ovih zemalja.

3. Istraživači u Srbiji prema oblastima nauke

Raspoloživost ljudskih resursa koji su kvalifikovani za rad na inovacijama važan je preduslov za količinu i kvalitet ekonomski korisnih inovacija – budući da nemaju sve inovacije ekonomski značaj. Kontinuirani priliv dobro obučenih istraživača, inženjera i tehnologa može biti jedan od ključnih činilaca za razvoj inovacionog sistema, a time i od ključnog značaja za primenu strategije pametne specijalizacije.

Tokom dugog perioda (maglovite, tihe ili spontane) tranzicije NIIR u Srbiji, gde za početnu godinu uzimamo 1980, bilo je perioda stagnacije ali i uspona i padova mereno brojem istraživača u sistemu. Budući da su za naše istraživanje od značaja i tok i trenutni rezultati tranzicije IR sistema u Srbiji na primeru zastupljenosti istraživača prema oblastima nauke, dali smo tabelarni i grafički pregled (tabela 2, slika 2) zastupljenosti istraživača u svih 6 naučnih oblasti12 od početka perioda tranzicije, 1980. godine, početkom XXI veka i trenutno stanje sa podacima za 2016. godinu. Tabela 2: Ukupan broj istraživača u NI sistemu Srbije, distribucija po oblastima nauka, 1980-2016 i promene u odnosu na referentnu godinu u procentima. Godina Broj istraživača PMN TTN MN BTN DN HN 1980. 9316 1532 3891 990 1316 1029 558 2000. 11969 1693 3881 2258 1301 1336 1319 2016. 16592 4110 4860 2350 1175 2666 1431 Godina Promena broja istraživača (%) PMN TTN MN BTN DN HN 2000/1980. 128.5 110.5 99.7 228.1 98.8 129.8 236.4 2016/2000. 138.6 242.7 125.2 104.1 90.3 199.5 108.5 2016/1980. 178.1 268.3 124.9 237.4 89.3 259.1 256.4 Izvor: RZS

12 Prema Frascati Manual, OECD, 2015 [10]


___________________________________________________________________

71

Na početku perioda tranzicije NIIR u Srbiji je bilo zaposleno 9316 istraživača, tokom osamdesetih godina ukupan broj istraživača je bio u porastu, devedesetih u padu i ponovnom rastu, a od 2007. godne primećuje se konstantan rast broja zaposlenih istraživača. Najveći procentualni rast beleži se u prirodnim, matematičkim i informatičkim naukama i to u 2016. u odnosu na 1980. - 268.28%, ili u 2016. u odnosu na 1990. godinu - 248.79%. Jedino se u biothničkim naukama primećuje neznatan pad broja zaposlenih, mada je procentualna zastupljenost istraživača u ovoj oblasti jednaka, ili čak nešto veća nego u drugim evropskim zemljama. Ovaj trend prati i opadanje broja studenata u BT naukama, kako u Srbiji tako i u EU.

U početnih dvadeset godina tranzicije uočljiva je relativna stabilnost broja zaposlenih u svim oblastima izuzev u medicinskim i humanističkim naukama u kojima je došlo do rasta zaposlenih, što se može tumačiti i reorganizacijama vezanim za transformacije institucija i/ili promene osnovnih delatnosti naučnoistraživačkih organizacija. Od 2000. godine dolazi do vidljivog i ubrzanog rasta broja zaposlenih naročito u prirodno-matematičkim i društvenim naukama, dok medicinske i humanističke nauke beleže veoma mali rast. U jednoj od prvih aktivnosti koje prethode izradi strategije pametne specijalizacije u Srbiji, kao deo mapiranja ekonomskog, inovacionog i naučnog potencijala [4] vidljiv je veliki porast broja zaposlenih u regionu Beograda u oblasti istraživanja i razvoja naročito u društvenim i humanističkim naukama (NACE13 72.2), 1314% u periodu 2011-2016. Društvenim naukama obuhvaćene su sledeće oblasti: 1. psihologija i saznajne nauke, 2. ekonomija i biznis, 3. obrazovanje, 4. sociologija, 5. prava, 6. političke nauke, 7. društvena i ekonomska geografija, 8. mediji i komunikacije, 9. druge društvene nauke. Činjenica je da je došlo do velikog porasta broja zaposlenih u društvenim i humanističkim naukama, što tumačimo kao posledicu pojave u velikom broju obrazovnih profila u podoblastima kao što su psihologija, filozofija, etika i religija (statisttika je zabeležila da je 1980. i 1990. bilo zaposlenih istraživača filozofa, i to u VŠO samo 8 tj. 17).

13 National Clasiffication of Economic Activities


___________________________________________________________________

72

Slika 2: Broj istraživača u NI sistemu Srbije, 1980-2016. Izvor: RZS Pored očiglednog porasta broja zaposlenih u nekim za državu kapitalnim sektorima (avio-kompanija, lutrija i sl) i nekim specijalizovanim sektorima koji se javljaju kao tehnički artefakti zbog lokacija sedišta firmi (iskopavanje lignita npr), sledeće oblasti su relevantne za specijalizaciju regiona Beograda sa aspekta zapošljavanja: Računarsko programiranje i IKT; NI i IR rad i Tehnički konsalting; Kreativna ekonomija; Finansijsko posredovanje. Među pojedinačnim disciplinama prirodnih nauka kao što bi se moglo i očekivati najveći rast je broja istraživača koji su diplomirali u oblastima vezanim za računarstvo i informatiku, a zatim matematičara što se opet može dovesti u vezu sa neophodnošću ovog profila stručnjaka za rastući sektor informacionih tehnologija a naročito u sofverskoj industriji, kao i za obrazovanje budućih stručnjaka u toj oblasti (tabela 3 i slika P2). Tabela 3: Zaposleni istraživači s punim radnim vremenom - Srbija – 1980-2016.

Naučne oblasti 1980. 1990. 2016. 2016/1980 2016/1990 Prirodne nauke 1532 1652 4110 268.28% 248.79%Matematika 252 240 1222 484.92% 509.17%Računarstvo i informatika 51 51 807 1582.35% 1582.35%Fizičke nauke 264 334 748 283.33% 223.95%Hemijske nauke 367 466 191 52.04% 40.99%Nauke o zemlji i životnoj sredini 285 198 183 64.21% 92.42%Biološke nauke 293 339 578 197.27% 170.50%Ostale prirodne nauke 20 24 381 1905.00% 1587.50% Na slici 3 u opadajućem nizu dat je prikaz broja zaposlenih prema detaljnije određenim granama nauke shodno klasifikaciji koju primenjuje Republički zavod za

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

1980 2000 2016PMN TTN MN

BTN DN HN


___________________________________________________________________

73

statistiku14. Statistički gledano slika odaje veoma optimističku prognozu u pogledu broja stručnjaka iz tzv. STEM15 oblastima nauke. U medicinskim naukama i naukama o zdravlju nedostaju istraživači u mnogim podoblastima dok se veliki rast beleži u ostalim oblastima (verovatno u farmacija). U celom tranzicionom periodu broj istraživača u oblasti tehničkotehnoloških nauka bio je najveći, a za njima slede stručnjaci iz prirodnomatematičkih oblasti (slika P2, P3). Međutim 71,28% istraživača u svim naučnim oblastima zaposleno je u visokoškolskim ustanovama. S druge strane nedostatak kompetentnosti za IR u sektoru preduzeća predstavlja dodatnu prepreku za dalji rast jer se smatra da su preduzeća zasnovana na istraživanju i razvoju češće pokretana signalima sa tržišta pa poslovanje koje je razvojno i istraživački intenzivno ima više izgleda za postizanje komparativne prednosti na tržištu.

Slika 3: Zaposleni istraživači s punim radnim vremenom prema oblastima nauke - Srbija -2016. Treba imati u vidu da je usvajanjem Bolonjske deklaracije visoko školstvo u Srbiji preuzelo uloge koje nije lako ispuniti prolazeći istovremeno kroz dve tranzicije. Ovo se posebno odnosi na treću misiju univerziteta kojom se univerzitet usmerava ka tržištu i preduzetništvu, i stvaranju ljudskog kapitala koji će pomoći razvoju privrede, a istovremeno biti i društveno odgovoran. Doprinos istraživača sa univerziteta budućem razvoju i ispunjenju ciljeva strategije pametne specijalizacije može se 14 Prema klasifikaciji UNESCO (ISCED-F 2013, [2]. 15 STEM (science, technology, engenering, matematics) u široj upotrebi označava naučne oblasti sa inovativnim - ekonomskim potencijalom. Međutim STEM je izvorno nastao u SAD devedestih godina XX veka kao kurikulum zasnovan na ideji obrazovanja studenata u četiri specifične discipline - nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika - u interdisciplinarnom i primenjenom pristupu (kohezivnu paradigmu učenja baziranu na stvarnim aplikacijama).


___________________________________________________________________

74

sagledati najpre u obrazovanju budućih naraštaja stučnjaka u oblastima vezanim za primenu strategije RIS3, međutim strategija treba da predvidi i mere kojima će se snažnije podsticati saradnja univerziteta i poslovnog sektora, preduzetništvo, adekvatniju pripremu studenata za buduća zaposlenja kroz dualno visokoškolsko obrazovanje.

4. Buduće generacije istraživača Raspoloživost ljudskih resursa kvalifikovanih za obavljanje inovacionih aktivnosti važan je preduslov za količinu i kvalitet ekonomski korisnih inovacija. Neprekinut dotok dobro obučenih naučnika, inženjera i tehnologa može biti ključni činilac dinamike nacionalnog inovaciog sistema. Za aktuelnu raspodelu broja zaposlenih u IR sektoru prema oblastima nauke relevantan je i odnos za iste oblasti upisanih i diplomiranih studenata u prethodnom periodu tranzicije (1990-2013). Kao što bi se moglo očekivati, u tom periodu procentualno najveći broj je diplomirao na fakultetima u oblasti društvenih nauka, međutim na drugom mestu su tehnika, proizvodnja i građevinarstvo. Slična distribucija diplomiranih studenata je bila i na nivou Evropske unije. Poljoprivredne nauke su u oba uzorka bile najmanje zastupljene. Sličan trend se nastavlja i u sledećem periodu sa jedva nešto većim interesovanjem za studije tehničkih nauka. Od 2006. najveći rast upisanih studenata se primećuje u oblasti usluga. Redosled ukupnog broja diplomiranih studenata po oblastima tj. poljima obrazovanja ostaje isti u 2016/17. (slika 4). u odnosu na 2012/13. s tim što su oblasti više raščlanjene, trenutno statistika prati 10 oblasti16 jer su društvene nauke podeljene na poslovanje, administaciju i pravo i društvene nauke, novinarstvo i informisanje, a iz prirodno-matematičkih nauka su izdvojene IKT.

16 Prema klasifikaciji UNESCO (ISCED-F 2013, [2].


___________________________________________________________________

75

Slika 4: Diplomirani studenti na svim nivoima ukupno 2016/2017. po oblastima nauka Studenti koji su doktorirali najverovatnije će potražiti zaposlenje u naučnoistraživačkom sektoru, ukoliko tamo već i nisu zaposleni, pa je od značaja opredeljenost studenata za završetak III stepena studija u odnosu na prethodnu dinamiku rasta zaposlenih u NIIR po oblastima nauke. Primećujemo da su inženjerske nauke i među zaposlenima i među diplomiranima na prvom mestu, a i sledeći tri oblasti su zajedničke. Na slikama 5a i 5b prikazano je opredeljenje diplomiranih studenata trećeg stepena u Hrvatskoj i Srbiji međusobnog poređenja radi a i u vezi sa glavnim predmetom naše analize RIS3 prioritetima u obe zemlje (tabela 1). Od značaja su za naše istraživanje iskustva iz regiona, kao i analize koje su prethodile donošenju njihovih RIS3, kao što smo se već na TKR23 upoznali sa institutcionalnim okivrom za RIS3 u Hrvatskoj [2]. Prema analizama u okviru RIS3 u Hrvatskoj, udeo društvenih i humanističkih nauka je vrlo visok, što se ne smatra povoljnim za budući razvoj NIIR u Hrvatskoj. Osim toga, Hrvatska ima visoke stope odustajanja od školovanja u STEM područjima s posebno visokom stopom od 41% odustajanja na prvoj godini programa iz područja STEM.


___________________________________________________________________

76

Slika 5a: Diplomirani student 3. stepena Slika 5b: Diplomirani student 3. stepena prema oblastima nauke, Hrvatska, 2016. prema oblastima nauke, Srbija, 2016. Dodatni problem vezan uz ljudske resurse u hrvatskom istraživačkom sistemu je neodgovarajući kvalitet poslediplomskih studija zajedno s nedostatkom međunarodno istaknutih mentora. Anketa sprovedena 2015. na uzorku od 1.225 doktorskih studenata, pokazala je da postojeći doktorski programi pripremaju doktorante za ostanak u javnom sektoru, dok je priprema za integraciju u poslovnom sektoru ili samozapošljavanje (start-up preduzeća) slaba ili potpuno nedostaje. U isto vreme, prema rezultatima analize, takav zaključak u skladu je sa zaključkom poslodavaca koji su izuzetno nezadovoljni kompetencijama mladih istraživača stečenima tokom doktorskih studija koji nisu primenjivi u poslovnom sektoru. To je jedan od razloga zašto poslovni sektor pokazuje izuzetno nisku potražnju za osobama sa stečenim akademskim stepenom doktorata [12].

Glavni izvor za regrutovanje novih istraživača i naučnika su studenti koji su tek završili poslediplomske studije. 2012. godine Srbija je dobila 750 novih doktora nauka/umetnosti, od toga 52,3% u društvenim/humanističkim, i medicinskim naukama. U 2016/17. doktoriralo je 1539 studenata (slika 6), s tim što je 49,3% dokotora nauka u društvenim/humanističkim, i medicinskim naukama a u tehničkotehnološkim i prirodnomatematičkim naukama 41,9%.


___________________________________________________________________

77

Slika 6: Studije 3. stepena diplomirani studenti 2016/2017. po oblastima nauka

Društvene nauke u koje se ubrajaju i administracija, poslovanje i pravo, novinarstvo i informisanje i dalje su najpopularnije oblasti za studiranje dok su među onima koji su doktorirali 2017. u zbiru na trećem mestu. Najviše studenata je doktoriralo iz oblasti inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva, a iz tih oblasti trenutno ima i najviše zaposlenih u NIIR Srbije. Prirodne nauke, matematika, statistika i IKT su tek na 5. mestu, međutim ako se uzme u obzir procenat diplomiranih studenata III stepena u odnosu na ukupan broj diplomiranih u 2017. prednjače studenti poljoprivrede i prirodnih nauka (slika 7).

Slika 7: Diplomirani student III stepena (doktori nauka) kao procenat ukupno diplomiranih studenata 2016/2017. po oblastima nauka


___________________________________________________________________

78

5. Zaključna razmatranja

Sa aspekta primene strategije pametne specijalizacije i do sada pretpostavljenih prioritetnih oblasti razvoja i ključnih tehnologija koji bi taj razvoj podržavale broj istraživača i potencijalnih budućih istraživača je zadovoljavajući, pitanje je da li će svi ostati u Srbiji i kako će se integrisati u naučnoistraživački sistem tj. da li će poslovni sektor iskazati veću potrebu za zapošljavanjem stručnjaka u oblastima koje budu bile izabrane kao strateške oblasti razvoja Republike Srbije u bliskoj skorijoj budućnosti.

Svih 6 KET su u oblastima prirodnih i tehničkih nauka. Za razvoj 4 strateška stuba strategije takođe se najviše očekuje od od ove dve opšte oblasti, mada su za prioritetnu oblast kulturnog nasleđa i kreativne industrije od značaja i ljudski resursi iz oblasti umetnosti i humanističkih nauka, kojih u svakom pogledu za sada ima dovoljno. Kako bi se postojeći i predstojeći ljudski resursi uposlili da bi na adekvatan način bili uključeni u tehnološki i ekonomski razvoj neophodno je strategijom osmisliti sistemski pristup kojim bi se ovi resurs na najefikasniji način iskoristili. Mehanizmi za razumevanje budućih potreba za znanjima i veštinama moraju se zasnivati na tematskim područjima koja jasno zahtevaju vrlo različite setove veština. Nekoliko instrumenata koristiće se za procenu potreba veština koje se mogu podeliti na aktivnosti na osnovu njihovog fokusa i vrste intervencije. Ključni izazovi za sprovođenje RIS3 u Srbiji sa aspekta ljudskih resursa, odnosiće se na: • obezbeđenje dovoljnog broja kvalifikovanog osoblja (istraživača i drugih

visokoškolski obrazovanih saradnika) koje odgovara potrebama kako naučnoistraživačkog sistema tako i privrede,

• podizanje svesti o neophodnosti povezivanja društvenih partnera i drugih zainteresovanih strana kako bi se utvrdila njihova uloga u podršci ovim procesim sprovođenja RIS3,

• doprinos povećanju dodatne vrednosti podsticanjem uspostavljanja novih organizacionih i poslovnih modela.

Budući da je evidentan i nedostatak integracije između različitih mehanizama inovacione infrastrukture i postojećih projekata, kako bi se nakon donošenja RIS3 ovaj nedostatak ublažio, strategijom treba nastojati da se uspostavi integritet i poveća fokus na prioritetnim oblastima, uključujući i vertikalni mehanizam za odabir projekata. Mere bi trebalo da poboljšaju (1) rešavanje razvoja ljudskih resursa kao (edukacija, obuka i specijalizacija), (2) uspostavljanje jasne razlike između specifičnih mera koje podržavaju identifikovano područje primene i horizontalne mere unutar obrazovnog sistema.


___________________________________________________________________

79

Uz učešće istraživača i njihovih istraživačkih potencijala, podsticaji bi trebalo da se fokusiraju na implementaciju istraživačkih projekata uz saradnju istraživačkih organizacija i privrede, a time će se ići ka prenošenju najboljih praksi koje će imati uticaj na IR aktivnosti preduzeća ili stvaranje novih znanja i njegove upotrebe u kontekstu istraživačkih projekata i sa stranim istraživačkim organizacijama. Posebna pažnja treba da bude posvećena istraživačima koji se vraćaju u Srbiju posle završenih istraživanja ili obrazovnja u međunarodnim istraživačkim i / ili visokoškolskim ustanovama. Ove mere bi trebalo da stimulišu preduzeća koja, na osnovu svojih dugoročnih potreba, učestvuju u oblikovanju istraživačkih aktivnosti u IR institucijama i prenose znanja istraživača na buduća istraživanja, kao i na ekonomsko okruženje IR u kojem će preduzeća nastaviti da sprovode IR aktivnosti u kontekstu stečenog znanja i na taj način povećaju konkurentnost privrede Srbije. Literatura [1] Aralica, Z. (2017), Ujecaj institucionalnog okvira na strategiju pametne

specijalizacije u Hrvatskoj, Tematski zbornik radova XXIII naučnog skupa međunarodnog značaja ''Tehnologija, kultura i razvoj'', Beograd, 2017.

[2] International Standard Classification of Education, Fields of education and training 2013 (ISCED-F 2013) – Detailed field descriptions, UNESCO Institute for Statistics, 2015

[3] JRC and IWB (2017). Smart Specialisation & Organisational Development: Roadmap 2017-2018 for the pilot project with Serbia. Internal working document

[4] Kroll, H., Schnabl, E. & Horvat, Dj. (2017). Mapping of economic, innovative and scientific potential in Serbia. Fraunhofer ISI, Report commissioned by the JRC, European Commission

[5] Kutlača, Đ, Semenčenko, D, Nedović, V (2017): Strategija pametne specijalizacije – izazovi upravljanja naukom i inovacijama u Srbiji, Tematski zbornik radova XXIII naučnog skupa međunarodnog značaja ''Tehnologija, kultura i razvoj'', Beograd, 2017.

[6] Kutlača, Đ, Kleibrink, A, Nedović, V, Semenčenko, D, Živković, L. (2017): Strategija pametne specijalizacije u Srbiji – metodologija, mapa puta i prvi rezultati, Tematski zbornik radova XXIV naučnog skupa međunarodnog značaja ''Tehnologija, kultura i razvoj'', Beograd, 2017.

[7] Kutlača, Đ, Semenčenko, D. (2015). Nacionalni inovacioni sistem u Srbiji: Prošlost, sadašnjost, budućnost, Institut Mihajlo Pupin – Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije, ISBN 979-86-82183-14-3, http://www.pupin.rs/cirnt/wp-content/uploads/2012/12/NIS2-P1-color.pdf


___________________________________________________________________

80

[8] Kutlača, Đ. (2004). Federal Republic of Yugoslavia: restructuring the S&T system - indicators of transformation, chapter in the book "From system transformation to European integration: Science and Technology in Central and Eastern Europe at the beginning of the 21st century", Werner Meske (Ed.), Lit Verlag Münster, pp. 307-336, ISBN 3-8258-7290-4, 2004.

[9] Matejić V. (1989). Strategija tehnološkog razvoja Jugoslavije do početka 21. veka, završni izveštaj projekta, knjiga 1, SITJ, Belgrade,

[10] OECD (2015), Frascati Manual 2015: Guidelines for Collecting and Reporting Data on Research and Experimental Development, The Measurement of Scientific, Technological and Innovation Activities, OECD Publishing, Paris. DOI: http://dx.doi.org/10.1787/9789264239012-en

[11] Semenčenko, D, Kutlača, Đ, Živković, L. (2017): Proces preduzetničkog otkrivanja za buduće regionalne razvojne prioritete, Tematski zbornik radova XXIV naučnog skupa međunarodnog značaja ''Tehnologija, kultura i razvoj'', Beograd, 2017.

[12] Strategija pametne specijalizacije Republike Hrvatske za razdoblje od 2016. do 2020. godine i akcijski plan za provedbu strategije pametne specijalizacije Republike Hrvatske za razdoblje od 2016. do 2017. godine, Zagreb, 2016.

Zahvalnost U radu su saopšteni rezultati istraživanja na projektu: „Istraživanje i razvoj platforme za naučnu podršku u odlučivanju i upravljanju naučnim i tehnološkim razvojem u Srbiji, koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke u periodu 2011-2018, evb. III47005.


___________________________________________________________________

81

Prilog: Promene u broju zaposlenih istraživača po oblastima nauke u periodu 1980-2016. godina Slika P1: Istraživači po oblastima nauke - ukupno

Slika P2: Istraživači po oblastima nauke – prirodne nauke i matematika

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

16000

18000

Prirodne nauke Inženjering itehnologija

Medicinske nauke inauke o zdravlju

Poljoprivredne nauke Društvene nauke Humanističke nauke Ukupno

Istraživači po oblastima nauka

Y1980 Y1990 Y2016

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

Matematika Računarstvo iinformatika

Fizičke nauke Hemijske nauke Nauke o zemlji iživotnoj sredini

Biološke nauke Ostale prirodnenauke

Istraživači - Prirodne nauke i Matematika - PNM

Y1980 Y1990 Y2016


___________________________________________________________________

82

Slika P3: Istraživači po oblastima nauke – Inženjering i tehnologija

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

Gradjevinarstvo Elektrotehnika,elektronika iinformatičkiinženjering

Masinstvo Hemijskoinženjerstvo

Tehnologijamaterijala

Medicinskiinženjering

Inženjerstvozaštite životne

sredine

Biotehnologija(životne sredine)

Industrijskebiotehnologije

Ostaletehnologije iinženjerstvo

Istraživači - Inženjering i tehnologija - TTN

Y1980 Y1990 Y2016 Slika P4: Istraživači po oblastima nauke – Medicinska nauke I nauke o zdravlju

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

Bazična medicina Ostale medicinske nauke

Istraživači - Medicinske nauke i nauke o zdravlju - MN

Y1980 Y1990 Y2016


___________________________________________________________________

83

Slika P5: Istraživači po oblastima nauke – Poljoprivredne nauke

Slika P6: Istraživači po oblastima nauke – Društvene nauke

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

Poljoprivreda, šumarstvo iribarstvo

Stočarstvo Veterinarske nauke Poljoprivredna biotehnologija Ostale poljoprivredne nauke

Istraživači - Poljoprivredne nauke - BTN

Y1980 Y1990 Y2016

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

Psihologija Ekonomija ibiznis

Obrazovanje Sociologija Pravo Političke nauyke Drustvena Iekonomskageografija

Mediji ikomunikacije

Ostaledruštvene nauke

Istraživači - Društvene nauke - DN

Y1980 Y1990 Y2016


___________________________________________________________________

84

Slika P6: Istraživači po oblastima nauke – Humanističke nauke

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

Istorija i arheologija Jezici i književnost Filozofija, etika i religija Umetnost (umetnost,istorija umetnosti,

izvođačke umetnosti,muzika)

Ostale humanističke nauke

Istraživači - Humanističke nauke - HN

Y1980 Y1990 Y2016

85

Opšte teme naučnog skupa

Prekarizacija rada i prekarijat kao posledice savremenog razvoja _______________________________________________________________

86

Prof. dr Slobodan Miladinović17

PREKARIZACIJA RADA I PREKARIJAT KAO POSLEDICE SAVREMENOG RAZVOJA18

Apstrakt: U ovom radu se polazi od teze da savremeni period obeležavaju

rapidni naučno-tehnološki razvoj, enorman populacioni rast i uspon neoliberalizma. Ovi globalni procesi rezultiraju promenama u klasno-socijalnoj strukturi, strukturi rada i, posledično, uvećavanjem društvenih nejednakosti. Kad je reč o strukturi zaposlenosti, prirodne posledice ovih procesa su porast nezaposlenosti, fleksibilizacija i prekarizacija rada i pojava i omasovljavanja prekarijata kao nove društvene grupe. Burdije je prvi ukazao na praktični i teorijski značaj prekarijata mada je Stending najuticajniji autor koji je oko ove teme napravio najozbiljniju studiju oko koje se razvila živa polemika. On ga određuje kao „opasnu“ klasu, a kao glavnu odrednicu mu daje nedostatak sigurnosti vezane za rad i identiteta zasnovanog na radu. Danas prekarni rad izlazi iz okvira tipičnog rada a granica između zaposlenosti i nezaposlenosti potaje sve tanja i ponekad teško prepoznatljiva. Rezultat toga je opšta nesigurnost. Prekarijat čine svi oni koji nemaju redovan posao i redovna primanja: radnici na određeno vreme, na privremenim i povremenim poslovima, zaposleni po ugovoru, na projektima, sa skraćenim radnim vremenom, sezonski radnici u poljoprivredi i slični. Iz ovog se vidi da je prekarijat socijalno heterogena grupacija te da ne može biti smatran klasom. Njega čini široki raspon: od sezonskih radnika u poljoprivredi do tzv. Akademskog prekarijata – vrhunskih stručnjaka angažovanih na projektima. Problem je u tome što prekarni radnici najčešće trpe intenzivan rad za relativno nisku zaradu. Već sada je prekarijat postao masovna pojava sa tendencijom da u doglednoj budućnosti nastavi da se širi. To će, potencijalno, stvarati nove, globalne, socijalne probleme za koje je potrebno tražiti globalna rešenja.

Ključne reči: tehničko-tehnološki razvoj, neoliberalizam, rad, prekarijat, društvene nejednakosti

17 Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka, Jove Ilića 154, Beograd, 18 Rad je urađen u okviru projekta Tradicija, modernizacija i nacionalni identitet u Srbiji i na Balkanu u procesu evropskih integracija (179074) koji realizuje Centar za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, a finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.


87

PRECARIZATION OF WORK AND PRECARIAT AS THE CONSEQUENCES OF CONTEMPORARY DEVELOPMENT

Abstract: In this paper, the thesis is based on the fact that the modern period

is characterized by rapid scientific and technological development, enormous population growth and the rise of neoliberalism. These global processes result in changes in the class-social structure, the structure of work and, consequently, by increasing social inequalities. When it comes to the structure of employment, the natural consequences of these processes are the increase in unemployment, the flexibility and precarization of work, and the emergence and increase of the precariat as a new social group. Bourdieu was the first who point out the practical and theoretical significance of the precariat, although Standing was the most influential author who made the first serious study about this subject. He recognized it as a "dangerous" class, and as a key determinant gives it a lack of work-related safeness and work-based identities. Nowdays, precarious work is coming out of the typical work framework, and the boundary between employment and unemployment is getting thinner and sometimes difficult to recognize. The result is general uncertainty. The precariat is made by all those who do not have regular work and regular income: part-time workers, temporary and occasional jobs, contracted workers, on short-time projects, seasonal workers in agriculture, and the like. Based on this, it can be seen that the precariat is a social heterogeneous group and may not be regarded as a class. It is made by a wide range: from seasonal workers in agriculture up to the so-called academic precariat - top experts engaged in projects. The problem is that precarious workers often suffer intense work for a relatively low income. Already now, the precariat has become a mass phenomenon with the tendency to continue to expand in the foreseeable future. This will, potentially, create new, global, social problems for which global solutions need to be sought.

Key words: technical-technological development, neoliberalism, work, precariat, social inequalities 1. Uvod

Prekarizacija rada kao društveni proces i prekarijat kao društvena grupa su, nesumnjivo, pojave koje, u značajnoj meri, obeležavaju savremeni društveni trenutak. Reč je o pojavama koje su nastale pod uticajem brojnih društvenih procesa. Sam termin se vezuje za vreme posle pada Berlinskog zida, trenutka koji simbolizuje urušavanje socijalističkih/komunističkih društvenih sistema u Evropi sa kojim počinje da slabi i uloga socijalne države i jača ideologija i praksa neoliberalizma. Vreme koje nastupa odlikuje se razvojem visoke stope nezaposlenosti ili nedovoljne zaposlenosti, pojavom tehnološke nezaposlenost, fleksibilizacijom rada i sličnim procesima kojima počinje bitno da se urušava položaj zaposlenih.


88

Sama reč prekarijat, je skovana kombinacijom latinske reči precarious - ugroženo, neizvesno, opasno, biti zavisan od milosti drugog i reči proletarijat. Radi se o situaciji u kojoj su potrebe slobodnog tržišta stavljene ispred potrebe za egzistencijalnom sigurnošću radnika. Rečju prekarijat se nazivaju radnici sa nesigurnim položajem na tržištu rada, radnici koji rade na određeno vreme, po ugovoru, na privremenim i povremenim poslovima, sa skraćenim radnim vremenom, koji svoj posao obavljaju od kuće, na projektu, tu se ubraja rad na lizing, agencijski rad, honorarni rad, studentski rad, samozaposlenost, rad migranata, izbeglica, tražilaca azila i niz drugih sličnih poslova. Drugim rečima, radi se o radnicima sa atipičnim zaposlenjem, koji nemaju prava koja slede iz regularnog radnog odnosa poput zdravstvene zaštite, penzijskog osiguranja, prava na bolovanje, godišnji odmor, radnicima koje ne zastupa sindikat, koji su neorganizovani itd. Reč je o socijalno heterogenoj grupaciji koju čini širok spektar radnika od sezonskih radnika u poljoprivredi do akademskog prekarijata koji čine izuzetno obrazovani ljudi angažovani na projektnim poslovima.

2. Društveni uslovi nastanka prekarijata Presudan značaj, pored navedenog socijalnog konteksta, za nastanak

prekarijata imaju dva globalna društvena procesa [1]: (1) ubrzan naučno-tehnološki razvoj i

(2) enorman populacioni rast

Tehnološki razvoj je, posebno u novije vreme, omogućio rapidno uvećanje kvantiteta i kvaliteta materijalne proizvodnje, s jedne strane, i sve značajnije isključivanje živog rada iz iste, s druge strane. Zahvaljujući tehnološkom razvoju mnoge profesije se gase ili značajno transformišu. Digitalizacija i njeni ogranci, poput informatizacije, robotizacije i sl. imaju za posledicu da se živi rad eliminiše iz mnogih proizvodnih i uslužnih delatnosti i biva zamenjen radom mašina. U poslednjih nekoliko godina, svedoci smo smanjivanja broja zaposlenih u mnogim delatnostima. Banke prelaze na elektronsko bankarstvo, samovozeća vozila postepeno izbacuju iz opticaja profesionalne vozaće, roboti zamenjuju proizvodne radnike, kompjuteri zamenjuj matematičare, statističare, klasične grafičke radnike itd. Potencijalno će se, već u bližoj budućnosti, smanjite tražnja za živim radom koji će biti nadomešten upravo novim tehnologijama.

Nasuprot ovome, demografska istraživanja [2] [3] kazuju da od XVI veka nastupa primetno uvećavanje ukupnog broja stanovnika, da bi tokom XX veka taj broj bio učetvorostručen. U XX vek smo ušli sa 1,65 milijardi stanovnika a iz njega smo izašli sa nešto malo više od 6 milijardi. A danas ih ima oko 7,5 milijardi. Prirodna posledica intenzivnog populacionog rasta je, između ostalog, pojava sve većeg broja ljudi koji nemaju pristup radu.


89

Ova dva procesa, u sadejstvu, proizvode promene u strukturi rada i radne snage. Posledica ovog je pojava tehnološke nezaposlenosti, fleksibilnog rada, prekarnog rada i sve veće socijalne diferencijacije. Ovo utiče na pojavu nove vrste strukture zaposlenosti [4]. Široki radni slojevi počinju da se dele na stabilno jezgro redovnih radnika i periferije sekundarnih radnika koji se kratkoročno angažuju i otpuštaju da bi se zadovoljile fluktuirajuće potrebe tržišta rada [5].

Tehnološku nezaposlenost je anticipirao J. M. Kejns [6] još davne 1930. godine i pod njom je podrazumevao nezaposlenost koju proizvodi nova tehnologija, isključivanjem živog ljudskog rada iz radnog i proizvodnog procesa. Do tada je tehničko-tehnološki razvoj isključivao iz radnog procesa, uglavnom, nekvalifikovani i fizički rad, a sada pod udar razvoja dolazi čak i visokostručan rad. Informaciono-komunikacione tehnologije su ovaj trend samo radikalizovale i učinile vidljivim, čak i u uslovima ekspanzivnog privrednog rasta.

O fleksibilnosti rada i tržišta rada se govori još od šezdesetih godina XX veka i pod tim pojmovima su se podrazumevala različita značenja, zavisno od toga da li su se koristila u vezi sa tržištem rada (makro nivo) ili u odnosu na radno mesto (mikro nivo) [7] [8]. Na pojavnom nivou, fleksibilizacije se može videti kroz fleksibilizaciju radnog vremena, zapošljavanje na privremenim i povremenim poslovima, na određeno vreme, rad od kuće, honorarni rad, rad po projektu, samozaposlenost itd, preciznije, kroz sve ono što danas nazivamo prekarnim radom.

Posmatrano sa aspekta organizatora radnog procesa, fleksibilizacija je način da se smanje troškovi preduzeća. Iz ugla najamnog radništva, fleksibilizacija rada rezultira time da i samo radništvo postaje fluidno i fleksibilno, tj. socijalno heterogeno. Umesto da se uspostavi period neodređeno duge zaposlenosti, ona se pretvara u seriju nepovezanih poslova. Time se otupljuje oštrica borbi za očuvanje, već stečenih, radničkih prava kroz aktivnost sindikata, radničkih partija i ostalih oblika organizovanja radništva. S druge strane, zaposleni gube svoj profesionalni identitet jer su angažovani ne nizu, često, vrlo različitih poslova, te ne uspevaju da se na nekom od njih ukorene.

3. Socijalna država i neoliberalizam Posle Drugog svetskog rata je počela da se afirmiše ideja socijalne države

koja je svoj vrhunac doživela u teoriji države blagostanja [9]. Podsticaj ovim idejama bile su ekonomske krize koje su se dešavale između dva rata, ali su nesumnjiv značaj imala i velika ratna razaranja. Osetila se jaka potreba za sigurnošću, a nju je najlakše mogla da obezbedi država. Otuda je proizišlo shvatanje da se korpusu klasičnih funkcija države, nasuprot klasičnom liberalnom shvatanju, moraju dodati i zaštitna i socijalna funkcija. Ovakva shvatanja su, nakratko, poljuljala temelj liberalnog shvatanja slabe države, prisutnog u teoriji još od vremena Adama Smita. U tom kontekstu, snaga države se ogleda u državnoj intervenciji radi uspostavljanja narušene ravnoteže. To je, u ranijoj praksi, viđeno kroz Kejnsove projekte na prevazilaženju velike depresije između dva rata (New Deal).


90

V. Puljiz [10] navodi da su ključni oslonci posleratne socijalne države: (1) negativno iskustvo Drugog svetskog rata i međuratnih kriza, (2) podsticanje ideje solidarnosti unutar nacionalne države, (3) politički konsenzus o državnom intervencionizmu i socijalnoj sigurnosti za

sve građane i (4) oslonac na punu zaposlenost i stabilnu porodicu. Možemo postaviti pitanje, zašto se ideja socijalne države tako lako i brzo

izgubila u vrtlogu burnih dešavanja započetih tokom sedamdesetih. Po svoj prilici, na postojanost ideje socijalne države, veliki značaj je odigrala i velika globalna politička podela na Istok i Zapad (kapitalizam i socijalizam), praćena vojnim podelama na NATO i Varšavski pakt kao i hladnoratovskom ravnotežom straha. Biće da je socijalna država pre bila odgovor Zapada na ideologizaciju Istoka. Postojala je potreba zapadnih zemalja da se obezbedi socijalna ravnoteža unutar sopstvenih granica.

Otpočinjanjem istočnoevropske krize, ideja socijalne države počinje da gubi na značajnosti. Eliminacija velikog ideološkog i vojnog protivnika je dala, tada, vetar u leđa svetu kapitala da postavi pitanje slobodnog tržišta na kojem je socijalna država intervenisala. Naravno, na ovo je uticao veliki broj činilaca, od međunarodno-političkih do tehnoloških.

Na ideološkoj ravni, veliki doprinos razvoju prekarizacije dao je neoliberalizam. Termin neoliberalizam je prvi put upotrebljen još 1938. godine u radu Bernarda Lavergnea [11] [12] na kolokvijumu Valtera Lipmana. Njegova praksa je krenula da se intenzivno razvija od sedamdesetih godina XX veka, da bi pun zamajac dobila raspadom SSSR-a i rušenjem Berlinskog zida, koje je simbolički obeležavalo konačni raspad socijalizma kao društvenog poretka. Do tada je država u kapitalističkom sistemu imala značajnu ulogu u održavanju ekonomske ravnoteže i to kako na unutrašnjem, tako i na međunarodno-političkom planu. Kapitalistička država, posle Drugog svetskog rata, je prihvatila socijalnu funkciju i aktivno je radila na podizanju kvaliteta života i rada i uopšte životnog standarda najširih slojeva radništva.

Raspadom socijalizma prestaje velika vojno bezbednosna pretnja koja je bila oličena u rivalstvu dva velika vojna saveza (NATO i Varšavski pakt) Sama činjenica postojanja socijalističkih zemalja i, posebno, potencijalna pretnje vojnog sukoba je bila jak motivacioni faktor koji je terao razvijene kapitalističke zemlje da vode računa o materijalnom položaju radnika. Zapad je imao očiglednu potrebu da dokazuje sopstvenu superiornost, naročito posle prvih godina obnove po završetku II Svetskog rata i oživljavanja industrijske proizvodnje u zemljama socijalističkog lagera.

Iako socijalističke zemlje nikad nisu dostigle ekonomsku snagu Zapada, postojali su značajni rezultati u domenu svemirskih istraživanja, razvoju nuklearne energije i vojnoj industriji, koji su ukazivali na to da su Istočnoevropske zemlje ozbiljna pretnja Zapadu. Stoga je bilo razumljivo da radništvo zapadnih zemalja mora, na svojoj koži, da oseti sve prednosti kapitalizma. I zaista, period od II Svetskog rata do kraja sedamdesetih se može smatrati zlatnim dobom za radnike razvijenih zemalja. Istraživanja T. Piketija [13] jasno navode na to da su razmere društvenih nejednakosti u tom periodu bile na najnižem nivou. Od početka osamdesetih do danas se beleži


91

njihov rast. Uzlazna linija društvenih nejednakosti u Piketijevim grafikonima svedoči o narastanju neoliberalnog modela kapitalizma.

Savremeni kapitalizam se često naziva neoliberalizam. Raspadom socijalističkih sistema, pre svega raspadom SSSR-a prestaje potreba za održavanjem ravnoteže straha Istoka i Zapada. To se odmah odrazilo na razmere nejednakosti. Kapitalistička klasa razvijenih zemalja je, radi podizanja sopstvenog profita, bila zainteresovana da se smanji socijalna uloga države te je, raznim vrstama pritisaka, potisnula državu iz vođenja socijalne politike.

Neoliberalizam i globalizacija su doneli izvesne promene u sferi rada. Na prvom mestu to je porast nezaposlenosti, koja postaje vidljiva čak i u uslovima eksplozivnog ekonomskog rasta. Odgovor poslodavaca na ovo bila je fleksibilizacija rada i radnih odnosa, koja se može videti u različitim oblicima. Za preduzeća, fleksibilni rad je šansa da smanje svoje troškove. Troškovi rada se višestruko smanjuju: ne troše se resursi firme, ne plaćaju se dažbine državi, sistemu socijalnog i zdravstvenog osiguranja, ide se dotle da se fleksibilnim, ili sada u punom značenju te reči, prekarnim, radnicima ne retko, zbog povećane nezaposlenosti, smanjuju i zarade itd.

Mnogi od „fleksibilnih“ radnika se nigde ne vode na spiskovima zaposlenih, za njih se ne uplaćuju porezi i doprinosi, ne rade u sedištu firme, ne vide ih razne inspekcije, sede kod svojih kuća, rade na terenu ili preko interneta, ili na neki drugi način, dostavljaju završen posao. Honorari ili nadnice koje im se isplaćuju su, vrlo često, niže od onih koje imaju regularni radnici. Oni su praktično ucenjeni velikim brojem nezaposlenih koji bi „bili presrećni“ da rade umesto njih. Štaviše, prinuđeni su da prihvataju takve poslove u pauzama između regularnih zaposlenja. U ekonomski nestabilnim zemljama, ovakvi radnici nemaju izbora, moraju da prihvate uslove koje diktira zakon jačeg, a to je, u principu, poslodavac.

Fleksibilni rad, u nekim svojim aspektima na, prvi pogled, izgleda kao privilegija, no njegova suština je značajno drugačija. Fleksibilni rad je način da se radnik izrabljuje do krajnjih granica. Ako radi od kuće onda, praktično, ne postoji način da se kontroliše njegovo radno vreme. U praksi to često znači da će morati da radi duže od propisanog radnog vremena. Ako radi u sedištu firme, mora prihvatati produženo radno vreme a da za to ne dobija odgovarajuću nadoknadu.

Fleksibilizacijom rad prestaje biti društvena kategorija i počinje da se individualizuje. Gubitkom statusa stalnog zaposlenja, gubi se i osnov za povezivanje i organizovanje zaposlenih. Nekadašnji industrijski proletarijat je imao jaku udarnu snagu zahvaljujući sindikalnoj povezanosti. Sadašnji prekarijat gotovo da nema nikakvu snagu. Ako je zapošljavanje fluidno i fleksibilno, tad i kategorija zaposlenih postaje heterogena, fluidna i fleksibilna. Nekada je zaposlenost mogla da se odnosi na neodređeno dug vremenski period, sada se ona odnosi na kontinuitet nepovezanih radnih aktivnosti ili uslovno rečeno poslova. Klasični sindikati su, primarno, bili zainteresovani za stalno zaposlene radnike i njihova prava i interese. Privremeni i povremeni ranici nisu u vidnom polju sindikata. Današnji prekarni radnici gotovo da nemaju mogućnost organizovanja, i to iz prostog razloga, zato što su van regularnog radnog statusa.


92

Neoliberalna praksa je veoma brzo rezultirala povećanjem društvenih nejednakosti, čiji je najizraženiji deo bilo povećanje nejednakosti u prihodima [14]. To je uticalo na pad ugleda neoliberalizma i kao doktrinarnog koncepta i kao prakse. Njegove prve naučne kritika se javljaju već početkom XXI veka. Štiglic zaključuje da su zemlje koje su prihvatile neoliberalizam, u krajnjem ishodu gubitnici. Dobitnici su isključivo ekonomski privilegovani i najbogatiji u najbogatijim zemljama sveta. Ostali su dovedeni na ivicu propasti. Neoliberalni kapitalizam je vrlo fleksibilan i prilagodljiv, sam kapital je mobilan i on prelazi tamo gde će se lakše oploditi i postići veći profit. Na taj način se kapital izvlači iz matičnih zemalja, u kojima se stvarao, i seli se u siromašne i nerazvijene zemlje, ali mu tamo nije cilj podizanje privrede već ekonomsko iscrpljivanje lokalnog stanovništva, radi maksimizacije profita. T. Piketi [13] je u svojim radovima grafički prikazao odnos zarada deset posto najbogatijih i ostatka sveta. Jasno se vidi kako prvih deset procenata značajno uvećava svoje prihode od kraja sedamdestih do početka XXI veka. Nažalost problem dohodovnih društvenih nejednakosti i u ovom veku ostaje zaoštren.

4. Prekarijat Ideja prekarijata ima dugu predistoriju i veoma kratku istoriju. Još u XIX veku

su uočene razne forme deklasiranih grupa koje predstavljaju socijalno najniže grupacije najamnog radništva. Marks [15] govori o lumpenproletarijatu a Mejhju [16] o marginalnoj klasi (underclass). Ideja marginalne klase je, čak bila u dugoj upotrebi, kojom prilikom je preživela brojne konceptualne transformacije.

Prava istorije ideje prekarijata počinje sa Pjerom Burdijeom [17] koji uvodi termin prekaritet da bi njime označio privremene ili sezonske radnike u poljoprivredi. Kasnije, se pojavljuje i termin prekarijat, koji počinje prvo da se koristi u publicističkoj literaturi, da bise njime označili radnici sa niskim prihodima. Prva ozbiljnija studija prekarijata se pripisuje Gaju Stendingu [18] koji mu, kao glavnu odrednicu, daje nedostatak sigurnosti vezane za rad i identiteta zasnovanog na radu. Standing izdvaja sedam oblika radne sigurnosti koji bitno utiču na definisanje ovog pojma:

1. sigurnost na tržišta rada (koja se prepoznaje kroz šanse za postizanje odgovarajuće zarade i državne garancije pune zaposlenosti)

2. sigurnost zaposlenja kao garancija od proizvoljnog otpuštanja 3. sigurnost rada (mogućnost da se opstane u statusu zaposlenog bez

razvodnjavanja kvalifikacija i postojanje šanse za statusno i prihodovno napredovanje) 4. bezbedan rad, 5. sigurnost reprodukcije radnih veština kroz razne vidove obuke tokom rada, 6. sigurnost i zaštita prihoda i 7. sigurnost predstavljanja kolektivnih interesa kroz participaciju, sindikalnu

akciju, pravo na štrajk, itd. Stending među ovim oblicima sigurnosti posebno naglašava značaj sigurnosti

zaposlenja i sigurnosti rada. Pored nepostojanja navedenih oblika sigurnosti, ovaj


93

autor prekarijatu, kao njegovo bitno svojstvo, pripisuje i prekarna primanja tj. obrasce prihodovanja koji se razlikuju od ostalih grupa. Dok ostali radnici primaju zaradu koja bi trebalo da obezbedi namirivanje osnovnih egzistencijalnih potreba, dotle prekarni radnici mogu da budu isplaćivani po proizvoljno niskim cenama rada.

Dakle, prekarni rad se bitno razlikuje od tipičnih oblika regularnog rada opredmećenog regularnim zaposlenjem i regularne, manje-više kratkotrajne, nezaposlenosti. Štaviše, prekarni rad izlazi iz okvira tipičnog rada ili, preciznije rečeno, granica između zaposlenosti i nezaposlenosti postaje sve tanja i, ponekad, teško prepoznatljiva. Danas se pojavljuju različite forme atipičnog rada i zapošljavanja kojima se izigrava pravo na rad kao prirodno ljudsko pravo. I ne samo što se izigrava pravo na rad, već se, posledično, time ukidaju i sva socijalna prava po osnovu rada kao što su pravo na bolovanje, pravo na naknadu u slučaju nezaposlenosti, pravo na penziju, porodiljsko odsustvo, odmori itd. Iza toga sledi i ukidanje radnog identiteta. Prekarni radnici gube okosnicu interesnog povezivanja i kolektivne solidarnosti. Ako nemaju stalni posao i stalne prihode, tada nemaju ni stalni prepoznatljivi društveni status i kolektivni identitet.

M. Ružica [19] navodi da evropski prekarijat čine tri osnovne grupe: (1) gubitnici iz redova klasične radničke klase, koji su žrtve tehnološke

nezaposlenosti, oni žele da se vrate u prošlost, u vreme stabilnosti. (2) oni koji pristaju na prekarizaciju jer nikada nisu imali bolje životne i radne

uslove, njih uglavnom čine pripadnici ranjivih marginalnih grupa i oni streme izolaciji i marginalizaciji, i

(3) mladi i obrazovani stručnjaci frustrirani sopstvenim statusom. Njih Ružica vidi kao udarnu snagu u budućim socijalnim protestima obespravljenih. Preciznije, određuje ih kao potencijalnu bombu koja preti da eksplodira na uličnim demonstracijama.

Ova klasifikacija ukazuje na socijalnu heterogenost prekarijata. Standingova polazna teza u analizi prekarijata je da je reč o grupaciji koja predstavlja novu, opasnu, društvenu klasu, klasu koja može da pokrene neku novu, ako ne revoluciju a ono bar, pobunu. Ružica preuzima Stendingovo [18] shvatanje da je prekarijat opasna klasa, narastajuća i potencijalno eksplozivna. Ključni problem u ovoj tezi je da prekarijat ne može biti određen kao klasa zbog svog socijalno heterogenog sastava, dok njegova „opasna“ priroda nije sporna. U dve osnovne struje klasnih teorija društva – marksističkoj i veberijanskoj, postoji saglasnost da su društvene klase socijalno homogene grupe. Upravo ta heterogenost prekrijata čini osobinu zbog koje ga ne bismo mogli smatrati klasom. Klase su jasno prepoznatljive grupe čiji pripadnici dele isti ili sličan društveni položaj, definisan (ne)vlasništvom nad sredstvima za proizvodnju, sličnim prihodima i pristupu društvenoj moći, posedovanjem klasne svesti/ideologije, jasno prepoznatljivim klasnim interesima i ciljevima. U slučaju prekarijata je evidentno da te istovrsnosti nema.

Sama podela na osnovne grupe, koju navodi Ružica, a koje čine prekarijat, jasno kazuje da se radi o socijalno heterogenoj grupi koja ne može predstavljati klasu u striktno sociološkom značenju te reči. Raspon od sezonskih radnika u poljoprivredi do akademskih istraživača je, nedvosmisleno, toliko širok da one koji mu pripadaju


94

nije moguće smestiti u istu socijalnu grupaciju. Jedino što im je zajedničko, pored nesigurnog rada, je najamni karakter istog i, tendencijski, padajući status. Po svim ostalim karakteristikama oni su drugačiji. Niti imaju zajedničke klasne interese, osim da regulišu svoj status, niti su ujednačeni po prihodima koji mogu varirati u rasponu od izuzetno niskih, kojima ne mogu da se zadovolje ni osnovne potrebe, pa sve do milionskih honorara pojedinih vrhunskih umetnika, stručnjaka i naučnika, koji omogućavaju luksuzan život. Pre bi se za prekarijat moglo reći da predstavlja grupu paralelnu regularnoj društvenoj strukturi, s mogućnošću prebacivanja iz prekarijata u neku od postojećih klasa i obratno, vraćanja nazad u prekarijat ili još verovatnije ispadanja iz regularnih klasnih pozicija.

Ričard Sejmur upravo ovo uzima u obzir kada govori da prekarijat ne može biti smatran klasom. Prema njegovom mišljenju, prekarnost utiče na sve slojeve društva izuzev kapitalističke klase i malobrojnih delova srednje klase [20]. Pod uticajem neoliberalizma, tehnološke nezaposlenosti i prirodne težnje kapitala da se uvećava, nekadašnje marginalne grupacije sada postaju jezgro radničke klase i čine oko jedne četvrtine njenog sastava. I ne samo to, šire se, posredstvom prekarnog rada, do najviših delova srednje klase.

Ovo se suprotstavlja prethodno važećem fordističkom konceptu i modelu kapitalizma, po kom visoke zarade obezbeđuju stabilnost radne snage i smanjivanje njene fluktuacije, što ima za posledicu snižavanje troškova radne snage i dugoročno obezbeđivanje većeg profita. U današnjim uslovima, fleksibilizacija rada, izvlačenje zaposlenih iz regularnog radnog odnosa, čini rad jeftinijim a mogućnost prisvajanja većeg profita verovatnijom. Mehanizam putem koga se ovo odvija, Sejmur vidi u činjenici da poslovi koje su nekada vršili stalno zaposleni sada preuzimaju radnici sa kratkoročnim ugovorima o radu. Sejmur se, u ovom segmentu, slaže sa Stendingom da se, na ovaj način, stvara sloj koji ostaje bez egzistencijalne sigurnosti i perspektive koji uz to odlikuje, u najboljem slučaju, tek površna unutargrupna solidarnost.

Veliko je i pitanje protestnog i prevratničkog potencijala prekarijata. Njegovi niže rangirani delovi teško da bi mogli preuzeti bilo kakvu ulogu subjekta društvenih promena, izuzev, možda, u uslovima totalnog rasula, a i tu je pitanje da li bi bili konstruktivni ili destruktivni. U protivnom, oni su skloni da štite svoj nesigurni položoj, jer im je i to sigurnije od potpunog isključivanja sa tržišta rada, koje je, gledano iz njihove perspektive, veoma izgledno u slučaju bilo kakve društvene krize. S druge strane, obrazovani deo prekarijata, posebno njihovi mlađi pripadnici, su u stanju da formulišu svoje interese i da ih uklapaju u različite strategije društvenog razvoja. Oni bi mogli da nose revolucionarni potencijal i da predstavljaju subjektivni faktor društvene promene. Problem je u tome što oni ne bi mogli da nađu ni jedan zajednički (klasni) interes i cilj da se povežu sa niže rangiranim delovima prekarijata, izuzev da ih iskoriste kao topovsko meso u klasnim sukobima. Sve posle toga, a što je vezano za klasnu saradnju, je sasvim neizvesno. Ovo tim pre što je, u nekoliko prethodnih godina, tržište rada razvijenih zemalja zapljusnuto talasima prinudnih migracija sa srednjeg i bliskog istoka. Reč je o ogromnom rezervoaru prekarne radne snage koji se, pored rastućeg broja nezaposlenih, neprestano popunjava novopristiglim imigrantima iz zemalja trećeg sveta. Oni su, posebno migranti, spremni da prihvate


95

bilo kakav posao, da trpe intenzivni rad za nadnice koje jedva da pokrivaju najosnovnije troškove fiziološkog preživljavanja. Sve to direktno ugrožava regularne radnike i ono što je, još uvek ostalo očuvano od njihovih radni(čki)h prava.

Ključ kritike Stendingovog shvatanja prekarijata je u negativnom definisanju. Ovog pojma. Ovaj pojam se definiše na osnovu svojstava koja mu nedostaju: nepostojanje regularnog radnog odnosa, punog radnog vremena, nekih prava na osnovu rada (bolovanje, godišnji odmori, slobodni dani, redovnost prihoda, nemogućnost korišćenja plaćenog porodiljskog odsustva i slično), nesigurnosti zaposlenja i sl. Stending iz ovog izlazi sa tezom da prekarijat još uvek ne predstavlja konstituisanu klasu već da je klasa u nastajanju. Sejmurov odgovor na ovu tezu je da se klase relaciono određuju, jedna u odnosu na drugu, a ne predmetno kao empirijski fenomeni. Sejmur je u pravu kad smatra da klase treba da budu relaciono određene ali njima se, ipak, ne može uskratiti empirijska egzistencija. Prekarijatu, naprosto, nedostaje homogenost socijalnog položaja kao marker klasne utemeljenosti. Iz te nehomogenosti sledi nemogućnost prekarijata da se konstituiše kao klasa. On je naprosto konglomerat različitih grupacija koje su socijalno deprivilegovane na isti ili veoma sličan način

5. Prekarijat u Srbiji U Srbiji nema sistematskih podataka o prekarijatu. Zvanična statistika ih ne

evidentira kao prekarne radnike već kao (trenutno) zaposlene ili nezaposlene, bez obzira da li se radi o trajnoj, privremenoj ili periodičnoj zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti. Jedina ozbiljnija studija urađena je ne temu prekarnosti u novinarskoj profesiji [21] (Od novinara do nadničara). Podaci o broju prekarnih radnika se uglavnom odnose na procene sindikata koji smatraju da u Srbiji (2014) ima između 600 i 700 hiljada prekarnih radnika, a samo onih koji rade na crno ima oko 400 do 500 hiljada. To, praktično, znači da je prekarnim radom obuhvaćeno oko četvrtine zaposlenih, nezaposlenih i penzionisanih lica. Sindikati navode da su to, uglavnom, radnici u trgovini, uslužnim delatnostima, umetnici, novinari, radnici iz proizvodnih pogona, sezonski radnici na građevinskim poslovima ili u poljoprivredi. U novije vreme se sve više javljaju i u javnim institucijama i preduzećima [22].

Prekarizacija je, štaviše, kod nas prisutna decenijama unazad. Nije bila retka praksa da mladi stručnjaci, kao što su npr. lekari, novinari i slični, volontiraju, ili rade honorarno, i po nekoliko godina, u nadi da će dobiti stalno zaposlenje. Sa narastanjem privatnog sektora, ovo se intenziviralo. Ova praksa je posledica ekonomske nestabilnosti i njoj prateće nezaposlenosti koja je na domaćim prostorima evidentirana prilično davno. U svakodnevnom govoru se obično smatra da je reč, uglavnom, o nisko obrazovanim licima, ali istina je drugačija. Danas se veliki broj prekarnih radnika nalazi u rastućem IT sektoru, marketingu, među lekarima, novinarima, pa čak i među univerzitetskim nastavnicima i saradnicima i mladim istraživačima bez stalnog angažmana ili biranih na određeno vreme (akademski prekarijat). Ovim kategorijama prekarnih radnika možemo pridružiti i umetnike različitih profila koje, neretko, sa


96

prethodno pomenutim stručnjacima povezuje i mogućnost ostvarivanja ako ne velikih, ono bar, za naše uslove, pristojnih zarada. Oni se, baš zbog svojih dobrih zarada, obično ne vide i ne doživljavaju kao prekarni radnici. Prekarno zapošljavanje u javnom sektoru se može primetiti i kao vid nagrađivanja partijskih aktivista, naročito sada kada postoje restrikcije u zapošljavanju novih radnika. U tom smislu prekarni rad može da predstavlja neku vrstu političke rente koju dobijaju niži ešeloni partijskih aktivista u iščekivanju trajnog rešenja pitanja svog zapošljavanja.

Domaći prekarijat se, po svojim socijalnim karakteristikama i ukupnom društvenom položaju, ne razlikuje bitno od njima sličnih u razvijenom delu sveta. On se u ranijem periodu pojavljivao kao rezultat brzorastuće nezaposlenosti a u novije doba je rezultat uspona neoliberalnog modela kapitalizma, koji je ekstremizovao distancu između države i privrede. Ključna karakteristika mu je podložnost ekstremnoj eksploataciji, koja se ogleda kroz produžavanje radnog vremena iznad zakonskih okvira od osam časova dnevno ili četrdeset časova nedeljno, ukidanje slobodnih dana i godišnjih odmora, naknada za prevoz, bolovanja. Država se, umesto da zaštiti prava većine, orijentiše ka zastupanju interesa sveta kapitala. To se posebno vidi kroz raskorak normativne radno pravne regulative i realne prakse. Postojanje velikog broja nezaposlenih, koje se u Srbiji meri desetinama procenata, predstavlja otvoreni pritisak na radništvo da prihvata rad pod najnepovoljnijim uslovima, za izuzetno niske zarade i odstupanje od davno stečenih prava.

S. Mihailović [23] smatra da je savremenu Srbiju, poput ostalih zemalja na sličnom nivou razvoja, zahvatio proces gotovo sveopšte prekarizacije. Uzrok tome nalazi u činjenici što je ogroman broj radnika, zbog odsustva rada ili nesigurnog rada, iz čega sledi i nesigurno zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, izložen nesigurnom životu. Potvrdu ovome nalazi u broju nezaposlenih, onih u sivoj ekonomiji kao i broju svih onih čija primanja ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe. U širem kontekstu, Mihailović takvu prekarizaciju vidi kao trijadu nesigurnog rada, male ili nikakve radno-pravne zaštite i niske zarade. A njen ključni problem je nedostatak otpora.

6. Da li je moguće prekarizaciju staviti pod kontrolu? Prema shvatanju međunarodne organizacije rada neprihvatljiv oblik rada je

svaki rad koji se odvija u uslovima koji negiraju osnovne principe i prava na poslu, ugrožavaju živote, zdravlje, slobodu, ljudsko dostojanstvo i sigurnost radnika ili zadržavaju domaćinstva u uslovima ekstremnog siromaštva. (par. 49. p. 20) [24]. To znači i da se prekarni rad može smatrati neprihvatljivim oblikom rada jer se njime ugrožava ljudsko dostojanstvo i sigurnost radnika a njihove porodice dovode u ekstremno siromaštvo. Drugim rečima, prekarizacija rada je moderni supstitut za Marksov pojam prvobitne akumulacije kapitala koji proizvodi koncentraciju sjaja i bogatstva na jednoj strani i bede i siromaštva na drugoj strani. Radikalno uvećavanje prihoda 10% najbogatijih u odnosu na većinu ostatka populacije to rečito potvrđuje [13].


