test za polazak u 1.razred

7/24/2019 Test Za Polazak u 1.Razred

1/4

Test za polazak u 1.razred

test sadri obino:

- prepoznavanje i imenovanje predmeta sa slike (nacrtan je niz predmeta,dete imenuje redom.. ovo na slici je eir, vaga, autobus, al..)- povezivanje takica koje obrazuju neki lik (niz takica koje treba povezatina nain da to ispadne neki smislen predmet)- precrtavanje slike iznad (data je slika kljua, a dete ispod na predvienojkvadratnoj mrei ucrtava isti predmet)- prepriavanje na osnovu jedne slike (data je slika gde se recimo vidirazbijen prozor i ispod deak sa loptom, dete na osnovu slike pripoveda priupo sopstvenom naoenju)

- koritenje predmeta iz svakodnevnog ivota (kad imenuje predmet saslike, trai se od deteta da kae emu slui. !ecimo: "ta je ovo# -$at. %emuon slui# - &dreuje vreme.)- prepoznavanje veliine, oblika i boje ( dati su plastini trokuti'i, kvadrati'i,krui'i, pravuogaonici u par boja.. rai se da i dete sortira po boji, zatimpo veliini - od ve'eg ka manjem, i po obliku - da skupi recimo sve trokuti'ena jedno mesto) &vom metodom se gleda i poznavanje brojeva, trai se oddeteta da recimo (ako zna) izbroji krui'e- prostorna okretnost ( sedi dete na stolici, pita ga se taje ispodnjega, iznad njega..)- prepoznavanje slova (itava, ita, slovka- neormalnan test, sluipedagogu iskljuivo kod ormiranja odeljenja, jer ne bi bilo er da imamojedno odeljenje svi koji itaju, dok u drugom niko ne ume da ita.. morabiti balans) .

*$+$& +*/0 1210 3!* 3*$:

0lem, ima razgovor sa psiologom i pedagogom. 4ok ti 'aska na temu ega se boji, kakvesu mu navike, da li je dete bilo odvojeno od tebe, njegove obaveze i sl, dete crta svojuporodicu. 5ilo bi zgodno da zavri crte za ti 67-68min (gledaju dakle i brzinu crtanja) i

gledaju stvari tipa da li su deca nacrtala 8 prstiju na ruci.9atim pedagog odvodi dete, i proveravaju po malo brojanje i sabiranje, koliko zna slova,vo'e, povr'e, ivotinje... nita spec. uka se rasplakao recimo jer nije znao povr'e, pa mi jeskrenuta panja da mora da naui da gubi, jer je navikao da sve zna i da bude najbolji i dato nije dobro za njega.

+od nas je upis od do 6; marta sa izvodom rodjeni i tada vam zakazuju testiranje i dajuuput za lekarski pregled. estiranje se vrsi u dva dana,prvi kod pedagoga i psiologa po


2/4

68.ak minuta,razgovor sa detetom i resavanje opsti testova znanja,crtanje i prepoznavanjeoblika,boja i sl.stvari 4rugog dana je kod logopeda takodje neki 7.min izgovaranjereci,slova,slogova. /akon toga se radi lekarski pregled,otamolog,pedijatar,decijineurolog,revakcina 11r!-a i krvna slika. sa svim tim nalazima i izvestajimapedagoga,psiologa i logopeda ponovo se ide u skolu ali krajem avgusta gde se nose jos

potrebna dokumenta i zavrsava konacno upis.1ilina mama:0vo kako je to kod nas izgledalo. 3rvo je bila kod psiologa, resavala je neketestove tipa da slozi neke slike na pravo mesto.ako nadjem nesto na netu sto lici nato,postavicu. /e izgleda nimalo jednostavno, ja sam mislila da ona to nece moci, bar nebrzo.5ila sam unutra,samo sam posmatrala, i morala je da crta modele oblikakoje jepsiolog trazio od nje.+od pedagoga je isla sama, rekla mi je da je nesto citala, brojala,sabirala, pokazivala boje,skakutala, pa onda da li zna levo desno,pored, ispod,gore,dole...i tako...ako se jos nesto setim, pisem.

