tereza revaj svi snovi sveta.pdf

7/25/2019 Tereza Revaj SVI SNOVI SVETA.pdf

1/364


2/364

TEBI

Immer mit Liebe.

Nisam nita. Nikad neu biti nita. Ne mogu eleti da budem nita.Ako se to izuzme, imam u sebi sve snove sveta.

Fernando Pesoa


3/364

PRVI DEO

Pariz, oktobar 1944.

metnost laganja ne tolerie prosenost. Ili se u tome nepre-

stano usavravate, ili ste potonuli. Tog dana, kada je prviput slagala svoju kerku, Ksenija ju je uzela za obe ruke iodlunim ali nenim tonom saoptilada joj je otac umro od sranognapada. Nataa je prebledela. U velikom salonu koji je gledao napark Luksemburg, dok joj je devojica jecala na ramenu, Ksenija jeudisala miris krvi svog supruga kojom su bili poprskani tepisi izidovi i iji su se tragovi i dalje nazirali.

Nije pravedno, pomislila je, ganuta drhtavicom koja je obuzimalaslabano telo njenog deteta. Nakon etiri duge godine razdvojenosti,

trebalo je da ovi susreti budu trenuci sree. Tokom invazije nemakihtrupa na Francusku, Ksenija je smatrala da e, daleko od Pariza,Nataa biti na sigurnom, i poverila ju je svojoj sestri, koja je bilaizbegla na jug, u okolinu Nice. Situacija se oduila. I evo, umesto daslave, svojoj devojici saoptila je okrutnu vest. Nataa je oboavalaGabrijela, tog brinog i portvovanog oca. Kako da joj kae istinu?Kseniji se pred oima pojavi prizor: grad u pobednikoj euforiji dvameseca ranije, crkvena zvona odzvanjaju pod suncem, slavlje

osloboenih Pariana, i cev pitolja Gabrijela Vodojea na njenojslepoonici. Primoravao ju je da mu prizna svoju ljubav premadrugom oveku.

Nije se muio, mamuka?" upita je Nataa promuklim glasom.Ne", proaputa Ksenija.

Lica iskrivljenog od besa i ljubomore, Gabrijel je imao pogledoveka koji je izgubio samokontrolu. Taj inteligentni i prefinjeniadvokat, suoen sa istinom, nije mogao da joj oprosti to je ostalaverna jedinoj ljubavi svog ivota. Ksenija nije mogla da se ljuti zbog

U


4/364

toga. Ipak, ni Gabrijelove uene ni pretnje nisu uspele da Ruskinju,koja se bila suoila s boljevikim revolucionarima, a potom i sa

egzilom i ratom, nateraju da moli. Pritiskajui obara, imao je ansujedan prema dva daje ubije. Ksenija je bila ubeena u to da bi onzatim ponovo napunio pitolj i pucao u sebe. A Nataa bi postalasiroe.

Devojica se iznenada izmae, obrisavi rukom suze. Kosa joj je bilaslepljena za mokro elo. Izgledala je ljutito to se prepustila. Skorobesno. Kako se bila promenila! Nestano dete s plavim pletenicama ibucmastim obrazima pretvorilo se u viljastogsedamnaestogodinjeg devojurka, nenih kontura, nespretnih

pokreta poput jagnjeta, i kao da je stanovalo u telu koje joj je jo uvekbilo nepoznato. Nematina i strahovi usled rata nisu tedeli nikoga.Pogled joj je bio mraan, dubok, i Kseniji se uinilo da stoji predstrancem. Posmatrala je svoju kerku sa oseajem znatielje izabrinutosti. Tui glasovi, tude ruke vodili su je kroz opasnosti, svihovih ukradenih godina koje im nee biti vraene. Zar i odsustvo nije

jedan vid izdaje?Zaue se vrata u dnu salona. Ksenija se trgnu. Bila je izgubila

naviku da deli stan. Sada ih je meu ovim zidovima bilo etvoro iprostor je ponovo oiveo. Bila se obradovala Natainom, Feliksovomi Lilinom povratku. Na stanici je, s posebnom radou, zagrlila decuSeligsonovih. Njena prijateljica Sara poverila joj ih je 1938. kako biizbegli nacistike antisemitske progone, s nadom da e im se kasnijepridruiti zajedno sa svojim suprugom i najmlaom kerkom. AliSara i Viktor nisu uspeli da napuste Nemaku. Posrednik zaduen daih sprovede na sigurno, bio je otkriven a grupa za otpor unitena.Ksenija nije znala ta se s njima dogodilo i bojala se najgoreg. Teila

ju je jedino pomisao na to da je zatitila Feliksa i Lili.Deca su insistirala na tome da se vrate u Pariz. Preli su Francusku,

opustoenu bombardovanjima, i Ksenija je naivno oekivala da e ihzatei iste kao to su bili na poetku rata: Natau, vragolastu inestanu, ponekad pravog malog zapovednika, Feliksa uarenogpogleda ispod guste grive svoje tamne kose, i Lili, stidljivu i tihudevojicu, pogoenubolnim razdvajanjem od svojih roditelja. Tokomnekoliko proteklih godina, ona ih je ak vie puta poseivala, izmeu


5/364

ostalog kako bi i Seligsonovima donela lana dokumenta, ali tiboravci ispunjeni zebnjom bili su izbrisani iz njenog seanja. Da li je

ona to pokuavala da nastavi tamo gde je nit bila pokidana, daodagna tragedije i izbrie bol?Dok je jesenja kia padala po smeem i poutelom liu, a

mlenobela svetlost obavijala nametaj od skupog drveta, Ksenija jeposmatrala bol na lepom Natainom licu. Mrzela je kada se osealanemono, i krivila je sebe to nije mogla da pronae rei kojima bijeuteila. Spreavao ju je oseaj nelagodnosti. Gabrijelova uasna smrtokirala ju je, ali i oslobodila. Kompleksnost njihovog odnosanavodila ju je na to da se pokrije tiinom, jer se plaila da ne kae

previe. Ipak, toliko je elela da zatiti Natau, da je sauva odsadanjih kao i od buduih rana, ali inilo se kao da je bezbrinostbila napustila njenu porodicu jo od one noi februara 1917. godinekada su boljevici ubili generala grofa Fjodora Sergejevia Osolina unjihovoj palati u Petrogradu, i kada je Ksenija, bosonoga, stajala predbeivotnim telom svog oca.

Izvini, mama", rekla je Nataa, okrenuvi se. Ne zameri mi,videemo se uskoro, vai?"

Ona ode u svoju sobu ostavivi Kseniju samu u salonu. Samu sasvojim tajnama.

Nekoliko dana kasnije, Ksenija je izala iz kancelarije sindikatakrojaa, s fasciklom pod mikom i osmehom na usnama. Sastanak sLusijanom Lelonom, njenim starim prijateljem, i predstavnicimaFrancuske humanitarne zajednice bio je uspean. Drutvo je trailonain da sakupi sredstva za pomo rtvama rata, i rodila se ideja da

se predstavi jedna kolekcija figura koje bi nosile kreacije parikihmodnih kua. Modele od kovanog gvozda, visoke sto sedamdesetcentimetara, ideja mlade Elijan Bonabel, talentovane ilustratorke,postavie renomirani umetnici. Originalan spoj sveta mode i svetaumetnosti obeavao je uspeh. Poznati kreatori poput ane Lanven,aka Ejmija i Elze Skapareli ve su predlagali razliite kreacije.Reditelj Kristijan Berar bio se angaovao da postavi scenu smodelima i pozvao slikare i dekoratere. ak je ak Kokto pokazao


6/364

interesovanje da osmisli dekor. Cilj je bio dvostruk: sakupiti dovoljnusumu za asocijaciju, ali i povratiti sjaj visokoj modi, dokazujui da rat

i okupacija nisu nimalo oslabili neosporan talenat francuskeprestonice za eleganciju. Robert Rici, jedan od podstrekaa projekta,bio je taj koji je izlobi dao naziv Teatar mode" a Ksenija je bilazaduena za koordinaciju.

Mlada ena odluno je koraala ulicom, dok su joj drvene potpeticelupale o trotoar. Prljava voda slivala se niz fasade i curila po izlozimaprodavnica oteenih od metaka. Ona seuvue u izlizani okovratniksvog kaputa, jer je vazduh bio veoma otar. Jedan vojni policajac sbelom kapom zaustavio je saobraaj kako bi propustio kolonu

amerikih vozila koja se kretala ka ambasadi Sjedinjenih Drava.Retki automobili i biciklisti ekali su, iako nisu skrivali svojenezadovoljstvo. Srdanost s kojom su u leto bile doekane ameriketrupe ustupila je mesto uzajamnim optubama i provokacijama.Izgledalo je da su Francuzi ve bili probali njihov hleb, onaj koji supekari umesili od amerikog brana osloboenja, ali koji je bio nestaos polica otkad je Alijansa priznala privremenu vladu generala DeGola. Kako je Francuz po prirodi bio gord, uporna nematina, beda i

opstajanje crnog trita naveli su ga da ujede ruku koja ga jeoslobodila, tim pre to niko vie nije verovao u brzu pobedu.Hitlerov poraz bio je neminovan i trupe Vermahta povlaile su se sasvih frontova, ali ipak su se borile srdbom beznaa. Svi su iveli uzebnji. Kada e se komar zavriti? Mi-lioni mrtvih, nestalih izarobljenih nastavljali su da progone savesti. Ipak, i pored utuenostii namrtenih lica svojih sunarodnika, Ksenija je elela da veruje ubolje dane.

Dok je silazila kamenim stepenicama koje su vodile u park Tijeri,

odjeknu detonacija. Ona posrnu i uhvati se za ogradu kako bipovratila ravnoteu. Dosije se razlete, listovi se ratrkae po praini.Iza nje, saku-pie se prolaznici: bila je to samo guma na automobilukoja je eksplodirala. Besna, ona se sae da pokupi nacrte, aliodjednom oseti vrtoglavicu.

Bilo je to deset godina ranije tokom februarskih pobuna 1934.godine. Konjike trupe Republikanske garde bile su udarile narazjarenu masu, uzvikujui 'Marseljezu', manifestanti su evakuisali


7/364

svoje ranjene. Vazduh je mirisao na uznemirenost i barut. Strahovalose od zalutalih metaka a jedan autobus goreo je prevrnut na

ploniku. Maks se iznenada pojavi, kao to je to inio svaki put kadabi uao u njen ivot.Nepomian, stajao je ispod ogolelih grana drvea, obuen u be

kaput s podignutom kragnom i fotoaparatom u ruci.Ima ljubavi koje su poput rana. Svako podseanje na neku

uspomenu dovoljno je da se pojavi jedan potisnuti svet. Ne bi proaonijedan dan a da Ksenija ne bi pomislila na njega. Ostala je da lei umraku, satima, ispunjena njegovim prisustvom, njegovim pogledom,dahom, mirisom njegove koe, a nije znala ni da li je iv ili mrtav. Ata neizve-snost grizla ju je kao kiselina.

Maks fon Pasau bio je neizbean. Istinu govorei, nita drugo osimnjega nije ni postojalo. Bio je njena prva ljubav, ovek koji je obeleionjenu duu i njeno telo, koji je od nje traio najveu od svih rtava, dapoloi oruje i preda se, ona, koja je tokom tekih godina bilaizgradila svoj oklop i koja se najvie plaila da pokae svojuosetljivost. Maks ju je odmah zavoleo, kao to vole oni koji nikadanita nisu izgubili. Ona nije posedovala tu smelost i potroila je

godine beei od njega. Trebalo je da se razbesni rat da bi se Ksenijakonano usudila da ode njemu, jednog jesenjeg dana, u Berlin, dok seEvropom irio pakao Treeg rajha.

Ona ubrza korak. Ranije, kada je dolazio u Pariz, Maks bi odsedao uhotelu Mori. Ona bi mu dolazila krijui se od mua, usplahirena inestrpljiva, jer Maks ju je vraao onom iskonskom. Ipak, i nakon ne -koliko meseci, ponovo ga je izdala, iz straha i gordosti. Izgovorila jeteke rei i jo uvek se seala njegovog povreenog pogleda. Obuze je

jeza. Nikada sebi nee oprostiti to je povredila tog odanog oveka,

ta-lentovanog umetnika koji ju je uzvieno predstavio dok mu jepozirala, oveka izuzetne estitosti, ija je jedina slabost bila to to ju

je voleo, nju, Kseniju Fjodorovnu Osolin.Znala je da je nemaka grupa za otpor, u kojoj je Maks bio lan jo

od samog poetka, opet pokuala firerovo ubistvo u julu mesecu, alida zavera nije uspela. Odmazda nacistike vlasti bila je nemilosrdna:na hiljade uhapenih, od kojih je vie stotina bilo pogubljeno tokom


8/364

prividnih procesa. Kao i u svakoj diktaturi, izdajice su rizikovale naj-stroe kazne. Osuivani su na giljotinu, veanje.

