tipovi projekata smanjenja emisije co2

7/18/2019 Tipovi Projekata Smanjenja Emisije CO2

http://slidepdf.com/reader/full/tipovi-projekata-smanjenja-emisije-co2 1/8

www.maturski.org

Dodatak 1

Tipovi projekata smanjenja emisije CO2

Krediti smanjenja emisije CO2 ( tzv. offsets) uvelike variraju u svom podrijetlu. Kao to jeopisano u drugom poglavlju! krediti uzimaju o"lik# "ilo prava na zaga$ivanje (doputenja) ilireduk%ije emisije stakleni&ki' plinova (s). *z izuzetak kredita kojima se trguje na CC+,u (klimatskom tr-itu C'i%aga) i kredita povu&eni' sa reguliranog tr-ita! svi krediti udo"rovoljnom sektoru potje&u iz projekata reduk%ije emisija CO2.rojekti smanjenja emisija CO2 stvaraju kredite CO2 smanjuju/i "ilo koji od est stakleni&ki'

plinova identifi%irani' K0oto rotokolom# uglji&ni dioksid (CO2)! metan (C)! dinitrogenoksid (2O)! 'idroflurougljike (3Cs)! perfluorougljike (3Cs) i sumpor 'eksafluorid (435).rojekti se mogu podijeliti u tri glavne kategorije# oni koji redu%iraju aktivnosti koje prateemisije stakleni&ki' plinova! oni koji unitavaju stakleni&ke plinove i oni koji redu%iraju nivoestakleni&ki' plinova kroz sekvestra%iju. 4vaka kategorija onda mo-e "iti dodatno podijeljena

po tipovima projekata! sa nekim projektima kao to je 6z"jegavanje kr&enja uma ili 78DD(7edu%iranje emisije CO2 kod sje&e uma) projekti koji o"u'va/aju dvije kategorije.*vi$aju/i kako postoji irok iz"or na&ina stvaranja kredita CO2! ovo se poglavlje fokusira nanajraireniji izvor kredita smanjenja emisije CO2 na do"rovoljnim tr-itima. 9a-no jenapomenuti da su mnoge prednosti i nedosta%i spomenuti u ovom odjeljku ovisni o

spe%ifi&nom projektu ili situa%iji. Cilj ovog dijela je generalizirati u svr'u uspored"e.

Slika A1.1

*o"i&ajene vrste smanjenja emisija CO2 i projekata sekvestra%ije

rojekti redu%iranja

emisija stakleni&ki' plinova

*nitavanjeemisija

7eduk%ijaemisija

4ekvestra%ija

:etan (npr.sto&arski

6ndustrijski(npr. 3C2;)

O"novljivaenergija(drektno iliindirektno!78Cs

*&inkovitost energije<zamjenagoriva

Drugo (npr78DD)

O"radazemlje(zemljita!umarstvo)

eoloka(CC4)

http://www.maturski.org/




rojekti smanjenja emisije CO2

rojekti smanjenja emisija fosilni' goriva

4paljivanje fosilni' goriva je vode/i uzrok emisija stakleni&ki' plinova koje uzrokuju ljudi!stoga je smanjenje upora"e fosilni' goriva klju&no u usporavanju klimatski' promjena.Kao to je opisano u tre/em poglavlju! projekti mogu smanjiti upotre"u fosilni' gorivadirektno ili indirektno. rojekti direktnog smanjenja emisije &ine to na samom izvoru. Oniuklju&uju projekte energetske u&inkovitosti! promjene goriva! nadogradnje elektrana i projektetemeljene na o"novljivim izvorima energije! poput manji' sa vodom! vjetrom i "iomasom.

