teorije ličnosti

TEORIJE LIČNOSTI

Šta je teorija?

Smisleno objašnjenje (činjenice + nadađanje)...

Teorije ličnosti (objašnjavaju razlike između ličnosti)- razlikuju se po tome šta proučavaju, kako (kojim metodama), i zašto ( sa kojim ciljem).

Postoje pet teorija: teorija crta, psihoanalistička, bihejvioristička,humanistička,sociokulturna

PSIHOANALISTIČKA TEORIJA LIČNOSTI

PSIHOANALITIČKA TEORIJA LIČNOSTI

Ličnost se sastoji od svesnih i nesvesnih delova Osnivač: Sigmund Frojd

teorija lišnosti, teorija kako nastaju psihički poremećaji,psihoterapiska metoda lečenja psihičkih procesa

Naše ponašanje-psihološki konflikt urođenih potreba i društvenih normi


Ličnost = id (ono), ego (ja) i super ego (idealno ja)

ID-nesvesni deo, biološki, pokreću ga nagoni (za hranom, spavanjem,seksom...), glavni cilj je zadovoljene poreba i to odmah bez obzira na sve (urođeno).

EGO- svesni ili racionalni deo ličnosti. Zadovoljava potrebe ida ali na društveno prihvatljiv način. On je ,,glas razuma,,- potiskuje aktiviranje zabranjenih nagona. To potiskivanje je nesvesno.

SUPER EGO- moralni aspekt ličnosti ili savest. Razvija se oko pete godine pod uticajem roditeljskog vaspitanja.


Uloga ega- posrednik između ida (želje), super ega (savest) i objektivne realnosti

Ljudi teže da potisnu neprijatna islustva u nesvesni deo ličnosti. Nesvesni deo ličnosti je mnogo veći. Često ljudi nisu svesni uzroka svojih psihičkih problema.

Pored svesnog i nesvesnog dela postoji i predsvesni (nismo ih svesni ali ih možemo osvestiti)


Razvoj ličnosti- traje do kraja adolescencije

,,Dete je otac čoveka,,- ključan je period detinjstva, period do 5.godine. Taj period određuje naše kasnije funkcionisanje

Seksualni i agresivni nagon

(eros i tanatos)

Ključni za život i opstanak. Eros zarad reprodukcije... I tanatos zbog težnje vraćanja u stanje mirovanja ili mrtve prirode iz koje je živa inače i nastala.

Šta se dešava kada postiskujemo ove nagone?

TEORIJA CRTALičnost se opisuje pomoću crta ili

dispozicija ka određenom ponašanju!

Pretpostavke:Crte čine ličnost! Kada otkrijemo koje čine ličnost možemo predviđati

ponašanje...

Nisu sve crte jednako razvijene (pomalo sam lenj ali sam veoma pametan)...

Kako izmeriti to pomalo,veoma..? Upoređivanjem sa drugim ljudima!

Gordon Olport- pomašanje = kombinacija crta koje su urođene

PETOFAKTORSKI MODEL LIČNOSTILičnost čine pet velikih dimenzija

1.Neuroticizam (em.nestabilnost)________________Emocionalna stabilnost

(Viskog rezultat-osetljive na stres,napete, neraspoložene, stidljive)

(Nizak rezultat- raspoložene, emocionalno stabilne osobe)

2.Ekstraverzija_______________________Introverzija(Visok rezultat- društvena, otvorena, aktivna...)

(Nizak rezultat- nedruštvene, zatvorene u sebe,samotnjak...)

3. Otvorenost________________________Zatvorenost (za nova iskustva)

(Viskog rezultat- radoznalost, sklonost da se proba nešto novo)

(Nizak rezultat- proba ne želi da proba ništa novo, nije radoznala, ne zanima je ništa drugačije)

PETOFAKTORSKI MODEL LIČNOSTI4. Saradljivost______________________Nesaradljivost(Viskog rezultat- srdačna, skolona da pomogne, saradljiva)

(Nizak rezultat- ,,teška osoba,, , svadljiva)

5. Savesnost _______________________Nesvesnost(Viskog rezultat- odgovorna, pouzdana... )

(Nizak rezultat- neodgovorna, neorganizovana)

Profil celokupne ličnosti = kada se povežu različite mere ovih dimenzija

BIHEJVIORISTIČKI PRISTUP

Šta je ustvari ličnost ako je mi ne možemo posmatrati?

Sredina utiče na to da se neka osoba tako ponaša- osoba je to naučila ili stekla naviku

Iskrenost- naučena po modelu ili putem potkrepljenja

Dzon Votson- Proučavamo samo ponašanje jer njega možemo objektivno da posmatramo i merimo


Smatrao je da ponašanje zavisi od uslova sredine a genetski faktori kao ni psihološki nisu bitni! Barus Skiner- princip potkrepljenja

mehanizam za oblikovanje ponašanja i razvoj ličnosti.


Ličnost se razvija kroz proces socijalizacije ili učenja socijalno poželjnh ponašanja. Prvo su ta ponašanja potkrepljena a kasnije se usvajaju i postaju navike

Socijalno-kognitivne teorije

Albert Skiner- kognitivni procesi bitno uticu na ponašanje

Ljudi uče posmatrajući druge i uočavaju posledice

teorije ličnosti

Documents