Na Mostu umetnosti*, Ksenija se, osetivi muninu, uhvati zaogradu. Hladan znoj sledi joj telo. ta li se dogodilo Maksu? Da li suga zarobili i odveli u Gestapove podrume u ulici Princ Albreht, gdesu ga muili njihovi muitelji i delati. Nije vam dobro, gospodo?"

ovek je nosio smeu uniformu francuskih oslobodilakih snaga.Ksenija izbegnu njegov pogled i odmahnu rukom. Bilo joj je dosta tihvojnika i tog beskrajnog rata. elela je mir i poraz Adolfa Hitlera koji

je Evropu pretvorio u ruevine; elela je Maksa u svom zagrljaju,ivog i zdravog, da uje njegov smeh, njegov duboki glas, da mu vidi

iskru neke bezbrine sree u pogledu; elela je da ga voli, toliko da seutopi u toj ljubavi. Ali moda je sve to bila samo iluzija, bilo jeprekasno, Maks vie nije pripadao ovom svetu, njegovo divno telotrunulo je u nekoj prljavoj jami, i dok je urila pod olovnosivimnebom, na trenutak joj se zamagli vid.

Nataa je, sklupana pod ebetom, leala na krevetu. U polutamisvitanja nije uspevala da se ugreje. Kia nije prestajala da pada, vlaga

je prekrivala ledene zidove. Struja je dolazila na mahove, a jadan

poret na drva koji je njena majka bila postavila u kuhinji jedva da jemogao da zagreje prostoriju za vreme obroka. A toliko su joj bilipotrebni toplota i svetlost kako bi pokuala da odagna tugu koja ju jepritiskala.

Povratak u Pariz nije proao onako kako su oekivali. Iako se tolikoradovala susretima, oseala se kao stranac u sopstvenoj kui. Gde jebio nestao taj prijatni miris pelinjeg voska i naftalina koji ju jepodseao na detinjstvo? ak i njena soba, s cvetnim tapetama ipaljivo poredanim knjigama na polici biblioteke, inila joj se kao

neko usamljeno mesto. Bila joj je strana. S vremena na vreme,zadrhtala bi verujui da uje oev glas kako odzvanja praznimprostorijama.

Sve ove godine koje je provela daleko od prestonice, ivela je kaopo kazni, ignoriui oseaj duga prema porodici mua svoje tetkeMae, koja ju je bila prihvatila. Potajno, ljutila se na majku to je nije

_______________________

* Na francuskom Le pont des Arts.


9/364

bila ostavila pored sebe. Kada joj je Ksenija objasnila da joj jesigurnije na selu, gde je bilo lako pronai neto za jelo u bati ili na

oblinjim farmama, Nataa je negodovala: vie je volela da budegladna u svojoj kui nego sita u tuoj. Ksenija ju je otro pogledala.Nije imala prava da se ljuti: mnoga deca dala bi sve kako bi bila takozbrinuta. Ali to je jo gore od egzila!" uzviknula je Nataa, besna.Ne priaj o onome o emu ne zna nita", kratko joj je odgovorilamajka, koja nije podnosila kaprice. U tekim trenucima, Ksenija jenametala svojim blinjima nesumnjiv autoritet. Pitanje asti. ivot jenije mazio", objanjavala joj je Maa nenim glasom kada bi joj seNataa alila na tu njenu strogou. Devojica je znala sve detalje iz

prolosti svoje majke. O bekstvu iz Petrograda kada je kaopetnaestogodinja devojica pobegla od revolucije zajedno sbolesnom majkom, mladom sestrom i bratom koji se upravo biorodio, o izbeglikim kampovima, njihovom dolasku u Pariz, besanimnoima provedenim u vezenju haljina visoke mode na jednojmansardi pre nego to e postati jedna od najpoznatijih muzafotografa dvadesetih godina prolog veka. Njena majka nije bilaniega poteena, i zato je njeno dranje izazivalo divljenje. Nije

oklevala da zbrine Feliksa i Lili, zatim da pronae nain da ih zatitiod hapenja francuske policije, a Nataa je znala da joj nije bilodovoljno to to je spasla decu Seligsonovih. Ali heroine istovremenonose u sebi i neto velianstveno i neto uasno. Da je samo bilapristala na to daje ostavi kod sebe u Parizu, Nataa bi barem moglabiti uz svog oca poslednjih godina njegovog ivota.

Na vest o njegovoj smrti, Nataa se bacila Kseniji u zagrljaj s jedna-kom spontanou kao kada je bila dete, ali njeno telo bilo je kruto,lice uzdrano. Devojica je intuitivno shvatala da se njena majka

savladavala pomou jake volje, i pozavidela joj je na toj snazi.Neko pokuca. Feliks promoli glavu kroz odkrinuta vrata.Je li slobodno?"Nataa se ispravi i prekrsti noge. On sede na krevet. Ne rekavi

nita, izvadi iz depa cigaretu i kresnu ibicu koja osvetli njegovovisoko elo, zamrene obrve, prav nos i pravilne usne, gustu crnukosu i kovrde na njegovoj rol kragni. Njegove okrugle naoareodbijale su svetlost. On povue dim a onda joj prui cigaretu. Imao je


10/364

spretne ruke, nene zglobove. Bila mu je zahvalna za to to je utao.Feliks nikada nije priao samo da bi neto rekao, stoje njegovo

prisustvo inilo jo dragocenijim.Poznavali su se ve est godina, od dana kada je njena majkazbrinula dva uplaena deteta, otrgnuta od svojih roditelja u Berlinu,gde su ih progonili nacisti. Nataa se jo uvek seala njihovog prvogsusreta. Feliks je stajao u salonu, u tamnom kaputu, s vunenim alomsvezanim na grudima, veoma kratke kose, skoro obrijane glave, idrao je svoju mlau sestru za ruku. Bio je vrlo bled, stisnutih usana,mranog pogleda. Ugledavi je, blago je podignuo bradu. Da bi jojprkosio, naravno, ime se povinuo nepisanim pravilima dece koja senemilosrdno odmeravaju. Feliks je bio godinu dana stariji od nje iimao je tu privilegiju da bude deak; meutim, Nataa Vodoje ga jeprimila pod svoj krov, u jednu prijatnu prostoriju u kojoj je pucketalavatra u kaminu, naoruana ljubavlju svojih blinjih, svetom koji jepoznavala do najsitnijih detalja, od kolske sveske do tople okoladekoju su joj bili pripremali za uinu, dok je njemu bilo oduzeto sve:porodica, navike, njegova zemlja. Ima neeg uvredljivog u injenicida ste postali izbeglica, preputeni milosti neznanaca. Odjednom,

iupani ste iz svoje sigurnosti i baeni na neprijateljsku obalu. Iakoto nije proivela, Nataa je razumela tu nelagodnost ispunjenuponienjem. Moglo bi se rei daje to nasledila, jer je sudbina ve

jedanput i njenu porodicu bila jednako kaznila. Uhvatila gaje za rukuna gotovo autoritativan nain. Guten Abend und willkomen''rekla mu

je na nemakom, odlunim tonom. Feliks je zadrhtao; ipak, blediosmeh zasjao je na njegovom uplaenom licu. I tako, bio im jedovoljan samo jedan pogled da bi se razumeli.

Nekoliko godina kasnije, u kolskom dvoritu, u uzrastu kada deca

ele da impresioniraju drugare svojom odanou, Nataa je ponelabreme Feliksa i Lili, tu ozbiljnu tajnu ije je otkrivanje moglo izazvatinjihovo hapenje i deportovanje u logor. Seligsonovi, ne samo to subili Jevreji, nego su bili i Nemci. Dve nepopravljive greke koje sumorale biti po svaku cenu sakrivene. Deca su rasla zajedno, usred toghaosa. Stariji su se uvek trudili da zatite Lili, najmlau, najslabiju.Sluali su kako nemake izme lupaju po kaldrmi tokom osvajanjaslobodne zone, itali obavetenja Komandantura koja su objavljivala


11/364

imena streljanih talaca, nauili da se kriju u bunju, da nestanu kadase opasnost suvie priblii. Ono to ih je povezivalo prevazilazilo je

klasina deja prijateljstva kojima je uvek pretila kratkotrajnaljubomora ili promena raspoloenja. Bili su odrasli ranije od veinedrugih zato to. nisu imali drugog izbora. Sudbina je nainila od njihdecu rata i izbeglitva, decu tiine.

Zna ta me najvie boli?" proaputa ona. Reci."Pitam se da li sam mu nedostajala na kraju, da li je zaalio to ni -

sam bila ovde. Moda se osetio usamljeno, uplaeno..."Umro je u svojoj kui, pod svojim krovom. Danas je to pravi

blagoslov." Ali ne moemo se time zadovoljiti, zar ne?" usprotivi se

ona. Tvoj otac je znao da si iva i zdrava i da ti ne fali nita. Nijemogao poeleti nita vie za svoju kerku. To je ono to je roditeljimanajvanije." Ipak, volela bih da sam mogla biti pored njega." Feliksuzdahnu, a onda promuklim glasom dodade: Razumem te."

On joj uze cigaretu i povue nekoliko nervoznih dimova. Nataa sepriblii i pripi se uz njega. Znala je za uznemirujue misli koje su gamuile i esto gabudile usred noi.

Feliks se nije odvajao od jedne crno-bele fotografije. Bila je

pohabana usled stalnog guvanja u depu ili novaniku.Predstavljala je jednu porodicu na okupu: crna, nasmejana ena,obuena u elegantnu haljinu ukraenu broem u obliku cveta idugakom niskom bisera, drala je na svom krilu bucmastu bebu, izanje, elegantan mukarac, sa istaknutim crtama lica, inteligentnogpogleda, grlio je njihovo dvoje dece. Mogla se prepoznati Lili, koja je

jednu ruku spustila na rame svoje majke, i Feliks kako se isprsio,smeei se. Uobiajena slika jedne srene porodice. Pa ipak, nasuprotmnogim fotografijama tog tipa, suvie ulepanim da bi bile iskrene,

slika je otkrivala jednu drugaiju priu. Mukarac nije nosio kravatu,ve svileni al, rfimarno svezan oko vrata, povijenih ramena, kao dase branio od vetra. Nestana beba igrala se bisernom ogrlicom svojemajke, stavljajui je u usta. Glave naslonjene na ruku svog oca, Lili jegazila jedno stopalo drugim, a jedna joj je arapica bila spala. Feliksse nije plaio da osmehom otkrije svoje krezave zube. Fotograf jeumeo da uhvati autentinost dece i blagost njihovih roditelja. Nijebilo nieg izvetaenog, nametnutog. Fotografija je bila izvanredna,


12/364

lepa i dirljiva, jer je svaka osoba koju je predstavljala bila potpunooputena.

Nataa je pretpostavljala koliku su patnju preivljavali Feliks i Lili.Njih niko nije pitao za miljenje onda kada su morali da napuste Ne-maku. Ni jedno ni drugo ne bi prihvatili to razdvajanje da su moglida biraju, ili da su znali da e potrajati u nedogled. Prvih meseci, sasigurnou su iekivali dolazak Sare, Viktora i njihove male sestreDalije. Ksenija ih je teila kako je najbolje umela, dajui im svakod-nevne asove iz francuskog kako bi usavrili jezikkojim je Feliksvladao dosta dobro za jednog deaka tih godina. Planirala je njihovednevne aktivnosti kako ne bi bili preputeni sami sebi; asovi klavira

za Lili, sportske aktivnosti za Feliksa, koji je pokazivao izdrljivost nasvakom zadatku. A onda se nad njihove ivote, poput otrog seiva,nadneo rat. Izbegli na jug Francuske, bili su primorani da se nauestrpljenju, u onim godinama kada ta vrlina predstavlja neprestaniizazov. Novosti od Ksenije stizale su im na kaiicu, putem odvratnihinterzonskih ceduljica, gordih dokumenata jadnih dua, na kojima jetrebalo precrtati nepotrebne oznake. Trinaest redova da bi se javiloda li su svi zdravo, bolesni, ubijeni ili zarobljeni, da bi traili

namirnice, najavili zaposlenje ili polazak u kolu. Trinaest redova zavielane porodice.Ponekad se pitam da ve nije suvie kasno", ree Feliks. Kako

emo se pronai nakon svega ovoga? ta emo jedni drugima rei?"Kada te roditelji vrsto zagrle, nee ti biti potrebne rei. Bie

dovoljan samo jedan gest, videe."Pria sa mnom, a ne s Lili", odgovori on. Ne treba da pokuava

da me tei. Misli kao i ja da su moda mrtvi. Poto nikada nismodobili nikakve vesti o njima, ne moemo a da ne strahujemo od

najgoreg. Moj otac je bio profesor na univerzitetu. Sumnjam da bipreiveo prinudan rad u logorima. A i mama nikada nije bila velikisportista. Upravljala je kuom 'Lindner' i provodila vremedizajnirajui haljine. Zaista, nisu bili ba neke atlete."