Polazak u kolu: ta dete treba da zna za testiranje?

Za decu koja su roena izmeu marta 2008. i februara 2009., septembar je mesec za polazak uprvi razred osnovne kole. Nepotrebno je rei da se roditelji suoaaju sa elikim brojempitanja u ezi sa tim !ta dete oekuje na testiranju za polazak u !kolu, kao i to kako e se znati daje dete spremno za polazak u !kolu" #esto su za oa pitanja zainteresoani i roditelji ija decaoe $odine postaju pred!kolci, da bi znali kako da se dobro pripreme do polaska u !kolu sledee$odine.

%ako &testiranje' zui kao stra!na re, psi(olozi ili peda$ozi naje!e uine da on bude

zanimlji deci tako da, iako se r!i proera znanja i sposobnosti, dete ne oseti pritisak &procene'.Testiranje je neophodno da bi se njime utvrdio stepen spremnosti deteta za polazak u

kolu.)ezultati testiranja su a*an podatak koji poma*e u formiranju i ujednaaanju odeljenjapro$ razreda. )oditelji esto postaljaju pitanje+ Kako pripremiti dete za testiranje?Na topitanje mo*emo da od$oorimo na razliite naine.

Naime, ako je pitanje usmereno ka tome kako dete pripremiti na to !to e otii u !kolu

$de e $a neki ika ili teta ispitiati,od$oor je da nije potrebna nikaka posebna pripremadeteta. o*eljno je da sa detetom raz$oarate $de ete ii, za!to ete ii -&da popriamo malo satetama koje rade u !koli/ne e postaljati pitanja, zna!, kao kad te ja pitam na primer+ ."islim da e ti biti ba! zanimljio1. Nema potrebe da detetu su$eri!ete stra( ubeujui $a da setamo ni!ta stra!no nee desiti. ete e dati soj maksimum tek onda kada je opu!teno, kada se nepla!i da po$re!i. Naje!e su roditelji ti koji imaju tremu, pa onda soj stra( reflektuju na dete.3a*no je da probate da tremu iskontroli!ete tako da dete zaprao ima utisak da se tamo zaistanee ni!ta stra!no desiti.

4ko pak postaljate pitanje, kako da spremim dete da se super poka*e na samom

testiranju, na! je od$oor da je se, od roenja, pa do polaska u !kolu, priprema.eutim, s


3/4

obzirom da se na testiranju odreene sposobnosti staljaju na probu, i mo*ete raditi pret(odnona tim sposobnostima, ukoliko smatrate da bi 3a!em detetu to mo$lo znaiti.Na inicijalnom testiranju, ispituje se, uop!teno reeno5 emotina, socijalna i ko$nitina zrelost

deteta. 6estoi koji slu*e za ispitianje praka dr*e u tajnosti da bi se spreilazloupotreba. eutim, tipoi zadataka koji su u tim testoima ispituju sposobnosti, znanja i

e!tine koje su poznate strunjacima koji se bae decom, te mo*emo da su$eri!emo kako da senajbolje pripremite.Ispitivanje grafomotorike

7edan od uobiajeni( zadataka je da dete ne!to nacrta. /no !to se eidentira je nain na kojidete dr*i oloku, sadr*aj crte*a, ruka kojom dete pi!e. re polaska u !kolu, $rafomotorika trebada je dooljno zrela da dete mo*e da uradi zadatke u kojima treba da nacrta jednostane oblike,poe*e crtice, precrta zadati tip linije. Neki od zadataka mo*e biti da dete precrta odreeni oblikprema zadatom modelu. /im delom testiranja se proeraa praktino, da li je ruka spremna zapisanje, kaka je preciznost te ruke i na kraju, !ta dete bira da njome nacrta ukoliko mu se da ta

opcija, !to neretko mo*e biti korisna informacija.

