tetrabiblos - k. ptolemej

8/20/2019 Tetrabiblos - K. Ptolemej

1/216


2/216

Kladije Ptolomej

Tetrabiblos

Izdavač:

Astro.Lab

Prevod:

Aleksandar Imširagić

Lektor:Tatjana Imširagić

Tehnički urednik:

Zoran Imširagić

Štampa:

„Todra“ – Beograd

Tiraž:

300 primeraka

Zemun, 2002.

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

133.52929:52 Ptolomej K.

PTOLOMEJTetrabiblos / Klaudije Ptolomej. – Beograd : Astro.Lab, 2002(Beograd : Todra). – XIV, 196 str. : 21 cm

Tiraž 300. - Uvod: str V-XIV. - Napomene i bibliografske reference uz tekst

ISBN 86-902817-2-X

a) Astrologija, b) Ptolomej, Klaudije

(87-165) - „Tetrabiblos“

COBISS-ID97370124


3/216

Predgovor izdanju na srpskom jeziku

Ovo je prvo izdanje ovako značajnog dela iz oblasti astro-logije na srpskom jeziku. I baš kao što je za indijsku astrologiju nesumnjivi „otac astrologije” Parašara - koji je svojim čuve-nim delom „Brihat Parašara Hora Šastra” postavio temelje in-dijske astrologije zasnovane na Sideralnom Zodijaku, tako je zazapadnu astrološku tradiciju i Tropski Zodijak - upravo Tetrabi- blos svojevrsna „astrološka biblija”, na čijim principima je iz-građivana praktično sva astrološka misao od antičkih vreme-na, pa sve do današnjih dana.

Činjenica je da se moderna astrologija danas u mnogo-me razlikuje od one o kojoj je Ptolomej govorio, ali je upravozato ovo knjiga koju bi svaki astrolog neizostavno trebao dapročita, kako bi svoje znanje i iskustvo povezao sa onim izvor-nim, na koje se svi pozivamo - svesno ili nesvesno.

Veoma sam radostan što je ovo delo nakon skoro dve hi-ljade godina konačno prevedeno kod nas i verujem da sobompredstavlja bitan astrološki doprinos u ovom delu Balkana.

Zemun, 2002. Aleksandar Imširagić,

Predsednik Jugoslovenskog Udruženja Astrologa

Tetrabiblos


4/216


5/216

Sadržaj

UVOD v

KNJIGA I

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1

2. Da je znanje astronomskim sredstvima dostižno,i u kojoj meri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2

3. Da je takođe blagodetna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

4. O snazi planeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

5. Dobroćudne i zloćudne planete . . . . . . . . . . . . . .16

6. O muškim i ženskim planetama . . . . . . . . . . . . .177. O dnevnim i noćnim planetama . . . . . . . . . . . . .18

8. O snazi aspekata ka Suncu . . . . . . . . . . . . . . . . .19

9. Snaga fiksnih zvezda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

10. O efektima godišnjih doba i četiri ugla . . . . . . .25

iTetrabiblos


6/216

11. O solsticijalnim, ekvinocijalnim, solidnimi dvotelesnim znacima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27

12. O muškim i ženskim znakovima . . . . . . . . . . . .29

13. O aspektima znakova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

14. O komandujućim i poslušnim znakovima. . . . .32

15. O znakovima koji gledaju jedan drugogi znakovima iste snage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

16. O razdvojenim znakovima . . . . . . . . . . . . . . . . .3317. O kućama nekoliko planeta . . . . . . . . . . . . . . . .33

18. O trigonima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

19. O egzaltacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

20. O dispoziciji terma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

21. Prema Haldejcima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4122. O mestima i stepenovima . . . . . . . . . . . . . . . . .45

23. O licima, kočijama i slično . . . . . . . . . . . . . . . .46

24. O aplikacijama i separacijamai drugim snagama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48

KNJIGA II

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51

2. O karakteristikama stanovnika opštih predela .52

3. O bliskosti između zemalja, tripliciteta i zvezda 55

4. Metod sačinjavanja određenih predikcija . . . . . .69

ii Sadržaj


7/216

5. O istraživanjima zemalja koje trpe uticaj . . . . . .69

6. O vremenu predviđenih događaja . . . . . . . . . . . .707. O klasi onih koji trpe uticaj . . . . . . . . . . . . . . . . .72

8. O kvalitetu predviđenog događaja . . . . . . . . . . .75

9. O bojama eklipsi, kometama i sličnom . . . . . . . .82

10. U pogledu mladog Meseca godine . . . . . . . . . .83

11. O prirodi znakova, deo po deo,i njihovim uticajima na vreme . . . . . . . . . . . . . .86

12. O detaljnom istraživanju vremena . . . . . . . . . .88

13. O značenju atmosferskih znakova . . . . . . . . . . .91

KNJIGA III

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95

2. O stepenu horoskopske tačke . . . . . . . . . . . . . . .99

3. Potpodele nauke o rođenju . . . . . . . . . . . . . . . .101

4. O roditeljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104

5. O braći i sestrama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108

6. O muškarcima i ženama . . . . . . . . . . . . . . . . . .110

7. O blizancima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1118. O nakazama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112

9. O deci koja nisu gajena . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114

10. O dužini života . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117

iiiTetrabiblos


8/216

11. O telesnom obliku i temperamentu . . . . . . . . .131

12. O telesnim povredama i bolestima . . . . . . . . .13513. O kvalitetu duše . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141

14. O bolestima duše . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .154

KNJIGA IV

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .159

2. O materijalnom blagostanju . . . . . . . . . . . . . . .1593. O blagostanju dostojanstva . . . . . . . . . . . . . . . .161

4. O osobinama akcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .163

5. O braku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .167

6. O deci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174

7. O prijateljima i neprijateljima . . . . . . . . . . . . . .1768. Putovanja u inostranstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . .180

9. O svojstvima smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .182

10. O podelama vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187

Zaključak po Parisinusu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195

Zaključak po drugima, uključujući i Kamerariusa 195

iv Sadržaj


9/216

UVOD

I

Još od njegovog vremena, pa sve do duboko u Rene-

sansu, ime Klaudija Ptolomeja beše podjednako uglednou astronomiji, geografiji i astrologiji. „Božanski Ptolo-mej“, tako ga zvahu Hefestion iz Tebe1, što pokazuje da jepoštovanje koje je uživao bilo skoro ravno idolatriji. U ta-kvim okolnostima iznenađujuće je da sve što znamo oPtolomejevoj ličnoj priči mora da se prikupi iz odlomakanjegovih sopstvenih dela, dva komentara u drevnim ru-

kopisima, i kratkih beležaka drugih pisaca, od kojih suneki arapski2.

Rezultat je, kad se prikupi pouzdano a odbaci lažnoi imaginarno, prilično skroman. Verovatno se možemo

vTetrabiblos

1 U delu Catalogus Codicum Astrologicorum Graecorum.2 Izvore je sabrao i komentarisao F. Boll, „Studien uber Claudius Ptolemaus“.


10/216

osloniti na izveštaje da je rođen kao Ptolemais u Egiptu ida je živeo do dobi od 78 godina. On sam nam kaže da je

svoja astronomska zapažanja radio na Aleksandrijskoj pa-raleli, što uverava Bola da je Aleksandrija bila njegovdom, iako postoji i druga tradicija koju je preneo Olimio- dorus iz IV veka, po kojoj je on 40 godina vršio posmatra-nja u Kanopusu, koji se nalazi 25 kilometara istočno odAleksandrije, i da je izgradio zavetne stubove u hramu uKanopusu sa upisanim osnovnim principima svog uče-

nja.Kombinovanjem različitih tradicija sa činjenicom da

je najranije od njegovih zapažanja zabeleženo u Almage- stu napravljeno 127. godine posle Hrista, a najkasnije u151. godini, možemo da zaključimo, nadalje, da je živeopribližno u periodu između 100.-178. god, odnosno u pr-ve tri četvrtine drugog veka naše ere i u vreme careva Tra-

jana, Hadriana, Antoniusa Piusa i Markusa Aureliusa.Detaljan i ne suviše laskav opis Ptolomejevog ličnog

izgleda i navika, ponovo se vezuje za arapsku tradiciju iponavlja se u nekim modernim izdanjima Ptolomejevihradova, ali istraživanje pokazuje da to nije ništa drugo ne-go uobičajena karakterizacija filozofa koju je dao nekigrčki fiziognomist.

Ne može se, u stvari, ništa više saznati o Ptolemejuiz spoljnjih izvora, a njegovi sopstveni radovi sadrže ma-lo biografskog. Saznajemo, međutim, da je zauzeo, gene-ralno, Aristotelovu filozofsku poziciju, iako ga je posebnasklonost za matematiku navela da tu granu nauke mnogoviše poštuje nego biologiji naklonjeni Aristotel.

vi Uvod


11/216

Iako je sam bio veoma sposoban za originalno raz-mišljanje, bio je upoznat sa radom i spisima svojih pret-

hodnika, Menelausom u matematici, Hiparkusom u astro-nomiji, Marinusom iz Tira u geografiji, Didimusom u mu-zici, i Posidonijem u astrološkoj etnologiji i argumentimakojim se astrologija branila. Slobodno je i otovoreno uzi-mao od njih, a imao je dar da sistematizuje materijale sakojima se bavio, što je karakteristika koja posebno dolazido izraza u Tetrabiblusu.

Radovi, stvarni ili lažni, koji se pripisuju Ptolomejusu:

(1) Almagest ili Syntaxis Mathematica, u 13 knjiga - velikitraktat o astronomiji.

(2) „O pojavi fiksnih zvezda i kolekciji predznaka“

(3) „O planetarnoj hipotezi(4) „Tabela vladavina“ - hronološka tabela vladanja

(5) „O muzici“, u tri knjige

(6) Tetrabiblos

(7) De analemmate - opis sfere na planu (koji postoji još sa-mo u prevodu)

(8) Planisphaerium -Planisfera

(9) Optika, u 5 knjiga (njegova autentičnost je pod sum-njom)

(10) Centiloquium - kolekcija astroloških aforizama (gene-ralno se smatra podmetnutim)

viiTetrabiblos


12/216

(11) Geografija

(12) „Gotove (astronomske) tablice(13) „Šema i rukovanje gotovim tablicama,

(14) Kratak traktat koji se bavi teorijom znanja i dušom.

Od ovih knjiga Almagest , Geografija i Tetrabiblos sunajznačanija Ptolomejeva dela i napisna su u poslednjojtrećini njegovog života.

II

Traktakt za koji smo posebno sada zainteresovani,sada se, a i uvek se ranije nazivao Tetrabiblos iliQuadripartitium, ali preciznije bi trebalo: „Matematčki

traktat u četiri knjige“, naslov koji verovatno koristio isam Ptolomej. Ponegde je ova knjiga bila poznata i kao„Predviđanja upućena Sajrusu“3. U svakom slučaju, knji-ga je sistematična obrada astrologije, ali treba se prisetitida su u Ptolomejevo vreme dve reči astronomija i astrologija značile prilično istu stvar. Ono što mi danas podrazu-mevamo pod astrologijom on je zvao „predviđanje krozastronomiju“.

U davno doba i u srednjem veku niko nije smatraoda je nedosledno Ptolomejevom ugledu da kao naučnik

viii Uvod

3 Sajrus je inače nepoznat. Anonimus koji komentariše Tetrabiblos kaže dasu neki ovo ime smatrali izmišljenim, drugi da je Sajrus bio lekar vešt uastrologiji. Nekoliko drugih radova od Ptolomeja - posebno Almagest - nje-mu su posvećeni.