a primjer! Klimatski fond (Climate Trust) stvara kredite pomo/u efikasniji' projekata proizvodnje papira! to smanjuje emisiju CO2 kroz uo"i&ajeni rad koriste/i zali'e re%ikliranog papira i zamjenu freona kod opreme kako "i se pove/ala efikasnost energije ulo-ene u proizvodni pro%es. 3ond za solarnu elektri&nu energiju (4olar 8le%tri% =ig't fond ,48=3)ostvaruje smanjenje emisija preko projekata solarne energije koja zamjenjuje dizel generatoreu zemljama diljem svijeta! od igerije do 4olomonski' otoka (9idi oglavlje ; za vieinforma%ija o razli%i izme$u ti' projekata o"novljivi' izvora energije i Certifikata o"novljivi'izvora energije , 78Cs).rojekti smanjenja upora"e fosilni' goriva nude nekoliko va-ni' prednosti pored smanjenjaemisije . Oni &esto rezultiraju "rojnim prednostima za okoli i ljudsko zdravljeiz"jegavanjem stvaranja one&i/iva/a zraka kao to su uglji&ni monoksid! dui&ni oksid (drugi)! duik dioksid i sumpor dioksid. 4manjenje koritenja fosilni' goriva mo-e tako$er

omogu/iti prednosti za na%ionalnu sigurnost! putem smanjenja ovisnosti o fosilnim gorivima!stvaranjem ekoloki' radni' mjesta! poti&u/i razmjenu te'nologija me$u zemljama idugoro&nim utedama (preko projekata u&inkovitosti energije). :ali nezavisni projektio"novljivi' izvora energije mogu ponuditi dodatne prednosti kod smanjene sje&e uma!smanjenjem pritiska na izvore goriva "azirane na drvu.*sprkos ovi' prednosti! stvaranje kredita preko redu%iranja fosilni' goriva je neefikasno ufinan%ijskom pogledu! jer povrat ulo-enog u neki drugi vid kredita je mnogo ve/i. >apaljivimetan (plin s poten%ijalom glo"alnog zagrijavanja 2; puta ve/im od CO2) ili unitavanje3C,2; (plin s poten%ijalom glo"alnog zagrijavanja ve/eg 11.?@@ puta od onog CO2)! urazdo"lju od 1@@ godina! primjeri%e! proizvodi mnogo vie kredita po ulo-enom dolaru.:e$utim! kako ponuda ovi' Alagani'B projekata industrijskog plina nestaje! udio o"novljivi'

izvora energije i projekata energetske u&inkovitosti na do"rovoljnom tr-itu se pove/ava! ja&aju/i priliku za iskoritavanje nji'ovi' dodatni' prednosti.

Drugi projekti smanjenja emisije

Dok su projekti smanjenja emisije temeljeni na fosilnim gorivima naj&e/i projekti nado"rovoljnim tr-itima! krediti se tako$er stvaraju iz"jegavanjem emitiranja drugi' ,a!kao to je industrijski plin perflorougljik (3C) i sumporov 'eksaflorid (435) koji nastaju kod

proizvodnje poluvodi&a i u proizvodnji aluminija i elektronike.6sto tako u kategoriji Adrugi'B su sadr-ana smanjenja emisija za'valjuju/i iz"jegnutimkr&enjima uma! tzv 78DD projekti. 78DD (7edu%ed 8missions from Deforestation andDegradation) je jedinstven sektor zato to se preklapa sa kategorijom sekvestra%ije. 4li&no



kon%eptu iz"jegavanja emisija iz"jegavanjem koritenja fosilni' goriva! 78DD projekti posti-u smanjenja emisija preko o&uvanja uma kojima prijeti unitenje! na taj na&iniz"jegava/u emisiju CO2 koji "i pri tome "io oslo"o$en. 8kolozi su ukazali na78DD projekte kao neposrednu mogu/nost kompenza%ije 2@ posto emisija kojeuzrokuju ljudi! a aktivnost na tr-itu sugerira da /e se nji'ov udio na do"rovoljnom tr-itu

pove/ati u narednim godinama. 6stovremeno! 78DD projekti su kontroverzniji od ve/inedrugi' vrsta projekata (z"og trajnosti prijetnji i poteko/a u mjerenju pro%urivanja i postavljanja osnovi%a) i do danas nisu glavna podvrsta projekata na do"rovoljnoj s%eni.

