Univerzitet u BeograduEkonomski fakultet

Pristupni rad

Predmet: Meunarodna logistika

Tema: Trendovi i strategije u globalnoj logistici

Student: Mentor: Nemanja Maksimovi Dr Vladan Boi Br. ind. 2579/2013Studijski program: Poslovno upravljanjeModul: Trgovina - menadment prodaje i lanca snabdevanja

Beograd, maj 2014.

SADRAJ:

Uvod2

1. Trendovi u globalnoj logistici3

1.1. Internacionalizacija logistike4

1.2. Porast trine koncentracije5

1.3. Oekivanja kupaca.................................................................6

1.4. Disperzija proizvodnih lokacija.............................................7

1.5. Produbljivanje i proirivanje linija proizvoda........................8

1.6. Bezbednost.............................................................................8

1.7. Ekoloka odrivost.................................................................9 2. Strategije u globalnoj logistici..............................................................9

2.1. Oblici organizovanja gobalne logistike10 2.2. Najznaajnije logistike strategije.........................................11

Zakljuak13

Izvori ......................................................................................................14

Uvod

U eri informatike privrede i globalizacije, globalizacija poslovanja se namee kao imperativ razvoja svih preduzea. Multinacionalne kompanije suoene sa zasienim domaim tritem potencijale za rast pronalaze izvan granica nacionalnog trita. Ubrzanoj internacionalizaciji doprinose mnogobrojni fakori iz okruenja. U prvom redu to su ekonomski, trini i demografski faktori. Prema podacima, u svetu e do 2030. godine iveti 1,5 milijardi stanovnika vie nego danas. Prosene stope privrednog rasta e iznosti oko 3%, od ega u zemljama u razvoju 4,2%. Kompanijama je interesantan podatak Svetske banke da e do 2030. godine 800 milona stanovnika dostii status srednje klase od ega e 360 miliona iveti u Kini.[footnoteRef:1] [1: Navedeno prema: Rakita B. (2013), Meunarodni biznis i menadment, Ekonomski fakultet, st. 51]

Globalizacija je pojam koji se koristi za opisivanje promena u drutvu, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatinog porasta meunarodne razmene (novca, robe, ideja, itd.). Termin globalizacija je prvi put upoterebio profesor Levit sa Univerziteta Harvard 1983. godine kako bi opisao finansijsko trite. Svetska banka globalizaciju definie kao sve veu meuzavisnost zemalja koja rezultira poveanom integracijom trgovine, finansija, ljudi na jednom globalnom tritu. Globalizacija se esto posmatra iskljuivo sa gledita ekonomije i tada se u pvi plan stavlja njen uinak na liberalizaciju trgovine. Uprkos tome globalizacija obuhvata mnogo ire aspekte drutva. Globalizacija ima mnogo slinosti sa internacionalizaciojm i ovi pojmovi su esto povezani, iako mnogi vie vole da koriste pojam globalizacije kada ele da istaknu brisanje nacionalnih granica. U menadmentu globalizacija je pojam koji oznaava rast i irenje meunarodnog trita dobara. U tom smislu on je suprotan pojmu internacionalizacije koji oznaava prilagoavanje lokalnim tritima. Ekonomska globalizacija ima dve osnovne dimenzije:[footnoteRef:2] [2: Aimovi S., ,Boi V. (2010), Marketing logistika, Ekonomski fakultet, st. 552]

1. Globalizacija na makro nivou udruivanje razliitih zemalja u cilju formiranja zajednikih trita kako bi se unapredila meunarodna razmena;2. Globalizacija na mikro nivou disperzija poslovanja multinacionalnih kompanija irom sveta, na razliitim tritima, pri emu kompanije svetsko trite posmatraju na jedinstven nain i imaju jedinstven nastup na tritima irom sveta.

Mnoge kompanije preferiraju da posluju iskljuivo na domaem tritu ukoliko je ono dovoljno veliko. U tom sluaju menaderi ne moraju da ue novi jezik, zakone, da posluju sa nepredvidivim kupcima ili da redizajniraju svoj paket ponude kako bi izali u susret preferencijama potroaa. Meutim oslanjanje iskljuivo na domae trite nosi sa sobom tri vrste rizika (Rakita, 2013):1. Rizik dugog vezivanja samo za jedno trite vee su anse da poremeaji na tom tritu pogode performanse preduzea;2. Rizik poreenja samo sa domaom konkurencijom kompanija moe biti ugroena potezima globalnog konkurenta koji moe da ponudi superiorinije proizvode i usluge;3. Rizik marketing miopije sueni trini vidici i nemogunost preseljenja na inostrana trita kada domae zapadne u probleme.