13/216

piše o astrologiji, i stoga je Tretrabiblos prihvaćen bez pi-tanja kao takav. Kasnije, međutim, venčanje astrologije iastronomije dovelo je do shvatanja da su te dve stvari ne-spojive i iz tog razloga je autentičnost rada dovođena u pi-tanje od strane određenih naučnika. U ovom kratkomuvodu nije moguće sprovesti potpunu argumentaciju. Po-stoje međutim, dva razloga, zbog kojih treba odbaciti bilokakve sumnje koje se tiču autorstva knjige. Prvi je da je

do drugog veka naše ere trijumf astrologije bio potpun.Sa nekoliko izuzetaka svako - od cara do najnižeg roba -verovao je u nju I, izdržavši kritku Nove Akademije, astro-logiju je odbranila snažna sekta Stoika. Njen položaj jeojačan prevladavanjem zvezdane i sunčeve religije širomsveta, ato je snažno uticalo i na nauke, kao što su medici-

na, botanika, mineralogija, hemija i etnografija. Nadalje,ovo se nastavilo, generalno, sve do u Renesansu. Regio-montanus, Kopernik, Tiho Brah, Galileo, Kepler i Lajbnicsu bilo sami praktikovali astrologiju ili su je podržavali.Nema stvarno osnova da se sumnja da je da je Ptolomejverovao u astrologiju ili pisao o njoj. Drugi razlog zašto je

Ptolomeja potrebno prihvatiti kao autora Tetrabiblosa je-ste, kao što je Bol naučno pokazao, da je knjiga u svojimopštim filozofskim pogledima, u svom jeziku i svojojastronomiji u potpunosti u skladu sa Ptolomejevim rado-vima čija autentičnost nikad nije dovođena u pitanje. Oviargumenti su suviše dugački da bi se ovde ponavljali.

ixTetrabiblos


14/216

III

Iako Tetrabiblos gotovo da uživa autoritet Biblije me-đu astrološkim piscima hiljadu ili više godina, njen Grčkitekst je štampan svega tri puta, a uopšte nije još od šesna-stog veka. Postoje sledeća izdanja:

1.) Prvo izdanje, koje je izdao Joakim Kamerarius, štam-pao je Froben u Nirnbergu 1535.u kvart-formatu.Osim teksta, sadrži i Kamerariusov Latinski prevodknjiga I-II i delove knjiga III i IV, kao i njegove beleškeo knjigama I-II, Grčki tekst i Latinski prevod od J. Pon-tanusa.

2.) Drugo izdanje, koje je izdao takođe Kamerarius, štam-pao je Joanus Oporinus u formatu velike osmine u Ba-zelu, 1553. Ona sadrži grčki tekst Tetrabiblosa, i latin-ski prevod od Filipa Melanhtona. U prirpemi prvog iz-danja Kamerarius se oslonio na Nirnberški kodeks ukojem se još mogu videti njegova uputstva za štampa-ra. On tvrdi za svoje drugo izdanje da je ispravio mno-ge greške u tekstu i on je stvarno i uspeo da uklonimnoge greške i pogrešno odštampana mesta koja semogu naći u prvom izdanju. Ipak, uprkos pokušaja dase tekst poboljša, drugo izdanje sadrži nekih četrdeset

pogrešno štampanih mesta ili grešaka, od kojih je po-lovina po prvi put uvedena, njegova punktuacija izgle-da vrlo nelogična i daleko je da predstavlja reproduk-ciju tradicije najboljih rukopisa.

3.) Fr. Junktinus je uključio grčki tekst Tetrabiblosa u svoj Speculum astrologiae, od kojih je drugo izdanje publi-

x Uvod


15/216

kovano u dva toma u Lejdenu 1581. Junktinus nije po-kušavao da poboljša već izdat tekst.

Profesor Franc Bol, čije studije Ptolomeja su većmnogo puta citirane, započeo je na novom izdanju Tetra- biblosa pre svoje prerane smrti, 3. Jula, 1924.

Prevodi Tetrabiblosa su brojniji od samih tekstova.Najstariji od njih je Arapska verzija Išaka ben Huneina, izdevetog veka. Posle toga su Platon Tiburtinus, 1138. I Egi-

dius de Tebaldis, sredinom trinaestog veka, napravili La-tinske prevode, što su bili glavni izvori pomoću kojih seZapadna Evropa upoznala sa Tetrabiblosom do vremenaprvog izdanja Grčkog teksta. Štampana izdanja ovih pre-voda - a prvi je izdat 1484 - pojavila su se, i kružila su uobliku rukopisa. Još je važnije što su latinski prevodi na-pravljeni direktno sa grčkog, počevši sa prevodom samog

Kamerariusa, što je štampano i sa njegovim tekstom, ka-ko je već rečeno, i samo za sebe. Prevod Antonius Gogave- koji je prvi put izašao u Luvianu 1543. - nekoliko puta jeobnovljen u drugim mestima, na primer u Padovi 1658, ito je bila verzija koju je koristio Kardanus i išla je uz nje-gov komentar. Prevod Filipa Melanhtona pojavio se1553., kao što smo videli; on je, takođe, izdan kasnijeodvojeno.3 Engleski prevod od Džona Velija je publikovanu 1701 i kao drugo izdanje u 1786, koje, kako kažeAšmand, „niukom slučaju nije očišćeno pogrešaka i neja-snih mesta koje su bile tako svojestvene i njegovim pret-hodnicima“. Zaista, Ptolomeja nije lako precizno prevodi-ti i premda je Velijeva verzija gora nego druge, sve poka-

xiTetrabiblos


16/216

zuju teškoće sa milozvučnim frazama koje ništa ne kazu- ju.

Važnost i popularnost Tetrabiblosa pokazuju brojnikomentari. U davnini, kako možemo da zaključimo iz iz-raza koji se koriste u dostupnim spisima, postojao je velikbroj komentatora. Ime jednog od komentatora, Panhario- sa, i danas je poznato, iako se nezna ni za jedan od njego-vih radova, osim nekoliko citata. Tri traktata sa komenta-

rima Tetrabiblosa koja su uspela da prežive, izdao je Dže-ronim Volf i izdata su sa latinskim prevodima u folio-for-matu u Bazelu 1559. Ovo su:

(1) Anonimni komentar Tetrabiblosa (njegovi komenta-ri u knjizi su brojni i navodi se kao Anonimus) koji ne-ki pripisuju, kako kaže Volf - Proklusu.

(2) Uvod u Tetrabiblos, kome se ime Porfirija pripisuje,iako njegovo autorstvo nipošto nije izvesno

(3) Od veće su važnosti za studiju Tetrabiblosa su Para- fraze, koje se pripisuju Proklusu, ali koje, naravnomožda uopšte nisu njegove. Prvo i jedino izdanje Para- fraza, sa predgovorom Melanhtona, pojavilo se u Ba-

zelu 1554, a standardna latinska verzija, iz koje su naj-manje dva engleska prevoda sačinjena, pripada LeuAlatiusu (Elzevir, Lejden, 1635.)

(4) Osim Parafraza i drevnih komentara, treba pomenutii detaljan komentar Džeronima Kardanusa, koji je publi-kovan u šesnaestom veku.

xii Uvod


17/216

IV

U Evropskim bibliotekama postoje najmanje tride-set pet rukopisa koji sadrže sve ili veće delove Tetrabiblo- sa, osim značajnog broja koji sadrže delimične tekstove iliastrološke tekstove u kojima se Ptolomej citira zajedno sadrugim autorima. Delovi Tetrabiblosa su, takođe, citiraniod strane drugih autora, kao što je Hefestion iz Tebe. Ko-načno, postoji nekoliko rukopisa sa latinskim ili arap-

skim prevodima. Međutim, uprkos ovolikom materijalu,najraniji tekst samog Tetrabiblosa potiče tek iz trinaestogveka. Postoji samo jedan ceo rukopis čak i tog stepena sta-rosti i samo dva ili tri iz četrnaestog veka. Najveći broj po-tiče iz petnaestog ili šesnaestog veka. Obzirom na ovu či-njenicu srećna je okolnost da imamo jedan (ali samo je-dan) rukopis Parafraza koji prethodi svim ovima, pošto je

napisan u desetom veku.Zbunjujući problem povezan sa rukopisima Tetrabi-

blosa tiče se njihovog završetka. U jednoj grupi zaključaku potpunosti nedostaje, i bilo je namerno izostavljen ili jedat kraj identičan sa onim iz Proklusovih Parafraza. Udrugom kraj se pojavljuje i on je značajno duži nego u pr-vom, ali je posve isti u pogledu opšteg sadržaja, i takođe

se nalazi u arapskoj verziji Tetrabiblosa.3

Jedno je izvesno:prvi od ova dva kraja je sumnjivog porekla. Naravno, tone znači da je drugi pravi, pa ako nije originalni završetakknjige mora da je izgubljen tako rano da nedostaje u svimrukopisima. Ovo je situacija koja se neretko javljala udrevnim vremenima, posebno kada je knjiga bila na po-četku u obliku kodeksa, a ne svitka. Ipak, kraj knjige je

xiiiTetrabiblos


18/216

na osnovu jezika kojim je pisan, toliko srodan ptolomeej-vom autentičnom načinu razmišljanja, da nije naročito

verovatno da bi to neko drugi uradio na njemu svojstvennačin.

U konstrukciji teksta koji sledi, osnovna svrha je bi-la da budu uključeni najbolji rukopisi tradicije; vrlo malibroj ispravaka je učinjen, i verovatno da veće ispravke inisu potrebne. Izbor tekstova je napravljen na osnovudrugog izdanja Kamerariusa, jer je do sada bio standard-ni i najprikladniji tekst. Ovaj izbor tekstova, kao i iscrpnestudije o odnosu između rukopisa, delo su Britanca Ro-binsa, koji je pre II svetskog rata objavio na engleskom je-ziku novo izdanje Tetrabiblosa, koje se danas smatra zanajpročišćenije i ono koje je najbliže originalu. No, i po-red toga, ovo delo ne spada u ona najpitkija i na svakommestu najrazumljivija. Ptolomej je bio težak autor čak i u

drevna vremena. Samo postojanje Parafraza i česta kopr-canja anonimnih komentaroma nam to potvrđuju. Ptolo-mej nesunmjivo ispoljava izvestan entuzijazam za ovajpredmet, ali van toga je nemoguće pohvaliti njegov lite-rarni stil ili barem jasnoću njegovog izlaganja. On voli du-gačke, složene rečenice i ima velik broj manirizama, štoga sve ne može učiniti kristalno jasnim, ali uz brojne fu-

snote, koje su u ovom delu apsolutno neminovne, mogu-će je ući u tok razmišljanja i zakonitosti koje je Ptolomejizneo.

xiv Uvod


19/216

Četvorodelni matematički traktat,

ili „TETRABIBLOS“,

Klaudija Ptolomeja


20/216


21/216

KNJIGA I

1. Uvod

Od sredstava predviđanja putem astronomije, o

Sajruse, dva su najvažnija i najvaljanija. Jedan, prvi po re-du1 i efikasnosti, jeste onaj kojim otkrivamo aspekte kre-tanja Sunca, Meseca i zvezda u međusobnom odnosu iprema Zemlji, kako se pojavljuju s vremena na vreme;drugi je onaj u kojem po prirodnom karakteru ovih sa-mih aspekata istražujemo promene koje oni donoseonom što okružuju. Prvu od ovih, koja ima sopstvenu na-

uku i poželjna je sama po sebi, iako ne postiže rezultatekoje daje u kombinaciji sa drugom, izlažemo najbolje štoumemo u odvojenom traktatu2 metodom demonstracije.Sada ćemo obrazložiti drugi i manje samodovoljan metod

1Tetrabiblos

1 Što je astronomija2 Almagestu - drugom velikom Ptolomejevom delu.


22/216

na primereni filozofski način, tako da onaj čiji je cilj isti-na nikada ne poredi njeno učenje sa izvesnošću prve, ne-

pogrešive nauke, jer njoj pripisuje slabost i nepredvidi-vost materijalnih kvaliteta koji se nalaze u pojedinačnimstvarima3, niti da se ustegne od takovog istraživanja koje je moguće, kada je tako očigledno da većina stvari opšteprirode ima svoje uzroke u nebesima koja nas okružuju.Ali, budući da najveći broj ljudi sve što teško razume lakonapada4, a u slučaju dve pomenute discipline tvrdnje pro-

tiv prve samo slepci mogu da izreknu, dok ima varaveosnove za protivljenje drugoj – jer je njena težina delimič-no učinila da misle da je potpuno neshvatljiva, ili je pote-škoća da se prenebregne poznato dovela do omalovažava-nja samog predmeta kao beskorisnog – pokušaćemo daukratko istražimo meru obe mogućnosti i korisnost takveprognostike pre nego što ponudimo detaljnu instrukciju

o predmetu. Prvo u pogledu njene mogućnosti.

