tolerancije masinskih delova i sklopova.pdf

7/25/2019 Tolerancije masinskih delova i sklopova.pdf

1/14

1

TOLERANCIJE MAINSKIH DELOVA I SKOLPOVA

Tolerancije su dozvoljena odstupanja neke veliine ili vrednosti odnazivne mere.

Omoguavaju zamenljivost mainskih delova.Mogu se podeliti na: tolerancije duinskih mera tolerancije oblika i poloaja povrina i osa delova tolerancije hrapavosti obraenih povrina

TOLERANCIJE DUINSKIH MERA

Oznaavaju se malim slovima za spoljanje i velikim za unutranjemere.Nazivna meraje mera koja se unosi u crte i u odnosu na koja se mere

odstupanja.d,D - nazivna mera za spoljanje i unutranje meredg,Dg- gornja granina meradd,Dd- donja granina merat,T - tolerancija ( odreuje irinu tolerancijskog polja)

ds,Ds- stvarna mera

Odstupanjeje razlika izmeu neke mere i nazivne mere.ag,Ag- gornje granino odstupanjead,Ad- donje granino odstupanjeas- stvarno odstupanje

Tolerancijsko poljeje podruje dozvoljene promene stvarne mere.

dg

dg

DDT

ddt

=

=

gsd

gsd

DDD

ddd


2/14

2


3/14

3

Parametri tolerancija duinskih mera

Veliina tolerancijskog polja(t,T) zavisi od kvaliteta tolerancije iod nazivne mere.

Kvaliteta tolerancija (IT) ima 20 (IT01,IT0,IT1,...,IT18). Sa

poveanjem rednog broja kvaliteta poveava se veliina tolerancijskogpolja.Opseg nazivnih mera (1500) podeljen je u 13 podruja. Sa

poveanjem nazivne mere poveava se i veliina tolerancijskog polja.

Poloaj tolerancijskog poljadefinie se slovima latinice priemuse mala slova odnose na spoljanje a velika na unutranje mere.


4/14

4

Oznaku tolerancije duinskih mera ine simboli koji odreujupoloaj i veliinu tolerancijskog polja.

Tolerancija zbira i razlike duinskihmera

Tolerancija zbira i razlike duinskih mera jednaka je zbirutolerancija pojedinanih mera.


5/14

5

Naleganje duinskih mera

Za mainske delove kaemo da formiraju naleganje ako su umeusobnom dodiru preko povrina koje su definisane istim nazivnimmerama od kojih je jedna spoljanja a druga unutranja.

Mogu biti: vrsta (sa preklopom) labava (sa zazorom) neizvesna (zazor ili preklop)

Labavo naleganje formiraju delovi kod kojih je stvarna meraotvora vea od stvarne mere epa (Ds>ds)

Tn- tolerancija naleganja

vrsto naleganjeformiraju delovi kod kojih je stvarna mera epavea od stvarne mere otvora ds>Ds. Ostvaruje se nasilnim utiskivanjemepa u otvor.

0

0

>==

>==

gdgdd

dgdgg

aAdDZ

aAdDZ

0>+== tTPPT dgn0

0


6/14

6

Neizvesno naleganjepodrazumeva mogu

nost nastanka zazoraili preklopa prilikom sklapanja delova i sluajnog je karaktera.

0

0

==

gdgdg

dgdgg

aAdDP

aAdDZ0>+== tTPZT ggn


7/14

7

Sistemi naleganja

Koriste se dva sistema naleganja: sistem zajednike tolerancije unutranje mere sistem zajednike tolerancije spoljanje mere

U sistemu zajednike unutranje mere prenici otvora su uvektolerisani poljem "H", a prenici osovina poljima od "a"do "z"(najvie sekoristi).

U sistemu zajednike spoljanje mere prenici osovina su uvektolerisani poljem "h", a prenici otvora poljima od "A"do "Z".


8/14

8

Uticaj promene temperature na promenu naleganja

Prilikom promene radne temperature dolazi i do promene veliineprenika mainskih delova (D,d) prema sledeoj jednaini:

[mm]gde su:

- koeficijent linearnog irenja (zavisi od vrste materijala)- promena temperature

Ako su otvor i osovina napravljeni od istog materijala meusobni poloajtolerancijskih polja nee se promeniti pa e samim tim i tolerancija naleganjaostati ista (nema promene veliine zazora ili preklopa).

Ako su otvor i osovina napravljeni od razliitog materijala meusobni

poloaj tolerancijskih polja

e se promeniti pa samim tim i tolerancijanaleganja.

= DD

12 =

Zadravanje istog naleganja prilikom promene temperature

kada suep i osovina od napravljeni od istog materijala.


9/14

9

Tolerancije slobodnih mera

Na crteima se propisuje tolerancija samo onih mera koje su usprezi sa drugim merama. One mere za koje nije propisana tolerancijasu slobodne i za njih vae tolerancije slobodnih mera.