97

Socijalna prava ostvarene u vreme uspona demokratskog modela kapitalističke države, od kraja Drugog svetskog rata do kraja sedamdesetih godina XX veka, podrazumevaju pravo na penziju, plaćeno porodiljsko odsustvo, plaćeni odmor, naknadu u periodu nezaposlenosti, naknadu u slučaju bolesti ili nesrećnog slučaja. Uvođenje atipičnih formi rada je način da se ta prava izigraju. Ovo se pre svega odnosi na pravo na penziju, gde ostaje otvoreno pitanje da li iz njega treba uračunati samo regularan radni odnos ili treba uključiti i period rada u nestandardnim radnim odnosima. Prekarni radnici su ugroženi zbog toga što će tokom svog radnog veka, zbog dugih perioda nezaposlenosti, smanjenog trajanja zaposlenja ili radnog vremena, raditi manje radno vreme od onog koje je potrebno da bi se obezbedilo pravo na penziju. Takvi radnici, često, postanu svesni toga tek kad zađu u starije godine i kada njihovi kapaciteti da, u tom pogledu, išta promene postaju značajno umanjeni [25]. Umesto bezbrižne starosti, preostaje im da kraj svog života dočekaju u ekstremnom siromaštvu.

Sa ovim se mogu dovesti u vezu i neka druga socijalna prava koja nisu direktno povezana sa zaposlenjem, poput prava na stanovanje, osiguranje u slučaju bolesti, zdravstvenu zaštitu, postojanje ustanove za podršku porodici i roditeljstvu. Neoliberalizam je favorizovao isključivo kapital i njegove interese a socijalnu funkciju države sveo na najnižu meru. Interesi i potrebe zaposlenih ostali su zanemareni. Fleksibilizacija rada i afirmacija nestandardnih oblika rada, prekarnog rada, imaju za posledicu da većina stanovništva zapada u nesigurnu egzistenciju sa tendencijom smanjivanja visine prihoda i gubitka ostvarenih prava po osnovu rada. Dugoročno, to vodi u njihovo osiromašivanje a njihovim porodicama se, zbog rastućih razmera društvenih nejednakosti, smanjuju životne šanse da bilo šta urade za sebe i svoju sigurniju budućnost.

Sada se postavlja pitanje kako staviti pod kontrolu negativne posledice prekarizacije. To je moguće regulisati na više načina, kao npr. dodatnim oporezivanjem najbogatijih, uvođenjem obaveznog prihoda svim građanima, skraćivanjem radnog vremena bilo kroz manju satnicu tokom radnog dana, bilo kroz manji broj radnih dana na sedmičnom ili mesečnom nivou. Ključni problem je u tome što savremeni svet nije ekonomski, tehnološki i politički ujednačen. Bilo koja mera uvedena u pojedinačnom lokalnom društvu ne može biti efikasna zbog spoljnih okolnosti. Sprovođenje ovakvih mera bi zahtevalo globalni konsenzus i njihovu globalnu primenu. U suprotnom bi i kapital i oni sa najvišim prihodima bili mobilni do te mere da bi se premeštali u sredine u kojima su poreske stope najniže. Onima sa najnižim prihodima preostaje da migriraju ka lokacijama koje im nude bolje radne i životne uslove. U perspektivi, to bi moglo da se pretvori u „mrtvu trku“.

Obavezni bezuslovni prihod, kao način kojim se može neutralisati negativna konotacija pojma prekarijata i prekarizacije, na prvi pogled, lepo zvuči onima koji se nalaze na nižim društvenim položajima. Obavezni prihod može biti način da se obezbede nužna sredstava za preživljavanja ali ne i da se pojedinac oseća ispunjeno. Međutim, kako uočava Mejer [26], njime se vrednost rada svodi samo na prihod a zanemaruje se činjenica da rad daje čoveku socijalni i profesionalni identitet te da ga razvrstava na određenu poziciju unutar društvene strukture. Drugi problem je da ljudi,


98

kad izađu sa tržišta rada na duže vreme, kasnije teško mogu da se na njega vrate, s obzirom da njihova znanja u dinamičnom vremenu brzo zastarevaju. Takođe, s obzirom na razmere tehnološke nezaposlenosti, nemoguće je, svima koji bi to hteli, pružiti šansu da rade i ostvare dodatni prihod a time i da podignu kvalitet sopstvenog života. Na osnovu ovoga se može zaključiti da bi se, u tom slučaju, društvene nejednakosti, ali i diskriminacija mnogih kategorija građana, samo produbljivale.

Da bi se ovi problemi prevazišli, Mejer predlaže da se obrazovni sistem koncentriše na znanja koja ne zastarvaju u kratkom vremenu te da se, umesto pamćenju, okrene razvoju kreativnosti. Zatim, smatra da treba ići na skraćenje radne sedmice za one koji su podložni tehnološkoj nezaposlenosti, kao i da država treba da obezbedi garantovane plaćene poslove onima u oblasti društveno korisnog rada (npr. delatnosti od socijalnog značaja poput zdravstva), za one koji ostaju nezaposleni usled tehnološkog razvoja. Postavlja se i pitanje načina oporezivanja kao i pitanje vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. Štaviše, Mejer zagovara i ideju demokratizacije vlasništva nad sredstvima za proizvodnju (robotima).

Naravno, ovo je, u današnjim uslovima teško izvodivo, tim pre što savremeni trenutak obeležavaju demografske promene poput velikih međunarodnih migracija i enorman populacioni rast. Mejerove ideje danas više zvuče utopijski nego realno, tim pre što neoliberalna plutokratija nije spremna da se odrekne dela svog bogatstva i da ga podeli sa ostalima.

Ideji o skraćivanju radnog vremena se može prigovoriti da je drugo lice ideje fleksibilizacije rada [1]. Potencijalna opasnost je da bi takav rad imao za rezultat smanjivanje zarada. Međutim, u određenim situacijama i to može biti od koristi [27], naročito ako treba ublažiti efekte tehnološke nezaposlenosti u kriznim vremenima. Primer Nemačke je ilustrativan. U vreme posleratnog uspona nemačke privrede izgrađena je participativna organizaciona kultura koja je vodila socijalnom partnerstvu uprave preduzeća i radništva (sindikata). Devedesetih godina je sve to, nakon ujedinjenja dve Nemačke, zbog krize i fluktuirajućeg ritma proizvodnje, dovedeno u pitanje. Udruženja poslodavaca su tražila, u cilju smanjivanja troškova proizvodnje, povećavanje radne nedelje, fleksibilizaciju i umanjivanje posebnih plaćanja i prihoda kao i fleksibilizaciju radnog vremena. Sindikati su to morali da prihvate a radnici su dobili ograničene garancije radnih mesta, na određeno vreme. Svetska kriza (2008) je intenzivirala radne sukobe. Iako je cilj fleksibilizacije bio produžavanje radnog vremena, sticaj okolnosti je doveo do toga da su, u interesu očuvanja radnih mesta, sindikati izdejstvovali skraćivanje radnog vremena i time smanjili pritisak na otpuštanje radnika. Država je pomogla sredstvima iz fondova za nezaposlene. Fleksibilizacija, koja je uvedena u cilju produžavanja radnog vremena je sada, pod pritiskom krize, iskorišćena za njeno savladavanje. U prvom talasu, radnici na određeno vreme (prekarni radnici) su bili gubitnici u korist stalno zaposlenih. Posle 2010. godine su, u pojedinim preduzećima, čak i oni bili obuhvaćeni kolektivnim ugovorima i dobili iste iznose nadoknada za rad kao i redovni radnici i steki još neka prava kao i redovni radnici.

Dakle, prekarizacija je proces koji počinje da obeležava savremeni trenutak a prekarijat jeste rastuća i, potencijalno, opasna društvena grupa. Definitivno se ne radi


99

o klasi u klasičnom sociološkom značenju te reči već o grupi koja je paralelna klasama. Prekarni radnici su, po svom sastavu, pripadnici različitih klasa koji ekvilibriraju na granici regularne klasne strukture i marginalnih grupacija u koje spadaju marginalna klasa (underclass), nezaposleni, nedovoljno zaposleni itd. i koji mogu biti različitog obrazovanja, materijalnog statusa, društvenog ugleda, moći, a mogu posedovati različit socijalni i kulturni kapital [28] itd. Sve to im onemogućava da formiraju kao kompaktna grupa sa sličnim interesima. Stoga se ne mogu povezati niti sindikalno niti politički niti na neki drugi način, iz čega sledi i nemogućnost njihove socijalne akcije. Drugačije rečeno, ne postoji ni jedan vidljiv osnov njihovog kolektivnog povezivanja. No i pred svega toga oni nisu samo teorijska imaginacija već predstavljaju realnu društvenu grupu, kako konstatuje Stending, potencijalno opasnu, štaviše prevratničku.

Otvoreno je pitanje šta učiniti da njihova egzistencija izgubi svoju dugoročnu beznadežnost. Sve potencijalne mere mogu da imaju smisla tek ako se preduzmu na globalnom nivou i ako najbogatiji shvate nužnost da treba deo svog bogatstva da podele sa ostatkom populacije, tj. da je neophodno smanjiti društvene nejednakosti na globalnom nivou. Parcijalne intervencije pojedinih društava gube smisao u surovom neoliberalnom okruženju u kojem kapital traži mesto na kom će se najlakše oploditi i proizvesti najveći profit.

7. Literatura

[1] Miladinović, Slobodan: “Radikalizacija društvenih nejednakosti – otvoreno pitanje”, u Globalizacija i glokalizacija (priredili Uroš Šuvakovič, Vladimir Čolović i Olivera Marković Savić), Srpsko sociološko društvo, Beograd, Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Institut za političke studije, Beograd, 2017. str. 483-496.

[2] Kremer, Michael: “Population Growth and Technological Change: One Million B.C. to 1990″, Quarterly Journal of Economics., August, pp. 681-716. 1993.

[3] U.S. Census Bureau (USCB), Total Midyear Population for the World: 1950-2050. 2012. https://www.census.gov/population/international/data/idb/worldpoptotal.php.

[4] Giddens, Antony: The Class Structure of Advanced Societies, London, Hutchinson, London, 1973.

[5] Gallie, Duncan (1994). “Are the Unemployed an Underclass? Some Evidence From the Social Change and Economic Life Initiative”, Sociology, Vol 28, Issue 3/1994, pp. 737 – 757. https://doi.org/10.1177/0038038594028003006

[6] Keynes, John Maznard: Essays in Persuasion, W. W. Norton & Company, New York and London. 1961. p. 364.

[7] Piore, Michael J.: „Perspectives on Labor Market Flexibility“. Industrial Relations. 23(2). 1986. pp. 146-166. DOI: 10.1111/j.1468-232X.1986.tb00677.x;


100

[8] Zeytinoglu, Isik Urla & Norris, Jeanne: Global Diversity in Employment Relationships: a Typology of Flexible Employment, Michael G. DeGroote School of Business, McMaster University, Hamilton, Ontario. 1996. https://macsphere.mcmaster.ca/bitstream/11375/5584/1/fulltext.pdf

[9] Marshall, Thomas Humphrey. Citizenship and Social Class: And Other Essays. Cambridge: University Press. 1950,

[10] Puljiz, Vlado: „Neoliberalizam i socijalna država“ u Globalizacija i neoliberalizam - refleksije na hrvatsko društvo, priredili Davorka Vidović i Davor Paunković, Centar za politološka istraživanja, Zagreb, 2006. str. 127-136.

[11] Audier, Serge: Is there a French neoliberalism?, French Liberalism From Montesquieu to the Present Day, edited by Raf Geenens and Helen Rosenblatt, Cambridge University Press, New York, 2012. p. 217.

[12] Lavergne, Bernard: L’économie moderne et la doctrine libérale. L’année politique française et étrangère 7 (November), 1932. 422–434.

[13] Piketi, Toma: Kapital u XXI veku, Akademska knjiga, Novi Sad, 2015. [14] Stiglitz, Joseph: The end of neoliberalism? 2008.

http://economistsview.typepad.com/economistsview/2008/07/stiglitz-the-en.html,

[15] Marks Karl: Osamnaesti brimer Luja Bonaparte, Mediterran publishing, Novi Sad. 2017.

[16] Lister, R. (ed): Charles Murray and the underclass: the developing debate, London, IEA Health and Welfare Unit in association with the Sunday Times, 1996. <http://www.civitas.org.uk/pdf/cw33.pdf

[17] Bourdiue, Pierre (1999): Signalna svetla: prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

[18] Standing, Gay: The precariat – The New The New Dangerous Class. Bloomsbury Academic, London. 2011. pp. 1-26.

[19] Ružica, Miroslav: Prekarijat, nova opasna klasa, Biznis & finansije, broj 86. april. 2012. http://bif.rs/2012/08/prekarijat-nova-opasna-klasa/

[20] Seymour, Richard (2012). ‘We Are All Precarious – On the Concept of the ‘Precariat’ and its Misuses’. http://www.newleftproject.org/index.php/site/article_comments/we_are_all_precarious_on_the_concept_of_the_precariat_and_its_misuses

[21] Mihailović, Srećko (ur): Od novinara do nadničara – Prekarni rad i život, Beograd : Dan Graf : Fondacija za otvoreno društvo : Centar za razvoj sindikalizma. 2015.

[22] In focus: Prekarijat – brzorastuća klasa obespravljenih, 2014. https://krusevacgrad.rs/prekarijat-brzorastuca-klasa-obespravljenih/

[23] Mihailović, Srećko: Istraživanje prekarnosti rada i radnika. u Prekarnost radnika Srbije – istraživanje centra za razvoj sindikalizma, Centar za razvoj sindikalizma, Danas, 13. april 2015. http://www.nuns.rs/sw4i/download/files/box/_id_558/Prekarijat%20%E2%80%93%20brzorastu%C4%87a%20klasa%20obespravljenih%2006.01.2017..pdf


101

[24] ILO. (2013a) The Director-General’s Programme and Budget Proposals for 2014-15, Report II (Supplement), International Labour Conference, 102nd Session, Geneva: ILO.

[25] Working Lives Research Institute (2012): Study on Precarious work and social rights, Faculty of Social Sciences and Humanities, London Metropolitan University, London. ec.europa.eu/social/BlobServlet?docId=7925&langId=en

[26] Meyer, Henning (2017): No Need For Basic Income: Five Policies To Deal With The Threat Of Technological Unemployment, 27 March 2017. https://www.socialeurope.eu/2017/03/no-need-basic-income-five-policies-deal-threat-technological-unemployment

[27] Dribbusch, Heiner & Birke, Peter (2012): “Die Gewerkschaften in der Bundesrepublik Deutschland – Organisation, Rahmenbedingungen, Herausforderungen”, Visionen und Optionen, No.20, Berlin: Friedrich-Ebert-Stiftung, p. 13. dostupno na web stranici https://www.dropbox.com/s/4qdlvly15g4rmia/11.Visionen%20und%20Optionen%2C%20No.20%20Gewerkschaften%20in%20der%20Bundesrepublik%20Deutschland.pdf

[28] Bourdieu, Pierre (1986): „The Forms of Capital“ u Richardson, J. G. (ed): Handbook of Theory and Research for the Sociology of Education, Greenwoos Press, New York 1986.

Udruženje ''Tehnologija i društvo'' Institut ''Mihajlo Pupin'' Centar za istraživanje razvoja nauke i

tehnologije

TEHNOLOGIJA, KULTURA, RAZVOJ

Tematski zbornik radova

XXVI naučnog skupa međunarodnog značaja ''Tehnologija, kultura i razvoj''

Ovaj naučni skup je posvećen osnivaču skupa, preminulom prof. dr Vlastimiru Matejiću, koji je vizionarski 1994. godine pokrenuo ovaj

skup za XXI vek.

Kontekst skupa Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji

Prva tema skupa: Obrazovanje inženjera - tekuće stanje i ključni

problemi u zemljama Zapadnog Balkana

Druga tema skupa: Poželjna i moguća razvojna specijalizacija Srbije i zemalja Zapadnog Balkana - uticaj društvenih,

kulturoloških i tehnoloških faktora

održan u Beogradu, od 2-3.12.2019. godine

Sadržaj

Strana

Napomene urednika 105

Dušica Semenčenko: Cilj, misija i značaj naučnog skupa »Tehnologija, kultura i razvoj«

108

Obrazovanje inženjera - tekuće stanje i ključni problemi u zemljamaZapadnog Balkana

Vidosav D. Majstorović, Radivoje Mitrović: Potrebne inženjerskeveštine za inteligentnu proizvodnju

125

Suzana Polić: Od inženjerstva do tehnofilozofije u obrazovanjuinženjera za zaštitu kulturnog nasleđa

133

Slobodan Miladinović: Socijalne posledice primene koncepta industrija4.0

152

Ivona Živković, Nikola Petrović: Potencijal društvenih mreža uobrazovanju inženjera

168

Poželjna i moguća razvojna specijalizacija Srbije i zemalja ZapadnogBalkana - uticaj društvenih, kulturoloških i tehnoloških faktora

Đuro Kutlača, Dušica Semenčenko, Sanja Popović Pantić: Strategijapametne specijalizacije u Srbiji: 2016 – 2020.

184

Mirjana Jelić: Patentne aktivnosti domaćih izumitelja i izumitelja izizabranih zemalja EU od 1999. do 2018. godine: Prilog za pametnoodabiranje specijalizacija

201

Nikola Vasilić, Đuro Kutlača, Sanja Popović-Pantić: Da li jeinstitucionalni kvalitet regiona relevantan faktor za uspeh pametnespecijalizacije?

216

Sanja Popović-Pantić, Dušica Semenčenko: Uticaj digitalizacije narazvoj novih oblika preduzetništva u Srbiji

234

Napomene urednika _____________________________________________________________________

105

Poštovani čitaoci, 26. naučni skup “Tehnologija, kultura i razvoj”, održan u Beogradu, 2-3. decembra 2019, bio je posvećen prof. dr Vlastimiru Matejiću, te godine preminulom idejnom tvorcu ovog naučnog skupa, i sve do 2019. godine inspiratoru tema skupa i uredniku njegovog zbornika radova. U programu rada skupa, organizatori su svoju nameru izrazili sledećim rečima: Ovaj naučni skup je posvećen osnivaču skupa, preminulom prof. dr Vlastimiru Matejiću, koji je vizionarski 1994. godine pokrenuuo ovaj skup za XXI vek, skup koji se bavi multidisciplinarnim razmatranjem interakcije između aktuelnih tehnologija, lokalne kulture i opšteg i posebnog savremenog razvoja, sa generalnim i konkretnim implikacijama. Prvi dan konferencije bio je posvećen elaboraciji tema u vezi sa životom i radom prof. Matejića. Na prvoj plenarnoj sesiji bile su elaborirane teme: 1. Život i karijera prof. dr Vlastimira Matejića. 2. Cilj, misija i značaj naučnog skupa “Tehnologija, kultura i razvoj”. Druga i treća plenarna sesija bile su posvećene izabranim temama kojima se prof. dr Vlastimir Matejić bavio, a koje je on izabrao kao najbitnije za knjigu “Vlastimir Matejić – ŽIVOT I DELO”, koju je izdao Institut Mihajlo Pupin i Akademija inženjerski nauka Srbije - AINS, u kojoj su prezentirani njegovi radovi na te odabrane teme. Teme koje su poslužile kao inspiracija izlaganjima bile su sledeće: • Primena linearnog programiranja za izbor investicija u elektroprivredi. • Analiza uticaja kriterijuma optimizacije poslovanja na ponašanje

investicija. • Metodologija ocenjivanja i izbora naučnoistraživačkih projekata koji se

finansiraju iz javnih izvora. • Konceptualni i metodološki okvir istraživanja strategije tehnološkog

razvoja SFR Jugoslavije do početka XXI veka. • Strategija privrednog rasta Srbije do 2010: vizija, ciljevi, očekivani

rezultati i uslovi primene.


106

• Strategija obrazovanja u Srbiji do 2020+: Projektni zadatak, koncept formulisanja strategije i ciljevi razvoja obrazovanja.

• Sistemski pristup identifikaciji prostora poželjnih i mogućih strategija razvoja Srbije.

Svi govornici, većinom bliski saradnici prof. Matejića, iako dajući odgovor na zadate teme svoja izlaganja su obojili emocijama vezanim za sećanja na određeni period ili detalj na koji se odnosila njihova saradnja sa prof. Matejićem na konkretnoj temi. Ova izlaganja su ostala zabeležena kao audio zapisi ali nisu mogla da se pretoče u pisane radove te su tako čitaoci ovog zbornika uskraćeni za upoznavanje sa njihovim sadržajem. Jedini rad koji je delimično saopšten na prvom panelu skupa objavljujemo u ovom zborniku kao pregledni rad pod nazivom Cilj, misija i značaj naučnog skupa “Tehnologija, kultura i razvoj”. I 26. Naučni skup TKR razmatrao je teme koje su u okviru opšteg konteksta skupa “Zemlje Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji”, jer je 2007. godine doneta odluka da se ovaj kontekst skupa zadrži sve dok sve zemlje Zapadnog Balkana ne budu članice EU. Kao i svake godine imali smo dve osnovne teme skupa. Drugog dana naučnog skupa saopšten je veći broj radova, ali i veoma zanimljivih diskusija na teme 1. Obrazovanje inženjera - tekuće stanje i ključni problemi u zemljama Zapadnog Balkana i 2. Poželjna i moguća razvojna specijalizacija Srbije i zemalja Zapadnog Balkana - uticaj društvenih, kulturološki i tehnoloških faktora. Redovni učesnici skupa i čitaoci zbornika zapaziće da se ove teme pojavljuju kao osnovne već treći put. U ovom zborniku objavljujemo osam radova, po četiri za svaku osnovnu temu skupa. U tematici vezanoj za obrazovanje inženjera ove godine se najviše ističe uticaj informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) na njihovo obrazovanje. Tri rada razmatraju različite aspekte (tehnološke, sociološke pa i ekonomske) tzv. industrije 4.0, kao ključne za trenutno stanje i buduće usmeravanje kako obrazovanja tako i zapošljavanja mladih koji sada ulaze u sisteme uslovljene razvojem IKT. Jedan od radova posvećenih prvoj temi ima istorijsko-teorijski pristup u elaboriranju različitih filozofskih ideja vezanih za razvoj tenologija i važnost filozofskog i istorijskog obrazovanja za savremenu inženjersku praksu. U okviru druge osnovne teme autori su se trudili da ukažu na potrebu šireg, doslednijeg i kontinuiranog promišljanja strategije pametne specijalizacije u Srbiji. Jedan od radova ima i kritički osvrt na do sada pređeni put do donošenja strategije pametne specijalizacije u Srbiji. Četvrti rad koji smo svrstali u ovu temu nije direktno vezan ni za prvu ni za drugu temu, ali


107

istovremeno ima dodirnih tačaka sa obema, imajući nešto širi osvrt na trenutno stanje digitalne transformacije privrede Srbije. Nadajući se da ćete u ovom tematskom zborniku radova naći odgovore na neka od pitanja koja su u fokusu vašeg interesovanja, i/ili ćete naći inspiraciju za produbljivanje i istraživanje nalaza o fenomenima koje su u ovim radovima autori predstavili, prepuštamo isti vašem zanimanju i kritici.

Dušica Semenčenko i Đuro Kutlača

Cilj, misija i značaj naučnog skupa „Tehnologija, kultura i razvoj“ _____________________________________________________________________

108

Dr Dušica Semenčenko19

CILj, MISIJA I ZNAČAJ NAUČNOG SKUPA »TEHNOLOGIJA, KULTURA I RAZVOJ«

Apstrakt: U ovom preglednom radu bavimo se istorijatom organizovanja naučnog skupa „Tehnologija, kultura i razvoj“. Pod organizovanjem ovde podrazumevamo ne samo aktivnosti koje su prethodile samim događajima već i tematsku orijentaciju skupa, kao i rezultate u obliku saopštenih i objavljenih radova u zbornicima. Predmet ovog rada je i sagledavanje doprinosa skupa tj. njegovog uticaja kako na pojedinačna istraživačka usmerenja autora – učesnika skupa, tako i na nešto širu zajednicu zainteresovanih, polazeći od predpostavke da su se ideje saopštene na ovoj konferenciji dalje širile i primenjivale ne samo od strane 1. učesnika pripadnika naučnoistraživačke zajednice već i od strane: 2. državne administracije u oblastima upravljanja koje se u vezi sa razvojem nacionalnog inovacionog sistema i 3. civilnog društva i pojedinaca van naučnoistraživačke zajednice. Indirektno ovaj prikaz je i omaž idejnom tvorcu naučnog skupa „Tehnologija, kultura i razvoj “. Ključne reči: Tehnologija, kultura i razvoj, naučni skup, istorijat, teme, interdisciplinarnost THE GOAL, MISSION, AND SIGNIFICANCE OF THE CONFERENCE

"TECHNOLOGY, CULTURE AND DEVELOPMENT" Abstract: In this article we deal with the history of the organization of scientific conference "Technology, Culture and Development". By organizing here we mean not only the activities that preceded the events themselves, but also the thematic orientation of the event, the results in the form of presented and published papers in the proceedings. The subject of this paper is also to consider the contribution of the conference, ie. influence both on the individual research orientations of the authors - participants of the conference and on a slightly wider community of stakeholders, assuming that the ideas communicated at this conference were further disseminated and applied not only by the 1) participants- members of the science and research community, but also by 2) governmental administrations in the areas of governance related to the development of the national innovation system and 3) civil society and individuals outside the science and research community. Indirectly, this review is also an homage to the conceptual creator of the scientific conference "Technology, Culture and Development". Key words: Technology, culture and development, scientific conference, history, topics, interdisciplinarity 19 [email protected], Institut Mihajlo Pupin, Univerzitet u Beogradu


109

1. Uvod Pre 26 godina, 1994. u povodu obeležavanja 140. godišnjice rođenja Mihajla Pupina, Vlastimir Matejić, tada generalni direktor Instituta Mihajlo Pupin, ostvario je, većinom svoju, zamisao da se proslava obogati novom manifestacijom i time započne jedna nova tradicija jednogodišnjeg okupljanja svih zainteresovanih za ciljani, kvalitetno osmišljeni, održivi, novim tehnologijama podržani ekonomski, društveni, kulturni razvoj tadašnje države, koja se te godine zvala Savezna Republika Jugoslavija. I zaista, ova manifestacija je postala tradicionalna za sve one koji su tokom godina učestvovali i podržavali njeno trajanje, cilj i misiju. Reći samo šta su cilj i misija naučnog skupa “Tehnologija, kultura i razvoj” (TKR), za neke od nas nije dovoljno jer je TKR bio i značajna odrednica dela naših života. Budući da je autorka ovog teksta bila od samog početka uključena u sve aktivnosti organizovanja (počev od definisanja tema, oblikovanja saopštenja, konktakata sa potencijalnim učesnicima, finansija, dizajna, recenziranja, uređenja i štampanja zbornika itd) kako prvog tako i svakog od sledećih 25 skupova, ovde je u ulozi insajdera, ali ipak sa izvesne istorijske distance, iako lično vezana, sada u mogućnosti da analizira neke od aspekata naučnog skupa TKR. U analizi ćemo se oslanjati pre svega na reči tj. napomene urednika svih prethodnih zbornika radova TKR, a to je za svih 25 zbornika bio prof. Matejić. Svaki od ovih uvodnih tekstova je sadržajem a i literarno i estetski jedinstven tekst, pa je kao takav ne samo stručno veći i zanimljivo štivo za čitanje, a nama ovom prilikom i korisno za analizu ciljeva, misije i značaja TKR [5]. Budući da je ovaj tekst delom i osvrt na istoriju naučnog skupa korišćena je dokumentacija o TKR iz arhiva autorke.

2. Kako je sve počelo U Institutu Mihajlo Pupin (IMP) se još od kraja sedamdesetih godina prošlog veka stvaralo jezgro koje su činila znanja i informacije o društvenom i ekonomskom značaju tehnološkog razvoja podstakuntog razvojem nauke i istraživanja i oblikovanog specifičnostima kulturnog miljea. Tako su, tada samo inženjeri elektrotehnike, okupljeni u timu Vlastimira Matejića, a kasnije i istraživači iz drugih oblasti, oformili Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije (CIRNT) Instituta Mihajlo Pupin, ozvaničen kao zasebna radna jedinica 1987. godine, sa osnovnom idejom promovisanja naučno zasnovnih politika razvoja u svojim projektima. Rad centra se odvijao u okviru pet tematskih oblasti: 1. teorija i problemi razvoja nauke, 2.teorija i problemi razvoja tehnologija, 3. inovaciona problematika, 4. nauka, tehnologija, obrazovanje i kultura i 5. naučno-tehnološka informatika i indikatori. Drugu polovinu osamdesetih godina obeležio je rad Centra na strategijama naučno-tehnološkog i tehnološkog razvoja Srbije i Jugoslavije, (sa vizijom razvoja do početka XXI veka) kao i strategija razvoja Zavoda Crvena zastava, zatim istraživanja i


110

implikacije naučnog i tehnološkog razvoja, inovacione i naučnoistraživačke infrastrukture. Pokazalo se da su sve ove teme i metodologije koje su tada (a i sada) korišćene bile veoma bliske naučnoj oblasti (i u svetu tada u nastanku) Ekonomija tehnoloških promena i inovacione studije, a specifično su inklinirale ka teorijskom konceptu i praksi nacionalnog inovacionog sistema [2]. Imajući u vidu da su u tom periodu danas podrazumevana sredstva komunikacije i transfera i difuzije naučnih znanja bila u povoju, ili ih još nije bilo ni na vidiku, od velikog značaja je bila angažovanost prof. Matejića u međunarodnim organizacijama, kao što je OECD Komitet za naučnu i tehnološku politiku, i COST inicijativa (The European Cooperation in Science and Technology), gde je bio člana COST Ad-Hoc komiteta za društvene nauke. CIRNT IMP je bio partner na COST projektu Management and (new) Technology, te je krajem aprila 1991. bila organizovana radionica na projektu, u Dubrovrniku.Menadžment u svetlu novih tehnologija je bila i tema jednog seminara održanog u IMP prethodne, 1990. godine pod nazivom „Nova kultura rukovođenja“. Tri Plitvice seminara, organizovana su od 1988-90. godine (a u pripremi je bio i četvrti, koji nije održan 1991) u okviru bilateralnog projekta saradnje Nemačke i Jugoslavije u naučnom, istraživačkom i tehnološkom razvoju, uz podršku KFA biroa za međunarodnu saradnju iz Jiliha u SR Nemačkoj a u saradnji Instituta Mihajlo Pupin i Fraunhofer instituta za sistemske tehnologije i inovaciona istraživanja iz Karlsurea. Glavni cilj ovih seminara bio je razvoj inovacionih struktura u Jugoslaviji (na teme Inovacioni konsultacioni centri i Upravljanje inovacijama) [1] kao i tehnološki razvoj Jugoslavije na temu Inovacione politike i regionalni razvoj – nacionalni kontekst [3]. Četvrti seminar koji je bio u pripremi tokom 1991. je trebalo za osnovnu temu da ima Nauka i tehnologija i društvena i ekonomska kohezija – evropski koncept i jugoslovenski odgovor. Prof. Matejić bi, uz predavače iz drugih evropskih zemlja koji je trebalo da saopšte scenarije razvoja imajući u vidu nauku, tehnološki razvoj i društvenu koheziju kao ključne reči, planirao izlaganje na temu Nauka, tehnologija i inovativno društvo i ekonomska kohezija u Jugoslaviji – specifični problemi i opcije politika u tranzicionom periodu. Svi pomenuti, prethodno organizovani događaji ukazuju na širinu vizije i zamah u razvoju interdisciplinarnih istraživanja koja će inspirisati organizovanje naučnog skupa „Tehnologija, kultura i razvoj“. Nakon četiri godine društvenih, političkih i ekonomskih previranja, raspada prethodne jugoslovenske države, stekli su se uslovi za ponovno okupljanje istraživača koji svako u svojoj oblasti, ali i interdisciplinarno može da da doprinos zajedničkim razmatranjima naučno zasnovanog razvoja. Pored prethono angažovanih oblasti istraživanja sada se i kultura uprela kao neka vrsta sadržajne potke za tematike predstojeće konferencije. Jer, kao što je to profesor Matejić sažeto, u svom elokventnom stilu izrazio „Istraživački rezultati su veoma jasno ukazivali na ključnu ulogu koju je igrala kultura u svim (ne)modernizacijskim procesima na našem prostoru. Ovi i drugi rezultati i hipoteza da će kultura na ovom prostoru veoma određivati stil, tip, dinamiku i efekte kako tehnološkog tako i opšteg razvoja, su nametnuli potrebu jednog okupljanja istraživača


111

i drugih zainteresovanih koje bi podržalo postojeća i podstaklo nova istraživanja interakcija kulture, tehnologija i razvoja.“

3. Od opštih i posebnih tema do krovnih tema Svi naučni skupovi TKR mogu se grupisati i na osnovu opšte, i krovnih tema tj. konteksta u tri perioda. Prvi period pod opštom osnovnom temom Tehnologija, kultura i razvoj od 1994-2002 (I-IX), drugi od 2003-2005. (X-XII) u kontekstu Srbija i Crna Gora na putu ka Evropskoj uniji i treći od 2006. do 2019. (XIII-XXVI) Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji. Prvi naučni skup TKR održan je sredinom decembra 1994. godine u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti. Opšta tema skupa je bila Međuzavisnosti tehnologije, kulture i razvoja: teorijski modeli i istorijska evidencija. Tri osnovne teme teme su bile: 1. Interakcija tehnologije i kulture – istorijska evidencija na globalnom nivou, osnovni nalazi, 2. Interakcija tehnologije i kulutre na jugoslovenskom prostoru – istorijska evidencija i osnovni nalazi, 3. Razvojni izazovi, problemi i rizici sa stanovišta interakcije tehnologije i kulutre - novi razvojni obrasci i njihove šanse na jugoslovenskom prostoru. U programskom odboru skupa bilo je nekoliko akademika i renomiranih stručnjaka iz različitih oblasti. U radu skupa je tokom tri dana učestvovalo od 45 do 70 učesnika, usmeno je izloženo 19 pisanih radova, a 15 ih je objavljeno u zborniku radova. Skup je veoma detaljno isplaniran i realizovan prema razrađenom planu i scenariju, finansijski dobro pokriven od strane fonda Naučnog veća IMP i republičkog Ministarstva nauke i tehnologije, svi autori izloženih radova su dobili honorar na osnovu ugovora o autorskom delu (što se više nije ponovilo). Tako je stvorena dobra osnova i obavezujući rezultati za organizovanje sledećih naučnih skupova TKR. Kako je skup organizovan u početnim godinama razvoja višepartijskog političkog sistema u Srbiji, zanimljiva je napomena u radnoj verziji saopštenja o skupu: Na skupu se ne može raspravljati o političkim problemima sa stanovišta stranaka, partija i vlasti. Ovaj princip je poštovan i svih sledećih godina. Organizatori TKR nisu bili u potpunosti zadovoljni posećenošću konferencije, i regionalnom zastupljenošću učesnika. Kako bi bilo omogućeno da učesnici iz cele tadašnje države budu u mogućnosti da učestvuju na našoj konferenciji odlučeno je da se ona održava na dva različita mesta, jedne godine u jednom od primorskih gradova Crne Gore, a druge godine u Vojvodini. Tako je II naučni skup održan u Igalu krajem septembra 1995. godine sa osnovnom temom Etički problemi nauke, tehnologije i razvoja. Tema je bila nametnuta ubrzanim razvojem informaacionih tehnologija, moralnim padom društva, ali i svešću o tome i traženjem izlaza iz razvojnih problema sa kraja XX veka koji sobom nose etičke dileme ne samo u nauci i istraživanju već i u razvoju društva uopšte. Pored IMP organizator je prvi put, bio Elektrotehnički fakultet iz Podgorice. Te godine je odlučeno da se i u buduće skup odvija u okviru plenarnih sesija nakon kojih se diskutuje o svim izlaganjima. Poslednjeg dana bi se predlagale teme za sledeći naučni skup. Nakon skupa objavljeni su članci u nekoliko dnevnih novina sa prilozima o TKR.


112

U izveštaju o realizaciji programa skupa između ostalog je zapisano: Sastavni deo ovogodišnjeg naučnog sukpa, budući da je jedan od suštinskih činilaca njegovog sadržaja kultura, bio je i umetnički program koji je doprineo stvaranju prijatne, kolegijalne i konstruktivne atmosfere. Umetnički program je, kad god je to budžet dozvoljavao, bio sastavni deo i sledećih naučnih skupova. Iako je 1995. godine odlučeno da se sledeći skup održi u Sremskim Karlovcima, TKR je 1996. održan po prvi put na Paliću uz koorganizaciju Ekonomskog fakulteta iz Subotice. To je bio i prvi pokušaj internacionalizacije skupa, pa se na poziv organizatora odazvalo nekoliko naučnika iz Ukrajine, Mađarske, Poljske i Brazila. Ovo je bilo i prvi put da je osnovna tema skupa bila vezana za obrazovanje Obrazovanje za uravnoteženi kulturni i tehnološki razvoj pojedinca i društva, raščlanjena na nekoliko posebnih tema: 1. Razvoj obrazovanja u Srbiji i Crnoj Gori u kontekstu njihovog kulturnog i tehnološkog razvoja, sa naglaskom na istorijsku analizu uspeha i nedostataka, 2. Obrazovanje za razumevanje sveta, kreativan rad, bolji život i lakše svestrano i stalno učenje, 3. Veoma ograničene mogućnosti modernizacije obrazovanja u SR Jugoslaviji. Četvrti TKR održan u Herceg Novom 1997. sa osnovnom temom Razvojne specifičnosti malih zemalja, i četiri podteme: 1. Uticaj kulturnog identiteta na generisanje krize i uspostavljanje ograničenja na razvoj u SR Jugoslaviji; 2. Poželjno i moguće zasnivanje socio – ekonomskog razvoja SR Jugoslavije na prirodnim resursima, nasleđu iz rada predaka i novom znanju; 3. Čuvanje, obogaćenje i širenje kulturnog identiteta SR Jugoslavije kao faktor poželjnog a mogućeg razvoja SR Jugoslavije; 4. Prednosti i rizici otvaranja malih zemalja tehnološkim i kulturnim uticajima. Te godine smo imali privilegiju da slušamo izlaganja a zatim da ih objavimo u zborniku, dvoje srpskih značajnih pisaca, Vide Ognjenović20 i Dobrice Ćosića. Suština nalaza proizašlih iz izlaganja sa ovog skupa odnosi se na dileme odnosa kulturnog identiteta i tehnološkog i ekonomskog razvoja i izbora puteva razvoja, koji, prema zaključcima učesnika, u sebi sadrži više sklonosti ka anahroniji i otporu prema promenama a manje konstruktivnih i pozitivno usmerenih aktinvosti. V naučni skup TKR održan je u Subotici i na Paliću 1998. godine sa glavnom osnovnom temom Dosadašnja iskustva i pretpostavke za dobru naučnu, tehnološku i razvojnu politiku u SR Jugoslaviji. Ovog puta se okupio nešto veći broj učesnika ne samo iz istraživačko-razvojnog (IR) sektora već i iz sektora privrede zahvaljujući saradnji sa udruženjem YUPRIS (Jugoslovenska ascocijacija za istraživanje i razvoj u privredi). Po prvi put smo imali privredna preduzeća kao sponzore TKR. Na skupu je učestvovao i izvestan broj javnih administratora – veoma zanačajno za razmatranje teme o naučno-tehnološkim (NT) i razvojnim politikama. Da li naša kultura dozvoljava pravljenje dobre naučnotehnološke politike? Pitanje koje je prof. Vlastimir Matejić postavio u svom uvodnom predavanju, „Kritička analiza NT politika u Jugoslaviji“, bilo je na neki način i okosnica svih daljih diskusija, gde su, sa jedne 20Esej Vide Ognjenović „Mala prodavnica retkosti – ili velika robna kuća“ostavio je snažan utisak, a naročito ga je cenio prof. Matejić, te je autorka,na radost prisutnih učesnika, pročitala ovaj esej i na TKR 26.


113

strane bili radovi sa argumentima koji su ukazivali na to da pozitivnih dometa u kreiranju NT politika i nihovoj primeni ima; i drugi, koji su sadržavali pesimističke zaključke. Kritička analiza ne znači da je sve crno ili belo, čuli su se i zanimljivi radovi koji su predstavljali studije slučaja u delovima NT sistema. Zanimljivo je bilo i učešće saradnika moskovskog Centra za naučna istraživanja i statistiku pri Ministarsvu za nauku i tehnologiju Ruske Federacije, sa izlaganjima o trenutnom stanju transfromacije IR sistema u Rusiji. Zajednički zaključak predstavnika svih delova NT sistema je bio da je neophodno da se utvrde prioriteti NT politike i da se sredstva selektivno usmeravaju što bi doprinelo efikasnijem ostvarivanju izabranih ciljeva. Predloženo je da u cilju što uspešnije buduće transformacije CIRNT IMP organizuje nekoliko tribina koje će se baviti ovim problemom. Duh multidisciplinarnosti i profesionalne toleranacije bio je prožet umetničkim događanjima – koncert rane muzike (sopran i lauta) i izložba naivnog slikarstva, a i hedonističkim događajima (ručak u subotičkom Zoo vrtu). Autorka izveštaja o ovom TKR nije mogla da se otme prijatnim utiscima izjavivši: Čini se da je na ovom skupu više nego drugde prisutno i dobro raspoloženje za međusobno druženje i van sesija, što organizatori skupa nastoje da podrže organizovanjem zajedničkih obeda i izleta. 1999. godine uprkos tek završenom bombardovanju SRJ, organizatori TKR uspeli su u veoma kratkom roku da organizuju VI TKR koji je održan već krajem avgusta u Igalu. Ovaj skup se bavio fenomenom blokiranog razvoja – unutrašnjeg i spoljnog u SR Jugoslaviji. Saopšteno je 20 radova a 7 odštampano u zborniku. Saopšteni radovi i vođene rasprave dale su bogate priloge za odgovore na napred navedena pitanja. Nakon ovog skupa, to je uverenje učesnika, o blokiranju razvoja kao opštem fenomenu i posebno u SR Jugoslaviji, zna se primetno više. Da li je to znanje dovoljno da zadovolji radoznalost saznanja i da osnovu za rešavanje praktičnih problema? Svakako nije, ali je jedan solidan deo građevine ukupno potrebnog znanja i razumevanja ovog fenomena i načina na koji se pojavio i opstojao u našoj zemlji. Jedan od, za dalju organizaciju TKR značajnih zaključaka je bio da se zbog ukazane potrebe proširenja i diversifikacije aktivnosti svih zaintresovanih za istraživanje interakcije nauke i tehnologije osnuje udruženje koje će se bavtii ovom tematikom. Tako je osnivačkom skupštinom održanom 13.4.2000. godine započeo rad Udruženja „Tehnologija i društvo“, koje će biti glavni organizator svih budućih naučnih skupova TKR. Sedmi TKR je imao takođe veoma zanimljivu okvirnu temu, simbolično predstavljenu dvostrukim licem boga Janusa – sa ciljem da se na početku XXI veka napravi neka vrsta inventara iskušenja i pouka XX veka, o pozitivnim i negativnim uticajima tehnološkog razvoja čiji je tvorac i korisnik čovek. Skup je po prvi put održan u tek renoviranom Eko centru na Paliću i sa nešto većim brojem sponzora nego što ih je bilo do tada. 2001. godine VIII TKR je održan u Kotoru u Crnoj Gori u prostorijama Instituta za biologiju mora. Pokazalo se da su osnovne teme ovog naučnog skupa: Globalno i lokalno u tehnološkom i kulturnom razvoju: Jugoslavija u evropskom i


114

bližem okruženju i Modernizacija univerzitetskog obrazovanja u Jugoslaviji, izuzetno aktuelne. Bilo je prijavljeno 50 radova a izloženo 39, što je do tada bio najveći broj prezentacija. Druga tema skupa će se ponovo razmatrati u još nekoliko navrata. 2002. smo ponovo na Paliću, ovog puta je novost bila da je TKR dobio krovnu temu ili osnovni kontekst –Srbija i Crna Gora na putu ka Evropskoj uniji. Obrazloženje za ovu odluku je sledeće: Ovaj skup će se, sve do našeg ulaska u Evropsku uniju, baviti razmatranjima i objašnjenjima onih fenomena, problema, predmeta, poslova i parametara koje se nalaze ili se mogu naći – kao mogućnosti, potrebe, podstreci, ograničenja, prepreke, dobici ili gubici – na našem putu ka ulasku u Evropsku uniju. Rad ovog skupa odvijaće se u svemu na dosadašnji način: naučno osnovan, argumentovan, otvoren i demokratski dijalog, sada sa ciljem da se dođe do boljeg razumevanja smisla, svrhe i implikacija našeg ulaska u Evropsku uniju i svih potrebnih priprema za ostvarenje tog epohalnog nacionalnog poduhvata. Osnovne tema IX TKR su bile: "Kulturne i tehnološke determinante kvaliteta proizvoda, rada i života u Srbiji i Crnoj Gori", dok je posebna tema skupa glasila "Mogućnosti i putevi dostizanja konkurentnog kvaliteta proizvoda agroindustrije Srbije i Crne Gore". Jedan od osnovnih zaključaka ovog skupa je da je u Srbiji prisutan loš kvalitet kako proizvoda tako i rada i života pa se predlaže donošenje strategije kvaliteta koju treba formulisati na sledećim osnovama: 1. Vizija pirvrednog razvoja Srbije do 2010. godine i uloga kvaliteta u ostvarivanju te vizije, 2. Gajenje pozitivnih i odstranjivanje negativnih faktora kvaliteta i 3. Sled prirodnog toka poboljšanja kvaliteta. Počev od ovog skupa svi radovi su recenzirani. 10. TKR održan je u Herceg Novom 2003. godine. U traganju za putevima koji su pred nama ali i u isptivanju onih koje smo već prešli, protekao je i ovaj deseti, jubilarni naučni skup "Tehnologija, kultura i razvoj". Da li su koreni uspešnog razvoja jedne privrede i društva u njegovoj kulturi i/ili stalnom održavanju koraka sa razvojem tehnologija, kako međudejstva tehnologije i kulture mogu najbolje doprineti razvoju? Nastojanje da se da ogovor na ovakva pitanja a naravno, predlože i rešenja problema, je osnova kako ovog tako i prethodnih naučnih skupova TKR. Svake godine se kroz taj osnovni kontekst provlači druga potka - osnovna tema skupa, koja je ove godine bila: "Konkurentnost privrede i kompetentnost neprivrednog sektora: stanje, mogućnosti i strategije razvoja". Po prvi put je u okviru naučnog skupa organizovan i stručni seminar koji se bavio "Mogućim strategijama razvoja kompetentnog sistema viših škola u Srbiji i Crnoj Gori", sa uvodnim predavanjim profesorke Srbijanke Turajlić i uglednih predavača iz Nemačke, kao i prilozima - studijama slučaja pojedinih viših škola i viđenjima učesnika seminara o mogućim pravcima razvoja sistema visokih stručnih škola. Na seminaru su učestvovali predstavnici gotovo svih viših škola iz Srbije. Na Paliću je 2004. godine održan 11. TKR sa osnovnom temom "Razvoj konkurentne i kooperativne privrede i kooperativnog društva u Srbiji i Crnoj Gori: stanje, mogućnosti i strategije", uz uobičajeni broj zainteresovanih učesnika kako iz Srbije tako i iz inostranstva i tradicionalnu interdisciplinarnost sadržaja radova. Ovom prilikom je svečano obeležen desetogodišnji jubilej TKR.


115

2005. godine smo prvi put u Tivtu, 12. naučni skup "Tehnologija, kultura i razvoj" je, kao i tri koja su mu neposredno prethodila, bio posvećen problemima ulaska Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju, ovog puta iz perspektive inovativnosti - Inovativnost privrede i društva u Srbiji i Crnoj Gori: stanje, izgledi i strategije. Kao i u uvek V. Matejić je u uvodnim rečima za zbornik radova najpribližnije i veoma oštro ocenio ekonomsko i društveno stanje u Srbiji: Radovi i rasprave su dali veliki značaj 1. – i time pripisali veliku krivicu – političkim partijama, političarima i sistemu u okviru kojih ovi nastaju, deluju i reprodukuju se, kao i 2. faktorima koji proističu iz tradicije, kulturnog obrasca, vrednosnog sistema, nasleđa samoupravnog voluntarizma. Urednik ovog Zbornika ove nalaze proširuje i na faktore proizašle iz nerazumnog ratovanja i pararatovanja u koje je Srbija uvukla sebe tokom devedesetih godina 20. veka, jednog maglovitog a u suštini pljačkaškog modela tranzicije u kome glavnu ulogu igraju grupe specijalnog parazitskog interesa, stari pljačkaši preobučeni u kostime s kraja 20. veka koji ekonomski i politički liberalizam doživljavaju kao izvor svog prava na sve što im ni po čemu, inače, ne pripada. Iste, 2005. godine projekat “Mladi+tehnologija=Ulaznica u Evropsku uniju” nastao je u želji da se s jedne strane, misija Udruženja “Tehnologija i društvo” (stalno poboljšanje razumevanja odnosa između tehnologije i društva, kroz svestranija i tačnija saznanja o međusobnom uticaju društvenog i tehnološkog razvoja) proširi na populaciju veoma mladih ljudi – budućih istraživača, naučnika, potencijalnih članova Udruženja, a s druge strane kao odjek tekućeg projekta – naučnog skupa “Tehnologija, kultura i razvoj – Srbija i Crna Gora na putu ka Evropskoj uniji”.U osnovi je projekat imao za cilj promovisanje dostignuća srednjoškolske i mlađe studentske populacije u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija kako bi se kod mladih, kreativnih ljudi izgrađivala svest o značaju njihovog doprinosa razvoju našeg društva i njegove integracije u Evropsku uniju. XIII TKR održan je na Paliću 2006. Osnovna tema ovog skupa je bila "Ključne determinante i kvalitet organizovanosti društva i privrede u Srbiji i Crnoj Gori: stanje, perspektive i strategije poboljšanja" kao peta u nizu tema ovog skupa koji su se zadnjih pet godina bavili problemima ulaska Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju. Iz izvanrednog osvrta na teme ovog TKR izdvajamo sledeće reči V. Matejića: Tekuća organizovanost u Srbiji je mešavina tako čudnih stvari da je pre nekoliko decenija mogućnost svega toga bila izvan svake najbogatije mašte. Borba za moć, autokratiju, svojinu i novčano bogatstvo su ključni faktori koji stoje iza iskazane organizovanosti – bilo da je viđena kao veoma dobra ili kao sasvim loša. Ovo je ujedno bio i poslednji TKR u konteksut pristupanja Srbije i Crne Gore EU, pa je TKR nadživeo i ovu državnu zajednicu pa je već sledeće godine dobio regionalni karakter. Prvi put je kontekst skupa bio Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji, 2007. godine u Herceg Novom kada je bio izložen i najveći broj radova, čak 45, a u okviru osnovne teme "Gde smo i kuda idemo: ka centru ili periferiji EU". Ipak, čini se da je u objavljenim radovima bilo malo pokušaja da se odgovori na zadatu temu. A opet najbolje tumačenje pitanja pa i odgovore dao je urednik zbornika. Sledeće, 2008. godine na XV TKR razmatrali smo jednu veoma provokativno naslovljenu temu Korupcija, kriminal i kič, i drugu nešto manje izazovnu, Stanje


116

istraživačkih resursa i inovacionih kapaciteta. Pri odlučivanju da se ovaj skup bavi ovom temom Programski odbor se držao uverenja da je potrebna radikalna i efikasna društvena akcija i produktivan sistem suzbijanja korupcije čim pre, svuda, svake korupcije a pogotovu onih koje hrane ceo sistem korupcije – korupciju vlasti i unutar vlasti - i po svaku cenu. Korupcija se održava i širi svojim sopstvenim unutarnjim reprodukcionim mehanizmima čiju snagu je istorija toliko puta overila ali i jakom interakcijom koja rezultuje uzajamnim ispomaganjem korupcije sa kriminalom. Okruženost predmetima, delima, ponašanjima, ukusima i komunikacijom bez ikakvih estetskih vrednosti, to rastuće širenje lošeg ukusa u Srbiji – u kojoj ga je uvek bilo iz mnoštva razloga – dolazi iz dva glavna izvora: globalno rasprostranjenog kiča, koji je sama suština potrošnje u kojoj je kvantitet vladajuća vrednost, i korupcije i kriminala čija je zadnja faza i krešendo –kič! 35 radova je saopšteno na XVI naučnom skupu “Tehnologija, kultura i razvoj” koji je održan 2009. godine na Paliću. Ovaj skup je imao dve osnovne teme. Prva, Institucionalni sistem – tekuće stanje, posledice i moguće strategije razvoja i druga, Efektivnost istraživačkog i inovacionog sistema – tekuće stanje, posledice i politike povećanja efektivnosti. Te godine, kao što je bilo prethodne i kako će biti i idućih godina, druga tema će biti konkretizacija šireg predmeta skupa, i glasiće: Razvoj privrede i društva zasnovan na znanju i kulturnim osobenostima. Na XVII naučnom skupu Tehnologija, kultura i razvoj, koji je održan od 1. do 3. septembra 2010. godine u Tivtu, saopštena su 33 rada. I ovaj skup je imao dve osnovne teme. Prva, Visoko i celoživotno obrazovanje: stanje, posledice i moguće strategije razvoja i druga, Vrednovanje znanja i zaštita intelektualne svojine. Rad skupa se te godine odvijao najvećim delom u potrazi za odgovorima na u naslovima postavljena pitanja a završio se postavljanjem novih pitanja o predmetima dve osnovne teme skupa i sa uverenjem učesnika da će potragu za odgovorima na prethodna pitanja nastaviti kako oni tako i čitaoci njihovih radova saopštenih u zborniku. U prvom delu rada skupa data su veoma kvalitetna saopštenja o tekućim reformama visokog obrazovanja u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Albaniji, koja nažalost nisu objavljena u zborniku. Zahvaljujući tim saopštenjima skup je imao, pored napred navedenih pitanja, i dodatni okvir koji su činile saopštene namere, pravci, strategije i procedure primenjene u reformama visokog obrazovanja, najviše u okviru Bolonjskog procesa, zajedno sa dotadašnjim uspesima i tekućim poduhvatima na reformisanju i modernizovanju visokog obrazovanja. XVIII naučni skup “Tehnologija, kultura i razvoj” je održan 2011. godine na Paliću. Ovaj skup je imao dve osnovne teme. Prva, Saradnja istraživačkih i inovacionih sistema i institucija zemalja Zapadnog Balkana – izazovi, prilike i ideje za saradnju i druga, Strukturni i kulturni problemi razvoja zasnovanog na znanju. Druga tema je bila konkretizacija šireg predmeta skupa, Razvoj privrede i društva zasnovan na znanju i kulturnim osobenostima. Ovaj skup je bio deseti u nizu TKR skupova koji su posvećeni izabranim problemima (sada već dugotrajnog) ulaska zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju sa misijom da se doprinese kvalitetnim pripremama ovih zemalja za ulazak u Evropsku uniju i efikasnoj adaptaciji na novo institucionalno, razvojno, ekonomsko i


117

drugo okruženje. Naglasak je kao i uvek stavljen na ostvarenje misije na naučno osnovanim, svestranim i otvorenim razmatranjima fenomena, ideja, problema, poslova, koristi i troškova koji su u vezi sa ulaskom u Evropsku uniju. U Tivtu je 2012. godine održan XIX TKR. Dve osnovne teme ovog TKR su bile: Društva i ekonomije Balkana 2020: mogućnosti i ograničenja nove tranzicije i Razvoj zasnovan na znanju i mogućnosti i izazovi nastanka “dosije društva”. Druga tema je, u skladu sa programskom politikom, bila konkretizacija šireg predmeta TKR. Osnovna pretpostavka za izbor ove teme je bila da je oduvek rešavanje problema mogućih zloupotreba nekih tehnologija, inače nastalih na potrebi da se rešavaju postojeći ili novi problemi ljudske egzistencije i razvoja, bilo i centralni problem upravo te egzistencije ali se sada, sa razvojem tehnologija, jače i vidljivije ispoljava. To je bio i jedan od osnovnih razloga ustanovljenja ovog skupa pre dvadeset godina; pokušaj da se dovedu u humano orijentisanu vezu tehnologija i kultura, sve radi dostizanja humano usmerenog razvoja. Na XX, jubilarnom, naučnom skupu Tehnologija, kultura i razvoj koji je održan 2013. godine na Paliću razmatrale su se sledeće teme: Prva osnovna tema skupa je glasila Društva i ekonomije Balkana 2020: vizije i mehanizmi razvoja privrede, obrazovanja, istraživanja i kulture; Druga osnovna tema je bila, u skladu sa dugoročnom programskom politikom ovog skupa, Razvoj privrede i društva zasnovan na znanju i kulturnim osobenostima. koji će ostati, izvan svake sumnje, veoma dugo aktuelan tj. sve dok se ne ostvari razvoj koji je dominantno zasnovan na naučnom znanju. XXI međunarodni TKR održan je 2014. godine u Tivtu. Ovaj skup je tradicionalno imao dve osnovne teme, obe u kontekstu Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji. Prva tema skupa je glasila Tehnologija i preduzetništvo za održivi razvoj. Druga tema, pod nazivom Preduzetništvo u obrazovnom i istraživačkom sistemu, je specifična konkretizacija šireg i trajnijeg predmeta skupa koji glasi Razvoj privrede i društva zasnovan na znanju i kulturnim osobenostima. Mudar izbor, razvoj, pribavljanje, upošljavanje, usavršavanje, zamenu itd. tehnologija mogu da obave samo preduzetnici, u pravom smislu značenja ove reči. To ne rade, iz mnoštva razloga, ni investitori, ni država niti bilo ko treći. Preduzetničke sposobnosti i sklonosti u novom dobu ne tiču se samo pojedinaca već doslovce svih organizacija u svim delatnostima i sektorima, uključujući administrativni koji, da bi bio razvojno sposoban i produktivan, treba da je preduzetnički motivisan i posvećen ispunjenju svoje misije u društvu. Na tragu ovih i sličnih razumevanja modernog razvoja pitanje preduzetništva je drugi centralni predmet kojim se bavio ovaj skup. 20 radova je saopšteno na XXII međunarodnom naučnom skupu TKR održanom 2015. godine na Paliću. Ovaj skup je imao, za razliku od prethodnih, i treću osnovnu temu, sa ciljem da se radovima u okviru te teme dobije pouzdana informisanost o tekućim i dolazećim tehnologijama, u prvom redu o njihovim razvojnim potencijalima, implikacijama i rizicima primene. Tako je ovogodišnji skup imao tri osnovne teme, sve u kontekstu Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji. Rad skupa se odvijao redosledom koji je primenjen i za uređivanje radova u ovom Zborniku. U pitanju je sledeći redosled. Počelo se saopštavanjem i razmatranjem


118

radova na temu Energetske tehnologije u održivom snabdevanju energijom – ekonomske, ekološke, političke i druge strateške implikacije. Potom su razmatrani radovi u okviru teme Putevi osiguranja visokog kvaliteta ishoda obrazovanja da bi se rad skupa okončao radovima u okviru treće osnovne teme Modeli, strategije i mehanizmi održivog razvoja manjih zemalja u tranziciji. 14 radova koji su saopšteni na XXIII međunarodnom naučnom skupu Tehnologija, kultura i razvoj, održanom 2016. godine u Tivtu, saopštena su u prethodne godine inoviranom formatu, koji podrazumeva tri teme, u kontekstu Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji. Ovo je bilo prvi put da je prof. Matejić bolešću bio sprečen da lično učestvuje na TKR. Prva tema skupa se bavila novom biotehnologijom sa svrhom da učesnike skupa pouzdano informiše o tekućem stanju razvoja i primene ove tehnologije, o njenim implikacijama i mogućim rizicima primene. Druga tema je glasila Poželjna i moguća razvojna specijalizacija zemalja Zapadnog Balkana. Ova tema je definisana kao odaziv na (a) karakteristike razvojnih problema zemalja Zapadnog Balkana i (b) na do sada ispoljene politike i načine njihovog rešavanja. U najkraćem, svaka od zemalja na Zapadnom Balkanu je, uz svu specifičnost, slučaj neuspešne tranzicije. Neuspešnost tranzicije se očituje niskim te za valjan život nedovoljnim domaćim proizvodom, slabom konkurentnošću na otvorenom tržištu, visokom nezaposlenošću kojoj se ne vidi valjano rešenje, socijalnom bedom i odsustvom nade mladih generacija u bolju budućnost. Nakon rasprava koje su na skupu vođene u okviru ove teme ustanovljena je Tivatska inicijativa „Obrazovanje inženjera“, kao regionalna platforma. Ishodi ove platforme trebalo bi da prepoznaju, ako postoje, regionalne specifičnosti obrazovanja inženjera što bi bio značajan prilog nalazima Evropske platforme obrazovanja inženjera. Ovo tim pre jer rad na ovoj evropskoj platformi obrazovanja inženjera koordinira Akademija inženjerskih nauka Srbije. 7 je radova koji su saopšteni na XXIV međunarodnom naučnom skupu Tehnologija, kultura i razvoj, održanom 2017. godine u Beogradu. Za razliku od prethodna 23 skupa ovog naziva, izvođenje ovog skupa se u mnogo čemu razlikovalo od objavljenog programa i ustaljenog načina izvođenja skupa. Ovu, inače neočekivanu činjenicu, prouzrokovao je, u prvom redu, primetno manji broj učesnika skupa sa predstavljenim radovima ali znatan broj učesnika bez radova koji su imali priliku da svoje stavove iskažu u diskusijama. Sve u svemu, došlo je do izvesne redukcije programa skupa, promene planiranog mesta održavanja i, konačno, do znatno manjeg broja radova koji su podneseni, recenzirani i prihvaćeni za objavljivanje u ovom zborniku. Prva tema je bila posvećena razvojnim aspektima zaštite intelektualne svojine, druga obrazovanje inženjera, a treća tema skupa, predviđena programom, bila je posvećena pametnoj razvojnoj specijalizaciji zemalja zapadnog Balkana. 25. TKR održan je u Tivtu, 2018. godine, razmatrane su dve teme iste kao i prethodne godine – obrazovanje inženjera i pametna specijalizacija u zemljama Zapadnog Balkana. U zborniku radova, prvi put samo u elektronskoj formi objavljeno je sedam radova.