2. Da je znanje astronomskim sredstvima dostižno,i u kojoj meri

Vrlo površno razmatranje će svakom učiniti očigled-nim da je izvesna sila koja izlazi iz večne eterske supstan-

2 Knjiga I

3 Ptolomej suprotstavlja, u maniru Aristotela, nepromenjivost nebeskih telai njihova pravilna kretanja, što je moguće saznati i predvideti astronomi-

jom, sa nepromenjivim i nepredvidivim promenama materijalnih objeka-ta sublunarnog regiona.

4 Akademska škola, koju je vodio Karnedes, započeo je najozbiljniji napadprotiv astrologije u antici. Odgovori koje je dao Ptolomej u dva poglavljakoja slede, većinom se izvodi od Stoika Posidoniusa, koji je branio prorica-nje.


23/216

ce5 svuda raspršena i da prožima ceo region oko Zemlje,koji je sav podložan promeni, budući da su od primarnih

sublunarnih elemenata, vatra i vazduh okruženi i menjaju se sledeći kretanja u eteru, a sa svoje strane okružuju imenjaju sve drugo, zemlju i vodu i biljke i životinje u nji-ma. Jer Sunce zajedno sa ambijentom, uvek na neki načinutiče na sve na Zemlji, ne samo u promenama koje prategodišnja doba, donoseći generacije životinja, rađanje bi-ljaka, tokove voda i promene tela - već i dnevnim revolu-

cijama, kojima obezbeđuje toplotu, vlagu, suvoću i hlad-noću pravilnim redosledom i u skladu sa svojim položa- jem u odnosu na zenit. Mesec, takođe, kao nebesko telonajbliže Zemlji, zrači svoj uticaj u velikoj meri na ovoze-maljske stvari, jer većina njih, živih i neživih, njemu subliske i menjaju se u njegovoj blizini; reke rastu i smanju- ju svoje tokove u odnosu na njegovu svetlost, mora rastu

i opadaju u vidu plime i oseke, kako on raste i opada, abiljke i životinje u celini i delimično rastu i skupljaju se sanjim. Štaviše, prolasci fiksnih zvezda i planeta kroz nebočesto označavaju vrelo, vetrovito i snegovito stanje vazdu-ha, a ovozemaljske stvari od toga trpe odgovarajući uticaj.Zatim, takođe, njihovi uzajamni aspekti, susretanje i me-šanje njihovih uticaja koje šire, donose mnoge kompliko-vane promene. Pa, iako Sunčeva sila prevladava u opštemredu kvaliteta, druga nebeska tela dodaju ili suprotsta-vljaju njemu svoju silu u nekom određenom detalju; Me-sec očiglednije i neprekidno, kada je na primer uštap6, u

3Tetrabiblos

5 Eter, ili peti elemenat, u kontrastu sa uobičajena četiri. Ovo je Aristotelovadoktrina.

6 Mlad Mesec, tj. konjunkcija Sunca I Meseca


24/216

svojoj četvrti, ili kad je pun, a zvezde u većim intervali-ma i nejasnije, u svojim pojavljivanjima, pomračenjima i

prilaženjima7. Ako je to tako, svako će nužno zaključitida se stvari, već ionako komplikovane, na neki način na-laze pod uticajem kretanja nebeskih tela, baš kao što seklijanje i zrenje semena nužno oblikuju i podvrgavajuodgovarajućem kvalitetu nebesa u određeno vreme. Pa-žljiviji zemljoradnici i stočari zaista nagađaju, na osnovuvetrova koji prevladavaju u vreme oplodnje i sejanja se-

mena, kvalitet žetve koji će rezultirati; i u principu vidi-mo da se važnije posledice koje označavaju očiglednijekonfiguracije Sunca, Meseca i zvezda znaju unapred i točak i od strane onih koji istražuju nenaučnim sredstvi-ma, već samo opažanjem. One pojave koje su posledicavećih sila i jednostavnijeg prirodnog reda, kao što su va-rijacije godišnjih doba i vetrova, shvataju i ljudi vrlo siro-

mašnog znanja, pa čak i neke životinje - jer je Sunce uprincipu odgovorno za ove fenomene. Stvari ne tako op-šte prirode, međutim, shvataju oni koji su iz nužde navi-kli da opažaju, kao, na primer, mornari, koji poznajuspecijalne znake oluja i vetrova, koji se javljaju periodič-no na osnovu aspekata Meseca i fiksnih zvezda u odno-su na Sunce. Pa ipak, budući da usled svog neznanja ne

mogu da precizno znaju vreme i mesta ovih pojava, nitiperiodična kretanja planeta, koja značajno doprinoseovom efektu, dešava se da često greše. Ako, dakle, zna-mo tačno kretanje svih zvezda, Sunca i Meseca, tako da

4 Knjiga I

7 Pod „zvezdama“u ovom odlomku Ptolomej misli pre svega na planete, prenego na fiksne zvezde. Njihove „pojave“ i „okultacije“ su njihovi heliačkiizlasci i zalasci.


25/216

ni mesto ni vreme nijedne od ovih konfiguracija ne bežinašoj pažnji, i ako u principu razlikujemo njihovu priro-

du kao rezultat prethodnih upornih studija, čak iako nerazlikujemo njihove suštinske, već samo njihove potenci- jalno efikasne osobine, kao što su Sunčeva toplina i Me-sečeva vlaga, i tako dalje i sa ostalima; i ako smo u stanjuda odredimo, s obzirom na ove podatke i naučno i uspe-šnim nagađanjem, jasan znak osobine koja rezultira izkombinacije svih faktora – šta je to što nas sprečava da

budemo u stanju da kažemo u svakoj datoj prilici o ka-rakteristikama vazduha iz odnosa fenomena u određenovreme: na primer, da li će biti toplije ili vlažnije? Zaštopoznavalac ne bi mogao, takođe, u odnosu na čoveka pojedinca, opaziti opštu osobinu njegovog temperamentaiz ambijenta u vreme njegovog rođenja, kao na primerda je takvog i takvog tela i takve i takve duše, i da pred-

vidi pojedinačne događaje, korišćenjem činjenice da jetakav i takav ambijent usklađen sa takvim i takvim tem-peramentom i da je pogodan za prosperitet, dok druginije toliko usklađen i vodi ka povredi? Dovoljno je tolikoreći; jer mogućnost takve spoznaje može da se razume izovih i sličnih argumenata.

Sledeća razmatranja mogu da nas dovedu do razu-mevanja da je kritikovanje nauke na osnovu pretposta-vljene nemogućnosti moguće, ali nezasluženo. Pre svega,greške onih koji nisu precizno upućeni u ovu praksu, anjih je mnogo, kao što se i može očekivati kad je u pita-nju važna i mnogostrana veština, dovele su do uverenjada su istinita predviđanja rezultat slučajnosti, što nije tač-

5Tetrabiblos


26/216

no. Jer je takva stvar pitanje nesposobnosti, a ne nauke,onih koji je praktikuju. Drugo, većina, radi sticanja kori-

sti, tvrde kako je neka druga nauka dostojna poverenja uime prve8, i zavaravaju svetinu, jer su čuveni po tome štomogu da proreknu mnoge stvari, čak i takve koje se nor-malno ne mogu znati unapred i time misaonima daju pri-liku da donesu podjednako neodgovarajući sud o prirod-nim područjima proricanja. Nije to zasluženo. Ista jestvar sa filozofijom – ne treba da je ukinemo jer postoje

očito bitange koje pretenduju na nju. Pa ipak, jasno je dačak i kad pristupamo astrologiji na najnaučniji način i unajlegitimnijem duhu, možemo često da pogrešimo, ni iz jednog pomenutog razloga, već usled same prirode stvarii sopstvene slabosti u poređenju sa veličinom svoje profe-sije. Jer, uopšteno gledano, osim činjenice da se svaka na-uka bavi osobinama sopstvenog predmeta i pri tom deli-

mično nagađa o stvarima, i nije apsolutno afirmativna,posebno takva koja se sastoji od mnogih različitih eleme-nata, jednako je tako istinito da drevne konfiguracije pla-neta, na osnovu kojih našim vlastitim danima pripisuje-mo slične efekte koje su naši stari pripisivali svojima, mo-gu biti više ili manje slične modernim aspektima, a to, ta-kođe, u dugim intervalima, ali ne i identične, budući da

se egzaktan povratak svih nebeskih tela i Zemlje u iste po-

6 Knjiga I

8 Kardanus daje brojne primere, među njima i o geomanticima, onima kojprave detaljna predviđanja na osnovu puke činjenice da je čovek rođen od-ređenog dana u nedelji, da je mesec na nebu ovakav ili onakav, određenogmeseca u godini, kao i o onima koji predviđaju računanjem brojčanih ekvi-valenata u imenu čoveka i tako dalje. Platon takođe daje primedbu o bez-vrednosti tih pretendanata na filozofiju u svojoj Republici.


27/216

ložaje9, osim ako ne verujemo u „šuplje“ stavove njegovesposobnosti da shvati i spozna neshvatljivo – ili uopšte ne

dešava, ili u najmanju ruku ne u periodu vremena koje pa-da unutar iskustva čoveka. Iz tog razloga, predviđanja suponekad netačna, usled nepodudaranja primera na koji-ma se zasnivaju. Što se tiče istraživanja atmosferskih feno-mena, ovo bi bila jedina poteškoća, budući da se nijedanuzrok osim kretanja nebeskih tela ne uzima u obzir. Ali, uistraživanju koje se u principu tiče natusa i individualnih

temperamenata, moguće je videti da postoje okolnosti odne manje važnosti i nikako beznačajnog karaktera, kojezajedno uzrokuju posebne osobine onih koji su rođeni.Jer, razlika u semenu vrši veoma veliki uticaj na posebnecrte roda; usled toga, ako su ambijent i horizont isti, sva-ko seme prevladava i uglavnom izražava svoju sopstvenuformu – na primer, čovek, konj, i tako dalje; a mesta rođe-

nja donose ne malu varijaciju u konačnom rezultatu. Jerako je seme generički jednako, ljudsko na primer, i usloviambijenta isti, oni koji su rođeni razlikuju se mnogo, i te-lom i dušom, u zavisnosti od razlika zemalja10. Uz to, pod

7Tetrabiblos

9 „Stoici kažu da planete, koje se vraćaju na isto mesto i po longitudi i po la-titudi koje su zauzimale kada se Univerzum po prvi put pojavio, u fiksnimperiodima vremena donose konfiguraciju uništenja stvari, i da se Univer-zum ponovo i ponovo vraća u ista stanja, i da kako se zvezde ponovo kre-

ću na isti način - sve što se jednom već desilo u prethodnom periodu – tač-no tako i ponavlja. Sokrat, kažu, i Platon - ponovo će postojati, i svaki po-

jedini čovek, sa istim prijateljima i zemljacima; iste stvari će im se dešava-ti, imaće istu sreću i baviće se istim stvarima… „ itd. (Nemesius, De naturahominis).

10 U prva tri poglavlja Druge knjige Tetrabiblosa, Ptolomej objašnjava astro-lošku etnologiju, a u desetom poglavlju Četvrte knjige on naglašava da od-ređeni opšti uslovi kao što su nacionalnost ili starost, imaju glavnu ulogumeđu mnogim detaljima.


28/216

uslovom da su svi malo pre rečeni uslovi jednaki, vaspita-nje i običaji doprinose određenom načinu na koji se životživi. Ukoliko se svaka od ovih stvari istraži, zajedno sauzrocima koji se izvode iz ambijenta, iako se smatra daovo potonje ima najveći uticaj (jer je ambijent jedan oduzroka da su stvari takve kakve jesu, ali one nemaju nika-kav povratni uticaj na ambijent), one mogu da uzrokujumnoge poteškoće onima koji veruju da prognostika u ta-

kvim slučajevima može sve razumeti, pa čak i stvari kojenisu u potpunosti u njenoj jurisdikciji, iz samog kretanjanebeskih tela.