U njegovom glasu osetila se doza podsmeha, kao da su njegovi ro-ditelji bili krivi zato to nisu imali natoveanske fizike sposobnosti.Svog oca nije bio video jo od novembra 1938. kada su nacisti upali unjihovu vilu, u Grunevaldu, usred noi. Isprevrtali su nametaj, po-


13/364

lomili ogledala, ispraznili dueke. Feliks je bio uspeo da se sa svojommajkom i prestraenim sestrama sakrije u skrovite u dvoritu, ali

njegovog oca primorali su da ue u auto s njima. To je poslednja slikakoju je sauvao o njemu: ovek u pidami, prebledelog lica, ogrnutogkaputom, koji niim vie nije vladao, koji nije mogao da sprei da muenu i decu izbace na ulicu u ledeno zimsko jutro; uljez izbaen sauniverziteta, kome su oduzeta sva graanska prava, i zvanjeprofesora; ovek koji je postao kriminalac zato to je roen kao

Jevrejin. On se zagleda u zid. Oi su ga pekle, a krv mu je navirala uslepoonice. To seanje uvek je u njemu izazivalo uasavanjepomeano s gorinom, jer je jasno shvatao da je oseao saaljenje

prema svom ocu, a to je najtraginije oseanje koje dete moedoiveti.

Feliks se na jedan brutalan nain suoavao sa istinom. U njegovimoima adolescenta, da bi ovek bio potpun, morao je biti izloen

jednoj zaslepljujuoj svetlosti koja podsea na izolovanost, i kojusamo mudrost moe ublaiti tokom godina. Nataa i on prepoznavalisu se u toj potrebi za jasnoom. Kada bi se suoavali sa svojimnajtajnijim strahovima, njih dvoje bi se nali u nekoj vrsti ekstaze.

Samo, ispod njihovih nesigurnih pojava, Feliks je loe sakrivao svojutugu. Nije mogao da prihvati ideju da su mu roditelji mrtvi. A Dalija?Njegova sestrica, ona je barem bila puna ivota, s bucmastim telom ismejalicama koje su se pravile na njenom licu im bi se nasmejala.

Nikada ni na sekundu nisam pomislila da su mrtvi", ree Nataa.Ali sigurno su izmueni i trebae im vremena da se oporave.Mogue je preiveti najtee izazove. Moja porodica je primer za to,zar ne?"

Trebalo je da ostanem s njima i pomognem im", insistirao je on.

eleli su da te stave na sigurno. To je uloga roditelja. Zar nije toono tosi maloas hteo da mi objasni?"

Ja sam, znai, kruna njihovog rtvovanja. Teak oiljak..."Ti si, zasigurno, mladi koji suvie razmilja", ree Nataa skoivi

s kreveta. Hajde da izaemo, zaguljivo je."


14/364

Kada se zaulo kucanje na vratima,sedeli su za kuhinjskim stolomoko variva od argarepe, naizgled bljutavog, koje je Nataa

mrzovoljno po-smatrala. Lili je i dalje nosila vuneni al a Ksenija jebila ogrnula dve marame preko ramena sa elegancijom na kojoj joj jekerka zavidela. Razmenie uplaene poglede. Koliko e nam jovremena biti potrebno da ne trzamo kao krivci, pitala se Nataa.

Idem da vidim ko je", ree ona dok se zvono neprekidnooglaavalo.

ovek je nosio znaku FFI (francuske vojske), izguvan kaket ijaknu neodreene boje. Oko njega su stajala dva policajca uuniformama. Bledo svetio sa stepenita naglaavalo je njihova

namrtena lica. Stajali su kao grabljivci, vrebajui Natau opakimpogledima. Devojka oseti kako joj se stee eludac.

Gospoo?" ree ona suvim glasom.Da li je ovde gospoa Vodoje?" upita ovek s kaketom. Zato?"Agresivan nastup uvek je kod nje izazivao pobunu. Nataa je bila

jogunasta prema zapovednitvu. Jedna crta karaktera enaOsolinovih. Njena tetka, Maa, bila je odbila da Feliksa i Lili upie napopis Jevreja, kao to nijednog trenutka nije ni pomislila da im naije

utu zvezdu na rukav. Kada je njena majka bila donela lanadokumenta, Nataa je pomogla Seligsonovima da prihvate noveidentitete. Osolinovi ne pokazuju poslunost ni prema kome.Naroito ne prema jednom neznancu, zaputene brade, koji gleda svisine, sumnjiavo.

Da li je ona ovde, jeste ili nije?"Nemona, devojka oseti olakanje uvi svoju majku kako prilazi.

ta elite, gospodo?" upita Ksenija mirnim glasom. Vi ste gospoaVodoje?" Da."

Poi ete s nama u komesarijat."Nataa zadrhta. Nemci su bili otili, Gestapo vie nije terorisao na-

rod, ali zamenili su ih neki drugi ljudi od poloaja. Francuska jeplaala svoje raune, i to najee neprimetno. Mirna, njena majka,zagleda se svojim bistrim pogledom u tri oveka pred njom.

Pretpostavljam da imate nalog", ree Ksenija, na ta jedan od njihizvadi papir iz depa. ,,U redu", odgovori Ksenija bacivi pogled naceduljicu. Dajte mi trenutak da uzmem svoje stvari."


15/364

Poiu za vama", ree jedan iz FFI.Trojica ljudi uoe u stan. Nataa je bila zaprepaena majinom

reakcijom, koja nije odavala ni ljutnju ni negodovanje, ve nekuudnu pasivnost koju je tada prvi put videla kod nje. U svojoj sobi,Ksenija sloi papire u torbu, dok ju je ovek s kaketom na glaviekao nonalantno naslonjen na zid. Prisustvo tog podrugljivogstranca u njihovom stanu zbunjivalo je i ljutilo Natau. Njega jezabavljalo da joj ne persira, drei sve vreme ruku u depu.Poslednjih meseci, mukarci su je sa zanimanjem posmatrali. Njoj jeto bilo neobino, naroito dok su joj ovi stranci nametali nekakavautoritet. Ovaj joj je stavljao do znanja da poseduje oruje, u ta onanije ni sumnjala. Fifiji se vie nisu etali s podignutim mitraljezima,raskopanih koulja i razbaruene kose, kao u najsrenijim trenucimaosloboenja, ali i dalje su pokazivali jednaku aroganciju.

ta se dogaa, mama? Ne razumem. Zato pristaje da ide ukomesarijat?"

Ne brini, duo", ree Ksenija uzimajui iz ormara jedan topaodemper. Sigurno je u pitanju neki nesporazum."

Ti pria o nesporazumu!" zagrme ovek. Svi govorite isto... a do-

voljno je samo da vam se pod nos stavi nekoliko malih dokaza ovaim gadostima i odmah menjate ton. Tako ete i vi, dragagospoice. Vide-emo kako ete se snai u tom trenutku."

Natai se smrai pred oima. Pomisli da e se prvi put u ivotuonesve-stiti. Taj strah je podseti na najgore trenutke okupacije.Poslunost njene majke koja je, ne opirui se oblaila svoj kaput,govorilajoj je da se radi o neemu ozbiljnom. Sleenoj, inilo joj se dase nalazi na ivici provalije. Neto nije u redu, tetka Ksenija?" zabrinuse Feliks. Moram da poem sa ovom gospodom u komesarijat",

objasni Ksenija. Sigurna sam da nee potrajati. Moda nekoliko sati.U najgorem sluaju, dan-dva. Imate novca i bonove za hranu. Houda idete na kurseve kao i obino. Brzo se vraam."

To vi kaete", ironino ree ovek. Sada pourite! Dostabrbljanja." Njegov pogled postade mraan. Prie radnom stolu inervoznom rukom prelista nekoliko papira. U salonu, policajci surazgovarali tihim tonom. istka je bila re koja se mogla proitati sasvih usana. Francuzi su traili pravdu. Za streljane, deportovane,


16/364

maltretirane. Za taoce iskopane iz zajednikih grobnica. Za etirigodine koje su istraumirale zemlju. Beei na drugu obalu Rajne,

Nemci su bili udvostruili svoju brutalnost ostavljajui za sobomkrvavi trag poslednjih egzekucija. Moe li se zameriti onima, koji suse, poludeli od patnje, svetili ne ekajui da neije srce samo presudi?A ni svi ti pravednici nisu bili aneli. Nataa je znala da su nekikoristili situaciju da se oslobode nevinih - konkurenta, napornogkomije, ljubomorne ene. Odjednom, pred oima joj se pojavineverovatna slika njene majke kako luta ulicama, obrijane glave, upoderanoj odei.

Neu da ide!" povika ona, dok joj srce jako lupalo. Majka je uhvati

za ramena i uputi joj dubok pogled. Sve e biti u redu, Nataice.Obeavam ti. Treba samo da se raiste neke stvari. Ne brini, srcemoje", dodade ona na ruskom. Nemoj da pravi dramu, molim te."

Ksenija se zagleda u devojino iskrivljeno lice pokuavajui da nanju prenese malo svoje snage. Nasuprot Natai, nju nije iznenadilaova poseta. Istinu govorei, oekivala ju je ve neko vreme, otkako su

je iz banke obavestili da su rauni njenog supruga ugaeni. Sreom, uavgu-stu je dobro uradila kada je podigla veu sumu gotovine.

Gabrijela su smatrali za sumnjivca koji je saraivao s neprijateljem".Njegovo ime sigurno se nalazilo na listi koju je bio objavioSekretarijat za unutranje poslove, slinoj onima koje su tokom rataobjavljivale novine u ilegali. To to je Gabrijel bio mrtav nije menjalonita. Istraga je morala da se sprovede. Sigurno je okrivljuju zasauesnitvo svom suprugu. Osim ako je neko nije prijavio iz njojnepoznatih razloga, neki stari neprijatelj, neka neiskazana mrnja...Ve dva meseca, na hiljade ljudi trunulo je u zatvorima bez parnica,bez suenja. Za mnoge od njih bilo bi zaista neizvodljivo dokazati da

su uopte bili zatvoreni. Ipak, Ksenija je znala da Gabrijelu nije bilaista savest. Neumoljiva maina nacionalsocijalizma fascinirala ga je

jo sredinom tridesetih godina, tokom njihove posete Berlinu, zavreme Olimpijskih igara. Svih ovih mranih godina, taj ovek odmoi umeo je vesto da povlai konce u igri, samo Ksenija nije znalakoliko je daleko u tome bio stigao, jer on nije bio priljiv suprug kadasu poslovi bili posredi. Ipak, najvie je strahovala od Nataine


17/364

reakcije, kada bude otkrila da njen otac nije bio hrabri junak koga jedete bilo postavilo na pijedestal.

U tom sluaju, idem s tobom!" insistirala je Nataa.Ne dolazi u obzir. Ostae s Feliksom i Lili. To je veoma bitno,uje li me?"

Nataa je oklevala. Feliks je stajao malo iza njih, bledog lica.Devojka je bila sigurna u to da ih Lili slua iza kuhinjskih vrata.Seligsonovi su imali lane papire a rat jo uvek nije bio zavren. Svedok Nemci ne budu konano bili pobeeni trebalo je biti strpljiv iprimiriti se. Nikad se ne zna. Ona klimnu glavom i, stisnuvi zube,pristade.

Sad je dosta!" prasnu ovek s kaketom uhvativi Kseniju zanadlakticu.

On je povede u salon a policajci krenue za njima. Prolazei poredjednog stoia, ruka mu zakai vazu koja pade na parket i razbi se.Nataa zadra vrisak. Na stepenicama, njena majka je morala daprelee preko gazita, vrsto opkoljena trojicom ljudi. Potresena,Nataa potra za njom.

Vraaj se u kuu!" viknu Ksenija.

Zalupie staklena vrata na stepenitu a zatim i ona teka, ulazna.Nataase bila zaustavila na prvom spratu. Noge je vie nisu drale iona se stropota na stepenice. Feliks joj prie, zagrli je i natera da sepodigne.

Ne shvatam. To mora biti neka greka. Mama nita nije uradila...Naprotiv..."

Ako se ne bude odmah vratila, sutra rano ujutro idemo u kome-sarijat. Doi sada! Neemo stajati ovde."

Ne putajui njenu ruku, on zatvori vrata stana i dva puta okrenu

klju u bravi. U kuhinji, Ksenijina stolica bila je odgurnuta do zida,aa vina ispijena do pola, njena salveta smotana na stolu. Nataa iz-bezumljeno pogleda prazno mesto.

Misli daje neto ozbiljno?" upita Lili.Nataa se okrenu ka onoj koju je smatrala za svoju mlau sestru. Na

izraajnom licu, krupne crne oi liile su na rupe bez dna. esto jebilo teko pogoditi ta Lili misli. Sa svojim crvenim alom, omotanim


18/364

dva puta oko vrata, drhtala je od hladnoe, toliko daju je Nataauzela za obe ruke kako bi joj ih ugrejala.