119

Budući da ovaj prikaz dobija završnu formu nakon održanog 26. TKR treba spomenuti da je i ovaj skup tematski bio opredeljen ka obrazovanju inženjera i pametnoj specijlizacij. TKR 26 prvog dana je bio u potpunosti posvećen ličnosti i karijeri profesora Vlastimira Matejića i elaboraciji izabranih tema kojima se prof. Matejić bavio, a koje je on izabrao kao najbitnije za knjigu Vlastimir Matejić – Život i delo, koju je izdao Institut Mihajlo Pupin i AINS, u kojoj su prezentirani njegovi radovi na te odabrane teme. Ideja urednika zbornika, prof. Matejića bila je da se ovi i radovi koji će biti saopšteni na 26. TKR objave u štampanom zborniku radova, što se ovoga puta i ostvaruje. 4. Zaključna razmatranja Član Programskog odbora TKR, Trivo Inđić jednom prilikom je predložio da se sva dokumentacija naučnog skupa TKR preda Arhivu Srbije, što nije učenjeno. Budući da se konferencija i dalje održava, četvrt veka tj. prethodnih 25 naučnih skupova i odlazak idejnog tvorca TKR, bili su dovoljan povod da se dokumentacija nastala prethodnih godina iskoristi u svrhu ovde izložene retrospektive. Ispostavilo se da je ona sa razvojem i većim korišćenjem interneta, sa godinama postajala (u papirnoj formi) sve tanja i sve manje informativna, što naročito dolazi do izražaja kada je u pitanju komunikacija sa učesnicima TKR. Prolazeći kroz arhivsku dokumentaciju bavili smo se najviše informacijama, činjenicama, pomalo i statistikom. Za svakim TKR ostalo je svedočanstvo u vidu zbornika radova koji su morali da zadovolje formu akademskog izlaganja tj. naučnog izlaganja predmeta istraživanja. Kriterijumi za prihvatanje radova su bili dovoljno strogi, postavljeni su i dosledno poštovani od prvog skupa izvedenog već davne 1994. godine. Svaki rad je bio predmet stručne recenzije, a autori su, budući da su zbornici objavljivani nakon naučnog skupa, imali priliku da uvaže eventualne kolegijalne diskusije i/ili da razmotre svoje prethodno iznete stavove, pa na taj način pripreme svoj rad za objavljivanje na najkvalitetniji način. Mnogo na drugi način iskazanih mišljenja (van zbornika objavljenih radova), diskusija pa i osećanja nije moglo biti zabeleženo ali je ostalo svakako u sećanju učesnika ovih naučnih skupova, i verovatno uticalo ne samo na njihov dalji rad, već nadamo se i na rad onih čitalaca koji su nalazili inspiraciju i/ili koristan materijal za svoja istraživanja. Prošavši faktografski kroz svih prethodnih dvadest pet godina, najpre stičemo utisak o širini oblasti i posvećenosti analizama njihovih pojedinačnih elemenata u vremenu i prostoru: osvrćući se na prošlost, baveći se sadašnošću, teme su najviše namenjene i obraćaju se iznalaženjima mogućnosti za svaki boljitak društva i pojedinca kako u sadašnjem trenutnku, tako još više u budućnosti. Kako je interdisciplinarnost imperativ ovog skupa za svakog zainteresovanog učesnika, bilo kojoj naučnoj oblasti ili privrednoj grani da je po osnovnoj vokaciji pripadao, bilo je mesta na ovim svojevrsnim forumima da svojim saopštenjima


120

doprinese izgradnji mogućih puteva i rešenja za problem nad kojim je taj određeni skup bio zapitan. Jedna od najznačajnijih odrednica ovog skupa, i ono što ga čini različitim od drugih je tematski pristup u razmatranju osnovne ideje (interakcija tehnologije, kulture i razvoja) i konteksta (Zapadni Balkan na putu ka EU) skupa. Svake godine Programski odbor TKR bi, na osnovu odjeka diskusija sa prethodnog skupa i aktuelnih dešavanja donosio odluku o osnovnim temama skupa, dok bi prof. Matejić uobličavao tekstove saopštenja – poziva za skup. Uvek se dešavalo tako da nama, učesnicima skupa i autorima budućih radova, kroz saopštenje V.Matejić postavi pitanja i od nas traži odgovore, na koje je on u stvari davao veoma približno, i najtačnije odgovore. Ne samo od autora prezentacija i radova, pitanja ostaju otvorena i za druge čitaoce ukoliko do njih dođe neki od ovih vrednih tekstova sa mudrim mislima urednika, a za njim i ne manje vredni, radovi učesnika naučnog skupa. Svaki od ovih tekstova odslikavao je trenutno stanje, ili promene u društvu nastale tokom peroda održavanja skupa. U godišnjim aktuelnim temama se odslikavaju promene koje u najširem možemo pripisati dešavanjima u nacionalnom inovacionom sistemu kao okviru unutar kojeg su sve institucije, organizacije, svi fenomeni i procesi koji se u osnovi interesovanja objavljenih radova. Jer ako prihvatimo da su faktori [6] koji utiču na formiranje (razvoj) nacionalnog inovacionig sistema, između ostalih i nacionalni kulturni kontekst, obrazovni sistem, ekonomska politika, naučnoistraživački sistem, inovacioni kapaciteti preduzeća, a svi oni vremenom doživljavaju transformacije, kao i sistem u celini, neminovno je da su se te promene odražavale i na teme naučnih skupova TKR. Međutim, opravdano nekim od tema je pridavan veći značaj, pa smo se tako i raznim aspektima unutar teme obrazovanja često vraćali. Statistički posmatrano – procentualno sagledavano, redosled pridavan značajnosti tema bi izgledao na sledeći način:

Teme

Broj spominjanja u naslovima radova

1 Razvoj 629 2 Naučni/nauka 420 3 Sistem 418 4 Obrazovanje/obrazovni 338 5 Ekonomija/privreda 278 6 Kultura 235 7 Tehnologija 215 8 Politika/politički 209 9 Istraživački/istraživanje 150 10 Kvalitet 146 11 Inovacije/inovativno 102 12 Konkurentnost 99


121

13 Strategija/strateški 88 14 Organizovanje/organizacija 55 15 Istorijski 47

Zaključno sa 25. zbornikom 557 radova je objavljeno, a više od 600 saopšteno. Oko 250 autora i koautora se pojavljuje u zbornicima, a 60 je autora koji imaju više od 3 rada objavljena u zbornicima radova TKR. Kada smo kod statistike, broj objavljenih radova u zbornicima je varirao od 7 do 35, broj učesnika na otvaranju bi ponekad prelazio i 100 a uglavnom je bilo 30 do 50 aktivnih učesnika u radnom delu skupa. Sve ovo ukazuje na karakter skupa i problematiku kojom se njegovi učesnici bave i način na koji je sagledavaju a to je pre svega interdisciplinarnost koja od učesnika traži širinu perspektive i spremnost da se izađe izvan usko stručnih zona interesovanja. Postojali su i problemi sa kojima su se suočavali urednik i redaktor pri uređenju zbornika, a V. Matejić je to u jednom od uvodnika prokomentarisao na sledeći način: Problemi do kojih dolazi u težnji da se ti kriterijumi poštuju nisu novost. Tako, ponekad dolazi do odstupanja od osnovnih tema skupa, nikako velikog ali primetnog što objašnjavamo, između ostalog, rastućim voluntarizmom i u okviru istraživačke zajednice.

Postoje odstupanja u poštovanju standarda formata u kome se pišu radovi i opiranja doradama radova prema prihvaćenim nalazima recenzenata. Namera organizatora skupa da se zbornik radova štampa najkasnije tri meseca nakon održanog skupa, podržana administrativnim zahtevima da bi se dobila inače veoma skromna finansijska podrška iz javnih izvora, proizvodi dodatna opterećenja recenzenata, lektora, redaktora, urednika i organizatora celog posla pripreme i izdavanja zbornika. Već naviknuti na ove okolnosti, sve se na kraju završi na valjan način što je, nadamo se, slučaj i sa ovim zbornikom. Broj mlađih učesnika nikada nije bio zadovoljavajući. Zainteresovanost i učešće mlađih generacija istraživača bi trebalo da bude jedan od ključnih činilaca za transfer dostignutog kontigenta naučnog znanja sagledanog i saopštenog tokom svih ovih godina u oblastima od interesa za naučni skup. Međutim, primetno je smanjenje i broja učesnika sa dužim naučnoistraživačkim iskustvom. Poslednjih desetak godina sa ciljem da se poveća vidljivost rezultata srpskih istraživača u svetu radovi objavljeni u časopisima koji su na SCI21 listama i monografije od međunarodnog značaja postali su najpoželjnije i najviše vrednovane kategorije rezultata (uz citiranost) od strane nadležnog ministarstva. S druge stane radovi saopšteni na nacionalnim konferencijama i objavljeni u zbornicima radova istih, najniže su bodovani i nisu uvršteni ni u jednu od dve kategorije neophodnih rezultata za izbor u naučna zvanja. Sve ovo se odražava i na brojnost učesnika domaćih naučnih konferencija koji je u konstantnom opadanju. Mada prema Fraskati priručniku [4], za merenje naučnih, tehnoloških i inovacionih aktivnost, iako isključeno kao osnovni istraživačko-razvojni

21SCI – Science Citation Index


122

indikator, učešće na konferencijama i seminarima je prihvatljivo u okviru ličnog obrazovanja akademskih radnika i/ili kao prezentacija ličnih istraživanja istraživača na istraživačkim projektima22. Još jedna činjenica je nepovoljno uticala, a to je mala verovatnoća da će troškovi učešća na naučnim skupovima u regionu (kao u slučaju TKR kada se organizuje u Crnoj Gori) biti pokriveni budžetom bilo kog projekta na kojem potencijalni učesnik radi. Budući da su misija i ciljevi naučnog skupa, sada već davno, definisani ovom prilikom ih samo ponovo ističemo. Proširenje i poboljšanje osnova za razvoj i ispoljavanje pune odgovornosti svih aktera tehnološkog razvoja. Ispoljavanje pune odgovornosti za jačanje napora u očuvanju i razvoju kulturnih vrednosti s posebnim naglaskom na one koji su u jačoj interakciji s tehnološkim razvojem. Produbljivanje međusobne informisanosti i razumevanja unutar i između pojedinih profesija, odnosno oblasti nauke, tehnologije i kulture. Doprinos kvalitetnim pripremama zemalja zapadnog Balkana za ulazak u Evropsku uniju i za efikasnu adaptaciju na novo institucionalno, razvojno, ekonomsko i drugo okruženje. Ovu misiju skup ostvaruje naučno osnovanim, svestranim i otvorenim razmatranjima fenomena, ideja, problema, poslova, koristi i troškova koji su u vezi sa ulaskom u Evropsku uniju. Ovaj naučni skup je pored ciljeva koji se odnose na naučnoistraživačku zajednicu uvek težio i ispunjenju potreba praktičara (poslovnog sektora, državne administracije) u vezi sa problemima razvoja i organizovanosti23 Zadovoljenje bar dela istraživačke znatiželje čitalaca takođe je cilj zbornika radova ovog skupa, otuda i stalna zapitanost aktera objavljivanja ovog zbornika: da li se zbornik čita i koji uticaj ima njegovo objavljivanje? Sada već možemo reći da se čita i citira – u tome nam pomažu nove informacione i komunikacione tehnologije, budući da je većina zbornika radova raspoloživa na vebsajtu Centra za istraživanje razvoja nauke i tehnologije Instituta Mihajlo Pupin [8] U nadi da će i dalje ovi zbornici imati i željenog uticaja ovaj tekst završavamo standardnom napomenom urednika: u ovom Zborniku su očuvani ideje i nalazi svakog

22Poglavlje 9. Lično obrazovanje akademskog osoblja (sopstveno čitanje) 9.44 Ova aktivnost obuhvata vreme provedeno na aktivnostima kao što su kontinuirano profesionaln oučenje („sopstveno čitanje“), obuka u vezi sa istraživanjem (na primer o opremi) i prisustvo na konferencijama i seminarima. 9.46 Međutim, samo lično obrazovanje (uključujući „sopstveno čitanje“) sprovedeno posebno za istraživački projekat treba smatrati istraživačkom i razvojnom aktivnošću. Generalno, prisustvo na konferencijama ne može se smatrati istraživanjem i razvojem, ali predstavljanje samog istraživanja istraživača može se smatrati istraživanjem i razvojem. 23Citiraćemo i ovde prof. Matejića: …između brojnih visokih prioriteta i velikih nacionalnih poduhvata koje ima naše društvo onda kada stremi modernizacij i irazvoju, poboljšanje organizovanosti bi moralo biti na samom čelu takvih lista.


123

autora objavljenih radova te su autori jedini nosioci pohvala i naučnih odgovornosti za kvalitet svojih radova. Bez pretenzija da na osnovu obrađenog materijala i informacija ulazimo u dublje analize, kao što je to već u apstraktu rada najavljeno, ostavljamo otvorene mogućnosti za izradu npr. studije slučaja potencijalnim budućim istraživačima.

Literatura i druge reference [11] Bräunling, G. and Matejić, V. eds. (1988). Ist German-Yugoslav Meeting in

the Framework of the Bilateral Project “Development of innovation structures in Yugoslavia”, Innovation Consultancy Centre, Plitivice 1988.

[12] Kutlača, Đ, Semenčenko, D. (2015). Nacionalni inovacioni sistem u Srbiji: prošlost, sadašnjost, budućnost, Beograd, 2015, ISBN 979-86-82183-14-3, http://www.pupin.rs/cirnt/wp-content/uploads/2012/12/NIS2-P1-color.pdf

[13] Matejić, V. ed. (1989). IInd German-Yugoslav Meeting in the Framework of the Bilateral Project “Development of innovation structures in Yugoslavia”, Innovation maanagement, Plitivice 1989.

[14] OECD (2015), Frascati Manual 2015: Guidelines for Collecting and Reporting Data on Research and Experimental Development, The Measurement of Scientific, Technological and Innovation Activities, OECD Publishing, Paris. DOI: http://dx.doi.org/10.1787/9789264239012-en

[15] Pregled osnovnih tema skupa i naslova radova objavljenih u zbornicima naučnih skupova Tehnologija, kultura i razvoj, 1994 – 2018. (2019). Objavljeno u povodu XXVI – naučnog skupa TKR, Beograd, 2019, http://www.pupin.rs/cirnt/wp-content/uploads/2019/12/Pregled-zbornika-radova-TKR-94-018.pdf

[16] Semenčenko, D. (2009). Faktori u izgradnji nacionalnog inovacionog sistema, Beograd, 2009, ISBN 78-86-82183-10-5, http://www.pupin.rs/cirnt/wp-content/zbornici/Faktori_u_izgradnjiNIS.pdf

[17] Zbornici radova naučnog skupa „Tehnologija, kultura i razvoj“, (2003-2018) http://www.pupin.rs/cirnt/tehnologija-kultura-i-razvoj/

124

Obrazovanje inženjera - tekuće stanje i ključni problemi u zemljama Zapadnog Balkana

Potrebne inženjerske veštine za inteligentnu proizvodnju _____________________________________________________________________

125

Prof. dr Vidosav D. Majstorović24, prof. dr Radivoje Mitrović25,

POTREBNE INŽENjERSKE VEŠTINE ZA INTELIGENTNU PROIZVODNjU

Apstrakt: Pojmovi “digital manufacturing – digitalna proizvodnja”,

“Industry 4.0”, “smart factory – pametna fabrika”, “intelligent/smart manufacturing – inteligentna proizvodnja”, ili “factory of the future – fabrika budućnosti” danas predstavljaju isti koncept. Ovo znači da su pojedinačno automatizovane mašine i odvojeni procesi, doživeli punu integraciju svih njegovih elemenata u jedinstveni digitalni sistem. Ovaj rad prikazuje elemente modela inženjerskih veština obrazovanja za Industriju 4.0.

Ključne reči: Industrija 4.0, Veštine, Obrazovanje, Inženjerstvo.

ENGINEERING SKILLS REQUIRED FOR INTELLIGENT MANUFACTURING

Abstract:The terms "digital manufacturing", "Industry 4.0", "smart factory",

"intelligent / smart manufacturing", or "factory of the future" represent the same concept today. This means that individually automated machines and separate processes have experienced the full integration of all its elements into a single digital system. This paper presents the elements of the education engineering skills model for Industry 4.0.

Keywords: Industry 4.0, Skills, Education, Engineering.

1. Uvod Globalni trendovi koji imaju velikog uticaja na razvoj nove generacije

tehnoloških sistema, zasnovanih na konceptu Industrije 4.0 su: (i) starenje stanovništva, (ii) manjinske populacije i njihovo uključivanje u proizvodne tokove, (iii) smanjenje prirodnih resursa, (iv) migracija i mobilnost mladih talenata, (v) digitalizacija međusobnog povezivanja i sajber pretnje, i (vi) progresivno globalno zagrevanje. Sve ove činjenice imaju veći ili manji uticaj na razvoj tehnoloških sistema [3]. 24 Mašinski fakultet, Beograd, [email protected]. 25 Mašinski fakultet, Beograd, [email protected].


126

Glavne komponente inteligentne proizvodnje su: (1) semantička multimodalnost - predstavljanje različitih informacija u fabrici – atributi sa hijerarhijskom strukturom, relacija, tabela, grafova i entiteta; (2) višedimenzionalnost. Informacije u nekoliko dimenzija moraju da budu predstavljene i zabeležene - opis poslovnih procesa i tehnoloških operacija izvedenih na različitim nivoima strukture digitalne proizvodnje; (3) multi-granularnost. Pristup podacima senzora i opreme doprinosi oceni tehnološkog procesa, i ako je potrebno, pruža mogućnost njegovog regulisanja i kontrole, i (4) transparentnost i integracija. Distribucija informacija između automatizacije proizvodnje, kontrole kvaliteta, sistem planiranja resursa preduzeća, itd. - treba ih integrisati uz zadržavanje sistemske prirode zapisa [4].

Digitalna proizvodnja izaziva promene u različitim oblastima, kako unutar same industrije tako i van nje, odnosno svih zainteresovanih strana. Jedan od najvažnijih segmenata razvoja i primene ovog koncepta u industriji je obrazovanje za digitalnu proizvodnju, a u okviru ovog segmenta je inženjersko obrazovanje. Istraživanja, prikazana u [1], pokazuju da iz ugla digitalizacije, obrazovni sistemi u razvijenim zemljama imaju ozbiljne nedostatke, koji se ogledaju u sledećem: (i) neblagovremeno praćenje trendova koji se odnose na digitalnu proizvodnju u pogledu potrebnih veština, i (ii) ali sa druge strane i jasno definisanje zahteva za naprednim poslovima od strane industrije. Ako pak analiziramo promene u potrebnim znanjima za digitalnu proizvodnju u poslednjoj dekadi, u odnosu na radno mesto i samu funkciju proizvodnje, dolazimo da zaključka da su zahtevi za novim veštinama na radnom mestu povećani više od četiri puta. A to proizilazi zbog toga što su mašine alatke postale sajber-fizički sistemi (SFS), sa potpuno novim karakteristikama koje sada poseduju.

Sa druge strane, istraživanja prikzana u [2], pokazuju globalne trendove u SAD i EU u promeni karaktera veština za digitalnu proizvodnju, u periodu 2016-2030. godina. Navedene promene se odnose u značajnom smanjenju potreba za manuelnim i osnovnim kognitivnim veštinama, u odnosu na, na primer, tehnološke veštine, koje će se uvećati za više od 50%. To znači, da se i menja struktura znanja za ovu oblast, od klasničnog inženjerstva, ka integrisanom znanju mašinstva, elektrotehnike i informatike.

2. Veštine za tehnološke sisteme budućnosti

Nove generacije tehnoloških sistema zahtevaju nova znanja i veštine, zato što

se u proizvodnju uvode nove paradigme i modeli: (i) proizvodnja nula-škarta, (ii) globalne agilne mreže lanaca snabdevanja, (iii) efikasnost energije i resursa, (iv) masovna personalizacija, (v) integracija – horizontalna i vertikalna, i (vi) sigurnost i tačnost podataka.

Naša istraživanja pokazuju da su osnove veštine za inteligentnu proizvodnju definisane kao: - digitalna pismenost kao holistička veština interakcije, razumevanja, primene, pa

čak i razvoja digitalnih tehnoloških sistema, tehnologija za njih, aplikacija i alata koji se koriste u njima,


127

- efikasne veštine komunikacije sa ljudima, IT i AI sistemima, kroz različite platforme i tehnologije,

- sposobnost korišćenja i projektovanja novih rešenja za AI i analizu podataka uz kritičku interpretaciju rezultata,

- kreativno rešavanje problema analizom skupova velikih podataka i tehnoloških mogućnosti u pametnim proizvodnim sistemima,

- sajber sigurnost, privatnost i zaštita podataka / informacija odražavaju brzo rastući digitalni model proizvodnog lanca vrednosti,

- snažan preduzetnički način razmišljanja, uključujući proaktivnost i sposobnost razmišljanja izvan okvira,

- sposobnost fizičkog i psihološkog sigurnog i efikasnog rada sa novim tehnologijama.

- sposobnost da se nosi sa sve većom složenošću višestrukih zahteva i istovremenih zadataka,

- interkulturalna i interdisciplinarna, inkluzivna orijentacija na različitosti, kako bi se odgovorilo na nove izazove koji proizlaze iz raznolike proizvodne radne snage, i

- otvorenost prema stalnim promenama i transformacione veštine koje stalno dovode u pitanje status-kvo i pokreću prenos znanja iz drugih domena.

Kao što prethodna analiza pokazuje, sve veštine za inteligentnu proizvodnju možemo grupisati u dve celine: (i) tehničko-tehnološke (prvih pet grupa), i (ii) socio-ekonomske (drugih pet grupa).

Kada smo definisali karakteristike potrebnih veština, sledeća pitanja koje se postavljaju i odnose se na sve ono šta treba rešiti u kontekstu primene u industriji, i to: - otvorenost prema stalnim promenama i transformacione veštine koje stalno

dovode u pitanje status-kvo i pokreću prenos znanja iz drugih domena, - povećati ulaganja u obrazovanje zaposlenih kako bi dostigli puni potencijal novih

tehnologija, - podržati politike za promovisanje obrazovanja i obuke zaposlenih u organizaciji, - obezbediti osobu koja će da se bavi razvojem karijere za proizvodnju, - razviti nove profile sa tehničkom ekspertizom koju nadopunjuju opšta znanja, - koristiti digitalne tehnologije za inovativno pružanje obrazovanja i obuke, - podržavajte socijalnu mobilnost u proizvodnji, - obezbedite da se obučavaju relevantne veštine, - povećajte značaj stručnog tehničkog obrazovanja i osposobljavanja uz rad u

organizaciji, i - podstičite saradnju u cilju rešavanja potreba za razvijanjem veština.

Na ovaj način povezujemo i integrišemo znanja i metode koje čine okvir za inteligentnu proizvodnju.


128

4. Radna mesta u inteligentnoj proizvodnji

Već danas u tehnološki naprednim kompanijama, koje predstavljaju primere inteligentne proizvodnje, imamo radna mesta koja podržavaju ove modele proizvodnje, a u narednom tekstu navodimo neka od njih.

Inženjeri za digitalne blizance stvaraju virtuelni prikaz fizičkih elemenata i njihove dinamike, povezujući IoT elemente i komunicirajući sa njima u svom okruženju tokom celog životnog ciklusa.

Inženjer za digitalne bliznace igra ključnu ulogu u izgradnji odnosa i mreže komunikacionih linija koje spajaju fizički i digitalni svet kroz proizvodni lanac vrednosti.

Inženjeri za digitalne blizance moraju biti stručnjaci u kreiranju virtualnih replika glavnih industrijskih proizvoda i pomažu kompanijama da predvide i odgovore na probleme kupaca koristeći analizu podataka u stvarnom vremenu, koristeći napredne tehnologije.

Veštine koje treba da poseduje inženjer za digitalne bliznace su: - simulacije, - analitika, - senzori, - razvoj softvera, - sistem inženjerstvo, - istraživanje i razvoj, - algoritmi, - obrada slike, - međufunkcijsko povezivanje i liderstvo, i - upravljanje programima.

Prediktivni analitičar lanaca (PAL) snadbevanja u budućnosti će biti povezani i integrisani u šire digitalne mreže snadbevanja (DMS) u njihovoj organizaciji.

Oni poseduju veštine analize i sinteze velikih grupa podataka koristeći tehnike za njihovo modeliranje, zatim koriste digitalne alate za simulaciju i transport materijala i gotovih proizvoda uz pravovremenu isporuku a u okviru DMS sistema.

Sa veštinama digitalnih alata, ovi analitičari se oslanjaju na mašinsko učenje i kognitivno računanje, umesto na „osećaj intuicije“ i statističke izveštaje kako bi identifikovali mogućnosti za određivanje potražnje i ponude, kako bi se optimizirala proizvodnja, uključujući zadovoljstvo kupaca, produktivnost i dobit.

PAL pomaže kompanijama u postizanju optimalnog upravljanja zalihama i lancima snadbevanja po tekućim i očekivanim scenarijima potražnje.

Veštine za PAL obuhvataju: - ERP - analitiku potražnje - senzore


129

- optimizaciju zaliha - planiranje i optimizaciju lanaca snadbevanja - analitiku dopunjavanja zaliha - logistiku, upravljanje skladištem i njihova analitikom - opšte tehničko znanje - vizualizacija.

Sve veće korišćenje robota u proizvodnji i montaži, stvara potrebu za koordinatorima tima robota (KTR), profesionalcima koji obučavaju ljude i robote da rade zajedno.

KTR su evolucija tipičnih inženjera procesa i stručnjaka za upravljanje promenama u proizvodnim procesima.

Oni obično dizajniraju poslovne procese koji integrišu robotiku u proizvodnju i montažu, istovremeno uzimajući u obzir i veštine zaposlenih koje oni poseduju.

KTR je odgovoran za nadgledanje performansi robota i pružanje povratnih informacija programerima kako bi optimizirali rad robota, istovremeno omogućavajući bolje radno okruženje između ljudi i robota.

KTR primenjuje kombinaciju digitalnih, društvenih i ljudskih veština, kako bi se omogućilo ljudima i robotima da iskoriste svoje sposobnosti za povećanje produktivnosti i rasta.

Veštine za KTR sadrže: - analizu ponašanja u okruženju - upravljanje robotima - administracija - služba za korisnike - tehnička obuka i veštine.

Sa mnoštvom podataka o klijentima koji su im na raspolaganju, kompanije su počele da ih koriste za kreiranje prilagođenih grupa klijenata, što dovodi do potražnje za profesionalcima, poznatim kao menadžeri digitalne prodaje (MDP).

MDP-ovi su evoluirali iz karijere menadžera proizvoda. Njihove ključne odgovornosti su identifikovanje za stvaranje nove ponude

proizvoda za klijente, koje su u potpunosti digitalno zaokružene – tzv. pametni proizvodi, a klijentu virtuelno dostupni, čineći ih potpuno drugačijim od fizičkih proizvoda koje tradicionalna kompanija proizvodi.

MDP je odgovoran za doprinos širenju novih digitalnih ponuda u kompanijskom portfoliu pametnih proizvoda.

Pozicija MDP zahteva znanje u umrežavanju i prodaji, upravljanju klijentima, saradnjom u timovima, upravljanjem projektima i rešavanjem problema u cilju generisanja novih ponuda i mogućnosti širenja poslovanja kompanije.

Veštine za MDP obuhvataju: - prodaju i marketing


130

- analizu ponašanja i iskustava kupaca - komunikacija - umrežavanje - saradnja - upravljanje klijentima - društvene veštine - upravljanje promenama - upravljanje projektima.

Gradilišta 2025. godine će se razlikovati od ovih danas, 2019. godine - autonomne bespilotne letelice, dizalice, roboti i druga automatizovana oprema obavljaju ponavljajuće, teške i opasne zadatke.

Ovo će stvoriti novu ulogu ljudi, koordinatora za korišćenje podataka od flote bespilotnih letelica.

Koordinatori podataka sa dronova (KPD) imaju odgovornosti na licu mesta i van nje, uključujući koordinaciju sa pružaocima usluga bespilotne letelice i odgovornosti životnog ciklusa za podatke koje dronovi snimaju.

KDP je nova uloga za puno radno vreme za mnoge firme za inženjering, nabavku i građevinarstvo.

Kako su podaci o poslu postali digitalni, pojavljuje se nova uloga – koordinacije njima, koje zakupljene flote autonomnih bespilotnih letelica mogu da prikupe radi sigurnosti, inspekcije, rada i upravljanja rizicima.

KDP mora da bude stručan u upravljanju projektima, upravljanju resursima i opremom i ima ključnu ulogu u širenju upotrebe dronova u modelu upravljanja podacima o životnom ciklusu kompanije; ima izvršnu odgovornost za upravljanje i umrežavanje sa pružaocima usluga bespilotnih dronova radi stvaranja novih mogućnosti za efikasnost, sigurnost i upravljanje rizikom u primeni.

Veštine za KDP uključuju: - upravljanje životnim ciklusom podataka - optimizacija resursa - analitika i komunikacija - umrežavanje i automatizacija - upravljanje klijentima - koordinacija i saradnja - upravljanje promenama - upravljanje projektima.

Navedena radna mesta i njihove karakteristike se odnose na inženjerska radna mesta.


131

5. Zaključak

Industrija 4.0 model u primeni obuhvata četredeset dva elementa, a za SMEs iz oblasti proizvodnje model obuhvata osamneaset elemenata.

Naša istraživanja u ovoj oblasti u budućim vremenima će se odnositi na definisanje curiculuma za inteligentnu proizvodnju, a na osnovu do sada izvršenih naših istraživanja u ovoj oblasti [3,4].

6. Literatura

[1] https://www.bls.gov/ (pristupano marta 2020). [2] https://www.mckinsey.com/ (pristupano marta 2020). [3] Majstorovic, V., et al, Cyber-Physical Manufacturing Metrology Model

(CP3M) – Big Data Analytics Issue, Procedia CIRP, Volume 72, 2018, p p 503-508, www.doi.10.1016/j.procir.2018.03.091.

[4] Majstorovic V, Stojadinovic S, Zivkovic S, Djurdjanovic D, Jakovljevic Z, Gligorijevic N. (2017), Cyber-Physical Manufacturing Metrology Model (CPM3) for Sculptured Surfaces – Turbine Blade Application. Proceedings of the 50th CIRP Conference on Manufacturing Systems: 658-663. https://doi.org/10.1016/j.procir.2018.03.091.

[5] Felipe Baena, Alvaro Guarina, Julian Moraa, Joel Sauzab , Sebastian Retat, Learning Factory: The Path to Industry 4.0, Proceedings of the 7th Conference on Learning Factories, CLF 2017, Procedia Manufacturing 9 ( 2017 ) 73 – 80. www.doi:10.1016/j.promfg.2017.04.022.

[6] Thomas H.-J. Uhlemann, Christoph Schock, Christian Lehmann, Stefan Freiberger, Rolf Steinhilper, The Digital Twin: Demonstrating the potential of real time data acquisition in production systems, Proceedings of the 7th Conference on Learning Factories, CLF 2017, Procedia Manufacturing 9 ( 2017 ) 113 – 120, www.doi:10.1016/j.promfg.2017.04.043.

[7] Hugo Karre, Markus Hammer, Mario Kleindienst, Christian Ramsauer, Transition towards an Industry 4.0 state of the LeanLab at Graz University of Technology, The Proceedings of the 7th Conference on Learning Factories, CLF 2017, Procedia Manufacturing 9 (2017) 206 – 213, www.doi:10.1016/j.promfg.2017.04.006.

[8] Beate Brenner, Vera Hummel, Digital twin as enabler for an innovative digital shopfloor management system in the ESB Logistics Learning Factory at Reutlingen – University, Proceedings of the 7th Conference on Learning Factories, CLF 2017, Procedia Manufacturing 9 (2017) 198 – 205. www.doi:10.1016/j.promfg.2017.04.039.

[9] Max Juraschek, Felipe Cerdas, Gerrit Posselt, Christoph Herrmann, Experiencing closed loop manufacturing in a learning environment, Proceedings of the 7th Conference on Learning Factories, CLF 2017, Procedia Manufacturing 9 ( 2017 ) 57 – 64, www.doi:10.1016/j.promfg.2017.04.046.


132

[10] Clemens Faller, Dorothee Feldmüller, Industry 4.0 Learning Factory for regional SMEs, Proceedings of The 5th Conference on Learning Factories 2015, Procedia CIRP 32 ( 2015 ) 88 – 91. www.doi:10.1016/j.procir.2015.02.117.

[11] Eberhard Abele, Joachim Metternich, Michael Tisch, George Chryssolouris, Wilfried Sihn, Hoda ElMaraghy, Vera Hummel, Fabian Ranz, Learning Factories for research, education, and training, Proceedings of the 5th Conference on Learning Factories 2015, Procedia CIRP 32 ( 2015 ) 1 – 6. www.doi:10.1016/j.procir.2015.02.187.

Od inženjerstva do tehnofilozofije u obrazovanju inženjera za zaštitu kulturnog nasleđa

_____________________________________________________________________

133

Dr Suzana Polić26

OD INŽENjERSTVA DO TEHNOFILOZOFIJE U OBRAZOVANjU INŽENjERA ZA ZAŠTITU KULTURNOG NASLEĐA

Apstrakt: U 21. veku inženjerstvo predstavlja dominantnu profesiju u zaštiti

kulturnog nasleđa. Primena veštačke inteligenicije u ovoj specifičnoj oblasti dovodi do potrebe da inženjeri budu obrazovani u domenu tehnofilozofije, kako bi bili osposobljeni za izgradnju adekvatnih ontologija za artikulaciju znanja veštačke inteligencije u zaštiti kulturnog nasleđa. U ovom radu, sa aspekta dominantnih pravaca u savremenoj tehnofilozofiji i heritologiji, razmatra se aktuelno stanje u Srbiji, sa pogledom na moguće perspektive razvoja obrazovanja inženjera za rad u zaštiti kulturnog nasleđa.

Ključne reči: inženjerstvo, tehnofilozofija, zaštita kulturnog nasleđa, veštačka inteligencija FROM ENGINEERING TO TECHNOPHILOSOPHY IN EDUCATION

OF CULTURAL HERITAGE PROTECTION ENGINEERS

Abstract: In the 21st century, engineering is a dominant profession in the protection of cultural heritage. The application of artificial intelligence in this specific field leads to the need for engineers to be trained in the field of technophilosophy, in order to be able to build adequate ontologies for articulating artificial intelligence knowledge in the protection of cultural heritage. In this paper, from the aspect of dominant directions in contemporary technophilosophy and heritology, the current situation in Serbia is considered, with a view on possible perspectives of development of education of engineers for work in the protection of cultural heritage.

Key words: engineering, techno-philosophy, protection of cultural heritage, artificial intelligence

26 Centralni institut za konzervaciju, Terazije 26 Beograd, [email protected]


_____________________________________________________________________

134

1. Uvod Uvođenje veštačke inteligencije u oblast heritologije predstavlja jedan od pravaca istraživanja multidisciplinarnih fenomena neophodnih za prenošenje civilizacijskih vrednosti kroz vreme. Iako se heritologija, zbog posvećenosti zaštiti kulturne baštine, uglavnom percipira kao oblast istraživanja okrenuta prošlosti, reč je o nauci čija je bazična istraživačka tema, kako je to formulisao Tomislav Šola, budućnost ljudskog iskustva, jer čuvanjem i prenošenjem materijalnih i nematerijalnih vrednosti nasleđa kroz vreme, kreiramo i obezbeđujemo budućnost civilizacijskih vrednosti koje smo nasledili [1].

U skladu sa navedenim preovlađujućim percepcijama i obrazovnim kanonima disciplinarnog razdvajanja naučnih oblasti, u naučnim i stručnim krugovima zaštita baštine dugo je posmatrana isključivo u okvirima humanističkih nauka. Zbog toga je prodor inženjerstva u ovu delatnost, do druge polovine 20. veka, (u Srbiji do devedesetih godina XX veka) bio gotovo sporadičan i sasvim neprimeren težini promena koje su se događale u problematici zaštite nasleđa. Shodno tome i dinamika traženja rešenja, najpre u domenima tehnologije materijala, tehničke dijagnostike i merenja, uticala je na različite aspekte formiranja protokola konzervacije-restauracije predmeta i objekata kulturnog nasleđa, koji osim standardnih tehnoloških parametara obuhvataju i interpretaciju prostornih, vremenskih, a s tim u vezi i simboličkih vrednosti koje treba sačuvati [2].

Reč je o složenom fenomenu koji je u heritologiji istovremeno i proces i kvalitet zahtevanog novog i specifičnog inženjerskog pristupa, imajući u vidu predmete istraživanja, koji se u najvećoj meri odnose na muzejske zbirke, arheološke i umetničke vrednosti i takozvane nulte primerke industrijskog nasleđa, odnosno jedine sačuvane primerke na svetu. Kako opservaciju problema zaštite nasleđa danas nije moguće izvesti bez inženjerskih znanja, pitanje obrazovanja u inženjerstvu 21. veka, u mnogim područjima, među kojima je i zaštita kulturnog nasleđa (gde se terminom kulturno obuhvata i industrijsko nasleđe, odnosno naučno nasleđe, kao i materijalno i nematerijalno nasleđe), predstavlja, jednako hermeneutičko, koliko i tehnološko pitanje [3].

Kako nam istorija inženjerstva i nauke pokazuje, za svaki stepen razvoja tehnološke misli postojao je odgovarajući filozofski kontekst [4]. U naučnim izvorima pronalazimo kako se dvadesetih godina prošlog veka javno vode polemike i o filozofskom tumačenju opšte namere na primeru Ajnštajnove fizičke teorije, pa se „po prvi put ističe izvesni ideološki karakter te teorije, čime se protivreči njenim uobičajenim tumačenjima“.[5] Međutim, tek će pojava veštačke inteligencije pokazati, da je inženjerstvu, koje je do sada egzistiralo bez nužne svesti o postojanju filozofske kontekstualizacije, u mnogim aspektima sada neophodna filozofija koja prethodi, usmerava i stvara kontekst, na bazi poznavanja tehnoloških principa i izvornih vrednosti tehnologija, na kojima se zasniva njihov potencijal stvaranja neprekidnih promena [6], U tom kontekstu, jedno od bazičnih pitanja je, da li je filozof koji poznaje tehnologije, za obrazovanje inženjera plauzibilniji od tehnologa koji poznaje


_____________________________________________________________________

135

filozofiju? Istraživanje i praksa pokazuju da kontekstualizacija tehnologije mora da počiva na razumevanju unutrašnjih principa koji grade tehnologiju, a ne na opservaciji posledica koje tehnologija izaziva, a što je po pravilu predmet istraživačkih radova koje o tehnologiji publikuju filozofi. U ovom radu, o tome diskutujemo na osnovu određenog korpusa tehno-filozofskih dela, sa tezom da prednost treba dati tehnologu sa filozofskim obrazovanjem u odnosu na filozofa koji koji poznaje tehnologije [2].

2. Inženjerstvo i zaštita baštine

Rad u zaštiti kulturnog nasleđa takođe pokazuje da je praktičnosti koja je

ugrađena u inženjerski pogled na svet, filozofski kontekst manje prepoznatljiv ukoliko u eksplikaciji nije povezan sa konkretizovanom realnošću u kojoj se događa inženjerska praksa, a pokazuje se i da je s tim u vezi, posebno teško razumljiva nužnost uvođenja inženjerstva u tehnološko-filozofski kontekst realija koje predstavljaju kulturno nasleđe. Takav pogled čini zamagljenim osnovni cilj održanja nasleđa - prenošenje vrednosti kroz vreme, pa se u tako zamagljenoj atmosferi teško i razume, da se gubitkom vrednosti na koje se oslanja i sam identitet svake zajednice, gubi i potencijal za budućnost.

Iako istraživanja na različitim meridijanima pokazuju da muzeji uobličavaju naša osnovna poimanja o prošlosti i sebi samima [7], te da muzejska interpretacija gradi nacionalni identitet i daje legitimitet grupama [8], u Srbiji se u javnosti industrijsko nasleđe uglavnom ne percipira kao deo kulturnog nasleđa, pa se s tim u vezi i ne povezuje sa pitanjem identiteta pojedinca ili zajednice.

U zemljama Evropske unije, kako analize pokazuju, postoji javna svest o tome da je odnos čoveka prema tehnologiji veoma značajan fenomen za samoodređenje, kako pojedinca, tako i zajednice. Evropska mreža industrijske baštine ERIH, ističe, da narodi Evrope dele ista sećanja iz industrijske istorije, koja su deo zajedničkog evropskog identiteta:

“… Danas se ljudi u svim evropskim zemljama osvrću na one dane prošlosti, koje simbolizuje hiljade industrijskih spomenika koji se neguju i čuvaju kao svedoci naše tehničke, socijalne i migracione istorije i kao orijentiri kulturnog identiteta svih građana, koji se razvijao kroz istoriju….“[9].

Ova mreža industrijskog nasleđa danas uključuje više od 1850 mesta iz svih evropskih zemalja, a među njima se nalaze i četiri lokacije u Srbiji: Muzej Nikola Tesla, kao i hidroelektrane Vučje, Sveta Petka i Pod Gradom. Istraživanja mreže ERIH ukazuju da industrijsko nasleđe u evropskim zemljama predstavlja deo identiteta širokih slojeva stanovništva, koji čine 98% posetilaca industrijskog nasleđa, od čega 86% čine porodične posete. Iz toga su po značaju obrazovni motivi (88%) i turistički motivi (65%). Ističe se da zbog svoje atraktivnosti mesta industrijske baštine privlače posetioce na regionalnom nivou (60%), potom na nacionalnom (30%) i međunarodnom (10%). Pojedine Web lokacije industrijske baštine imaju i pola miliona do preko milion posetilaca (sl. 1) [9].


_____________________________________________________________________

136

U Srbiji ne postoji ovakvo istraživanje povezanosti identiteta i industrijskog nasleđa, a indikativno je da je u mrežu ERIH iz Srbije uključeno isključivo industrijsko nasleđe sa samog početka XX veka, zbog čega se može reći da imamo identitesku prazninu dugu čitav jedan vek, jer posle radova Nikole Tesle i Đorđa Stanojevića, koji je pokrenuo elektrifikaciju Srbije, u javnoj percepciji industrijskog nasleđa očigledno smatramo da nemamo inženjere čiji bismo rad predstavili kao vrednost značajnu za nas, pa time i značajnu za predstavljanje naše kulture svetu. Da se identitet ne vezuje samo za svetski priznate naučnike kao što je Nikola Tesla, već za ličnosti koje su u jednoj sredini značajne kao reprezenti škole mišljenja u određenom vremenskom trenutku ili periodu, govore mnoge izložbe koje se kao primeri apostrofiraju u savremenim obrazovnim praksama. Ovde navodimo primer izložbe koja je svojevremeno izazvala veliku pažnju međunarodne javnosti, kao i publike u Muzeju i Galeriji Brajtona, a na kojoj su izložene istraživačke beleške diplomiranih studenata sa Univerziteta u Saseksu, kao vredni eksponati kulturnog nasleđa [10].

Slika 1: ERIH o posećenosti sajtova industrijske baštine –

rezultati „Barometra 2019“ [9]

U istraživanju razloga za identitetske praznine koje pokazujemo svojoj i svetskoj javnosti, ne možemo a da ne krenemo od pitanja obrazovanja. U ovom radu tema nam je tehnofilozofsko obrazovanje u inženjerstvu i to na osnovnim studijama tehničkih nauka, budući da se ova oblast izučava u okviru doktorskih studija pri Univerzitetu u Beogradu. Kako navedeni smer pohađa relativno mali broj studenata, u odnosu na broj studenata osnovnih studija na tehničkim fakultetima, možemo da razumemo zbog čega i nemamo razvijenu širu svest o potrebi proučavanja i očuvanja industrijske baštine. Da je reč o važnom pitanju, govori nam i primer Nemačke, u kojoj postoji 97 turističkih lokaliteta industrijskog nasleđa, koji svedoče o visokoj


_____________________________________________________________________

137

tehnološkoj kulturi. Imajući u vidu povezanost samoodređenja sa tehnologijom, postaje razumljivo kako nastaje nesaglasje identiteta sa duhom vremena.

Kada je reč o obrazovanju za inženjerstvo 21. veka, koje će egzistirati sa veštačkom inteligencijom, pokazuje se da je neophodno imati znanje o načinima kontekstualizacije tehnologija kroz vreme [4], u čemu se, kako istraživanja pokazuju, najbolji rezultat u eksplikaciji postiže reafirmacijom Hegelovog pogleda na duh vremena, oslikanog terminom zeitgeist [11].

Jedan od dobrih primera za promenljivost određenja profesije inženjera je i konceptualizacija koju je 1985. godine napravio Henri Petroski u delu Inženjer je čovek: uloga neuspeha u uspešnom dizajnu [12]. Kako vreme pokazuje, tridesetak godina nakon nastanka ovog dela, primarnost ljudskog faktora u profesiji inženjerstva sasvim je relativizovana u novom filozofsko-tehnološkom prostoru. Reč je o prostoru u kojem egzistira robot kao elektronska ličnost, koja je u evropskoj legislativi 2019. godine praktično pravno izjednačena sa ljudskom ličnošću [13]. Otpočeo je proces koji podrazumeva ugrađivanje takozvanih etičkih načela u sistem kolektivnog donošenja odluka (u saradnji čoveka i robota), da bi se postigle „zajedničke moralne vrednosti i etička načela“ čoveka i elektronske ličnosti [14]. Otuda, u savremenom inženjerstvu i nova sintagma: moralno programiranje [15,16], kao totalna neodređenost tehnofilozofskog konteksta u totalnoj pravnoj kontekstualizaciji distopijskog konsenzusa o elektronskoj ličnosti.

3. Inženjerstvo iz perspektive primene veštačke inteligencije u heritologiji

Iz prethodno navedenog rakursa, u ovom radu zadržavamo se samo na

problemima koji se odnose na domen heritologije. Uvođenje veštačke inteligencije u heritološku praksu, u prvim, ili takozvanim primitivnim modelima, odnosi se na uslužnost koja može da olakša informisanje o kulturnom nasleđu u muzejskoj praksi, kao i na doprinos konačnoj zaštiti izuzetnih umetnina, o čemu svedoči aktuelni i do sada najveći svetski naučni projekat konzervacije – restauracije Operation Night Watch, Rembrantovog dela Noćna straža iz 1642. godine, koji realizuje Rijksmuseum u Amsterdamu. U timu od sedam doktora nauka koji su na čelu više desetina stručnjaka za konzervaciju – restauraciju koji će izvesti zahtevne postupke, jedno od najvažnijih mesta zauzima ekspert za veštačku inteligenciju. Naime, Rembrantovo remek – delo, inače velikih dimenzija, biće snimljeno u milionima tačaka i analizirano na način koji u budućnosti neće ostaviti mogućnost da se ikada delo falsifikuje ili konzervira na neadekvatan način [17].

Sa ovog početnog nivoa primene veštačke inteligencije, prelazi se na složenije modele iz domena moralnog programiranja, odnosno prikupljanja i obrade podataka sa ciljem stvaranja „zajedničkih moralnih vrednosti i etičkih načela“ čoveka i elektronske ličnosti. Podaci se prikupljaju u oblastima koje su u javnom prostoru i diskursu naše sredine krajnje marginalizovane: etnologija i poezija, kao i industrijska baština [19].


_____________________________________________________________________

138

Analize dobijenih podataka digitalizovanjem svih izvora, imaju za cilj da elektronska ličnost „razume“ običaje i vrednosti različitih zajednica, naroda i etničkih grupa (iz resursa etnoloških istraživanja), kako bi bila osposobljena da u komunikaciji diferencira specifičnosti povezivanja reči i emocija i njima izazvanih asocijacija (iz resursa poezije objavljene na jeziku zajednice) i razume kulturu tehnološkog mišljenja te zajednice (industrijsko nasleđe), a radi predvidljivosti modela ponašanja i stvaranja relacija, sve u cilju da elektronska ličnost može da modelira i bira komunikacione modele prema pripadnicima zajednice [1].

Slika 2. Rembrantova Noćna straža (De Nachtwacht), prvo remek - delo o čijoj će prohodnosti kroz vreme brinuti veštačka inteligencija [18]

Za takozvane male kulture (teritorijalno i brojčano male zajednice i narode)

koje imaju veoma skromnu produkciju u domenu etnologije, poezije i industrijskog nasleđa, reč je o dramatičnim promenama i ulasku u interpretativne prostore elektronske ličnosti, koji mogu bitno uticati na procese prenošenja vrednosti kroz vreme, odnosno procese modelovanja i izmene identiteta.

U takvom kontekstu, inženjeri kao učesnici procesa kontekstualizacije, bez znanja i razvijene svesti o interpretativnim modelima i tehnološko-filozofskim kontekstima, neće biti u stanju da percipiraju promene koje će se odvijati u višestruko kraćim vremenskim periodima od našeg početnog primera inženjerstva konceptualizovanog delom Henrija Petroskog. Rizik da umesto učesnika u procesima upotrebe tehnologija, inženjeri budu tehnološki upotrebljeni, svakako postoji, a u najužoj vezi sa tim je i pitanje bezbednosti procesa i kvaliteta prenošenja vrednosti kroz vreme u zajedničkom delovanju ljudske i elektronske ličnosti [20].

O tehnologiji vođenoj filozofijom govori se danas na svim univerzitetima koji proučavaju veštačku inteligenciju. Među prvima je bio univerzitet Stenford, gde je profesor Teri Winograd, sa klasičnog pristupa veštačkoj inteligenciji prešao na proučavanje Hajdegerovog jezika i iz čijeg iskustva je potvrđena sintagma tehnologija vođena filozofijom [21]. Mnogobrojni primeri ukazuju da se pojam tehnofilozofije


_____________________________________________________________________

139

disperzivno tumači na mnogo načina, dovođenjem u vezu dva osnovna pojma, tehnologije i filozofije, pa otuda i različite sintagme čije bi diferencije savremeni inženjer morao da razume, odnosno da nauči putem tehnofilozofskog obrazovanja: filozofija tehnologije; tehnološka filozofija; filozofija inženjerstva; filozofija računarske nauke; sajberfilozofija; tehnokulturni futurizam; filozofija usmerena na promociju korišćenja tehnologija; filozofija tehnološkog društva ili ere; filozofija nadahnuta tehnologijom; filozofija internetskog identiteta; filozofija inteligentnih mašina i druge. [22]

4. Percepcija tehnofilozofije u Srbiji

Tehnofilozofija, kao disciplina razvija se u svetu od sredine XX veka, a 1973.

godine otpočinje serija značajnih publikacija od kojih je prva bila Bibliografija filozofije tehnologije Karla Mičama i Roberta Mekkeja. U skladu sa vremenom devedesetih godina, nastaje Internet časopis Techne: Research in Philosophy and Technology. Danas se ključnim dostignućem razvoja oblasti tehnofilozofije smatra razumevanje da se čovek ne može proučavati nezavisno od proučavanja tehnologije [23], a jedno od značajnih dostignuća je i disciplinarno profilisanje tehnoetike [24] koja je doprinela demarginalizaciji tehnofilozofije.

O percepciji tehnofilozofije u Srbiji, može se govoriti sa više aspekata, a jedan od heritološki značajnih je analiza zastupljenosti naučnih izvora u vremenu, koja daje sliku o dinamici kojom je tehnofilozofija ulazila u naš život. Za istraživanje podataka koji se odnose na vreme pre Interneta, korišćen je jedinstveni katalog, koji nikada nije digitalizovan, a koji sadrži podatke o inostranim izdanjima koja su se nalazila u jugoslovenskim bibliotekama, pa tako i srpskim. Katalog se danas nalazi u Centralnom institutu za konzervaciju, kao nasleđe Jugoslovenskog bibliografsko-informacijskog instituta YUBIN. Iako ova ustanova nije logičan naslednik takvog kataloga, prihvatila ga je zato što ni jedna biblioteka u Srbiji nije želela da ga primi. U kratkom pregledu koji se ovde navodi, naslovi su prevedeni, ali reč je o inostranim izdanjima.

Iz navedenog kataloga, može se videti, da u srpskim bibliotekama šezdesetih godina prošlog veka imamo svega dva naslova koji se odnose na promišljanje o tehnici i filozofiji: švajcarsko izdanje kulturnog sociologa i kritičara Hansa Zbindena, Od sekire do nuklearne elektrane: o snazi i potrebi ljudi u tehnologiji (1954)27, kao i delo francuskog filozofa i istoričara nauke, između ostalog i prvog sekretara pariskog Instituta za istoriju nauke, Pjera Dukasea, pod nazivom Tehnike i filozof (1958)28.

27 Hans Zbinden, Von der axt zum atomwerk : über macht und not des menschen in der Technik, Zürich : Artemis Verlag, 1954. 28 Pierre Ducassé, Les techniques et le philosophe, Presses universitaires de France, Paris : Presses universitaires de France, 1958.


_____________________________________________________________________

140

Sedamdesetih godina u srpske biblioteke dolazi jedno od najuticajnijih dela toga vremena, američko izdanje Tehnološko društvo (1967)29, francuskog filozofa i sociologa malteško-srpskog porekla, Žaka Ilula, čija je dominantna tema bila pretnja ljudskoj slobodi i religiji stvorena savremenom tehnologijom, a koji će ostati zapamćen po maksimi: Misli globalno, ponašaj se lokalno. Godine 1989. objaviće knjigu U šta verujem30 u kojoj se bavi primoranošću ljudskog bića da se prilagodi tehnologiji, razapeto između krajnosti legitimnog ljudskog razvoja i potpune dehumanizacije čoveka u odnosu prema tehnologiji.

Osamdesetih godina u srpskim bibliotekama bliska tematici tehnofilozofije su dela: Filozofija u tehnološkom dobu (1971)31, uglednog nemačkog filozofa Hansa Lenka, koji je osim filozofije studirao i druge nauke, pa tako i matematiku i kibernetiku. Tada aktuelna edicija Filozofija i tehnologija: čitanja o filozofskim problemima tehnologije (1972)32, do danas daje doprinose u otvaranju novih pravaca tehnofilozofije, pa u novije vreme vidimo škole mišljenja u duhu postfenomenologije u vezi sa načinima na koje ljudi doživljavaju upotrebu tehnologije, kombinujući u eksplikacijama uvide iz različitih pravaca američkog pragmatizma.

Takođe, osamdesetih godina, u srpskim bibliotekama nalazilo se i delo Umetnost i Kompjuter (1973)33, Abrahama Molesa, inženjera elektrotehnike i akustike, doktora fizike i filozofije, univerzitetskog profesora, koji je bio jedan od prvih istraživača specifičnosti veza između estetike i teorije informacija. Zbornik Vrednosti i propisi u tehnologiji i društvu: predavanja i rasprave (1975)34 uredili su profesor Simon Moser (austrijski filozof koji se obrazovao oblasti prava, kao i u oblastima filozofije, ekonomije, antičke filologije i matematike u Berlinu) i Alois Huning, profesor nemačke filozofije. Godine 1972. u domaćoj periodici pojavljuje se i jedan članak domaćeg autora, Nenada I. Kecmanovića, pod nazivom Nova tehnologija i izgledi autentične egzistencije, koji je objavljen u jugoslovenskom studentskom časopisu Ideje35, a autor koji je u to vreme bio student, kasnije će doktorirati na temu konvergencije političkih sistema i u naučnom radu u potpunosti će se okrenuti političkim naukama.

29 Ellul Jacques, The technological society, New York : Vintage books, 1967, cop. 1964 30 Ce que je crois, Paris: Grasset and Fasquelle, 1989. 31 Hans Lenk, Philosophie im technologischen Zeitalter, Stuttgart [etc.] : W. Kohlhammer, cop. 1971. 32 Philosophy and technology:readings in the philosophical problems of technology, New York: The Free Press, 1972. 33 Abraham A.Moles, Kunst & Computer, Köln : M. DuMont Schauberg, 1973. 34 Werte und Wertordnungen in Technik und Gesellschaft : Vorträge und Diskussionen, Düsseldorf : VDI, cop.1975. 35 Nenad I. Kecmanović, Nova tehnologija i izgledi autentične egzistencije, Ideje : jugoslovenski studentski časopis. ISSN 0350-6339. - 4 (1972), str. 45-73


_____________________________________________________________________

141

Takođe, pre pojave Interneta, u srpskim bibliotekama našle su se i knjige Mehanički spektri: esej o odnosu smrti i tehnologije: treći svet (1988)36, zatim članak Od mitologije do tehnologije (1986)37 objavljen u časopisu Filozofska istraživanja, kao i Beleške o Rečniku tehnologije (1981)38 autora Milorada Belančića, u izdanju Filozofskog društva Srbije.

U vezi sa ovim člankom, treba napomenuti, da se delo o kojem autor govori, Rečnik tehnologije tada ne nalazi ni u jednoj biblioteci, zbog političke stigmatizacije. Nakon 33 godine od njegovog objavljivanja, pojavljuju se i prvi zbornici radova posvećeni ovom delu: godine 2014., objavljen je zbornik Naučni skup Rečnik tehnologije – 33 godine posle39, zatim 2015. godine, Povratak iz zemlje zmajeva – Rečnik tehnologije 33 godine posle40, oba u izdanju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kao i 2017. godine, zbornik Heptadekagon: rečnik tehnologije kao anti-utopija (pro et contra)41 koji je objavio Institut za evropske studije u Beogradu.

Rečnik tehnologije, koji se u skladu sa vremenom, sada može naći na Internetu, doživljava i međunarodnu recepciju, pa je o ovom delu u Atini objavljen zbornik radova izdavača National Hellenic research foundation 42, a nakon filma Tri logosa o delu Rečnik tehnologije, autora Aleksandra Petrovića, univerzitetskog profesora kulturne antropologije, posvećeni su mu i skupovi u Atini, Vašingtonu i Čikagu, kao i na univerzitetima u Libanu i Indiji. Srpska premijera filma održana je u SANU 2019. godine, a interesantno je i da je ovom delu posvećena i doktorska disertacija „Heuristka Rečnika tehnologije i jugoslovenska kriza 1979–1982. u kontekstu uspona postmoderne kulture“ na Univerzitetu u Beogradu. Navedeni podaci značajni su sa aspekta poređenja formalnog ulaska tehnofilozofije u jugoslovensku baštinu, odnosno u biblioteke, posebno kada se ima u vidu rad iz devedesetih godina Filozofija u susret tehnologiji (1989)43, Hrvoja Lasića u časopisu Prilozi za istraživanje hrvatske filozofske baštine, koji bi se mogao smatrati

36 Jean-Claude Beaune, Les Spectres mécaniques: essai sur les relations entre la mort et les techniques : le troisième monde, Seyssel : Champ Vallon, 1988. 37 Kostas Akselos, Od mitologije do tehnologije, Filozofska istraživanja. ISSN 0351-4706. - God. 6, sv. 2 (1986), str. 529-532 38 Milorad Belančić, Beleške o Rečniku tehnologije, Theoria : časopis Filozofskog društva Srbije. ISSN 0351-2274. - 2-3 (1981), str. 154-155 39 Naučni skup Rečnik tehnologije – 33 godine posle, Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. 40 Povratak iz zemlje zmajeva – Rečnik tehnologije 33 godine posle, Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta, 2015 41 Heptadekagon: rečnik tehnologije kao anti-utopija (pro et contra), Beograd: Institut za evropske studije, 2017. 42 Orthodoxy and artificial intelligence, Institute of historical research, National Hellenic research foundation, Athens 2019. 43 Hrvoje Lasić, Filozofija u susret tehnologiji, Prilozi za istraživanje hrvatske filozofske baštine. ISSN 0350-2791. - 1/2 (1989), str.212-215


_____________________________________________________________________

142

prvim radom iz ove oblasti, budući da Rečnik tehnologije, iako objavljen, nije smeo da bude zastupljen u bibliotekama.