Budući da je to tako, neće biti prikladno da se odba-ce sva proricanja ove vrste jer su ponekad pogrešna, kaošto ne diskreditujemo veštinu kormilara zbog grešaka ko-

je učini; ali kada su tvrdnje velike, kao i kad su božanske,treba da budemo sretni sa onim što je moguće i da prihva-timo to kao dovoljno. Niti bi trebalo slepo i u uobičaje-nom maniru zahtevati sve od ove veštine, već se pridruži-ti poštovanju njene lepote, čak i u situacijama kada nemože da obezbedi potpun odgovor. I kao što ne nalazimo

grešku u lekarima, kada pregledaju osobu i govore i o sa-moj bolesti i pacijentovoj urođenoj neprilagodljivosti, ta-ko i u ovom slučaju ne treba da prebacujemo astrolozimašto koriste kao osnovu za izračunavanje nacionalnost, ze-mlju i vaspitanje, ili bilo koje druge već postojeće spored-ne osobine.

8 Knjiga I


29/216

3. Da je takođe blagodetna

Na pomalo sažet način je pokazano da je prognosti-ka astronomskim sredstvima moguća, i da ne može ićidalje od onog što se dešava u ambijentu i posledica kojeza čoveka imaju takvi uzroci – to jest, bavi se originalnimi prirođenim svojstvima i aktivnostima duše i tela, njiho-vim povremenim bolestima, njihovom dugotrajnom ilikratkotrajnom izdržljivošću i, pored toga, svim spoljnim

okolnostima koje imaju smer i prirodnu vezu sa prvobit-nim darovima prirode, kao što su imetak i brak u slučajutela i čast i dostojanstvo duše, i, konačno, šta im se deša-va s vremena na vreme. Preostali deo našeg projekta bićeda ukratko istražimo njenu korisnost, prvo određujućikako i s kojim ciljem na umu treba da uzmemo značenjereči korisnost . Jer ako gledamo na dobro duše, šta je pri-

kladnije za blagostanje, prijatnosti i opšte zadovoljstvo odove vrste predviđanja kojom stičemo pun uvid u stvariljudske i božanske? A kada pogledamo na dobro tela, ta-kvo znanje, bolje nego išta drugo, primetiće ono što jeprikladno i korisno za sposobnosti svakog temperamen-ta. Ali, ako ne doprinosi sticanju bogatstva, slave i slič-nog, isto možemo reći i za celokupnu filozofiju, jer nam

ne obezbeđuje ništa od ovih stvari koliko su njene moći upitanju. Ne treba, međutim, iz tog razloga da kudimo ni-ti filozofiju niti ovo umeće, ne uzimajući u obzir njene ve-će koristi.

Pri opštem istraživanju, izgledaće da oni koji nalazegrešku u beskorisnosti prognostike nemaju poštovanja za

9Tetrabiblos


30/216

najvažnije stvari, već samo za ovo – da je predznanje ostvarima koje će se desiti u svakom slučaju suvišno; ovo,

takođe, potpuno bez rezerve i bez razlike. Jer, pre svega,treba da uzmemo u obzir da je, čak i sa događajima kojiće se nužno desiti, njihova neočekivanost veoma sklonada uzrokuje preteranu paniku ili delirantnu radost, doknam predznanje smiruje dušu iskustvom udaljenih doga-đaja kao da su sada prisutni, i priprema nas da ih pozdra-vimo smirenošću i postojanošću, šta god da se desi. Dru-

gi razlog je što ne treba da verujemo da se odvojeni doga-đaji dešavaju čovečanstvu kao rezultat nebeskog uzroka,kao da su prvobitno predviđeni za svaku osobu nekomneporecivom božanskom komandom i predestinirani dase dese nužno, bez mogućnosti bilo kog drugog uzrokada ih izmeni. Pre je istina da se kretanje nebeskih tela, bu-dimo sigurni, dešava u skladu sa božanskom, neprome-

njivom sudbinom, dok su promene ovozemaljskih stvaripodvrgnute prirodnoj i izmenjivoj sudbini, a pri iscrtava-nju njenih prvih uzroka iz gore pomenutih, sudbinomupravlja slučajnost i prirodni redosled. Štaviše, neke sestvari dešavaju čovečanstvu kroz opštije okolnosti, a nekao rezultat vlastitih prirodnih sklonosti individue – naprimer, kada ljudi u velkom broju izginu u požaru iliusled kuge ili kataklizmi, kroz monstruozne i neizbežnepromene u ambijentu, jer se manji uzrok uvek podvrgavavećem11 i jačem; druge pojave, međutim, slažu se vlasti-

10 Knjiga I

11 „Posebno uvek podpada pod opšte“. Ptolomej jasno razlikuje univerzalnu iposebnu ili genetlialošku astrologiju. Prva se bavi astrološkim uticajimakoji deluju na čitavo čovečanstvo ili čitave zemlje ili rase ljudi, i njome sebave Knjige I-II; ova druga se bavi horoskopima pojedinaca, i predmet jeKnjiga III-IV.


31/216

tim temperamentom pojedinca kroz manje i neočekivaneantipatije ambijenta. I ako se ovo razlikovanje ustanovi,

jasno je da i opšti i posebni događaji zavise od prvog uzro-ka, kojem se ne može odupreti i koji je moćniji nego bilošta što mu se protivi, i mora da se u svakom slučaju desi;suprotno tome, događaji koji nisu takvog karaktera, onikojima su svojstvene rezistentne sile, lako se izbegavaju,dok oni koji nisu slede primarne prirodne uzroke, budi-mo sigurni u to - ali je ovo usled neznanja, a ne usled nu-

žnosti svemoguće sile. Moguće je primetiti da se ova istastvar dešava u bukvalno svim događajima koji imaju pri-rodne uzroke. Jer čak i kamenje, biljke i životinje, a tako-đe i rane, nezgodni događaji i bolesti – neki su takve pri-rode kao da su se nužno desili, a drugi se dešavaju samoako im se ništa ne suprotstavlja. Zbog toga treba verovatida fizički filozofi predviđaju ono što će se desiti ljudima

sa predznanjem ovakvog karaktera i da neće pristupitisvom zadatku pod lažnim utiscima; jer su izvesne stvari,usled njihovih brojnih i moćnih delotvornih uzroka, neiz-bežne, a druge se iz suprotnog razloga mogu izbeći. Slič-no tome, oni lekari koji mogu da prepoznaju bolesti znaju unapred one koje su fatalne i one koje dopuštaju po-moć. U slučaju događaja koji se mogu modifikovati, mo-

ramo uzeti u obzir ono što nam astrolog govori, kada, naprimer, kaže da takvom i takvom temperamentu, sa ta-kvim i takvim karakterom ambijenta, ako se fundamen-talne proporcije povećaju ili smanje, takvi i takvi uticajiće proisteći. Slično tome, moramo verovati lekaru, kadakaže da će se ova rana proširiti ili uzrokovati truljenje,kao i rudaru, na primer, da magnet privlači gvožđe. Baš

11Tetrabiblos


32/216

kao i u ovim slučajevima, ako se ostave sebi usled nezna-nja suprotstavljenih sila, one će se razviti kako ih prvobit-

na priroda tera, dok se rana neće proširiti niti truliti, akoprimi preventivni tretman, niti će magnet privući gvožđeako se istrlja belim lukom. I same ove odvraćajuće meretakođe imaju svoju rezistentnu silu prirodno i sudbinom.Tako i u drugim slučajevima - ako se buduća dešavanja lju-dima nisu poznata, ili ako su poznata a lekovita pomaga-la se ne primene, oni će na svaki način slediti tok primar-

ne prirode; ali ako se unapred prepoznaju i lekovita po-magala primene, ponovo i sasvim u skladu sa prirodom isudbinom, oni se ili neće desiti uopšte ili će biti manje že-stoki. I u principu, budući da je takva moć ista, bez obzi-ra da li se primeni na stvari koje se smatraju univerzal-nim ili opštim ili posebnim, pitamo se zašto svi veruju uefikasnost predviđanja kad su u pitanju univerzalne stva-

ri, i u njegovu korisnost pri zaštiti ličnih interesa (jer ve-ćina ljudi priznaje da ima predznanje o godišnjim dobi-ma, o značaju konstelacija, i o fazama Meseca, i valjanopromisle kako da se u skladu s tim zaštite, uvek nabavlja- jući sredstva za hlađenje leti i sredstva za toplotu protiv zi-me, i u principu pripremaju svoje vlastite prirode sa na-merom da ih prilagode; nadalje, da bi osigurali bezbed-nost plovidbe u svim godišnjim dobima, oni posmatraju

značenje fiksnih zvezda; kad je u pitanju gajenje i setva,uzimaju u obzir aspekte Mesečevog svetla kada je pun, iniko nikad ne kudi takve prakse niti kao nemoguće nitibeskorisne); ali, s druge strane, kada su pitanju posebnestvari i one koje zavise od mešavine drugih kvaliteta –kao što su predviđanja, u manjoj ili većoj meri, hladnoće

12 Knjiga I


33/216

ili vrućine, i individualnog temperamenta – neki ljudi ve-ruju da takvo znanje niti je još moguće niti da se mogu

preduzeti mere predostrožnosti u većini slučajeva. Paipak, budući da je očito da ćemo, ako se desi da se rashla-dimo u vreme velike vrućine, manje patiti od nje, sličnemere mogu se pokazati efikasnim protiv određenih silakoje povećavaju neki određeni temperament do nesra-zmerne veličine vrućine. Uzrok ove greške je nerazume-vanje i nefamilijarnost sa posebnom prognostikom, raz-

log koji u najvećem broju drugih situacija donosi neveri-cu. A budući da najvećim delom sposobnost rezistencijenije udružena sa prognostikom, jer je tako savršena dis-pozicija retka, i budući da sila prirode ide svojim putembez prepreka kada se razmatraju primarne prirode, došlose do mišljenja da su svi budući događaji nužni i neizbe-žni.

Ali, mislim, baš kao i u slučaju prognostike, čak iako nije u potpunosti nepogrešiva, u najmanju ruku nje-ne mogućnosti su se pokazale vrednima najvišeg pošto-vanja, a to je slučaj i sa praksom odbrane; čak i ako nedaje lek za sve, njen autoritet u nekim slučajevima, koli-ko god redak i nevažan, treba da se prihvati kao dobro-došao i pohvali i poštuje kao koristan u nimalo običnom

smislu.Prepoznajući da stvari očito tako stoje, oni koji su

najnapredniji u ovoj sposobnosti umeća, Egipćani, potpu-no su ujedinili medicinu sa astronomskim predviđanjem.Jer, nikad ne bi osmislili izvesna sredstva uklanjanja, iliizbegavanja, ili lečenja univerzalnih i posebnih stanja ko-

13Tetrabiblos


34/216

ja se dešavaju ili su prisutna usled ambijenta, da su imaliideju da se budućnost ne može pokrenuti i promeniti. Alikako stvari već stoje, oni sposobnost odupiranja stavljajuna drugo mesto, prirodnim redosledom odmah iza odre-đenja sudbine, i povezali su čvrsto sa mogućnošću prog-nostike njenu korisnost i dobrohotnu sposobnost, krozono što zovu svojim jatromatematičkim sistemima (medi-cinska astrologija), da bi putem astronomije mogli da us-

peju u proučavanju osobina temperamenta koje leže uosnovi, događaja koji će se desiti u budućnosti usled am-bijenta i njihovih posebnih uzroka, na osnovu shvatanjada bez ovog znanja sve mere pomoći nužno većim delomneće biti delotvorne, jer iste nisu prikladne za sva tela ilibolesti. S druge strane, sredstvima medicine, kroz svojeznanje o onom što je ispravno, prikladno ili neprikladno

u svakom slučaju, oni nastavljaju, koliko je to moguće, dapreduzimaju mere predostrožnosti protiv predstojećihbolesti i da prepišu nepogrešiv tretman za postojeću bo-lest.

Neka to bude, u ovoj tački, naš sažet i preliminaranprikaz. Sada ćemo sprovesti našu diskusiju na načinuvodnika12, započevši sa karakterom svakog od nebeskihtela u odnosu na njihovu aktivnu snagu, u skladu sa fizič-kim zapažanjima njima pripisanim od naših starih, a naprvom mestu snage planeta, Sunca i Meseca.