rojekti unitenja emisija

>a razliku od CO2! plinovi kao to je metan mogu "iti zaro"ljeni i pre/i u sla"ije,e! to umanjuje nji'ov poten%ijal glo"alnog zagrijavanja i ponekad se koriste kao izvor elektri&ne energije. rojekti koji uklju&uju unitenje metana su naj&e/i projekti unitenja

na do"rovoljnim tr-itima! pose"no na maloprodajni. :e$utim! kreditiod unitenja drugi' tetni' ,a poput 'idroflorougljika (3C) su tako$er dostupni.

rojekti sa metanom

6 Certificirana smanjenja emisije (CERs) i Verificirana smanjenja emisije (VERs) se proizvode skupljanjem i paljenjem metana iz odlagalita otpada! sto&arski' imanja i rudnikauglja. rojekti smanjenja emisije pomo/u metana su iznimno popularni za'valjuju/i visokom

poten%ijalu glo"alnog zagrijavanja metana i zato to sakupljen metan mo-e "iti koriten zastvaranje o"novljive energije koritene u razli&ite svr'e. Dakle! u nekimslu&ajevima! projekti s metanom mogu zna&iti dva izvora pri'oda# jedan od prodaje direktnog

unitavanja metana i drugi od prodaje Certifikata o"novljivi' izvora energije 78Cs).Do"ivanje elektri&ne energije iz projekata sa metanom mo-e pove/ati projektu povratulaganja do te mjere da se finan%iranje CO2 ne smatra potre"nim poti%ajem za kreiranje

projekta.

Stočarstvo

Kod sto&arski' aktivnosti! oso"ito u uzgoju svinja i mljekarstvu! -ivotinjski gnoj je te&an i po'ranjen u velike! &esto otvorene lagune. Ove lagune isputaju jake

neugodne mirise! metan i amonijak. noj se &esto iri u polja zagnojiva! to rezultira emisijama CO2 i duikovog oksida (2O)! kao i prekomjernimisputanjem 'ranjivi' tvari u lokalne vode (me0! 2@@E). Te'nike za o"navljanje metanauklju&uju one anaero"nog varenja u zatvorenim lagunama (www.met'anetomarkets.org).Fednom zaro"ljen! metan je zapaljiv i nekada ga farmer koristi kao gorivo za neke radnje nafarmi. Grojne dodatne prednosti koje rezultiraju projektima sa sto&arskim metanom suusporedna prednost nad ostalim projektima sa metanom (Gar"our! 2@@5). Fedna korist zadrutvo kod projekata sa sto&arskim metanom! koja se ne javlja u toj mjeri kod projekata nadeponijama ili rudni%ima! jeste smanjen neugodan miris. 8koloke prednosti uklju&ujusmanjen amoniak (pret'odnik tvari :1@ u one&i/enju zraka)! i smanjeno zaga$enje

podzemni' voda za'valjuju/i smanjenju rizika da /e se gnojivo iz lagune prelijevati u lokalnevode za pi/e (Kunz! 2@@5). nojivo se mo-e iriti po zemlji nakon uklanjanja metana! to jovie smanjuje mogu/nost zaga$enja podzemni' voda prelijevanjem lagune.

http://www.methanetomarkets.org/

http://www.methanetomarkets.org/



Odlagališta otpada

rema Methane to Markets Partnership do"rovoljnoj me$unarodnoj ini%ijativistvorenoj za o"navljanje i koritenje metana! odlagalita otpada su zaslu-naza H posto glo"alni' emisija metana u 2@@H. godini. 7aspadna tvar emitiradeponijski plin! koji &ini oko E@ posto metana i oko E@ posto CO2. ko je zaro"ljen i zapaljiv!dio metana mo-e "iti pretvoren u izvor energije! pru-aju/i u"la-avanje klimatski' promjena i

prednost energetske odr-ivosti. 4D i 8uropa -ele da velike deponije "udu pokrivene iemisije metana unitene. Odlagalita u mnogim zemljama u razvoju! me$utim! op/enito suizuzeta od takvi' propisa! i kao takvi! projekti deponijskog plina zemalja u razvoju &estoispunjavaju regulatorni dodatni test za visokokvalitetne do"rovoljne kredite. Dodatne

prednosti od projekata sa odlagalitima se mogu smatrati manje zna&ajnim od prednosti

projekata sto&arstva. rednosti uklju&uju smanjen neugodan mirisi &esto smanjenje vjerojatnosti one&i/enja podzemni' voda.