Pregled o tehnofilozofskim delima iz vremena devedesetih godina prošlog veka, u ovom istraživanju završava se člankom Nova utopija : sociološko i filozofsko značenje novih tehnologija komunikacije (1988)44 autora Žerara Rolea, francuskog filozofa, germaniste i prevodioca, specijaliste za Herberta Markuzea i Ernsta Bloha. U francuskim naučnim krugovima posebno je zapažen njegov prevod članka Jürgena Habermasa pod nazivom Prosvetiteljstvo, nedovršeni projekt, kao odgovor na postmodernističke kritike.

Poslednju deceniju XX veka, prisustvo tehnofilozofije u srpskim bibliotekama karakteriše izdanje Kembridž univerziteta Filozofija i tehnologija (1995)45, urednika Roberta Feloa, višeg predavača filozofije i šefa katedre za interdisciplinarne studije humanističkih nauka u Bredfordu, zatim Tehnološko vreme i razgovori o modernosti (1995)46, autora Lorenca Simpsona, profesora državnog univerziteta u Njujorku, i između ostalog, predstavnika savremene kontinentalne filozofije i neopragmatizma.

Najveći broj biblioteka u Srbiji, iz oblasti tehnofilozofije, poseduje izdanje Razmišljanja o tehnici autora Hoze Ortega i Gaseta (1996)47 španskog filozofa i esejiste, proto-egzistencijaliste, filozofa pragmatične metafizike i realističke fenomenologije, kojeg mnogi bibliografi prema broju objavljenih izdanja u svetu, smatraju jednim od najvećih filozofa XX veka, pa i svih vremena. Ovaj filozof, kao pripadnik španskih buržoaskih porodica Ortega i Gaset, imao je priliku da studira u više nemačkih gradova, Lajpcigu, Nirnbergu, Kelnu, Berlinu i Marburgu. Kasnije osniva i predaje na Institutu za humanističke nauke, a pod uticajem nemačkih socijaldemokrata usvaja komunitarnu ontologiju i svoju kritičnost prema kapitalizmu, upamćen po stanovištu da je "kapitalizam devetnaestog veka demoralisao čovečanstvo" i "osiromašio etičku svest čoveka" [25]. Krajem prošlog veka u srpske bibliotke stiže i delo Stvorenja Prometeja: rod i politika tehnologije (1997)48 profesora sa Whitman koledža i uglednog istraživača sa Prinstona. Tu je i izdanje Tehnoromantizam: digitalna pripovest, holizam i romansa stvarnog(1999)49 autora Ričarda Koena, profesora Univerziteta u Edinburgu, koji tehnologiju sagledava iz vizure uticaja informacionih tehnologija na dizajn. Sumirajući sliku naučnih izvora koji su mogli da pruže osnov za obrazovanje inženjera u oblasti tehnofilozofije, iz vremena kada Internet nije bio široko dostupan, a 44 Gérard Raulet, Nova utopija: sociološko i filozofsko značenje novih tehnologija komunikacije: Postmoderna: nova epoha ili zabluda?. - Str. 36-62 45 Roger Fellows, Philosophy and technology, Cambridge : Cambridge University press, 1995. 46 Lorenzo C. Simpson, Technology Time and the Conversations of Modernity, New York : Routledge, 1995. 47 Hoze Ortega i Gaset, Razmišljanja o tehnici, Čačak: Dom kulture : Gradac, 1996. 48 Timothy V. Kaufman-Osborn, Creatures of Prometheus: gender and the politics of technology, Lanham [etc.]: Rowman and Littlefield Publishers, 1997. 49 Richard Coyne, Tehnoromanticism : digital narrative, holism, and the romance of the real,


_____________________________________________________________________

143

posebno nakon podrobnijeg proučavanja bibliografija svih navedenih autora, može se reći da smo imali veoma mali broj dostupnih izvora, a da su njihovi autori u najvećem delu opusa ili barem pretežno, nisu u svom ukupnom istraživačkom fokusu imali tehnofilozofsku tematiku, te da su mnoga od navedenih dela u njihovim bibliografijama bila i jedini članci ili knjige u kojima su se autori ozbiljnije bavili tehnologijama. Analizom njihovih drugih dela, može se pretpostaviti da je osnovni razlog tako male produukcije bio upravo u nepoznavanju ili vrlo slabom poznavanju tehnologija. U savremenom trenutku, kada su mnoga dela dostupna on line, ili se do njih može doći po prihvatljivim cenama, vidimo da posle 2000. godine, barem na osnovu baze COBISS, nemamo veliko povećanje produkcije u bibliotekama, kada je reč o tehnofilozofiji. Značajna su dela: Tiranija trenutka: brzo i sporo vreme u informacionom društvu (2003)50 norveškog antropologa Tomasa Eriksena, profesora Univerziteta Oslo, zatim Etika za informacijsko doba (2009)51 autora Majkla Kvina, sada dekana Fakulteta za nauku i inženjerstvo i direktora Inicijative za etiku i transformativne tehnologije na Univerzitetu u Sijetlu. Tu je i delo pod nazivom Günther Anders: filozofirati u doba tehnoloških revolucija (2002)52 autora Konrada Paula Lismana, filozofa, esejiste i profesora na Univerzitetu u Beču, koji piše o Ginteru Andersu, filozofu nemačko-jevrejskog porekla, nekadašnjem doktorandu Edmunda Huserla, koji je studirao i kod Martina Hajdegera u Frajburgu. Smatra se da je njegovo najvažnije delo The Obsolescence of Humankind iz 1956. godine (prevodi se najčešće kao Zastarelost čovečanstva) posvećeno nuklearnoj tehnologiji.

Takođe, u našim bibliotekama prisutno je i delo Kompjuterska etika – studije slučajeva (2008)53 autora Roberta Bargera, istoričara obrazovanja sa Univerziteta Notre Dame u Indiani, koji kompjutersku tehniku posmatra sa aspekta četiri osnovna pogleda na svet: idealizma, realizma, pragmatizma i egzistencijalizma. Knjigu Filozofija nauke, filozofija tehnike54, napisao je belgijski filozof Žilber Hotua, član Kraljevske akademije nauka, književnosti i likovnih umetnosti u Belgiji, koji je objavio nekoliko naslova o fenomenima i ulozi tehnologije u savremenom svetu. Dva urednika, Džejms Mur i Terel Bajnam stoje iza zbornika Sajberfilozofija: čvorište filozofije i računarstva(2002)55: Mur je profesor filozofije koji je razvio rane

50 Tomas Hilan Eriksen, Tiranija trenutka: brzo i sporo vreme u informacionom društvu, Beograd: Biblioteka XX vek: Krug, 2003. 51 Michael J. Quinn, Ethics for the information age, Boston [etc.]: Pearson/Addison Wesley, cop. 2009 52 Konrad Paul Liessmann, Günter Anders: philosophieren im Zeitalter der technologischen Revolutionen, München: Beck, 2002. 53 Robert N. Barger, Computer Ethics: a case-based approach, Cambridge [etc.] : Cambridge University Press, 2008. 54 Gilbert Hottois, Philosophie des sciences, philosophies des techniques, Paris: Odile Jacob, 2004 55 Cyberphilosophy: the intersection of philosophy and computing, ed: James H. Moor and Terrell Ward Bynum, Malden [etc.]: Blackwell, 2002.


_____________________________________________________________________

144

računarske programe za učenje simboličke logike, sa bogatom biografijom u kojoj je i podatak da je predsednik naučnog Društva za mašine i mentalitet, a Bajnam je dugogodišnji urednik časopisa Metaphilosophy i direktor Istraživačkog centra za računarstvo i društvo, na Univerzitetu u Južnom Konektikatu.

Volja prema tehnologiji i kulturi nihilizma: Hajdeger, Niče i Marks (2004)56, delo je objavljeno u Kanadi, a napisao ga je Artur Kroker, istraživač u oblasti politikologije, tehnologije i kulture, direktor Pacifičkog centra za tehnologiju i kulturu (PACTAC) i urednik Ctheory, međunarodnog časopisa za teoriju, tehnologiju i kulturu. Konačno, i jedan domaći autor Aleksandar Čučaković, bavio se tehnofilozofskom temom u radu Estetičnost visoke tehnologije (2007)57. U deceniji koja je upravo za nama, u periodu od 2010-2020. godine, u našim bibliotekama izdvajaju se svega dva značajnija naslova: Oblikovanje sopstva: o tehnologiji, procvatu i navici razmišljanja (2015)58, delo koje je napisao Erik Parens, istraživač iz Centra za studije bioetike, koji se bavi korišćenjem tehnologija u odnosu na ljudsko biće, kao i delo Mišela Fukoa Tehnologije sopstva: spisi o poznoj antici i ranom hrišćanstvu (2014)59. Iz svega navedenog, a imajući u vidu široke mogućnosti korišćenja naučnih izvora na Internetu, zaključujemo da tehnofilozofija, sa heritološkog stanovišta nije našla svoje mesto u našoj sredini, na način kako je danas prihvaćena u svetu. Imajući takođe u vidu i disperziju inženjerskih disciplina i stvaranje novih pravaca istraživanja, očigledno je da se shodno specijalizacijama, inženjerstvo situira u različite tehnofilozofske sisteme, pa je za svaki profil inženjera važno izdvojiti domen tehnofilozofije koji je primeren njegovoj osnovnoj inženjerskoj oblasti. Na primer, novija heritološka istraživanja pokazuju na koji način se metodološki povezuje izgradnja obnovljivih izvora energije sa kulturnim nasleđem. [26] Potpuno je drugačiji i samosvojan tehnofilozofski sistem kontekstualizovan veštačkom inteligencijom, pod sintagmom da je veštačka inteligencija danas podjednako oblikovana metafizikom koliko i fizikom silicijuma [22]. Sa druge strane, upravo je metafizička dimenzija polje na kojem se osporava postojanje ličnosti izvan ljudskog habitusa [27].

Kako su u oblasti zaštite baštine, kroz industrijsko nasleđe praktično prisutne sve inženjerske discipline, heritologija je u zaštiti vrednosti zanteresovana za sve konstituisane tehnofilozofske sisteme inženjerstva, sa posebnom brigom za nove

56 Arthur Kroker, The Will to Technology and the Culture of Nihilism: Heidegger, Nietzsche, and Marx, University of Toronto Press, cop. 2004 57 Aleksandar Čučaković, Estetičnost visoke tehnologije, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici: organ Ekonomskog fakulteta u Subotici. ISSN 0350-2120. - Br. 17 (2007), str. 31-41 58 Erik Parens, Shaping our selves : on technology, flourishing, and a habit of thinking, Oxford : Oxford University Press, 2015. 59 Mišel Fuko, Tehnologije sopstva: spisi o poznoj antici i ranom hrišćanstvu, Loznica : Karpos, 2014.


_____________________________________________________________________

145

projekcije razvoja veštačke inteligencije sa dinamizovanom disperzivnošću koju karakteriše konstantno ubrzanje.

5. Potrebe tehnofilozofskog obrazovanja u Srbiji Praksa pokazuje da inženjeri u Srbiji, u najvećem broju ne prepoznaju

povezanost svoje oblasti sa baštinom, ali veoma brzo nalaze rešenja za očuvanje baštine, kada im heritolog pruži odgovarajuću podršku [2]. Sa druge strane, nedostatak obrazovanja iz domena zaštite baštine i tehnofilozofije, utiče na indolenciju i odsustvo osećanja odgovornosti za očuvanje izuzetno vredne industrijske baštine kao jedne od bazičnih vrednosti našeg identiteta. To svakako menja pogled na tehnološko mišljenje jedne zajednice i stvara sliku disfunkcije u odnosu na istoriju našeg tehnološkog razvoja.

Nerazumevanje i nepoznavanje cilja zaštite industrijskog objekta ili predmeta, dovodi do njegovog devastiranja čak i do uništenja, a događa se i da se neadekvatnom restauracijom uništi svedočanstvo kao najznačajnija funkcija kulturnog dobra.

O izazovima kontekstualizacije industrijskog nasleđa, u ovom radu govorimo kroz primer iz novije heritološke prakse. Reč je o brodu - monitoru Bodrog, koji predstavlja kulturno dobro industrijske baštine Srbije, koje je kao takvo proglašeno rešenjem Muzeja nauke i tehnike u Beogradu 2006. godine, a imajući u vidu da je Bodrog danas jedno od deset plovila tog tipa na svetu i jedini preostali brod iz grupe rečnih monitora sa kojih je izvršen prvi artiljerijski udar u Prvom svetskom ratu. Ovo plovilo heritološki je moguće analizirati sa više aspekata:

1. Tehnološki, reč je o artiljerijskom brodu namenjenom za dejstva za podršku kopnenim jedinicama. Kao industrijsko nasleđe proizvodnje Danubius - Šonishen - Hartman brodogradilišta u Budimpešti, monitor se vezuje za austrougarsku kulturu, a u domenu pojedinačnog industrijskog nasleđa, s obzirom na istoriju parne mašine trostruke ekspanzije, kao i vodocevnih kotlovia tipa Jarou, reč je o industrijskom nasleđu međunarodnog značaja, kao što je to i u domenu vojne tehnike, kao nosilac nasleđa brodskog topa 120 mm i protivavionskih brodskih topova 66 mm i 40 mm, kao i mitraljeza 7, 9 mm;

2. Vojno, monitor svedoči o Dunavskoj floti Austrougarske rečne mornarice, zatim rečnoj flotili Kraljevske ratne mornarice (Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevine Jugoslavije) – posebno o trećoj dunavskoj Pešadijskoj diviziji pod čijom je bio operativnom komandom. Takođe svedoči i o mornarici Nezavisne države Hrvatske (koja ga je 1944. godine izvadila iz Save nakon jednog potapanja), a na kraju i o rečnoj flotili JNA u kojoj je bio do sredine sedamdesetih godina prošlog veka;

3. U domenu istorije ratovanja, monitor svedoči o ratovanju na Dunavu, događajima na granici sa Rumunijom, kao i o početku Prvog svetskog rata, koji je započeo ispaljivanjem prvog hica na Beograd sa ovog broda. Potom je to takođe i svedočanstvo o slavnoj pobedi Srpske vojske, kojoj je monitor pripao mirovnim ugovorom;


_____________________________________________________________________

146

4. Sa aspekta privredne istorije i finansija, ovo kulturno dobro svedoči o ulaganjima u njegovo remontovanje i opremanje, a kasnije i o privrednim aktivnostima kojima je brod služio u okviru više preduzeća koja su monitor koristila na različite načine, pa na kraju i kao pristanište za druge plovne objekte;

5. U domenima ličnih istorija, monitor svedoči o radu njegovog projektanta, inženjera Josefa Tiela, ali i o poručniku bojnog borda Srećku Rojsu, koji je komandovao tokom invazije Sila Osovine aprila 1941. godine. Tu su i lične istorije posada koje su u sastavu u principu imale pet oficira, 30 podoficira i 56 mornara;

6. Sa aspekta očuvanja vrednosti nasleđa monitor svedoči o preko pedeset godina zanemarivanja, neprepoznavanja vrednosti, kao i o periodu drugačijih postupanja kada je nakon 2017. godine remontovan u brodogradilištu Apatin. Način njegove zaštite govori o tumačenju njegovih vrednosti, imajući u vidu povod za restauraciju, koji se odnosi na obeležavanje stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, sa pozadinom međunarodnog trenda reinterpretacije istorijskih činjenica o početku Prvog svetskog rata, gde je trebalo revitalizovati prvorazredni dokaz o tome koja strana je započela rat. Zbog toga je svojevremeno i planirano da se monitor Bodrog pretvori u Muzej početka Prvog svetskog rata;

7. Sa aspekta naučno-tehnološkog razvoja, monitor treba da svedoči o tehnološkom trenutku u kojem je stvoren i o njegovom mestu u nizu razvojnog istraživačkog rada kojim su tokom vremena kreirane nove tehnologije;

8. O tehnološkoj kulturi u Srbiji monitor je svedočanstvo odnosa sredine nakon njegove restauracije, u šta se ubraja i zastupljenost ovog dobra u obrazovanju, ali i u privrednoj grani turizma;

9. U javnoj prezentaciji kulturnog dobra i diskursu, monitor svedoči o mentalitetu i odnosu prema industrijskom nasleđu kao delu našeg identiteta;

10. O bezbednosnoj kulturi koja će se pokazati u očuvanju ovog dobra, ne samo u materijalnom domenu, već i u domenu nematerijalnog nasleđa i budućoj primeni veštačke inteligencije u zaštiti baštine, ovo kulturno dobro svedočiće kroz vreme. Na sličan način mogu se analizirati i druge vrednosti našeg industrijskog

nasleđa, koje su kao i monitor Bodrog, preživele različite istorijske epohe, ali za razliku od ovog kulturnog dobra, nisu još uvek prepoznate kao vrednosti koje zahtevaju hitnu društvenu brigu. Osim aviona FIAT G50 iz Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu, koji je nulti primerak (jedini na svetu), a čija se restauracija prolongira decenijama, uz obimno propadanje samog eksponata uprkos urađenim studijama stanja, o našoj industrijskoj kulturi jednako govori i primer najstarije lokomotive iz kolekcije Železničkog muzeja, koja datira iz 1864. godine, a koja je predstavljala model korišćen u izgradnji Sueckog kanala. Uz isečenu i u delovima pokradenu


_____________________________________________________________________

147

lokomotivu, iz istog depoa devastiranog u Beogradu, nestali su i drugi predmeti industrijskog nasleđa, pa i mašinski strug težine preko 30 tona.

Vraćajući se, međutim, pitanju kontekstualizacije industrijskog nasleđa, gde na primeru restauriranog industrijskog dobra Bodrog, istražujemo prenošenje vrednosti kroz vreme, kao odraz našeg identiteta, u svakom od navedenih deset aspekata tumačenja industrijskog dobra, možemo da postavimo niz pitanja. Zbog velikog tematskog obima, ovde se zadržavamo samo na restauraciji broda na nivou materijala, kao osnovnog sredstva putem kojeg se čitaju tragovi vremena i čijom se restauracijom čuvaju i izražavaju karakteristike istorijskog svedočanstva.

U tom kontekstu, jedno od osnovnih pitanja je, da li je restaurirani monitor zadržao sva svojstva istorijskog svedočanstva, odnosno da li sada izgleda gotovo kao nov, tek proizvedeni brod ili kao brod na kojem se mogu prepoznati svi neophodni istorijski slojevi? Ili je restauracijom (kako to inženjeri vole da kažu, da izgleda kao nov) ovaj monitor postao svedočanstvo samo o načinu proizvodnje, pa u stvari najviše svedoči o brodogradilištu Danubius-Šonishen-Hartman? Da li su ipak prisutni tragovi iz perioda kada je bio u posedu i drugih vojnih formacija i ako jesu, da li na adekvatan način izražavaju njegovu ulogu u vremenu i prostoru, odnosno, da li je kao tehnološko sredstvo on sada reprezent istorije svih vojnih sila koje su ga koristile, ili samo austrougarske vojske? Ako postoji javni konsenzus da je za monitor Bodrog najvažnija funkcija svedočanstvo početka Prvog svetskog rata, kako će se monitor koristiti kao dokaz slavne pobede Srpske vojske, koja mu je i promenila ime i dala mu naziv Sava, koji sada ne postoji u javnom diskursu u vezi sa monitorom? Da li će monitor svojim izgledom i dalje moći da svedoči da je bio aktivan i aprila 1941. godine, prilikom napada Sila Osovine ili da bude dokaz da je bio korišćen u sastavu JNA? I tako dalje…..

Navedena pitanja nisu retoričkog karaktera, jer njihovo razrešavanje utvrđuje u kom pravcu će razmišljati inženjer kada kreira protokol zaštite, a kako će potom razmišljati kozervator, kada bude potrebno da se protokol sprovede na način da materijal očuva dokaze svih istorijskih slojeva, a istovremeno omogući da objekat nasleđa opstane u vremenu, da bi kroz to vreme mogao da prenese vrednost. Drugim rečima, kontekstualizaciju jednog kulturnog dobra, nemoguće je izvršiti samo na osnovu disciplinarno pojedinačnih pogleda, jer su pojedinačne perspektive iz kojih se problem posmatra nedovoljne za očuvanje konteksta. Ako bismo navedeni problem hteli da opišemo koristeći metaforu, možemo reći da monitor Bodrog ne bi smeo da izgleda kao mladić, jer mu, čak i ako bi obukao starinsko odelo, niko ne bi verovao da je bio akter u jednom istorijskom vremenu i prostoru. Ili kako se to u klasiku nobelovca Kazuo Išigura Ostaci Dana, može pročitati, jasno je da nema rekonstrukcije kulturnog dobra bez očuvanja prostorno-vremenskog konteksta u kojem postoje prilike, događaji, ljudi, klase, kulture, običaji, načini mišljenja i izražavanja vrednosti, dakle sve ono čime će se upravo baviti veštačka inteligencija i njena elektronska ličnost.

Slučaj monitora Bodrog indikativan je posebno za našu tehnološku kulturu, jer se restauracija ovog dobra dogodila tek kada su prilike u svetu pokazale da se novim


_____________________________________________________________________

148

interpretacijama potpuno relativizuju istorijske činjenice, posebno o tome ko je započeo Prvi svetski rat. Da je reč o procesu najbolje govori i obeležavanje stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, koje je upriličeno u Parizu, 11. novembra 2018. godine, a na kojem je prikazan novi koncept prenošenja vrednosti kroz vreme, u kojem su pobednici i poraženi dovedeni u isti kontekst, pa čak pojedini predstavnivci poraženih i favorizovani rasporedom sedenja, što je u javnom diskursu najčešće dovedeno u kontekst udara na nacionalni ponos i dostojanstvo onih koji su iz rata izašli kao pobednici, kakav je bio slučaj i sa slavnom Srpskom vojskom.

Međutim, dostojanstvo se i pokazuje i održava na mnogo načina, a jedan od veoma važnih je i odnos prema nasleđu. Zadržavajuči se na našem primeru restauracije kulturnog dobra, može se zamisliti da bi u izgrađenoj tehnološkoj kulturi jednog društva, industrijsko dobro – monitor Bodrog, decenijama svedočio o početku Prvog svestkog rata, a njegov obilazak bi postao deo protokola u posetama inostranih delegacija. Da se znalo da će se prilike u svetu promeniti na taj način, svakako bi se o tome vodilo računa, a za našu kulturu to je pouka da za ponos jednog društva nema nevažnih svedočanstava i da nebrigom o nasleđu najviše štete nanosimo sami sebi.

Međutim, status kulturnog nasleđa i prenošenje njegovih vrednosti kroz vreme, ne sme da zavisi od trenutnih političkih i drugih okolnosti u svetu ili kod nas, kao što i pitanje identiteta nije pitanje trenutka nego pitanje kontinuuma u vremenu. Otuda je u odlukama koje treba doneti u sferi zaštite nasleđa, neophodan metodološki pristup koji uzima u obzir moguće vremensko - prostorne promene, kakve u ovom trenutku donosi i primena veštačke inteligencije, sa mogućnošću da elektronska ličnost, u sklopu moralnog programiranja preuzme prerogative u kontekstualizaciji nasleđa. Otuda je obrazovanje u oblasti tehnofilozofije početna tačka za razumevanje sveta u 21. veku.

6. Zaključak

Istraživanje prikazano u ovom radu, posvećeno potrebi tehnofilozofskog

obrazovanja inženjera, u kontekstu izazova širenja primene veštačke inteligencije u zaštiti nasleđa, obavljeno je u jednom od aspekata utvrđivanja prisustva tehnofilozofije u našoj kulturi i tematizovano jednom studijom slučaja. Uzimanjem u obzir i drugih indikatora prisustva tehnofilozofije, prevashodno podrobnijom analizom naučnih radova domaćih istraživača, kao i analizom drugih studija slučaja, stekao bi se neophodan širi uvid i razumevanje o potrebama inženjerskog tehnofilozofskog obrazovanja u kontekstu primene veštačke inteligencije.

Imajući, međutim, u vidu potpunu marginalizaciju industrijskog nasleđa u javnom diskursu u Srbiji, kao i stepen njegovog devastiranja i propadanja, a bez svesti o povezanosti nasleđa sa identitetom, rad ukazuje da je i na osnovu navedenog istraživanja, moguće sagledati neophodnost razvoja inženjerske svesti o postojanju filozofske kontekstualizacije na svakom stepenu tehnološkog razvoja, posebno u savremenom trenutku u kojem je dinamika razvoja veštačke inteligencije i način njene


_____________________________________________________________________

149

upotrebe u zaštiti baštine, bez presedana u dosadašnjoj istoriji. Otuda i razlog da se u ovoj oblasti, u inženjersko obrazovanje uvede tehnofilozofija.

7. Zahvalnost

Istraživanja prezentovana u ovom radu finasirana su od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

8. Literatura [1] S. Polić, Challenges for engineering in the heritage protection of the 21st

century, Proceedings of 211th The IIER International Conference, Rome Italy, 20th-21st December 2018., pp. 51

[2] S. Polić, Technology education and human resources in the multidisciplinary processes of cultural heritage protection, HMAR - 19, International Conference on New Horizons in Multidisciplinary Academic Research, December 14 th- 15th, Amsterdam, Netherlands, 2019., pp. 11

[3] S. Polić, Univerzalnost hermeneutičkih fenomena i heritologija, Zbornik apstrakata sa Prve nacionalne konferencije Metodološka istraživanja u heritologiji i novim tehnologijama, 16. mart 2019. godine, Centralni institut za konzervaciju i Društvo za etičnost i vrednovanje u kulturi i nauci, Beograd, 2019., pp. 36

[4] J. Needham, Science and Civilization in China: Volume 4. Taipei: Caves Books, Ltd., 1986.

[5] José Ortega y Gasset, Obre Completas, Vol. II,III,IV,V,VI,VII,VIII, Taurus, Madrid, 2012.

[6] S. Polić, Il pensiero tecnologico nel XXI secolo e l'eredità della Teoria della Restaurazione di Cesare Brandi, A margine della riunione scientifica, Venice 2017., Central institute for conservation, Internazionale Societa 'di etica e la valutazione nelle arti e delle scienze, Beograd 2017.

[7] D. Preziosi, Brain of the Earth's Body: Museums and the Framing of Modernity, in: The Rhetoric of the Frame: Essays on the Boundaries of the Artwork , ed. Pol Diro, Cambridge, Cambridge University Press, 1996, pp. 96-100

[8] Janet Marstine, Introduction, in: New Museum theory and practice, Blackwel Publishing, 2006. https://www.erih.net

[9] E. Hallam, Texts, objects and 'otherness': problems of historical process in writing and displaying cultures, in: E. Hallam & B. Street (eds.), Cultural encounters. Representing otherness, London/New York: Routledge, 2000, pp. 274-280.


_____________________________________________________________________

150

[10] S. Polić, Materials Science and zeitgeist as a basis for the preservation and restoration of cultural heritage, Proceedings of 20th World Congress on Materials Science and Engeneering, June 24-26, Vienna, Auistria; Journal of Material Sciences & Engineering, Volume 08, 2019., pp. 56T

[11] Henry Petroski, To engineer is human: the role of failure in successful design, New York: Vintage Books, 1992.

[12] European Parliament resolution with recommendations to the Commission on Civil Law Rules on Robotics, Commitee on Legal Affairs (Rapporteur Mady Delvaux)

[13] F. Rossi Interview, (2017). https://futureoflife.org/2017/01/26/francesca-rossi-interview/?cn-reloaded=1[accessed Oct 25 2018]

[14] B. F. Malle, M. Scheutz, (2014). Moral competence in social robots, in 2014 IEEE International Symposium on Ethics in Science, Technology and Engineering (IEEE), 1–6, [accessed Oct 25 2018]

[15] S. Gaudin, (2014). Researchers to Meet With Aid Workers to Build Ebola-Fighting Robots. Computerworld. www.computerworld.com/article/2835223/researchers-to-meet-with-aid-workers-to-build-ebola-fighting-robots.html [accessed Oct 25 2018]

https://www.rijksmuseum.nl [16] https://en.wikipedia.org/wiki/The_Night_Watch [17] S. Polić-Radovanović, O diskursima heritološke materije, [elektronski izvor],

Institut Goša : Centralni institut za konzervaciju, 2010. [18] S. Polić, Integritet i bezbednost kulturnog nasleđa u svetlu novijih

metodoloških i tehnoloških istraživanja, Zbornik apstrakata sa Prve nacionalne konferencije Metodološka istraživanja u heritologiji i novim tehnologijama, 16. mart 2019. godine, Centralni institut za konzervaciju i Društvo za etičnost i vrednovanje u kulturi i nauci, Beograd 2019., pp. 75

[19] https://www.washingtonpost.com/archive/business/1991/11/01/techno-philosophy-this-could-be-the-sartre-of-something-big/db3b0a9f-7b86-4e2e-8c19-a6ee7e9f428d/

[20] http://philosophyreaders.blogspot.com/2018/09/what-is-technophilosophy.html

[21] J, Galvin, R. Luppicini, Conversation on Technoetics and cyborgs, IEEE Pulse, January/February 2011. pp 12-17

[22] R. Luppicini, De-Marginalizing Technophilosophy and Ethical Inquiry for an Evolving Technological Society, International Journal of Technoethics, Volume 9, Issue 2, July-December 2018, DOI: 10.4018/IJT.2018070101

[23] Dobson, Andrew, An Introduction to the Politics and Philosophy of José Ortega Y Gasset. Cambridge University Press, 2009, pp. 52–55.

[24] S. Polić, S. Petronić, Methodological problems of the application of renewable energy sources in cultural heritage protection, Proceedings / 7th International Conference on Renewable Electrical Power Sources, Belgrade, October 17-18. 2019., SMEITS, 2019., pp.265-269


_____________________________________________________________________

151

[25] S. Polić, Dictionary of Technology and Electronic Personality, Orthodoxy and artificial intelligence, Institute of historical research, National Hellenic research foundation, Athens 2019. pp. 61-79

Socijalne posledice primene koncepta Industrija 4.0 _____________________________________________________________________

152

Prof. dr. Slobodan Miladinović60

SOCIJALNE POSLEDICE PRIMENE KONCEPTA INDUSTRIJA 4.0

Apstrakt: Koncept Industrija 4.0 je relativno nov pojam i nije se još uvek

iskristalisalo šta se sve pod njim podrazumeva. No, i pored toga, mogu se nazreti određena značenja i njegove praktične posledice. Jedno od prvih pitanja je da li se radi o reformi, tj. nastavku prethodnog tipa industrije (I 3.0) ili je reč o suštinski novoj pojavi. Za sada imamo više argumenata da tvrdimo da je, još uvek, u pitanju samo reformski pomak. Mnoge njene posledice na društvenom planu su još ranije uočene a sada se može očekivati samo njihova radikalizacija. U ovom radu će biti dat osvrt na potrebu reorganizacije obrazovnog procesa. Nove tehnologije, podržane veštačkom inteligencijom, rezultiraju ubrzanim razvojem inovacija što rađa potrebu za novim formama brzog i efikasnog sticanja znanja, što je teško izvodivo kroz klasičan, birokratizovani, sistem obrazovanja. Drugi aspekt se odnosi na sveobuhvatnu fleksibilizaciju rada, koja podrazumeva fleksibilizaciju radnog vremena, mesta rada, samog radnog i proizvodnog procesa i, na kraju, biće dat osvrt na nove vidove socijalnog raslojavanje, razvoja društvenih nejednakosti, marginalizacije i prekarizacije društvenih slojeva i postavljanja pitanja mogućnosti prevazilaženja negativnih tendencija.

Ključne reči: industrija 4.0, obrazovanje, fleksibilizacija rada, društvene nejednakosti, prekarijat

SOCIAL CONSEQUENCES OF THE APPLICATION OF THE INDUSTRY CONCEPT 4.0

Abstract: The concept of Industry 4.0 is a relatively new term, and it has not

yet crystallized what it all means. But, nevertheless, certain meanings and its practical consequences can be seen. One of the first questions is whether it is reform, ie. a continuation of the previous type of industry (I 3.0) or a substantially new phenomenon. For now, we have more arguments to argue that, as of yet, this is only a reform shift. This paper will highlight the need to reorganize the educational process. New technologies, supported by artificial intelligence, result in accelerated development of innovation, which raises the need for new forms of rapid and efficient

60 Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Jove Ilića 154, 11000 Beograd, e-mail: [email protected]


153

acquisition of knowledge, which is difficult to implement through a classic, bureaucratized, education system. The second aspect is related to the comprehensive flexibility of work, which implies the flexibility of working time, place of work, the work and production process itself, and finally, it will focus on new aspects of social stratification, development of social inequalities, marginalization and precariousness of social strata and raising questions about opportunities

Key words: industry 4.0, education, labor flexibility, social inequalities, precariat 1. Uvod

Pod industrijom 4.0 podrazumevamo veoma dinamičan proces. U skladu s tim nastaje i problem njenog definisanja, s obzirom da se brzo menja njen sadržaj to se i definicije često nadograđuju. Ovaj termin je prvi put pomenut 2011. godine [1] a jedna od njenih prvih definicija navodi da je reč o industriji koja koristi snagu informaciono-komunikacionih tehnologija i inovativnih pronalazaka za podsticanje razvoja prerađivačke industrije [2], da bi se u novije vreme ona određivala kao industrija koja koristi savremene i sofisticirane alate i mašine sa umreženim senzorima koji se mogu koristiti za planiranje, predviđanje, prilagođavanje i kontrolu društvenog ishoda i poslovnih modela, sa ciljem da se oblikuje druga faza organizacije lanaca vrednosti, kojim se može upravljati tokom čitavog proizvodnog ciklusa. Njena prednost nad prethodnim fazama je postizanje konkurentnosti u bilo kojoj industrijskoj grani. Radi ostvarivanja dinamičnijeg toka proizvodnje, optimizacija lanca vrednosti mora biti autonomno kontrolisana [3].

Danas lanci vrednosti postaju sve globalniji, čime se otvaraju značajne mogućnosti organizacijama svih veličina. To podrazumeva da organizacije moraju da budu spremne da se integrišu u lance sa međunarodnim partnerima [4]. Za organizacije iz zemalja u razvoju, uključujući i Srbiju, digitalne tehnologije su izuzeto važne za prodor na svetsko tržište. One su za njih, praktično, vrata u svet, šansa koja se otvara na početku pokretanja nove industrijske revolucije.

Dakle, Industrija 4.0 se bazira na digitalizaciji, koja omogućava spoljno i unutrašnje umrežavanje svih funkcija organizacije, i automatizaciji u kojoj robotizovani uređaji preuzimaju uloge radnika [5]. Na tom osnovu se oblikuju smart (pametne) fabrike, koje su potpuno automatizovane, i njima se upravlja posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija u koju se uključuje veštačka inteligencija. Ovim putem se podiže kvalitet i spušta cena konačnog proizvoda, smanjenjem troškova proizvodnje, transporta, skladištenja itd. a sama proizvodnja postaje fleksibilna i prilagodljiva potrebama krajnjeg korisnika. Time se postiže krajnji cilj svakog poslovanja, podizanje tržišne konkurentnosti i ovladavanje tržištem [6].

Beker navodi sledeće tehnologije kao ključne za pokretanje industrije 4.0: veštačku inteligenciju, mobilne i nosive digitalne uređaje, internet svega, proširenu-poboljšanu stvarnost (augmented reality), virtuelnu stvarnost, simulaciju, autonomna vozila, autonomne kolaborativne robote (cobote) aditivnu proizvodnju (3D), blokčejn,


154

big data i klaud tehnologije [7]. Naravno reč je o vrlo dinamičnoj materiji te se spisak ovde ne završava.

Ključ svih promena su digitalne tehnologije, od kojih poseban značaj ima internet kao mreža svih mreža, koja omogućava sveopšte povezivanje i umrežavanje i čija tržišna cena, iako je već mala, će u daljoj perspektivi još više padati [8]. On ne samo da omogućava povezivanje poslovnih i proizvodnih preduzeća, i podizanje njihove tržišne konkurentnosti, već otvara i put kojim potencijalni kupci i korisnici njihovih usluga brzo i jednostavno dolaze do informacija o tekućoj ponudi. To za posledicu ima i stanje u kojem kupci i korisnici usluga podižu svoje standarde čime se, dalje, vrši pritisak na preduzeća da fleksibilizuju svoju proizvodnju i prilagođavaju je potrebama krajnjeg potrošača. Ovde treba napomenuti da su digitalne tehnologije prisutne ne samo u proizvodnji već i u svim aspektima društvenog života, uključujući i svakodnevni život u domaćinstvu.

2.Transformacije rada i radnih odnosa Od početka industrijske revolucije je bilo primetno da postoji realna opasnost

da nove tehnike i tehnologije mogu da utiču na smanjenje broja potrebnih radnika za obavljanje određenog posla. Još u XIX veku o tome piše Rikardo u Principima (1817) [9], navodeći da tehnički razvoj pogoduje stvaranju „suvišnog stanovništva”. Tendenciju da tehnički razvoj izbacuje čoveka iz radnog procesa uočava i Marks u svom poznatom delu Kapital [10] (str 357-361). U prvoj polovini XX veka, slična zapažanja ima i Kejns [11] koji je u svojim Esejima konstatovao postojanje „tehnološke nezaposlenosti“ tj. nezaposlenosti koja je uzrokovana razvojem tehnologije. Naime, Kejns tada direktno primećuje da nova tehničko-tehnološka rešenja, protokom vremena, izbacuju sve više ljudi iz radnog procesa. U početku, to se odnosilo primarno na fizičku radnu snagu ali već od druge polovine XX veka vidi se da se ta opasnost odnosi i na različite vidove intelektualnog rada.

Što je najvažnije, sve ove promene se odvijaju dosad nezabeleženom brzinom, sa perspektivom njihovog daljeg ubrzavanja. Tehnološki razvoj je podstakao rapidno uvećanje kvantiteta i kvaliteta materijalne proizvodnje i sve značajnije isključivanje živog rada iz nje. Posledica toga je da mnoga zanimanja ili nestaju ili se bitno menjaju. Pojavom treće industrijske revolucije, u koju se uključuju računarske tehnologije, ta tendencija se širi na sve veći broj zanimanja, uključujući i ona koja zahtevaju visokostručnu radnu snagu, kao što su npr. matematičari ili statističari i slične profesije. Razvojem veštačke inteligencije, koja je ključna odlika Industrije 4.0, intelektualni rad, sve više, postaje zamenljiv novim uređajima i tehnologijama. Pod uticajem digitalizacije se nastavlja već započeta tendencija da se iz procesa proizvodnje eliminiše ne samo manuelni već i visokostručni rad. Potreba za živim radom se smanjuje tako da veliki broj zaposlenih prihvata nestandardne oblike rada. Ovi procesi proizvode promene u strukturi rada i radne snage. Protokom vremena sve više radnika se orijentiše na različite forme prekarnog rada, menjajući pri tom i sopstveni socijalno-klasni položaj prelaženjem iz klasičnog radništva u prekarijat.


155

Prekarijat je nastao uticajem kombinacije socijalnih faktora i tehnološkog razvoja [12]. Na socijalnom planu se izdvajaju dešavanja nastala posle urušavanja socijalističkih društvenih sistema sa kojim počinje da slabi uloga socijalne države i jača ideologija i praksa neoliberalizma. Reč je o vremenu koje se, između ostalog, odlikuje povećanjem stope nezaposlenosti ili nedovoljne zaposlenosti, pojavom tehnološke nezaposlenosti, fleksibilizacijom rada i sličnim procesima kojima počinje bitno da se urušava položaj zaposlenih. S druge strane, na njegov nastanak je uticao i enorman populacioni rast [13].

Ovome treba dodati i podatak da je u nekoliko prethodnih godina, tržište rada razvijenih zemalja zapljusnuto talasima prinudnih migracija sa srednjeg i bliskog istoka [14]. Reč je o ogromnom rezervoaru prekarne radne snage koja se, pored rastućeg broja nezaposlenih i neadekvatno zaposlenih, neprestano popunjava novopristiglim imigrantima iz zemalja trećeg sveta.

Oni su, posebno migranti, spremni da prihvate bilo kakav posao, da trpe intenzivni rad za nadnice koje jedva da pokrivaju najosnovnije troškove fiziološkog preživljavanja. Sve to direktno ugrožava regularne radnike i ono što je, još uvek, ostalo očuvano od njihovih radni(čki)h prava.

Teorijski koncept prekarijata je prvi razradio Gaj Stending [15] [16] koji ga definiše posredstvom nedostatka sigurnosti vezane za rad i identiteta zasnovanog na radu, pri čemu posebno naglašava pitanje zaposlenja i sigurnosti rada. Pored nepostojanja različitih oblika sigurnosti proisteklih na osnovu rada, Stending uočava da prekarni radnici mogu da budu isplaćivani po proizvoljno niskim cenama rada. Dakle, u slučaju prekarnog rada, granica između zaposlenosti i nezaposlenosti postaje sve tanja i, ponekad, teško prepoznatljiva. Pod uticajem razvoja savremenih tehnologija se pojavljuju različite forme atipičnog rada i zapošljavanja kojima se izigrava pravo na rad kao prirodno ljudsko pravo i, posledično, time ukidaju i sva socijalna prava po osnovu rada, kao što su pravo na bolovanje, pravo na naknadu u slučaju nezaposlenosti, pravo na penziju, porodiljsko odsustvo, odmore itd. Iza toga sledi i ukidanje radnog identiteta. Prekarni radnici, zato što nemaju stalni posao i stalne prihode, nemaju ni stalni prepoznatljivi društveni status i kolektivni identitet te, samim tim, gube osnov interesnog, pre svega sindikalnog, povezivanja i kolektivne solidarnosti.

M. Ružica [17] navodi tri osnovne grupe radnika koje su pod rizikom da postanu prekarijat: (1) gubitnici iz redova klasične radničke klase, koji su žrtve tehnološke nezaposlenosti, (2) oni koji pristaju na prekarizaciju jer nikada nisu imali bolje životne i radne uslove, i (3) mladi i obrazovani stručnjaci frustrirani sopstvenim statusom. Prva i treća grupa su upravo oni koji su žrtve izmenjenih radnih okolnosti, nastalih pod uticajem tehnologija pokrenutih trećom industrijskom revolucijom, a koje razvoj Industrije 4.0 dodatno radikalizuje. Ove poslednje Ružica, prihvatajući Stendingovo stanovište da je prekarijat nova, opasna, društvena klasa, vidi kao snagu u budućim socijalnim protestima obespravljenih. Ovome se može prigovoriti da prekarijat ne može biti određen kao klasa zbog svoje socijalne heterogenosti, što se jasno vidi i iz gore navedene podele, iako njegova „opasna“ priroda nije sporna.


156

Jedino što im je zajedničko je najamni karakter i tendencijski opadajući status, prihodi i egzistencijalna sigurnost. U svemu ostalom, njihov socijalni položaj je različit.

Ričard Sejmur nalazi da se prekarnost vidi u svim slojevima društva izuzev kapitalističke klase i malobrojnih delova srednje klase [18]. Reč je o tendenciji koja je suprotna fordističkom konceptu, nasleđenom iz druge industrijske revolucije, po kom visoke zarade obezbeđuju stabilnost radne snage i smanjivanje njene fluktuacije, što ima za posledicu snižavanje troškova radne snage i dugoročno obezbeđivanje većeg profita. Danas, u uslovima fleksibilizacije rada i radnog vremena, poslove koje su nekada obavljali stalno zaposleni sada preuzimaju radnici sa kratkoročnim ugovorima o radu. Ono što je evidentno je da se, na ovaj način, stvara sloj koji ostaje bez egzistencijalne sigurnosti i perspektive.

Ključ kritike Stendingovog shvatanja prekarijata je u negativnom definisanju ovog pojma. On se definiše na osnovu svojstava koja mu nedostaju: nepostojanje regularnog radnog odnosa, punog radnog vremena, nekih prava na osnovu rada (bolovanje, godišnji odmori, slobodni dani, redovnosti prihoda, nemogućnost korišćenja plaćenog porodiljskog odsustva i slično), nesigurnosti zaposlenja i sl. Sve ovo dodatno pothranjuje tehnološki razvoj koji omogućava rad van službenih prostorija ili rad posredstvom interneta. Umesto stalno zaposlenog radnika, prednost pri zapošljavanju dobija neko ko radi pod oročenim ugovorom i van sedišta organizacije. Poslodavac na taj način smanjuje svoje troškove i povećava profit, dok radnik dobija nižu zaradu i višestruku nesigurnost.

Stending iz ovog izlazi sa tezom da prekarijat još uvek ne predstavlja konstituisanu klasu već da je klasa u nastajanju. Sejmurov odgovor na ovu tezu je da se klase relaciono određuju, jedna u odnosu na drugu, a ne predmetno kao empirijski fenomeni. Sejmur je u pravu kad smatra da klase treba da budu relaciono određene ali njima se, ipak, ne može uskratiti empirijska egzistencija. Prekarijatu, naprosto, nedostaje homogenost socijalnog položaja kao osnov klasne utemeljenosti. Iz te nehomogenosti sledi nemogućnost prekarijata da se konstituiše kao društvena klasa. On je naprosto konglomerat različitih grupacija koje su socijalno deprivilegovane na isti ili veoma sličan način iako imaju drugačiji status, društveni ugled, prihode, obrazovanje, moć i ostale pokazatelje društvenog položaja

3. Industrija 4.0 i transformacija u funkcionisanju organizacije Sfera rada koja, nesumnjivo, doživljava krupne promene pod uticajem razvoja

Industrije 4.0. se ne može svesti isključivo na položaj radnika. Pored ovoga, treba spomenuti i transformacije klasičnih organizacija koje, sve više, prelaze na onlajn poslovanje. Poslovanje preduzeća se sada internacionalizuje kroz razvoj brojnih digitalnih platformi, posredstvom kojih se povezuju, s jedne strane, ponuda i tražnja a, s druge strane, pojedinci i različite poslovne organizacije. Štaviše, razvijaju se digitalne onlajn platforme koje posluju kao preduzeća i predstavljaju posrednike između ponude i tražnje. Ovim se briše potreba za postojanjem radnih prostorija i radnog vremena. Sve ovo karakterišu brzi rast i smanjeni troškovi poslovanja. [19].


157

Menja se interesovanje tržišta za različite radne veštine. Mnoge od njih prestaju da budu potrebne s obzirom da ih zamenjuju nove tehnologije. Nasuprot tome raste interesovanje za razvijanje novih kognitivnih i socio-bihejvioralnih veština i sposobnosti prilagođavanja izmenjenim uslovima rada i poslovanja.

Ideja robotizacije i njena praktična primena u proizvodnji radikalizuje ranije postavljeno pitanje izbacivanja živog rada iz proizvodnog procesa. Iskustvo sa prethodnom industrijskom revolucijom kazuje da će se, sa novim tehničko-tehnološkim promenama, izvršiti transformacija strukture radnih mesta. Ranije se razvojem smanjivao broj radnih mesta u industriji ali se zato povećavao u uslužnom sektoru. No, ovoga puta se dešavaju zaista krupne promene i u globalnoj populaciji. Dramatično uvećavanje stanovništva, s jedne strane, i uspon tehnologije koja zamenjuje ogromnu količinu živog ljudskog rada, s druge strane, postavljaju pitanje da li će se u bliskoj budućnosti ponoviti dosadašnja istorija, tj. da li će se naći nova odstupnica za veliki broj radnika koje razvoj ostavlja bez posla [20].

Sve ovo komplikuje činjenica da su različiti delovi sveta ekonomski i tehnološki neravnomerno razvijeni. To znači da je, još uvek, moguće da razvijeni delovi sveta pokrivaju svoje probleme eksploatišući nerazvijene, te da se taj proces zasigurno nastavlja i u eri drastičnog ubrzanja tehničko-tehnološkog razvoja, oličenog u konceptu industrije 4.0. Zastarele tehnologije se premeštaju u manje razvijene zemlje, gde je radna snaga jeftinija. Investitori odatle izvlače ekstra profit, smanjivanjem troškova proizvodnje na ime jeftine radne snage iz nerazvijenijih zemalja, a domaća radna snaga se preusmerava na neindustrijske delatnosti. Na delu je, i dalje, prekarizacija rada koja se najlakše uočava u nerazvijenim delovima sveta ali postaje sve vidljivija i u razvijenim zemljama [21].

Robotizovana proizvodnja, nesumnjivo, čini konačni proizvod jeftinijim i kvalitetnijim i povećava mu tražnju. Količina proizvodnje se, potencijalno, neograničeno uvećava, ali se zato, s druge strane, postavlja pitanje dugoročne održivosti masovne proizvodnje i potrošnje.

Najnovija tehnologija ulazi u vrlo različite delatnosti i izbacuje čoveka iz zanimanja u kojima je to do nedavno bilo nezamislivo, uključujući sada ne samo visokostručna već i kreativna zanimanja. Razlog tome je da se upotrebom veštačke inteligencije vrši optimizacija i racionalizacije proizvodnog procesa. Prirodna je posledica toga da se sve veći broj poslodavaca okreće ka novim formama fleksibilnog zapošljavanja. Na taj način oni smanjuju troškove radne snage, dok, s druge strane, sve veći broj zaposlenih postaje nesiguran da li će moći da obezbedi svoju egzistenciju.

To je u bliskoj vezi i sa porastom učešća neformalne zaposlenosti, bilo da je reč o samozaposlenosti ili o radu preko različitih digitalnih platformi, odnosno o angažovanju preko različitih vrsta ugovora o delu, tzv. radu od kuće, ili bez fiksnog radnog vremena, radu van prostorija preduzeća i sličnim vrstama rada. Posledica ovoga je i pitanje organizacije socijalne i zdravstvene zaštite za veliki broj radnika sa neformalnim angažovanjem. Pitanje je šta se dešava u slučaju bolesti ili povreda na radu, prava na plaćeni godišnji odmor i niz drugih prava po osnovu rada, koja su naprosto podrazumevajuća za regularno zaposlene radnike.


158

Sve ovo se, u sledećem koraku, odražava i na porast društvenih nejednakosti koje se sada vide i na globalnom nivou, kroz neravnomerni razvoj različitih regija, ali takođe i na lokalnom nivou, kroz dohodovne i imovinske nejednakosti pojedinaca koji su u različitom radnom statusu ili pripadaju različitim društvenim klasama. Ovome treba dodati i nejednak pristup obrazovanju, društvenoj moći, zdravstvenoj zaštiti i ostalim važnim resursima. Ovaj problem se posebno odražava na veliki broj međunarodnih migranata, kojih sa najnovijim tehnološkim razvojem ima sve više i više bez obzira da li beže od nestabilnih političkih okolnosti u svojim zemljama ili naprosto migriraju iz ekonomskih razloga, a koji pokušavaju da nađu svoje mesto pod suncem na globalizovanom tržištu.

4. Promene u obrazovanju Uspon Industrije 4.0 nužno zahteva intervencije u razvoju obrazovanja jer od

njega zavisi kvalitet i kvantitet ekonomskog rasta, posebno u današnjim uslovima dinamičnog rasta nauke, tehnike i tehnologije. S druge strane obrazovanje je direktno povezano i sa razvojem ljudskog kapitala. Tačnije rečeno, obrazovanje je jedna od najznačajnijih komponenti ljudskog kapitala. Njega, u poređenju sa drugim oblicima kapitala, odlikuje dugotrajan proces formiranja, visok rizik od zastarevanja, neodvojivost od svog nosioca, otežano prebacivanje iz jedne u drugu upotrebu [22].

Značaj obrazovanja u formiranju ljudskog kapitala se sistematski proučava od sredine XX veka, praktično od otpočinjanja druge industrijske revolucije, a prvi put je ta ideja anticipirana u delu Adama Smita [23] s kraja XVIII veka – u vreme otpočinjanja prve industrijske revolucije. Danas se o njemu često govori kao o neopipljivom kapitalu i za njega nema sumnje da predstavlja značajnu komponentu ukupnog bogatstva nekog društva, nezavisno od toga što je njegovu vrednost teško izmeriti.

Obrazovanje ne samo da uvećava vrednost ljudskog kapitala već omogućava i održivost daljeg razvoja. Nastupanjem industrije 4.0 ovo postaje jasno vidljivo. Ovde nije reč samo o ekonomskoj koristi koju on može da donese. Naprotiv, neekonomske dobiti mogu biti znatno vrednije i, u skladu sa Burdijeovom teorijom kapitala [24], mogu biti konvertovane u ekonomsku vrednost, kako direktno kroz neku formu materijalne dobiti, bilo indirektno, kroz smanjenje troškova na mnoga druga davanja (npr. zdravstvena, socijalna i slična davanja, razvoj vrednosnih orijentacija itd.).

Treći talas industrijske revolucije je ostavio za sobom vreme u kojem je nekvalifikovana radna snaga videla za sebe bilo kakvu perspektivu. Danas bi viši nivoi srednjeg obrazovanja morali biti minimalni cilj svih onih koji žele da se uklope u budući razvoj. U protivnom mogu računati na veliki rizik od nezaposlenosti, siromaštva i socijalne isključenosti. Drugi problem je što bez njega neće biti moguće pratiti dalji tehnološki razvoj, za koji možemo da pretpostavimo da će se, već u bliskoj budućnosti, odvijati sve brže i brže. Štaviše, nezavisno od nivoa obrazovanja koji pojedinci budu dostizali, dinamičan tehnološki razvoj će sigurno diktirati potrebu za celoživotnim učenjem, u čemu će, najverovatnije, na značaju dobijati različiti vidovi neformalnog obrazovanja, obrazovanja za konkretne namene i potrebe [7].


159

To će biti veliki izazov za naredne godine, s obzirom da je u dosadašnjem razvoju bilo gotovo normalno da se obrazovni proces završava finaliziranjem formalnog obrazovanja. Ovakva praksa je, dugoročno, imala smisla samo u uslovima relativno postojanog nivoa tehničkog razvoja. Savremene tehnologije se veoma brzo razvijaju i danas je sasvim normalno da od iniciranja nekog tehnološkog rešenja do njegovog ulaska u masovnu upotrebu prođe, ne nekoliko vekova ili decenije već, samo nekoliko godina ili, čak, meseci. To, praktično, znači da već u bliskoj budućnosti možemo očekivati žestoku trku u osposobljavanju za korišćenje brojnih inovacija koje će, bez sumnje, biti ključno obeležje Industrije 4.0.

S obzirom na složenost novih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko će još dugo viši nivoi srednjeg obrazovanja moći da budu minimalni cilj obrazovnog procesa. Realno je očekivati da će visoko obrazovanje vremenom postajati sve važnije te da će dostizanje istog postajati ključni cilj obrazovnog procesa. Ovo ne znači da se ostajanje ne tom nivou biti podrazumevajući stav. Štaviše, dalje stručno osposobljavanje i inoviranje znanja i veština će postati egzistencijalni imperativ. Ovo je, danas, već uveliko očigledna tendencija, posebno u strukama koje doživljavaju veoma intenzivan razvoj, poput informaciono-komunikacionih tehnologija i njihove rastuće primene u najrazličitijim delatnostima.

Tabela: Učešće odraslog stanovništva (25-64 godine) u formalnom i neformalnom

obrazovanju (Izvor [25])

godina 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 dražava EU - 28 9,5 9,3 9,1 9,2 10,7 10,8 10,7 10,8 10,9 11,1Euro zona (19) 8,1 8,1 8,3 8,5 10,6 10,9 10,9 11,2 11,3 11,5Bugarska 1,6 1,6 1,6 1,7 2 2,1 2 2,2 2,3 2,5Danska 31,3 32,6 32,3 31,6 31,4 31,9 31,3 27,7 26,8 23,5Nemačka 8 7,8 7,9 7,9 7,9 8 8,1 8,5 8,4 8,2Španija 10,8 11,2 11,2 11,2 11,4 10,1 9,9 9,4 9,9 10,5Francuska 5,7 5 5,5 5,7 17,8 18,4 18,6 18,8 18,7 18,6Hrvatska 3 3 3,1 3,3 3,1 2,8 3,1 3 2,3 2,9Luksemburg 13,8 13,5 13,9 14,2 14,6 14,5 18 16,8 17,2 18Mađarska 3 3 3 2,9 3,2 3,3 7,1 6,3 6,2 6Holandija 17,1 17 17,1 16,9 17,9 18,3 18,9 18,8 19,1 19,1Austrija 13,9 13,8 13,5 14,2 14,1 14,3 14,4 14,9 15,8 15,1Rumunija 1,8 1,4 1,6 1,4 2 1,5 1,3 1,2 1,1 0,9Slovenija 14,8 16,4 16 13,8 12,5 12,1 11,9 11,6 12 11,4Finska 22,1 23 23,8 24,5 24,9 25,1 25,4 26,4 27,4 28,5Švedska 22,5 24,7 25,3 27 28,4 29,2 29,4 29,6 30,4 31,4Ujed. kraljevstvo 20,7 20,1 16,3 16,3 16,6 16,3 15,7 14,4 14,3 14,6Island 25,1 25,4 26,4 28,1 26,3 26,3 28,1 24,7 23,6 21,5Norveška 18,5 18,2 18,6 20,4 20,8 20,1 20,1 19,6 19,9 19,7Švajcarska 23,9 29,7 28,9 29,1 29,3 30,5 30,8 31,4 31,2 31,6Crna Gora : : 2,4 2,4 2,8 2,9 3 3,3 2,8 3,2


160

Sev. Makedonija 3,5 3,5 3,6 4,1 3,7 3,2 2,6 2,9 2,3 2,4Srbija : 4 3,5 3,6 3,9 4,4 4,8 5,1 4,4 4,1Turska 2,6 2,9 3,4 3,9 4,5 5,7 5,3 5,8 5,8 6,2Izvor: https://ec.europa.eu/eurostat/databrowser/view/sdg_04_60/default/table?lang=en

Podaci Eurostata rečito kazuju koliko je, u zemljama različitog stepena

ekonomske i tehnološke razvijenosti, prisutno interesovanje za trajno učenje. Prikazani podaci se odnose na desetogodišnji period (2009-2018). Ono što je evidentno je da u većini slučajeva dolazi do vidnog uvećanja obuhvata radne snage raznim oblicima stručnog osposobljavanja. Podaci iz tabele se odnose na prosek nekih zemalja Evropske unije, evrozone, najrazvijenije zemlje i zemlje našeg regiona. Iz tabele se vidi da u razvijenim zemljama postoji jača tendencija stručnog usavršavanja koz različite nivoe formalnog i neformalnog obrazovanja i treninga. Zaključak je da se zemljama regiona, sa izuzetkom Slovenije, relativno mali broj ljudi uključuje u ove procese. U Srbiji taj broj uglavnom gravitira iznosu od 4%. Ovaj iznos je, u poređenju sa prosekom EU ili zemljama evrozone, relativno mali i kreće se na nivou od približno jedne trećine. U regionu nemamo ozbiljne konkurente po ovom pitanju ni u jednoj od zemalja nastalih iz bivše Jugoslavije (osim Slovenije koja je trenutno na nivou evropskog proseka, iako je početkom ovog perioda bila značajno iznad njega) ili njenih susednih zemalja nastalih iz socijalističkog lagera (s izuzetkom Mađarske u kojoj je situacija dvostruko bolja).

Ovi podaci se mogu shvatiti kao ozbiljno upozorenje da Srbija u bliskoj budućnosti neće biti konkurentna na evropskom tržištu ako se ne otrgne iz letargije na koju ukazuju prikazani podaci. Tehnologija Industrije 4.0 je u našoj neposrednoj blizini i ona bi mogla postati i naša razvojna šansa ako se sačuva i podigne postojeći trend dolaska investitora. U tom kontekstu bi bilo posebno značajno razviti nacionalne strategije obrazovanja sa osvrtom na stručno osposobljavanje unutar celoživotnog učenja. Moramo priznati da je jedan korak učinjen usvajanjem Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji (novembar 2019). No, mnogo važnije od toga je rad na realizaciji postavljenih ciljeva. U ovakvim okolnostima, Srbija, među sebi sličnima, može lako da bude regionalni lider, no to, još uvek, ne znači da može da računa na značajnu konkurentnost na tržištu Evropske unije.

To potvrđuje i eurostatov indeks globalne konkurentnosti ljudskog kapitala. Indeks za Srbiju iznosi 73,3 [26]. Ako uzmemo da se njegova vrednost kreče u rasponu 1-100, to možda ne izgleda loše. No, ako ovome dodamo da se nalazimo na 63 poziciji na spisku od 141 zemlje za koju se on vodi, vidimo da je značajan broj zemalja ispred nas. Na prvom mestu je Švajcarska (93.3) a na poslednjem Mozambik (31,7). Prvih sto zemalja ima indeks iznad 60. Na gornjoj tabeli se vidi da je Švajcarska na prvom mestu u Evropi po broju onih koji su učestvovali u stručnom usavršavanju s tim da je u poslednjih deset godina njihov broj konstantno rastući.

Ovome možemo dodati da je globalni indeks konkurentnosti za Srbiju nešto lošiji u odnosu na indeks konkurentnosti ljudskog kapitala [27]. Globalni indeks za Srbiju iznosi 60.9 i po njemu smo na 72 mestu. Na prvom mestu je Singapur (84,8) a na poslednjem Čad (35,1).