14 Knjiga I

12 „Uvodinici“ ili sistematični elementarni traktati, su uobičajena literarnaforma u antici.


35/216

4. O snazi planeta

Aktivna snaga suštinske prirode Sunca je da isijavatoplinu i da do izvesne mere suši13. Ovo se lakše vidi u slu-čaju Sunca nego bilo kog drugog nebeskog tela, usled nje-gove veličine i očiglednih promena godišnjih doba, jer štose više približava zenitu, to na nas jače utiče na ovaj na-čin. Veći deo snage Meseca se sastoji u vlaženju, očitousled toga što je blizu Zemlje i usled vlažnih isparenja14 iz

njega. Njegova akcija je upravo ta da najvećim delomomekšava i uzrokuje truljenje u telima, ali delimično delii snagu grejanja, usled svetla koje prima od Sunca. Satur-nova15 osobina je uglavnom da hladi i umereno da isušu- je, budući da je najudaljeniji16 i od toplote Sunca i od vla-žnih isparenja oko Zemlje. I u slučaju Saturna i drugihplaneta, takođe, postoje sile koje se pojavljuju kroz opaža-

nje njihovih aspekata prema Suncu i Mesecu, jer se nekeod njih pojavljuju da bi izmenile stanja u ambijentu na je-dan način, a neke na drugi, povećanjem ili umanjenjem.

Priroda Marsa je uglavnom da isušuje i sagoreva, uskladu sa njegovom žestokom bojom i usled blizine Sun-ca, jer Sunčeva sfera leži tik ispod njega.

15Tetrabiblos

13 U ovom poglavlju Ptolomej koristi četiri aristotelianskih principa, vruće,hladno, vlažni i suvo.

14 Postojalo je učenje još u vreme Talesa da vlaga koja isparava iz zemlje hra-ni nebeska tela.

15 Ptolomej obično kaže „zvezda Saturn, „zvezda Jupiter“, itd. a ređe samo„Saturn“, „Jupiter“, i slično, u obliku govora koji ima tendenciju da iden-tifikuje planetu i božanstvo čije ime nosi.

16 Red nebeskih tela po Ptolomeju jeste haldejski, odnosno – Saturn, Jupiter,Mars, Sunce, Venera, Merkur, Mesec.


36/216

Jupiter ima umerenu aktivnu snagu, jer se njegovokretanje dešava između hladećeg uticaja Saturna i sagore-vajuće snage Marsa. On i greje i vlaži; i budući da je nje-gova grejuća snaga veća usled sfera koje leže u osnovi, onstvara oplođujuće vetrove.

Venera ima iste snage i blagu prirodu kao i Jupiter,ali deluje na suprotan način; jer je ona greje umerenousled njene blizine Suncu, ali pretežno vlaži, kao Mesec,

usled količine njenog vlastitog svetla i usled toga što pri-ma isparenja iz vlažne atmosfere koja okružuje Zemlju.

Za Merkur se u principu može reći da povremenoisušuje i upija vlagu, jer nikad nije daleko udaljen u longi-tudi od vreline Sunca; a opet vlaži, jer je tik iznad sfereMeseca, koji je najbliži Zemlji, i brzo se menja idući od

jednog do drugog, kao da je podstaknut brzinom svogkretanja u blizini samog Sunca.

5. Dobroćudne i zloćudne planete

Usled prethodnih razmatranja, budući da su dva od

četiri duševna raspoloženja plodna i aktivna: vrelo i vla- žno (jer sve se stvari spajaju i pomoću njih povećavaju), adva su destruktivna i pasivna: suvo i hladno, kroz koje sesve stvari, ponovo, razdvajaju i uništavaju – naši stari suprihvatili dve planete, Jupiter i Veneru, zajedno sa Mese-com, kao dobroćudne, usled njihove blage prirode i zato

16 Knjiga I


37/216

što obiluju toplinom i vlagom, a Saturn i Mars kao plane-te koje proizvode efekte suprotne prirode, jedan usledsvoje preterane hladnoće, a drugi usled svoje preteranesuvoće. Sunce i Merkur, međutim, smatrali su oni, pose-duju obe snage, jer imaju zajedničku prirodu da udružu- ju svoje uticaje sa onima drugih planeta, sa kojima god dase povežu.

6. O muškim i ženskim planetama

Ponovo, budući da postoje dve primarne vrste priro-de, muška i ženska, a od sila već pomenutih vlažna je po-sebno ženska – jer je taj elemenat uglavnom prisutan uvećoj meri u svim ženama, a drugi pre u muškarcima – s

dobrim razlozima nam je gledište preneseno do našegvremena da su Mesec i Venera ženski, jer dele većinomvlagu, a da su Sunce, Saturn, Jupiter i Mars muški, a Mer-kur zajednički oba pola, utoliko što proizvodi suvoću ivlagu podjednako. Kažu takođe da zvezde postaju muškeili ženske u skladu sa svojim aspektima na Sunce, jer zve-zde kad su jutarnje17 i prethode Suncu postaju muške, a

ženske kada su večernje i slede nakon Sunca. Nadalje seovo dešava takođe u skladu sa njihovim položajima u od-

17Tetrabiblos

17 Tj. zvezde koje se nalaze iznad zemlje u vreme izlaska Sunca, kao i večer-njače - zvezde koje se vide nakon zalaska Sunca. Kardanus kaže da svakaplaneta koja je udaljena od Sunca manje od 6 znakova redosledom znako-va je ženska i zapadna; svaka koja je udaljena više od 6 znakova jeste mu-ška i istočna.


38/216

nosu na horizont; jer kada su u položajima od istoka dozenita18, ili ponovo od zapada do donjeg zenita, postaju

muške jer su istočne, ali u druga dva kvadranta, kao za-padne zvezde, postaju ženske.

7. O dnevnim i noćnim19 planetama

Slično tome, budući da su dva najočitija intervalaona koji čine vreme – dan je više muški usled svoje to-pline i aktivne sile, a noć više ženska usled svoje vlagei dara odmora – nastala je tradicija prema kojoj su Me-sec i Venera noćne, a Sunce i Jupiter dnevne planete,dok je Merkur oboje kao i pre, dnevni kada je jutarnjazvezda, a noćni kada je večernja zvezda. Oni su takođepripisali svakom sektoru dve destruktivne zvezde, ne,

međutim, u ovom slučaju po principu sličnih priroda,već upravo suprotno; jer kad su zvezde iste vrste udru-žene sa onima dobrog temperamenta, njihov blago-tvorni uticaj se povećava, ali ako su različite zvezde po-vezane sa destruktivnim, najveći deo njihovih sila kojepovređuju biva slomljen. Tako su pripisali Saturnu, koji je hladan, toplinu dana, a Marsu, koji je suv, vlagu

noći, jer na taj način svaka od njih postiže dobru raz-

18 Knjiga I

18 Kardanus primećuje da neki ne prihvataju ovu tvrdnju, ali smatraju svezvezde od donjeg do gornjeg neba (od 4. do 10. kuće) muškim, a od gor-njeg do donjeg neba (od 10. do 4. kuće) ženskim. Planete takođe mogu dapostanu muške ili ženske kao posledica položaja u muškom ili ženskomznaku

19 Ovo su sektori Sunca i Meseca


39/216

meru dodavanjem primese i postaje pravi član svogsektora, što daje umerenost.

8. O snazi aspekata ka Suncu

Pogledaj sada, slično, u skladu sa njihovim aspekti-ma na Sunce, Mesec i tri planete20, iskustvo rasta i smanji-

vanja njihovih vlastitih snaga. Jer, kroz rast od mladogMeseca do prve četvrtine, Mesec više proizvodi vlagu; usvom prolasku kroz prvu četvrtinu do punoće – toplinu;od punog do poslednje četvrtine – suvoću i od poslednječetvrtine do pomračenja21 – hladnoću. Planete, u istoč-nim aspektima samo, proizvode više vlagu kada rastu dosvoje prve stanice22, toplinu od prve stanice do večernjeg

izlaska, suvoću od večernjeg izlaska do druge stanice,hladnoću od druge stanice do zalaska; i jasno je da, kadasu povezane jedna s drugom proizvode vrlo veliki broj va-rijacija osobina našeg ambijenta, pri čemu odgovarajućasila za svaku najvećim delom opstaje, ali tako što se kvan-titativno menjaju silom zvezda koje sa njom dele konfigu-raciju.

19Tetrabiblos

20 Saturn, Jupiter i Mars21 Tj. mladog Meseca.22 Pod „izlaskom“ misli se na heliački izlazak, a to predstavlja prvi izlazak pla-

nete (ili uopšte zvezde) nakon njenog perioda nevidljivosti usled konjunk-cije sa Suncem. Stanice su tačke u kretanju planeta u kojima izgleda da mi-ruju pre nego što počnu sa retrogradnim kretanjem. Ptolomej je objasniove neparavilnosti kretanja teorijom epiciklusa.


40/216

9. Snaga fiksnih zvezda

Budući da je sledeća po redu za razmatranje prirodafiksnih zvezda, s obzirom na njihove posebne snage, izne-ćemo njihove uočene karaktere u izlaganju nalik onomeo planetama, i na prvom mestu one koje zauzimaju figu-re u samom Zodijaku23.

Zvezde u glavi Ovna, dakle, imaju uticaj sličan sna-

zi Marsa i Saturna, pomešano; one u ustima - kao Merku-rova moć i umereno poput Saturnove; ona u stražnjimnogama su poput Marsa, a one u repu poput Venere.

Od onih u Biku24, zvezde duž linije gde je glava od-sečena imaju prirodu kao Venera, a u izvesnoj meri i po-put Saturna; one u Plejadama su poput Meseca i Jupitera;od zvezda u glavi, ona od Hijada koja je sjajna i pomalo cr-venkasta, zvana Baklja25, ima prirodu kao Mars; drugekao Saturn i umereno kao Merkur; ona na vrhovima ro-gova je poput Marsa.

Od zvezda u Blizancima, one u stopalima dele istikvalitet kao Merkur i, u manjem stepenu, kao Venera;sjajne zvezde u butinama, isto kao Saturn; od dve sjajnezvezde u glavama26, jedna u glavi spreda isto kao Merkur;

20 Knjiga I

23 Doslovno, „oko same ekliptike“. Ispravno govoreći, zodijak je Životinjskikrug, a eklipsa, put Sunca kroz njegovu sredinu, a to je „krug kroz sredi-nu znakova“ ili „kroz sredinu zodijaka“.

24 Bik je predstavljen samo kao glava i prednji deo tela bika koji juriša.25 Misli se na Aldebaran, koji je u to doba bio pridodat Hijadama, što danas

nije slučaj.26 To su Kastor (koji napreduje) i Poluks.


41/216

ona se takođe naziva zvezdom Apolona; ona u glavi kojasledi, isto kao Mars; takođe se naziva zvezdom Herkula.

Od zvezda u Raku, dve u očima proizvode isti efekatkao Merkur i, do manjeg stepena, kao Mars; one u klješti-ma - isti kao Saturn i Merkur. Roj u grudima poput obla-ka naziva se Jasle27 - isti je kao Mars i Mesec; i dve zvezdena drugoj njegovoj strani, koje se nazivaju Magarci - istesu kao Mars i Sunce.

Od onih u Lavu, dva u glavi deluju na isti način kaoSaturn i, u manjem stepenu, kao Mars; tri u grlu, isto kaoSaturn i, do manjeg stepena, kao Merkur; sjajna zvezdana srcu, zvana Regulus - isto kao Mars i Jupiter; one nakuku, kao i sjajna zvezda u repu28, iste su kao Saturn i Ve-nera; one na butinama iste su kao Venera i, u manjem ste-penu, Merkur.

Od zvezda u Devici

29

, one u glavi i jedna na vrhu ju-žnog krila imaju efekat poput Merkurovog i, u manjemstepenu, Marsovog; druge sjajne zvezde krila i one okopojasa su kao Merkur, i u izvesnoj meri kao Venera; sjaj-na zvezda na severnom krilu, koja se zove Vindemiator 30

jeste poput Saturna i Merkura; takozvana Spika, poput je Venere i, u manjem stepenu, kao Mars; one na vrhovimastopala i zadnjem delu31 su kao Merkur i, u manjem stepe-

nu, kao Mars.