Naravno da nije", odgovori ona. Mama nita nije uradila. Sigurnoje u pitanju neki nesporazum. Mora da su je zamenili s nekim. Modaje neko hteo da joj smesti... Znate dobro da ima teak karakter. Vero-vatno ima mnogo neprijatelja koji bi jedva ekali da je na nekolikosati poalju policajcima na ispitivanje."

Pokuavala je da se ali, ali nervirao ju je njen povien, piskav tonkoji je odavao strah.

Izgledala je tako smireno", dodade ona podignuvi obrve. Ne inili vam se da je to udno? Kao da se tome i nadala."

Feliks se pobrinuo da zgreje orbu koju im zatim nasu u tanjire.Nisam vie gladna", ree Nataa.Mora da jede" ree odlunim tonom pruajui joj korpu s hle-

bom. Ti isto, Lili. Uskoro e iskljuiti gas do sutra i neemo imatinita toplo u elucu."

Nataa mu uputi oajniki pogled. Kao da je to sada bilo vano! Aliegzil i rat uticali su na linost Feliksa Seligsona. Postao jepragmatian i promiljen mladi, koji je veliku panju poklanjao

pitanjima preoz-biljnim za njegove godine. Brian da nikada nerasipa hranu, savestan u obavljanju svojih poslova, bio je strog premasebi ali i zatitnik za druge.

Verovatno nije ona ta koju okrivljuju", ree Lili duvajui u svojukaiku da bi ohladila supu.

Kako to?" iznenadi se Nataa.Moda je tvoj otac taj koji je pravio nevolje."Nataa je zaprepaeno pogleda.ta ti to pokuava da kae? Moj otac nikada nije uradio neto

loe. On je bio estit ovek. Poznati advokat. U svakom sluaju, kadaje poeo rat, bio je ve u godinama. Sumnjam da je sklopio dostaposlova pod okupacijom. Nije mu trebalo to. Odakle ti samo jednatako glupa ideja?" ree ona otrim tonom.

Znamo da je tvoja majka nevina. Mi nismo jedina jevrejska decakojima je pomogla. Sigurno je uradila jo dosta toga to mi i neznamo. Mrzela je naciste i nikada to nije krila pred nama. Tvoj otac,naprotiv..."


19/364

Bilo joj je neprijatno i ugrize se za usnu, pogledavi svog brata kaoda je traila da joj on pritekne u pomo. Kad je Feliks spustio pogled

na svoj tanjir, Natai jeza proe niz kimu.E, sada si ve rekla previe, ili premalo", ree ona stisnuvi pesnice.Felikse, o emu mi ona to govori?"

Feliks uzdahnu, zatim skide naoare i poe ih brisati svojom salve-tom, stoje potvrivalo daje bio smeten i daje morao da sredi svojemisli.

Kada smo iveli ovde, pre rata, uli smo jedan dosta buran raz-govor izmeu tvojih roditelja. Tvoj otac nas nije rado primao u kuu.Tvoja majka je morala da insistira. Priali su, takoe i o Hitlerovoj po-

litici. Njegovi stavovi bili su uglavnom... kako da kaem... uglavnomsumnjivi."

Natai su goreli obrazi.ta, znai prislukuje iza vrata? Moda tata jednostavno nije e-

leo Nemce u svojoj kui, bili oni Jevreji ili ne! Moj otac je bio junak izPrvog svetskog rata. Nije ba oboavao vabe."

Feliks podie ruke u znak izvinjenja.Zao mi je, Nataa. Postavila si mi pitanje i ja sam ti iskreno odgo-

vorio. Ja mislim da je tvoj otac podravao nacistiku politiku. Uekonomiji jednako kao i u spoljnoj politici. Kao i mnogi Francuzi togdoba, konano. Mi smo otili 1940. i vie ga nisam video. Moda je,tokom godina, bio promenio miljenje. A moda i nije", dodade on.

Ove poslednje rei padoe poput seiva. U kuhinji, ulo se jo samobubnjanje pei. Lili je zabrinuto posmatrala Natau, kao da jenasluivala da ju je povredila.

Vae sumnje su odvratne!" viknu devojka skoivi. Ne verujem niu jednu jedinu re! Tata sigurno nije bio kolaboracionist. Posrei je

ljubomora, to je sve. Mnoge ljude hapse zbog apsurdnih prijava."Ima, takoe, i krivaca", promrmlja Feliks. Treba imati hrabrosti i

pogledati istini u oi. Naroito u zemlji kao to je Francuska, koja jouvek nosi viijevski reim na savesti."

Ne zaboravi da su ti ba Francuzi spasli ivot. Ne znam da li bimnogo Nemaca uinilo isto."


20/364

Ne, nikada neu zaboraviti ta ste uinili za nas", ree on ozbiljnimtonom a njegovo lice se zgri, kao da je osetio svu teinu tog

priznanja.Neverovatno je da ste gajili te sumnje svih ovih godina a nikadami o tome niste priali. Ja sam mislila da medu nama nema tajni."

Feliks slegnu ramenima.ta smo mogli da ti kaemo? Da je tvoj otac bio pronacistiki ori-

jentisan, a mi bili prihvaeni pod njegov krov? Konano, trebalo jeimati dovoljno istanan sluh da bi se razumele te insinuacije, ali Lili i

ja smo imali antene zato to smo imali tu nesreu da odrastamo podTreim rajhom. Stavi se na nae mesto. Dolazimo iz jedne zemlje u

kojoj smo bili poniavani pred naim drugovima iz razreda i izbaeniiz naih kola... Kako je vreme odmicalo, oduzeli su nam sve. Bilismo samo klinci, ali vie nismo imali pravo da idemo na bazen ni ubioskop. Neki od mojih drugara bili su prestali da mi se obraaju, kaoda sam gubav. A nai roditelji..."

Zadihan, on zastade. Lice mu se bilo sledilo od bola. Zbunjeno, lju-tio se na sebe zbog ovog razgovora koji se odjednom dogodio, ali po-nekad je imao napade besa koji su ga svojom jainom plaili.

Doli su po mog oca u pola noi i odveli ga u koncentracioni logor.Bez razloga. On je bio zaista nevin! Treba proiveti sve to da bi semogli otkriti oni koji su potajno podravali nacistiku ideologiju. To

je neto to se odaje poput smrada", ree on gadei se. Meni se odtoga die kosa na glavi... Nisam eleo da zvui kao da napadammrtvog oveka, ali bojim se da e hapenje tvoje majke otkritiinjenice koje ti se nee dopasti. Bolje da se spremi na to."

Nataa se uasnu shvativi da su joj oi pune suza. Vee se bilopretvorilo u komar. Neobino ponaanje njene majke, gnusne rei

Feliksa i Lili prevrtali su joj eludac. Ne rekavi ni re, ona ode iuuri se u svoju sobu.

Nije trebalo da joj kaem", ree Lili bolno uzdahnuvi.Istina, propustila si priliku da preuti. S druge strane, napravila si

joj uslugu. Saznala bi pre ili kasnije."Stvarno veruje u to da je bio kolaboracionist?"Feliks se zagleda u svoju mlau sestru, koja je istovremeno oseala

uas i gnev.


21/364

Najverovatnije. ovek koji je doao da uhapsi tetka Kseniju iniose veoma sigurnim u sebe."

ta li e joj uiniti?" uplai se ona.Znao je da je pomislila na najgore torture i njegovo srce se stee. Dali e se ikada osloboditi tog nasilja koje ih je pritiskalo od najranijihgodina njihovog detinjstva, ili su moda bili osueni na to da sezauvek suoavaju s grozotom? Uzimajui u obzir brojkolaboracionista, ipak je sumnjao u to da e fiziki nasrtati naKseniju. Divlje istke u prvim nedeljama nakon osloboenja bile susada malo slabije, ali u Parizu se poveao broj hapenja.

Ne boj se. Ne verujem da e joj se ita strano dogoditi, osim to e

moda provesti neprijatnu no u pritvoru. Sutra ujutru idem da seraspitam. Sada jedi. Mora rano da ustane da ide na as."

Dok ga je sestra utei posluala, on vrati svoju porciju supe uerpu. Prebacivao je sebi to je bio grub prema Natai. Ako i nijerekao za svoje sumnje u vezi s njenim ocem, bilo je to zato to nekeistine ne treba govoriti.

On poe da posprema sto, muen idejom da e sutradan morati ukomesarijat. Nije imao nimalo poverenja u francuske policajce, sve

ono to je rekao Lili bilo je da bi je uteio. Dok ne bude pronaaosvoje roditelje i sestru ive i zdrave, Feliks Seligson e se uvati celogsveta. U njegovim oima, jedino je porodica Osolin uivalapotovanje. Bio je prestraen upadom policajaca u stan, ljutit videviih kako se poput prostakih zlikovaca ophode prema Kseniji; ipaknije se pobunio. Poneo sam se kukaviki, zaali on, posramljen. Needozvoliti da ona, koju je nazivao 'tetka Ksenija', trune iza reetaka. Zanju, i za Natau, bio je spreman na sve. Bilo je to pitanje dostojanstva.I ljubavi, konano.


22/364

rebalo bi izbegavati hapenje kada imate nalakirane nokte,pomisli sa ironijom Ksenija videvi ostatke crvenog laka na

svojim noktima. Ona uzdahnu i navue rukavice. Drvenaklupa na koju su je policajci bili poseli bila je tvrda, promaja joj jeledila lanke a ceo komesarijat smrdeo je na lo ugalj, na strah i nastare papirine.

Bili su je ostavili cele noi u tom bezdunom holu, ne ponudivi jojnita, ni au vode ni pokriva. Jedan poznati pijanista ekao je tu vedva dana. Oko tri sata ujutru, zatraila je dozvolu da ode u toalet inabusiti straar saekao juje ispred vrata. Bila se iznenadila to jenisu zatvorili u eliju, pa je iz toga izvukla utehu; njena situacija ne bi

trebalo da bude oajna. Kada su doli po nju, pomislila je, kao imnogi drugi, da e je zatvoriti u logor u Dransi ili u zatvor Fresni,gde se tada nalazio veliki deo sveta aristokratije i umetnosti, drugimrecima kolaboracionistiki Pariz". ak je i Zimski velodrom", saseanjima uasa, bio pridodat u tu svrhu. Nervozni pritisak strujao

joj je kroz vene i stizao ju je umor. Cele noi nije bila ni oka sklopila.Gospoo Vodoje. Poite za mnom."

Ona se brzo podie, malo se zatetura i nagovesti ironian osmeh.

Tehnika je bila klasina, dosadno banalna: treba prestraitizatvorenika demonstrirajui svoju snagu pre nego to poneispitivanje. Barem se radi samo o nervoznom umoru, ohrabri se onapomislivi na torture kojima izlau najupornije. Nije je bilo strah zatoto je bila nevina, ali plaila se sudskih peripetija. Osim toga, potajno,Kseniju je i dalje muio onaj podmukli strah svakog emigranta koji jenekada posedovao Nansen paso ili provizorna dokumenta - da mustatus nije regulisan i da nema jednaka prava kao ostali.

Njen ispitiva nosio je civilno odelo. Bio je to ovek srednje visine,

finih crta lica, s debelim podonjacima. Razvezana kravata otkrivalaje naglaenu Adamovu jabuicu. Dade joj znak da sedne naspramnjega. Opuci u pepeljari odailjali su neprijatan miris ustajalogduvana. Na nekima se video trag rua za usne. Meu neredom naradnom stolu, ona spazi jedan pozamaan dosije. Naopako, uspela jeda proita podebljana slova imena Gabrijel Vodoje. Njeno srce poe

jako da lupa.Znate li zbog ega ste ovde, gospoo Vodoje?"

T


23/364

Zbog mog supruga, pretpostavljam."Zapravo je neko bio tako ljubazan da nam skrene panjuna sluaj

advokata Gabrijela Vodojea."Dozvolite da vas podsetim da je on umro."A mrtvi imaju prednost da ne mogu da brbljaju."Govorio je lakonski, napola sputenih kapaka, uvaljen u svoju

stolicu. Ksenija se pitala da li je bio umoran od svih ispitivanja.Poslednja dva meseca, glavni grad vrveo je od lanovaoslobodilakog komiteta, koji su posedovali nelegalne sudske naloge.Dogaala su se razna ponienja, ak i ubistva u najteim sluajevima.Situacija je bila jo tea time to se policijska prefektura borila sa

svojim unutranjim istkama, emu treba dodati i istu situaciju usudstvu. Iako je policija odigrala znaajnu ulogu za vreme pobuna uavgustu, nije se mogao sresti nijedan policajac s vojnikom kapombez zanimanja za njegov stav u vreme racija i rekvizicija. Takoe, ipravinost svih tih improvizovanih sudija bila je na nezavidnomnivou i izazivala je nepoverenje koje je Francuzima zagoravalosvakodnevicu.

ovek uperi svoje plave oi u nju, s podsmehom na usnama.