161

Očigledno je da će, u ovakvim uslovima, visoko obrazovanje biti ključ ličnog profesionalnog razvoja. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog svoje sistematičnosti i usmerenosti. Otvoreno je pitanja osnovnog obrazovnog koncepta. Danas se lome koplja oko toga da li obrazovanje generalno, i posebno visoko obrazovanje treba da bude opšteobrazovnog tipa ili usko specijalističko. Ovde je karakterističan Mejerov stav da obrazovanje treba da se usmeri na znanja koja neće brzo zastarevati te da se orijentiše ka kreativnosti umesto memorisanja [28]. U ovom kontekstu veliki značaj bi mogli da imaju različiti oblici neformalnog učenja okrenutih ka sticanju znanja o pojedinostima koje mogu biti korisne pojedincu u konkretnim radnim okolnostima. Upravo razvoj Industrije 4.0 omogućava izgradnju obrazovnih tehnologija koje su lako dostupne širim krugovima interesenata, koje se ažuriraju takoreći u realnom vremenu i koje prate razvojnu dinamiku samih proizvodnih procesa [7].

Radi se o tome da je klasičan obrazovni sistem, što važi i za visoko obrazovanje, isuviše rigidan, teško se i sporo menja i nije u stanju da prati razvojnu dinamiku. Posledica toga je da iz njega izlaze mladi i obrazovani stručnjaci koji su ovladali znanjima i veštinama koje su danom njihovog diplomiranja već zastarele. Njega moraju da dopune različiti oblici neformalnog obrazovanja, koji mogu da budu valorizovani kroz različite sertifikate ili interne kvalifikacije. U tom kontekstu značajno mesto bi trebalo da zauzima i obuke uz i kroz rad. Formalno obrazovanje bi trebalo da bude samo podloga koja će omogućiti brže i lakše savladavanje inovacija koje naprosto zapljuskuju savremenu industriju.

5. Industrija 4.0: revolucija ili evolucija Pod uticajem razvoja nauke, digitalnih tehnologija i digitalizacije, menja se i

pristup industrijskoj proizvodnji. Najnovijoj generaciji pametnih fabrika ne bi trebalo da predstavlja problem mogućnost proizvodnje minimalnih serija, uključujući i pojedinačnog, pa i unikatnog proizvoda, jer bi digitalizovan proizvodni sistem trebalo da bude sposoban da se, bez mnogo praznog hoda ili smanjivanja ekonomske rentabilnosti male serije, okrene ka proizvodnji samo jednog primerka nekog proizvoda. Ovo je tačka oko koje se oblikovala ideja da koncept Industrije 4.0 predstavlja novu, četvrtu, industrijsku revoluciju [29].

U čemu se ona razlikuje od prethodnih industrijskih revolucija? Prva je bila vezana za primenu mehaničkog sistema pokretanih, u krajnjoj liniji, energijom vode, bilo da je reč o mehaničkom radu pod uticajem energije vodenog toka (vodenog pada – turbine pokretane snagom vode) ili transformacijom toplotne energije u mehaničku (parna mašina). Druga industrijska revolucija je obeležena primenom električne energije a treća uvođenjem informaciono-komunikacionih tehnologija i njihovom sposobnošću da se u kratkom vremenu obradi mnoštvo informacija i odradi veliki broj pojedinačnih operacija.

Četvrta industrijska revolucija bi trebalo da bude obeležena veštačkom inteligencijom i sposobnošću uređaja najnovije generacije da prilagođavaju svoju aktivnost trenutnim potrebama tekuće proizvodnje uz očuvanje njene pune ekonomske i tehnološke racionalnosti.


162

Još uvek nije iskristalisan jasan stav da li Industrija 4.0 predstavlja novi oblik revolucije ili je samo nadogradnja prethodne, treće, industrijske revolucije. Da bi se neka pojava smatrala revolucijom, bitno je da se pod njenim uticajem menja kompletna društvena praksa. Danas to, još uvek, nije slučaj. Postoje neke naznake da će se Industrija 4.0 razviti u četvrtu industrijsku revoluciju. Postoji i razlog da verujemo da će se to desiti u veoma skoro vreme. Taj razlog se, pre svega vidi u ubrzanom naučno-tehnološkom razvoju. Međutim, on se, u ovoj razvojnoj fazi, manifestuje u preoblikovanju proizvodne prakse ali ne, u tolikoj meri, u preoblikovanju društvenih odnosa.

Današnje stanje društvenih nejednakosti, uobličeno kroz klasno-slojnu strukturu najrazvijenijih društava, nije bitno izmenjeno u odnosu na situaciju od pre par decenija, od kada je krenula da se razvija treća industrijska revolucija. Štaviše, trend prekarizacije rada, ako se dovede u vezu sa stanjem iz sedamdesetih godina XX veka, ukazuje na regresivne tendencije, vraćanje na period prvobitne akumulacije. Raspad socijalističkog bloka i međusobne konkurencije dva velika društveno-ekonomska sistema, prestanak hladnog rata na relaciji Istok - Zapad, otpočinjanje neoliberalnog perioda u razvoju kapitalizma i slična dešavanja, sa svim promenama koje on donosi, ukazuju na istorijsku stagnaciju, ako ne čak i korak nazad u razvoju društvenih odnosa.

Na osnovu svega navedenog, možemo zaključiti da razvoj Industrije 4.0, u ovom momentu predstavlja evolutivni razvoj, tj. nadogradnju postojeće proizvodne prakse kroz tehnološka usavršavanja. U perspektivi je veoma izgledno da će se ona razviti u kvalitativni pomak i na nivou društvenih odnosa.

6. Mogućnost rešavanja problema rastućih društvenih nejednakosti.

Razvoj savremenih tehnologija, obuhvaćenih onim što danas nazivamo

Industrija 4.0, potencijalno stvara ambijent u kojem je moguće relativno neograničeno uvećavanje proizvoda uz sve veće potiskivanje živog rada. To, nesumnjivo, utiče na povećavanje društvenih nejednakosti, učešća prekarnog rada i trajne nezaposlenosti u ekonomskom životu i promena odnosa društvene moći u kojima se ista koncentriše u rukama onih koji poseduju krupan kapital. U takvim uslovima je veliko pitanje šta nosi bliska budućnost i kakva je perspektiva običnih ljudi koji su prinuđeni da rade za druge.

Ovde je moguće ponuditi više odgovora koji se kreću u rasponu od skraćivanja radnog vremena, što bi omogućilo pristup radu većem broju ljudi, pa sve do ideje o uvođenju obaveznog bezuslovnog prihoda za sve građane. Druga navedena varijanta bi mogla biti jedno od mogućih rešenja ozbiljnih problema, podstaknutih razvojem automatizacije, brzim promenama na tržištu rada, rastućim društvenim nejednakostima i siromaštvom koje prati sve jači osećaj isključenosti i nemoći koji, već danas, pogađaju radnike u različitim delovima sveta a koji, perspektivno, postaju sve zaoštreniji i prete da ugroze egzistencijalnu sigurnost velikog broja onih koji se nalaze na nižim nivoima socijalno-klasne hijerarhije društva, ali i ne samo njima.


163

O ovoj temi se danas mnogo razmišlja i ona se posmatra iz različitih uglova [30]. Otvoreno je pitanje da li obavezan bezuslovni prihod predstavlja zakrpu u budžetu velikog broja onih koji imaju male ili nikakve prihode ili je reč o jednom od mogućih koncepata za prevazilaženje socijalnih problema koje donosi ubrzani tehničko-tehnološki razvoja čiji se vrhunac, već danas vidi u razvoju Industrije 4.0 ili preciznije u primeni robotike, automatizacije i veštačke inteligencije u obavljanju svakodnevne industrijske proizvodnje ali i mnogih uslužnih delatnosti.

Ako sve ovo dovedemo u vezu sa širim socijalnim i teorijskim kontekstom, prisutnim u društvenim naukama još od polovine XIX veka, možemo postaviti pitanje da li je ova ideja na tragu Marksove vizije komunizma. Drugim rečima, pitanje se može postaviti u formi: da li nove tehnologije otvaraju prostor za stvaranje boljeg, humanijeg, društva ili su samo instrument daljeg porobljavanja i eksploatacije ogromne većine od strane malobrojnih vlasnika, uglavnom krupnog, kapitala. Čini se da Marksova ideja, koja se provlači kroz sva njegova ekonomska dela, da je finale istorijskog razvoja stvaranje društva u kojem će svako moći da radi u skladu sa svojim mogućnostima a da dobija prema potrebama, po prvi put prestaje da bude obična utopija i da sada dobija realne obrise. Koliko god danas ova pretpostavka izgledala utopijski, i samo predstavljala filozofski ideal, toliko je, sa najnovijim tehnološkim razvojem, ne možemo ni olako odbaciti

Marks je, generalno, zastupao stanovište da će idealno društvo, komunizam kako ga je on nazivao, nastati tek kada kapitalizam maksimalno razvije svoje snage. S druge strane, Lenjin je zastupao suprotnu tezu, da lanac kapitalizma puca temo gde je najtanji. Sticajem istorijskih okolnosti, Lenjin je pokrenuo prvu revolucija koja je, intencionalno, trebalo da dobije atribut socijalističke. Umesto toga uspostavljena je njena suprotnost, sistem koji je najviše ličio na neku vrstu državnog kapitalizma oligarhijskog tipa [31] [32] koji nije daleko odmakao od klasičnog kapitalizma XIX veka. Taj sistem, kasnije nazvan realni socijalizam, je diskreditovao Marksovu ideju ali i čitavu socijalističku praksu istočnoevropskih zemalja. Pojam diktature proletarijata, koji je Marks samo uzgred spominjao a Lenjin razvio do krajnjih konsekvenci [33], u praksi istočnoevropskih država je postao sinonim za novi oblik diktature koji je sprovodila političko-partijska birokratija .

Danas, kada uporedimo Marksove i Lenjinove stavove i dovedemo ih u kontekst savremenog tehnološkog razvoja (Industrije 4.0), možemo pretpostaviti da Marksova ideja nije neostvariva i nije besmislena. Drugim rečima, društvenim naukama je danas potrebno novo čitanje Marksa i njegovo čišćenje od Lenjinovog nasleđa i prakse realnog socijalizma i naravno akcenat treba staviti na dela zrelog Marksa.

Ako Marksovo shvatanje komunizma povežemo sa idejom redistributivne pravde, možemo lako doći do stanovišta da je revolucija o kojoj je govorio Marks i koju je u svojim teorijskim radovima stalno odlagao, kako je postajao stariji i naučno zreliji, nešto što može da bude delo ne toliko radničke klase, koliko proizvod političke pronicljivosti svih onih snaga koje imaju, kao razvojni i politički cilj, redukovanje društvenih nejednakosti.


164

Logika kapitala je usmerena ka profitu i eksploataciji. To je moment koji je Marksa naveo na ideju revolucionarnog rušenja kapitalizma i uspostavljanja diktature proletarijata. Mladi Marks je revoluciju shvatao kao oružanu pobunu. U starijim godinama je uviđao da je realno da dođe do neke vrste savezništva sveta rada i sveta kapitala. Revolucionarni pokreti XX veka su se, uglavnom, bazirali na idejama mladog Marksa i otuda su socijalističke revolucije, u dugoročnoj perspektivi, doživljavale fijasko. S druge strane, socijalističke ideje su se uspešno ostvarivale u zapadnoevropskim zemljama. Zlatno doba za radničku klasu, iz sedamdesetih, je očigledan primer da povezivanje napredne tehnologije sa idejom socijalne pravde može da da dobre rezultate.

Tek sada, sa razvojem koncepta Industrije 4.0, počinje da se nazire mogućnost revolucionarne transformacije u kojoj primena revolucionarne sile ne mora biti nužnost. Naprotiv, svi prethodni koncepti razvoja industrijskog načina proizvodnje su zvanično prihvaćeni kao vidovi mirne i nenasilne revolucionarne prakse. Razvoj tehnologije već dva veka, iz temelja, menja način života. Marksova vizija komunizma sve više izgleda kao vrsta moguće realnosti. Ključna stvar koju treba uraditi je zauzdavanje kapitalističke gladi za profitom, koja je bila jedna od zvezda vodilja istorijskog razvoja kapitalističke klase.

Ono što je paradoksalno, i ideja preraspodele bogatstva se povremeno čuje čak i iz redova samih kapitalista (kroz ideju skraćivanja radnog vremena, obaveznog prihoda za sve, povremeno prelivanje dohotka na niže slojeve, progresivno oporezivanje najviših zarada, razne vidove socijalne odgovornosti ili filantropije i sl). Karakterističan primer takve prakse je apel Bila Gejtsa da milijarderi, ekstremno bogati, usmere svoje prihode ka humanitarnim akcijama umesto ka ličnoj potrošnji. Veći broj njih se ovome i odazvao. Centri političke moći nekih od, ekonomski i tehnološki, najrazvijenijih zemalja sveta, koje sebe nazivaju socijalnim, su već odavno pokrenuli praksu progresivnog oporezivanja najbogatijih.

Praktično, ideja redistributivne pravde, postaje u velikoj meri izvodiva ako je dovedemo u kontekst današnjeg shvatanja Industrije 4.0 iz koje se sve više izbacuje čovek kao proizvodna snaga. S druge strane, u takvoj industrijskoj organizaciji se stvara proizvod velike vrednosti. Sada je samo pitanje mere šta je razumno ostaviti vlasniku kapitala a šta treba preusmeriti na ostatak društva, koje mu je omogućilo da obavlja svoju privrednu delatnost i, da stiče enormne prihode koji višestruko nadmašuju njegove potrebe.

Naravno, da bi sve gore navedeno postalo realno, potrebno je da se steknu određene okolnosti kao što su globalna ravnomernost privrednog razvoja, smanjena trka u naoružanju i političkih nesuglasica proizišlih iz ideološke sukobljenosti različitih civilizacija [34] i, iznad svega, podsticanje sveta kapitala na socijalno odgovorno poslovanje i podelu bogatstva. Naravno, ovde se spisak ne završava a ključni problem je u tome što svi navedeni ali i mnogi drugi zahtevi, još uvek, izgledaju kao nemoguća misija. Do njihovog rešavanja, praksa obaveznog prihoda više liči na nekadašnje eksperimente socijal-utopista, poput Roberta Ovena, koji su lokalnog karaktera i ne mogu biti implementirani u svakodnevnu praksu zbog konkurencije onih kojima je krajnji cilj privredne aktivnosti koncentracija i


165

centralizacija kapitala radi daljeg zgrtanja ekonomske i političke moći. Ono što njima ide na ruku je enorman i nekontrolisan populacioni rast čija posledica je neprestano uvećavanje društvenih nejednakosti. Ključni problem je, još uvek, kako obavezati najbogatije da učestvuju u preraspodeli bogatstva a da to ne bude izigrano globalnim razmimoilaženjem nacionalnih fiskalnih politika.

7. Literatura [1] Kagermann, H., Lukas, W.-D., &Wahlster, W. Industrie 4.0: Mit dem Internet

der Dinge aufdem Wegzur 4. industriellen Revolution. VDI Nachrichten, (13), 3–4. 2011. http://www.vdi-nachrichten.com/Technik-Gesellschaft/Industrie-40-Mit-Internet-Dinge-Weg-4-industriellen-Revolution

[2] Kagermann, H., Wahlster.W. and Johannes, H. Recommendations for Implementing the Strategic Initiative INDUSTRIE 4.0. Forschungsunion. 2013.

[3] Mrugalska, B. and Wyrwicka, M.K. Towards Lean Production in Industry 4.0. Procedia Engineering 182. 2017. pp. 466–473.

[4] European Commission. Industry in Europe: Facts & figures on competitiveness & innovation. Brussels. 2017. p. 14. Doi:10.2777/899824

[5] Fernández-Miranda, S.; Marcos, M.; Peralta, M.; and Aguayo, F. The challenge of integrating Industry 4.0 in the degree of Mechanical Engineering. Manufacturing Engineering Society International Conference. MESIC 2017. 28-30 June, Vigo (Pontevedra), Spain. Procedia Manufacturing, vol. 13, 2017. pp. 1229-1236. DOI: 10.1016/j.promfg.2017.09.039

[6] Nikolić, Gojko. Je li Indusrija 5.0 odgovor na industriju 4.0 ili njen nastavak?. Plytechnic & Design. Vol. 6, No. 2. 2018. DOI: 10.19279/TVZ.PD.2017-6-2-01

[7] Beker Ivan. Univerzitet i Industrija 4.0. Lin transformacija i digitalizacija privrede Srbije. Beograd: Fakultet organizacionih nauka. 2019. str. 10-19.

[8] Karabegović, Isak V.; Karabegović, Edina M. Implementacija „Industrije 4.0“ primjenom robota i digitalne tehnologije u proizvodnim procesima u Kini. Tehnika – Mašinstvo vol. 67. br. 2. 2018. str. 225-231. DOI: 10.5937/tehnika1802225K

[9] Ricardo, David. On the Principles of Political Economy and Taxation. Batoche Books, Kitchener.2001. p. 284.

[10] Marks, Karl (1987): Kapital. Prosveta. Beograd 1987. [11] Keynes, John Maynard: Essays in Persuasion, W. W. Norton & Company,

New York and London. 1961. p. 364. [12] Miladinović, Slobodan. Radikalizacija društvenih nejednakosti – otvoreno

pitanje, u Globalizacija i glokalizacija (priredili Uroš Šuvakovič, Vladimir Čolović i Olivera Marković Savić), Srpsko sociološko društvo, Beograd, Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Institut za političke studije, Beograd, 2017. str. 483-496.


166

[13] Miladinović, Slobodan. Prekarizacija rada i prekarijat kao posledice savremenog razvoja, Tehnologija kultura i razvoj 25, Udruženje Tehnologija i društvo. Institut Mihajlo Pupin, Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije. Beograd, 2018. str. 62 - 78.

[14] Miladinović, Slobodan. Prinudne migracije i njihove socijalne implikacije, Savremene migracije i društveni razvoj: Interdisciplinarna perspektiva, Beograd. Srpsko sociološko društvo. Institut društvenih nauka, Filozofski fakultet u Beogradu. 2018. str. 229 – 244.

[15] Standing, Gay: The precariat – The New The New Dangerous Class. Bloomsbury Academic, London. 2011.

[16] Guy Standing. A Precariat Charter: From Denizens to Citizens. London: Bloomsbury Academic. 2014.

[17] Ružica, Miroslav: Prekarijat, nova opasna klasa, Biznis & finansije, broj 86. april. 2012. http://bif.rs/2012/08/prekarijat-nova-opasna-klasa/

[18] Seymour, Richard. ‘We Are All Precarious – On the Concept of the ‘Precariat’ and its Misuses’. 2012 http://www.newleftproject.org/index.php/site/article_comments/we_are_all_precarious_on_the_concept_of_the_precariat_and_its_misuses

[19] Armstrong, K. et al. Preparing tomorrow’s workforce for the Fourth Industrial Revolution For business: A framework for action. Deloitte Global and the Global Business Coalition for Education. 2018. https://www2.deloitte.com/global/en/pages/about-deloitte/articles/gx-preparing-tomorrow-workforce-for-the-fourth-industrial-revolution.html

[20] Miladinović, Slobodan. Ima li mesta za sve: socijalne implikacije savremenog populacionog rasta. Društvo i prostor: Urbani i ruralni prostor; Ekonomski, pravni i organizacioni prostor, Beograd: Srpsko sociološko društvo. Institut za uporedno pravo. Novi Sad: Filozofski Fakultet. 2015. str. 390 – 403.

[21] European Parliament. Precarious Employment in Europe: Patterns, Trends and Policy Strategies. Brussels. 2016. http://www.europarl.europa.eu/studies

[22] Jovanović-Gavrilović, Biljana; Radivojević, Biljana (2017): Obrazovanje stanovništva za budućnost i budućnost obrazovanja. Stanovništvo. 55(1) 2017. 63-85. https://doi.org/10.2298/STNV171106006J

[23] Smith, Adam. An Inquiry Into the Nature and Causes of the Welth of Nations. Edited by S. M. Soares. MetaLibri Digital Library. 2007.

[24] Bourdieu, Pierre (1986): The Forms of Capital. Richardson, J. G. (ed): Handbook of Theory and Research for the Sociology of Education, Greenwood Press, New York. 1986. pp. 241-258.

[25] Eurostat (2019a): https://ec.europa.eu/eurostat/databrowser/view/sdg_04_60/default/table?lang=en

[26] Eurostat (2019b): http://reports.weforum.org/global-competitiveness-report-2019/competitiveness-rankings/#series=GCI4.SUBIDXB


167

[27] Eurostat (2019c): http://reports.weforum.org/global-competitiveness-report-2019/competitiveness-rankings/#series=GCI4

[28] Meyer, H. No Need For Basic Income: Five Policies To Deal With The Threat Of Technological Unemployment, 27 March 2017. https://www.socialeurope.eu/2017/03/no-need-basic-income-five-policies-deal-threat-technological-unemployment

[29] Šešlija, Dragan; Milenković, Ivana; Rade Doroslovački, Rade; Vladimir Katić, Vladimir; Vilotić, Dragiša; Kolaković, Srđan; Kovačević, Ilija. Od digitalne proizvodnje do digitalnog obrazovanja. XXIV Skup Trendovi razvoja: “Digitalizacija visokog obrazovanja”, Kopaonik, 21. - 23. 02. 2018. http://www.trend.uns.ac.rs/stskup/trend_2018/radovi/UP.1/UP.1-2.pdf

[30] Gentilini, Ugo at all Exploring Universal Basic Income: A Guide to Navigating Concepts, Evidence, and Practices, Washington: World Bank Group. 2019.

[31] Stojanović, Svetozar. Etatistički mit socijalizma. Praxis 1–2. 1967. [32] Stojanović, Svetozar. Još jedanput o etatističkom mitu socijalizma.

Socijalizam 1. 1968. [33] Lenjin, Vladimir Iljić. Država i revolucija. Beograd : Prosveta. 1983. [34] Huntington, Samuel P. The clash of civilizations and the remaking of world

order. Simon & Schuster Inc. New York. 1996.

Potencijal društvenih mreža u obrazovanju inženjera _____________________________________________________________________

168

Ivona Živković61, Nikola Petrović62

POTENCIJAL DRUŠTVENIH MREŽA U OBRAZOVANjU INŽENjERA

Apstrakt: Namera ovog rada je da istraži potencijal društvenih mreža u

obrazovanju inženjera. Društvene mreže su pozicionirane u okviru ličnog okruženja za učenje, te je ukazano na njihovu ulogu u formalnom i neformalnom obrazovnom procesu. Pored teorijskog okvira koji se tiče učenja podržanog tehnologijama, mogućnosti takvog učenja, rad će pružiti uvid i u empirijske podatke. Izloženi su nalazi dela istraživanja sprovedenog u oktobru 2019. godine na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, na uzorku od 452 studenta prve godine. Cilj istraživanja je sticanje uvida u percepciju mladih o korišćenju društvenih mreža i interneta, kao i povratni uticaj koje ove mreže imaju na određene prakse kod mladih. Rezultati ovog istraživanja ukazuju na potencijal društvenih mreža u obrazovnom procesu mladih inženjera i potencijalne smerove njegovog iskorišćenja.

Ključne reči: obrazovanje, društvene mreže, e-učenje, inženjeri

THE POTENTIAL OF SOCIAL NETWORK IN EDUCATION OF ENGINEERS

Abstract: The purpose of this paper is to explore the potential of social networks in the process of education of engineers. Social networks are positioned within a personal learning environment, so we will focus on their role in the formal and non-formal educational process. Beside the theoretical framework which is focused on technology-supported learning and the possibilities of such learning, the paper will also provide insight into empirical data. The paper will represent the findings of empirical research conducted in October 2019 at the Faculty of Organizational Sciences, University of Belgrade, on a sample of 452 first-year students. The aim of the research is to gain insight into student’s perceptions and usage of social networks and the Internet, as well as the feedback that these networks

61 Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu, [email protected] 62 Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu, [email protected]


169

have on certain practices in students’ lives. The results of this research indicate the potential of social networks in the educational process of young engineers and the potential directions of its utilization.

Key words: education, social networks, e-learning, engineers 1. Uvod Komunikacija posredstvom tehnologija postala je važan način socijalizacije među mladima. Povezivanje se vrši putem društvenih mreža, koje potom služe i kao platforme za brzu komunikaciju. Istraživačko pitanje u osnovi ovog rada je kakav je potencijal popularnih društvenih mreža u obrazovanju mladih inženjera. Odgovor je ponuđen kroz zaključke zasnovane na teorijskom i empirijskom istraživanju teme.

Učenje pomoću društvenih mreža nužno transformiše obrazovni proces i proces učenja. Ta tvrdnja postaje jasna kada pođemo od definicije učenja podržanog tehnologijama (Technology enhances learning- TEL) koje osim što predstavlja primenu tehnologija zarad unapređenja učenja i podučavanja kroz postizanje promena na operativnom, kvantitativnom i kvalitativnom nivou [15], važi i za “složenu i često problematičnu konstelaciju društvenih, tehnoloških i obrazovnih promena” [2].

Promene koje donosi oslanjanje na tehnologiju u zavisnosti od konteksta donosi različite prednosti, među kojima su [23]: povećanu prilagodljivost potrebama krajnjeg korisnika, unapređeno praćenje aktivnosti korisnika, konzistentnost treninga za globalnu primenu, smanjene troškove i skraćeno vreme isporuke. Ipak, problemi e-učenja su brojni i opširnije diskutovani u narednom poglavlju, poput osećaja izolacije i dezorijentacije kod učenika.

Kao poseban izazov kada je u pitanju učenje putem društvenih mreža nameće se postizanje angažovanosti korisnika, odnosno učenika. Često se korisnici pronalaze samo u ulozi konzumenta, a ne učesnika. Ipak, društvene mreže svoj pun potencijal postižu kroz primenu principa kolaborativnog učenja i razvoj participativne digitalne kulture što zahteva određeni nivo angažovanosti. Poseban deo rada tiče se smernica za postizanje angažovanosti u virtuelnom okruženju.

U poslednjem delu rada su predstavljeni rezultati empirijskog istraživanja sprovedenog na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, a potom su rezultati integrisani sa teorijskim nalazima u zaključku rada.

2. Društvene mreže i lično okruženje za učenje

Lično okruženje za učenje (Personal learning environment- PLE) je tehnički i pedagoški/andragoški koncept [1] koji se javlja kao odgovor na novi pristup učenju u kome je naglašena uloga stvaranja veza između elemenata okruženja. Svaka osoba suočena sa zahtevima da kontinuirano uči stvara mrežu sačinjenu od alata, zajednica i servisa koje koristi u procesu učenja [6]. Primer elemenata PLE-a predstavljaju alati za pretraživanje akademske građe, alati za video hosting, zajednica stručnjaka iz oblasti itd.


170

Jedan od elemenata PLE-a su društvene mreže koje predstavljaju medij za povezivanje i deljenje sa drugim korisnicima interneta [6]. Broj učenika koji koriste društvene mreže je u konstantnom porastu [6] što predstavlja jasan signal da se njihova uloga u procesu učenja ne sme zanemariti. Shodno tome, organizatori obrazovnog procesa podstiču uključivanje društvenih mreža u obrazovni proces [10] i na taj način društvene mreže postaju obavezni element ličnog okruženja za učenje.

Prednosti koje donosi primena platformi za društveno umrežavanje odnose se na podsticanje procesa samoregulisanog učenja, integrisanje formalnog i neformalnog obrazovnog procesa kao i razvoj kulture participacije [6]. Formalno obrazovanje obuhvata učenje i obrazovanje u školskim institucijama, a neformalno obrazovanje učenje i obrazovanje van školskih institucija koje nije nužno praćeno diplomom. Pored toga prepoznaje se i informalno učenje, koje se dešava kroz personalnu interakciju i participaciju, odnosno spontano, kada učenik nije imao nameru da se posveti učenju.

3. Problemi učenja podržanog tehnologijama (TEL)

Učenje u tradicionalnom okruženju se u mnogome razlikuje od učenja podržanog tehnologijama, te je i iskustvo koje učenik ima bitno drugačije kada se podučavanje realizuje u učionici i kada je isporučen putem računara. Istraživanje doživljaja učenja u virtuelnom okruženju je naročito važno jer za razliku od modela licem-u-lice prosvetni radnik nema neposredan kontakt sa učenicima. U literaturi je često navođeno razmatranje iskustva u virtuelnom prostoru prema kome su korisnici prosto podeljeni na digitalne domoroce i doseljenike [20]. Prvoj grupi pripadaju generacije koje su odrasle koristeći pametne telefone i računare u svakodnevnom životu, a drugoj one koje su se sa ovom ekspanzijom susrele u kasnijem dobu života. Domorocima je virtuelno okruženje mesto gde se osećaju samopouzdano, što nije nužno slučaj sa doseljenicima.

Ipak, upućene su brojne kritike ovako konciznoj podeli koje sumira Vajt [25] i predlaže prelazak na posetioce i rezidente, pri čemu se pripadnost grupi određuje samo na osnovu ponašanja prilikom upotrebe tehnologije, bez obzira na generacijski faktor. Rezidenti su srećni kada se konektuju na internet i osećaju pripadnost virtuelnoj zajednici, kao i slobodu da sa njom podele svoje stavove. Iako nisu direktno vezana za kontekst učenja takva rasprostranjena shvatanja su značajna jer ukazuju na postojanje određenog broja ljudi, potencijalno učenika, kojima virtuelno okruženje po sebi predstavlja izazov. Ovo nas vraća dilemi, često zanemarenoj u literaturi koja se bavi e-učenjem: da li je za neke učenike tradicionalno okruženje jedini dobar izbor?

Istraživanja ukazuju na osećaj straha i anksioznosti, naročito na početku kursa [5]. Kada su u pitanju masovni otvoreni online kursevi odustajanje nakon registrovanja predstavlja jedan od osnovnih problema, a kao potencijalni uzroci izdvajaju se nedostatak interakcije sa tutorima i neadekvatan pedagoški pristup [14]. Nedostatak kontakta čini da se učenici osećaju izolovano u virtuelnom okruženju, a dalje posledice su dezorijentisanost i pad motivacije [17]. Dakle, čak i kada prevaziđemo inicijalnu barijeru, otpor prema virtuelnom okruženju uopšte, samo


171

registrovanje, odnosno otpočinjanje kursa, ne garantuje da će do učenja doći. Visoka stopa odustajanja (“drop out”), bilo zbog anksioznosti, izolacije ili drugih razloga, prati učenje podržano tehnologijama.

Kada se osećaj otuđenosti poveže sa otežanim snalaženjem u okruženju za učenje nastaje situacija po definiciji bliska sagorevanju (“burnout”) koje podrazumeva neprijateljski i otuđen odnos zaposlenog prema poslu koji obavlja [4]. Iako se istraživanja o sagorevanju u virtuelnom prostoru uglavnom odnose na edukatore [8, 18] osnovano je pretpostaviti da se neprijatno iskustvo učenja javlja kao faktor rizika za sagorevanje učenika. Pretpostavka da učenici, naročito mlađe generacije, uspešno koriste savremena tehnološka rešenja za podršku učenju opravdano se preispituje. Traga se za paternima angažovanosti i efikasnosti pri upotrebi računara kod učenika [9]. Ono što je bilo intuitivno jasno, potvrđeno je i kroz podatke: u virtuelnom okruženju, baš kao i u tradicionalnom, postoje velike razlike u ponašanju između učenika.

Svi navedeni problemi rezultuju situacijom u kojoj ne dolazi do učenja. Razlozi za to su nesklonost ka virtuelnom okruženju, strah, anksioznost, osećaj izolovanosti i otuđenosti. Prosvetnim radnicima je znatno teže da prepoznaju ove probleme nego kada su svi učesnici u neposrednom kontaktu, pa je i preduzmanje pravovremene, korektivne akcije dovedeno u pitanje. U nastavku ćemo razmatrati kako se na probleme učenja u virtuelnom okruženju može odgovoriti sa ciljem postizanja veće angažovanosti učenika.

4. Angažovanost u virtuelnom okruženju za učenje

Iako uključenost moramo da posmatramo kao celovit konstrukt možemo napraviti razliku između uključenosti na kognitivnom, emotivnom i nivou ponašanja [7, 3]. Razlika se odnosi na nivo na kom se manifestuje posvećenost učenju. Kognitivna uključenost podrazumeva ulaganje truda da se određeni materijal razume i zapamti, emotivnu dimenziju karakterišu afektivna stanja poput osećaja pripadanja grupi za učenje, dok se na nivou ponašanja posvećenost ispoljava kroz konkretne akcije kao što je učestvovanje u nastavnim aktivnostima na primer.

U virtuelnom okruženju jedan od ključnih faktora koji doprinose uključenosti učenika jeste asinhronost komunikacije. Naime, ukoliko studenti imaju više vremena da kontempliraju nad informacijama i instrukcijama povećava se mogućnost za kritičko i reflektivno mišljenje, što korespondira sa višim nivoom uključenosti [21]. Na uključenost učenika pozitivno utiče kada su materijali dostupni pre početka kursa, odnosno studenti su se izjasnili kao uključeni već pri prvom susretu sa materijalima za učenje [5]. Prethodni primeri ukazuju na ulogu interakcije, između učenika i materijala za učenje, u postizanju angažovanog ponašanja.

Sagledavanje socijalne dimenzije učenja u virtuelnom okruženju vodi ka prepoznavanju značaja interakcije na relaciji učenik-učenik i učenik-instruktor. Saradnja prilikom učenja, odnosno kolaborativnost, je sastavni deo mnogih online kurseva, a podstiče uključenost u virtuelnom okruženju jer upućuje učenike jedne na druge [24]. Ovaj zaključak je u skladu sa konstruktivističkim pristupom učenju koji za


172

idealan scenario prepoznaje situaciju u kojoj su svi učesnici u međusobnoj interakciji i razmenjuju informacije koje se tiču tematske jedinice i „društvenih odnosa“ [5 ,12]. U kontekstu samo-regulisanog učenja učestvovanje u kolaboraciji se navodi kao ključna karakteristika angažovanja [11]. Empirijski nalazi, takođe, podržavaju ovu ideju. Pripadnost zajednici za učenje je u pozitivnoj vezi sa angažovanošću učenika, njihovim performansama i postizanjem ciljeva učenja [26].

Ipak, neoprezno je izjednačiti učestvovanje u online diskusijama sa visokim nivoom angažovanja učenika. Kada na osnovu ponašanja u diskusiji želimo da procenimo koliko je osoba zainteresovana za učenje, pored broja komentara, neophodno je da razmotrimo i njihovu prirodu. Na ovoj ideji je bazirano istraživanje [27] koje kategoriše komentare prema Blumovoj taksonomiji, od onih koji nude uvid u činjenično stanje, pa sve do evaluativnih, koji donose sumativan sud o predmetu diskusije. U zavisnosti od zastupljenosti poruka iz različitih kategorija procenjuje se i nivo kognitivne uključenosti učenika. Hipoteza da je nivo kognitivne uključenosti u vezi sa tipom interakcije nije potvrđena.

Novom paradigmom za angažovanost u virtuelnom okruženju proglašava se gejmifikacija iskustva [13]. Gejmifikacija procesa učenja otvara nove mogućnosti u postizanju angažovanosti učenika kroz uvođenje mehanizama i dinamike karakterističnih za video igrice u izvršavanju zadataka [19]. Pozitivan efekat gejmifikacije na uključenost učenika pokazalo je i istraživanje u kome je lično okruženje za učenje grupe studenata obogaćeno alatima sa elementima igre [22]. Implementirana su rešenja za praćenje komunikacije između studenata i napretka u razvoju kognitivnih veština sa mehanizmom “odlikovanja” studenata različitim virtuelnim bedževima za poželjno ponašanje.

Ukoliko se virtuelno okruženje za učenje prilagođava karakteristikama zaposlenog iskustvo učenja postaje lakše i intuitivnije. Pod karakteristikama se podrazumevaju kognitivni stil, stil učenja, preference u upotrebi resursa, sklonost ka komunikaciji i sl. Potvrđena je veza između uključenosti učenika i prilagođavanja okruženja kognitivnom stilu [16]. Adaptivnost u tom kontekstu predstavlja sposobnost prilagođavanja okruženja ili sistema karakteristikama učenika, pri čemu proces vodi sistem, a ne učenik. Dakle, učenik ne podešava sistem u odnosu na svoje potrebe, već se one prepoznaju na osnovu podataka i sistem samostalno (ili uz asistenciju edukatora) odgovara na njih.

Pravila koja važe za povećane angažovanosti virtuelnom okruženju za učenje su očigledno slična onim koja se koriste u tradicionalnom okruženju. Ostaviti učeniku dovoljno vremena da se upozna sa materijalima, idealno da upravlja dinamikom kursa, podsticati diskusiju, prilagoditi sadržaje za učenje i uneti elemente igre u proces učenja. Na edukatorima je da primenom ovakvih mera upravljaju procesom učenja i angažovanošću učenika u elektronskom okruženju za učenje. Društvene mreže pojavljuju se kao jedan od alata kojim se to može postići. Izazov je kako učenike podstaći da aktivno učestvuju i doprinose, umesto da pasivno konzumiraju sadržaje.


173

5. Nalazi empirijskog istraživanja

Tokom oktobra 2019. godine sprovedeno je istraživanja među studentima prve godine Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, budućih inženjera organizacionih nauka. Cilj ovog istraživanja bio je da se ispitaju navike i obrasci ponašanja studenata u sajber prostoru. U tu svrhu u ovom istraživanju korišćen je upitnik kao istraživački instrument u online formi, koji se sastojao od 61 varijable. Najveći deo upitnika bio je u formi petostepenih Likertovih skala, tačnije fokusirao se na merenje stepena slaganja sa određenim stavovima vezanim za upotrebu interneta i društvenih mreža. Pored toga od studenta smo pokušali da saznamo na koji način koriste interenet i u koju svrhu posećuju online platforme za društveno umrežavanje. Takođe, pokušali smo da uvidimo koliki je opseg vremena koje studenti provode na onih mrežama i generalno interentu.

Poći ćemo od demografskih karakteristika uzorka koji je obeležen, pre svega, nešto većim procentom studentkinja (61%) nego li studenata (39%). S obzirom na činjenicu da se radi o prvoj godini studija prosečna starost sudenata koji su ušli u uzorak ovog istraživanja je nešto preko 18 godina. Ispitali smo i materijalno stanje studenta, međutim iako se radi o subjektivnoj proceni bitno je navesti da je 16% studenata materijalno stanje svog domaćinstva označilo kao ispod prosečno, dok većina (72%) smatra da su materijalni uslovi njihovog domaćinstva prosečni. Ostatak od 7% smatra da oni i članovi njihovog domaćinstva žive iznad proseka, dok 5% studenata nije bilo u mogućnosti da oceni materijalni status svog domaćinstva.

Očekivano, najveći deo ispitivane populacije studenata dolazi iz gradskih sredina, čak 81% njih. Znatno manje, tačnije 13% studenata dolazi iz prigradskih oblasti, dok je svega 6% ispitanih studenata navelo da dolazi iz seoskih sredina. Ovome treba dodati i da gotovo polovina ispitanih studenta dolazi iz grada veličine preko 100.000 stanovnika, što zapravo predstavlja populaciju iz pet najvećih gradova u Srbiji.

Istraživanje je započeto sa bazičnim pitanjima koja se tiču vremena koje studenti provode u konzumaciji sadržaja na internetu, kao i na društvenim mrežama na kojima poseduju aktivne profile. Faktor vremena se u ovom slučaju uzima kao veoma bitan, s obzirom na činjenicu da je preokupiranost Internetom i sadržajima koje nam ova mreža pruža, među kojima je i korišćenje online platformi za društveno umrežavanje, izuzetno zastupljeno u modernom dobu. Naime, prosečno vreme koje student prve godine Fakulteta organizacionih nauka provede u toku jednog dana na internetu, prema subjektivnoj proceni, iznosi 4,5 sati. Dakle, suočavamo se sa nalazom da prosečan student u toku jednog dana provede gotovo petinu svog vremena na internetu. Ako uzmemo u obzir da se u snu i odmaranju provede oko 8 sati u toku jednog dana možemo doći do zaključka da prosečan student u toku jednog dana provede više od trećine vremene na interenetu, vremena koje može biti potrošeno na bilo koji drugi produktivan način. Naravno, ne treba biti preterano determinističan u donošenju ovakvih zaključaka s obzirom na to da je vreme provedeno na internet ne nužno samo gubljenje vremena. Kao što je bilo reči u redovima iznad interenet ima ogroman potencijal, među kojima je jedan od najbitnijih mogućnost za sticanje novih


174

znanja. Međutim, posmatrajući naredne nalaze do kojih smo ovim istraživanjem došli zaključujemo da ipak postoji razlog za brigu koja je uzrokovana preteranom količinom vremena koju studenti provode na internetu.

Naime, u toku jednog dana studenti provedu još 2,3 sata na svojoj omiljenoj društvenoj mreži. Dakle, polovina vremena koju student provede na interenetu u toku dana odlazi na konzumaciju sadržaja koji se nalaze na društvenim mrežama. Tačnije na jednoj od društvenih mreža koju student najčešće posećuje i koju smatra svojom omiljenom. Iz daljih nalaza možemo zaključiti da studenti koji poseduju više od jedne društvene mreže, na kojima imaju aktivan profil, predstavljaju većinu. Dakle, vremenu od 2,3 sata koje u proseku provode na svojoj omiljenoj društvenoj mreži treba dodati i ono vreme koje se provodi na ostalim profilima, odnosno platformama na kojima poseduju aktivne profile. Ovim nalazom dolazimo do zaključka da je većina vremena koju studenti provedu na internetu zapravo vreme koje odlazi na konzumaciju sadržaja na društvenim mrežama.

Kod dobijenih rezultata bitno je obratiti pažnju na još dve stavke. Prvo, radi se o subjektivnoj proceni studenata o vremenu koje provedu na internetu, dakle postoji velika mogućnost da se realno vreme koje provode na internetu u mnogome razlikuje od njihove procene vremena koje provode na interentu i online platformama za umrežavanje. Drugo, vremenu koje studenti provode na svojoj omiljenoj društvenoj mreži treba dodati i vreme koje studenti provedu u konzumaciji sadržaja na drugim online platformama za društveno umrežavanje na kojima poseduju korisničke naloge. Dakle, vreme koje ukupno u toku dana odlazi na korišćenje online platformi za društveno umrežavanje u realnosti bi za većinu studenata, prema našoj pretpostavci, bilo duže.

Značajno bi bilo navesti i prosečni broj godina sa koliko je najveći broj studenata napravio nalog na nekoj od društvenih mreža. Naime, iako je propisana dozvola, tačnije starosno ograničenje, za korisnike društvenih mreža 13 godina63 možemo reći da je većina naših ispitanika prekršila ovo pravilo prilikom otvaranja prvog naloga na nekoj od društvenih mreža. Dakle, u proseku studenti su prvi nalog na nekoj od online platformi za društveno umrežavanje otvorili sa 11 godina, što je za dve godine manje od starosnog ograničenja koje je propisano za korisnike društvenih mreža.

Kako bismo mogli utvrditi potencijalno najefikasnije kanale, tačnije društvene mreže, koje mogu poslužiti u obrazovanju i edukaciji studenata značajno bi bilo uvideti za kojim društvenim mrežama studenti najčešće posežu. Online platforma za društveno umrežavanje koja beleži najveći procenat korisnika na svakodnevnom nivou je svakako Instagram. Tačnije, 93% studenata ovu mrežu koristi svaki dan, dok svega 3% napominje da je ne koristi nikada. Na drugom mestu, prema zastupljenosti upotrebe među studentima, nalazi se Youtube koji svakodnevno upotrebljava 81% studenta, a još 13% napominje da ovu mrežu koristi svaki drugi dan. Na drugoj strani skale nailazimo na ukupno 2% studenata koji sadržaje sa ove mreže ne konzumiraju nikada ili veoma retko. Dodatno, 4% je navelo da Youtube koristi jednom u par dana. 63 https://www.saferinternet.org.uk/blog/age-restrictions-social-media-services


175

Sledeća online platforma za društveno umrežavanje koja beleži značajan broj izuzetno aktivnih korisnika među studentima jeste Snapchat, koji svakodnevno posećuje 41% studenata. Ovome treba dodati i 7% onih koji ovu mrežu posećuju svaki drugi dan, što u zbiru predstavlja gotovo polovinu studenata koji ovu mrežu koriste veoma često.

Tabela 1: Učestalost korišćenja društvenih mreža među studentima Nikada Veoma

retko Jednom u par dana

Svaki drugi dan

Svakodnevno Ukupno

Youtube 1 1 4 13 81 100 LinkedIn 91 4 3 1 1 100 Pinterest 62 17 15 4 3 100 Snapchat 34 9 8 7 41 100 Twitter 81 8 5 2 4 100 Instagram 3 1 2 1 93 100 Facebook 14 37 23 11 15 100

Kada su u pitanju ostale društvene mreže čija je učestalost korišćenja ispitivana možemo uvideti da je nešto preko četvrtine ispitanih (26%) navela da Facebook koristi svakodnevno ili svaki drugi dan. Ipak možemo zapaziti da je značajniji procenat studenata naveo da Facebook koristi veoma retko (37%) ili nikada (14%). Dodatno, nešto manje od četvrtine ispitanika navelo je da Facebook koristi jednom u par dana. Treba napomenuti i podatak da izrazito malo studenata koristi mrežu Pinterest svakodnevno ili svaki drugi dan, a još manje posećuje Twitter.

Ipak mreža koja beleži najveći procenat studenata koji ne posećuju nikada, a koja svakako poseduje potencijal za učenje, jeste LinkedIn. Naime, 91% ispitivanih studenata navelo je da na ovoj mreži ne provodi vreme nikada, tačnije nikada je ne koristi. Na drugoj strani nailazimo na svega 1% onih koji je koriste svakodnevno i još 1% studenata koji navedenu mrežu koriste svaki drugi dan. Zanimljivo je i da veliki broj studenta ne zna za postojanje mreže LinkedIn koja služi za umrežavanje poslovnih partnera i klijenata, pored toga i deljenje velikog broja autorskih tekstova uskospecijalizovanih za pojedine oblasti. Pretpostavka je da će se broj studenta koji će početi aktivno da koriste ovu online platformu za društveno umrežavanje povećati na višim godinama studija.

U nastavku istraživanja studentima smo postavili diferencijalno pitanje koje se odnosilo na učestalost korišćenja društvenih mreža, kako bismo uvideli koja od navedenih online platformi za društveno umrežavanje beleži najveći broj korisnika među studentima. Ovim putem došli smo do nalaza da je Instagram online platforma za društveno umrežavanje koju koristi najveći broj studenta Fakulteta organizacionih nauka. Naime, 77% navelo je da svoje slobodno vreme najviše provodi na Instagramu, sledi Youtube, koji 19% navodi kao digitalnu platformu na kojoj provodi najviše vremena. Facebook se nalazi na trećem mestu, međutim ovu digitalnu platformu kao prvi izbor navodi svega 3% ispitanih studenta, dok je poslednji Snapchat sa svega 1% korisnika. Ostale digitalne platforme se ne pominju uopšte ili ih izdvaja zanemarljivi procenat ispitanih studenata.


176

Grafikon 1. Najčešće korišćene društvene mreže

Zanimljivo je napraviti i poređenje između virtuelnog i digitalnog sveta. Kao

što je bilo reči, postoje određene razlike između okruženja za učenje, odnosno razlike uslovljene okruženjem u kome student uči, bilo ono tradicionalno ili virtuelno. Isto tako od ispitanika smo želeli da dobijemo uvid u njihov odnos prema virtuelnom svetu i u kojoj meri se oni osećaju prijatno u takvom okruženju nego li u tradicionalnom, analognom. Iako je u 21-om veku reč o visoko tehnološki razvijenom svetu i sve većem uticaju tehnologije, a samim tim i interneta, na živote običnih ljudi, dobijamo rezultate koji svedoče o činjenici da studenti na kojima je ovo istraživanje sprovedeno ne pokazuju izrazito visok stepen prijatnosti kada je u pitanju provođenje vremena u virtuelnom svetu. Tačnije, svega 5% ispitanih studenata napominje da se delimično slaže sa tvrdnjom da se oseća prijatnije u virtuelnom nego stvarnom svetu, odnosno tradicionalnom okruženju. Ovome treba dodati i veoma bitan podatak, a to je da se nijedan od ispitanika nije u potpunosti složio sa ovom tvrdnjom.

Na drugoj strani nailazimo na preko polovine odgovora ispitanika koji su naveli da se sa tvrdnjom da se prijatnije osećaju u virtuelnom nego stvarnom svetu uopšte ne slažu (51%). Takođe, ovome treba dodati i nešto manje od trećine (30%) onih koji se sa navedenom tvrdnjom ne slažu. Nailazimo i na svakog devetog studenta koji je iskazao neodlučnost po datom pitanju, pa se tako sa tvrdnjom niti slaže niti ne slaže. Dakle, pretpostavke iznesene u redovima iznad koje se odnose na poteškoće sa kojima se studenti i profesori mogu susresti u virtuelnom svetu bi se na uzorku studenta koji su učestvovali u istraživanju vrlo verovatno mogu pokazati kao tačne s obzirom na to da je velika većina iskazala neslaganje sa tvrdnjom da se oseća prijatnije u virtuelnom nego li stvarnom, tradicionalnom, okruženju.

Naredni set podataka je od velikog značaja, a upravo ukazuje na činjenicu kako studenti percipiraju vreme koje provode na internetu i online platformama za društveno umrežavanje. Stoga od njih smo zatražili da nam kažu u kojoj meri se slažu sa tvrdnjom da do kasno u noć pretražuju internet stranice i koriste aplikacije na svom telefonu, uključujući i posetu društvenim mrežama. Naime, svaki deseti student organizacionih nauka se u potpunosti slaže sa tvrdnjom, dakle do kasno u noć vreme provodi na internetu i aplikacijama kao i online platformama za društveno umrežavanje. Dodatno, 37% studenta navodi da se delimično slaže sa datom tvrdnjom. Svaki deveti student je ponovo neodlučan, odnosno i slaže se i ne slaže sa navedenom


177

tvrdnjom. Na drugoj strani, 8% studenta iskazuje delimično neslaganje sa navedenom tvrdnjom, dok oko trećine navodi iskazuje potpuno neslaganje (31%).

Dobijeni nalazi zapravo ukazuju na činjenicu da gotovo polovina ispitanika (47%) vreme koje bi trebalo da provode u snu, koji je ključan faktor za normalno funkcionisanje, naročito mladog čoveka, zapravo provode u korišćenju interneta, aplikacija i online platformi za društveno umrežavanje. Pored ogromnog potencijala koje društvene mreže i internet, kao i različite aplikacije na našim telefonima, imaju evidentno je da su brojni i negativni efekti upotrebe navedenenog. Dakle, na ovom primeru možemo uvideti jednu od jedna od veoma loših posledica upotrebe interneta i društvenih mreža upravo utrošak vremena koje može biti iskorišćeno na znatno kvalitetniji i efektivniji način.

Grafikon 2: Osećam se prijatnije u virtuelnom nego stvarnom svetu

Grafikon 3. Dešava mi se da do kasno u noć pretražujem internet stranice ili koristim aplikacije (u%)


178

Dolazimo i do stavova za koje bismo mogli reći da ukazuju na postajanje određene doze anksioznosti koja je povezana sa upotrebom interneta i društvenih mreža. Naime, od studenata smo zatražili da nam kažu da li bi se osećali nervozno ili uznemireno ukoliko ne bi mogli da pristupe nekoj od svojih društvenih mreža. Dobijeni rezultati su sledeći: preko trećine (36%) navelo je da se uopšte ne slaže sa tvrdnjom, 28% iskazuje delimično neslaganje, 20% iskazuje neodlučnost po ovom pitanju, dok u zbiru 15% studenta izražava slaganje sa datim stavom. Rečju, značajno je više onih studenta koji ne bi imali osećaj nelagode, odnosno ne bi se osećali nervozno ili uznemireno ukoliko ne bi mogli da pristupe svojim društvenim mrežama. Posmatrajući zbirne podatke 64% onih koji izražavaju neslaganje sa stavom naspram 15% onih koji se sa stavom delimično ili potpuno slažu.

Dobijeni nalazi pružaju nam nešto pozitivniju sliku situacije sa upotrebom interneta i društvenih mreža. Tačnije vrlo bitan stav, koji zapravo meri stepen zavisnosti od društvenih mreža, ukazuje nam da je značajniji procenat studenata na onoj strani skale koja ne bi osećalo nervozno i uznemireno ukoliko ne bi mogli da pristupe nekoj od svojih društvenih mreža. Grafikon 4. Osećam se nervozno i uznemireno ukoliko ne mogu da pristupim nekoj od

svojih društvenih mreža (u%)

Sa druge strane kada je u pitanju pomisao da neko pristupa njihovim

društvenim mrežama možemo uvideti da raste procenat studenta koji se potpuno ili delimično slažu sa stavom da bi ova pomisao za njih bila izuzetno uznemirujuća. Tako je 9% ispitanih studenta iskazalo potpuno slaganje sa stavom da je za njih veoma uznemirujuća pomisao da neko pristupa njihovim profilima na društvenim mrežama bez njihove dozvole. Dodatno, 15% iskazalo je delimično slaganje sa navedenim stavom. Nešto manje nego u prethodnom slučaju, tačnije 14% studenta, iskazalo je neodređen stav po ovom pitanju odnosno niti se slažu niti se ne slažu sa navedenom tvrdnjom. Na drugoj strani skale nailazimo na zapravo veći procenat studenata koji iskazuju potpuno slaganje sa ovim stavom u odnosu na prethodni (38%), međutim značajno je manje studenta koji se delimično slažu sa ovim stavom u odnosu na prethodni (16%).


179

Grafikon 5. Pomisao da neko pristupa mojim profilima na društvenim mrežama za mene je vrlo uznemirujuća (u%)

Na kraju dolazimo do još jedne od negativnih posledica upotrebe interneta,

odnosno percepcije studenata o direktnim negativnim posledicama upotrebe interneta koje primećuju. Naime, svega četvrtina ispitanih studenata priznaje da često zanemaruje svoje obaveze, poput učenja, zarad provođena vremena na internetu. Tačnije, 3% studenata se u potpunosti slaže sa navedenom tvrdnjom dok 23% delimično podržava navedeni stav. Na drugoj strani beležimo značajnije procente onih koji ovaj stav ne podržavaju, delimično ili u potpunosti. Dakle, 25% studenata u potpunosti odbacuje navedenu tvrdnju koja se tiče zanemarivanja obaveza zarad upotrebe interneta, dok dodatnih 21% izražava delimično neslaganje sa stavom. U zbiru ovo čini gotovo polovinu ispitane populacije koja je navela da ne uviđa da ih upotreba interneta ometa u svakodnevnim aktivnostima. Bitno je navesti i da 26% studenata iskazuje neodlučnost po pitanju ovog stava, odnosno niti se slažu niti se ne slažu sa navedenim.

Ako se osvrnemo na pređašnje analizirane podatke, koji govore u prilog činjenice da značajan broj studenata vreme potrebno za san provodi na internetu i društvenim mrežama i tome dodamo stav da je četvrtina svesna da zanemaruje svoje dnevne obaveze zbog upotrebe interneta možemo doći do zaključka da upotreba ove mreže predstavlja značajan ometajući faktor u normalnom funkcionisanju studenata. Grafikon 6. Često zanemarujem obaveze, poput učenja, zbog korišćenja interneta (u%)


180

6. Zaključak

Studenti Fakulteta organizacionih nauka očigledno prate trend kada je u pitanju upotreba društvenih mreža. Najveći deo vremena koje provedu na internetu je posvećeno društvenim mrežama. Iz ovoga je očigledno da društvene mreže imaju veliki potencijal kada je u pitanju obrazovanje mladih inženjera, ali taj potencijal nije u potpunosti iskorišćen, pre svega zbog činjenice da studenti dominantno koriste nove društvene mreže koje su prosvetnim radnicima manje poznate i bazirane su na vizuelnim elementima. Facebook, iako ima najveći potencijal kao digitalna platforma za učenje, pokazuje značajno manje procente korisnika u odnosu na društvene mreže Instagram, Youtube i Snapchat koje se prevashodno koriste za razmenu slika i video snimaka. Ipak, i dalje se jasno ističu procenti od preko četvrtine onih koji Facebook koriste relativno često kao i još 23% onih koji je koriste jednom u par dana. Tako dolazimo do gotovo polovine ispitanika koji bi mogli iskoristiti potecijal ove mreže u učenju.

Prilikom implementacije društvenih mreža u lično okruženje za učenje važno je uzeti u obzir da su rezultati pokazali i da je upotreba interneta (koja se u uzorku dominantno svodi na upotrebu društvenih mreža) klizav teren za studente. U proseku studenti su prvi nalog na nekoj od online platformi za društveno umrežavanje otvorili sa 11 godina, što je za dve godine manje od starosnog ograničenja koje je propisano za korisnike društvenih mreža. Veliki broj njih prijavljuje da pretražuje globalnu mrežu do kasno u noć kao i da povremeno zanemaruje obaveze zarad upotrebe interneta. Pored toga, otvara se pitanje koliko uspešno studenti samostalno prilagođavaju način upotrebe društvenih mreža novim životnim situacijama. Iako je veliki deo predmeta koji polažu orijentisan ka poslovanju oni ne koriste dovoljno potencijal društvenih mreža za deljenje poslovnih informacija (75% nikada ne deli poslovne informacije na svojim društvenim mrežama).

Ukoliko bi se sledile postojeće navike studenata potencijal društvenih mreža za učenje se najbolje može iskoristiti dizajniranjem procesa učenja tako da bude praćen razmenom kratkih sadržaja za učenje u formatu slike ili video snimka. Važno je izbeći zamku pasvivnog učestvovanja (kada učenik samo konzumira sadržaje) i primeniti mere za podsticanje angažovanosti kako bi se ostvario pun potencijal društvenih mreža. Angažovani učenik sa razvijenom kulturom deljenja predstavlja osnov za postizanje dobrih rezultata prilikom učenja na platformama za online umrežavanje. 6. Literatura [1] Attwell, G. (2007). Personal Learning Environments-the future of

eLearning. Elearning papers, 2(1), 1-8. [2] Bayne, S. (2015). What's the matter with ‘technology-enhanced

learning’?. Learning, Media and Technology, 40(1), 5-20.


181

[3] Beder, H., Tomkins, J., Medina, P., Riccioni, R., & Deng, W. (2006). Learners' Engagement in Adult Literacy Education. NCSALL Reports# 28. National Center for the Study of Adult Learning and Literacy (NCSALL).

[4] Cazan, A. M. (2015). Learning motivation, engagement and burnout among university students. Procedia-Social and Behavioral Sciences, 187, 413-417.

[5] Conrad, D. L. (2002). Engagement, excitement, anxiety, and fear: Learners' experiences of starting an online course. The American journal of distance education, 16(4), 205-226.

[6] Dabbagh, N., & Kitsantas, A. (2012). Personal Learning Environments, social media, and self-regulated learning: A natural formula for connecting formal and informal learning. The Internet and higher education, 15(1), 3-8.

[7] Fredricks, J. A., Blumenfeld, P. C., & Paris, A. H. (2004). School engagement: Potential of the concept, state of the evidence. Review of educational research, 74(1), 59-109.

[8] Hogan, R. L., & McKnight, M. A. (2007). Exploring burnout among university online instructors: An initial investigation. The Internet and Higher Education, 10(2), 117-124.

[9] Howard, S. K., Ma, J., & Yang, J. (2016). Student rules: Exploring patterns of students’ computer-efficacy and engagement with digital technologies in learning. Computers & Education, 101, 29-42

[10] Initiative, E. L. (2007). The seven things you should know about. [11] Järvelä, S., Järvenoja, H., Malmberg, J., Isohätälä, J., & Sobocinski, M.

(2016). How do types of interaction and phases of self-regulated learning set a stage for collaborative engagement?. Learning and Instruction, 43, 39-51.

[12] Jonassen, D. H. (1992). Evaluating constructivistic learning. Constructivism and the technology of instruction: A conversation, 137-148.

[13] Kankanhalli, Atreyi, Mahdieh Taher, Huseyin Cavusoglu, and Seung Hyun Kim. "Gamification: A new paradigm for online user engagement." (2012).

[14] Khalil, M., & Ebner, M. (2017). Clustering patterns of engagement in Massive Open Online Courses (MOOCs): the use of learning analytics to reveal student categories. Journal of computing in higher education, 29(1), 114-132.

[15] Kirkwood, A., & Price, L. (2013). Examining some assumptions and limitations of research on the effects of emerging technologies for teaching and learning in higher education. British Journal of Educational Technology, 44(4), 536-543.

[16] Lo, J. J., Chan, Y. C., & Yeh, S. W. (2012). Designing an adaptive web-based learning system based on students’ cognitive styles identified online. Computers & Education, 58(1), 209-222.

[17] Mazza, R., & Dimitrova, V. (2004, May). Visualising student tracking data to support instructors in web-based distance education. In Proceedings of the 13th international World Wide Web conference on Alternate track papers & posters (pp. 154-161). ACM.

[18] McCann, J. T., & Holt, R. (2009). An Exploration of Burnout among Online University Professors. Journal of Distance Education, 23(3), 97-110.


182

[19] Muntean, C. I. (2011). Raising engagement in e-learning through gamification. In Proc. 6th International Conference on Virtual Learning ICVL (Vol. 1).

[20] Prensky, M. (2001). Digital natives, digital immigrants part 1. On the horizon, 9(5), 1-6.