21Tetrabiblos

27 Prezepe ili popularnije „košnica“.28 Denebola29 Devica je predstavljena kao krilata žena koja u svojoj levoj ruci nosi snop

žita, a glava joj je ukrašena svetlom zvezdom Spikom.30 Ili Vindemiatriks31 Misli se na zadnji deo odeće


42/216

Od onih u Klještima Škorpiona32, one u samim eks-tremitetima vrše isti uticaj kao Jupiter i Merkur; one u

srednjem delu isti kao Saturn i, u manjoj meri, Mars.Od zvezda u telu Škorpiona, sjajne zvezde na čelu

deluju na isti način kao i Mars i u izvesnom stepenu kaoSaturn; tri su u telu, od kojih je srednja žutosmeđe boje,prilično je sjajna i naziva se Antares, a ista je kao Mars i,u izvesnoj meri, Jupiter; one u zglobovima, iste su kao Sa-

turn i, u izvesnom stepenu, Venera; one u žaoki su poputMerkura i Marsa; i takozvani oblakoliki roj isti je kaoMars i Mesec.

Od zvezda u Strelcu33, one u vrhu njegove strele imaju uticaj poput Marsa i Meseca; one u luku i stisku njego-ve ruke su poput Jupitera i Marsa; roj u njegovom čelu jepoput Sunca i Marsa; one u ogrtaču i leđima su poput Ju-

pitera i, u manjoj meri, Merkura, a one u stopalima - po-put Jupitera i Saturna; četvorougao u repu jeste poput Ve-nere i, u manjem stepenu, Saturna.

Od zvezda u Jarcu34, one u rogovima deluju na istinačin kao Venera i, u izvesnom stepenu, kao Mars; one uustima, kao Saturn i, u izvesnom stepenu, kao Venera;one u stopalima i stomaku su kao Mars i Merkur; i one u

repu, kao Saturn i Jupiter.

22 Knjiga I

32 „Klješta Škorpiona“ je bilo raniji naziv Vage. Kasniji naziv je ušao u opštuupotrebu u prvom veku pre Hrista. Ptolomej koristi oba imena.

33 Predstavljen kao kentaur koji se sprema da odapne strelu; plašt leti iznad iiza njegovih ramena.

34 Predstavljen je kao monstrum sa kozjom glavom, prednjim stopalima i ri-bljim repom.


43/216

Od zvezda u Vodoliji, one u leđima vrše uticaj kaoSaturn i Merkur, zajedno sa onima u levoj ruci i ogrtaču;

one u butinama, kao Merkur u većem stepenu i kao Sa-turn u manjem stepenu; one u struji vode su kao Saturni, u izvesnom stepenu, kao Jupiter.

Od zvezda u Ribama35, one u glavi južne Ribe delujuna isti način kao Merkur i ponešto kao Saturn; one u te-lu, kao Jupiter i Merkur; one u repu i južnoj vrpci kao Sa-turn i, u izvesnoj meri, Merkur; one u telu i kičmi sever-ne Ribe kao Jupiter i, u izvesnom stepenu, Venera; one usevernom delu vrpce su kao Saturn i Jupiter, a sjajna zve-zda na spojnici - kao Mars i, u izvesnoj meri, Merkur.

Od zvezda u konfiguraciji severno od Zodijaka, sjaj-ne zvezde Ursa Minor imaju sličan kvalitet kao i Saturn i,u manjoj meri, Venera; one u Ursa Major , kao Mars; a roj

u Koma Berenices ispod Medvedovog repa - slične su utica- ju Meseca i Venere. Sjajne zvezde u sazvežđu Drako uticaja su poput Saturna, Marsa i Jupitera; one u Kefeju su kaoSaturn i Jupiter; one u Botesu su poput Merkura i Satur-na, a sjajna, žutosmeđa zvezda jeste kao Jupiter i Mars, ato je zvezda zvana Arkturus; zvezda u Koroni Septentriona- lisu36 je kao Venera i Merkur; one u Genikulatoru37 jesu

kao Merkur; one u Liri38

su kao Venera i Merkur, a tako i

23Tetrabiblos

35 Južna Riba (ne sme se zameniti van-zodijačkom konstelacijom Piscis Austra- lis, koja se kasnije pominje) je okrenuta prema Vodoliji. Dve ribe su pred-stavljene kao spojene vrpcom od repa do repa.

36 Sada se zove Korona Borealis - sazvežđe Severne Krune, a misli se na glav-nu zvezdu ovog sazvežđa – Alfeku.

37 Tj. Herkulu.38 Ovde se misli na svetlu zvezdu Vegu.


44/216

one u Signusu. Zvezde u Kasiopeji imaju efekat Saturna i Venere; one u Perseju su kao Jupiter i Saturn, a roj u kori-

ci mača je kao Mars i Merkur. Sjajne zvezde u Aurigi39, sukao Mars i Merkur. One u Ofiokusu su poput Saturna i, uizvesnom stepenu, poput Venere; one u njegovoj zmiji -kao Saturn i Mars. One u Sagiti40 su kao Mars i, u izve-snom stepenu, kao Venera; one u Akvili su kao Mars i Ju-piter; one u Delfinu - kao Saturn i Mars. Sjajne zvezde u Konju41 su kao Mars i Merkur; one u Andromedi, kao Ve-

nera; one u Triangulumu, kao Merkur.Od zvezda u formaciji južno od Zodijaka sjajna zve-

zda u ustima Piscis Australis42 ima uticaj sličan Veneri iMerkuru; one u Cetusu - sličan Saturnu. Od onih u Orionu,zvezde na njegovim ramenima43 slične su Marsu i Merku-ru, a druge svetle zvezde su slične Jupiteru i Saturnu; odzvezda u Eridanusu poslednja sjajna44 ima uticaj kao Jupi-ter, a druge kao Saturn; zvezda u Lepusu45 je kao Saturn iMerkur. Od onih u Psu - druge kao Venera, a sjajna zvezdau ustima46 kao Jupiter i, u manjem stepenu, kao Mars; sjaj-na zvezda Prokon je kao Merkur i, u manjem stepenu, kaoMars. Sjajne zvezde u Hidri47 su kao Saturn i Venera; one

24 Knjiga I

39 Kapela je najsjajnija u ovoj konstelaciji.40 Sazvežđe Strelice41 Pegaz42 Fomalhaut43 Betelgez i Belatriks44 „Poslednja sjajna zvezda“ u Eridanusu je Ahernar .45 Sazvežđe Zeca. Ovo se verovatno odnosi na zvezdu Arneb, koja se danas nalazi

na 21° 23’46 Sirius47 Najsjanija je Alfard.


45/216

u Krateru48 su kao Venera i u manjem stepenu kao Merkur;one u Korvusu su kao Mars i Saturn; sjajne zvezde Arga49

su kao Saturn i Jupiter; od onih u Kentaurusu – one u ljud-skom telu su kao Venera i Merkur, a sjajne zvezde u Lupu- su50 su kao Saturn i, u manjem stepenu, kao Mars; one u Ari su kao Venera i, u manjem stepenu, kao Merkur; sjaj-ne zvezde u Koroni Australis jesu kao Saturn i Merkur.

Takva su, dakle, opažanja efekata samih zvezda ka-kva su sačinili naši preci.

10. O efektima godišnjih doba i četiri ugla

Od četiri godišnja doba - proleća, leta, jeseni i zime- proleće nadmašuje vlagom usled svog širenja nakon što je zima prošla a toplina nastupa; leto vrelinom usled bli-zne Sunca zenitu; jesen suvoćom, jer je vlagu usisalo vre-lo godišnje doba koje je tek prošlo; a zima hladnoćom, jer je Sunce najudaljenije od zenita. Iz tog razloga, nema pri-rodnog početka Zodijaka, jer je to krug, ali oni pretposta-vljaju da je znak koji počinje sa proletnjim ekvinocijem,to jest Ovan51, početna tačka za sve njih, čineći prekomer-

25Tetrabiblos

48 Sazvežđe Pehara49 To su Kanopus i Miaplacidus (ova druga manje poznata zvezda nalazi se danas

na 1° 58’)50 Sazvežđe Vuka.51 U svom Almagestu Ptolomej definiše godinu kao povratak Sunca u tačke

fiksirane ekvinocijima i solsticijima. Znak Ovna, definisan kao 30° kojipočinju sa proletnjim ekvinocijem, je, naravno, vrlo različit od znaka kojise smatra stvarnom konstelacijom. Ovo se uzimalo kao argument protivastrologije, koji je prvi izrazio Origen


46/216

nu vlagu proleća prvim delom Zodijaka kao da je on živostvorenje, a ostala godišnja doba slede, jer u svih stvore-

nja najranije doba52, kao kod proleća, ima veći deo vlage,nežno je i još osetljivo. Drugo doba, sve do cveta mlado-sti, nadmašuje vrelinom kao leto; treće, koje je sada poslemladosti i na rubu je početka propadanja, ima prekomer-ne suvoće, kao jesen; i poslednje, koje se približava nesta- janju, nadmašuje u hladnoći, kao zima.

Slično, takođe, od četiri regiona i ugla horizonta, izkojih potiču vetrovi iz kardinalnih tačaka. Istočni nadma-šuje u suvoći jer, kada je Sunce u tom regionu, šta god da je bilo smočeno noću prvo počinje da bude sušeno; a ve-trovi koji duvaju odatle, koje zovemo uopšteno Apelioti- ma53, bez vlage su i deluju isušujuće. Region na jugu je naj-vreliji usled žestoke vreline sunčevog prolaska kroz zenit iusled toga što ovi prolasci, zbog sklonosti našeg naselje-

nog sveta, teže više prema jugu; a vetrovi koji odatle duvaju i poznati su pod opštim imenom Notus I oni su vreli irazređujući. Region prema zapadu je najvlažniji, jer kada je Sunce tamo, stvari isušene danju prve se vlaže; slično to-me, vetrovi koji duvaju iz ovog dela, koje zovemo opštimimenom Zefirus, sveži su i vlažni. Područje prema severu je najhladnije, jer je za sklonosti našeg naseljenog sveta su-

više udaljen od uzroka toplote koja potiče iz sunčeve kul-minacije, kao što je i onda kada je Sunce u svojoj nižoj kul-

26 Knjiga I

52 Ptolomej ovde nabraja četiri doba čoveka, kao i mnogi pitagorejski aritme-tičari, kada hvale broj 4. Ptolomej kasnije (IV-10) govori o sedam doba, pri-pisujući svaki od njih jednoj od planeta. Aritmetičari su takođe imali seri-

je sedam doba koja su citirali u hvalu broja 7.53 Vetrovi koji duvaju od Sunca.


47/216

minaciji; a vetrovi koji odatle duvaju, opšte poznati podimenom Boreas, hladni su i kondenzujućeg delovanja.

Znanje o ovim činjenicama je korisno i omogućujenam da formiramo potpuni sud o temperaturama u pojedi-načnim instancama. Jer se lako prepoznaje da, zajedno satakvim uslovima kao što su ovi – godišnja doba, vetrovi iliuglovi – postoji podudarna varijacija u potenciji sposobno-sti zvezda i da je u uslovima njima bliskim njihov kvalitet či-stiji i njihova efikasnost jača i to za one koje po prirodi isija-vaju toplotu - u toploti, a one koje vlaže u vlazi, dok pod su-protnim uslovima njegova moć biva iskvarena i oslabljena.Tako su zvezde koje isijavaju toplotu u hladnim periodima ivlažeće zvezde u suvim periodima slabije, a slično i u dru-gim situacijama, već prema kvalitetu stvorenom mešanjem.