R!dnici

2@@H. godine! rudarstvo je &inilo posto ukupne glo"alne emisije metana koja jerezultat ljudske aktivnosti. 6 aktivni i naputeni rudni%i isputaju metan (:etan to :arkets!2@@H). >"og opasnosti od eksplozija nakupljenog metana! zakoni za'tjevaju uklanjanjemetana iz aktivni' rudnika diljem svijeta. ajjeftiniji na&in uklanjanja metana iz rudnika jeisputanje u zrak kroz otvore! ali takvo putanje ne radi nita kako "i se smanjila njegovaatmosferska kon%entra%ija. Kao to je slu&aj kod sto&arskog i deponijskog metana! metan iz

rudnika se mo-e koristiti za proizvodnju elektri&ne energije i spaljivati kako "i se smanjio poten%ijal glo"alnog zagrijavanja. * odnosu na deponijske i sto&arske pro%ese! prednosti ovog pro%esa su prili&no minimalne (Kunz! 2@@5)! ali projekti skupljanja i &uvanja metana moguvoditi po"oljanim sigurnosnim me'anizmima to prevazilazi za'tjeve o"i&nog "iznisa!oso"ito u zemljama u razvoju.

*nitavanje industrijski' plinova ()

oput metana! i triflorometan (3C,2;) i duikov oksid (2O) su K0oto rotokolomidentifi%irani plinovi koji mogu "iti uniteni. idroflorouglji%i (3Cs) se &esto koriste kaozamjena klorofloruglji%ima (C3Cs)! me$unarodno regulirani plinovi tetni za ozonski omota&!koji se koriste npr kod ras'ladni' ure$aja. Dok 3Ci ne ote/uju ozonski omota&i op/enito imaju ni-i poten%ijal glo"alnog zagrjavanja od C3Ca! to su ipak mo/ni plinovi kojive/ 1@@ godina imaju poten%ijal glo"alnog zagrijavanja izme$u 1@ i 11.?@@ (8! 2@@Ha).Dinitrogen oksid (2O) je jo jedan mo/an plin sa poten%ijalom glo"alnog zagrijavanja ;2@

puta ve/im od onog CO2. ajve/i izvori 2O uklju&uju poljoprivredne djelatnosti! izgaranjefosilni' goriva! proizvodnja nitratne kiseline i spaljivanje krutog otpada.Dok projekti koji smanjuju emisiju 3C,2; i 2O odo"reno proivode kredite na CC+ tr-itu!tu je i odo"rena metodologija za nji'ovo unitenje po :e'anizmu &istog razvoja (CleanDevelopment :e%'anism , CD:)! prodaja kredita od 3C,2; se u glavnom javlja navelikom tr-itu i pose"no je rijetka na maloprodajnom tr-itu.



rojekti sekvestra%ije

rojekti sekvestra%ije &iste zrak od CO2! ili kao u slu&aju 78DD projekata! iz"jegavajuoslo"a$anje ve/ AzaplijenjenogB CO2! "a kao to projekti energetske efikasnosti iz"jegavajuoslo"a$anje CO2 iz fosilni' goriva. rojekti koji se temelje na sekvestra%iji imaju za %ilj

pove/ati "roj i produktivnost (naj&e/e prirodnog) isputanja CO2 u umama! o%eanima i na poljoprivrednim zemljitima. *nutar ove kategorije! dva tipa projekata su izvor kredita nado"rovoljnom tr-itu# A"iolokiB projekti koritenja zemlje (npr umarstvo i koritenjezemljita) i Ate'nolokiB (geoloka sekvestra%ija). rojekti koritenja zemljita! pose"no onikoji uklju&uju umarstvo! su daleko ve/i izvori kredita reduk%ije emisije CO2 od te'noloki'

projekata na do"rovoljnom tr-itu.Temeljem K0oto rotokola! projekti koritenja zemljita se nazivaju I=and *se! =and,*seC'ange and 3orestr0J (=*=*C3) projekti. * okviru do"rovoljnog standarda! nazivaju se irojekti poljoprivrede! umarstva i koritenja zemljita. Od o"javljivanja ove knjige! 5do"rovoljni' standarda CO2 napravilo je projektne protokole za projekte umarstva! i o&ekujese da jo standarda napravi sli&ne protokole u narednim mjese%ima.

