TRANSFER UENJA

Odreenje transfera

Poreklo termina: od latinskog glagola transferre u znaenju prenositi

Definicija: Pod transferom se podrazumeva prenoenje dejstva jednog uenja na drugo prenoenje dejstva jednog uenja na drugo uenje ili aktivnost; to je korienje ranije steenog iskustva pri snalaenju u novim situacijama

Uslov za javljanje transfera: da bi se moglo govoriti o transferu dva uenja (dve situacije) moraju biti razliite; ako su dva uenja slina po svojoj prirodi (onda je to produetak uenja)

Vrste transfera

Pozitivan transfer snalaenje u novoj situaciji, reavanje nekog problema ili uenje novog gradiva olakano je ranije steenim novog gradiva olakano je ranije steenim znanjima

Negativan transfer ranije steeno znanje ometa ili oteava sticanje novog znanja ili reavanje novog problema

Teorije transfera

Svako uenje ne mora automatski da dovede do transfera; postoje odreeni uslovi koji utiu na to da li e se transfer pojaviti

Razliita shvatanja o uslovima pod kojima dolazi Razliita shvatanja o uslovima pod kojima dolazi do prenoenja dejstva jednog uenja na novo uenje nazivaju se teorije transfera.

Postoje tri teorije transfera: Teorija formalne discipline

Teorija identinih elemenata (komponenata)

Teorija generalizacije

Teorija formalne discipline Koreni TDF: Platonove ideje, Don Lok,

shvatanja psihologije moi Osnovna ideja: da bi se moi (sposobnosti)

razvile (disciplinovale) potrebno je da ih uenik to napornije veba; pri tome uopte nije vaan sadraj vebe, ve da ona bude to dugotrajnija i sadraj vebe, ve da ona bude to dugotrajnija i napornija; vebanje neke moi u jednom domenu disciplinuje tu mo u svim njenim domenima

Organizacija kole prema TDF: Zadatak kole nije da prua praktina znanja, ve

da disciplinuje (razvija) sposobnosti uenika Nastavni planovi sa malim brojem tekih predmeta

ije gradivo ne mora nuno biti i praktino primenljivo

Empirijske provere TDF

Eksperiment V. Dejmsa sa vebanjem sposobnosti pamenja doveo u pitanje osnovne postavke teorije formalne discipline

Eksperiment Torndajka i Vudvorta sa Eksperiment Torndajka i Vudvorta sa vebanjem sposobnosti opaanja doveo do daljeg opovrgavanja TDF i formulisanja teorije identinih elemenata

Torndajkovo ispitivanje formalnodisciplinske vrednosti pojedinih kolskih predmeta

Teorija identinih elemenata (komponenata)

Koreni TIK: u rezultatima Torndajkovih istraivanja

Osnovna ideja: do transfera e doi ako izmeu dva uenja postoje identini elementi; iznos transfera srazmeran je slinosti koja postoji izmeu dve oblasti. Pojam elementa se ne posmatra kao neto kruto i nepromenljivo, ve u znaenju svojstva, faktori, aspekti nepromenljivo, ve u znaenju svojstva, faktori, aspekti (komponente) situacije ili uenja

Organizacija kole prema TIK:

Naglaava se sadraj onoga to se ui

kola treba da bude to slinija realnom ivotu drutvo u malom

Insistira se na znanjima i vetinama koji su praktino primenljivi

Teorija generalizacije

Koreni: u rezultatima Dadovog eksperimenta sa gaanjem mete ispod vode

Osnovna ideja: sa uenja iz jedne oblasti prenose se na uenje u drugoj oblasti opti principi, uoptena znanja, metode i tehnike radaprincipi, uoptena znanja, metode i tehnike rada

Praktine implikacije:

nisu usmerene toliko na organizaciju same kole i odabir nastavnih predmeta, ve na nain poduavanja i uenja gradiva

insistiranje na izvlaenju optih principa, tehnika i metoda rada i uvianju mogunosti njihove primene u drugim situacijama

Transfer se moe javiti:

U oblasti motornih vetina bilateralni transfer (prenoenje izvebanosti jednog organa na drugi simetrini organ ljudskog tela);

U oblasti sposobnosti (pamenje, kritiko U oblasti sposobnosti (pamenje, kritiko miljenje, socijalna inteligencija...)

U oblasti uenja (kroz usvajanje odgovarajuih metoda i tehnika usvajanja znanja)

inioci koji pozitivno utiu na transfer

Visoke intelektualne sposobnosti u oblasti apstraktnih saznanja transfer je najvei kod inteligentnih uenika;

Metode uenja i poduavanja: Uenje sa razumevanjem Uenje sa razumevanjem

Uoptavanje nauenih principa

Ukazivanje na to vei broj primera u kojima se opti

princip moe primeniti (stvaranje veze izmeu teorije i

prakse)

Stvoriti kod uenika naviku traenja povezanosti izmeu

razliitih oblasti

Stvoriti kod uenika naviku da se u reavanju problema

koriste ranije usvojena znanja

I slino...

Faktori koji negativno utiu na transfer

Mehanizacija u reavanju problema mehanika primena nauenih principa bez uvianja novih aspekata situacije koji su razliiti u odnosu na predhodnurazliiti u odnosu na predhodnu

Pogrena direkcija u miljenju

Funkcionalna fiksiranost ako se upotreba i funkcija nekog predmeta ili pojave posmatra rigidno (kroz samo jednu mogunost)

ITD...