11. O solsticijalnim, ekvinocijalnim, solidnim54 i dvotelesnim znacima

Nakon objašnjenja ovih stvari, sledeći predmet kojitreba dodati je prirodni karakter samih zodijačkih znako-va, kako su nam preneseni tradicijom. Jer iako su njihoviopštiji temperamenti analogni godišnjim dobima koja se

dešavaju u njima55, izvesne njihove posebne osobine poti-ču od njihovog srodstva56 sa Suncem, Mesecom i planeta-

27Tetrabiblos

54 Fiksnim znacima.55 Tj, kada je Sunce u ovim znacima.56 Uobičajen je astrološki termin koji označava različite odnose bliskosti koji

se izvode iz položaja znakova ili planeta u odnosu na svemir ili međusob-no, kao na primer, kroz aspekte


48/216

ma, kao što ćemo izneti u onom što sledi, izlažući prvonepomešane sile samih znakova, uzimajući ih i apsolutno

i relativno u odnosu jednih prema drugim.Prvo razlikovanje, dakle, sastoji se u takozvanim solsti-

cijalnim, ekvinocijalnim, solidnim i dvotelesnim znacima.

Jer postoje dva solsticijalna znaka: prvi interval od30° od letnjeg solsticija - znak Raka, i prvi od zimskogsolsticija - Jarac; i oni su dobili svoja imena57 od onog što

se dešava u njima. Jer Sunce se okreće na početku ovihznakova i obrće svoje latitudinalno napredovanje, uzro-kujući leto u Raku i zimu u Jarcu. Dva znaka se nazivajuekvinocijalnim: jedan koji je prvi od proletnjeg ekvinocija - Ovan, i jedan koji započinje sa jesenjim ekvinocijem - Vaga; i oni su takođe dobili ime po onom što se tamo de-šava, jer kad je Sunce na početku ovih znakova, ono čini

noći tačno jednakim danima.Od preostalih osam znakova, četiri se nazivaju solid-

nim, a četiri dvotelesnim. Solidni znakovi, Bik, Lav, Škor-pion i Vodolija su oni koji slede solsticijalne i ekvinocijal-ne znakove; i oni se tako nazivaju jer kada je Sunce u nji-ma vlaga, vrelina, suvoća i hladnoća godišnjih doba kojapočinju u prethodnim znacima utiče na nas jače, ne u

smislu da je klima tada prirodno žešća, već da se mi njojtada privikavamo i iz tog razloga smo osetljiviji na njiho-vu snagu.

28 Knjiga I

57Astronomi ih danas obično nazivaju „solsticijalni“ umesto „tropski“, budu-ći da se „tropski“ generalno odnosi na zemaljske krugove, tropski Rak itropski Jarac.


49/216

Dvotelesni znakovi, Blizanci, Devica, Strelac i Ri-be58, su oni koji slede nakon solidnih znakova, i tako se

nazivaju jer se nalaze između solidnih i solisticijalnih iekvinocijalnih znakova i dele, takoreći, kraj i početak, pri-rodna svojstva dva stanja klime.

12. O muškim i ženskim znakovima

Ponovo, na isti način, oni su pripisali polovini zna-kova mušku i dnevnu prirodu59 i jednakom broju ženskui noćnu. Naizmenični redosled je pripisan njima, jer jedan uvek vezan za noć i njoj blizak, a žensko muškom.Kako je, dakle, Ovan uzet kao početna tačka iz već pome-nutih razloga, i kako muško, slično tome, vlada i zauzimaprvo mesto, budući da je takođe i aktivno uvek superior-nije pasivnom po snazi – znakovi Ovna i Vage se smatraju muškim i dnevnim, a dodatni razlog je i taj što ekvino-cijalni krug iscrtan kroz njih kompletira primarno naj-snažnije kretanje u čitavom univerzumu60. Znakovi kojislede posle njih, kao što smo rekli, idu naizmeničnim re-dom.

29Tetrabiblos

58 Ptolomej ove znakove naziva dvotelesnim, budući da uzima da se oni sasto- je iz dva dela. Blizanci su dva čoveka, Strelac su čovek i konj, Ribe su dveribe, a on još i Devicu stavlja u ovu grupu. U svakom slučaju, ova podelana dvotelesne znakove u potpunosti odgovara pojmu promenljivih znako-va. U stvari, on ove znakove zove Disoma i objašnjava da se termin odnosina dve vrste klime koju ovi periodi nose.

59 Znakovi Zodijaka, kao i planeta, podeljeni su između dva sektora.60 Tj. opšta revolucija neba, koja nosi fiksne zvezde i druga nebeska tela (pre-

ma ptolomejskom i drugim drevnim sistemima).


50/216

Neki, međutim, koriste red muških i ženskih znako-va, pri čemu muški počinju znakom koji izlazi i koji se na-

ziva horoskop61. Jer, baš kao što neki počinju solsticijalneznakove Mesečevim znakom, jer Mesec menja smer brženego ostale planete, tako počinju muške znakove horosko-pom jer je dalje prema istoku; neki koriste naizmenični re-dosled znakova, a drugi deljenjem čitavim kvadrantimaoznačavaju kao jutarnje i muške znake one kvadrante odhoroskopa do zenita i one suprotnog kvadranta od zapada

do nižeg zenita, i kao večernje i ženske druga dva kvadran-ta. Oni su, takođe, pripisali druge opise znakovima, izvede-ne iz njihovih oblika; ukazujem, na primer, na „četvorono-ge“, „zemljane“, „komandujuće“, „plodne“ i slične nazive.Ove smatramo da je suvišno nabrajati, jer su njihov razlogi njihovo značenje direktno izvedeni, a kvalitet koji rezulti-ra iz takvih tvrdnji može da se objasni u vezi sa predviđa-njima gde je to očito korisno.

13. O aspektima znakova.

Familijarni su oni delovi Zodijaka koji se jedan dru-gom nalaze u aspektu62. To su oni koji su u opoziciji, za-

30 Knjiga I

61 Tako su nekada nazivali ascendent.62 Aspekti su geometrijski odnosi između nebeskih tela. Ptolomej ovde prepo-

znaje samo četiri - opoziciju, trigon, kvadrat i sekstil - kao bitne, a „konjuk-ciju“ ne klasifikuje kao aspekat, iako se tretira kao takav u čitavom Tetra- biblosu. Za Keplera se tvrdi da je izumeo nekoliko drugih, zasnovanih nadrugim alikvotnim delovima od 360°, semikvadrat, kvintil, seskvikvadrat,bikvintil, itd. (up. Ašmand, str. 40-41, nn.); ove su koristili moderni astro-lozi, ali Ptolomejske doktrine o ovom i 16. poglavlje su nespojive sa njiho-vom upotrebom. Intervali između tela u pogledu četiri načina ovde pome-nuta mogu se meriti u celim znacima.


51/216

tvarajući dva prava ugla, šest znakova i 180 stepeni; onikoji su u trigonu, zatvaraju jedan i jednu trećinu pravih

uglova, četiri znaka i 120 stepeni; oni za koje se kaže dasu u kvadratu, zatvaraju jedan pravi ugao, tri znaka i 90stepeni i, konačno, oni koji zauzimaju sekstilni položaj,zatvaraju dve trećine pravog ugla, dva znaka i 60 stepeni.

Možemo naučiti iz sledećeg zašto su samo ovi inter-vali uzeti u obzir. Objašnjenje opozicije je odmah jasno, jer uzrokuje da se znakovi sretnu na jednoj pravoj liniji.Ali ako uzmemo dva dela i dva superpartikulara63 najva-žnija u muzici, i ako se delovi jedne polovine i jedne tre-ćine primene na opoziciji, sastavljenu od dva prava ugla,polovina čini kvadrat a trećina sekstil i trigon.Od super-partiklulara, ako se seskvialter i seskvitercijan primenena kvadratni interval od jednog pravog ugla, koji leži me-

đu njima, seskvialter čini razmer kvadrata prema seksti-lu, a seskvitercian od trigona do kvadrata64. Od ovih aspe-kata, trigon i sekstil se nazivaju harmoničnim jer su sa-stavljeni od znakova iste vrste, bilo u celosti ženskih ili ucelosti muških znakova, dok su kvadrat i opozicija dishar-monični jer su sastavljeni od znakova suprotnih vrsta.

31Tetrabiblos

63 Nikomahus iz Gerase u Uvodu u aritmetiku, određuje superpartikular kao„broj koji sadrži unutar sebe celinu broja s kojim se poredi, i još jedan fak-tor uz to. „Dva superpartikulara najvažnija za muziku“ su prva dva u seri-

ji, seskvialter (3/2) i sekvitercian (4/3), koji se podudara sa diapentom i di-atesaronom ponaosob

64 To jest, seskvialter = 3/2 = 900 /600 i seskvitercian = 4/3 = 1200 /900.


52/216

14. O komandujućim i poslušnim znakovima.

Slično tome, imena „komandujući“ i „poslušni“65 seprimenjuju na podele Zodijaka smeštene na jednaku uda-ljenost od istih ekvinocijalnih znakova, koji god da jesu,budući da ascendiraju u jednakim periodima vremena ina jednakim su paralelama. Od ovih, oni u letnjim hemis-ferama66 se zovu „komandujući“, a oni u zimskoj hemis-feri „poslušni“, jer Sunce čini dan dužim od noći kada je

u letnjoj hemisferi, a kraćim zimi.

15. O znakovima koji gledaju jedan drugog i znakovima iste snage

Ponovo oni kažu da delovi koji su jednako udaljeni

od istog tropskog znaka, koji god da je u pitanju – jesu jednake snage67, jer kada Sunce uđe u bilo koji od njih da-ni su jednaki danima, a noći noćima, a dužina njihovihvlastitih časova68 je ista. Za ove se takođe kaže da oba

32 Knjiga I

65 Parovi koji „komanduju“ i „slušaju“ („komandni“ znaci se prvo nabrajaju)su: Bik-Ribe, Blizanci-Vodolija, Rak-Jarac, Lav-Strelac, Devica-Škorpion.Ovan i Vaga se ostavljaju izvan šeme, budući da su ekvinocialni znaci odkojih se počinje. Tako kaže Manilius. Prvobitno razumevanje izgleda da je

bilo da ovi znaci „čuju jedan drugog“, a da je ideja o „poslušnosti“ bila pse-udonaučna elaboracija.

66 U letnjoj hemisferi znaci su Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav i Devica, a Vaga,Škorpion, Strelac, Jarac, Vodolija i Ribe su u zimskoj hemisferi.

67 Ovi parovi su Blizanci-Lav, Bik-Devica, Ovan-Vaga, Ribe-Škorpion i Vodoli- ja-Strelac, a Rak i Jarac nemaju parnjaka.

68 „Njihovi sopstveni časovi“ su „obični“ ili „civilni“ časovi koji su uvek jed-na dvanaestina dana (od izlaska do zalaska Sunca) ili noći (od zalaska doizlaska Sunca). Naravno, oni su jednaki ako su dani i noći jednaki.


53/216

„opažaju“ jedan drugog iz navedenih razloga, i zato štosvaki član para nastaje iz istog dela horizonta i zalazi uistom delu.

16. O razdvojenim znakovima

„Razdvojeni“ i „strani“ su imena koja se primenjuju

na one podeoke Zodijaka koji nemaju nikakvu sličnost je-dan s drugim. Ovo su oni koji ne pripadaju nijednoj klasikomandujućih ili poslušnih, niti gledaju niti su jednakesnage, i još uz to se nalazi da u celini nemaju udela u če-tiri ranije pomenuta aspekta, opoziciji, trigonu, kvadratui sekstilu i nalaze se na udaljenosti od jedan ili pet znako-va; jer su oni koji su jedan znak udaljeni međusobno kao

okrenuti jedan od drugog, i premda su dvoje, graniče seuglom jednog, a oni koji su pet znakova udaljeni dele ceokrug na nejednake delove, dok drugi aspekti čine jedna-ku podelu opsega.

17. O kućama nekoliko planeta

Planete takođe imaju bliskost sa delovima Zodijaka,kroz ono što se naziva njihovim kućama, trigonima, eg-zaltacijama, termima69 i slično.

33Tetrabiblos

69 Termini, doslovno „granice“; vidi poglavlje 20. Trouglovi ili tripliciteti setretiraju u poglavlju 18, a egzaltacije u poglavlju 19.