rojekti koritenja zemljita

ivo se raspravljalo o ulozi projekata "azirani' na zemljitu i na regularnom i nado"rovoljnom tr-itu CO2! uz zna&ajne promjene per%ep%ije u samo nekoliko godina. a

primjer! CD: od"or je odo"rio neke metodologije poumljavanja ali jo nije odo"rio ni jednu

78DD metodologijuL me$unarodni pregovori o klimi *,a ukazuju na to da /e 78DDmetodologije "iti prikladne za stvaranje kredita za smanjenje emisije CO2 na tr-itu kreditaK0ota.>agovorni%i projekata koritenja zemljita "ilje-e da dok projekti sekvestra%ije nisu trajni! oninude me'anizam za neposredno usporavanje koli&ine a koji ulaze u atmosferu te mogu

pomo/i u u"la-avanju klimatski' promjena tijekom ovog prijelaznog razdo"lja razvojate'nologije niskog CO2. >agovornik projekata koritenja zemljita! atri%k >immerman!direktor 6nstituta za tmosferske znanosti na 3akultetu znanosti i rudarstva u 4out' Dakoti!rezimira svoj pogled na ovaj na&in# MDa li je to trajnoN e. Da li je to va-noN :o-ete sekladiti da je va-no. M(>immerman! 2@@5).

rojekti u umarstvu

rve do"rovoljne transak%ije kredita smanjenja emisije CO2 temeljene su na projektimaumarstva. Kr&enje uma pridonosi oko 2E antropogeni' a u atmosferi. 4toga! projektikoji vode ka glo"alnom umskom pokriva&u igraju jasnu ulogu u u"la-avanju .:e$utim! umarstvo je jedan od kontroverzni' tipova projekata na do"rovoljnom tr-itu CO2.Kriti&ari isti&u teko/e mjerenja osnovi%a! o%jenjivanja poten%ijala is%urivanja te zatite odtrajni' rizika.>agovorni%i projekata umarstva na do"rovoljnom tr-itu navode ne samo svoju jasnu ulogu u

sekvestra%iji CO2! ve/ i "rojne prednosti ovi' projekata. Do"ro provedeni umarski projektimogu doprinijeti "iolokoj raznolikosti! pove/anoj produktivnosti uma! smanjenju erozija!



'idrografskom reguliranju i gospodarskom razvoju. adalje! iz razloga to je ve/ina potroa&a "ila izlo-ena %iklusu CO2 u nekom trenutku svog o"razovanja! krediti smanjenja emisijaCO2 kroz umarstvo su najjednostavnija vrsta projekta sekvestra%ije koji potroa&i razumiju.Denis 4lieker! direktor ponude kredita smanjenja emisije CO2 u izozemskoj! iz tvrtke Posao

"a klim! smatra# A Fedan od razloga zato ljudi -ele ume je zato to su (one) stvarne....

Tako$er postoji emo%ionalna strana. e samo da poma-u klimi ve/ su dom -ivotinjama iva-ne za razvoj zajedni%e.B8ri%a Keele0! rukovoditelj u Klimatskom 3ondu primje/uje# Aostoji mnogo dodatni'

pogodnosti kod koritenja nov%a od CO2! za finan%iranje o"nove uma! zraka! "ioraznolikostii kvaliteta vode ali tu je tako$er mnogo rizika.B ajzna&ajniji rizik je pitanje trajnosti. emogu jam&iti da /e drve/e jo uvijek "iti tamo za @ godina! ako se desi umski po-ar ili sje&adrvaB navodi Corinne :oser (Giello! 2@@E). Ova nesigurnost postaje pose"no kriti&na za

