TEORIJA MEĐUNARODNE TRGOVINE

MERKANTILIZAMKLASIČNA TEORIJA

NEOKLASIČNA TEORIJAALTERNATIVNE TEORIJE

MERKANTILIZAM

EVROPA, 1500. DO 1750.

KARAKTERISTIKE PERIODA: ZLATO, SREBRO KAO NOVAC PERIOD RASTA MEĐUNARODNE TRGOVINE

CILJ: POVEĆANJE DRŽAVNOG BOGATSTVA (mereno količinom novca, tj. zlata i srebra).

NAČINI POSTIZANJA CILJA:

PRONALAŽENJEM RUDNIKA SREBRA I ZLATA POROBLJAVANJEM I PLJAČKANJEM DRUGIH NACIJA OSTVARENJEM SPOLJNOTRGOVINSKOG SUFICITA (X>M).

VODILI SU POLITIKU POVEĆANJA IZVOZA: NISKIM CENAMA PROSTE RADNE SNAGE ZABRANAMA IZVOZA MAŠINA I TEHNOLOGIJA

UVOZ SU SPREČAVALI: CARINAMA, KVOTAMA, OSTALIM UVOZNIM BARIJERAMA

MERKANTILIZAM

PERIODI MERKANTILIZMA:

RANI: SVAKI UČESNIK U SPOLJNOJ TRGOVINI MORA OSTVARITI VEĆI IZVOZ OD UVOZA

Španski kraljevi u XVI veku regulisali su opticaj novca u privredi. To je bio klasičan primer merkantilizma kao monetarnog sistema. Za izvoz plemenitih metala sledila je smrtna kazna. Španski brodovi koji su izvozili robu nisu smeli za uzvrat da uvezu drugu robu, već isključivo ekvivalent u novcu, odnosno u plemenitim metalima.

RAZVIJENI: SVI UČESNICI U SPOLJNOJ TRGOVINI ZAJEDNO TREBA DA IMAJU VEĆI IZVOZ OD UVOZA

MERKANTILIZAM

MERKANTILIZAM

MERKANTILIZAM = EKONOMSKI NACIONALIZAM: OBEZBEĐIVANJE PREDNOSTI ZA NACIONALNU PRIVREDU NA RAČUN PRIVREDA DRUGIH ZEMALJA. OBOGATITI SE NA RAČUN DRUGIH ZEMALJA PUTEM SPOLJNE TRGOVINE.

NISU POZNAVALI PRINCIP RECIPROČNE TRAŽNJE (DUGOROČNO SE NE MOŽE SAMO IZVOZITI BEZ POSTOJANJA UVOZA).

KRITIKE MERKANTILIZMA SU DALI LIBERALISTI (Dejvid Hjum, Adam Smit i sledbenici):

1. SPOLJNOTRGOVINSKI SUFICIT (i deficit) JE NEODRŽIV NA DUGI ROK:

Obrnuto je sa spoljnotrgovinskim deficitom

MERKANTILIZAM

SUFICIT DOVODI DO POVEĆANJA KOLIČINE NOVCA U OPTICAJU

PAD IZVOZA, RAST UVOZA

RAST CENA DOMAĆE I IZVOZNE ROBE

POVEĆANJE DOMAĆEG NIVOA CENA (INFLACIJA)

UKLANJANJE SUFICITA

2. SVETSKO BOGATSVO NIJE KONSTANTNO, VEĆ SE MOŽE UVEĆAVATI MEĐUNARODNOM PODELOM RADA I MEĐUNARODNOM TRGOVINOM.

BOGATSTVO SE MERI PROIZVODNJOM I POTROŠNJOM, A NE KOLIČINOM NOVCA.

MERKANTILIZAM

KLASIČNA TEORIJA MEĐUNARODNE TRGOVINE

TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

Adam Smit (1723-1790): “Bogatstvo naroda“(1776)

“Obračunao” se sa merkantilističkim stavovima

Istakao prednosti međunarodne podele rada i specijalizacije

“nevidljiva ruka tržišta” Pošto su prirodno usklađeni lični i

zajednički interesi nema potrebe da se država meša u ekonomski život.

TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI

TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI

Ako jedna zemlja može proizvesti neku robu efikasnije nego neka druga, kaže se da ona ima APSOLUTNU PREDNOST u proizvodnji te robe.

Efikasnost proizvodnje meri se utroškom rada u proizvodnji jedinice proizvoda, ili alternativno, proizvedenom količinom po jedinici vremena.

Zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji nekog proizvoda ako za njegovu proizvodnju troši manje rada, tj. ukoliko za isto vreme proizvodi veću količinu proizvoda.

Države bi trebalo da se specijalizuju u proizvodnji i da izvoze onaj proizvod u kome imaju apsolutnu prednost u odnosu na druge države. Tako se povećava svetsko i nacionalno bogatstvo.

TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI

MODEL

TABELA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI(Moguća proizvodnja za određeno vreme,

recimo jedan dan)

tekstil pšenica

A 10 2

B 2 10ili

ili

PROIZVODNE MOGUĆNOSTI ZAVISE OD:

•PRIRODNIH FAKTORA

•STEČENIH VEŠTINA

MODEL

PRETPOSTAVKE: dve zemlje, dva proizvoda, jedan faktor proizvodnje (rad)

POREDIMO BOGATSTVO U DVA SLUČAJA:

ZATVORENE EKONOMIJE OTVORENE EKONOMIJE

ZATVORENA PRIVREDA: svaka zemlja mora proizvoditi oba proizvoda

TABELA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI

PRETPOSTAVKA: POLOVINA VREMENA SE TROŠI NA PROIZVODNJU JEDNOG, A DRUGA POLOVINA NA PROIZVODNJU DRUGOG PROIZVODA

TEKSTIL PŠENICA

A 5 1

B 1 5

TEKSTIL PŠENICA

A 5 1

B 1 5

TABELA PROIZVODNJE TABELA POTROŠNJE

tekstil pšenica

A 10 2

B 2 10

OTVORENA PRIVREDA:zemlje se specijalizuju, a zatim razmenjuju

proizvode

ZEMLJA SE SPECIJALIZUJE U PROIZVODNJI ONOG PROIZVODA GDE IMA APSOLUTNIH PREDNOSTI

TABELA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI

Zemlja A je 5 puta produktivnija u proizvodnji tekstila, a zemlja B u proizvodnji pšenice. Zemlja A ima apsolutne prednosti u proizvodnji tekstila, a zemlja B u pšenici.

TABELA PROIZVODNJE SA SPECIJALIZACIJOM

tekstil pšenica

A 10 2

B 2 10

TEKSTIL PŠENICA

A 10 /

B / 10

TEKSTIL PŠENICA

A 5 5

B 5 5

OTVORENA PRIVREDA

TABELA POTROŠNJE NAKON MEĐUNARODNE TRGOVINE

PRETPOSTAVKA: ZEMLJE TRGUJU PO CENI 1m TEKSTILA = 1 kg PŠENICE.

ZEMLJA A IZVOZI 5 m TEKSTILA, A UVOZI 5 kg PŠENICE.

TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI

ZAKLJUČAK:

MEĐUNARODNA SPECIJALIZACIJA I MEĐUNARODNA TRGOVINA DONOSE KORISTI SVIM ZEMLJAMA KOJE U TOME UČESTVUJU.

PROIZVODNJA I POTROŠNJA SU VEĆI U SLUČAJU OTVORENIH NEGO U SLUČAJU ZATVORENIH EKONOMIJA.

Dejvid Rikardo (1772-1823.): "Načela političke ekonomije i oporezivanja", 1817.

Postoji li motiv za međunarodnu trgovinu između dve zemlje ukoliko jedna od njih ima apsolutne prednosti u svim proizvodima?

Apsolutno zaostajanje - situacija u kojoj zemlja nema apsolutnu prednost ni u jednom proizvodu

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

TABELA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI:

Zemlja A ima apsolutnih prednosti u oba proizvoda. Pod pretpostavkom da jednako utrošeno vreme rada vredi isto, odnos cena u zemlji A je:

1m TEKSTILA = 2 kg PŠENICE, ili1 kg PŠENICE = 0,5 m TEKSTILA.

Takođe, kažemo da je oportunitetni trošak 1 m tekstila u zemlji A jednak 2 kg pšenice, tj. da je trošak 1 kg pšenice jednak 0,5 m tekstila.

Oportunitetni trošak proizvodnje jedinice nekog proizvoda je količina drugog proizvoda koja se za to vreme mogla proizvesti.

TEKSTIL PŠENICA

A 4 8

B 2 6

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

TABELA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI:

Zemlja B nema apsolutnih prednosti ni u juednom proizvodu. Pod pretpostavkom da jednako utrošeno vreme rada vredi isto, odnos cena u zemlji A je:

1m TEKSTILA = 3 kg PŠENICE, ili1 kg PŠENICE = 0,33 m TEKSTILA.

Takođe, kažemo da je oportunitetni trošak 1 m tekstila u zemlji A jednak 3 kg pšenice, tj. da je trošak 1 kg pšenice jednak 0,33 m tekstila.

Oportunitetni trošak proizvodnje jedinice nekog proizvoda je količina drugog proizvoda koja se za to vreme mogla proizvesti.

TEKSTIL PŠENICA

A 4 8

B 2 6

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

ODNOSI CENA, TJ. OPORTUNITETNI TROŠKOVI SE RAZLIKUJU MEĐU ZEMLJAMA!

Tekstil je relativno jeftiniji u zemlji A, a pšenica u zemlji B.

Zemlja A ima komparativne prednosti u proizvodnji tekstila, a zemlja B u proizvodnji pšenice.

1 kg TEKSTILA = 1 m PŠENICE =

A 2 kg pšenice 0,5 m tekstila

B 3 kg pšenice 0,33 m tekstila

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

Zemlja koja ima apsolutnih prednosti u oba proizvoda ima komparativne prednosti u onoj proizvodnji gde je njena prednost veća.

Efikasnost proizvodnje tekstila u zemlji A je 2 puta veća nego u zemlji B, a u proizvodnji pšenice 1,33 puta (8/6) veća nego u zemlji B.

Zemlja bez apsolutnih prednosti ima komparativne prednosti u onoj proizvodnji gde je njeno apsolutno zaostajanje manje.

Efikasnost proizvodnje pšenice u zemlji B je 1,33 puta manja nego u zemlji A, a u proizvodnji tekstila 2 puta manja nego u zemlji A.

TEKSTIL PŠENICA

A 4 8

B 2 6

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

Kada god postoje razlike u cenama (tj. u oportunitetnim troškovima) među zemljama, isplati se specijalizacija i međunarodna trgovina.

Zemlja bi trebalo da se specijalizuje i da izvozi onaj proizvod u kome ima komparativne prednosti (nižu cenu, tj. niži oportunitetni trošak).