Tolerancije slobodnih mera svrstavaju se u etiri klase : vrlo gruba gruba srednja fina


10/14

10

TOLERANCIJE OBLIKA I POLOAJA OSA I POVRINA MAINSKIHDELOVA

Tolerancije oblika povrina


11/14

11

Tolerancijama oblika obuhvaene su: cilindrine povrine (cilindrinost, krunost,pravost) ravne povrine (ravnost) povrine proizvoljnog oblika

Dozvoljeno odstupanje cilindrine povrine (cilindrinost) definie

se pomou dva zamiljena saosna cilindra na meusobnom rastojanju t(ova vrednost mora da odgovara vrednosti upisanoj u drugom delupravougaonika oznake tolerancije za cilindrinost). U koliko se konturaizraenog cilindra nalazi unutar tolerancijskog prostora omeenogzamiljenim cilindrima smatra se ispravnom.

Krunostpodrazumeva da se svaki popreni presek cilindra moranalaziti unutar tolerancijske povrine ograniene zamiljenimkoncentrinim krunicama na propisanom radijalnom rastojanju (uprimeru 0,02mm).

Pravost podrazumeva da osa cilindra mora da se nalazi unutar

zamiljenog cilindra propisanog pre

nika (u primeru 0,03mm)Tolerancija oblika ravne povrine (ravnost) podrazumeva da se

izraena povrina mora nalaziti unutar tolerancijskog prostora kojiograniavaju dve zamiljene povrine na propisanom meusobnomrastojanju (u primeru 0,05mm)

Oblik proizvoljne povrine mora da se nalazi izmeu dvezamiljene proizvoljne povrine istog oblika na propisanom rastojanju(0,1mm).

Tolerancije poloaja osa i povrina

Tolerancije poloaja osa i povrina se uvek definiu u odnosu nareferentnu osu/povrinu.

U ovu vrstu tolerancija spadaju: paralelnost upravnost radijalno bacanje aksijalno bacanje centrinost


12/14

12

Paralelnost/upravnost osa se definie preko zamiljenog cilindrapropisanog prenika (u primeru 0,1) u ijem se prostoru tolerisanaosa mora nalaziti, a osa zamiljenog cilindra mora biti paralelna/upravna

na referentnu osu.Paralelnost/upravnost povrina definie se preko zamiljenihravni izmeu kojih treba da se nalazi izraena povrina, a koje suupravne/paralelne na referentnu povrinu.

Radijalno/aksijalno bacanje povrinasu doputena odstupanja(bacanja pri rotaciji) u odnosu na referentnu povrinu.

Centrinost se definie preko zamiljenog cilindra propisanogprenika (0,2mm) u ijem prostoru treba da se nalazi osa za koju sepropisuje tolerancija, a ija je osa saosna sa osom referentne cilindrinepovrine.


13/14

13

TOLERANCIJE HRAPAVOSTI POVRINA

Za definisanje mikroprofila obraene povrine najee se koristetri parametra:

Ra- srednje aritmetiko odstupanje mikroprofilaobraene povrine

Povrina pravougaonika Ra x l jednaka je povrinikoja je ograniena konturom i srednjom linijommikroprofila.

Rmax - najvea visina neravnina (visinska razlika izmeunajvie i najnie take na referentnoj duini profila "l")

Rz - srednja visina neravnina (razlika izmeu srednjearitmetike vrednosti zbira pet najviih i zbira petnajniih taaka na referentnoj duini profila

( )

5

10864297531 yyyyyyyyyy

Rz++++++++

=

=

=

n

i

ia yn

R1

1


14/14

14

Tolerancije hrapavosti se propisuju na osnovu parametra Ra ioznaavaju se kukicama usmerenim na povrinu.

Otvorena kukica ne propisuje metod obrade.Zatvorena kukica znai da se povrina obrauje skidanjemstrugotine.

Kukica sa krugom znai da se povrina ne obrauje skidanjemstrugotine.

Na mestu kukice koje je oznaeno slovom (a) upisuje separametar Raili klasa hrapavosti N1N12.

Na mestu oznaenom slovom (b) moe se naznaiti nain obrade,na mestu (c) duina obrade, na mestu (f) vrednosti za Rmax ili Rz, namestu (d) pravac prostiranja neravnina (pravac rezanja) i (e) dodatak za

obradu.Izmeu tolerancija hrapavosti povrina i duinskih mera postoji

meusobna zavisnost pa je standardom propisana potrebna klasahrapavosti (N) u zavisnosti od kvaliteta tolerancije duinske mere (IT).Klasa hrapavosti je najee manja ili u reim sluajevima najviejednaka kvalitetu tolerancije duinske mere.

tolerancije masinskih delova i sklopova.pdf

Documents