pre%izno ra&unovodstvo CO2! a rizi%i trajnosti predstavljaju najve/u "arikadu za napredak umarski' projekata na regularnom tr-itu.Pumski odvodi tako$er dovode to pitanja istje%anja s'va/anje da djelatnost oko smanjenjaemisija u jednom podru&ju mo-e dovesti do pove/anja emisija u drugom. rojekti umarstva

koriste o"ra&un tipa AeQ postB (poslije smanjenja emisije) ili AeQ anteB (prije smanjenjaemisije). 3inan%iraju/i po&etnu %ijenu umarskog projekta! pose"no projekta poumljavanja jeriskantno! jer investitor uvijek riskira da se smanjenje emisije CO2 ne/e desiti (Gurnett!2@@5).osljednje! ali ne i najmanje va-no! veliki monokulturni projekti u umarstvu atraktivnikreatorima projekata jer oni stvaraju relativno "rzo smanjenje emisija i ekonomi&ni su nemogu ponuditi dodatne prednosti koje nude auto'tone ume. lanta-e pojedini' kultura uTropima! su pose"no privla&ne programerima! jer oni podr-avaju "rzorastu/e drve/e kao to

je Klinki. :e$utim! kriti&ari isti&u da mnogi od ovi' projekata malo doprinose o&uvanju "ioloke raznolikosti! i mogu &ak smanjiti opskr"u vodom ili imati negativne so%ijalne u&inke.Grett Orlando! savjetnik za klimatske promjene u Pvi%arskoj rezimira# Ritanje je! 'o/e li sesekvestra%ija pove/ati na ra&un drugi' drutveni' i ekoloki' %iljevaN 4ekvestra%ija CO2 jesamo jedna od usluga koje pru-aju ume M (i%'olls! 2@@E).

rojekti koritenja zemljita

4manjenja emisija CO2 sekvestra%ijom zemljita su daleko rje$a na %jelokupnom slo"odnomtr-itu CO2 ali tvore veliki dio kredita na CC+ tr-itu. * 4D,u! savezne agen%ije su

pripremile opse-nu metodologiju za izra&unavanje smanjenja emisija kod poljoprivredni'zemljini' projekata. * Ao"ra$ivanju zemlje za o&uvanjeB koje uklju&uje neo"ra$ivanje!

minimalno o"ra$ivanje! oranje i gnojenje tla za sadnju! osta%i uroda se ostavljaju na poljimanakon "er"e kako "i se pove/ala koli&ina ugljika po'ranjena u tlu. rednosti uklju&ujusmanjenje erozije tla! smanjenje energetski' emisija poljoprivredne opreme! te

pove/ani organski sadr-aj u tlu (8! 2@@H"). Kriti&ari poljoprivredni' sekvestra%ijanapominju da projekti smanjenja emisije CO2 u poljoprivredi ili o"radi zemljitauglavnom ne/e pro/i Mfinan%ijskiM dodatni test jer ne skupljaju dovoljno CO2 da pru-e

potre"an finan%ijski poti%aj za promjene u zemljoradnji. Fo va-nije iz perspektive atmosfere! projekti nude &ak manju trajnost od umarski' projekata. >aplijenjeni CO2 se mo-e "rzo izgu"ili u sezoni! kada poljoprivrednik promijeni na&in o"rade zemlje (Gar"our! 2@@5).>agovorni%i do"ivanja kredita iz poljoprivredne prakse upravljanja ra&unaju kako je va-no

poslati farmerima signal o %ijeni i upoznati i' da nikakvo ili minimalno o"ra$ivanje zemlje

mo-e "iti po-eljna alternativa tradi%ionalnoj poljoprivredi. Ka-e se! da poput uma! zemlja



predstavlja veliki odvod CO2L te'nike du"okog oranja mogu se izjedna&iti sa Akopanjem tlaz"og CO2B (Gar"our! 2@@5).