Poznavanje brojeva

re polaska u !kolu se oekuje da bi dete trebalo da zna da broji do dadeset, kao i da uparibrojee sa koliinom. 6o znai da, ako detetu poka*ete crte* sa balona, dete ume da ka*e da sena slici nalazi sedam balona. ete treba da zna da od$oori na pitanje koliko ima $odina, kolikoe imati sledee $odine, a koliko je imalo pro!le $odine. no$a deca dolaze &spremna' u !kolu,sa e nauenim i nekim operacijama -sabiranje i oduzimanje1. eutim, nema potrebe daforsirate dete da tako ne!to naui ukoliko ono samo ne pokazuje afiniteta -!to treba podr*ati1.akako e nauiti raunske operacije u !koli.

Renik/aj deo je jako bitan za pisanje i itanje. :jedno, ukoliko na oom delu a!e dete ne pokazuje

dobre rezultate, treba da znate da je potrebno da se !to pre obratite lo$opedu. Naime, ispituje seda li dete zna da ka*e kojim sloom poinje odreena re, a kojim se zar!aa. ete treba da znada se re &rata' sastoji od $lasoa 5r5a5t5a -!to se nazia jo! i $lasonom analizom i od elikeje a*nosti za usajanje e!tine pisanja1, ili da zna da od $lasoa p5a5s, sastai re 4 -sinteza,!to je, mo*ete pretpostaiti, neop(odno za itanje1. rati se nain na koji dete $oori -koliko suop!irne reenice; da li su prila$oene kontekstu u kojem se dete nalazi, koliko su bo$atedetaljima, da li su $ramatiki korektne1. Na taj nain se stie slika o $oorno5jezikom statusudeteta. 6akoe, postoje i zadaci koji za(teaju prepoznaanje pojmoa, odnosno imenoanjepredmeta prikazani( na slikama. Nekada se detetu mo*e ponuditi pria u slikama koju on trebada sojim reima prepria.nala*enje, upotreba sakodneni( pojmoa, mi!ljenje

%spitia e sakako uspeti da 'potkai< i pitanja koja se tiu snala*enja u sakodnenimsituacijama+ koji su dani u nedelji, koji dan je posle srede, kako znamo koje je $odi!nje doba, !taradimo kada pada ki!a, kako se oblaimo kada je napolju toplo, i slino. #esto se pitanja kojapsi(olo$ ili peda$o$ odnose na predmete koje deca iaju. ete bi trebalo da zna da se orijenti!e


4/4

kako u odnosu na sebe tako i u odnosu na predmete u prostoru, odnosno da zna !ta je $ore, dole,pored, ispred, iza.. ete treba da mo*e da uporedi da objekta po tome !ta je ee i manje, du*eili krae, i!e ili ni*e i slino. Neki zadaci mo$u ukljuiati sortiranje, rasporeianje, uoaanjeredosleda. 6ako na primer, mo*e se tra*iti da dete prepozna i odoji oblike iste eliine ili isteboje, ili najpre eliine a potom i boje.

6okom razliiti( zadataka direktno ili indirektno se ispituje i sposobnost deteta da usmeri, odr*ii preusmeri pa*nju sa zadatka na zadatak.

Kao to vidite, ova pitanja nisu neto na ta se dete moe pripremiti za jedan dan ili

nedeljueutim, ako se na testiranju primete eliki nedostaci, indikoan je poetak rada sapsi(olo$om i lo$opedom. :koliko 3a!e dete tek sledee $odine polazi u !kolu, iskoristite prilikuda se posaetujete sa psi(olo$om i lo$opedom. matrajte to rstom redone kontrole kojapoma*e da se problemi preeniraju ili uoe i tretiraju. omozite som detetu da !to spremnijepoe u !kolu.

test za polazak u 1.razred

Documents