Vi ste poreklom Ruskinja,zar ne?"Da. S francuskim dravljanstvom ve vie od deset godina. eliteda vidite moje papire?"

On nezainteresovano odmahnu rukom. Imaemo vremena da ihprostudiramo kasnije." Za ta me konkretno optuujete?"

Da vidimo" ree on preturajui po dosijeu odakle izvue jednopismo u rukopisu i prelete ga pogledom. Anonimno, naravno.Primaju ih na stotine nedeljno. To je zaista zapanjujue.

Ne sumnjam u to da su te iste osobe s jednakim elanom pisale

vlastima i pre nekoliko meseci", ree ona, ne uspevajui da prikrijesvoje gaenje.

Ubeen sam, takoe. Ali vratimo se naem poslu. Po toj osobi, viste izgleda imali obiaj da 'prihvatate Nemce u svojoj kui', kao to ida ste bili redovan gost na koktelima u ulici Lil'."

Ksenija se najei. To, u stvari, i nije bila kleveta: Gabrijel ju je pri-moravao da organizuje veere na koje je pozivao nemake oficire izvaninike. Takoe je i insistirao na tome da ona ide s njim na


24/364

prijeme kod ambasadora Abeca. Mogle su se pronai fotografije nakojima je ona ruku pod ruku sa svojim suprugom na izlobama, na

trkama na 'Lonanu', kao i na gala veerama posveenim slavljenjufrancusko-nemakog prijateljstva. Kada je jednom odbila da nastavi stom ma-skaradom, nakon to je videla uasnu sudbinu rezervisanuza Jevreje tokom masovnog hapenja u Zimskom velodromu,Gabrijel je iznenada otkrio jedan nepoznati deo svoje linosti. Stavio

joj je do znanja da zna za njene detinjarije i da se nee libiti daizazove nevolje njenom ljubavniku ukoliko ona ne bude radila onoto on od njetrai. Od ove uene osetila je muninu. U svakoj drugojprilici, spakovala bi kofere i otila, ali sada je bila uhvaena u zamku.

Ne samo to se plaila da e Gabrijel izdati Maksa nego je morala dazatiti i Feliksa i Lili. Samo jedan telefonski poziv mogao je bitidovoljan da izazove dramu.

Ne mogu to negirati", ree ona, ukruena.Jeila se pri pomisli na to da mora da pravda svoja dela i postupke

tokom okupacije zato to je smatrala normalnim da sakrije jevrejskudecu, prenosi informacije i pomogne onima kojima je pomo bila ne-ophodna. Na nesreu, morae da pokae dokaze svog dobrog

vladanja kako bi se izvukla iz ove nevolje a ta razmena nije joj sedopadala. Ksenija nije bila dobra u pravdanju. Svoje odluke donosilaje sama jo od svoje petnaeste godine a da nikada nikome nijepolagala raune. Veoma rano, izgubila je naviku da trai savete oddrugih. Njena porodica bila se oslonila na nju, jer je uvek prijatnouuriti se uz; neiji vrst karakter. Ali po koju cenu? ivot jenainio od Ksenije ponekad osornu enu, zapovednicu, koja je tekosklapala prijateljstva i s neverovatnim talentom skrivala jainu svojihemocija, svoje ljubavi, kao i svojih rana.

Ona primeti da njen ispitiva govori veoma tihim tonom.Molim? Da li biste mogli da ponovite?"Nacionalna uvreda, gospoo. Da li te rei imaju neko znaenje za

vas?"Ksenija se oseti kao oamarena. Mislima joj proe slika njenog oca.

General carske vojske, kojeg su ubili crvenoarmejci, taj lojalni i dobriovek zaprepastio bi se da zna da mu kerku optuuju za povreduasti. Samo na tu pomisao, osetila se ukaljano.


25/364

Ovaj izraz bi vrlo verovatno mogao da vas poalje pred sud",nastavi on a Kseniji se uini da ugleda traak zadovoljstva u

njegovom pogledu. Daje va suprug preiveo, sigurno bi bioosuen. Neastan graanin, eto ta je on bio", izjavi on pritiskajuikaiprstom dosije. Jedan od onih kolaboracionista druge kategorije,kako ih zovu, oboavatelj naih neprijatelja, profiter koji se bogatiodok je Francuska patila. Zbog ljudi kao to je on trebalo je izmislitiovu novu kaznu. Ali vi ne govorite nita, gospoo... Zato to nemata da se kae, zar ne?" nastavi on ponesen besom. Vidim da seVodoje hrabro borio u Prvom svetskom ratu. E pa, morao bi sepozdraviti sa svojim odlijima. I sa svojim zvanjem advokata!Njegova imovina bila bi mu oduzeta. Kada sam saznao da je umro,priznajem da mi je bilo krivo. Samoubistvo, ini mi se, je li tako?Kako je to praktino", zakljui on, podrugljivim tonom.

Slabunjav i bezizraajan ovek bio se transformisao. Na jagodicamasu mu se pojavile crvene fleke i streljao je Kseniju mranimpogledom. Ona pomisli na Fukijea Tenvila iz Francuske revolucije,iji su ponosni naslednici modernog doba bili sovjetski staljinovci.Takav tip oveka bio je opasan; rasuivanje njegov najgori neprijatelj.

Kao i uvek, u najteim trenucima njenog ivota, Ksenija ponosnopodie bradu.Mrtvi se ne diraju, gospodine", naglasi ona. Moete da osuujete

postupke mog supruga tokom okupacije, ali ne i da skrnavite njegovgrob. To vam zabranjujem."

Ne moete vi meni nita da zabranite!"Moj suprug je platio svoje slepilo. Nije nikoga odao i nikoga nije

poslao u logor. Nije mu poslat sanduk kao pretnja osvetom isumnjam u to da se njegovo ime nalo na listama kolaboracionista

koje su objavljivale novine u ilegali. Ne branim njegove greke. Jasamo preciziram daje on delio miljenje jednog broja Francuza. Ti istikoji su, nekoliko nedelja ranije, pozdravljali marala Petena i generalaDe Gola.

Moj suprug je pogreio, slaem se s vama, ali on nije bio kriminalac.I ne smete prljati njegov grob!"


26/364

Bila je povisila ton i fiksirala ga svojim nemilosrdnim, sivim pogle-dom. Nepokretna na svojoj stolici, u grudima joj je srce lupalo kao

bubanj.Shvatam", promrmlja on, ukrstivi prste oberuke. ,,A sada, da bi-ste pokuali da se opravdate, sigurno ete izvui iz eira vaegmalog Jevrejina. Vi takvi, uvek imate po jednog tienika da biste seoslobodili krivice. Samo napred, sluam vas. Oseam da u se jozabavljati."

Ksenija stisnu usne. Radije bi upoznala elije Fresnija nego se povilapred ovim ovekom.

Ne kaete nita. To i nije ba dobra taktika za odbranu, draga gos-

poo. Ljudi ame iza reetaka i za manje od ovoga."Nemam za ta sebe da krivim. Govoriu kada se budem nala pred

sudijom dostojnim svoga zvanja. A sada, savetujem vam da mepustite odavde svojoj deci, jer to anonimno pismo nije sudski dokaz."

Kakva arogancija! Mislim da mi se vie dopadate kada utite. Kakose usuujete da me pogledate u oi? Vi, koji ste ove uasnegodineiskoristili da biste se obogatili i do gue utonuli u sivo trite?"

Besan, on se nagnu nad njom. Imao je beliaste tragove pljuvake u

uglovima usana.Viam ih na desetine takvih kao to ste vi u ovom elegantnomkvartu. Gadite mi se! Pijavice, eto ta ste vi! Jadne pijavice. Poslauvas na kratkotrajni boravak u Depo pa emo videti da li ete tamopostati malo ljubazniji."

On htede da napie nareenje na jedan papir, ali olovka prestade daradi. Besan, on je baci u drugi kraj prostorije i izlete napolje. Cim jenestao, Ksenija dohvati pismo kako bi ga prostudirala, traei nekitrag o njegovom autoru. Rukopis crnim mastilom bio je stisnut,

nepravilan, slova ispisana sitno, s krupnim velikim poetnim slovom.Nezadovoljna, ona shvati da nije mnogo otkrila. Oekivala je da eprepoznati vrakopis svoje domarke, s kojom nije bila u dobrimodnosima, ali nije se radilo o njoj. Ksenija se vrati na svoju stolicu inervoznom rukom zagladi svoju sivu, vunenu suknju.

Uasavala se mranih, promiskuitetnih elija koje su je ekale uzatvoru. Najvie ju je ljutila ova nepravda, ali nije imala srca daokrivi Gabrijela pred ovim odvratnim ovekom. Duboko u sebi, nije


27/364

mogla da se odupre oseanju saaljenja prema svom suprugu.Oseala je odgovornost za njegovo rastrojstvo koje ga je gurnulo ka

samoubistvu. U jednom tekom periodu njenog ivota, Vodoje joj jepomogao i bio primeran otac. Na tome e mu zauvek ostati zahvalna,izuzev onoga to joj je prireivao poslednjih godina zajednikogivota.

ta e biti s njenom decom? Kako da ih obavesti ta joj se dogaa?Nije ni na trenutak sumnjala u to da e Feliks paziti na Natau i Lili.Pokazala im je gde je u stanu sakrila novac. Tako su mogli solidno dase hrane, jer bonovi za obrok nisu bili dovoljni da utole glad trimaadolescentima. Izgledalo je da e biti odsutna due nego to su

oekivali. A zatim, ta e biti s njenim poslom? Sindikalna komoraraunala je na nju a i njoj je posao bio potreban. Sada, kada suGabrijelovi rauni bili blokirani, morala je da se snaesama, to nju inije plailo. Vie joj se svialo da bude udovica i sama. Udate enebile su tretirane kao nesposobne. Pod tutorstvom svojih mueva, nisuimale pravo ni na svoj raun u banci, niti na to da primaju platu. Napoetku braka, Kseniji je bilo veoma teko da se navikne na teprinude koje je smatrala apsurdnim.

Na vratima se pojavi jedan policajac.Poite za mnom, gospoo. Gospodin Martino je spreen. Moramvas odvesti u Depo."

Napolju, nad Parizom se podizalo jedno prljavo praskozorje. Fasadesa zatvorenim aluzinama pokazivale su svoje udljivo lice. Ulice subile puste. Vlaan i hladan vazduh stisnu Kseniju poput kleta. Boljebi mi bilo da sam razgovarala sa onim odvratnim debilom, zaali onapenjui se na crnu prikolicu. To nije bio prvi put da joj je sopstveniponos smestio, ali ovoga puta, plaila se da e zbog toga gorko

zaaliti.Nataa je ekala u jednom od salona kue Lelon, u aveniji Matinjon.

Dekor je bio beo, devianske istoe, uklopljen s gipsanimdraperijama koje su stvarale iluziju pokreta. Pod ugaenim lusterima,prazne stolice nizale su se du zida. ulo se dobovanje kie oprozore. Postavljene na jednom stolu, figure dve lutke od kovanoggvoa ispisivale su velianstvene senke.


28/364

Nervozna, etala je po prostoriji. Bila je slabo spavala, uznemirenaburnim razgovorom s Feliksom i Lili. Kako su sati prolazili, priseala

se svojih razgovora sa ocem, u potrazi za nekim znakom, ali ona senjega seala kao plemenitog oveka, koji nije umeo nita da joj odbije.A kako je ona to koristila! Bila je tada tako mala, dete koje jo nitanije znalo o ivotu. Rat se potrudio da im otvori oi. Zaista nemogueda se ta slika portvovanog oca pomiri sa onom slikom oveka koji seponeo nedostojno i neasno. Ali politiki stavovi nemaju nita saoseanjima. Da li su Feliks i Lili mogli biti donekle u pravu? Ipak jemorala sebi da prizna da joj se otac uvek inio tajanstvenijim odmajke. Ponekad bi ga zatekla kako sedi duboko zagledan u nju, kao

da je strahovao od toga da je ne zadesi neka nesrea, a devojica je,okrepljena tom tihom panjom, oseala ponos. Mada, umeo je takoeda bude bojaljiv i previe posluan. Ne potuje se onaj koji vamnikada ne odoleva. On nije po-sedovao onu, ponekad uvredljivuodvanost njene majke. S Ksenijom, stvari su bile jednostavne, njen

jasan autoritet, i ona je bila ta kojoj se Nataa okretala kada je bilazabrinuta. Setila se vazdunih napada koje su pretrpeli kada su bealiiz Pariza, pred dolazak Nemaca. Zahvaljujui odlunosti njene majke,

nije je bilo strah. Nataa je imala potpuno poverenje u nju. iako joj senjene odluke nisu uvek dopadale, zato to je znala da majka sve radisamo za njeno dobro. Ta ljubav pruala joj je sigurnost. Zbog togauasavala ju je pomisao na to da joj je majka u zatvoru, sigurnonemona i uplaena, i bila je spremna na sve da bi je to preoslobodila.