[21] Robinson, C. C., & Hullinger, H. (2008). New benchmarks in higher education: Student engagement in online learning. Journal of Education for Business, 84(2), 101-109.

[22] da Rocha Seixas, L., Gomes, A. S., & de Melo Filho, I. J. (2016). Effectiveness of gamification in the engagement of students. Computers in Human Behavior, 58, 48-63.

[23] Welsh, E. T., Wanberg, C. R., Brown, K. G., & Simmering, M. J. (2003). E‐learning: emerging uses, empirical results and future directions. international Journal of Training and Development, 7(4), 245-258.

[24] Thurmond, V., & Wambach, K. (2004). Understanding interactions in distance education: A review of the literature. International journal of instructional technology and distance learning, 1(1).

[25] White, D. S., & Le Cornu, A. (2011). Visitors and Residents: A new typology for online engagement. First Monday, 16(9).

[26] Zhao, C. M., & Kuh, G. D. (2004). Adding value: Learning communities and student engagement. Research in higher education, 45(2), 115-138.

[27] Zhu, E. (2006). Interaction and cognitive engagement: An analysis of four asynchronous online discussions. Instructional Science, 34(6), 451.

183

Poželjna i moguća razvojna specijalizacija Srbije i zemalja Zapadnog Balkana - uticaj društvenih, kulturoloških i tehnoloških faktora

Strategija pametne specijalizacije u Srbiji:2016 – 2020. _____________________________________________________________________

184

Prof.dr Đuro Kutlača64, dr Dušica Semenčenko, dr Sanja Popović Pantić

STRATEGIJA PAMETNE SPECIJALIZACIJE U SRBIJI: 2016 – 2020. Apstrakt: Donošenje strategija pametne specijalizacije jedan je od ključnih procesa u formulisanju politika tehnološkog, inovacionog i ekonomskog razvoja, a time i svakog drugog razvoja tranzicionih zemalja. U Srbiji je prvi put iskazana potreba (politička volja) da se pristupi pripremi strategije pametne specijalizacije 2016. godine, podstaknuta saradnjom sa institucijama Evropske unije. U radu se hronološki prati sled događaja vezanih za proces donošenja strategije (4S –Smart Specialisation Strategy Serbia), kao i (dis)kontinuiteti i (ne)doslednosti u tom radu i sprovođenju prethodno donetih odluka. Istovremeno je ovo i kritički osvrt na način vođenja procesa i postignute rezultate, kao i na nedostatke planova za buduće kontinualno vođenje dijaloga svih učesnika u izradi i implementaciji 4S, što je jedan od imperativa strategija pametne specijalizacija. Ključne reči: strategija pametne specijalizacije, prioriteti, dijalog, Srbija

SMART SPECIALIZATION STRATEGY IN SERBIA: 2016 – 2020.

Abstract: Adopting smart specialization strategies is one of the key processes in formulating the policies of technological, innovation and economic development, and thus any other development of transition countries. In Serbia, the need (or political will) to embark on the preparation of a smart specialization strategy, for the first time was expressed in 2016, encouraged by cooperation with the institutions of the European Union. In this paper chronologically are traced the events related to the strategy-making process (4S –Smart Specialization Strategy Serbia), as well as (dis) continuity and (in) consistency in that work on it, and in the implementation of previously made decisions. At the same time, this is a critical reflection on this process management and results achieved, as well as the shortcomings of plans for the future continuous dialogue between all involved parties in creation and implementation of the 4S, which is one of the imperatives of smart specialization strategies. Key words: smart specialization strategy, priorities, dialogue, Serbia

64 Univerzitet u Beogradu, Institut Mihajlo Pupin, Beograd, imejl [email protected] , [email protected] , [email protected]


185

1. Strategija razvoja istraživanja i inovacija: pisanje (prepisivanje) ili dijalog

Ekonomije i društva država u razvoju tradicionalno su opterećene i

problemom nerazvijenog nacionalnog inovacionog sistema, u kojem su indikatori ulaza (input) i rezultata (output) nezadovoljavajući: nizak nivo ulaganja/troškova za istraživanje i inovacije, nedovoljni ljudski resursi, slabe veze između privrede i istraživačkog sektora, mali broj patenata itd. a sve to važi i za Srbiju [12]. Za krizne situacije u poslovanju kompanija sugerišu se promene u načinu upravljanja i poslovanja i promišljanje novih oblika organizovanja i strategije daljeg razvoja,. Krizne situacije u nacionalnom inovacionom sistemu Srbije međutim, ne razrešavaju se primenom drugačijeg načina promišljanja restrukturiranja i razvoja ekosistema istraživanja i inovacija. U jednoj od prvih najava eventualnog pokretanja izrade strategije pametne specijalizacije - 4S (Smart Specialisation Strategy Serbia) u ERAWATCH izveštaju o razvoju istraživanja i inovacija u Srbiji 2012. godine [11]65, autor naglašava sledeće: "Kao što je već rečeno, pristup pametne specijalizacije još uvek nije usvojen u izradi dokumenata strateške politike u Srbiji. Trenutni pristup strategiji i procesu kreiranja politika tradicionalno je zasnovan na stručnom mišljenju, bez međusektorskog dijaloga, komunikacije sa širokom javnom zajednicom radi identifikacije inicijativa i prioriteta odozdo prema gore, razvoja scenarija, predviđanja i drugih aktivnosti koje su orijentisane na budućnost, a koje su uobičajene u okviru forsajtprocesa".

Forsajt (Foresight – predviđanje) je proces, koji karakterišu detaljna analiza stanja resursa i potencijala za razvoj i dijalog kao ključni mehanizam provere i usaglašavanja identifikovanih pravaca razvoja, a kao takav nikada nije pokrenut u Srbiji u svom izvornom i sveobuhvatnom smislu. Sposobnost izvođenja forsajtprocesa ukazuje, u suštini, na stepen razvijenosti demokratije i široke participacije svih zainteresovanih strana u promišljanju i izboru pravca daljeg razvoja. Kako se to i u literaturi navodi, "Forsajt se osmišljva da promoviše demokratske procese i javni angažman u dizajniranju budućnosti ... karakteriše ga inkluzivnost, otvorenost, transparentnost, javni angažman i pristup zainteresovanih strana. Ovi procesi dovode do toga da su ljudi više zainteresovani i više se informišu o naučnim pitanjima i na taj način dobijaju više ovlašćenja za učestvovanje u relevantnim procesima kreiranja politika. Oni (učesnici) su takođe predvideli forsajt proces kao korisno sredstvo u određivanju nacionalnih prioriteta kao i alat za izgradnju poverenja i platformu za izražavanje mišljenja javnosti. ... nacionalni prioriteti mogli su se odrediti na više različitih načina bez primene forsajtprocesa; ishod je mogao biti isti, ali bez saglasnosti javnosti" [1]. Isti autor naglašava i sledeće tri glavne karakteristike forsajt procesa [2]:

65 Izveštaj je u okviru perspektive šire strategije i ciljeva EU, sa posebnim fokusom na performanse nacionalnog sistema za istraživanje i inovacije (I&I), u okviru kojeg se analizira i status i relevantne karakteristike regionalne i/ili nacionalne strategije istraživanja i inovacija o pametnoj specijalizaciji (RIS3 – Research and Innovation Smart Specialisation Strategy).


186

• Stvaranje znanja: forsajt proces koji vodi ka razvoju strateških vizija i pameti sposobne da predviđa uzimajući u obzir alternativne buduće ishode, zasnovan je na multidisciplinarnom pristupu i činjenicama i dokazima, interaktivnim i participativnim metodama analize i kolektivnim interakcijama koje poboljšavaju kolektivno učenje;

• Izgradnja mreža: forsajt je proces zajedničkog stvaranja interesnih zajednica i instrument razmene mišljenja, dijaloga, pregovoranja, saradnje i međusobnog usklađivanja;

• Izgradnja participativnog pristupa i akcije: forsajt uključuje veći broj zainteresovanih strana i njihova stanovišta u proces donošenja odluka sa orijentacijom ka informisanju o svakodnevnim odlukama, koordinaciji izvršilaca i politika i oblikovanju participativnih ponašanja i navika u cilju preduzimanja konkretnih akcija u pravcu realizacije zajednički definisane vizije budućnosti.

Teškoće uspostavljanja forsajt procesa prisutne su i u drugim tranzicionim i državama u razvoju – primer pokretanja izrade strategije pametne specijalizacije u Litvaniji ilustruje tu sličnost: "Litvanija trenutno ima niz osnovnih slabosti prisutnih u svom inovacionom sistemu. Ne može se smatrati da je dosadašnji rast zasnovan na znanju. Najistaknutiji sektori u privredi su tradicionalni, oni imaju najveći udeo u dodatoj vrednosti, zaposlenosti i vodeći su u litvanskom izvozu. ... Većinu ukupnih skromnih napora u istraživanju i razvoju u Litvaniji finansira javni sektor, a sprovode ih javne istraživačke institucije. Saradnja između industrije i javnih istraživačkih organizacija ostala je na veoma niskom nivou. … Upravljanje politikom istraživanja i inovacija nije sistemsko, a karakteriše ga ograničena sinergija. Nedostaje međuresorna saradnja što se ogleda u neefikasnom i procesno orijentisanom sprovođenju politike. … Gore opisani izazovi imali su važne implikacije na forsajt proces pri uspostavljanja prioriteta S3. Prvo, zbog zaostavštine mejnstrim ekonomskog mišljenja 90-ih, institucionalizovanog sistema za istraživanje – industrija gotovo da i nije bila uključena u rasprave o prioritetima u oblasti istraživanja i razvoja. Drugo, iskustva 2000-ih sa ogromnim brojem strategija i prioriteta značajno utiču na skepticizam prema još jednom procesu uspostavljanju prioriteta" [21].

Naglasak na participativnosti, i uključenosti šire zajednice u proces odlučivanja, daje forsajt procesu značaj ključnog instrumenta za uspostavljanje nacionalnog inovacionog sistema u zemljama u razvoju: "Kao participativni proces, forsajt može pomoći u stvaranju političke posvećenosti, što je od suštinskog značaja za prevođenje prioriteta politike, u njihovo adekvatno finansiranje. Nemogućnost pretvaranja strategije u akciju zapravo je velika slabost u mnogim zemljama u razvoju, i jedan je od uzroka zašto je uticaj politike istraživanja i inovacija često bio zanemariv" [3].

Metodologija izrade strategije pametne specijalizacije predstavlja jedan oblik primene forsajt procesa u strateškom promišljanju uspostavljanja funkcionalnog ekosistema istraživanja i inovacija na regionalnom i nacionalnom nivou [4, 5, 6]. Ključna faza u tom postupku je proces preduzetničkog otkrivanja, odnosno, upravo dijalog svih zainteresovanih strana u postupku selekcije identifikovanih prioriteta,


187

usaglašavanja različitih interesa i uspostavljanje kompromisa i koncenzusa. U ovom radu se, pored hronološkog pregleda aktivnosti na izradi prve strategije pametne specijalizacije u Srbiji, analizira postignuti nivo dijaloga i (ne)mogućnost uspostavljanja forsajt procesa u Srbiji.

2. 4S: od ideje (2014) do dokumenta koji je usvojila Vlada (2020)

U pomenutom ERAWATCH izveštaju o razvoju istraživanja i inovacija u

Srbiji 2012. godine navodi se i sledeće [11]: "Zbog činjenice da će RIS3 biti verovatno pravni ex-ante uslov u pregovorima o pridruživanju Srbije i EU, u narednom periodu bi se mogli pokrenuti konkretni vladini postupci ka regionalizaciji upravljanja u oblasti istraživanja i razvoja, praćeni pristupom pametne specijalizacije u izradi strategije, možda u periodu 2014-2015".

Tokom 2015. godine radilo se na razradi projektnog zadatka za pokretanje izrade 4S u Srbiji. Na tradicionalnom godišnjem skupu Dunavske strategije u Ulmu krajem 2015. godine (4th Annual Forum of the EU Strategy for the Danube Region, Ulm, Baden-Württemberg, Germany, 29/30 October 2015), projektne ideje su razmotrene sa zvaničnicima EU-JRC (Joint Research Centre EU), gde je i dogovorena vrsta podrške EU Srbiji u aktivnostima na izradi 4S. Podrška EU materijalizovana je u 2016.godini seminarima u JRC-IPTS u Sevilji (Seminar: Smart specialisation and strategy formation in EU enlargement and associated countrie, svenue: Joint Research Centre, Edificio Expo, Calle Inca Garcilaso 3, 41092 Sevilla, Spain; date 1: 7-9 November 2016 and date 2: 23-25 January 2017 [with additional 2 days for target countries Serbia, Moldova & Ukraine). Na seminaru u januaru 2017. izložena je i preliminarna mapa puta za izradu 4S [9].

Rad na izradi 4S započet je januara 2017. godine prvim radnim sastankom "Međuresornog radnog tela za izradu Strategije istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije Republike Srbije RIS3 – Research and innovation Strategy for Smart specialization in the Republic of Serbia", a formalno je pokrenut odlukom Vlade o formiranju tog tima u novembru 2016. godine [27]. Tada su formirani Operativni tim za upravljanje aktivnostima na izradi 4S, i Analitički tim čiji je mandat bio da realizuje neophodne kvantitativne analize i uradi mapiranje ekosistema istraživanja i inovacija za potrebe pametne specijalizacije statističkih regiona regiona Srbije. Mapiranje je uradio tim Fraunhofer instituta iz Karlsruea, kao pomoć EU-JRC, sa nekoliko prioritetnih sektora delatnosti na nivou 3 cifre NACE66 klasifikacije za sva četiri statistička regiona kao glavnim rezultatom. Analitički tim je proširio te rezultate primenom metoda višekriterijumske analize i rangiranja i dobio rang liste svih delatnosti na nivou 3 cifre NACE klasifikacije za sva četiri statistička regiona, kao i na

66 Statistička klasifikacija ekonomskih aktivnosti Evropske komisije, skraćenica NACE prema francuskom Nomenclature statistique des activités économiques dans la Communauté européenne. Različite verzije NACE su razvijane počev od 1970.


188

nivou Republike u celini [10]. Ceo taj posao urađen je do novembra 2017.godine kada je započet i rad na studiji slučaja konkurentnosti zasnovane na znanju sektora računarskog programiranja u Srbiji, a što su uradili saradnici Centra za istraživanje razvoja nauke i tehnologije Instituta Mihajlo Pupin (IMP-CIRNT) do kraja januara 2018. godine [17].

U međuvremenu, 14 i 15. decembra 2017. održan je dvodnevni Inovacioni kamp u NT parku u Beogradu u kojem su analizirane potrebe softverskih kompanija sa ciljem definisanja prioriteta za inovacionu politiku u Srbiji. Taj događaj je trebalo da predstavlja prvi u nizu ovakvih događaja koji su po planu rada na izradi 4S trebalo da budu organizovani u narednom periodu kao deo Procesa preduzetničkog otkrivanja [25], odnosno učešća svih zainteresovanih strana u izradi Strategije istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije Republike Srbije. Međutim, usledilo je "zatišje" u radu na izradi 4S, sve do oktobra 2018. Od tada, hronološki su usledile sledeće (javno dostupne) aktivnosti na izradi 4S (preuzeto sa zvanične internet strane Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja - MPNTR posvećene 4S: https://pametnaspecijalizacija.mpn.gov.rs/): • 02. oktobra 2018.godine je u Naučno-tehnološkom parku (NT) parku Beograd

održana tribina posvećena Strategiji istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije;

• U periodu od 17. do 21. decembra 2018. godine, MPNTR u saradnji sa Objedinjenim istraživačkim centrom Evropske komisije (JRC - Joint Research Centre EC), a uz podršku TAIEX instrumenta, organizovalo je ekspertsku misiju, s ciljem podizanja kapaciteta srpskog RIS3 tima za izradu Strategije istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju u Republici Srbiji – RIS3;

• 29. marta 2019.godine u cilju izrade Strategije istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije u NT parku Beograd je održan kick-off događaj i više radionica povodom početka javno-privatnog dijaloga sa predstavnicima privrede, akademskog i vladinog sektora;

• Istog dana i na istom mestu, 29. marta 2019.godine MPNTR organizovalo je EDP SWOT radionice u okviru javno-privatnog dijaloga sa ključnim predstavnicima privrede, akademskog i vladinog sektora. U okviru ovog događaja održane su 4 radionice u okviru sledećih oblasti:

o Hrana za budućnost o IKT o Kreativne industrije o Mašine i proizvodni procesi budućnosti

Nakon toga usledio je niz radionica druge faze preduzetničkog otkrivanja (kroz javno privatni dijalog) zasnovanih na prethodno potvrđenim nalazima dobijenim u okviru prve radionice posvećene SWOT analizi sektora čija je osnovna tema bila vizija razvoj četiri izabrane oblasti. • 4S VISION RADIONICE – IKT održane su: 26. aprila 2019. godine u zgradi

Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, 24. aprila 2019. u zgradi Rektorata Univerziteta u Nišu i 25. aprila 2019. u zgradi Rektorata Univerziteta u


189

Kragujevcu. U bliskoj saradnji sa univerzitetima i IT klasterima u tri navedena grada održane su 4S VISION radionice na kojima su učestvovali predstavnici biznisa, akademije, javne uprave i civilnog društva.

• 4S VISION RADIONICA – MAŠINE I PROIZVODNI PROCESI BUDUĆNOSTI: 23. aprila 2019. na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, održana je druga radionica organizovana za potrebe preduzetničkog otkrivanja, kroz javno privatni dijalog, u okviru procesa izrade Strategije za pamentne specijalizacije Republike Srbije;

• 4S VISION RADIONICE – KREATIVNE INDUSTRIJE održane su 24. aprila 2019. u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu i 25. aprila 2019. u zgradi opštine Gornji Milanovac. Predstavnici radnih grupa u podoblastima kreativne industrije imali su kvalitetne diskusije u okviru radionica posvećenih kreiranju vizije sektora. Radionica radne grupe za podoblast kreativne digitalne audiovizuelne produkcije i gejming održana je 24. aprila u Novom Sadu uz prisustvo predstavnika svih ključnih visokoškolskih institucija za obrazovanje u ovim sektorima, dok se radionica za podoblast pametne ambalaže održala 25. aprila u Gornjem Milanovacu, pioniru ambalažerske industrije u Srbiji;

• 4S VISION RADIONICA – HRANA ZA BUDUĆNOST održana je 23. aprila 2019. u Institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, Na radionici su prisustvovali predstavnici inovativne industrije, akademije, države i civilnog društva koji su svojom delatnošću povezani sa prioritetnom strateškom obalšću – Hrana za budućost.

• 03. maja 2019. godine Vlada Republike Srbije donela je Odluku o obrazovanju Radne grupe za izradu predloga Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine i za izradu predloga Strategije istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije u Republici Srbiji RIS3 [28], kojom je stavljena van snage odluka o formiranju Međuresornog radnog tela za izradu Strategije istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije Republike Srbije RIS3 iz novembra 2016.godine a time su i rasformirani i Analitički i Operativni tim;

• 4S POLICY MIX radionice: MPNTR je organizovalo radionice koje su sprovodene kroz javno-privatni dijalog sa ključnim predstavnicima privrede, akademskog, vladinog i civilnog sektora u cilju izrade Strategije istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije. Radionice su održane 20. i 24. maja 2019. godine u Nišu i Beogradu. Nakon sprovedenih SWOT i VISION radionica u okviru procesa preduzetničkog otkrivnja sprovodena je i POLICY MIX radionica za sledeće oblasti:

o Hrana za budućnost, održana u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu o IKT, održana u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu o Kreativne industrije, održana u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu o Mašine i proizvodni procesi budućnosti, održana na Mašinskom fakultetu

Univerziteta u Nišu • Istog dana, 24. maja 2019. godine MPNTR je organizovalo i Finalnu konferenciju

povodom završetka javno-privatnog dijaloga sa ključnim predstavnicima privrede,


190

akademskog, civilnog i vladinog sektora, koji je pokrenut u cilju izrade Strategije istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije. Nakon niza radionica koje su održane u prethodnom periodu, na završnoj konferenciji predstavljeni su zaključci na koji način Srbija može da kreira ekonomiju koja će omogućiti razvoj i plasiranje vrhunskih inovativnih proizvoda i usluga na globalnom tržištu;

• 15. oktobra 2019. u NT parku Beograd u organizaciji MPNTR i JRC, održana je međunarodna Konferencija posvećena Strategiji za pametne specijalizacije, uzimajući u obzir širu regionalnu perspektivu Zapadnog Balkana - Srbija primer dobre prakse;

• 06. decembra 2019. MPNTR je objavilo Javni poziv za učešće u javnoj raspravi o Nacrtu Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pozvalo je predstavnike stručne javnosti, državnih organa, javnih službi, privredne subjekte i druge zainteresovane učesnike da se upoznaju sa tekstom Nacrta Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine. Javna rasprava o Nacrtu Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji sprovodi se u periodu od 06. decembra 2019. godine do 20. januara 2020. godine.

• 17. januara 2020. održana je javna rasprava u Beogradu, Novom Sadu i Nišu o Nacrtu strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji. Diskusije su organizovane po prioritetnim oblastima, a lokacije su bile povezana korišćenjem opreme za video-konferencije / tele prisustvo, tako da su u NT parku Beograd sprovedene diskusije za oblasti „Hrana za buducnost“ i „Kreativne industrije“, u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu se diskutovalo o oblasti „IKT“, a u Rektoratu Univerziteta u Nišu je organizovana diskusija za oblast „Mašine i proizvodni procesi budućnosti“;

• 27. februara 2020. godine Vlada RS donela je odluku o usvajanju Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine, ("Službeni glasnik RS", br. 30/18, odluka Vlade 05 Broj: 153-1851/2020-1) [29].

3. 4S na TKR od 2015.godine

Praktično, u periodu od oktobra 2018. do januara 2020. godine realizovan je proces preduzetničkog otkrivanja i četiri godine posle zavničnog pokretanja aktivnosti na izradi 4S urađen je nacrt dokumenta 4S. Paralelno sa navedenim aktivnostima, o izradi prve strategije pametne specijalizacije u Srbiji vođen je dijalog i pisano u radovima saopštenim i objavljenim u tematskim zbornicima radova naučnih skupova "Tehnologija, kultura i razvoj" (TKR) počev od 2015. godine.

Već u prvom radu na TKR posvećenom izradi 4S u Srbiji, izloženi su principi rada na izradi strategije pametne specijalizacije onako kako su ih autori ovog pristupa zamislili [7] i naglašeno je da je "osnovni pristup razvoju strategije odozdo-nagore, što svim akterima i svim preduzetnicima podjednako ostavlja prostor za predlaganje razvoja konkretne specifičnosti kroz konkretne inovacije" [14].


191

U sledećem radu data je analiza tri izabrana izazova pametne specijalizacije za upravljanje istraživanjem i inovacijama u Srbiji: "Izazovi poput nedostatka kulture za evaluaciju, preduzetništva i inovacije, zajedno sa tradicionalnom razdvojenošću istraživačkog sektora i ekonomije, trebalo bi da se smatraju glavnim upozorenjima za pripremu odgovarajuće metodologije koja bi trebalo da se koristi za izradu strategije pametne specijalizacije u Srbiji" [15].

Na skupu TKR 2017.godine predstavljeni su metodologija i mapa puta za izradu 4S, kao i rezultati kvantitativne analize: mapiranje četiri regiona, identifikacija prioritetnih sektora po regionima i rang liste delatnosti na nivou 3 cifre NACE klasifikacije za sva četiri statistička regiona, kao i na nivou Republike u celini [16].

Na istom skupu predstavljen je i proces preduzetničkog otkrivanja, kao ključni proces u definisanju prioriteta strategije pametne specijalizacije i otuda je glavni element uspešnog kreiranja ove strategije. Regionalni pristup i EDP kao bottom-up (odozdo na gore) pristup predstavljaju glavnu razliku između kreiranja RIS3 i ranijih inovacionih strategija [25].

Sledeće godine analiziraju se ljudski resursi, koji su od ključnog značaja za ostvaranje svake strategije. Imajući u vidi promene broja zaposlenih istraživača po naučnim oblastima, do kojih je došlo tokom tranzicije naučnoistraživačkog (NI) sistema Srbije (1980-2016), analizirani su potencijali NI sistema i mogućnost njegovog odgovora na buduće potrebe nakon usvajanja strategije [26].

Konačno, na skupu TKR 2019.godine što se saopštava ovim radom, izložena je evolucija rada na izradi 4S, kao i postupak transformacije prioriteta definisanih ovom strategijom.

4. Evolucija prioriteta 4S od 2017. do 2020. godine

Metodologija izrade strategije pametne specijalizacije definiše mapiranja resursa i potencijala regiona kao ključnu fazu kvantitativne analize raspoložive statistike, podataka i informacija koje treba koristiti za identifikaciju prioritetnih delatnosti regiona/države. Indikatori koji su korišćeni u okviru kvantitativne analize u cilju identifikacije potencijalnih prioriteta regiona u Srbiji su sledeći: 1. Ekonomski potencijal:

• Bruto dodata vrednost • Plate • Produktivnost rada • Broj preduzeća • Zaposlenost, statistika radne snage, 2011-2016. • Izvoz, statistika 2012-2016.

2. Inovacioni potencijal: • Inovacione firme, CIS 2010-2014. • Patenti (podaci Zavoda za intelektualnu svojinu, obrada IMP-CIRNT

3. Naučni potencijal: • Broj istraživača (FTE) prema naučnim oblastima i regionima


192

• Izdaci za istraživanje i razvoj prema regionima • Udeo zaposlenih sa visokim obrazovanjem po regionima • Radovi na SCI listi (podaci Fizičkog fakulteta, obrada Fizički fakultet i IMP-

CIRNT). Saradnici Fraunhofer instituta su u procesu mapiranja za identifikaciju

prioritetnih delatnosti koristili kao ključni kriterijum vrednost količnika LQ67 – vrednost LQ je morala da bude viša od 1,5. Prema ovom kriterijumu, sektor mora u relativnom smislu imati za 50% veći značaj u regionalnoj ekonomiji nego za nacionalnu ekonomiju.

U tabeli 1 navedeni su prioritetni sektori po regionima Srbije, uz uvažavanje kriterijuma LQ ≥ 1,5, onako kako su ih identifikovali saradnici Fraunhofer instituta [10].

Tabela 1: Prioritetni sektori po regionima Srbije, kriterijum LQ ≥ 1,5 Prioritetni sektori Potencijalno (u nastajanju)

inovativni sektori Sektori sa izraženom naučnom bazom

RS11: Beograd • Računarsko programiranje i IKT • Pića • Razni sektori • NI i IR rad i Tehnički konsalting • farmaceutski proizvodi, • Kreativna ekonomija • električne komponente • Finansijsko posredovanje • transportna oprema

RS12: Vojvodina • Automobilski delovi • Poljoprivredne mašine • Računarstvo • Poljoprivredna ekonomija (uključujući

prerađivačku industriju) • Merni instrumenti • Telekomunikacije

• Petrohemijska industrija • Plastična industrija

RS21: Šumadija i zapadna Srbija • Agro/Horti/ Šumska ekonomija

(uključujući prerađivačku ind.) • Mašine za posebne namene • Mašinstvo

• Automobilski • Farmacija • Tekstilna industrija • Plastična industrija • Metalna industrija

RS22: Južna i istočna Srbija • Poljoprivredna / hortikulturna ekonomija

(uključujući prerađivačku industriju) • Prehrambeni proizvodi • Elektrotehnika

• Tekstilna industrija • Medicina • Gumarska industrija • Stomatologija • Elektrotehnika

Preliminarne prioritetne oblasti u kojima jedan region pokazuje udeo iznad

50% ukupnog nacionalnog i tako dominantne koncentracije su:

67 Prioritetni sektori u jednom regionu identifikuju se prema njihovoj odgovarajućoj specijalizaciji, tj. i u relativnom pogledu veći značaj sektora u regionalnoj privredi nego što je to standardno za privredu - tipična mera za utvrđivanje ove specijalizacije u literaturi je Location Quotient (LQ) koji upoređuje udeo sektora u lokalnoj privredi sa udelom sektora u nacionalnoj privredi.


193

• za region Beograd: Istraživanje i razvoj u prirodnim naukama, Izdavanje knjiga, Računarsko programiranje, Monetarno posredovanje, Visoko obrazovanje, i Proizvodnja komunikacione opreme

• za region Vojvodine: Proizvodnja rafiniranih naftnih derivata, Proizvodnja poljoprivredne i hortikulturne opreme, Prerada mesa, Uzgoj višegodišnjih useva, Proizvodnja računara, Proizvodnja opreme za merenje i ispitivanje;

• za region Šumadije i Zapadne Srbije: Proizvodnja oružja i municije, Proizvodnja motornih vozila, Obrada i dizajn drveta, Uzgoj životinja, Uzgoj višegodišnjih useva, Mešovito farbanje, Ratarstvo, Prerada voća;

• za region Južne i Istočne Srbije: Proizvodnja gvožđa ili čelika. Saradnici IMP-CIRNT koji su bili deo analitičkog tima, proširili su rezultate

mapiranja saradnika Fraunhofer instituta primenom metoda višekriterijumske analize i rangiranja, čime su dobijene rang liste svih delatnosti na nivou 3 cifre NACE klasifikacije za sva četiri statistička regiona i na nivou Republike u celini, a to je predstavljeno na skupu TKR krajem 2017.godine [16].

Tabela 2: Rang lista prvih 10 sektora u Srbiji i četiri statistička regiona za 2016, formirana primenom metode višekriterijumskog rangiranja

Rang Rang lista prvih 10 sektora u Srbiji za 2016.godine 1 620 - Računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti 2 731 – Reklamiranje 3 711 - Arhitektonske i inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje 4 469 - Nespecijalizovana trgovina na veliko 5 712 - Tehničko ispitivanje i analize 6 108 - Proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda 7 477 - Trgovina na malo ostalom robom u specijalizovanim prodavnicama 8 011 - Gajenje jednogodišnjih i dvogodišnjih biljaka 9 222 - Proizvodnja proizvoda od plastike 10 282 - Proizvodnja ostalih mašina opšte namene Rang Rang lista prvih 10 sektora u regionu Vojvodina za 2016.godine 1 281 - Proizvodnja mašina opšte namene 2 283 - Proizvodnja mašina za poljoprivredu i šumarstvo 3 222 - Proizvodnja proizvoda od plastike 4 252 - Proizvodnja metalnih cisterni, rezervoara i kontejnera 5 104 - Proizvodnja biljnih i životinjskih ulja i masti 6 109 - Proizvodnja gotove hrane za životinje 7 151 - Štavljenje i dorada kože; proizvodnja putničkih i ručnih torbi i kaiševa; dorada i bojenje krzna 8 329 - Ostale prerađivačke delatnosti 9 231 - Proizvodnja stakla i proizvoda od stakla 10 309 - Proizvodnja ostalih transportnih sredstava Rang Rang lista prvih 10 sektora u regionu Beograd za 2016.godine 1 263 - Proizvodnja komunikacione opreme 2 581 - Izdavanje knjiga, časopisa i druge izdavačke delatnosti 3 262 - Proizvodnja računara i periferne opreme 4 274 - Proizvodnja opreme za osvetljenje 5 351 - Proizvodnja, prenos i distribucija električne energije 6 202 - Proizvodnja pesticida i hemikalija za poljoprivredu 7 204 - Proizvodnja deterdženata, sapuna drugih sredstava za čišćenje, poliranje, parfema i toaletnih preparata 8 620 - Računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti 9 265 - Proizvodnja mernih, istraživačkih i navigacionih instrumenata i aparata; proizvodnja satova


194

10 282 - Proizvodnja ostalih mašina opšte namene Rang Rang lista prvih 10 sektora u regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 2016.godine 1 205 - Proizvodnja ostalih hemijskih proizvoda 2 254 - Proizvodnja oružja i municije 3 261 - Proizvodnja elektronskih elemenata i ploča 4 273 - Proizvodnja žičane i kablovske opreme 5 289 - Proizvodnja ostalih mašina za specijalne namene 6 105 - Proizvodnja mlečnih proizvoda 7 259 - Proizvodnja ostalih metalnih proizvoda 8 381 - Skupljanje otpada 9 141 - Proizvodnja odeće, osim krznene 10 203 - Proizvodnja boja, lakova i sličnih premaza, grafičkih boja i kitova Rang Rang lista prvih 10 sektora u regionu Južne i Istočne Srbije za 2016.godine 1 120 - Proizvodnja duvanskih proizvoda 2 132 - Proizvodnja tkanina 3 152 - Proizvodnja obuće 4 267 - Proizvodnja optičkih instrumenata i fotografske opreme 5 750 - Veterinarska delatnost 6 233 - Proizvodnja građevinskih materijala od gline 7 293 - Proizvodnja delova i pribora za motorna vozila i motore za njih 8 582 - Izdavanje softvera 9 273 - Proizvodnja žičane i kablovske opreme 10 211 - Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda

U dokumentu MPNTR koji sumira aktivnosti na definisanju prioriteta 4S, navodi se da je jedan od pripremnih koraka pre pokretanja EDP generalizacija rang liste NACE 3-cifrenih nivoa sektora-grupa u Srbiji. Ova generalizacija je realizovana kombinovanjem rezultata višekriterijumske analize za sve NACE 3-cifrene grupe u NACE sektore, a rezultat ove generalizacije su vertikalne i horizontalne prioritetne oblasti koje treba kombinovati sa Key Emerging Technologies (KETs). Vertikalni i horizontalni prioriteti dobijeni generalizacijom su sledeći [19]: • Prioritetne oblasti (vertikalne): Digitalizacija ekonomije i društva; (Pametna)

Poljoprivreda-hrana i zdravlje; (Pametna) Industrija 4.0 i Pametni materijali; Kulturno nasleđe i Kulturne industrije

• Prioritetne oblasti (horizontalne): KET; IKT; Zaštita životne sredine; Energetska efikasnost;

• KET, podržavajuće tehnologije za opšti razvoj: Mikro i nanoelektronika; Nanotehnologija; Industrijska biotehnologija; Napredni materijali; Fotonika; Napredne tehnologije u proizvodnji.

U ovom dokumentu navodi se i da su nove potencijalne prioritetne oblasti: • Energetika i energetska efikasnost • Ključne razvojne tehnologije (KRT) • Zaštita životne sredine

U istom dokumentu zaključuje se da su preliminarne prioritetne oblasti koje će se dalje analizirati u fazi „Kvalitativna i detaljna analiza prioritetnih domena“: 1. Informaciono komunikacione tehnologije - Digitalizacija ekonomije i društva 2. Proizvodnja i prerada hrane i pića - Hrana i zdravlje 3. Kulturne i Kreativne industrije


195

4. Proizvodnja mašina i elektronskih uređaja - Industrija 4.0 5. Zaštita životne sredine i energetska efikasnost 6. Key Enabeling tehnologije (KET) i Emerging tehnologije

Pored diskusije o prioritetnim oblastima, u ovom dokumentu se navodi i obrazloženje odluke o nacionalnoj ili regionalnoj dimenziji S3. Na odluku u Republici Srbiji je uticalo više faktora [19]: • Veličina Srbije i njen relativno mali potencijal u globalnom smislu. • Nedostatak odgovarajuće podele na regione i posledično nedostatak razvijene

sub-nacionalne administrativne strukture. • Neravnomerna raspodela istraživačkih i razvojnih potencijala te neophodne IR

infrastrukture. • Jedan od uslova za zatvaranje poglavlja 20. na temu „Preduzetništvo i

industrijska politika“ je razvijanje sveobuhvatne nacionalne industrijske politike zasnovane na principima EU i nalazima RIS3.

• Želja svih ključnih domaćih političkih i posredničkih aktera jeste da se proces dijaloga sprovodi u više regiona, da dijalog bude osetljiv na karakteristike sredine i da se uključe relevantni partneri sa cele teritorije RS.

Navedeni dokument završava se opisom procesa i rezultata preduzetničkog otkrivanja, sledeće faze u izradi 4S [19]: "Proces preduzetničkog otkrivanja (eng. Entrepreneurial Discovery Process - EDP) je ključni element za uspešno dizajniranje i implementaciju strategije, a predstavlja kontinuiran javno-privatni dijalog između zainteresovanih strana iz 4 sfere modernog inovativnog društva, a to su privreda, akademija, vladin sektor i civilno društvo. EDP se sprovodi kroz seriju zajedničkih radionica za svaku oblast specializacije, te kroz konsultacije pre i posle njih. Radionice koje se obavljaju tokom EDP pokrivaju sledeće tematike: • EDP kick-off konferencija koja predstavlja sve prioritetne domene • SWOT analiza • Vizija budućeg razvoja i konačnog imena prioritetnog domena • Miks politike (ciljevi i akcije sa indikatorima).

Rezultat EDP faze izrade 4S su vertikalne i horizontalne prioritetne oblasti u Srbiji [19]: A. Vertkalne prioritetne oblasti:

1. Informaciono komunikacione tehnologije o Veliki podaci i poslovna analitika (Big data & Analitics) o Računarstvo u oblaku (Cloud tehnologije) o Internet stvari (Internet of Things) o Razvoj softvera (Custom Software development) o Ugrađeni sistemi (Embedded systems)

2. Hrana za budućnost (Food for Future) o Visoko tehnološka poljoprivreda - (High Tech Agriculture) o Hrana sa dodatom vrednošću - (Value-Added Food) o Održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane - (Sustainable Food Chain)

3. Kreativne industrije


196

o Kreativna Digitalna Audiovizuelna Produkcija (Creative Digital Media Production and Services)

o Industrija video igara (Gaming industry) o Pametna i aktivna ambalaža (Smart and Active Packaging)

4. Mašine i proizvodni procesi budućnosti (Future Machines and Manufacturing Systems) o Mašine specifične namene (Application Machines) o Informacije u službi pametnog upravljanja-industrija 4.0 (Data to

Decision – Industry 4.0) o Premium alatnice i komponente za atomobilsku, železničku i avionsku

industriju (Premium Tools and Smart Mobility Solutions) o Uređaji za sagorevanje na eco-friendly i održivim gorivima (Sustainable

heat appliances and devices) o Rešenja za pametna okruženja (Solutions for smart Ecosystem)

B. Horizontalne (podržavajuće) oblasti: 1. Energetski efikasna i Eko-pametna rešenja (Energy Efficient and Eco-Smart

Solutions) o Eko-pametni izvori energije (Eco-Smart Energy Sources)

2. Key Enabeling tehnologije (KET) i Emerging tehnologije o Fotonika (Photonics) o Napredni materijali (Advanced materials) o Napredne proizvodne tehnologije i elektronika (Advanced manufacturing

technologies and electronics) o Biotehnologija (industrial biotechnology) o Blockchain tehnologije o Autonomous driving, aerospace systems and engineering U nacrtu strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od

2020. do 2027. godine navodi se: "Finalne prioritetne oblasti Strategije pametne specijalizacije Republike Srbije su sledeće: (1) Hrana za budućnost, (2) Informaciono komunikacione tehnologije, (3) Mašine i proizvodni procesi budućnosti i (4) Kreativne industrije. Ovaj izbor je rezultat svih predstavljenih analiza: kvantitativne i kvalitativne analize i sprovođenjem procesa preduzetničkog otkrivanja tj. primenom metodologije Evropske komisije za izradu Strategije pametne specijalizacije" [20]. Ovo su prioritetne oblasti i posle javne rasprave, što je i objavljeno u finalnom tekstu 4S koji je usvojila Vlada Republike Srbije, 27. februara 2020.g. [29]

5. Zaključna razmatranja

Evolucija od regionalnog ka nacionalnom pristupu u izradi strategije pametne specijalizacije, kao i proces definisanja prioritetnih oblasti, ukazuje na nivo uspostavljenosti i obuhvat dijaloga (zainteresovanih) aktera u izradi 4S, ali predstavlja značajan faktor koji može odlučujuće da utiče na uspešnost implementacije buduće usvojene 4S. Vreme i tok izrade 4S ukazuju na potencijalno značajna ograničenja kako u definisanju same strategije, tako i u njenoj potencijalnoj realizaciji:


197

• Dužina izrade 4S, od zvaničnog početka u novembru 2016. godine sa usvajanjem u februaru 2020. godine: Period od 40 meseci standardan je period za realizaciju jednog ciklusa forsajt procesa, uglavnom zbog dužine neophodnog dijaloga, koji obuhvata i 30 meseci tog perioda, a nastavlja i posle usvajanja teksta strategije, kao permanentna aktivnost forsajt procesa. Međutim, uporedo sa odvijanjem dijaloga, forsajt proces podrazumeva konstantno ažuriranje svih kvantitativnih analiza, kako bi se donete odluke zasnivale na činjenicama i analizama koje su adekvatne za izabrane alternative razvoja. U slučaju izrade 4S korišćene su statistike i podaci iz perioda od 2010/2011, do 2015/2016. godine, a kvantitativna analiza nije ažurirana tokom narednih godina. To, praktično, znači da se nalazi i izabrana rešenja, eventualno, zasnivaju na podacima iz 2015-2016. godine, što je za tranzicionu državu u kojoj se značajne promene dešavaju na godišnjem nivou, najblaže rečeno, neadekvatno i neprimereno;

• Odluka o nacionalnoj ili regionalnoj dimenziji, doneta na osnovu navedenih faktora u obrazloženju te odluke, može da se diskutuje, brani i osporava, ali ostaje činjenica da je propuštena prilika da se regionalnim pristupom uvaže specifičnosti pojedinačnih regiona i sačini strategija pametne specijalizacije primerena principima koje su postavili njeni autori i koje promoviše i podržava EU;

• Rad bez projekta: izrada 4S od samog početka nije imala formu projekta, sa jasno definisanim aktivnostima, zaduženjima, rokovima, budžetom itd. Zato je njena izrada i trajala skoro 40 meseci, a ne zbog potreba eventualnog dijaloga. Ovaj volonterski pristup odražava stepen shvatanja značaja i potrebe za strategijom pametne specijalizacije u Srbiji, i sigurno ne može da bude ohrabrujući faktor kada su u pitanju očekivanja od njene implementacije;

• Selekcija prioriteta: Ceo tok izrade 4S ukazivao je ne isuviše jak uticaj administracije na rezultate i, što je među najvažnijim rezultatima, na izabrane prioritetne oblasti. Analitičari i istraživači u ovoj oblasti naglašavaju: "Značaj EDP-a je u priznanju da vlada nema urođenu mudrost ili prethodna znanja o budućim prioritetima. Kreatori politike se moraju čuvati od intelektualne logike nametnute modelom glavnog agenta, prema kom direktor, odnosno vlada, od samog početka zna koje domene specijalizacije treba razviti i stoga se ograničava na uspostavljanje podsticaja za privatni sektor u cilju izvršenja plana. Ova neizvesnost je glavni razlog zašto administracija i politika moraju biti spremni da slušaju preduzetnike, istraživače i građane kako bi identifikovali prioritete i olakšali pojavu i rast novih aktivnosti" [23, 24];

• Obim i obuhvat dijaloga: naglašavanje značaja procesa preduzetničkog otkrivanja, a zatim njegova realizacija u organizaciji nekoliko panela i radionica ukazuje, najblaže rečeno, na nizak nivo poznavanja i shvatanja principa forsajt procesa. Navodi se nekoliko stotina učesnika, a podaci iz drugih država ukazuju na neophodost uključivanja više hiljada učesnika za državu veličine Srbije (primeri, Rumunije, Bugarske; ne ulazeći u strukturu forsajt panela u Velikoj Britaniji, koji se održavaju permanentno, više decenija, sa hiljadama učesnika, a periodično se na tri godine generišu glavni nalazi i zaključci, a dijalog se nastavlja).


198

Navedena ograničenja predstavljaju upozorenja sa stanovišta istraživanja

fenomena forsajt procesa i teorijsko-empirijskih aspekata strategije pametne specijalizacije. Autorima rada, kao i javnosti u državi, ostaje nada da će usvojena strategija pametne specijalizacije Srbije, ipak biti pokretač razvojnih projekata i aktivnosti koje će imati za cilj povećanje bruto domaćeg proizvoda i standarda stanovništva. Da li će se i kada, dijalog uspostaviti kao stalna aktivnost, neophodna za uspostavljanje odgovornog istraživanja i inovacija u Srbiji, ostaje i dalje nepoznanica. Literatura [13] Amanatidou, E. (2017). Foresight process impacts: Beyond any official

targets, foresight is bound to serve democracy, Futures 85 (2017), 1–13 http://dx.doi.org/10.1016/j.futures.2016.11.003 0016-3287/ã 2016, Elsevier Ltd.

[14] Amanatidou, E. (2014). Beyond the veil — The real value of Foresight, Technological Forecasting & Social Change 87 (2014) 274–291, 0040-1625/$ © 2014 Elsevier Inc. http://dx.doi.org/10.1016/j.techfore.2013.12.030 A

[15] Aguirre-Bastos, C., Weber, K.Matias. (2018). Foresight for shaping national innovation systems in developing economies, Technological Forecasting & Social Change 128 (2018), pp.186–196, https://doi.org/10.1016/j.techfore.2017.11.025

[16] European Commission (2010), Regional Policy Contributing to Smart Growth in Europe 2020, COM (2010) 553 final

[17] European Commission (2011), Europe 2020 Flagship Initiative Innovation Union SEC(2010) 1161, Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, European Union, 2011

[18] European Commission (2012), Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions 'A European strategy for Key Enabling Technologies - A bridge to growth and jobs', Brussels, 26.6.2012, COM(2012) 341 final

[19] Foray, D., David, P.A. and Hall, B.H. (2009). Smart Specialisation – The Concept, Knowledge Economists Policy Brief No. 9, June 2009, available at http://ec.europa.eu/invest-in-research/monitoring/knowledge_en.htm.

[20] Foray, D., Ortega-Argilés R. (2011). Smart Specialisation. From Academic Idea to Political Instrument, the Surprising Career of a Concept and the Difficulties in its Implementation, MTEI WP 2011-001

[21] JRC and IWB (2017), Smart Specialisation & Organisational Development: Roadmap 2017-2018 for the pilot project with Serbia. Internal working document

[22] Kroll, H., Schnabl, E. & Horvat, Dj. (2017). Mapping of economic, innovative and scientific potential in Serbia. Fraunhofer ISI, Report commissioned by the JRC, European Commission

[23] Kutlaca, Dj. (2014), "Erawatch Country Reports 2013: Serbia", European Commission Joint Research Centre Institute for Prospective Technological


199

Studies, JRC91226, EUR 26768 EN, ISBN 978-92-79-39503-1 (PDF), ISSN 1831-9424 (online), doi:10.2791/1012, Luxembourg: Publications Office of the European Union, 2014

[24] Kutlača, Đ, Semenčenko, D. (2015). Nacionalni inovacioni sistem u Srbiji: Prošlost, sadašnjost, budućnost, Institut Mihajlo Pupin – Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije, ISBN 979-86-82183-14-3, http://www.pupin.rs/cirnt/wp-content/uploads/2012/12/NIS2-P1-color.pdf

[25] Kutlaca, Dj. (2015). Southeast Europe: Albania, Bosnia and Herzegovina, Croatia, Former Yugoslav Republic of Macedonia, Montenegro, Serbia, Slovenia", Chapter 10 in: UNESCO Science Report: Towards 2030, Paris, UNESCO, 2015, p. 273-295, http://en.unesco.org/unesco_science_report

[26] Kutlača, Đ., Semenčenko, D., Babić, D. (2015). Pametna specijalizacija – poluga (održivog) razvoja Srbije”, 22. Naučni skup sa međunarodnim ućešćem „Tehnologija, kultura i razvoj“, 8 - 10. septembar 2015, Palić, Srbija, Zbornik radova, str. 153-159. ISBN 978-86-915151-4-0

[27] Kutlača, Đ., Semenčenko, D., Nedović, V. (2016). Smart specialisation in Serbia – challenges for governance of research and innovation, Tematski zbornik radova XXI naučnog skupa međunarodnog značaja ''Tehnologija, kultura i razvoj'', 2016, Tivat, Crna Gora, 30.avgust-1.septembar 2016, str. 7-21, ISBN 978-86-915151-5-7, COBIS.SR-ID 230384908

[28] Kutlača, Đ., Kleibrink, A., Nedović, V., Semenčenko, D., Živković, L. (2017). Strategija pametne specijalizacije u Srbiji – metodologija, mapa puta i prvi rezultati, Tematski zbornik radova Tehnologija, kultura i razvoj 24, Beograd, 2017, ISBN 978-86-82183-15-0, str. 43-59

[29] Kutlača, Đ., Živković, L., Štrbac, D., Semenčenko, S., Popović-Pantić, S. (2018) ICT Case Study in Serbia: Report on the innovation potential of the software industry in Serbia, izdavač: Institut „Mihajlo Pupin“, CIRNT, Beograd, 2018. http://www.pupin.rs/cirnt/wp-content/uploads/2018/06/ICT-case-study-report.pdf

[30] Lundvall, B.A. (2015). The origins of the national innovation system concept and its usefulness in the era of the globalizing economy, Paper prepared for presentation at the 13th Globelics Conference 2015 in Havana September 23-26

[31] MPNTR (2019a), Izveštaj o kvalitativnoj analizi preliminarnih prioritetnih oblasti u procesu pametne specijalizacije u Republici Srbiji, Finalna verzija, Bole, D., Živković, L., Nedović, V. https://pametnaspecijalizacija.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/03/4S-Finalni-izvestaj-o-kvalitativnoj-analizi.pdf

[32] MPNTR (2019b), Nacrt strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine: Iz pametne i kreativne Srbije http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/12/1-Nacrt-strategije-pametne-specijalizacije-u-Republici-Srbiji-za-period-od-2020.-do-2027.pdf

[33] Paliokaitė, A., Martinaitis, Ž., Reimeris, R. (2015). Foresight methods for smart specialisation strategy development in Lithuania, Technological Forecasting & Social Change 101 (2015), pp.185–199, http://dx.doi.org/10.1016/j.techfore.2015.04.008


200

[34] S3 Platform (2012), Guide to Research and Innovation Strategies for Smart Specialisation (RIS3), May 2012, http://ec.europa.eu/regional_policy/sources/docgener/presenta/smart_specialisation/smart_ris3_2012.pdf

[35] Rodrik, D. (2013). Green Industrial Policy, School of Social Science, IAS, Princeton (draft).

[36] Sabel, C. (2004). Beyond Principal – Agent Governance: Experimentalist Organizations Learning and Accountability, Amsterdam: WRR – Wetenschappelijke Raad Voor Het Regeringsbeleid

[37] Semenčenko, D., Kutlača, Đ., Živković, L. (2017). Proces preduzetničkog otkrivanja za buduće regionalne razvojne prioritete, Tematski zbornik radova Tehnologija, kultura i razvoj 24, Beograd, 2017, ISBN 978-86-82183-15-0, str. 60-76

[38] Semenčenko, D., Kutlača, Đ. (2018). Strategija pametne specijalizacije u Srbiji -prioritetne oblasti i ljudski resursi IR sistema, Tematski zbornik radova Tehnologija, kultura i razvoj 25, održan u periodu 27-29.08.2018, Tivat, Crna Gora, ISBN 978-86-82183-17-4, str. 64-81

[39] Vlada RS (2016), Odluka o obrazovanju Međuresornog radnog tela za izradu Strategije istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije Republike Srbije RIS3 – Research and innovation Strategy for Smart specialization in the Republic of Serbia, "Službeni glasnik RS", broj 95 od 30. novembra 2016.

[40] Vlada RS (2019), Odluka o obrazovanju Radne grupe za izradu predloga Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine i za izradu predloga Strategije istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije u Republici Srbiji RIS3, "Službeni glasnik RS", br. 33 od 10. maja 2019, 34 od 17. maja 2019.

[41] Vlada RS (2020), Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine, "Službeni glasnik RS", br. 30/18, odluka Vlade 05 Broj: 153-1851/2020-1, 27. februara 2020. godine.

Zahvalnost Istraživanje opisano u ovom radu finansirano je od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.

Patentne aktivnosti domaćih izumitelja i izumitelja iz izabranih zemalja EU od 1999. do 2018. godine: prilog za pametno odabiranje specijalizacija

_____________________________________________________________________

201

Mirjana Jelić68

PATENTNE AKTIVNOSTI DOMAĆIH IZUMITELjA I IZUMITELjA IZ IZABRANIH ZEMALjA EU OD 1999. DO 2018. GODINE: PRILOG

ZA PAMETNO ODABIRANjE SPECIJALIZACIJA

Apstrakt: Prvi cilj rada je da se u posmatranom periodu, na osnovu uporedne analize intenziteta PCT tj. međunarodnih patentnih objava domaćih izumitelja i izumitelja iz Bugarske, Grčke, Rumunije, Slovenije i Hrvatske, sagledaju tehnološke oblasti u kojima prednjače aktivnosti domaćih izumitelja. Naime, na taj način se doprinosi upotpunjavanju informaciono-dokumentacione baze koja je relevantna za pametno odabiranje specijalizacija u Republici Srbiji. Imajući u vidu da je u drugoj polovini 20. veka širom sveta bila prihvaćena domaća patentirana tehnologija sistema gradnje IMS-Žeželj, koju je izumeo Branko Žeželj i koja je primenjivana i na područjima izloženim većim seizmičkim dejstvima, drugi cilj rada je da se u oblasti seizmičke zaštite građevinskih objekata sagleda pozicija savremenih domaćih izumitelja prema intezitetu PCT i nacionalnih patentnih aktivnosti u odnosu na izumitelje iz pomenutih zemalja Jugoistočne Evrope kao i iz Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, i da se na taj način upotpune istraživanja o doprinosima domaćih izumutelja u oblasti građevinarstva. Treći cilj rada je da se na osnovu studije slučaja o primeni izuma domaćih izumitelja, u oblasti seizmičke zaštite objekata, sagleda u kojoj meri su savremena rešenja domaćih izumitelja povezana sa stvaralaštvom Branka Žeželja. U radu je pokazano da je intezitet PCT i nacionalnih patentnih aktivnosti domaćih izumitelja u oblasti seizmičke zaštite građevinskih objekata bio viši od aktivnosti izumitelja iz Nemačke i Velike Britanije, dok studija slučaja ukazuje da se patentirani pronalasci domaćih izumitelja primenjuju u zemlji i svetu i da se nadovezuju na stvaralaštvo Branka Žeželja.

Ključne reči: patentne aktivnosti, pametna specijalizacija, građevinarstvo, amortizer, seizmički

68 Savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, 11000 Beograd, i doktorand na smeru Istorija i filozofija prirodnih nauka i tehnologije Univerziteta u Beogradu, Studentski Trg 1, 11000 Beograd, e-mail:[email protected] i [email protected].


_____________________________________________________________________

202

PATENT ACTIVITIES OF DOMESTIC INVESTORS AND INVENTORS FROM SELECTED EU COUNTRIES FROM 1999 TO

2018: CONTRIBUTION FOR THE SMART SPECIALIZATION

Abstract: First aim of the paper is to reflect on technological areas in which activities of the domestic inventors lead in observed period, on the basis of a comparative analysis of the intensity of the PCT publications of domestic inventors and inventors from Bulgaria, Greece, Romania, Slovenia and Croatia. Namely, in this way the paper contributes to completion of information and documentation base that is relevant for the development of the national innovation system and smart selection of specializations in the Republic of Serbia. Bearing in mind that in the second half of the 20th century the domestic patented construction technology system IMS-Žeželj, which was invented by Branko Žeželj and which has been applied in the zones of high seismic risk, was worldwide accepted, second aim of the paper is to perceive position of contemporary domestic inventors in the field of the seismic protection of construction structures by the intensity of the PCT and national patent activities in comparison to the inventors from mentioned Southeast European countries and from Germany, France and the United Kingdom, thus completing research on the contributions of domestic inventors in the field of civil construction. Third aim of the paper is to study the extent to which contemporary solutions of domestic inventors are related to the work of Branko Žezelj based on a case study of application of inventions of domestic inventors, in the observed period, in the field of seismic protection of structures. The paper shows that the intensity of PCT and national patent activities of domestic inventors in the field of seismic protection of structures was higher than activities of inventors from Germany and the United Kingdom, while the case study shows that patented inventions of contemporary domestic inventors are applied worldwide and are related to the work of Branko Žeželj.

Key words: patent activity, smart specialization, civil engineering, shock, seismic 1. Uvod U kontekstu planiranog cilja Republike Srbije koji se odnosi na ostvarivanje članstva u EU, prvi cilj rada je da se u posmatranom periodu na osnovu poređenja patentnih aktivnosti domaćih izumitelja sa aktivnostima izumitelja iż izabranih zemalja Jugoistočne Evrope, koje su članice EU, identifikuju tehnološke oblasti u kojima su izumi domaćih izumitelja najkonkurentniji. U tom smislu rad doprinosi upotpunjavanju informaciono-dokumentacione baze „za preduzimanje daljih aktivnosti na izgradnji nacionalnog inovacionog sistema i daljeg razvoja nauka i inovacija u Srbiji“ [1], odnosno za pametno odabiranje specijalizacije u Republici Srbiji.


_____________________________________________________________________

203

U dosadašnjim istraživanjima komparativni pristup je primenjen za vremenske periode do pet godina za poređenje patentnih aktivnosti u ostvarivanju zaštite izuma evropskim patentom za potrebe istraživanja inovacionih kapaciteta zemalja centralne i istočne Evrope [2],[3],[7],[8],[9] i konkurentnosti zemalja zapadnog Balkana [4],[5],[6]. U [13] je komparativni pristup primenjen za duži vremenski period, odnosno za period od 1972. do 2015. godine. Tu je dat uporedni prikaz ukupnih transnacionalnih i domaćih patentnih aktivnosti, a broj objavljenih PCT tj. međunarodnih pijava patenata69 domaćih izumitelja obuhvaćen je uporednim prikazom ukupnih transnacionalnih patentnih aktivnosti kao segment ukupne transnacionalne patentne aktivnosti domaćih izumitelja [13].

Razlika u pristupu u ovom radu je proistekla iż potrebe da se sagledaju inventivni potencijali Srbije u odnosu na izabrane zemlje članice EU, za period od poslednjih dvadeset godina, kroz broj objava PCT prijava patenata prema oblastima tehnike, jer je dvadeset godina period maksimalnog trajanja patentne zaštite, pri čemu PCT objave ukazuju na konkurentnost tehnologije na međunarodnom polju. Uporedni prikaz ovih aktivnosti, za posmatrani period, prema oblastima tehnike dat je u drugom delu rada.

Budući da se naš uvaženi akademik Branko Žeželj u drugoj polovini 20. veka širom sveta proslavio primenom patentirane tehnologije gradnje koja je poznata pod imenom sistem „IMS-Žeželj“, koja je prema poslednjim istraživanjima bila zaštićena sa više desetina patenata [10], [11], i koja je primenjivana u oblasti visokogradnje i na područjima izloženim seizmičkim dejstvima, drugi cilj rada je da se u posmatranom periodu u oblasti seizmičke zaštite građevinskih objekata, koja je i danas veoma aktuelna, sagleda pozicija domaćih izumitelja prema intezitetu PCT i nacionalnih patentnih aktivnosti u odnosu na izumitelje iz Jugoistočne Evrope koje su članice EU kao i iz Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, i da se na taj način upotpune istraživanja o doprinosima domaćih izumutelja u oblasti građevinarstva. Treći cilj rada je da se na osnovu studije slučaja o primeni izuma domaćih izumitelja u posmatranom periodu, u oblasti seizmičke zaštite objekata, sagleda u kojoj meri su savremena rešenja domaćih izumitelja povezana sa stvaralaštvom Branka Žeželja. Uporedni prikaz pomenutih aktivnosti sa studijom slučaja o primeni domaćih izuma je dat u trećem delu rada.

Uporedne analize u radu su sagledane prema zemlji porekla izumitelja kroz broj i strukturu prijava patenata, prema oblastima tehnike u składu sa Međunarodnom 69 PCT sistem ili sistem međunarodne zaštite pronalazaka je osnovan pod okriljem Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) 24. januara 1978. godine, na osnovu Ugovora o saradnji u oblasti patenata (Patent Cooperation Treaty─ PCT). Ovaj sistem je zamišljen kao alat za međunarodno podnošenje prijava pronalazaka, jer omogućava podnosiocu prijave da podnošenjem samo jedne međunarodne prijave zahteva zaštitu u više zemalja potpisnica PCT ugovora (danas ukupno 153 zemlje sveta). Videti https://en.wikipedia.org/wiki/Patent_Cooperation_Treaty#History, https://www.wipo.int/pct/en/pct_contracting_states.html i https://www.wipo.int/pct/en/faqs/faqs.html. Pristupljeno 14.1.2020.


_____________________________________________________________________

204

klasifikacijom patenata (MKP)70, koje su objavljene u periodu od 1999. do 2018. godine i koje su dostupne u bazi Espacent71. Uporedivost rezultata analize u radu obezbeđena je u skladu sa metodologijom koju primenjuje Eurostat72 na taj način što je broj objavljenih prijava patenata stavljen u odnos sa brojem miliona stanovnika svake posmatrane zemlje [16]. 2. Uporedni prikaz međunarodnih patentnih aktivnosti za izumitelje iz izabranih zemalja Jugoistočne Evrope Prikazom je obuhvaćen prikaz PCT aktivnosti tj. broj objava PCT prijava patenata u odnosu na prosečan broj miliona stanovnika prema zemlji porekla izumitelja, odnosno za izumitelje iż Srbije, Bugarske, Rumunije, Grčke, Hrvatske i Slovenije za posmatrani period.