eoloka sekvestra%ija# >aplijenjivanje CO2 i sekvestra%ija

rojekti geoloke sekvestra%ije uklju&uju po'ranjivanje CO2 du"oko ispod zemljine povrine u geoloke forma%ije na du-e vremensko razdo"lje. raksa u"rizgavanjaCO2 u podzemne forma%ije "ila je koritena godinama za po"oljanje pro%esa o"navljanjanafte i plina! ali je te'nologija za dugoro&nu sekvestra%iju slo-enija i jako skupa! to jerezultiralo u relativno malo kredita na do"rovoljnim tr-itima iz projekata kao to je CC4 >aplijena i &uvanje CO2.CC4 projekti uklju&uju uzimanje CO2 iz sta%ionarni' izvora (kao to su termoelektrane iliindustrijski o"jekti)! protok %ijevima do geolokog mjesta (o"i&no je to rezervoar osiromaenenafte ili plina) i po'ranjivanje u ove (o"i&no prirodne) geoloke tvorevine. 2@@?. godinekrediti od CC4 projekata &inili su samo 1 posto transak%ija na do"rovoljnom tr-itu (amiltonet al! 2@@H)! te u istra-ivanju za ovu knjigu! autori nalaze samo jednu organiza%iju koja

prodaje CC4 kredite na tr-itu. Ova organiza%ija pod nazivom Glue 4our%e (u partnerstvu sa etsour%e)! prodala je kredite od zaplijenjenog otpadnog CO2 u"rizganog u polja radi pristupa teko dostupnim rezervama nafte.*nato& na%ionalnom poten%ijalu CC4 te'nologije za prinos vie doma/e nafte! kriti&arinavode niz nedostataka povezani' s CC4 te'nologijom kao izvorom kredita za do"rovoljniCO2. rvo! CC4 projekti mogu "iti profita"ilni "ez finan%iranja CO2 (z"og profita od nafte ili

plina!na primjer)! i kao takvi! oni vjerojatno ne/e pro/i test dodatnog ulaganja (pogledajteoglavlje 2 za vie informa%ija o Rdodatoj vrijednostiR). Drugo! neki kriti&ari su tvrdili da

pro%es 'rani razvijene zemlje! Aovisnike o fosilnim gorivimaB. Tre/e! postoji nekoliko

ekoloki' ili drutveni' prednosti koje su vezane za ove projekte.

Reference:

Gar"our!S. 6nterviewed "0 Kate amilton! 5 :a0 2@@5Giello! D. (2@@E) I4peaking for t'e treesJ! #he Ecos$stem Marketplace! www.e%os0stemmarketpla%e.%om8 (*4 8nvironmental rote%tion gen%0) (2@@Ha) Iig' glo"al warming potential(S) gasesJ! www.epa.gov<'ig'gwp<ag.'tml8 (*4 8nvironmental rote%tion gen%0) (2@@H") Igri%ultural pra%ti%es t'atseuester %ar"on and<or redu%e emissions of ot'er green'ouse gasesJ! last updated 1U

O%to"er 2@@H! www.epa.gov<seuestration<ag.'tmlamilton!K.! 4jardin!:.!:ar%ello!T. and +u!. (2@@H) I3orging a frontier# 4tate of t'evoluntar0 %ar"on markets 2@@HJ! T'e 8%os0stem :arketpla%e and ew Car"on3inan%e! :a06CC (2@@E) I4e%ond ssessment 7eportJ! www.ip%%.%'<pu"<reports.'tmKunz! F. 6nterviewed "0 Kate amilton! ? :a0 2@@5:et'ane to :arkets (2@@H) ICoal mine "a%kground informationJ! 'ttp#<<met'anetomarkets.org<%oalmines<%oalmines,"kgrd.'tm:etz! G. et al (eds) (2@@E) Car%on &io'ide Capt!re and Storage Special Report of the

)ntergovernmental Panel on Climate Change ()PCC*! Cam"ridge *niversit0 ress!Cam"ridge

i%'olls! :. (2@@E) ICredits for sinksJ! #he Ecos$stem Marketplace! www.e%os0stemmarketpla%e.%om



>immerman! . (2@@5) IT'e ualit0 %'allenge#re all %redits %reated eualNJ 4pee%' givenatT'e reenT 3orum# 7aising t'e Gar for9oluntar0 8nvironmental Credit :arkets!

ewVork! 1 :a0

www.maturski.org



tipovi projekata smanjenja emisije co2

Documents