54/216

Sistem kuća ima sledeću prirodu. Budući da su Raki Lav od dvanaest znakova najseverniji, najbliži našem ze-

nitu i stoga najproduktivniji u pogledu isijavanja vreline itoplote, oni su pripisali ove kao kuće najvećim i najsna-žnijim nebeskim telima, to jest, luminarima: Lav koji jemuško - Suncu, a Rak, žensko - Mesecu. Držeći se ovog,oni su uzeli da je polukrug od Lava do Jarca solarni, a od Vodolije do Raka lunari, tako da se u svakom od polukru-gova jedan znak može pripisati svakoj od pet planeta kao

njegov, od kojih jedan ima aspekat na Sunce, a drugi naMesec, što je dosledno sferama u njihovom kretanju70 iposebnostima njihovih priroda. Zato su Saturnu, u čijojhladnoći prevladava hladnoća, kao suprotnost vrelini, ikoji zauzima orbitu najvišu i najudaljeniju od luminara,pripisani znakovi suprotni Raku i Lavu - poimence Jaraci Vodolija - sa dodatnim razlogom da su ovi znakovi hlad-

ni i vetroviti, i nadalje da njihov dimatrečki aspekat nijeu skladu sa dobroćudnosti. Jupiteru, koji je umeren i is-pod Saturnove sfere, pripisana su dva znaka sledeća pret-hodnim, vetrovita i plodna - Strelac i Ribe - koji su u tri-gonalnom aspektu71 sa luminarima, što je harmonična idobroćudna konfiguracija. Zatim, Marsu, koji je suv poprirodi i zauzima sfere ispod Jupitera, pripisana su pono-

vo dva znaka, koja se dodiruju sa susednim - Škorpion iOvan - i imaju sličnu prirodu, i skladno Marsovom de-

34 Knjiga I

70 To jest, oni stoje redosledom svoje udaljenosti od centra univerzuma - Ze-mlje.

71 Strelac stoji u trigonskom odnosu prema Lavu, sunčevom znaku, a Ribeprema Raku. Videti poglavlje 13 o „harmoničnoj“ prirodi trigona i seksti-la, u suprotnosti sa kvadratom i opozicijom.


55/216

struktivnom i neharmoničnom kvalitetu, u kvdartnomsu aspektu72 prema luminarima. Veneri, koja je umerena

i ispod Marsa, pridodana su sledeća dva znaka, koja suekstremno plodna - Vaga i Bik. Ovi čuvaju harmoniju sek-stilnog aspekta73; drugi razlog je taj da ova planeta najve-ćim delom nije nikad više od dva znaka udaljena od Sun-ca u oba smera. Konačno, Merkuru, koji nikad nije uda-ljen od Sunca više od jednog znaka u oba smera i nalazise ispod drugih i bliže putu oba luminara, pripisani su

preostali znakovi - Blizanci i Devica - koji su odmah do ku-ća luminara.

18. O trigonima

Bliskost na osnovu trigona je sledeća. Koliko god da

su trouglasta i ekvilateralna forma najharmoničnije u se-bi74, Zodijak je takođe opasan sa tri kruga, ekvinocijalnimi dva tropička, i njegovih dvanaest delova su podeljeni učetiri jednakostranična trougla. Prvi od ovih, koji prolazikroz Ovna, Lava i Strelca, sastavljen je od tri muška zna-ka i uključuje kuće Sunca, Marsa i Jupitera. Ovaj trougao je pripisan Suncu i Jupiteru, budući da Mars ne pripada

solarnom sektoru. Sunce poprima prvo vladarstvo njime

35Tetrabiblos

72 Ovan je u kvadratu prema mesečevoj kući - Raku, a Škorpion prema sun-čevoj kući - Lavu. Oni su, međutim, takođe u trougaonom odnosu premaovim kućama - Ovan prema Lavu, a Škorpion prema Raku.

73 Bik je u sekstilu u odnosu na Raka, a Vaga u odnosu na Lava.74 Ova tvrdnja podseća na neo-Pitagorejizam; na primer, na Nikomahov do-

kaz (Uvod u aritmetiku) da je trougao najosnovniji pljosnati lik, što je tako-đe i Platonsko učenje.


56/216

danju, a Jupiter noću. Takođe, Ovan je blizu ekvinocijal-nom krugu, Lav letnjem solsticiju, a Strelac zimskom sol-

sticiju. Ovaj trougao je prevashodno severni usled Jupite-rovog udela u vladarstvu njime, budući da je Jupiter plo-dan i vetrovit, slično vetrovima sa severa. Međutim, usledkuće Marsa, on pati od primese jugozapadnog vetra i na-ziva se Borolibikonom, jer Mars uzrokuje takve vetrove i,takođe, usled sektora Meseca, ženske osobine zapada75.

Drugi trigon, koji je iscrtan Bikom, Devicom i Jar-cem, sastoji se od tri ženska znaka i dosledno je pripisanMesecu i Veneri; Mesec upravlja noću, a Venera danju.Bik leži prema severnom tropiku, Devica prema ekvinociju, a Jarac prema zimskom tropiku. Ovaj trigon je prevas-hodno južni usled dominacije Venere, budući da ova zve-zda kroz toplotu i vlagu svoje snage proizvodi slične ve-trove; ali kako prima mešavinu Apeliota usled toga što je

kuća Saturna - Jarac - uključena u njega, on se naziva No- tapeliotom76, i u suprotnosti je sa prvim trigonom, budućida Saturn proizvodi vetrove ove vrste i povezan je sa isto-kom uzimanjem udela u sektoru Sunca.

Treći trougao je iscrtan Blizancima, Vagom i Vodoli- jom, a sastavljen je od tri muška znaka, i nema nikakveveze sa Marsom već sa Saturnom i Merkurom, usled nji-

hovih kuća. Njima su i pripisane, sa Saturnom koji upra-vlja danju usled svog sektora, a Merkur noću. Znak Bliza-naca leži prema letnjem tropiku, Vaga prema ekvinociju,a Vodolija prema zimskom tropiku. Ovaj trougao je pr-

36 Knjiga I

75 U poglavlju 10 zapad je okarakterisan kao vlažan, što je žensko svojstvo.76 Tj. jugoistočni.


57/216

venstveno istočnog prirode, usled Saturna, ali je zbog pri-mesa i severoistočni, zato što sektor Jupitera ima bliskost

sa Saturnom, jer je dnevna.Četvrti trougao, koji je iscrtan Rakom, Škorpionom

i Ribama, ostavljen je jedinoj preostaloj planeti, Marsu,koji je povezan sa njim putem svoje vlastite kuće - Škorpi-ona. Zajedno sa njim, usled sektora i ženske prirode zna-kova, su I Mesec noću i Venera danju, kao suvladari. Rak je blizu letnjeg kruga, Škorpion leži blizu zimskog, a Ribedo ekvinocija. Trougao je ustrojen pretežno zapadno, jer je dominiran Marsom i Mesecom; ali primesom postaje jugozapadni, kroz dominaciju Venere.

19. O egzaltacijama

Takozvane egzaltacije planeta imaju sledeće obja-šnjenje. Budući da Sunce, kada je u Ovnu, čini svoj tran-zit prema severnom i višem polukrugu, a u Vagi prolazi u južni i niži, oni su mu prikladno pripisali Ovna kao nje-govu egzaltaciju, budući da tamo dužina dana i snaga isijavanja toplote počinju da rastu, a Vagu kao njegovu de-presiju iz suprotnih razloga.

Saturn je ponovo, da bi imao položaj suprotan Sun-cu, kao i u pitanjima njihovih kuća77, uzeo, suprotno to-me, Vagu kao svoju egzaltaciju, a Ovna kao depresiju. Jertamo gde se toplota povećava, hladnoća se smanjuje, agde se toplota smanjuje, hladnoća se suprotno tome pove-

37Tetrabiblos

77 Kuće Saturna su znaci koji su u opoziciji sa kućama Sunca i Meseca.


58/216

ćava. I budući da Mesec, dolazeći u konjunkciju u egzalta-ciji Sunca, u Ovnu, pokazuje svoju prvu fazu i počinje da

povećava svoje svetlo i, naoko, svoju težinu u prvom zna-ku njegovog sopstvenog trigona - Biku - to se naziva nje-govom egzaltacijom, a u dijametralno suprotnom znaku -Škorpionu - naglašava svoju depresiju. Zatim Jupiter, koji proizvodi plodne severne vetrove, dostiže svoj najdaljisever u Raku i donosi svoju sopstvenu snagu do punoće;stoga su ovaj znak nazvali znakom njegove egzaltacije, a

Jarac znakom njegove depresije.Mars, koji je po prirodi žestok i postaje tim više ta-

kav u Jarcu jer je u njemu u najdaljem jugu, prirodno jeprimio Jarca kao svoju egzaltaciju - suprotno Jupiteru, aRak kao svoju depresiju.

Venera, međutim, budući da je vlažna po prirodi ipovećava svoju sopstvenu snagu najviše u Ribama, gde je

indikovan početak vlažnog proleća, ima svoju egzaltacijuu Ribama i svoju depresiju u Devici.

Merkur, suprotno tome, budući da je suvlji, prirod-no je egzaltiran u Devici, za koju je suva jesen karakteri-stična, a depresiran u Ribama.

20. O dispoziciji terma

S obzirom na terme, dva su sistema u opticaju: prvi je Egipatski78, koji je uglavnom zasnovan na vladanju ku-

38 Knjiga I

78 Ovo je verovatno sistem koji potiče od Petozirisa. Koristili su ga Dorotej izSidona, Firmikus Maternus i Paulus Aleksandrinus.


59/216

ćama, i drugi Haldejski, koji se oslanja na upravljanje tri-plicitetima. Egipatski sistem uobičajeno prihvaćenih ter-

ma uopšte ne čuva doslednost, niti reda niti individualnekoličine. Jer, pre svega, po pitanju reda, oni su ponekadpripisivali prvo mesto vladarima kuća, a zatim ponovotripliciteta, a ponekad i vladarima egzaltacija. Na primer,ako je tačno da su sledili kuće, zašto su pripisali prven-stvo Saturnu, recimo u Vagi79, a ne Veneri, i zašto Jupite-ru u Ovnu, a ne Marsu? A ako slede triplicitete, zašto su

dali Merkuru, a ne Veneri80

prvo mesto u Jarcu? Ili, ako jereč o egzaltacijama, zašto su dali Marsu, a ne Jupiteru pr-venstvo u Raku81; a ako su poštovali planete koje imajunajveći broj ovih kvalifikacija, zašto su dali prvo mestoMerkuru u Vodoliji, koji tu ima samo svoj triplicitet, a neSaturnu, jer je to i kuća i triplicitet Saturna? Ili, zašto suuopšte dali prvo mesto Merkuru u Jarcu, budući da nemanikakav odnos sa vladarstvom znaka? Moguće je naći istestvari i u ostatku sistema.

Drugo, broj terma očigledno nema doslednost; jerbroj izveden za svaku planetu iz zbrajanja njenih terma usvim znakovima, u skladu sa kojim, kako kažu, planeteodređuju godine života82, ne pruža prikladan ili prihva-tljiv argument. Ali čak i ako se oslonimo na broj izvedeniz ovog sabiranja, u skladu sa direktnom tvrdnjom Egip-ćana, zbir bi bio isti, iako bi se količine, znak po znak, če-

39Tetrabiblos

79 Vaga je sunčeva kuća Venere; Saturnove kuće su Jarac i Vodolija. Slično to-me, Mars je kod kuće u Ovnu, a Jupiterove kuće su Ribe i Strelac.

80 Venera i Mesec upravljaju drugim trigonom (vidi poglavlje 18).81 Marsova egzaltacija je u Jarcu.82 Učenje da zbir svih termi svake planete određuje dužinu života onih koji su

rođeni pod njenim uticajem.


60/216

sto menjale na različite načine. A što se tiče varave i sofi-stične tvrdnje o njima koju neki pokušavaju da učine, to

jest da se vremena pripisana svakoj pojedinoj planeti poredosledu izlazaka u svim klimama sabiraju pri čemu sedobija isti zbir, to je netačno. Jer, pre svega, oni slede uo-bičajeni metod, zasnovan na jednako progresivnim pove-ćanjima u izlascima, što nije čak ni blizu istine. Na osno-vu ove šeme oni bi dobili da svaki od znakova Device i Va-ge, na paraleli koja prolazi donjim Egiptom, izlazi u 38

1/3 puta83

, a Lav i Škorpio

tetrabiblos - k. ptolemej

Documents