Tabela 1.1: Prikaz prosečnog broja miliona stanovnika izabranih zemalja za posmatrani period [16]

Naz

iv

zem

lje

Srbi

ja

(RS)

Bug

arsk

a (B

G)

Rum

unija

(R

O)

Grč

ka

(GR

)

Hrv

atsk

a (H

R)

Slov

enija

(S

I)

Broj stanovnika

(Mln) 9.1 7.6 22.1 10.9 4.4 2

70 Međunarodna klasifikacija patenata deli čitavu oblast tehnike na osam sekcija: A, B, C, D, E, F i G sa preko 70.000 podklasa. Videti više na: www.zis.gov.rs i https://www.wipo.int/classifications/ipc/en/. Pristupljeno 14.1.2020. 71 Espacenet omogućava besplatan pristup bazi objavljenih prijava patenata i priznatih patenata i svakodnevno se ažurira. Ovom bazom koja sadrži podatke o više od 110 miliona patentnih dokumenata iz celog sveta od 1782. godine do danas administrira Evropski patentni zavod. Videti više na: https://www.epo.org/searching-for-patents/technical/espacenet.html#tab-1. Pristupljeno 14.1.2020. 72 Eurostat je Zavod za statistiku EU. Više o Eurostat-u se može videti na: https://ec.europa.eu/eurostat/about/overview, dok su metodologije dostupne na: https://ec.europa.eu/eurostat/web/science-technology-innovation/methodology, a prikazi statistika na: https://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/submitViewTableAction.do. Pristupljeno 14.1.2020.


_____________________________________________________________________

205

Slika 1: Prikaz PCT aktivnosti prema oblastima tehnike iz međunarodne klasifikacije patenata i prema zemlji porekla izumitelja za posmatrani period

Tabela 1.2: Prikaz PCT aktivnosti prema oblastima tehnike iz međunarodne klasifikacije patenata i prema zemlji porekla izumitelja za posmatrani period

Naziv zemlje/ MKP Sr

bija

(R

S)

Bug

arsk

a (B

G)

Rum

unija

(R

O)

Grč

ka

(GR

)

Hrv

atsk

a (H

R)

Slov

enija

(S

I)

A 20.1 24.8 7.7 73.1 102.1 415.2 B 11.2 24.6 9.5 43.0 47.2 204.6 C 8.8 15.0 5.4 38.0 62.4 250.8 D 0.3 2.9 0.2 1.8 2.0 22.4 E 6.9 6.6 2.9 11.1 21.8 68.0 F 10.5 16.0 9.0 22.4 31.1 128.1 G 14.2 26.5 18.5 37.5 39.9 142.6 H 10.6 18.3 12.5 34.8 25.6 152.0

Ukupno 68.7 112.1 53.4 208.3 254.9 1079.8 U posmatranom periodu za sve klase MKP se prema intentitetu PCT tj. međunarodnih objava prijava patenata izdvajaju izumitelji iz Slovenije. Izumitelji iz

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

A B C D E F G H

RS BG RO GR HR SI


_____________________________________________________________________

206

većine posmatranih zemalja su u posmatranom periodu najveći deo PCT prijava patenata objavili u oblasti opštih životnih potreba (sekcija A MKP) i u oblasti obrade, prerade i saobraćaja (sekcija B MKP), dok ih je najmanje bilo u oblasti tekstila i hartije (sekcija D MKP) i u oblasti građevinarstva i rudarstva (sekcija E MKP). Za izumitelje iz Srbije, Rumunije i Bugarske se po intezitetu PCT objava izdvaja oblast fizike (sekcija G MKP), dok se za izumitelje iz Grčke, Slovenije i Hrvatske izdvaja oblast hemije i metalurgije (sekcija C MKP). Međutim, u oblasti građevinarsva i rudarstva (selcija E MKP), koja spada u najmanje zastupljene oblasti u kojima se objavljuju PCT prijave patenata, domaći izumitelji prednjače u odnosu na izumitelje iz Bugarske i Rumunije. Inače, u najvećem delu preostalih oblasti tehnologije (prema sekcijama MKP) PCT aktivnost domaćih izumitelja viša je jedino u odnosu na aktivnosti izumitelja iz Rumunije (Slika 1 i Tabela 1.2).

U nastavku su analizirane patentne aktivnosti u užoj oblasti građevinarstva koja se odnosi na seizmičku zaštitu građevinskih objekata.

3. Prikaz patentnih aktivnosti u oblasti seizmičke zaštite građevinskih

objekata i studija slučaja o primeni izuma domaćih izumitelja Prikazom su obuhvaćeni rezultati istraživanja za posmatrani period objava prijava patenata za klase E04H ili E04B MKP, koje se odnose na oblast visokogradnje za konstrukcije posebne namene ili za zaštitu građevina, kao i za ključne reči „shock“ ili „seismic“. 3.1. Uporedni prikaz patentnih aktivnosti domaćih izumitelja i izumitelja iz izabranih zemalja EU Imajući u vidu da nacionalne objave izuma najčešće prethode PCT objavama za isti izum, kao i da PCT objava može da izostane, u cilju celovitog sagledavanja patentnih aktivnosti domaćih izumitelja i izumitelja iz izabranih zemalja EU, u ovom delu rada je kombinovan prikaz PCT i nacionalnih objava.

Tabela 2: Prikaz prosečnog broja miliona stanovnika [16]

Naz

iv z

emlje

Srbi

ja (R

S)

Bug

arsk

a (B

G)

Rum

unija

(R

O)

Grč

ka (G

R)

Hrv

atsk

a (H

R)

Slov

enija

(SI)

Nem

ačka

(D

E)

Fran

cusk

a (F

R)

Vel

ika

Bri

tani

ja

(GB

)

Broj stanovnika (Mln) 9.1 7.6 22.1 10.9 4.4 2 82.2 63.5 61.7


_____________________________________________________________________

207

Slika 2: Prikaz PCT objava prijava patenata u odnosu na prosečan broj miliona stanovnika prema zemlji porekla izumitelja

Slika 3: Prikaz broja objava nacionalnih prijava patenata u odnosu na prosečan broj miliona stanovnika prema zemlji porekla izumitelja

0.11

0.00

0.05

0.09

0.00 0.00

0.07

0.13

0.10

0.00

0.02

0.04

0.06

0.08

0.10

0.12

0.14

RS BG RO GR HR SI DE FR GB

0.66

0.40

0.54

0.370.45

0.99

0.160.06

0.13

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00



_____________________________________________________________________

208

Iako su izumitelji iz Slovenije imali najveći intezitet nacionalne patentne zaštite u posmatranom periodu u oblasti seizmičke zaštite objekata, za njihove izume je izostala PCT objava. Sa druge strane domaći izumitelji su prema PCT aktivnostima bili ispred većine izumitelja iz posmatranih zemalja EU, odnosno zaostajali su samo za aktivnostima izumitelja iz Nemačke. Slika 4: Prikaz broja objava nacionalnih prijava patenata prema zemlji porekla izumitelja za posmatrani period

Interesantno je da je ukupan broj priznatih nacionalnih patenata u izabranim zemljama Jugoistočne Evrope (ukupno 29 priznatih patenata) bio veći od ukupnog broja priznatih nacionalnih patenata u izabranim zemaljama iz grupe EU13 (ukupno 25 priznatih patenata) u posmatranom periodu u oblasti seizmičke zaštite građevinskih objekata, kao i da je 20% priznatih nacionalnih patenata na teritorijama izabranih zemalja Jugoistočne Evrope bilo delo domaćih izumitelja (Slika 4). Osim toga, intezitet međunarodnih i nacionalnih patentnih aktivnosti (koji je posmatran u odnosu na prosečan broj miliona stanovnika) domaćih izumitelja u oblasti seizmike bio je viši od aktivnosti izumitelja iz Nemačke i Velike Britanije (Slika 2 i 3). U nastavku je dat prikaz studije slučaja o primeni patentiranih domaćih izuma u oblasti seizmičke zaštite građevinskih objekata.

6

3

12

4

2 2

13

4

8

0

2

4

6

8

10

12

14



_____________________________________________________________________

209

3.2. Studija slučaja o primeni izuma domaćih izumitelja Kao polazna osnova za istraživanje primene izuma domaćih izumitelja u

oblasti seizmičke zaštite objekata poslužile su objave nacionalnih i PCT prijava za koje je ostvarena patentna zaštita u posmatranoj oblasti u posmatranom vremenskom periodu.

Osim navedenih kriterijuma, korišćeni su i sledeći kvalitativni kriterijumi: da su patentirana rešenja bazirana na naučnom razvoju i da doprinose društvenoj dobrobiti. Ispunjenost kriterijuma zasnovanosti na nauci je ustanovljena kombinovanjem pretrage baze doktorskih teza, baze KOBSON i Google Scholar, dok je privredna primena proveravana na osnovu pretraživanja interneta.

Tabela 3: Prikaz objavljenih nacionalnih prijava izumitelja iz Srbije za

posmatrani period Godina objave Broj patenta Naziv pronalaska u bazi

Espacenet Izumitelj/i

2006 (na osnovu

prijave YU P-323/03

od 29.04.2003)

RS50351B System for seismic reinforcement for structures

Petrašković Zoran

2012 RS52997B Three-stage shock absorber

2012 RS52992B Sickle shaped shock absorber 2012 RS52991B Line shock absorber

2013 RS53044B Kinematic kinetic shock absorber Ristic Milorad prof dr Srecković Gradimir

Ćorić Branislav

2016 RS57554B1

Adaptive system for seismic protection of building structures under strong earthquakes with constructively assured global

optimization of seismic energy balance

Ristić Danilo [MK] Ristić Jelena [MK]

Zlatkov Dragan [RS]

Imajući u vidu da je Petrašković Zoran bio autor 4 od ukupno 6 patentiranih rešenja domaćih izumitelja u oblasti seizmičke zaštite objekata u posmatranom periodu (Tabela 3), dalje je sagledana primena njegovih izuma. Takođe, sagledana je i namera širenja primene Petraškovićevih izuma van granica naše zemlje kroz inostrane objave (Tabela 4).


_____________________________________________________________________

210

Tabela 4: Prikaz inostranih objava izuma Petrašković Zorana za posmatrani period

Godina objave Broj objave Naziv pronalaska Prioritetna prijava i

prioritetni datum 2004 WO2004097146A1

System of seismic strengthening of structure

YU P-323/03 29.04.2003 2004 AU2003254327 A1

2006 US2006207196A1 Namera o primeni Petraškovićevih izuma van granica zemlje je utvrđena za njegov prvi izum iz posmatranog perioda, koji je zaštićen patentom br. RS50351B pod nazivom Sistem seizmičkog ojačanja objekata. Naime, navedeni izum je objavljen u međunarodnoj prijavi patenta (broj objave WO2004097146A1), zatim na teritoriji Australije (broj objave AUAU2003254327 A1), kao i na teritoriji SAD (broj objave US2006207196A1) pod nazivom System of seismic strengthening of structure (Tabele 3 i 4). Iako u Espacenet bazi domaći patent RS50351B i navedene inostrane objave za prvi Petraškovićev izum iz posmatranog perioda nisu prikazani kao jedna patentna familija, to se jasno sagledava na osnovu datuma i broja domaće prijave patenata (na osnovu koje je priznat pomenuti domaći patent), a koja se poklapa sa brojem i datumom prioriteta za navedene objave ovog izuma u inostranstvu (Tabele 3 i 4). Petrašković je na temelju svojih izuma osnovao preduzeće SISTEM DC 90 DOO, Ritopek, čija osnovna delatnost je sanacija, rekonstrukcija i zaštita novih i postojećih objekata od dejstva zemljotresa (http://dc90.co.rs/sr/o-nama.html), i u okviru koga je dalje razvio i patentirao tehnologiju koja je poznata pod tržišnim nazivom Sistem DC90 (Tabela 5). Njegov prvi izum iz posmatranog perioda, koji je zaštićen patentom br. RS50351B pod nazivom Sistem seizmičkog ojačanja objekata, je za potrebe primene na realnim objektima verifikovan eksperimentima na raznim modelima zidanih konstrukcija koje su sproveli Institut za zemljotresno inženjerstvo i inženjersku seizmologiju (IZIIS) iz Skoplja i Institut za ispitivanje materijala (IMS) iz Beograda, dok je ponašanje dampera (kao ključnog elementa sistema iz patenta br. RS50351B) verifikovano i na Vojnotehničkom institutu (VTI) iz Beograda [14]. Takođe, Petrašković je dao i naučni doprinos u oblasti zamora materijala, odbranivši doktorsku tezu 2013. godine na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na temu: „Niskocilindrični zamor kod jednoaksijalnog naprezanja dampera-apsorbera seizmičke energije sistema DC 90“. Navedena doktorska teza bazira se na ispitivanjima na 36 modela sa apsorberima seizmičke energije sistema DC 90 sa preko 50 programa testiranja, koja su obavljena u pet referentnih laboratorija [15]. Pored pomenuta tri instituta, u kojima je ispitivan damper zaštićen patentom br. RS50351B, nova ispitivanja su obuhvatila i tri nova izuma za dampere objavljene 2012. (Tabele 3 i 5), koja su sprovedena u laboratorijma Građevinsko-geodetskog Instituta u Ljubljani, Slovenija, kao i u državnom Institutu CGS u Alžiru [15].


_____________________________________________________________________

211

Tabela 5: Patentirani izumi Zorana Petraškovića i njihova primena Naziv/Broj patenta/Namena

Slika dampera iz patentnog spisa

Damperi firme Sistem DC 90, [15]

System for seismic reinforcement for structures (Sistem seizmičkog ojačanja objekta)/ RS50351B/ Daje žilavost i otpornost masivnom objektu i na najveće seizmičke udare Three-stage shock absorber (Trostepeni amortizer)/ RS52991/ Ostvaruje plastične deformacije pod dejstvom zemljotresa u 3 kontrolisana stepena

Sickle shaped shock absorber (Amortizer sa elementima za obezbeđenje stabilnosti u uslovima upotrebe) RS52992. Svojim elastičnim i plastičnim deformacijama omogućava kontrolisano veliko pomeranje glave mostovskih stubova. Line shock absorber /Linijski amortizer RS52997B. Obezbeđuje sigurnost objekata visokogradnje na dejstvo vetra i zemljotresa.

Naučni doprinos Petraškovića se sastoji u tome što je proširio saznanja o zamoru materijala od kojih se izrađuju uređaji i oprema za kontrolisanje niskocikličnog zamora do koga dolazi usled dejstva zemljotresa, kao i o ponašanju ove opreme u


_____________________________________________________________________

212

uslovima zemljotresa [15]. Tako je poređenjem rezultata testiranja običnog uzorka od konstrukcionaog čelika S235 i histerezisnog zemljotresnog dampera od istog materijala, koji je zaštićen pomenutim patentom br. RS50351B, pokazao da u uslovima niskocikločnog zamora standardni uzorak čelika izdržava svega 12 ciklusa, dok navedeni damper izdržava čak 200 ciklusa [15]. Pored navedenog, Petrašković je za potrebe investitora Hidrokvebek iz Kanade sproveo

„mnogobrojna, trogodišnja testiranja na modelima i objektima u cilju odabira tehničkog rešenja pridržavanja zida mašinske hale dugog 1 km, visokog 24 m i debljine 1.20 m. Stabilnost je trebalo obezbediti za dejstvo sila upravno na ravan zida. Tako su razvijena dva nova tipa dampera konektora Kanada HQL i Kanada HQM“ [15].

Takođe, za potrebe ugradnje dampera sistema DC 90 sproveo je dinamička ispitivanja objekta rezidencije Finskog ambasadora u Alžiru i predsedničke rezidencije u Bakuu-Azerbejdžan [15]. Pored toga, dinamička ispitivanja na ambijentalne i prinudne vibracije sprovedena su na objekatima u Kraljevu i Bečićima [15]. Osim toga, razvio je tehnologiju pojačanja novih zidanih konstrukcija u Bjeljini i pojačanje i seizmičko obezbeđenje tornja visine 40 metara za veslačke sportove u Azerbejdžanu. Takođe, razvio je metodologiju nelinearne dinamičke analize u programu SAP 2000 sa prikazom dampera kao linkova [15]. Sa aspekta upotpunjavanja istraživanja kontinuiteta primene patentirane tehnologije naših izumitelja u oblasti građevinarstva interesantno je da je Petrašković Zoran deo svog profesionalnog iskustva stekao u Institutu za ispitivanje materijala (IMS) u Beogradu [15], u čijem osnivanju je učestvovao Branko Žeželj. Takođe, pod okriljem IMS-a nastao je najveći deo Žeželjevih izuma koji su obeležili drugu polovinu 20. veka [10], [11], dok su od presudnog uticaja za primenu Petraškovićevih izuma iz 21. veka na „građevinskim konstrukcijama širom sveta, na četiri kontinenta (Severna Amerika, Afrika, Azija i Evropa)“ bili njegov prvi patentirani izum, patent br. YU48040 iz 1989. godine, kao i „Dugogodišnja eksperimentalna i naučna istraživanja koja su započeta u Institutu IMS za ispitivanje materijala Republike Srbije u Beogradu“ [15]. Pored toga, za Petraškovićev i Žeželjev pristup je karakteristično neprestano usavršavanje patentiranih rešenja kroz njihovu realnu primenu. Naime, sistem gradnje „IMS-Žeželj“ je nastao pedesetih godina i razvijan je do osamdesetih godina prošlog veka [10], [11], dok je Petraškovićeva ideja o zaštiti građevinskih objekata pomoću posebno konstuisanih građevinskih dampera nastala krajem osamdesetih godina a njegovi poslednji izumi za građevinske dampere su objavljeni 2012. godine (Tabele 3 i 5).


_____________________________________________________________________

213

4. Zaključak Iako bi na osnovu poređenja PCT tj međunarodnih patentnih aktivnosti izumitelja iz izabranih zemalja Jugoistočne Evrope moglo da se zaključi da je inventivni potencijal Srbije bio među najnižim (Slika 1 i Tabela 1.2.), zanimljivo je da su efekti izuma iz Srbije na kraju posmatranog perioda bili među najvišim u odnosu na zemlje u okruženju koje su članice EU. Na to ukazuje podatak da je Srbija na kraju 2018. godine uspela da ostvari 85.9% proseka EU prema sposobnosti privrede da rezultate istraživanja i razvoja pretoči u konkretne nove proizvode za tržište i da tako ostvari jedan od najboljih rezultata u odnosu na posmatrane zemlje u okruženju [17]. Prema pomenutom indikatoru, od posmatranih zemalja u okruženju, najuspešnija je bila Grčka jer je za 34.6% premašila prosek EU [17]. Takođe, zanimljivo je da oblast građevinarstva i rudarstva (sekcija E MKP) spada u najmanje zastupljene oblasti u pogledu broja PCT objava prijava patenata, međutim analize i prateća studija slučaja pokazuju da upravo u toj oblasti izumi iz Srbije, koji se baziraju na naučnom istraživanju i razvoju, doprinose ublažavanju razornih efekata zemljotresa i očuvanju ljudskih života i imovine. Reč je o oblasti seizmičke zaštite građevinskih objekata gde se u poslednje dve decenije u zemlji i svetu uspešno primenjuje sistem gradnje DC 90 koji je izumeo dr Zoran Petrašković. Pored toga, pokazano je da se svojim stvaralaštvom Petrašković nadovezao na doprinose Branka Žeželja, tvorca patentirane tehnologije sistema gradnje „IMS-Žeželj“ koja je u drugoj polovini 20. veka bila prihvaćena širom sveta. Navedeno je u skladu i sa rezultatima istraživanja koji su prikazani u [12] gde je pokazano da je doprinos dr Zorana Petraškovića koji se ogleda u broju priznatih patenata bila na nivou od 10% od ukupnog broja patenata koje je Evropski zavod za patente priznao izumiteljima iz Evrope u periodu od 1998. do 2017. godine. Iako Srbija ostvaruje pomak na evropskoj inovacionoj lestvici, pri čemu individualni uspeh dr Zorana Petraškovića može da posluži kao primer dobre prakse i vrsta podstreka za nove generacije istraživača i inženjera, nizak nivo PCT aktivnosti izumitelja iz Srbije u odnosu na izumitelje iz izabranih zemalja u tranziciji (koje su ostvarile članstvo u EU), a posebno u odnosu na izumitelje iz Slovenije (sa kojom je Srbija bila u sastavu SFRJ) zahtevaju posebnu pažnju. U tom smislu je plan da se dalja istraživanja usmere na poređenje inovacionih sistema Srbije i Slovenije. 5. Literatura [1] Kutlača, Đ. i Semenčenko, D., Nacionalni inovacioni sistem u Srbiji: prošlost,

sadašnjost, budućnost, Beograd: Institut "Mihajlo Pupin", Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije, 2015

[2] Kutlača, Đ. & Babić, D. & Živković, L. & Štrbac, D., Analysis of quantitative and qualitative indicators of SEE countries scientific output, Scientometrics vol. 102(1): 247-265, January 2015


_____________________________________________________________________

214

[3] Kutlača, Đ. & Radošević, S., Innovation Capacity in the SEE Region, Handbook of Doing Business in South East Europe, pp.207-231. DOI: 10.1057/9780230314146_9, 2012

[4] OECD. 2009. Sector Specific Sources of Competitiveness in the Western Balkans, www.oecd-ilibrary.org (Pristupljeno: 14.1.2020)

[5] OECD. 2016. Competitiveness in South East Europe, www.oecd-ilibrary.org (Pristupljeno: 14.1.2020)

[6] OECD. 2018. Competitiveness in South East Europe, www.oecd-ilibrary.org (Pristupljeno: 14.1.2020)

[7] Radosevic, S., A two-tier or multi-tier Europe?: Assessing the Innovation capacities of Central and East European Countries in the Enlarged EU, UCL SSEES Economics and Business working paper series 31, UCL School of Slavonic and East European Studies (SSEES), 2003, https://ideas.repec.org/p/see/wpaper/31.html, Pristupljeno 14.1.2020

[8] Radosevic, S., A Two-Tier or Multi-Tier Europe? Assessing the Innovation Capacities of Central and East European Countries in the Enlarged EU. JCMS Journal of Common Market Studies 42(3):641-666, February 2004

[9] Radosevic, S., (Mis)match between demand and supply for technology: Innovation, R & D and growth issues in countries of Central and Eastern Europe, 2004, https://www.researchgate.net/publication/42101164, Pristupljeno 14.1.2020

[10] Jelić, M., Zajedničke karakteristike glavnih doprinosa Ruđera Boškovića, Milutina Milankovića i Branka Žeželja razvoju građevinarstva, Integritet i vek konstrukcija 17(2): 157-169, 2017

[11] Jelić, M., Kontinuitet u širenju srpske građevinske tehnologije za period od 1957. do danas: Patenti sa primenom u zemlji i svetu, u Zbornik radova Tehnologija, kultura i razvoj, Beograd: Akademska misao, 2017, 24:7─31

[12] Jelić,M., Patented inventions of Serbian scientists in the field of seismic reliability of structures and landslide remediation with application, Procedia Structural Integrity 13: 391–397, 2018

[13] Jelić, M., Primena domaćih i inostranih digitalnih repozitorjuma patentne dokumentacije za pametno odabiranje specijalizacija u Republici Srbiji, u Đuro Kutlača, Aleksandar Kostić, Dragan Prlja i Radoslav Zelenović (ur.) Zbornik radova sa naučno-stručnog skupa Primena digitalizacije u kulturi i nauci, Beograd: SANU i Institut za uporedno pravo, str. 107-121, 2019

[14] Petrašković Z., Šumarac D., Andjelković M., Miladinović S., Trajković M., Sanacija oštećenih zidanih konstrukcija tehnologijom DC 90, Integritet i vek konstrukcija, 5(2):71-76, 2005

[15] Petrašković, Z., Niskocilindrični zamor kod jednoaksijalnog naprezanja dampera-apsorbera seizmičke energije sistema DC 90, Doktorski rad, Beograd, Građevinski fakultet, 2013


_____________________________________________________________________

215

[16] Podaci o broju stanovnika: https://www.rug.nl/ggdc/historicaldevelopment/maddison/releases/maddison-project-database-2018

[17] Hollanders Hugo, Es-Sadki Nordine and Merkelbach Iris, European Innovation Scoreboard 2019, Belgium: European Commission, file:///C:/Users/mj03136/Desktop/Jovan/ETAY19181ENN%20-%2017December2019.pdf, Pristupljeno 23.02.2020.

Da li je institucionalni kvalitet regiona relevantan faktor za uspeh pametne specijalizacije?

____________________________________________________________________

216

Nikola Vasilić73, prof. dr Đuro Kutlača74, dr Sanja Popović-Pantić75

DA LI JE INSTITUCIONALNI KVALITET REGIONA RELEVANTAN

FAKTOR ZA USPEH PAMETNE SPECIJALIZACIJE?

Apstrakt: Ekspertska grupa Knowledge for Growth je 2009. godine predložila pametnu specijalizaciju kao efikasan alat u borbi protiv brojnih problema sa kojima se suočava Evropska Unija. Ideja je bila da zemlje članice, kao uslov za dobijanje sredstava iz strukturnih fondova EU za period 2014-2020. godine kreiraju i otpočnu sa implementacijom strategije istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju – RIS3. Cilj je bio usmeriti sredstva u pravcu područja koja su identifikovana kao prioritetna sa stanovišta istraživačko-razvojnog i inovacionog potencijala, ćime bi se obezbedio dinamičniji razvoj zasnovan na inovacijama. Osnovu razvoja baziranog na pametnoj specijalizaciji čini teritorijalni pristup. To znači da je za takav razvoj potrebno uzeti u obzir specifičnosti određene teritorije, regiona ili subregiona, a koji se tiču socio-ekonomskih, kulturoloških, demografskih, političkih, institucionalnih karakteristika. U ovom radu fokus je na analizi institucionalnih uslova regiona. Cilj rada je utvrditi da li zaista postoje razlike u nivou kvaliteta institucija između regiona jedne iste zemlje i da li su institucionalni uslovi po svojoj prirodi promenljivi i u kojoj meri. Istraživanjem je obuhvaćeno 8 zemalja članica EU i 48 regiona prema NUTS klasifikaciji. Kao indikator kvaliteta institucija korišćen je Quality of Government Institutions index. Teorijska analiza pokazuje da institucionalni (ne)kvalitet ograničavajuće/podsticajno deluje na uspeh regionalnih inovacionih politika kakva je i pametna specijalizacija. Analiza dostupnih podataka (QoG indeksa) ukazuje na postojanje, u nekim slučajevima, izuzetno velikih razlika u nivou institucionalnog kvaliteta između razlličitih regiona unutar iste zemlje, ali i da su izražene promene institucionalnih uslova na nivou regiona moguće tokom vremena. Iz tog razloga, može se zaključiti da je institucionalni kvalitet regionalno specifičan faktor i da se kao takav mora uzeti u razmatranje kada je reč o formulisanju i implementaciji politike pametne specijalizacije.

Ključne reči: pametna specijalizacija, inovacije, institucionalni kvalitet, indeks kvaliteta državnih institucija, regionalna inovaciona politika.

73 Univerzitet u Beogradu, Institut Mihajlo Pupin; [email protected] 74 Univerzitet u Beogradu, Institut Mihajlo Pupin; [email protected] 75 Univerzitet u Beogradu, Institut Mihajlo Pupin; [email protected]


____________________________________________________________________

217

IS REGIONAL INSTITUTIONAL QUALITY RELEVANT FACTOR FOR THE SUCCESS OF SMART SPECIALISATION?

Abstract: In 2009, an expert group, Knowledge for Growth suggested smart

specialisation as an efficient tool to combat various issues EU faces. The idea was that the member states create and begin implementing research and innovation for smart specialisation strategy – RIS3, as a requirement for gaining resources from structural funding of EU for 2014-2020. The aim was to prevent waste of funds as most of it would be allotted to areas identified as a priority from the standpoint of R&D and innovation potential, which would provide a more dynamic development based on innovations. The base of the development based on smart specialisation is the territorial approach, meaning that for such a development, specific features of a certain territory, region or sub-region must be taken into consideration which deal with socio-economic, cultural, demographic, political, institutional characteristics. In this paper, the focus is on the analysis of regional institutional quality. The goal of this paper is to determine whether differences really exist in the institutional quality level in different regions of a single country and whether the institutional conditions vary by nature and at what level. The research includes 8 member states and 48 regions according to the NUTS classification. The institutional quality indicator used is the Quality of Government Institutions index. The theoretical analysis shows that the (lack of)institutional quality has a limiting/encouraging influence on the success of regional innovation policy, as well as smart specialisation. The analysis of available data (QoG index) indicates the existence of extremely high differences of institutional quality level between different regions within a country, but also that the very changes can be prominent even over a period of time. For that reason, the conclusion is that the institutional quality is a regionally specific factor and as such must be taken into consideration when formulating and implementation of smart specialisation policy is in question.

Key words: smart specialisation, innovation, institutional quality, quality of government institutions index (QoG), regional innnnovation policy. 1. Uvod

U savremenoj ekonomiji inovacije su označene kao jedan od glavnih pokretača konkurentnosti i razvoja, kako na nivou zemlje, tako i na nivou regiona, sektora, kompanija. Veliki broj istraživanja potvrđuje da su razlike u inovacionom kapacitetu jedan od ključnih izvora izraženih disproporcija u razvijenosti, ne samo između različitih zemalja i njihovih regiona, već i kada se posmatraju regioni u okviru jedne iste zemlje. Narastajuće razlike između SAD i EU, kao i unutar same EU, zahtevale su pronalaženje efikasnije i delotvornije inovacione politike, koja bi ublažila postojeće razlike. Za postizanje tog cilja, eksperti su 2009. godine predložili pametnu specijalizaciju, odnosno strategiju istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju –


____________________________________________________________________

218

RIS3. Pametna specijalizacija podrazumeva da se putem interakcije između ključnih regionalnih stejkholdera prepoznaju područja sa velikim inovacionim potencijalom i da se prema tim područjima usmerava veća količina finansijskih resursa, da bi se dodatno osnažio njihov inovacioni kapacitet. Na taj način, identifikovani prioriteti doprinose jačanju inovacionog kapaciteta regiona, čime se stvaraju uslovi za dinamičniji razvoj. Politika pametne specijalizacije nije univerzalnog karaktetra, već se radi o politici primerenoj za nivo regiona, zbog čega uspeh takve politike određuju faktori specifični za konkretan region na kojem se politika implementira. Tu spadaju: socio-ekonomski, kulturološki, istorijski, demografski, institucionalni uslovi. U ovom radu je teorijski analiziran uticaj institucionalnog kvaliteta na uspeh pametne specijalizacije. Uz to, cilj je da se analizom dostupnih podataka o regionalnom institucionalnom kvalitetu utvrdi: a) da li se kvalitet institucija zaista razlikuje između regiona jedne iste zemlje, kao i b) dinamika promene institucionalnih uslova tokom vremena. Povezivanjem rezultata takve analize sa izloženim teorijskim saznanjima, pokazaće se koliku važnost mogu imati regionalni institucionalni uslovi za uspešno sprovođenje pametne specijalizacije. Rad se sastoji iz 4 dela. U prvom delu prezentovane su najznačajnije karakteristike pametne specijalizacije. Drugi deo, tretira pitanje institucionalnog kvaliteta. Obrazložen je koncept institucija i metodologija za merenje institucionalnog kvaliteta. U okviru trećeg dela, istaknute su kritične tačke pametne specijalizacije u lošem inistutcionalnom okruženju i izvršena je teorijska analiza uticaja institucionalnog kvaliteta na pametnu specijalizaciju. Poslednji, četvrti deo, posvećen je praktičnoj analizi razlika u nivou kvaliteta institucija između regiona i promenljivosti regionalnih institucionalnih uslova. 2. Ključne karakteristike pametne specijalizacije

Koncept pametne specijalizacije postaje aktuelan 2009. godine, kada ga je ekspertska grupa Znanje za rast, formirana od strane Evropske komisije, prepoznala kao efikasan alat za identifikovanje narastajućeg gepa u nivou razvijenosti između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, ali i za ublažavanje brojnih problema sa kojima se EU suočava od ekonomske krize 2008. godine, poput visoke nezaposlenosti, usporenog privrednog rasta, demografskih problema, socijalnih nejednakosti, izraženih regionalnih disproporcija. Velika očekivanja od implementacije koncepta pametne specijalizacije za rešavanje navedenih problema bila su razlog za njegovo integrisanje u Strategiju razvoja Evropske unije 2014-2020. Sve zemlje članice Evropske unije su bile u obavezi da koncipiraju strategiju istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju (RIS3) kao uslov za korišćenje sredstava iz strukturnih fondova Evropske unije. Strategija istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju - RIS3 je osnova za prevođenje pametne specijalizacije iz teorijskih okvira u praksu.

U konceptualnom smislu, pametna specijalizacija odražava kapacitet ekonomskog sistema, nacionalnog ili regionalnog, da generiše nove specijalnosti


____________________________________________________________________

219

putem otkrivanja novih mogućnosti u postojećim domenima i lokalne koncentracije i aglomeracije resursa i kompetencija u identifikovanim domenima [6].

Iz praktične perspektive, odnosno posmatrajući je kao strategijsku politiku, pametna specijalizacija se može okarakterisati kao okvir za određivanje prioriteta inovacione politike zasnovan na teritorijalnom pristupu, koji ima za cilj da uključi sve relevantne stejkholdere u valorizaciju postojećih resursa, teritorijalnih specifičnosti i prioretizaciju područja ekonomskih aktivnosti sa visokim inovacionim potencijalom.

Pametna specijalizacija je tip regionalne inovacione politike, koja se razlikuje od tradicionalnih inovacionih politika po dve ključne stvari:

§ Selekcija prioriteta i § Proces preduzetničkog otkrivanja.

Za razliku od tradicionalnih, nova politika, čije jezgro čini koncept pametne specijalizacije, traži od regiona, odnosno regionalnih aktera, da analiziraju i utvrde u kojim područjima se nalaze njihove snage i slabosti i da shodno tome usmere i pojačaju finansijska ulaganja u inovacije u onim domenima u kojima regioni imaju najviše potencijala za izgradnju globalno konkurentne specijalizacije [12] [13] [20].

Osnovni element politike zasnovane na pametnoj specijalizaciji čini proces preduzetničkog otkrivanja, odnosno pristup bottom-up u definisanju prioriteta. Otkrivanje snaga i slabosti prepušteno je relevantnim regionalnim stejkholderima: preduzetničkim agentima (kompanije, univerziteti, instituti, nezavisni inovatori), vladinom sektoru, odnosno regionalnim strukturama vlasti i nevladinom sektoru. Glavnu ulogu u ovom procesu imaju preduzetnički agenti i nevladin sektor, dok vladin sektor treba da inicira i da na efikasan način upravlja ovim procesom kako bi se olakšala njegova realizacija. Output procesa preduzetničkog otkrivanja je preduzetničko znanje. Reč je u većoj meri o praktičnom znanju nastalom iz svakodnevnog delovanja preduzetničkih agenata i nevladinog sektora. Uloga kompanija je dragocena u ovom procesu, jer one poseduju znanje koje nije svojstveno univerzitetima ili institutima. Svakodnevno delovanje na tržištu omogućava kompanijama da daju svoje viđenje komercijalne održivosti različitih aktivnosti i prilika, kao i tržišne dinamike [2]. Ovaj oblik znanja je željeni produkt procesa preduzetničkog otkrivanja, a ne jednostavno znanje o nauci i tehnici. Ipak, ne umanjuje se uloga ostalih aktera, jer svi oni imaju sopstvena i posebna znanja i poglede proistekle iz jedinstvenih iskustava koja se razlikuju od ostalih aktera. Što je više različitog znanja to će se na optimalniji način odrediti prioriteti na nivou konkretne teritorije.

Dakle, jedan od glavnih razloga za praktičnu primenu koncepta pametne specijalizacije ogleda se u činjenici da se teritorije, bilo da se posmatra nacionalni nivo, nivo regiona ili subregiona, međusobno razlikuju po kvantitetu i kvalitetu resursa, zbog čega teritorije ne mogu biti uspešne u svim oblastima ekonomske aktivnosti. Iz tog razloga je postavljanje prioriteta na osnovu procene R&D i inovacionog potencijala, kao i ostalih resursa, neophodno. Kada je reč o implementaciji pametne specijalizacije na nivou Evropske unije, suština je bila u tome da se sve evropske regije specijalizuju po tržišnim nišama i da se na taj način stvori


____________________________________________________________________

220

odgovarajuća kritična masa (od 5-10 vodećih područja po regionu) [10], umesto da se mehanički, slepo, bez prethodne analize resursne raspoloživosti i identifikovanja inovacionog i istraživačkog potencijala konkretnog regiona, preslikavaju aktivnosti koje su se pokazale kao uspešne u nekim drugim regionima.

Politika pametne specijalizacije, iako prvobitno ustanovljena za potrebe Evropske Unije, može biti primenjena u svim ekonomijama koje svoj razvoj žele da baziraju na znanju i inovacijama. Pogodna je i za slabije razvijene regione kojima horizontalne politike ne omogućavaju pokrivanje gepa u znanju i inovacijama [6], gde superiornu poziciju imaju razvijeniji regioni/zemlje. Velike su razlike između regiona na nivou Evropske Unije, između regiona različitih zemalja, ali i između regiona unutar jedne zemlje, kada je u u pitanju inovaciona snaga, odnosno sposobnost za inoviranje, ali i kada je reč o investicijama vladinog sektora. Činjenica je da slabije razvijeni regioni imaju na raspolaganju manje opcija za promovisanje i pokretanje inovacija u poređenju sa snažnijim regionima [8]. Slabije razvijeni regioni imaju mogućnost da dostignu vodeće regione, ali ne tako što će pokušati da postanu konkurentni u već razvijenim tehnologijama opšte namene, gde već, zbog izražene finansijske i investicione snage dominiraju napredni regioni, već fokusiranjem raspoloživih resursa na koinventivnost primene naprednih tehnologija, odnosno njihovu upotrebu u nekom od značajnih domena regionalne ekonomije [13] u kojima već postoji izvesna komparativna prednost.

Ipak, kako je reč o politici zasnovanoj na teritorijalnom pristupu, postoji veliki broj faktora koji utiču na njenu implementaciju i postizanje konačnog cilja, a to je razvoj zasnovan na inovacijama. Na implementaciju i uspeh politika zasnovanih na teritorijalnom pristupu, veliki uticaj ima geografski kontekst, odnosno konture konkretne teritorije oslikane socijalnim, političkim, kulturološkim, ekonomskim, demografskim, istorijskim, institucionalnim elementima. Institucionalni sistem, kao temelj zdravog i modernog društa i njegov uticaj na uspeh pametne specijalizacije je predmet interesovanja u ovom radu.

3. Kvalitet institucija

Važnost institucija za inovacije predočena je u okviru teorije o Nacionalnim

Inovacionim Sistemima. Friman, začetnik ove teorije, je još 1987. godine ukazao da aktivnosti i interakcije između različitih institucija, javnih i privatnih, iniciraju i modifikuju postojeće i dovode do difuzije novih tehnologija [7]. U fokusu koncepta NIS su interakcije između različitih subjekata uključenih u proces razvoja inovacija i analiza dinamike ovih interakcija pod uticajem socijalnih, institucionalnih i političkih faktora [5]. Kada se govori o institucijama u okviru koncepta NIS, ne misli se samo na organizacije, javne i privatne, već i na institucionalne uslove kao takve, omeđene formalnim i neformalnim pravilima, koji se razlikuju među zemljama i koji su jedan od razloga zbog kojih je sintagma Inovacioni Sistem dobila epitet Nacionalni. Osnovna premisa ovog koncepta je da tehnološki progres u najvećoj meri zavisi od kvaliteta interakcije između različitih učesnika (ne samo R&D sektora) u procesu


____________________________________________________________________

221

razvoja inovacija, a kvalitet interakcija je, između ostalog, determinisan institucionalnim kvalitetom. 3.1. Koncept i tipovi institucija

Jedan od najznačajnijih autora u oblasti institucija i zastupnik nove

institucionalne ekonomije, nobelovac Douglass North, definiše institucije kao: … pravila igre u jednom društvu ili, formalnije, pravila koja su ljudi osmislili kako bi oblikovali ljudske interakcije [15]. Fundamentalna funkcija institucija u jednom društvu je smanjivanje neizvesnosti [15] definisanjem pravila igre, kojima se ocrtava okvir unutar kog se odigrava stabilna, predvidiva interakcija između društvenih aktera. Od toga koliko dobro ili kvalitetno institucije ispunjavaju ovu funkciju, zavisi kako će politički i ekonomski život biti organizovan, zavisi odnos između političkih aktera, odnos između ekonomskih aktera, ali i odnos između političkih i ekonomskih aktera, što u krajnoj liniji opredeljuje dinamiku razvoja jedne zemlje u celini.

Prema tipu ograničenja, odnosno sankcije koja sledi usled njihovog kršenja, institucije se mogu klasifikovati na formalne i neformalne [15]. Formalne institucije se odnose na set jasno definisanih, napisanih, svima dostupnih i obavezujućih pravila (npr. zakon, ustav i sl.) za čije nepoštovanja sledi primeni formalno predviđene sankcije (npr. novčana kazna, zatvorska kazna i sl.). Suprotno, neformalne institucije, za koje se često kao sinonim koristi termin kultura, su više pitanje tradicionalno utemeljenih vrednosti, normi, moralnih načela, običaja, čije nepridržavanje ne uzrokuje primenu formalnih sankcija. Nepoštovaoci neformalnih institucija se uglavnom podvrgavaju osudi od strane društva ili društvene grupe kojoj pripadaju, što može dovesti do marginalizacije takvih pojedinaca ili isključenja iz društvene zajednice. Istraživanja jasno potvrđuju važnost institucija, formalnih i neformalnih, za ekonomski rast. Između formalih i neformalnih institucija prisutan je komplementaran odnos. Naime, teško je i nepoželjno formalno predvideti pravila za sve kritične i problematične situacije, zbog čega su neformalna pravila potrebna kao dopuna formalnim [11], odnosno pomoću njih bi trebalo regulisati sporne situacije za koje nisu opredeljena specifična formalna pravila. Da bi društvo poštovalo formalne institucije neophodno je da one budu u skladu sa neformalnim, jer jedino na taj način formalne institucije stiču potreban legitimitet u široj društvenoj zajednici.

Glavni element institucija jeste njihova puna primena u praksi [23]. Institucije se primenjuju i kao takve su efikasne samo ukoliko njihovo nepoštovanje za posledicu ima aktiviranje sankcija, odnosno ukoliko kršioci pravila snose propisane negativne posledice. Sa druge strane, institucije koje se ne sprovode su neefektivne i kao takve ne utiču na to kako će se akteri ponašati u različitim situacijama, pa se prema Skoog [23] mogu smatrati nepostojećim u smislu njihovog uticaja na ponašanje i interakcije u društvu. Npr. postojanje zakona kojima se reguliše određena oblast [23], a koji se pritom ne poštuju i za čije nepoštovanje akteri ne snose primerene sankcije. U drugom slučaju se ipak ne može izneti tvrdnja da su institucije nepostojeće. Naime, institucije, i formalne i neformalne, uvek postoje i prisutne su, u različitim varijacijama, u svakom društvu. Čak i kada se, kao u navedenom primeru njihovo nepoštovanje


____________________________________________________________________

222

svesno ne sankcioniše, one i tada negativno utiču, ali ne na one koji ih se ne pridržavaju, već na aktere koji funkcionišu u skladu s njima. Zbog toga je primerenije govoriti o kvalitetnim ili nekvalitetnim institucijama, nego o njihovom postojanju/nepostojanju.

3.2. Metodologija za merenje kvaliteta institucija Prilikom definisanja institucionalnog kvaliteta mora se biti oprezan, jer srž

kvalitetnih institucija nije samo u tome da li se zakoni i politike nepristrasno sprovode, već pažnja mora biti stavljena i na to da li se u vršioci javne vlasti pridržavaju norme nepristrasnosti [17]. Npr. zakoni mogu da postoje, ali ključno pitanje je da li su oni koncipirani u skladu sa opštedruštvenim interesima ili u skladu sa interesima povlašćenih društvenih aktera (npr. putem lobiranja kod političkih stranaka). Takođe, birokratske procedure mogu biti definisane, ali da li ih birokrate uvek primenjuju na identičan način prema svim subjektima? Olander [17] navodi da norma nepristrasnosti ne postoji u svom punom kapacitetu niti u jednom društvu, ali institucije mogu biti u manjoj ili u većoj meri u skladu sa ovom normom. Shodno tome, manja udaljenost institucija od norme nepristrasnosti označava viši kvalitet institucija, i obrnuto.

Da bi se pokrili svi aspekti kvaliteta institucija, u ovom radu korišćen je Quality of Government Institutions index (QoG) razvijen 2010. godine od strane Quality of Government Institute iz Švedske. QoG je agregatni indeks i može se definisati kao višedimenzionalni koncept koji se zasniva na [4]:

§ Visokoj nepristrasnosti, § Kvalitetnom pružanja javnih usluga i § Niskoj korupciji.

Vrednost QoG indeksa se kreće na skali od -2.5 do +2.5, pri čemu vrednosti bliže +2.5 označavaju viši nivo institucionalnog kvaliteta, i obrnuto. Ovaj indeks meri kvalitet formalnih institucija.

Podaci su dostupni za sve zemlje članice EU-28 i za 220 regiona prema NUTS klasifikaciji, što je velika prednost ovog indeksa u odnosu na ostale pokazatelje institucionalnog kvaliteta. Podaci postoje za 2010., 2013., i 2017. godinu. Podaci su dostupni na sajtu: https://qog.pol.gu.se/ i u radu [3].

4. Neki aspekti institucionalnog kvaliteta relevantni za uspeh pametne

specijalizacije

Uzimajući u obzir da pametna specijalizacija implicira angažovanje velikog broja različitih stejkholdera i da u ovom procesu novac igra važnu ulogu, postoji bojazan da pametna specijalizacija, u nekvalitetnom institucionalnom okruženju, neće biti sprovedena na efikasan način, odnosno da neće doći do ostvarivanja krajnjeg cilja, a to je razvoj zasnovan na inovacijama.

Nizak nivo institucionalnog kvaliteta produkuje razne devijantne pojave na određenoj teritoriji, poput: traganja za rentom, informacione asimetrije, klijentelizma,


____________________________________________________________________

223

zaštita interesa zainteresovanih strana, principal-agent problema, podmićivanja i sl. Izraženo prisustvo ovih pojava čini određeni teritorijalni okvir prilično nestabilnim, neizvesnim, rizičnim, otežavajući na taj način efikasnu realizaciju politika zasnovanih na mestu. Takvo institucionalno okruženje povećava transakcione troškove vezane za sprovođenje inovacionih aktivnosti.

Prvi korak u formilisanju strategije istraživanja i inovacija za pametnu specijalizaciju tiče se identifikovanja i uključivanja najboljih regionalnih aktera u proces definisanja inovacionih prioriteta. U ovoj fazi uloga vladinih institucija trebalo bi da bude orijentisana na stvaranje uslova za inkluzivan pristup u definisanju prioriteta buduće regionalne inovacione politike [18]. Međutim, ako su institucionalni uslovi takvi da dozvoljavaju postojanje „bliske povezanosti” institucija sa različitim društvenim grupama, razvoj poverenja, participativni procesi i koordinacija različitih interesa će biti otežana, a političke odluke će zavisiti od uticaja i moći različitih društvenih grupa. Postojanje privilegovanih, odnosno ako jedna društvena grupa dominira, najverovatniji ishod biće taj da će zainteresovani akteri ove grupe nastojati da, i kada je u pitanju pametna specijalizacija, pronađu i ostvare sopstvene interese i da tragaju za rentom, dok inferiorne grupe, u ovom kontekstu, gube [10]. U tom smislu, kvalitetne institucije treba da znače jednaka pravila za sve, da onemoguće postojanje privilegija, jer bi bilo preterano utopijski pretpostaviti ili očekivati da će dominantni akteri (koji su u takvoj poziciji zbog institucionalnih slabosti) biti u stanju da ostave po strani svoje ciljeve, interese, ambicije, viziju i da će misliti samo o tome kako da se ostvare najbolji interesi za region. Dakle, usled nepostojanja kvalitetnih institucija, može se desiti da će regionalne institucije biti pod velikim pritiskom od strane pripadnika dominantnih društvenih grupa, koji su više zainteresovani za ostvarivanje ličnih interesa ili očuvanje statusa quo, nego za jačanje inovacionog kapaciteta regiona [1]. Iz tog razloga, postoji bojazan da če već na samom početku prevagnuti interesi povlašćenih grupa, čime je narušen princip inkluzivnosti. Na taj način, potencijalni neuspeh pametne specijalizacije nazire se još u početnoj fazi.

Dobra institucionalna uređenost, koju konstituišu vladavina prava, efikasna birokratija i kontrola korupcije, bi trebalo da spreči devijantne pojave i ponašanja učesnika u procesu pametne specijalizacije.

Vladavina prava je jedna od značajnijih odlika stabilnih institucionalnih uslova, a odnosi se na zakone, propise, vladine politike i programe, osnovnu infrastrukturu i usluge koje su potpora efikasnom funkcionisanju tržišno orijentisane ekonomije [14]. Na teritorijama sa jakom vladavinom prava zagarantovan je visok stepen zaštite zakonom definisanih prava svih subjekata. U tom kontekstu su npr. prava intelektualne svojine i njihova adekvatna zaštita važan pokretač kompanija da inoviraju, jer se na taj način osigurava prinos na inovacije. Sa druge strane, slaba zaštita prava intelektualne svojine: neutrališe efekte državne pomoći usmerene ka podsticanju kompanija da više inoviraju; omogućava piraterstvo i falsifikovanje; smanjuje potencijal za transfer tehnologije [16], što u krajnoj liniji destimulativno utiče na inovacije i povećava transakcione troškove za kompanije. Takođe, neke studije pokazuju da način na koji funkcionišu lokalni sudovi, u smislu efikasnosti i


____________________________________________________________________

224

nepristrasnosti u radu, predstavlja važan element inovacija [19]. Ipak, efikasnost zakonske regulative ne bi trebalo mešati sa rigidnošću. Naime, vladavina prava je važna, ali ona se mora temeljiti na fleksibilnijem zakonodavstvu, jer prekomerna rigidnost nekada neopravdano može ograničiti ponašanje preduzetničkih aktera. Npr. istraživanje sprovedeno od strane OECD [16] pokazuje da stroga pravila definisana zakonom o stečaju, koče i usporavaju razvoj inovacija, jer predviđaju velika opterećenja za kompanije u slučaju da ne ostvare uspeh u inovacionom procesu. Neefikasnost birokratije, u formi komplikovanih i rigidnih procedura, obimne dokumentacije i dozvola i izražene pristrasnosti, često predstavlja problem za kompanije i može ih odvratiti od namere za bavljenje inovacijama. Takva birokratija stvara nepostojeće i povećava postojeće troškove sa kojima se ekonomski akteri suočavaju u relacijama sa državnim institucijama, što ih preusmerava od iniciranja ili završetka započetih IR aktivnosti ka licenciranju inostrane tehnologije [22]. Često se ističe da su propisi u službi ličnih interesa političara i birokrata. Shleifer & Vishny [21] ukazuju da u mnogim slučajevima dozvole postoje da bi se vladinim zvaničnicima omogućilo da prvo onemoguće njihovo izdavanje. Na taj način, oni mogu da iskoriste svoju moć za dobijanje mita od strane kompanija kojima su dozvole potrebne. Dobijanje potrebnih dokumenata i dozvola u uslovima izražene korupcije je prilično skupo, što dodatno demotiviše nosioce ekonomskih aktivnosti da se bave inovacijama. Uz to, korupcija stavlja u neravnopravan položaj aktere koji imaju mogućnost, u smislu finansijske snage, da iskoriste ovaj fenomen kako bi ostvarili svoje interese i one, posebno male i srednje kompanije, koji za to ne poseduju potrebne sposobnosti, što čini izvesnijim da ovi drugi neće pokazati interesovanje kada je reč o pametnoj specijalizaciji, odnosno inovacijama. 5. Analiza QoG indeksa – primer regiona Evropske unije U ovom delu rada sprovešćemo analizu kretanja QoG indeksa na uzorku od 8 zemalja EU i 48 regiona (DODATAK I) razvrstanih prema NUTS klasifikaciji. Korišćeni su podaci za 2013. i 2017. godinu. U okviru ove sekcije želimo da ustanovimo da li bi prilikom formulisanja i implementacije regionalne inovacione politike, trebalo uzeti u obzir institucionalnu uređenost regiona. Da bi se mogla utvrditi relevantnost institucionalnog kvaliteta regiona za uspeh pametne specijalizacije, počev od formulisanja strategije, pa do njene implementacije, potrebno je razmotriti dve stvari:

§ Da li postoje razlike u kvalitetu institucija između regiona unutar jedne iste zemlje?

§ Da li se kvalitet institucija na nivou regiona menja protokom vremena i u kojoj meri?

Zašto je ovo relevantno? Prvo, ako se institucionalni kvalitet razlikuje između regiona jedne iste zemlje, velika je verovatnoća da će se jačanje inovacionog kapaciteta različitih regiona odvijati različitom dinamikom. U okviru jedne zemlje, region sa institucionalnim uslovima koji podsticajno deluju na istraživanje i razvoj i inovacije, ostvariće veći uspeh kada je reč o


____________________________________________________________________

225

pametnoj specijalizaciji, u poređenju sa drugim regionom koga karakterišu loše institucije. Npr. ako je prisustvo korupcije znatno izraženije u regionu A u poređenju sa regionom B, pretpostavka je da će se kompanije u regionu A u manjoj meri odlučivati za pokretanje R&D projekata, jer postoji visok rizik od neuspeha ili će veliki deo novca odlaziti na podmićivanje umesto na realizaciju R&D projekata, što u krajnoj liniji usporava razvoj regiona. Drugo, izraženije promene institucionalnog kvaliteta, posebno u negativnom smeru, dovode u pitanje ostvarivanje cilja konkretne politike. Npr. politička nestabilnost, u smislu čestih promena regionalnih i lokalnih vlasti za posledicu može imati i odustajanje od implementacije politike definisane od strane prethodnih struktura. Česte političke promene usporavaju realizaciju politika, a na taj način, u kontekstu pametne specijalizacije, i jačanje inovacionog kapaciteta. Ipak, mogućnost promene institucija u pozitivnom smeru je od velike važnosti uzimajući u obzir postojanje dvosmernog odnosa između institucija i inovacija. Kvalitetne institucije stimulišu inovacije, pre svega inkrementalne, ali sa druge strane, inovacije, posebno radikalne, zahtevaju značajnije promene institucionalnih uslova [9]. Ovo je od velikog značaja za pametnu specijalizaciju, jer je njeno jezgro upravo u radikalnim inovacijama [20]. U prošlosti je bilo dosta teorijskih pretpostavki o razlikama u institucionalnim uslovima između regiona. Međutim, tek sa pojavom indikatora kao što je QoG indeks, postaje moguće utvrditi da li se institucionalni uslovi između regiona jedne zemlje de facto razlikuju. U Tabeli 1 prikazane su vrednosti QoG indeksa na nivou zemalja i na nivou regiona za 2017. godinu, kao i promene QoG indeksa 2017/2013. Od posmatranih zemalja, Austrija ima najveću, a jedina i pozitivnu vrednost QoG indeksa. Sve ostale zemlje se nalaze u negativnom opsegu (-2.5 do 0), pri čemu najniže vrednosti QoG indeksa beleže redom Bugarska, Rumunija, Grčka i Hrvatska. QoG se u nekim zemljama u 2017. u značajnoj meri razlikuje u odnosu na 2013. godinu. Npr. QoG indeks se u Češkoj povećao za 40.56% u 2017. godini u odnosu na 2013. godinu, dok je u Mađarskoj ostvareno pogoršanje za 50.28%, a u Grčkoj za čak 76.49%. Ovi podaci ukazuju da su tokom vremena izražene varijacije u kvalitetu institucija moguća pojava. Regioni u svim zemljama imaju negativnu vrednost QoG indeksa, izuzev regiona u Austriji, čije se vrednosti kreću u rangu od 0 do +2.5. U Bugarskoj najniže vrednosti QoG ostvarene su, redom, u Severozapaden, Yugoiztochen, Yugozapaden, Yuzhen tsentralen; u Češkoj: Severozápad, Střední Čechy, Jihozápad, Moravskoslezsko; u Grčkoj: Στερεά Ελλάδα, Aττική, Δυτική Ελλάδα, Κρήτη; u Hrvatskoj: Kontinentalna Hrvatska, Jadranska Hrvatska; u Mađarskoj: Közép-Magyarország, Észak-Alföld, Észak-Magyarország, Nyugat-Dunántúl; u Rumuniji: Sud-Est, Nord-Vest, Sud-Vest Oltenia, Bucureşti-Ilfov, Vest; u Slovačkoj: Západné Slovensko, Bratislavský kraj, Východné Slovensko, Stredné Slovensko, respektivno.

Varijacije u QoG indeksu su prisutne i kada se posmatra nivo regiona (NUTS 1 or NUTS 2). Npr. u Austriji regioni Wien i Vorarlberg su ostvarili značajan napredak u pogledu institucionalnog kvaiteta u 2017. godini i to za 54.54%, odnosno 58.30%. U


____________________________________________________________________

226

Bugarskoj, region Severoiztochen je ostvario pad od 65.76%, dok je u regionima Severen tsentralen (40.55%) i Yugozapaden (33.19%) ostvareno poboljšanje u kvalitetu institucija. Najizraženije promene vidljive su u regionima Češke. Naime regioni Jihovýchod i Střední Morava su ostvarili poboljšanje od preko 90%, Praha, Severovýchod i Moravskoslezsko iznad 55%. U Grčkoj, regioni Δυτική Ελλάδα (-33.11%) i Κρήτη (-38.03%) su ostvarili pogoršanje institucionalnih uslova u poređenju sa 2013. godinom. Što se tiče Mađarske, jedino je regiona Dél-Alföld u 2017. godini ostvario neznatno poboljšanje u kvalitetu institucija. U ostalim regionima došlo je do promene institucionalnog kvaliteta u negativnom smeru, u rasponu od -26.35% do -40.26%, pri čemu je najveće pogoršanje ostvareno u regionu Nyugat-Dunántúl. U Rumuniji, regioni Sud-Muntenia i Bucureşti-Ilfov su unapredili kvalitet institucija za 37.20%, odnosno 35.98%. Kada je reč o regionima u Slovačkoj, Západné Slovensko je region sa najvećim pogoršanjem u institucionalnom kvalitetu (-28.83%), dok je u regionu Východné Slovensko ostvareno najizraženije poboljšanje (30.58%).

Tabela 1: Promene QoG indeksa 2017/2013 Zemlja

NUTS 0

2017 NUTS 1

2017 NUTS 2

2017 NUTS 0

2017/2013 Promena

NUTS 1 2017/2013 Promena

NUTS 2 2017/2013 Promena

AT

0.805

X

0.787

-1.83%

X

-16.72% 0.724 -27.46% 0.86 +54.54% 0.653 -16.07% 0.76 -24.75% 0.705 -20.43% 0.894 +12.98% 1.032 -17.24% 1.084 +58.30%

BG

-1.731

X

-2.264

+6.94%

X

+0.26% -0.997 +40.55% -1.364 -65.76% -2.189 -15.03% -1.882 +33.19% -1.541 -19.21%

CZ

-0.296

X

-0.163

+40.56%

X

+69.48% -0.647 -24.88% -0.291 +15.41% -0.992 -0.30% -0.171 +55.93% 0.015 +94.59% -0.023 +94.91% -0.276 +58.31%

-1.707 -33.11%


____________________________________________________________________

227

GR -1.387 -1.236 X

-76.49%

-1.86% X -1.212 +6.55%

-1.462 -38.03% HR -1.211 X -1.156 -2.38% X +23.09%

-1.239 +4.25%

HU

-1.15

-1.455

X

-50.28%

-33.21%

X

-0.969 -37.36% -1.016 -40.26% -0.98 -38.06% -1.089 -26.35% -1.266 -36.65% -0.748 +6.73

RO

-1.555

X

-1.849

+19.18%

X

+3.04% -1.434 -4.53% -1.58 +18.56% -1.973 +9.74% -1.104 +37.20% -1.578 +35.98% -1.615 +16.41% -1.341 +28.25%

SK

-0.811

X

-0.954 +1.58%

X

-3.56% -1.013 -28.83% -0.626 +14.01% -0.681 +30.58%

Izvor: Promene QoG indeksa su izračunate od strane autora na osnovu podataka dostupnih u radu [3].

Iz Tabele 2 se vidi da kvalitet institucija na nivou regiona može znatno razlikovati od generalnih institucionalnih uslova na nivou zemlje. Najveća negativna razlika postoji u Češkoj (Severozápad -57.47%), a pozitivna kod regiona Severen tsentralen (+42.40%) i Dél-Alföld (+34.96%).

Tabela 2: Najizraženije razlike između institucionalnog kvaliteta regiona i institucionalnog kvaliteta na nivou zemlje (2017)

NUTS 1, 2 – NUTS 0 razlika u % Vorarlberg - AT +25.74%

Severen tsentralen - BG +42.40% Severozápad - CZ -57.47%

Δυτική Ελλάδα - GR -18.75% Jadranska Hrvatska - HR -4.54%

Dél-Alföld - HU +34.96% Sud-Muntenia - RO +29%

Západné Slovensko - SK -19.94% Izvor: Autori.


