To je moja zemlja Srbija je moja zemlja. Tu sam rodjen, tu se kolujem, tu u nai prvi posao, tu letujem i zimujem. U koli uim o geografiji i istoriji moje zemlje, o linostima iz istorije koje su ostavile trag, o planinama i rekama, gradovima, gradjevinama, prirodnim bogatstvima...Sam nisam imao prilike da puno proputujem kroz Srbiju- malo sa kolom kroz rekreativnu nastavu i malo sa porodicom. Voleo bih da sve ono o emu uim o koli i sam vidim i doivim. Kako uim o svojoj zemlji, tako sve vie elim da sva mesta i posetim, slikam i zapamtim. Nadam se da u za sve to imati i prilike. Moja zemllja ima 7 i po miliona stanovnika, to je malo u odnosu na veliku Ameriku, Rusiju, Kinu ili Indiju. Ali i tako mala ima podjednako bogatu istoriju, na koju bi svaki gradjanin trebao biti ponosan. Da se nai preci nisu hraabro borili u prolosti, mi danas ne bi iveli u slobodnoj zemlji. Prirodne lepote se mogu porediti sa drugim netaknutim delovima prirode u svetu. Najpoznatije linosti Srbije su poznate irom sveta- ko danas u svetu nije uo za Nikolu Teslu? I nai pisci su irom sveta poznati- Ivo andri je dobio Nobelovu nagradu. Iako mala, izmedju Istoka i Zapada, moja zemlja je sauvala svoju slobodu. Iako danas svi priaju o Evropskoj uniji i kako su drugi narodi bolje organizovani od nas, kako su im drave slobodnije, mislim da mi svi treba da budemo ponosni na ono to imamo. Voleo bih i ja da posetim sve te evropske zemlje, da se upoznam sa njihovom kulturom, jezikom i nainom ivota, ali bih voleo da se uvek vratim kui jer mi je tu najlepe, tu sam sa svojim prijateljima, porodicom. I da sve te strance upoznam sa mojom zemljom- planinama, rekama, manastirima, istorijom ali i da ih upoznam sa druzeljubivim, oputenim i veselim ljudima. Da svi vide da je moja zemlja- najbolja zemlja.