Rano ujutru, otila je s Feliksom u komesarijat. On se bio izvinio zasvoje grube rei od prethodnog dana, i iako mu je Nataa nevoljnooprostila, ipak nije bila osvetoljubiva. Zaprepaena saznanjem da joj

je majka prebaena u Konsijereri, poela je da vie na policajca, a-lei se na nepravdu, i Feliks je morao da je uhvati za ruku kako bi jeizveo napolje. Objasnio joj je, zatim, da ne slui niemu da se svaa spolicajcima koji nisu imali ovlaenje nad dosijeom. Trebalo je potra-iti pomo od prijatelja na visokim poloajima. Feliks je pourio datelefonira tetka Mai, Ksenijinoj sestri koja je bila ostala u Nici, kakobi im ona nabavila potrebno svedoenje pokreta otpora koji je Ksenijapodravala. S druge strane, Nataa se setila Lusijana Lelona.


29/364

Bio je to prvi put da je Nataa ula u rafinirani svet visoke mode ukojem je njena majka briljirala tokom nekoliko godina. Kada je

pozvonila na vrata, otvorila joj je mlada ena u strogoj crnoj haljini,oivljenoj belom ipkastom kragnom i bisernom ogrlicom. Podnjenim ispitivakim pogledom, Nataa se osetila postieno. Nekeene uspevale su za tili as da joj poljuljaju samopouzdanje. Rekli su

joj da saeka u tom salonu. Ona ispravi svoju, odjednom preuskusuknju, i povue rukav na demperu ne bi li sakrila zakrpu kojoj jefalilo spretnosti. Mislite da sam neka jadna provincijalka, pomisli onaogledajui se u velikom ogledalu, nezadovoljna to nije nalavremena da se obue kako prilii. A majka je toliko puta kritikovala

njene neverovatne kombinacije. Ksenija je uvek bila savrenoelegantna, ak i u obinoj mukoj koulji i pantalonama, dok jeNataa oblaila prvo to joj dode pod ruku, i jo uvek je esto imalaizgrebana kolena i raupanu kosu. Ali kako nadjaati tu grozni-avost koja ju je neprestano vukla da izae iz kue, i na kiu i navetar? inilo joj se da je svoje telo uspevala da ukroti samo kada bipola u neku avanturu. Mrzela je da ostaje zatvorena u nekomnakinurenom salonu ili otmenoj sali, koji su je guili. Jo kao malu

devojicu, nije je dralo mesto, stoje iscrpljivalo njene guvernante.Sreom, uspela je da, godinu dana ranije, zavri gimnaziju, i upravose upisivala na fakultet gde se nadala da e pronai veu slobodu.Nervoznom rukom, pokuala je da dovede u red svoju kosu. Ispodiki, imala je podonjake. Liim na strailo", ljutito progunda ona.

Ali ne, gospoice! Nema nita armantnije od ptia ispalog iz svoggnezda."

ovek vedrog lica, sa zaliscima na elu i prosede kose, obuen uelegantno sivo odelo koje je sakrivalo simpatinu gojaznost,

posmatrao ju je veselim oima. Pod rukom je nosio svitak od tila bojeslonove kosti i od muslina tirkiznoplave boje sa sitnim belimtufnama, koji paljivo spusti na jedan sto.

Zatim joj je priao kako bi je izbliza zagledao. Dok joj je srce lupalo,Nataa oseti kako joj obrazi gore.

Visoka, silueta balerine, lep vrat, elegantan profil... A gospodinuLelonu se naroito dopadaju plavue poput vas. Ne plaite se, najpre


30/364

emo vas osloboditi te grive. Ali proetajte malo, devojko", zapovedio.i jednim pokretom ruke. Hajdete, ne budite stidljivi!"

Izvinite, gospodine, ali mislim da se radi o nekom nesporazumu."Vi niste doli kao maneken?" iznenadi se on. Ne, nikako... Dolasam zbog svoje majke. Vi je sigurno poznajete: Ksenija Vodoje. Hourei, Ksenija Osolin."

Znao sam da me na nekoga podseate", ree on prasnuvi u smeh.lzvinjavam se na greci, gospoice, ali kako da mi na tomezamerite? Krv ne moe da prevari, nije li tako? Majka vam je prenelalepotu u nasledstvo. Jeste li danas doli s njom? Ba sam doneotkanine za prve probe na naim lutkama. Veoma nam je stalo do ove

izlobe. Konano emo oiveti visoku modu dostojnu tog imena.Pogledajte ovo savrenstvo!" uzviknu on okreui ka svetlosti tilukraen ljokicama.

Problem je to je ona u zatvoru."On je pogleda irom otvorenih oiju.,,U zatvoru?"Od jue. Odveli su je u Depo, u Konsijereri. Nije uinila nita,

uveravam vas!" pouri da kae Nataa, sa odvratnim oseajem da od

svoje majke pravi kriminalca. Optuuju je da je bilakolaboracionist."Ah, i nju, dakle", ree on s grimasom.Dola sam da vidim gospodina Lelona u nadi da e doi i svedo-

iti u njenu korist. On je vana linost i njegova intervencija bi imalauticaja. Ne mogu da pronaem svog ujaka Kirila, koji se bori u fran-cuskim oslobodilakim snagama, a moja tetka Maa i dalje ivi uNici. Nemam druge pomoi."

Va otac?"

Ona preblede.Moj otac je umro pre dva meseca."Gospode, jadno dete! Naalost, gospodin Lelon nije ovde, bie od-

sutan nekoliko dana. Elem, 1 on sam bio je rtva runih nametaljki.Prolog meseca, u jednom prostakom lanku, lAudili su se da gaoptue da je diktator mode", moete li da zamislite? I JJo bi Nemci,bez njegovog uticaja, prebacili pariku visoku modu u Berlin, gde bi


31/364

ona izgubila svoju duu. Ako se dobro seam, ba mu je vaa majkatada pomogla."

Nataa klimnu glavom.Mislim da je bilo tako."Bie besan kada bude saznao da je Ksenija nepravedno optuena.

Doite sa mnom, iz ovih stopa emo da telefoniramo u sindikat davidimo ta moe da se uini."

Ljubaznost tog oveka pogodila ju je pravo u srce i ona povratinadu. Na licu joj zasija irok osmeh. On se, nakratko, paljivozagleda u nju.

Kakva teta to ne elite da postanete manekenka!" uzdahnu on.

Vi tako sijate, mogli biste biti prava inspiracija."Izvinite, gospodine, ali niste mi rekli vae ime", ree ona postidevi

se, dok je on iao iza nje.,,Oh, ba sam nespretnjakovi. Zovem se Kristijan Dior. Vaa majka

i ja imamo neto zajedniko, znate", ree on tihim glasom. To susnovi o bogatstvu koji su nas doveli u svet mode, ali ona je pravamuza a ja sam samo obini modelista u ovoj slavnoj kui. Doitebrzo, dete moje, ne usuujem se da pomislim daKsenija ami u eliji

Marije Antoanete..."Umotana u svoj kaput, Ksenija je drhtala od hladnoe. U mranoj,niskoj sali na kraju sveta, jedna ena nije prestajala da kalje, otrohripanje grebalo joj je grlo, to je uasavalo ostale ene oko nje. Biloih je skoro dve stotine; sedele su na vlanom podu, izgubljenogpogleda, retko razmenjujui po koju re. Neke su ve dva mesecatrpele tu bedu. Stigavi, Ksenija je bila prepoznala neke poznate enei nekoliko slavnih glumica. Prialo se da je jedna od njihkoristila stankonfiskovan jednoj jevrejskoj porodici, a da je neka druga imala

nezakonito dete s nekim nemakim oficirom. Ksenija je bila odluilada se ne zbliava ni sa kim, ignoriui to da li su krive ili ne, to jevie volela da ne zna. Pretpostavljala je da se i one isto pitaju u vezi snjom, to joj je smetalo jer se smatrala nevinom, ali kao i obino, nijepokuavala da se pravda.

Pokuavala je da die na usta kako bi izbegla smrad znoja i urina.Nou joj se inilo da uje grebanje insekata pa jemorala da se kontro-lie da se ne raskrvari eanjem. Tokom tih poslednjih pet dana, u


32/364

vie navrata traila je da razgovara s nekim advokatom, ali straari bisamo slegnuli ramenima na to. Koliko dugo u ostati zatvorena u

ovoj rupi pacova, pitala se, oajna. Istrane sudije su gomilale dosijee,nemajui dovoljno ni vremena ni naina da ih reavaju u razumnomroku. Ne pada mi na pamet da ovde ostavim svoje zdravlje, pomisli ona,dok ju je obuzimao napad kalja.

Kakav apsurd! Ona koja je utekla boljevikimzatvorima, nacisti-kim tamnicama, nala se u parikoj eliji, gde su je zatvorile pristalice

jedne Francuske, koja je elela da bude ista i jaka", obnovljena ioprana od svih prljavtina. Ali to nee biti tako jednostavno. Neki odkolaboracionista bie prestrogo kanjeni, drugi e se olako izvui. Pre

nego to je umro, Gabrijel joj je to i objasnio. Lako e biti okrivitinovinare ili ene. Prve e izdati rei, druge njihova tela, ali od svihtih krivaca koje je lako staviti na stub srama, koliko njih e se izvuikroz rupice na mrei skrivajui duboko u sebi svoje odvratne tajne?Ksenija Fjodorovna bila je besna. Bilo joj je dosta! Ona ustade,prekorai preko ene pored sebe i uputi se prema vratima na dnusale, na koja poe da kuca, vrsto reena da im dosauje dok nepopuste.

Zaudo, ovoga puta je pobedila. Dok su je vodili niz hodnik s prlja-vim prozorima, zaslepe je dnevna svetlost. Straar odgurnu vrata iuvede je u jednu malu prostoriju. Kad Nataa i Feliks ustadoe sasvojih stolica, Ksenija se iznenaena trgnu. Po zaprepaenom izrazulica svoje kerke, Ksenija pomisli daje, verovatno izgledalazaputeno. Zateena, ona rukom zagladi svoju pranjavu kosu. Retkokada se oseala tako ponieno.

Gospoo Vodoje, izvinjavam se!" povika nepoznati ovek. Dogo-dila se strana greka. Sedite, molim vas."

On pouri da joj doda stolicu, dok gaje Nataa posmatrala sgnuanjem.

Jeste li dobro, tetka Ksenija?" proaputa Feliks, prebledeo.Naravno, deco", ree ona osmehujui im se. Ne umire se od ne-

koliko dana provedenih u francuskom zatvoru. Iako su uslovi zaistagadni", naglasi ona otro pogledavi oveka koji je delovaozabrinuto.


33/364

Vaa kerka i gospodin Seligson doneli su potrebne dokaze kojivas oslobaaju krivice, gospodo", nastavi on, nervozno kliknuvi

jezikom. Dozvolite da vam se predstavim, il Gamblan, istranisudija. Ovde imam nekoliko pisama, jedno je od Centra za pomodeci, od izvesnog gospodina Muse Abadija koji tvrdi da ste pomagalitokom okupacije. Zatim, jedno pismo od gospodina Lelona, izSindikata krojaa. A i gospodin Seligson, ovde prisutan, kao injegova sestra, svedoili su da ste im vi spasli ivot."

Ksenija se zahvalno nasmei Feliksu. Dakle, on i Lili se nisu dvou -mili da otkriju svoj pravi identitet kako bi joj pomogli. To je biodokaz ljubavi iju je teinu ona znala da ceni.

Uostalom, jasno je da vi nemate nita s pomalo nezgodnim dosi -jeom vaeg supruga", nastavi sudija.

Ksenija primeti drhtaj koji obuze njenu kerku. Tada shvati da Na-taino zaprepaenje zbog njenog izgleda nee biti nita u odnosu naotkria s kojima je devojka trebalo da se suoi. Ona^spusti svojuruku na Nataino rame. Samo da sudija ne ospe paljbu A Gabrijelu!Nije bilo ni vreme ni mesto.

U tom sluaju, gospodine sudijo, da li bih mogla da napustim ovo

mesto, za koje me nee vezivati lepe uspomene? Malo sam umorna."Naravno, draga gospoo! Razumite nas. Ima toliko dosijea koji segomilaju. I mi greimo, mada, posle svega to se dogaalo, ne moeni biti drugaije, zar ne?"

Priajui, stavljao je peate na razne papire. Ne znam, gospodine,ali samovolja nikad nije vodila niemu drugom osim diktaturi i smrti.Nijedan reim, bio on i demokratski, ne moe sebi dozvoliti pravdukoja se ne potuje."

On joj prui sveanj papira preko svog stola, pretrpanog dosijeima.