____________________________________________________________________

228

Rezultati u Tabeli 3 pokazuju da su razlike u kvalitetu institucija prisutne i

između regiona u okviru jedne zemlje. Najveća razlika, prisutna je između regiona u Češkoj (98.49%), potom u Bugarskoj (55.96%), Mađarskoj (48.59%), Rumuniji (44.05%), Austriji (39.76%), Slovačkoj (38.20%).

Tabela 3: Najizraženije razlike u nivou institucionalnog kvaliteta između regiona unutar EU (2017)

NUTS min/max min max razlika u % AT Kärnten / Vorarlberg 0.653 1.084 39.76% BG Severozapaden / Severen tsentralen -2.264 -0.997 55.96% CZ Severozápad / Jihovýchod -0.992 0.015 98.49% GR Δυτική Ελλάδα /Aττική -1.707 -1.212 29% HR Kontinentalna Hrvatska / Jadranska Hrvatska -1.239 -1.156 6.7% HU Közép-Magyarország / Dél-Alföld -1.455 -0.748 48.59% RO Sud-Est / Sud-Muntenia -1.973 -1.104 44.05% SK Západné Slovensko / Stredné Slovensko -1.013 -0.626 38.20% Izvor: Autori. 6. Zaključak

Teorijski, pametna specijalizacija predstavlja dobru ideju kako da se većim fokusiranjem sredstava na inovacije, osnaži inovacioni kapacitet regiona i time ubrza njegov razvoj. Uspeh takve ideje u praksi ograničen je brojnim faktorima. Pošto pametna specijalizacija predstavlja regionalnu inovacionu politiku, njen uspeh prvenstveno zavisi od regionalno specifičnih faktora. U ovom radu akcenat je stavljen na institucionalni kvalitet regiona kao potencijalno ograničavajučeg/stimulišućeg faktora za uspeh pametne specijalizacije. Zbog činjenice da pametna specijalizacija implicira angažovanje velikog broja različitih stejkholdera i da u ovom procesu novac igra važnu ulogu, od kvaliteta regionalnih institucija zavisi da li će interakcija i saradnja između različitih regionalnih stejkholdera biti adekvatno organizovana, pravedna i efikasno sprovedena, od čega dalje zavisi relevantnost prikupljenih informacija, a nadalje i definisanje prioritetnih područja ekonomske aktivnosti, ka kojima će biti usmerena finansijska sredstva i koji treba da budu nosioci regionalnog razvoja u budućnosti. Za potrebe analize institucionalnog kvaliteta na nivou regiona, korišćen je agregatni QoG indeks. Na bazi dobijenih rezultata, moguće je konstatovati sledeće: • Postoje razlike u institucionalnom kvalitetu između regiona unutar jedne zemlje.

Između 12 regiona sa najmanjim i najvećim vrednostima QoG indeksa, razlike u kvalitetu institucija se kreću u rasponu od 29% (GR: Δυτική Ελλάδα / Aττική) do 98.49% (CZ: Severozápad / Jihovýchod). Na osnovu ovog rezultata, može se


____________________________________________________________________

229

zaključiti da se regioni, jedne iste zemlje, razlikuju u pogledu kvaliteta formalnih institucija, što podsticajno/ograničavajuće utiče na inovacioni kapacitet regiona.

• Kvalitet institucija se menja kroz vreme. Promene mogu biti prilično izražene. U čak 20 regiona, vrednost QoG indeksa je u 2017. godini bila veća/manja u rasponu od 30% do 95% u poređenju sa 2013. godinom. Ova informacija je od značaja, jer implicira promenljivost institucionalnih uslova u kojima se sprovodi politika pametne specijalizacije, što može uticati na njenu dinamiku i krajnji cilj. Dakle, institucije su podložne promenama, pozitivnim ili negativnim, pri čemu takve promene nisu imanentne samo dužim vremenskim intervalima, već se one mogu dešavati i u srednjem roku.

Istraživanje pokazuje da između regiona unutar iste zemlje postoje razlike u kvalitetu institucija. Dobijeni rezultati, stavljeni u kontekst postojećih teorijskih saznanja, ukazuju da je regionalni institucionalni kvalitet faktor koji se mora uzeti u razmatranje prilikom formulisanja i implementacije politike pametne specijalizacije. Već je teorijski i empirijski dokazano da institucionalni kvalitet, na nacionalnom nivou, kreira atmosferu za inovacije, a sada na osnovu analize kretanja QoG indeksa, može se reći da su i regionalni institucionalni uslovi važni za inovacije, jer se pokazalo da kvalitet institucija na nivou regiona može biti različit u poređenju sa nacionalnim nivoom i sa drugim regionima u okviru jedne iste zemlje. Takođe, regionalni institucionalni uslovi su skloni promenama. Sa jedne strane, stabilnost institucionalnih uslova je važna da bi se obezbedila konzistentnost u sprovođenju politika. Posmatrano sa aspekta odnosa institucije-inovacije, fleksibilnost institucija je poželjna. Promene institucionalnih uslova u pozitivnom smeru su jedna od determinantni uspeha u inovacijama, posebno kada je reč o radikalnim inovacijama, koje su „esencija“ pametne specijalizacije. Što se tiče Srbije podaci su dostupni samo za 2013. godinu od tri godine u kojima je realizovano istraživanje. QoG je na nivou zemlje iznosio -1.822, a najlošija situacija je redom u: regionu Beograd (-2.223), Jugoistočnoj i Istočnoj Srbiji (-1.854), Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (-1.831), Vojvodini (-1.811). Podaci upućuju na prilično lošu sliku kada je u pitanju institucionalni kvalitet po regionima i na nivou zemlje, što može predstavljati veliki problem za efektuiranje politike pametne specijalizacije. Razlog zbog kojeg se nije nastavilo sa merenjem QoG u regionima Srbije nije poznat U narednim istraživanjima bilo bi korisno analizirati kretanje pojedinačnih indikatora QoG indeksa, da bi se videlo šta su najveće slabosti institucionalnog sistema. Uz to, potrebna je i dublja analizu, primenom odgovarajuće kvantitativne metodologije i uključivanjem varijabli kojima bi se merio uspeh pametne specijalizacije (npr. patenti), da bi se mogli doneti konkretniji zaključci o tome kako i u kojoj meri institucionalni kvalitet utiče na uspeh pametne specijalizacije. Na taj način će se obezbediti empirijska verifikacija postojećih teorijskih pretpostavki.


____________________________________________________________________

230

7. Literatura [1] Anokhin, S., & Schulze, W.S. (2009). Entrepreneurship, Innovation, and

Corruption. Journal of Business Venturing, 24, 465-476. [2] Cities Alliance (2007). Organising the effort. In: Understanding Your Local

Economy - A Resource Guide for Cities (5-16). Washington D.C.: The Cities Alliance.

[3] Charron, N., Lapuente, V., & Annoni, P. (2019). Measuring quality of government in EU regions across space and time. Papers in Regional Science, 1925-1953.

[4] Charron, N., Dijkstra, L. & Lapuente, V. (2014). Regional Governance Matters: Quality of Government within European Union Member States. Regional Studies, 48(1), 68-90.

[5] Fagrberg, J., Mowery, D., & Verspagen, B. (2009). The evolution of Norway’s national innovation system. Science and Public Policy, 36(6), 431-444.

[6] Foray, D. (2015). Smart Specialisation: Opportunities and Challenges for Regional Innovation Policy. Abingdon: Routledge/Regional Studies Association.

[7] Freeman, C. (1987). Technology Policy and Economic Performance: Lesson from Japan. Pinter Publisher.

[8] Gobbens, J. (2017). Smart Specialisation, from Theoretical Concept to Policy Practice. A Qualitative Research Towards the Difference between the Theoretical Concept and the Policy Practice of Smart Specialisation in the Netherlands. Netherlands, Radbound University.

[9] González-López, M. (2011). The Institutions-Innovation Dilemma: the Case of Coastal Fisheries. Journal of Technology Management & Innovation, 6(3), 184-195.

[10] Grillitsch, M. (2016). Institutions, Smart Specialisation Dynamics and Policy. Environment and Planning C: Government and Policy, 34, 22-37.

[11] Kasper, W., & Streit, M.E. (1998). Institutional Economics: Social Order and Public Policy. Edward Elgar, Cheltenham and Northampton, Massachusetts.

[12] Kutlača, Đ., Semenčenko, D., & Nedović, V. (2016). Smart specialisation in Serbia – challenges for governance of research and innovation. Tehnologija, kultura i razvoj, 23, 7-21.

[13] Kutlača, Đ., Semenčenko, D., & Babić, D. (2015). Pametna specijalizacija – poluga razvoja (održivog) Srbije. Tehnologija, kultura i razvoj, 22, 153-159.

[14] North,D.(1992).Institutions and Economic Theory.American Economist,36(1),3-7

[15] North, D. (1990). Institutions, institutional change and economic performance. Cambridge University Press.

[16] OECD (2010). The OECD Innovation Strategy: Innovation to Strengthen Growth and Address Global and Social Challenges. Paris: OECD. Dostupno na: https://www.oecd.org/sti/45326349.pdf (27.01.2020.)


____________________________________________________________________

231

[17] Olander, P. (2019). Economic Diversification and Institutional Quality - Issues of Concentrated Interests. Studies in Comparative International Development. https://doi.org/10.1007/s12116-019-09287-0

[18] Rodríguez-Pose, A., di Cataldo, M., & Rainold, A. (2014). The Role of Government Institutions for Smart Specialisation and Regional Development. JRC Technical Report.

[19] Rose-Ackerman, S. (2001). Trust, Honesty, and Corruption: Reflection of the State-building Process. European Journal of Sociology, 42, 27-71.

[20] Semenčenko,D., Kutlača,Đ., Živković,L. (2017). Proces preduzetničkog otkriva-nja za buduće regionalne razvojne prioritete. Tehnologija,Kultura i Razvoj 24, 89-104.

[21] Shleifer, A., & Vishny, W. (1993). Corruption. Quarterly Journal of Economics, 108(3), 599-617.

[22] Sivak, R., Caplanova, A., & Hudson, J. (2011). The Impact of Governance and Infrastructure on Innovation. Post-Communist Economies, 23 (2), 203-217.

[23] Skoog, G.E. (2005). Supporting the Development of Institutions – Formal and Informal Rules an Evaluation Theme Basic Concepts. Dostupno na: https://www.sida.se/contentassets/502276753e2c429b9c4e066ae0c16872/20053-supporting-the-development-of-institutions---formal-and-informal-rules.-an-evaluation-theme-basic-concepts_1886.pdf (27.01.2020.)

Zahvalnost Istraživanje prezentovano u ovom radu finansirano je od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.

DODATAK I: Zemlje i regioni obuhvaćeni istraživanjem NUTS 1 NUTS 2

Greece (GR): Δυτική Ελλάδα, Στερεά Ελλάδα, Aττική, Κρήτη. Hungary (HU): Közép-Magyarország, Közép-Dunántúl, Nyugat-Dunántúl, Dél-Dunántúl, Észak-Magyarország, Észak-Alföld, Dél-Alföld.

Austria (AT): Burgenland, Niederösterreich, Wien, Kärnten, Steiermark, Oberösterreich, Salzburg, Tirol, Vorarlberg. Bulgaria (BG): Severozapaden, Severen tsentralen, Severoiztochen, Yugoiztochen, Yugozapaden, Yuzhen tsentralen. Czechia (CZ): Praha, Střední Čechy, Jihozápad, Severozápad, Severovýchod, Jihovýchod, Střední Morava, Moravskoslezsko. Croatia (HR): Jadranska Hrvatska, Kontinentalna Hrvatska. Romania (RO):


____________________________________________________________________

232

NUTS 1 NUTS 2 Nord-Vest, Centru, Nord-Est, Sud-Est, Sud-Muntenia, Bucureşti-Ilfov, Sud-Vest Oltenia, Vest. Slovak Republic (SK): Bratislavský kraj, Západné Slovensko,Stredné Slovensko, Východné Slovensko.

DODATAK II: Quality of Government Institutions index (2013)

Zemlja

NUTS 0 2013 NUTS 1 2013

NUTS 2 2013

AT

0.82

X

0.945 0.998 0.391 0.778 1.01

0.886 0.778 1.247 0.452

BG

-1.86

X

-2.27 -1.677 -0.467 -1.86 -2.817 -1.245

CZ

-0.498

X

-0.534 -0.486 -0.344 -0.989 -0.388 -0.277 -0.452 -0.662

GR

-0.326

-1.142 X -1.213

-1.297 -0.906

HR -1.003 X -1.503 -1.294

HU

-0.794

-0.972

X

-0.607 -0.607 -0.607 -0.802 -0.802 -0.802

RO

-1.924

X

-1.907 -1.369 -1.94 -2.186 -1.758 -2.465


____________________________________________________________________

233

Zemlja

NUTS 0 2013 NUTS 1 2013

NUTS 2 2013 -1.932 -1.869

SK

-0.824

X

-0.92 -0.721 -0.728 -0.981

Izvor: [3].

Uticaj digitalizacije na razvoj novih oblika preduzetništva u Srbiji _____________________________________________________________________

234

Dr Sanja Popović-Pantić76, dr Dušica Semenčenko77

UTICAJ DIGITALIZACIJE NA RAZVOJ NOVIH OBLIKA PREDUZETNIŠTVA U SRBIJI

Apstrakt: Nove informacione i komunikacione tehnologije (IKT) ili digatlne

tehnologije, kao tzv. key enabling tehnologije (KET) brzo se razvijaju utičući i na razvoj tehnologija u svim delatnostima, a time utiču i na promene ekonomskog i socijalnog okruženja. U radu će se pored pojmova koji se odnose na rad i preduzetništvo, razgraničiti i pojmovi digitalizacije, digitalizovanja i digitalne transformacije s obzirom na činjenicu da se ekonomski procesi i ekonomija genrealno ubrazano transformišu pod uticajem digitalnih tehnologija. Novi oblik preduzetništva – digitalno preduzetništvo je još uvek nedovoljno istraženo iako prema raspoloživim studijama veoma brzo raste, naročito u Srbiji. Ovaj rad ima za cilj da ukaže na promene koje IKT vrše u domenu rada, a specifično digitalnog preduzetništva, da sagleda razmere i karakteristike digitalnog preduzetništva i predstavi najaktuelnija istraživanja u Srbiji na temu digitalnog preduzetništva.

Ključne reči: digitalizacija, digitalno preduzetništvo, digitalne platforme, digitalni radnici, Srbija

THE IMPACT OF DIGITALIZATION TO THE DEVELOPMENT OF THE NEW FORM OF ENTREPRENEURSHIP IN SERBIA

Apstrakt: New information and communication technologies (ICT) or digital

technologies, as one of key enabling technologies (KETs) are rapidly evolving, affecting the development of technology in all industries, and conseqently affecting the changes in the economic and social environment. In addition to the concepts related to work and entrepreneurship, in this paper we will also differentiate the concepts of digitization, digitization and digital transformation, given the fact that economic processes and economies in general, are being transformed in a profound way by digital technologies. A new form of entrepreneurship - digital entrepreneurship is still under-researched, although according to widely available studies it is growing very fast, especially in Serbia. This paper aims to highlight the changes that ICT is making in the domain of work, and in particular digital entrepreneurship, to look at the scale and characteristics of digital entrepreneurship and to present the most current research in Serbia on the topic of digital entrepreneurship.

Key words: digitalization, digital enrepreneurship, digital platforms, digital workers, Serbia

76 Univerzitet u Beogradu, Institut Mihajlo Pupin, Volgina 15, [email protected], 77 Univerzitet u Beogradu, Institut Mihajlo Pupin, Volgina 15, [email protected]


235

1. Uvod Srbija je sudeći po različitim analizama i istraživanjima u samom vrhu po

broju digitalnih frilensera78 u svetu per capita u odnosu na aktivnu radnu snagu [2]. Raniji naziv za ovakvu vrstu rada prekarijat79 (široko prihvaćen u akademskoj literaturi) obuhvata rad visoko obrazovanih pojedinaca ali i rad pojedinaca nižeg obrazovanja predstavljajući ih time kao deo nehomogene grupacije. Frilensing ima samo pojedine karakteristike prekarijata, koji će biti detaljnije pojašnjen u delu 3. ovog rada, ali se ovde odnosi samo na deo te populacije koji radi na digitalnim platformama a radeći tako prerasta u svojevrsnu preduzetničku kategoriju.

Zajedno sa Rumunijom, Srbija je svrstana u vodeće zemlje u svetu i u Evropi po procentualnom učešću onlajn radne snage u odnosu na ukupan broj stanovnika, i u odnosu na ukupnu radnu snagu u zemlji [13]. Koristeći različite merne tehnike, istraživači kontinurano dolaze do sličnih rezultata: Indeks onlajn rada [22]80 Oksfordskog instituta za internet, pokazuje da je Srbija u decembru 2018. godine bila na desetom mestu u svetu, a na četvrtom u Evropi po obimu radne snage u digitalnom radu. Istovremeno, u članku posvećenom proceni veličine globalnog tržišta onlajn frilensinga za 2018. godinu [1] navodi se da Srbija zauzima jedanaesto mesto u svetu po broju digitalnih radnika i predstavlja zemlju u kojoj je digitalni rad najrasprostranjeniji mereno po glavi stanovnika. Srbija, prema ovom izvoru, ima 3,52 digitalna radnika na 1.000 stanovnika, u poređenju sa 1,72 radnika u u Sjedinjenim Američkim Državama, kolevci gig ekonomije. U Srbiji je na ovu temu, prvo i za sada jedino, istaživanje uradio Centar za istraživanje javnih politika iz Beograda [2]. Ova prva studija takve vrste u Srbiji odgovara na pitanje ko su digitalni radnici iz Srbije koji učestvuju u masovnom radu i kakav je njihov socio-ekonomski položaj u društvu. Radi boljeg razumevanja pojmova koji se koriste u istraživanju ove oblasti, u nastavku će biti predstavljene njihove definicije a zatim ćemo se osvrnuti na karakteristike

78 Engl. freelancer - samozaposlena osoba koja obavlja posao po ugovoru za određenu kompaniju, ali nije zaposlena u toj kompaniji. 79 Reč prekarijat, je skovana kombinacijom latinske reči precarious - ugroženo, neizvesno, opasno, biti zavisan od milosti drugog i reči proletarijat. Radi se o situaciji u kojoj su potrebe slobodnog tržišta stavljene ispred potrebe za egzistencijalnom sigurnošću radnika.[18] 80 Indeks onlajn rada (OLI) je prvi ekonomski indikator obima onlajn honorarne (gig) ekonomije, kao ekvivalent konvencionalnoj statistici tržišta rada. OLI meri ponudu i potražnju digitalnog rada u zemljama i među zanimanjima/grupama veština praćenjem broja projekata i zadataka na pet najvećih digitalnih platformi za rad na engleskom jeziku, koje predstavljaju promet od najmanje 70% svetskog tržišta. Između ostalog, OLI meri broj trenutno aktivnih radnika na odabranim platformama u poslednjih 28 dana. Prilagođavanjem definicije trenutno zaposlenih koju je ustanovila Međunarodna organizacija rada, trenutno aktivni radnici jesu oni koji su uspešno završili barem jedan zadatak/projekat u poslednjih 28 dana; i to na Guru, Freelancer, PeoplePerHour i Fiverr. OLI takođe meri i potražnju za radnom snagom, ali onda u obzir uzima Upwork, Freelancer, AMTurk, Guru i PeoplePerHour.


236

digitalnih preduzetnika i preduzetnica zasnovanim na ovom, za sada jedinstvenom istraživanju u Srbiji. 2. Razgraničenje pojmova digitalizacija, digitalizovanje, digitalna transformacije i digitalno preduzetništvo

Brz razvoj i prodor digitalnih tehnologija u sve segmente društva naveo je mnoga preduzeća na razmišljanje i aktivno istraživanje metoda pomoću kojih bi se digitalne tehnologije mogle produktivno eksploatisati u svrhu podizanja kvaliteta svih aspekata poslovanja.

Intenzivna upotreba brzorazvijajućih digitalnih tehnologija je glavno sredstvo za redukovanje troškova, povećanje efektivnosti i efikasnosti poslovnih procesa, povećanja zadovoljstva kupaca sveukupnom saradnjom sa kompanijom, jačajući time tržišnu poziciju i konkurentsku snagu kompanije. Organizacije koje koriste digitalne tehnologije da bi pokrenule promene, unapredile poslovne procese i operacije, su mnogo inovativnije [19] u poređenju sa onima koje se ne ponašaju u skladu sa trendovima digitalne ere. Iz prethodnog sledi zaključak da digitalna transformacija pokreće inovacije i promene, nezavisno od tipa industrije, zbog sve većeg približavanja realnog i virtuelnog sveta. Pregledom literature koja tretira oblast digitalne transformacije, uočeno je da ne postoji opšteprihvaćena, uniformna i sveobuhvatna definicija pojma digitalna transformacija. Pored toga, često se u javnim nastupima može čuti, a u štampi ili naučnim pubikacijama pročitati, da se kao sinonimi za digitalnu transformaciju koriste termini digitalizovanje i digitalizacija [24]. Pojedini autori su postavili granicu između pojmova digitalizovanja (digitization), digitalizacije (digitalization) i digitalne transformacije (digital transformation).

Digitalizovanje (digitization), se odnosi na kreiranje digitalnog prikaza objekta koji ima materijalnu formu [26], odnosno konverziju analognih u digitalne informacije i prethodi digitalizaciji [9]. Primer digitalizovanja je skeniranje fakture i njeno čuvanje kao digitalnog dokumenta. Digitalizovanje samo po sebi nema nikakvu vrednost, ali obezbeđuje osnovu za one aktivnosti koje zahtevaju upotrebu digitalnih podataka, što na kraju utiče i na stvaranje nove vrednosti.

Digitalizacija (digitalization), kao primena digitalnih tehnologija, prethodi digitalnoj transformaciji koja je beskonačan proces [10]. Kwon i Park [14] smatraju da digitalna transformacija uključuje i digitalizaciju. Digitalizacija (digitalization) obuhvata automatizaciju poslovnih procesa i operacija, kao i procesuiranje informacija. Transformacija i unapređenje poslovanja upotrebom digitalnih tehnologija i digitalnih podataka naziva se digitalizacija. Najbolji primer za digitalizaciju je prijem i obrada digtalnih faktura u odgovarajućim softverima. Pojam digitalizovanja vezuju za promene u tehničkom sistemu [4], dok digitalizacija obuhvata promene i socijalnog i tehničkog sistema organizacije [15, 4], iz čega se može zaključiti da je digitalizovanje sastavni deo digitalizacije [24].


237

Digitalna transformacija (digital transformation) označava konverziju analognih u digitalne informacije ili automatizaciju procesa pomoću IKT, što će inicirati promene poslovnog modela, organizacione strukture, proizvoda, procesa i ostalih aspekata poslovanja. Osmundsen et al [22] ističu da je digitalna transformacija posledica kontinuirane digitalizacije i digitalnih inovacija tokom vremena, što će dovesti do transformacije kompanije ili čitave industrije. Za Matt et al [16] digitalizacija se manifestuje u formi integracije digitalnih tehnologija, čineći na taj način stvari digitalnim, dok digitalna transformacija, osim toga, podrazumeva i promene u proizvodima, procesima, organizacionoj strukturi i konceptima upravljanja. Savić [26] ističe da između digitalizovanja, digitalizacije i digitalne transformacije postoje razlike u pogledu fokusa, ciljeva, aktivnosti, alata i izazova. Ipak, Savić [26] posebno ističe da digitalizacija ne dovodi nužno do digitalne transformacije. Digitalna transformacija označava upotrebu postojećeg znanja u funkciji korenitih promena u organizaciji, tako da sve aktivnosti i odluke koje se donose budu fokusirane na kupce. Digitalna transformacija je sveobuhvatnija kategorija od prethodne dve i tumači se kao proces koji omogućava organizacijama da u potpunosti usvoje socijalne i tehničke promene. Zapravo, digitalna transformacija je kompleksan i trajan proces dubinskih promena u svim segmentima organizacije, koji treba da doprinese jačanju kapaciteta za gotovo promptnu apsorpciju novih tehnologija, čime se ostvaruje značajno pospešivanje tehničkih i socijalnih elemenata poslovanja. Ovaj proces zahteva monitoring i kontinualne odgovore na promene u domenu digitalne tehnologije.

Po svemu sudeći digitalizovanje, digitalizacija i digitalna transformacija su tri različita koncepta po svojoj složenosti, sadržaju, aktivnostima i ciljevima čijoj realizaciji teže, zbog čega bi autori budućih istraživanja iz ove oblasti trebalo da budu oprezni prilikom korišćenja ovih pojmova, što do sada nije bio slučaj [24].

Digitalizacija i inovacije Kao što smo prethodno istakli, preduzeća koja su posvećenija uvođenju i

korišćenju IKT u svom poslovanju, verorvatnije da će biti više inovativna. Statistika o inovacijama ide u korak sa brzim razvoj IKT i digitalne transformacije poslovanja što utiče i na metodologije praćenja inovativnosti preduzeća. Najnovije izdanje OECD Oslo priručnika za prikupljanje, izveštavanje i korišćenje podataka o inovacijama [21] s obzirom na specifičnosti digitalizacije daje i neka nova uputstva koja se odnose baš na međuzavisnost digitalizacije i inovacija. “Imperativ inovacija” pre svega bi trebalo da bude važan donosiocima politika na svim nivoima, pa i onim koje se odnose na digitalno preduzetništvo kao nove ekonomske kategorije, što se posebno ističe i uvodnim napomenama Oslo priručnika.

Oslo priručnik pruža samo nekoliko konkretnih primera direktnog uticaja procesa digitalizacije na merenje inovativnosti, zbog brzine zastarevanja ovih tehnologija i brzine zamene tekućih tehnologija novim, on uvodi nekoliko novih elemenata koji mogu doprineti boljem razumevanju digitalizacije, kao inovativnog procesa, pa tako i kao ključnog faktora za pokretanje inovacija. Ovi primeri uključuju:


238

• Prepoznavanje uloge informacija iz perspektive inovacija proizvoda i poslovnih procesa;

• Prepoznavanje aktivnosti na razvoju podataka, zajedno sa softverom, kao potencijalne inovacione aktivnosti;

• Analizu tokova znanja u vezi sa inovacijama koja je relevantna za digitalizaciju, sa decentralizovanim modelima saradnje podržanim digitalizovanim znanjem.

• Digitalizacija je takođe relevantna za diskusiju o spoljnim faktorima koji utiču na inovaciju kao što su priroda tržišta preduzeća i stepen u kojem preduzeće koristi digitalne platforme.

• Potrošački i društveni aspekti digitalnih inovacija, kao što je poverenje potrošača prema novim proizvodima/uslugama, takođe su relevantni za analize.

Oslo priručnik ima u vidu i virtualne platforme kao medijatore inovacija. Virtualne platforme pružaju prostor kako etabliranim tako i novim firmama za razvoj i prodaju komplementarnih tehnologija, proizvoda ili usluga. Shodno tome, ove platforme pružaju plodno tlo za razvoj i širenje inovacija. Prikupljanje podataka na digitalnim platformama uglavnom se vrši u istraživanjima o korišćenju informacione i komunikacione tehnologije.

Digitalno preduzetništvo Jedno od tumačenja preduzetništva je da se ono u osnovi odnosi na

eksperimentisanje, jer na početku preduzetničkog poduhvata bez obzira na uložene resurse nije izvestan njegov uspeh i/ili dalji razvoj posla. Dakle za preduzetnike, iako je plan razvoja posla npr. prethodno detaljno urađen, gotovo da je nemoguće da na početku znaju da li će određena tehnologija ili proizvod ili poslovni model biti uspešan, sve dok se najpre u taj poduhvat ne ulože finansijska sredstva, a zatim izađu na tržištu. U tome je preduzetništvo veoma slično inovaciji. Inovacije, poput preduzetništva, postaju to što jesu tek kada se otelotvore na tržištu, a u njihovom stvaranju značajan momenat je prevazilaženje ekonomskog rizika koji se mora pretpostaviti pri započinjanju svakog novog poslovnog poduhvata.

Kao ekonomska kategorija, preduzetnik ima značajnu ulogu u prevođenju nove ideje ili invencije u proizvode i usluge, budući da su dve značajne karekteristike onih koji se upuštaju u preduzetničke poduhavate sposobnost da prepoznaju komercijalni potencijal pronalaska na primer, i da obezbede budžet, i druge resurse koji pretvaraju pronalazak u komercijalno održivu inovaciju. U tom smislu, termin preduzetništvo takođe obuhvata inovativne aktivnosti od strane novosnovanih firmi, pored sličnih aktivnosti novih preduzeća.

Šumpeter [27] izjednačava preduzetništvo i inovativnost. Šumpeter je dao suštinske doprinose teoriji privrednih ciklusa i ekonomskog razvoja. Ostao je poznat po pridavanju velike uloge preduzetnicima, odnosno prvi je precizno opisao ulogu preduzetnika u ekonomiji. Razlikovao je inovaciju u opštem smislu od preduzetničke inovacije. Podvlačio je da preduzetnik vrši inovacije ne samo tako što koristi inovacije drugih, već i uvođenjem novih načina proizvodnje, novih proizvoda i novih oblika


239

organizacije. Ove inovacije, tvrdio je, zahtevaju jednako znanja i hrabrosti kao sam proces inovacije uopšte.

Preduzetničke inovacije, po njemu, izazivaju talase „kreativne destrukcije“, pošto one čine zastarelima stare inovacije, ideje, tehnologije, kvalifikacije, opremu, organizaciju. Ova kreativna destrukcija, uključujući i nestanak postojećih firmi i stvaranje novih, uzrokuje progres i uvećanje životnog standarda svih. Borbu za postizanje monopola od strane preduzetnika smatrao je pozitivnom, jer oni tada rade najbolje.

Digitalno preduzetništvo podrazmeva stvaranje digitalnog proizvoda ili usluge i može se primeniti u osavremenjivanju pojedinih poslovnih operacija unutar preduzeća ili korporacija ili biti realizovana kroz startapove. Dodatno, digitalno preduzetništvo obuhvata i poslovanje koje omogućavaju i digitalne platforme za rad, što je naročito važno u slučaju Srbije koja se nalazi među zemljama predvodnicama u broju digitalnih radnika per capita [3].

Digitalizacija omogućava započinjanje i obavljanje novih aktivnosti što naravno podrazumeva primenu digitalnih tehnologija u širokom rasponu. Digitalizacija ima potencijal da transformiše poslovne procese, ekonomiju i društvo uopšte.

Budući da svi ovi procesi utiču i duboko menjaju i rad pojedinaca pa tako i njihovo mesto u društvu, od velikog značaja za definisanje politika i predviđanje razvoja je i stalno praćenje i statistika korišćenja interneta i time i uvid u znanja i veštine u IKT ne samo pojedinaca kao zaposlenih već i kao članova društva uopšte. Sa tim u vezi tabela 1 daje statistički pregled korisnika interneta, njihovih znanja i veština u EU, Srbiji i Hrvatskoj (poređenja radi)81.

Tabela 1: Statistički pregled korisnika interneta, njihovih znanja i veština, zaposlenih u IKT sektoru i njihovih znanja i veštine u %, EU, Hrvatska i Srbija (2016-2019) Srbija EU Hrvatska ŽeneMuškarciŽeneMuškarci ŽeneMuškarci 1. Korišćenje interneta Stalni korisnici interneta 76.6 82,16 82 84 71 75 Nikada nisu koristili internet 23,3 16,3 12 11 24 19 Onlajn bankarstvo 22,2 23,9 63 64 52 57 Profesionalno korišćenje društvenih mreža ND ND 13 18 7 10 Onlajn kursevi 7,7 5,9 8,1 9,5 3,3 3,9 Onlajn konsultacije ili glasanje 2,5 3,8 9.9 10.6 8.4 13,1

81 Osnovna svrha ovog konkretnog pregleda je bila da se istraži rodna zastupljenost korisnika interneta u ovim zemljama budući da se polazi od činjence da ima manje žene ne samo kao stručnjaka za IKT već i kao korisnika interneta što bi moglo da ima uticaj na digitalno transformaciju preduzeća u vlasništvu žena. Dosadašnja naša istraživanja ukazuju na povezanost digitalne transformacije preduzeća u vlasništvu i pod upravom žena i njihove inovativnosti [23].


240

E-uprava 11,5 14,4 64 65 74 76 2. Veštine korisnika interneta Osnovne digitalne veštine 52,3 57,5 55 60 50 59 Više od osnovnih digitalnih veština 39,7 50,2 28 34 30 37 Osnovne softverske veštine 34,2 43,9 58 62 54 63 3. Veštine specijalista i zaposlenih STEM diplomirani na 1000 studenata dobi 20-29 god, 2016

11.8 16.5 13.1 24,9 13,2 20,8

IKT specijalsti % ukupno zaposlenih, 2017 ND ND 1,4 5,7 0.9 5,3 Izvori: EC, Women in Digital Scoreboard 2019, Eurostat, i Upotreba IKT u Republici Srbiji, 2019, domćinstva, pojedinci, preduzeća, RZS, 2019 i proračun autora

Na žalost, istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o korišćenju IKT u preduzećima [24], iako rađeno po metodologiji Eurostata, 2019. godine [7] nije bilo rodno raščlanjeno, a za potrebe ovog istraživanja nedostaju i veoma značajni podaci o potencijalima zaposlenih: profesionalno korišćenje društvenih mreža i procentualna zastupljenost IKT stručnjaka na 1000 zaposlenih. Broj ženskih preduzeća koja koriste digitalnu tehnologiju u fazi pokretanja, odvijanja ili rasta biznisa je za 20% manji od broja firmi u vlasništvu muškaraca [5], pri čemu se kao glavni razlog za postojanje takvog gepa navodi nedostatak znanja i veština relevantnih za ovladavanje i upotrebu digitalnih tehnologija.

Slika 1: Žene i muškarci radnici na digitalnim platformama

prema oblasti obrazovanja

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Muškarci Žene

Izvor: Anđelković, B. at al, 2019. (b)


241

U našim prethodnim istraživanjima bavili smo se i stanjem i mogućnostima doprinosa stručnjaka iz STEM oblasti u pametnoj specijalizaciji u okviru istraživačkorazvojnog sistema Srbije. Opšti zaključak tog istraživanja je da je sa aspekta primene strategije pametne specijalizacije i do sada pretpostavljenih prioritetnih oblasti razvoja i ključnih tehnologija koji bi taj razvoj podržavale, broj istraživača i potencijalnih budućih istraživača zadovoljavajući. Pitanje je da li će svi ostati u Srbiji i kako će se integrisati u naučnoistraživački sistem tj. da li će poslovni sektor iskazati veću potrebu za zapošljavanjem stručnjaka u oblastima koje budu bile izabrane kao strateške oblasti razvoja Republike Srbije u skorijoj budućnosti [27]. Prema podacima RZS prikazanim u tabeli 1 o diplomiranim studentima u STEM oblastima Srbija procentualno zaostaje za EU i Hrvatskom.

Međutim, kako je predmet ovog rada preduzetništvo na digitalnim platformama moramo uzeti u obzir da na digitalnim platformama rade i oni koji nisu obrazovani u tim oblastima ali poseduju više od osnovnih digitalnih veština, a prema podacima izstraživanja RZS u Srbiji je značajan procenat takvih korisnika interneta. To potvrđuje i istraživanje o radnicima na digitalnim platformama. Većina žena je stekla obrazovanje iz društvenih nauka, dok su muškarci koji su digitalno angažovani stekli obrazovanje iz informacionih tehnologija u većoj meri (slika 1). Takođe, više žena je završilo jezike i kniževnost. Bez obzira na njihov pol, tek svaki četvrti ispitanik/ca smatra da je njihov stečeni nivo obrazovanja važan za posao koji obavljaju na platformi. 3. Rad na digitalnim platformama i socio-ekonomski profil digitalnog preduzetnika u Srbiji

Rad je aktivnost kojom ljudi doprinose svojoj egzistenciji, egzistenciji svoje porodice, zajednici i/ili društvu u celini. Pored činjenice da većina nas mora da zarađuje za život, razni motivi i ciljevi određuju zašto i kako radimo. Za one koji uživaju u svom poslu, motivacija može biti lično ispunjenje, vršenje odgovornosti, uvažavanje drugih, razvijanje veština i kreativnosti, doprinos napretku preduzeća i njegove poslovane misije, promovisanje dobrobiti drugih i društva, učenje, interakcija sa drugim ljudima i spoznaja da rade nešto vredno.

Rad ima mnogo oblika, može biti plaćen ili neplaćen, pristojan ili ne (ovo poslednje jeste slučaj kada su uslovi rada u sukobu sa ljudskim dostojanstvom), i vidljiv ili nevidljiv. Veliki deo posla koji je danas od ključnog značaja za funkcionisanje naših društava (kao što je briga o deci ili starima) je neplaćen i često nevidljiv u smislu da se odvija u domovima ljudi pa ga institucije u većini zemalja ne prepoznaju.

Ono što je u radu plaćeno i neplaćeno, pristojno ili ne, ne oblikuje samo priroda samog posla ili vrednost koju taj rad ima u društvu, već i politička i ekonomska struktura društava. Ove strukture igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti rade ne samo tako što utiču na to koliko ljudi zarađuju i na to kako su njihova prava i interesi zaštićeni, već i uticajem na verovatnoću da će se ljudi ostvariti kao ličnosti kroz svoj rad i naći u njemu takvu vrstu značaja.


242

Prekarijalni rad

Prekarijat82 je opšti naziv za, po ustaljenim merilima, radnike sa nesigurnim položajem na tržištu rada: koji rade na određeno vreme, po ugovoru, na privremenim i povremenim poslovima, sa skraćenim radnim vremenom, koji svoj posao obavljaju od kuće, na projektu, tu se ubraja rad na lizing, agencijski rad, honorarni rad, studentski rad, samozaposlenost, rad migranata, izbeglica, tražilaca azila i niz drugih sličnih poslova. To su radnici sa atipičnim zaposlenjem, koji nemaju prava koja slede iz regularnog radnog odnosa poput zdravstvene zaštite, penzijskog osiguranja, prava na bolovanje, godišnji odmor, radnici koje ne zastupa sindikat, koji su neorganizovani itd. Prekarijat je socijalno heterogena grupacija koju čini širok spektar radnika od sezonskih radnika u poljoprivredi do akademskog prekarijata koji čine izuzetno obrazovani ljudi angažovani na projektnim poslovima [17].

Prema Miladinoviću, pekarizacija je u Srbiji prisutna više decenija, na primer u drugoj polovini XX veka česta je bila praksa da mladi stručnjaci, kao što su lekari, novinari i slični, volontiraju, ili rade honorarno, i po nekoliko godina, u nadi da će dobiti stalno zaposlenje. Poslednje dve decenije sve je veći broj radnika u sektoru IKT u celini, ne samo na digitalnim platformama, ali je veliki broj i drugih visokoobrazovanih koji čiji rad ima odlike prekarijata pa čak i među univerzitetskim nastavnicima i saradnicima i mladim istraživačima bez stalnog angažmana koji rade na određeno vreme (akademski prekarijat).

Kako je predmet našeg rada usko vezan za radnike na digitalnim platformama i probleme i mogućnosti na koje oni radeći tako nailaze u nastavku ćemo demografskim karakterisitkama ovih radnika u Srbiji.

Digitalni rad je jedan od prvih i najmasovnijih fenomena koji povezuje polja digitalizacije i rada i zapošljavanja. Digitalni ,,masovni” rad predstavlja plaćeni rad na daljinu u kojem se poslodavac nužno ne nalazi, niti je registrovan, u istoj zemlji kao i radnik [3]. Prema analizi tržišta rada u onlajn sferi, ponuda digitalne radne snage je prisutnija u zemljama u razvoju sa razvijenom IT industrijom [18]. Digitalni rad se ogleda u obavljanju niza specifičnih zadataka (šljake, eng. gigs) bez naznaka dugoročnog zaposlenja [11]. Ovi zadaci obuhvataju mikrozadatke koji zahtevaju samo nekoliko minuta vremena za izvršenje (na primer, kategorizacija/označavanje proizvoda), i ne traže formalni stepen obrazovanja; makrozadatke koji zahtevaju značajno vreme i veštine za njihovo izvršenje (na primer, razvoj veb stranica) kao i složene zadatke, koji nalikuju relativno visoko-stručnom radu [9].

82 Sama reč prekarijat, je skovana kombinacijom latinske reči precarious - ugroženo, neizvesno, opasno, biti zavisan od milosti drugog i reči proletarijat. Radi se o situaciji u kojoj su potrebe slobodnog tržišta stavljene ispred potrebe za egzistencijalnom sigurnošću radnika. U Srbiji nema sistematskih podataka o prekarijatu. Zvanična statistika ih ne evidentira kao prekarne radnike već kao (trenutno) zaposlene ili nezaposlene, bez obzira da li se radi o trajnoj, privremenoj ili periodičnoj zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti procene sindikata koji smatraju da u Srbiji (2014) ima između 600 i 700 hiljada prekarnih radnika, a samo onih koji rade na crno ima oko 400 do 500 hiljada [17]


243

Digitalni radnici najčešće pružaju usluge u oblastima razvoja softvera i tehnologija (IT sektor), pisanja i prevođenja, kreativne i multimedijalne industrije, prodaje i marketinga, birotehničkih usluga i unosa podataka, i profesionalnih usluga poput advokatskih, finansijskih, konsultantskih, itd.

Budući da u digitalnom svetu nema fizičkih granica, digitalni rad omogućava klijentima da dopru do radne snage širom sveta u bilo kom trenutku. Ovo je pre svega omogućeno platformama za rad koje su kao biznis modeli nastale na talasu digitalnih inovacija. Iako se često definišu kao posrednici, platforme zapravo obavljaju neke od funkcija poslodavca. Tako one propisuju procedure za obavljanje posla, deluju kao ekonomski aktivni subjekti koji stiču profit, odlučuju ko i pod kojim uslovima može biti angažovan, odnosno prestati da radi, i naposletku, obavljaju knjigovodstvene funkcije. Uprkos tome, platforme ne nude mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa. Uspon digitalnog rada doprineo je daljem razvoju novih formi zapošljavanja

Za sagledavanje opsega digtalnog preduzetništva u Srbiji relevantni su podaci o broju individualnih korisnika Interneta u odnosu na broj preduzeća budući da se digitalnim preduzetništvom mahom bave lica koja nisu pravno regulisala svoj pravni status sa tendecijom da to i ne učine. U Srbiji preko 3.590.000 lica koristi internet svakog ili skoro svakog dana [24] a zaradu od prodaje robe ili usluga putem interneta (putem aukcija) ostvaruje 22,2% populacije uzrasta od 16-74 godine. Ovi rezultati ne izdvajaju rad na digitalnim platformama a za sada jedino raspoloživo istraživanje na ovu temu je uradio Centar za istraživanje javnih politika i to u februaru 2019, čiji se rezultati i predstavljaju u ovom radu83. Kad je reč o demografskim karakteristikama, tipičan digitalni radnik je mlad, visokoobrazovan muškarac. Veoma su primetne rodne razlike po više kriterijuma. Pre svega, mnogo je više muškaraca među digitalnim radnicima nego žena (61% vs 25%, ostalo su timovi ili nepoznati korisnici). Iako su digitalni radnici generalno visoko obrazovani (85%), udeo visoko obrazovanih žena je nešto veći. Prema nalazima pomenutog istraživanja Centra za istraživanje javnih politika, koje uvažava i rodni aspekt, većina žena je stekla obrazovanje iz društvenih nauka, dok su muškarci digitalno angažovani stekli obrazovanje iz informacionih tehnologija u većoj meri (slika 1). Takođe, više žena je završilo jezike i književnost. Bez obzira na njihov pol, tek svaki četvrti ispitanik/ca smatra da je njihov stečeni nivo obrazovanja važan za posao koji obavljaju na platformi. Slično rodnim razlikama u oblastima obrazovanja, analiza podataka pokazuje da je većina žena na digitalnim platformama aktivna u oblastima pisanja i prevođenja, dok se muškarci više bave radom u oblasti informacionih tehnologija. Takođe, znatno je veći udeo žena među onima koji na platformama obavljaju mikrozadatke. Najčešći poslovi kojima se bave digitalni radnici u Srbiji su u oblasti kreativne industrije i dizajna, zatim pisanje i prevođenje, IT, administracija i 83 Studija je rezultat projekta DEA – Buđenje digitalnog preduzetništva – od novih oblika ranjivosti na tržištu do ekonomski osnaženih žena, koji je koordiniralo Udruženje poslovnih žena Srbije, 2018-2019. godine


244

mikroposlovi, profesionalne usluge, prodaja i marketing (slika 2). 61% njih nema regulisan pravni status a ako se i odluče na to onda biraju opciju paušalnog preduzetnika (slika 3). Firme koje na digitalnim platformama registruju preduzetnici su ili tehnološki zasnovane pa se dominantno bave programiranjem, e-trgovinom ili veb dizajnom ili su digitalno jednostavne poput onih koje se bave marketingom ili komunikacijama. Istraživanje Centra za javne politike [3] pokazalo je dalje da kad je reč o pravnom statusu ispitanika u pogledu roda, polovina muškaraca ima pravno regulisan status a da je to učinila svega jedna trećina žena. Ukrštanjem podataka o pravnom status (slika 3) i obrazovanju (slika 1) ispitanika, došlo se do nalaza da je udeo preduzetnika (paušalaca) najveći u grupi ispitanika koji su obrazovani u oblasti informacionih tehnologija (65%). S druge strane, primećeno je da se mali broj radnika/ca sa stečenim obrazovanjem iz jezika i umetnosti odlučuje da pokrene svoj biznis, što je s druge strane posledica (neprofitne) prirode ove vrste obrazovanja. Kad je reč o regionalnoj distribuciji digitalnih preduzetnika, očekivano, najviše ih je iz velikih privrednih centara poput Beograda, Novog Sada i Niša.

Slika 2: Poslovi kojima se radnici na digitalnim platformama najčešće bave

Kreativna industrija,

dizajn36%

Pisanje i prevođenje

28%

IT20%

Profesionalne usluge

7%

Administracija i mikro poslovi

6%

Prodaja, marketing

2%

Drugo1%

Izvor: Anđelković, B. at al. 2019. (b) Digitalni radnici su najviše motivisani fleksibilnošću ovakvog načina rada a tek onda zaradom. Finansijski aspekt je značajniji kod muškaraca dok kod žena veći značaj ima mogućnost usavršavanja i sticanja novih znanja. Muškarci ipak ističu da im onlajn okruženje pruža mogućnost sticanja veština i znanja kojih nema u oflajn okruženju pa je i za njih to dodatna motivacija da se angažuju na digitalnim platformama.


245

Slika 3: Pravni status radnika digitalnim platformama

2

0

23

18

1

5

25

53

0 10 20 30 40 50 60

Muškarci

Žene

neregulsan status fizičko lice preduzetnik paušalac preduzeće

Izvor: Anđelković, B. at al. 2019. (b) Pokretanje sopstvenog biznisa je takođe jedan od razloga za bavljanje digitalnim radom ali samo kod muške populacije koja je već registrovala biznis i nisko je rangiran na listi razloga/motiva. Interesantno je da nemogućnost pronalaženja posla u oflajn sferi ne utiče značajno na angažman na digitalnim platformama. Rad na platformi retko biraju oni koji žele da se staraju o deci, ili da izdržavaju porodicu angažmanom na digitalnim platformama. Na kraju, bez obzira na pol, tri od četiri ispitanika/ce vide budućnost na platformi bez obzira da li su preduzetnici paušalci, ili frilenseri koji nemaju regulisan pravni status. Svi ispitanici prepručuju rad na digitalnim platformama. Najčešće platforme na kojima ispitanici rade u Srbiji su: Engoo, Freelancer, Guru, Truelance i Partimerz.

Slika 4: Razlozi za regulisanje statusa na digitalnoj platformi

12

18

35

9

53

73

0 20 40 60 80

Žene

Muškarci

Regulisanjeangažmana prekoplatforme

Pristup socijalnojzaštiti

Profit

Izvor: Anđelković, B. at al. 2019. (b)


246

4. Zaključna razmatranja Poslednjih decenija razvojem novih tehnologija neprestano se odvija transformacija uloge i prirode rada. Ove transformacije sobom nose neke od najznačajnijih kako mogućnosti tako i izazovi sa kojima se društva širom sveta pa i kod nas, suočavaju. Istraživanje ovih mogućnosti i izazova je otežano i time što među stručnjacima ne postoji ni zajedničko mišljenje o ciljevimama politika, ni o tome kako ih postići. U naučnim radovima i u dokumentima o politici postoje velike razlike čak i u načinu na koji je problem opisan [6]. Politika i institucije koje su omogućile rast prekarnog rada, a time i rada na digitalnim platformama, doprinose više rastu kapitala nego profitabilnosti rada, time su mnogi zadaci koji igraju presudnu ulogu u funkcionisanju društva ostali nevidljivi i nepriznati. I IKT tehnologije su igrale važnu ulogu u ovim procesima – ali te tehnologije nisu samo roboti, veštačka inteligencija ili druge uobičajeno osumnjičene za negativan uticaj na razvoj društva, a koje dominiraju trenutnim diskursom. To su i finansijske, regulatorne i fizičke tehnologije koje omogućavaju velikim kompanijama da obavljaju proizvodnju u svojim ograncima širom sveta ili na digitalnim platformama kako bi imali koristi od nižih plata, niže poreske stope ili drugih oblika „korporativnog blagostanja“. Ovim su obuhvaćene i digitalne tehnologije koje omogućavaju zapošljavanje i praćenje radnika, ne samo u okviru ekonomije digitalnih platformi. U isto vreme tehnologije su uključene u procese koji dovode ne samo do gubitka radnih mesta i povećavanja socijalnih razlika, već one mogu biti i deo pozitivnih promena. Digitalne tehnologije menjaju način poslovanja ali takođe utiču i na promene oblika zapošljavanja i samozapošljavanja ljudi. Rad na digitalnim platformama omogućava fleksibilnost, dodatnu ili osnovnu zaradu i mogućnost stalnog i aktuelnog usavršavanja u oblastima i na način koji nisu dostupni u oflajn okruženju. Digitalni radnici, kojih u Srbiji proporcionalno broju stanovnika ima mnogo, uglavnom nemaju regulisan pravni status. Mali broj njih ima registrovane firme i spada među digitalne preduzetnike iako je broj biznisa zasnovan na digitalnim tehnologijama u porastu. Porast broja digitalnih radnika u Srbiji odražava situaciju na tržištu rada u smislu malog broja opcija radnog angažmana što je posledica i neadekvatne zakonske regulative kojim bi se predvideli fleksibilni modeli (samo)zapošljavanja. U svakom slučaju, činjenica da motivacija ovih radnika nije dominantno finansijska već je pre svega reč o većim mogućnostima za usavršavanje i većoj fleksibilnosti, govori o tome da su ovo preduzetnici koji nisu motivisani nuždom već novim šansima koje im digitalni rad omogućava. Ipak, fiansijska motivacija je takođe visoko rangirana, posebno kod muške populacije koja se pretežno bavi poslovima u oblasti informacionih tehnologija. Budući da se oni u većoj meri i opredeljuju za registrovanje firmi, može se očekivati da će se broj digitalnih radnika ali i digitalnih preduzetnika ubrzano povećavati, ukoliko ih u tome ne bude sprečavala zakonska regulativa.


247

Vodeći računa o svim promenama koje u društvu, a pre svega u oblasti rada nosi sa sobom digitalna transformacija, Evropska komisija je svojoj Grupi za etiku u nauci i novim tehnologijama - EGE poverila izradu Mišljenja o budućnosti rada i budućnosti društva [6], u kojoj EGE analizira dokaze o oblikovanju budućih trendova rada; predstavlja ključne karakteristike okvira politike i regulatornog okvira kako bi se utvrdila polazišta za dalje kreiranje politika i primenjivao etički okvir za vođenje budućih akcija. Pretpostavka istraživača je da će zbog svih ovih promena, morati da se stvore nove strukture i institucije za pružanje socijalne sigurnosti, zasnovane na različitim vrstama aranžmani i prava84. Tokom istorije tehnologije su pomogle i olakšavale rad - i mnoge druge aspekte našeg života – činile ga sigurnijim, zdravijim ili angažovanijim. Digitalne tehnologije mogu i treba da budu deo rešenja za izazove sa kojima smo trenutno suočeni. Zahvalnost: Istraživanje opisano u ovom radu finansirano je od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije. 5. Literatura [1] Analytics Help. (2018, December 27). Global Internet Freelance Market

Overview for 2018. https://bit.ly/2BPsfv2. [2] Anđelković, B., Šapić, J., Skočajić, M. (2019, a). Gig ekonomija u Srbiji ko su

digitalni radnici i radnice iz Srbije i zašto rade na globalnim platformama, Centar za istraživanje javnih politika, Beograd, 2019. https://www.publicpolicy.rs/

[3] Anđelković, B., Jakobi, T., Kovač, M., Šapić, J., Samardžić, M., Skočajić, M. (2019, b). Rodna nit digitalnog preduzetništva: smernice za ekonomsko osnaživanje žena u ekonomiji znanja, Centar za istraživanje javnih politika, Septembar 2019, Beograd

[4] Bockshecker, A., Hackstein, S., & Baumol, U. (2018). Systematization of the term digital transformation and its phenomena from a socio-technical perspective – A literature review. http://ecis2018.eu/wp-content/uploads/2018/09/1312-doc.pdf

[5] Conference Board of Canada (2014) cited in: Everywhere, Every Day Innovating: Women Entrepreneurs and Innovation. Retrived from: https://carleton.ca/creww/wp-content/uploads/here.pdf

84 Jedan od skorašnjih primera bila je pojava platformskih zadruga koje su u kolektivnom vlasništvu i pod kontrolom onih koji na njima rade. Zadruge pružaju priliku za samozaposlene, preduzetnike i radnike u neformalnoj ekonomiji da formalizuju svoj radni status, i da stvarajući ekonomiju obima mogu da pregovaraju sa produženim rukama moći što im kao pojedincima inače nije bilo dostupno.


248

[6] EC DG R&I. European Group on Ethics in Science and New Technologies, (2018), Opinion No. 30, Future of Work, Future of Society, Brussels, 2018

[7] EC, Eurostat. Women in Digital Scoreboard 2019, Country report 2019. https://ec.europa.eu/digital-single-market/en/news/women-digital-scoreboard-2019-country-reports

[8] Ernst & Young Company. (2011). The digitisation of everything. https://www.ey.com/Publication/vwLUAssets/The_digitisation_of_everything__How_organisations_must_adapt_to_changing_consumer_behaviour/$FILE/EY_Digitisation_of_everything.pdf

[9] Felstiner, A. (2011). Working the crowd: employment and labor law in the crowdsourcing industry. Berkeley Journal of Employment and Labor Law 32(1): 143–202.

[10] Fichman, R., Dos Santos, B., & Zheng, Z. (2014). Digital innovation as a fundamental and powerful concept in the information systems curriculum. Mis Quarterly, 38(2), 329-353.

[11] Graham, M., Hjorth, I., Lehdonvirta, V. (2017). Digital labour and development: impacts of global digital labour platforms and the gig economy on worker livelihoods. Transfer: European Review of Labour and Research. 23 (2) 135-162. Available at: https://bit.ly/2NqZoSg,

[12] Forester, T., Morrison, P. (1994). Computer Ethics, Cautrionary Tales and Ethical Dilemmas, in Computing, Cambridge, The MIT Press, 1994

[13] Kuek, S.C., Paradi-Guilford, C., Fayomi, T., Imaizumi, S., Ipeirotis, P., Pina, P., Singh, M. The Global Opportunity in Online Outsourcing, World Bank, Washington, DC: World Bank, 2015. https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/22284 License: CC BY 3.0 IGO.” Available at: https://bit.ly/2g3VKjh,

[14] Kwon, E. H., & Park, M. J. (2017). Critical factors on firm’s digital transformation capacity: Empirical evidence from Korea. International Journal of Applied Engineering Research, 12(22), 12585-12596.

[15] Legner, C., Eymann, T., Hess, T., Matt, C., Bohmann, T., Drews, P., Maedche, A., Urbach, N., & Ahlemann, F. (2017). Digitalization: Opportunity and challenge for the business and information systems engineering community. Bus Inf Syst Eng, 59(4), 301-308.

[16] Matt, C., Hess, T., & Benlian, A. (2015). Digital transformation strategies. Business and Information Systems Engineering, 57(5), 339-343.

[17] Miladinović, S. (2019), Prekarizacija rada i prekarijat kao posledice savremenog razvoja, Tematski zbornik radova Tehnologija, kultura i razvoj 25, Beograd, 2019.

[18] Nwanpka, J., Roumani, Y. (2016), IT Capability and Digital Transformation: A Firm Performance Perspective, Published in ICIS 2016 Proceedings, Dublin, Ireland.

[19] OECD. (2018a). Online Work in OECD countries. Policy brief on the Future of Work,

http://www.oecd.org/els/emp/future-of-work/Online_Gig_Work.pdf


249

[20] OECD/Eurostat (2018), Oslo Manual 2018: Guidelines for Collecting, Reporting and Using Data on Innovation, 4th Edition, OECD Publishing, Paris/Eurostat, Luxembourg

https://doi.org/10.1787/9789264304604-en [21] Online Labour Index – OLI, Available at: https://bit.ly/2H3gVz1, [22] Osmundsen, K., Iden, J., & Bendik, B. (2018). Digital transformation: Drivers,

success, factors, and implications. The 12th Mediterranean Conference on Information Systems (MCIS), 1-15.

[23] Popović-Pantić, S., Semenčenko, D., Vasilić, N. (2019), The influence of digital transformation on business performance: Evidence of the women-owned companies, Ekonomika preduzeća, Vol. 7-8, Beograd, 2019. DOI:10.5937/EKOPRE1908397P

[24] Republički zavod za statistiku, (2019). Upotreba IKT u Republici Srbiji, 2019, domćinstva, pojedinci, preduzeća, RZS, 2019

[25] Savić, N., Lazarević, J., Kukić, Z., & Marinković, E. (2019). Digital transformation: Challenges for companies in Serbia. Ekonomika preduzeća, 67(1-2), 101-114.

[26] Schumpeter, J.A., (1935). The Analysis of Economic Change, the Review of Economic and Statistics, Vol. 17, No. 4, pp. 2-10, URL:http://www.jstor.org/stable/1927845

[27] Semenčenko, D., Kutlača, Đ (2019). Strategija pametne specijalizacije u Srbiji - prioritetne oblasti i ljudski resursi IR sistema, Tematski zbornik radova TKR 25, Beograd, 2019. http://www.pupin.rs/cirnt/wpcontent/uploads/2019/04/zbornik-tkr25-f.pdf

250

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 330.341.1(497)(082) 378.014.5:6(497)(082) НАУЧНИ скуп међународног значаја "Технологија, култура и развој" (25 ; 2018 ; Тиват) Tehnologija, kultura, razvoj : tematski zbornik radova XXV naučnog skupa međunarodnog značaja "Tehnologija, kultura i razvoj", održan u Tivtu, Crna Gora od 27- 29. 8. 2018. godine : kontekst skupa Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji : prva tema skupa Obrazovanje inženjera - tekuće stanje i ključni problemi u zemljama Zapadnog Balkana : druga tema skupa Poželjna i moguća razvojna specijalizacija Srbije i zemalja Zapadnog Balkana / [organizatori] Udruženje Tehnologija i društvo [i] Institut "Mihajlo Pupin", Institut za istraživanje razvoja nauke i tehnologije [[i] Institut Gnosis, Podgorica] ; [urednici Vlastimir Matejić, Đuro Kutlača, Dušica Semenčenko]. - Beograd : Udruženje Tehnologija i društvo : Institut "Mihajlo Pupin", Centar za istraživanja razvoja nauke i tehnologije, 2020 (Beograd : Akademska misao). - 251 str. : ilustr. ; 25 cm Na prelim. str. podnaslov: Tematski zbornik radova XXV i XXVI naučnog skupa međunarodnog značaja ''Tehnologija, kultura i razvoj". - Nasl. str. prištampanog teksta: Tehnologija, kultura, razvoj : Tematski zbornik radova XXVI naučnog skupa međunarodnog značaja ''Tehnologija, kultura i razvoj", održan u Beogradu, od 2-3. 12. 2019. godine : kontekst skupa Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji : prva tema skupa Obrazovanje inženjera - tekuće stanje i ključni problemi u zemljama Zapadnog Balkana : druga tema skupa Poželjna i moguća razvojna specijalizacija Srbije i zemalja Zapadnog Balkana - uticaj društvenih, kulturoloških i tehnoloških faktora. - Tiraž 150. - Napomene i bibliografske reference uz radove. - Bibliografija uz svaki rad. - Abstracts. ISBN 978-86-82183-18-1 (IMP) а) Технолошки развој -- Балканске државе -- Зборници б) Високошколско образовање -- Инжењери -- Балканске државе -- Зборници COBISS.SR-ID 13474825

tehnologija, kultura, razvoj...„tehnologija, kultura i razvoj“ održanog 27-29. avgusta 2018....

Documents