Izvolite, gospodo, razumem vau ljutnju, ali verujte mi, Republikaini sve to je u njenoj mogunosti u tekim uslovima. Treba imatipove-renja. Nakon nekoliko trzaja, ivot e nastaviti svojimnormalnim tokom."

Ksenija stisnu usne da ne bi odgovorila. Republika, kako da ne!Govorio je o njoj s nekim gotovo mistinim divljenjem u svom glasu.Pojedini su hteli da nastave kao da je viijevski reim bio samoprolazna faza, realizovani komar starog senilnog marala, tuno


34/364

krvava ludost, roena 16. juna 1940. dana kada je okonana vladaPola Rejnoda i ponueno primirje. General De Gol oslanjao se na ono

to je smatrano ilegalnim tokom etiri godine kolaboracije drave, aliKsenija se pitala da li e to neogranieno punomoje biti dugog roka.Previe ljudi slinih Gabrijelu, verovalo je u Viijevu legitimnost.Istorija se ne rasparava. Ona je jedna i nepodeljiva. Kao i ovekovivot.

Napolju, ona se okrenu ka Seni, stojei izmeu Feliksa i Natae, ipodie lice prema suncu kako bi udahnula punim pluima. Mama,uasno mirie", ree Nataa namrekavi nos. Nekoliko mesecikasnije, u Muzeju dekorativne umetnosti, u ulici Rivoli, vrvelo je od

posla. ulo se udaranje ekia radnika koji su zavravali postavljanjedekora. Na merdevinania, mlada ena sa elegancijom pravogakrobate proveravala je da li su zastori od crvenog somota vrstozakaeni. Kristijan Berar etao je sa svojim etkicama u ruci, skeceljom kao togom, i nanosio poslednje poteze na imitaciju mermerai minijature iz pozorita koje je on sam oslikao. S vremena na vreme,odjeknuli bi zvui muzike, koji bi se odmah zatim uguili uumiruim jecajima.

Sa sveskom u ruci, Ksenija je nadzirala da svaka figura pronae onomesto koje joj je bilo predvieno na postavci. Karusel od sirena i ko-nja stajao je uz arobnu peinu, reetke ograde od gvozda na carskojpalati nalazile su se u blizini fasada Gradskog ostrva. Vie osoba bilo

je zadueno za postavljanje lutaka, tako da pokreti njihovih ruku ilinakloni njihovih glava stoje u harmoniji. Trebalo je paljivo rukovatitim skulpturama fantazminih armatura, s licima od gipsa, sperikama, rukavicama i eirima, malim kiobranima i minijaturnimkonim tanama, skrivajui ak i od indiskretnih pogleda svileno

donje rublje. Mesecima, Ksenija se divila preciznom radu ruku kojesu zimu provele umotane u rukavice bez prstiju pored jadnih peikoje su odavale iluzornu toplotu, jer struje nije bilo. Neki su biliprimorani da svoje radove zavre uz svece.

Pazite!" uzviknu ona podiui cipelu koja je bila spala sa stopalalutke obuene u tirkiznoplavu Lelonovu haljinu.

Grubim glasom, sa otrim slovenskim akcentom - podseanje narodnu Rusiju - Boris Kono grdio je majstora svetla. Svi su bili na


35/364

ivici nerava, jer je izloba trebalo da pone za dva sata. Gledajui ihuurbane oko tih lutaka ukraenih velurom i brokatom protkanim

zlatom, u dugim suknjama od tila, ali i krznenim bundama istrukiranim sakoima, moglo se pomisliti da su to odrasli koji seigraju kapriciozne dece. Ali krojai, vlasuljari, modisti, izmari,frizeri, koji su bili posvetili toliko truda ovom spektaklu, kojem sutakoe i finansijski doprineli, samo su sledili tradiciju koja je poticala

jo iz srednjeg veka kada su putujue lutke ve hvalile moduprestonice po dvorovima. Svi su bili svesni uloga; trebalo je podsetitida parika visoka moda nije mrtva. Umee tih umetnika vailo je za

jedinstveno u svetu i oni e opet zasijati u velikom pozoritu ivota

gde su te lutke bile samo armantni simbol. Oekivalo se na desetinehiljada posetioca.

Ksenija, zamiljena, zastade ispred crno-belog dekora koji je biopostavio ak Kokto. Predstavljao je sobu kune pomoniceopustoenu poarom, jednu nepominu nevestu, kao da je bilasmrtno ranjena, nad kojom je, trijumfalna, u veernjoj haljini, letelavetica na metli. Veran svojoj nesputanoj fantaziji, vizionarski poetaumeo je da pomea gorinu naputenosti i brutalnost smrti s jednim

renesansnina^enanjem proetim opasnou. Tada jo nije znala dae je ta scena propkniti neko vreme kasnije, neoekivano, dok budekoraala kroz ruine Berlina, stegnutog srca, traei oveka kojeg jevolela.

urili su da stignu na vreme, ne elei da propuste nita od spek-takla. Nataa, Feliks i Lili grabili su kroz dupli red pripadnika Naci-onalne garde u sveanim uniformama. Paviljon Marson ukazao se usvom najlepem svetlu. Mlade nasmejane manekenke doekale su ihs programom na ijem se omotu nalazila ilustracija Kristijana

Berarda.Masa je bila zgusnuta, vesela takoe, jer je konano mogla da se

opusti nakon mrske zime tokom koje je Pariz cvokotao od hladnoe,praznog stomaka. elja za uivanjem ogledala se na uarenimpogledima i apatima punim divljenja. Svi su bili tu da bi videli i bilivieni, kao u najlepim vremenima parike mode. ene su bileogrnute krznom. Nataa prepozna vitku siluetu Lusijana Lelona, utamnom kaputu, s belim alom oko vrata. Posetioci su prolazili kroz


36/364

dekor u gotovo religioznoj tiini. Jedino svetio koje je postojaloprolazilo je kroz makete, to je prijemu davalo zanosnu leernost.

Ovo je neverovatno!" uzviknu Lili, naginjui se napred toliko da jeNataa morala da je uhvati za kai kaputa. ak i dugmad su prava.A vidi te sveane haljine! Bude elju za plesom cele noi, ini li ti se?"

Dok se Lili oduevljavala poput deteta, Feliks dade odei jednu,dosta precizniju ocenu.

Ve se nazire budua moda" konstatovao je gurnuvi prstom svojenaoare. Pojavljuje se nova silueta. Uzak struk, naglaeni bokovi, i-roke suknje. Po mom miljenju, treba nastaviti sa starom tradicijomkorseta. A vidite asesoare: moete rei zbogom vaim velikim

tanama, gospoice. Evo povratka pisma tane u koju staje samopudrijera. I belo se, takoe, vraa u modu, sa svojom simbolikomistoe i slabosti. Treba da se naviknete: ena e opet biti ena, i tonije prerano", ree on zadirkujui Natau.

Ne poznajem te tako ludog za enskom modom", iznenadi se ona.On slegnu ramenima, odjednom se osetivi pogoenim. Verovatnomi je to u krvi. Kua 'Lindner' bila je jedna od najpre-stinijih robnihkua u Berlinu a mama je dobila zlatnu medalju na Meunarodnoj

izlobi 1937", precizirao je on, ponosno. To je ena koja nam jeprenela ukus za lepe stvari. Jedno vreme bila je poznata ak i uAmerici. U Njujorku su se otimali za njenu marku. Detinjstvo samproveo gledajui je kako dizajnira svoje kolekcije. Deavalo mi se daradim domae zadatke u njenoj kancelariji dok je ona birala tkanine.Ponekad bih joj i sugerisao. To me je veoma zabavljalo."

Nemoj mi rei da e postati kreator!" naali se Nataa, koja jeotkrivala nepoznato lice tog mladog oveka.

Feliks se namrai. Oseti se izazvan ispitivakim pogledom svoje

prijateljice, kao da je bio otkrio neku, pomalo srameljivu tajnu.Trebalo bi podii nau firmu na noge. Bog zna staje od nje ostalo!"

ree utuen, pomislivi na aktuelnosti koje su prikazivale Berlinsruen bombardovanjima. Ali ne bih se bunio da radim s mamom.Kua 'Lindner' pripada naoj porodici ve due od jednog veka, i tonasledstvo rauna na mene. Oduvek je bilo oigledno da u igratineku ulogu u tome, a bolje da to bude to pre. Ne mislim da gubimvreme na dugaka, uzaludna studiranja."


37/364

Nataa ga je zaprepaeno gledala. U njenim oima, Feliks je bioroen u ratu. S prisvojenim pasoem, otetim iz grobnice jednog de-

teta u nekom mranom selu u regiji Soma ija su sva ostaladokumenta bila spaljena, on je bio samo senka, bledi odraz samogsebe. Njegovo detinjstvo pripadalo je jednom potonulom svetu, skoronestvarnom, a nije bilo nikakvih kontura koje bi oblikovale njegovubudunost. iveo je kao talac situacije na koju on nije imao nikakvoguticaja. Ponekad, priao bi joj o Berlinu i o svom nekadanjem ivotu,ali sve se to njoj inilo nerealno. U koli je bio vredan uenik koji jeizbegavao da pravi nerede i uvek na vreme donosio domae zadatke,dok je ona trpela kazne zbog sklepanih tekstova. Za jednog jedinca,

Feliks je bio neoekivani drugar, i Nataa iznenada shvati kako joj jelaskalo da namee svoju volju jednoj poslunoj dui. Prvi put,otkrivala je mladog oveka koji je izvlaio ponos iz svoje prestineprolosti i koji se suoavao sa svojom budunou. ak su se i crtenjegovog lica bile promenile. Izgledao je odluno: istaknuta vilica,snaan pogled. Ona primeti da je paljivo odabrao odeu za izlobu:tamno odelo, koje je njena majka bila prepravila od ujka Kirilovogkompleta, crvena kravata, svilena maramica koja proviruje iz depa.

Sa zaeljanom kosom, mirisom kolonjske vode na koi, FeliksSeligson vie nije liio na njenog ortaka u dejim igrama. Natainosrce poe bre da kuca. Zbunjena, ona zavue ruke u depove svogkaputa. Pratei Lili, koja je bila nestrpljiva, mladi ljudi nastavili su saobilaenjem,ali Nataa je teko uspevala dase koncentrie. Lutke suse zbrkale pred njenim oima; pruge, karo i kotski motivi razliitihmodela odee stvarali su neobine kaleidoskope. Od sada, oseala jeFeliksovo prisustvo i ne gledajui ga. Bio je najedanput porastao i zaglavu vii od nje. Da mu je prila, mogao je da je zagrli jednom

rukom i ona bi pronala mesto na njegovom ramenu. Ona primeti daje izgubila svoje rukavice i program. Poto su je odgurnuli uurbaniposmatrai, udaljila se od svojih prijatelja i izdvojila se, zatim se nalapred scenom jednog pristanita. Male putne torbe stajale sunaputene na doku, pored broda s pocepanim jedrima, neobinokrhkog, a lutke su izgledale usamljeno i ranjivo. Iz postavke jeproizlazila neka nostalgija neprikladna toj bajnoj veeri.


38/364

Neija ruka spusti se na njeno rame. Ona udahnu parfem svojemajke a svetlost iz makete osvetli pravilan profil, prav nos, oiviene

usne, plavu kosu umotanu na potiljku i privrenu mreom, biserena uima. Kao to se to esto deavalo, zatekla ju je lepota njenemajke, ispunivi je divljenjem i stidom, jer ju je podseala na njenusopstvenu nespretnost.

Vidim da tise dopada delo ora Vakevia", ree Ksenija. To jefilmski dekorater koji je 1920. godine doao iz Rusije, kao i mi. Roen

je u Odesi."Pristanite u nedodiji", proita Nataa naslov makete. Njena majka

zagleda scenu, zatim promuklim glasom dodade: Bilo je ovoga uOdesi, februara 1920."

Ganuta maketom svog sunarodnika, Ksenija Osolin dozive udanoseaj da se ponovo nalazi u pretrpanoj luci, gde se sakupilo na hi-ljade terorisanih Rusa, progonjenih boljevikim granatiranjem. ula

je jauke ranjenih vojnika, oseala ledeni vetar na svom licu, rukumale Mae stisnutu u svojoj da joj se ne bi izgubila u gomili. Opet jevidela svoju majku, uarenog pogleda, koja e podlei tifusu na

jednom ne-srenom brodu, a njanjuka je drala Kirila u naruju. Bili

su poli u nepoznato, ne ponevi nita osim malo nakita koji jemorala da proda da bi preiveli. Kako se samo plaila tog dana, natunom pristanitu u Odesi, ali to niko nikada nije saznao.

Jesi li dobro, mamuka?" upita Nataa. Sva si prebledela."Izvini. To je od uzbuenja zbog izlobe. Kakav ogroman uspeh.

Slae li se?"Ksenija se naljuti na sebe zbog te iznenadne slabosti. Nije bio njen

obiaj da se prepusti bolnim uspomenama iz prolosti. Kerka ju jezabrinuto posmatrala i ona se potrudi da se nasmei. Nipoto je nije

smelo potresati to krhko primirje koje su zakljuile nakon burnihrazgovora. Ksenija se bila potrudila da joj ispria o Gabrijelovomponaanju tokom okupacije na nain na koji bi Nataa mogla dasauva ne mnogo okrnjenu sliku svoga oca. Bila je ak i samu sebeiznenadila korienjem diplomatskih pojmova. Zavaljena u fotelju usalonu, Nataa ju je sluala, paljiva i povreena, ali sa olakanjem jeprihvatila objanjenje po kojem je Gabrijel bio dozvolio da budezaslepljen kao i mnogi njegovi sunarodnici - visoki funkcioneri,


39/364


40/364

pitanje nedelja, dana, sati... Od nemakih gradova nee ostati nita,nita osim kratera od bombardovanja, praine, rupaga i blata, nita

osim iskasapljenih i spaljenih leeva, neprepoznatljivih, a meunjima i Maksov, naravno. Kako bi drugaije moglo biti? U ime egasu mogli da zaslue udo?

Ve mesecima, Ksenija je ivela u jednom paralelnom svetu. Samo jeautomatski reagovala kako bi brinula o najbliima. Gledala ih je dok

jedu i hranila sopstveno telo kako bi mogla da nastavi dafunkcionie, iako je svaki zalogaj imao ukus pepela. Nou, kada bikonano uspela da zaspi, njeno telo bi utonulo u dubok san. Ponekadbi u daljini ula sebe kako govori, odvojena od sebe same, glas joj je

odzvanjao poput eha, i bila bi oduevljena tom povezanou to jemogla istovremeno da se smeje i odgovara na pitanja bez smisla.

Moram da izaem odavde, pomisli ona prestraena. Moram da idem daga pronaem. Moram da saznam ta mu se dogodilo.

Neija ruka uhvati je za nadlakticu.Mama, kuda e?" viknu Nataa. ta ti je?"Kseniji je trebalo nekoliko sekundi pre nego to se okrenula prema

svojoj kerki. Njena odluka je doneta. Jo jednom e ostaviti Natau.

Na neodreeno vreme. Prvom prilikom i im bude nala naina daode u Nemaku, otii e u Berlin. Bila je to neodoljiva potreba.Apsolutna nunost. Nije mogla da nastavi da se pretvara. Nataa ju

je posmatrala, zaarenih obraza, grozniavog pogleda. Koliko puta juje Maks isto tako gledao, istovremeno razljuen i izmuen, jer nijeshvatao ta je od njega oekivala, a Ksenija je bila suvie mlada ilisuvie divlja da bi i ona sama razumela. Pokretom beskrajnenenosti, ona pomilova lice svoje kerke.

Moram da odem, Natoka. Izvini, ali mora tako..."

Iako je ustajao u zoru, nikada nije bio prvi. Svako jutro, iao je da sesretne sa onima koji kao da su bili pustili korenje po okolnim skvero-vima ili ispod mostova; i vie nisu imali snage da se uvee vraajukuama, jer su iveli suvie daleko ili jednostavno nisu podnosili daekaju izmeu etiri zida. utljivi, skoro nemi, ekali su, straareipognutih glava, s rukama u depovima, dok su zraci praskozorja


41/364


42/364


43/364

Ne."Pusti me, kaem ti!" Idemo da popijemo neto." Ne pije mi se."

Meni da."ta da traim u kafeu dok mi roditelji crkavaju kao oni tamo!"viknu on, pokazujui rukom ka zgradi Lutecije. Ili su ve mrtvi...Otrovali su ih gasom kao parazite a njihova tela bacili u pei dasagore..."

Nestade mu glasa. Lice mu je bilo izoblieno, oi iskolaene. Venena vratu isticale su mu se pod koom. Nataa ga nije prepoznavala.Prolaznici su se udaljavali okreui glavu. Histerini napadi bili suesti oko mesta gde su se sakupljali deportovani, i nije se znalo ta da

se radi s tom ogromnom emocijom. Sa neoekivanom snagom, Feliksgrubo odgurnu devojku i trei pobee.

ekaj!" viknu ona i polete za njim.Jedno iza drugog, trei su prolazili bulevarom. Jedan koija zaurla

na njih da paze. Automobil proe tik pored njih, sa upozoravajuomsirenom, i Feliks skoi u stranu, pridravi se rukom za branik. Sao-braajac zazvida maui svojom palicom za zaustavljanje. Nataa iz-begnu automobil ne gubei Feliksa iz vida. Nikada jo nije bila videla

tako divalj oaj. Plaila se da njegovo rastrojstvo ne rastera sav razumi inteligenciju kojima se divila, iako se ponekad alila na raunnjegove izraene ozbiljnog Shvatila je da je Feliks bio sagradioutvrenja da bi se zatitio, i ta ranjivost ju je pogodila. On se zaustaviborei se s kapijom na ulazu u park Busiko, to joj omogui da gastigne.

Felikse, sluaj me..."Tresao se toliko da su mu cvokotali zubi.Preklinjem te, poi sa mnom. Seemo zajedno. Bie bolje,

obeavam."On ostade nekoliko trenutaka nepomian, oborene glave, ubrzano

diui, a zatim ona vide kako mu se telo oputa.Hajdemo tamo, preko puta, ima slobodnih stolova na suncu", bila

je uporna, zagrlivi ga. Biemo mirni. Nas dvoje. Treba nam sunce,zna, kao na jugu. Sea se onog vedrog neba? To je bilo netonajlepe, slae li se?"


44/364

Feliks se ukroti. Paljivo, kao da je mogla da ga razbije uparamparad, ona ga povede ka bistrou, koji se nalazio na drugom

kraju parka, i dok ga je jednom rukom pridravala oko struka, licapodignutog kanjemu, Nataa vie nije mislila ni o emu, ispunjena prisustvom togmladog i drhtavog tela koje je hodalo uz nju.

Na terasi, sedeo je ovek pomodrelog lica, s tamnim podonjacima.Tanak sloj znoja presijavao se na njegovom licu. Ruke, poloene nastolu, grlile su oljicu kafe. Zglobovi su mu bili toliko mravi da suliili na ruke nekog deteta. Njegov osueni vrat pomaljao se iz jakneengleske uniforme koju su mu oigledno bili obukli na brzinu i u

kojoj se njegovo telo gubilo. S knedlom u grlu, Nataa se smesti zasusedni sto, pokazujui Feliksu stolicu pored nje. Dugo ostadoeutei. De-portovani ovek usporeno se pokretao. I najmanji njegovpokret bio je slabaan kao u starca. S vremena na vreme, dodirivao jekaiicu ili povrinu stola, kao da je eleo da se uveri u to da su zaistaopipljive. Nataa primeti da joj je ruka i dalje stajala na Feliksovomramenu. Kada je, postidena, pokuala daje skloni, on ju je uhvatio iisprepletao svoje prste s njenim.

Ne verujem da u moi da podnesem", promrmlja on. Nemaizbora, Felikse. Ma ta se desilo, morae da se suoi. Pre ili kasnijesaznae da li su preiveli ili..."

Ona zauta, ne mogavi da pronae rei, jer one nisu ni postojale.Samo je bojaljivo pomilovala Feliksove prste, nokte, zglobove,zadivljena nenou njegove koe, okirana osetivi nadraivanje udnu stomaka. Obuze je drhtavica. Ona primeti da on plae gledajuiu oveka koji je sedeo pored njih; pa ipak, njegovo lice izgledalo jeravnoduno. Nita nije isticalo njegove blede crte, njegovo lice nije

bilo naduto od tuge, ni oi zakrvavljene. Plakao je uspravnog tela.Plakao je kao mukarac. Natau obuze neka snana emocija od koje

joj se zavrte u glavi.ao mi je", ree Feliks, briui oi rukavom. Nisam eleo da me

vidi u ovom jadnom stanju. Zbog toga sam uvek dolazio kriom."Zato?"

On slegnu ramenima.


45/364


46/364

Nagnuti jedno prema drugom, isprepletanih prstiju, utali su,uplaeni, jednako stidljivi kao da su se upravo upoznali. Oko njih, trg

se topio na suncu, ptice su cvrkutale na granama, iz parka se iriomiris procvetalog kestena; sve je bilo ivlje, otrije. Po emu seprepoznaje daje prijateljstvo preraslo u neto drugo? Ubrzan puls,nekontrolisano drhtanje, pogled koji vie ne eli samo da dotie veda probija kako bi otkrio ta onaj drugi duboko sakriva? udnomalhemijom, ono to jeTereza Revaj

samo privrenost, odjednom postaje jednako estoko kao ineizbeno, i ovog aprilskog jutra, na ovoj parikoj terasi, FeliksSeligson i Nataa Vodoje bili su jo uvek dvoje izgubljene dece, ali i

ve mnogo vie od toga.Lili ostade da sedi u mekoj fotelji iako se prikazivanje filma zavra-

valo. Namrtenih lica, gledaoci su je gurkali prolazei kroz uzanprolaz. Ona se nije pomerala, noge su joj bile skupljene a kolskatana na krilu. Lili Seligson imala je samo etrnaest godina, ali i svuodlunost i strpljenje ovoga sveta. Znala je da e je zaboraviti. estosu je zaboravljali. Sitne siluete, izraajnog lica uokvirenog crnomravnom kosom koja joj je padala na ramena, imala je talenat da se

stopi s dekorom.Ja sam kameleon, mislila je zadravajui disanje. Akohou, mogu da me ne vide. Naravno, to nije bilo uvek tano.Deavalo se da neka radnica dode i zatekne je, s ljutnjom govorei daprevarante treba odvesti u policiju, ali na ovom mestu, strategijskipostavljenom u zabaenom delu sale, mogla je da se nada da e proineopaeno.

Iako pretvaranje nije bilo u njenoj prirodi, Lili je veoma rano shva-tila da ona zapravo i nije postojala. Jednog dana, uzeli su joj identiteti nametnuli onaj od Lilijan Bertan, nepoznate devojice koja je bila

sahranjena negde u Francuskoj i koja se na neki nain reinkarnirala unjoj. Tako je Lili sebe smatrala ivim mrtvacem. Volela je da zamiljagrob male Lilijan ukraen andeliima i ruama isklesanim odkamena, pla njenih roditelja na dan sahrane. Lili Bertan odmeravala

je svoja ushienja i svoja prijateljstva. U koli, profesori su morali dase potrude kako bi je ugledali u dnu uionice. Bila je prijatnadrugarica, usluna, diskretna i nasmejana. Znala je daje ostaledevojice smatraju bezizraajnom, ali ne i dosadnom. Nikada


47/364

dosadnom. Lilijan Bertan bila je mudra kao slika, glatka i providnakao ledena povrina jednog berlinskog jezera usred zime.

Ona se jo dublje uvue u fotelju. Vrata zalupie za poslednjimgledaocima koji su komentarisali film, kojeg se Lili vie nije ni seala.Svetla zatreptae, zatim se ugasie. Nestanak struje iao joj je naruku. Vlasnik je tedeo. Tako Lili ostade da eka u mraku. Zanekoliko minuta, sala e se ponovo napuniti, aktuelnosti e jo

jednom blesnuti na velikom ekranu i Lili e gledati crno-bele scene,isprekidane i drhtave, mrava tela koja lopatama bacaju u zajednikegrobnice, razjapljena usta puna pepela u peima krematorijuma,ispijena lica s mrtvakim pogledom, ivi skelet jednog zarobljenikakome je vojnik pomagao da hoda, kao jadnom pajacu, polne organemukaraca kojima najstranija nagost nije bila ona telesna.

A Lili se nije pomerala. Te scene, znala je napamet. Dolazila je dagleda, krijui se od tetka Ksenije, koja bi pobesnela da sazna ta je Lilisebi dozvoljavala onoliko esto koliko joj je to dozvoljavao njendeparac od nekoliko franaka koje je uzimala iz novanika svojezatitnice. Krala je taj novac bez imalo ustezanja. Morala je da vidi tekratkotrajne filmove, i opet iz poetka. Isto kao to je gledala i novine

i ilustracije koje je njen brat skrivao u dnu svog ormara. Fotografijeleeva u jamama okaene po zidovima Pariza. Posmatrala ih je nezadrhtavi, oiju bez suza. Nije je bilo strah. U poetku, iznenadila sesvojom reakcijom. Zar nije trebalo da zaurla od plaa? Zar nijetrebalo da ispovraa svoju utrobu? Ona je zagledala, analizirala,studirala. Traila je lice svoje majke medu tim izoblienim biima ienama bez godina. Traila je svoju majku, sama i u tiini. Tiini jaojod bilo koje u ivotu. Tiini mrnje i osvete.


48/364

Berlin, maj 1945.

mreu... Leei na stomaku, glave uvuene u ramena,upor

tereza revaj svi snovi sveta.pdf

Documents