Savremenim tokovima je izloen i sektor logistike. Samim tim u 21. veku sve vei znaaj dobija globalna logistika, to kao nauna disciplina, to kao poslovna praksa. Globalnu logistiku ine sve aktivnosti preduzea koje su usmerene na realizaciju poslovne meunarodne strategije, odkomercijalno-marketinkog nastupa, pa preko niza razliitih drugih aspekata meunarodnog nastupa [footnoteRef:3]. Globalna logistika se moe shvatiti kao proces fokusiranja logistickih znanja, resursa i potencijala na mogucnosti koje nudi globalno trite. Kao nauka i aktivnost dobija na znaenju zbog poveanja udela fiksnih trokova u ukupnim trokovima. Zadatak globalne logistike je da omogui preduzeima kombinovanje domaih i meunarodnih logistikih aktivnosti na nain da se efikasno i efektivno odvijaju logistike usluge unutar globalnog logistikog sistema. [3: Aimovi S., Boi V. (2010), Marketing logistika, Ekonomski fakultet st. 572]

Meunarodno uspene kompanije su odavno identifikovale logistiku kao jednu od kljunih aktivnosti menadmenta. Razvoj logistike na globalnom nivou kompaniji donosi mnoge benefite, ali je kompanija izloena mnogobrojnim rizicima. Samim tim treba paljivo anaizirati svako trite. Traba imati u vidu prvenstveno razlike u nivou privrednog razvoja izmeu drava. Meutim nisu manje znaajne ni kulturoloke, infrastrukturne, informacione razlike, kao i razlike u kvalitetu ljudskih resursa.

1. Trendovi u globalnoj logistici

Rastua kompleksnost lanaca snadbevanja ini budui razvoj neizvesnijim nego ikada pre. Samim tim kompanije su reene da na pravi nain odgovore na trenutne izazove. Prouavanje istorije kako bi se na pravi nain prilagodili budunosti je samo donekle efikasno. Kljuno je identifikovati pravovremeno trendove i njihov uticaj na poslovanje. Logistika je u poslednje etiri decenije doivela znaajne promene kako bi se na pravi nain prilagodila trendovima iz okruenja. Ovaj proces nije jo uvek gotov i sigurno je da e logistika u budunosti proiriti svoj delokrug aktivnosti.

Trend ne treba shavtiti kao neto privremeno ve kao tendenciju koja oslikava promene u ekonomiji. Glavne karakteristike trenda su duina trajanja i obuhvatnost. Sa aspekta njihove obuhvatnosti moemo razlikovati socioloki, potroaki ili industrijski trend to se tie duine trajanja, najkrai tren je kvartal. Ekonomski trendovi koji imaju due trajanje (ak i nekoliko decenija) i veliku obuhvatnost ( na globalnom nivou) se nazivaju megatrendovima.

Poslovanje na meunarodnim tritima i obavljanje logistikih operacija zahteva poznavanje osnovnih globalnih logistikih trendova. Kao glavne megatrendove u globalnoj logistici moemo navesti (Aimovi, Boi 2010; Handfield 2013 i Waters 2010):1. Internacionalizacija;2. Porast trine koncentracije;3. Oekivanja kupaca;4. Disperzija proizvodnih lokacja;5. Produbljivanje i proirivanje linija proizvoda;6. Bezbednost;7. Ekoloka odrivost.

1.1. Internacionalizacija logistike

Liberalizacija trita, opadanje transportnih trokova i ogroman napredak u informacionoj i kominikacionoj tehnologiji ohrabruju proces internacionalizacije kompanija koje nastoje da ostvare rast i trokovnu prednost na novim tritima. U internacionalizacji vreme je od ogromnog znaaj. Prvo, bitno je odrediti momenat ulaska na novo trite. Sa druge strane bitno je imati u vidu i samu duinu trajanja itavog procesa ulaska na nova trita.

Internacionalizacija se moe posmatrati kao proces koji se sastoji od nekoliko aktivnosti. Taj proces poinje donoenjem odluka na nivou top menadmenta, zatim se obrauje taktiki na nivou srednjeg menadmenta, da bi zatim nii nivo menadmenta operacionalizovao odluke srednjeg i top menadmenta na terenu. Na osnovu prouavanja internacionalizacije logistikih sistema kineskih i nemakih kompanija moemo identifikovati etiri faze internacionalizacije logistiih sistema (Waters 2010):1. Procenjivanje novog trita;2. Strategijsko planiranje;3. Logistiko planiranje;4. Implementacija logistikog sistema.

Procenjivanje novog trita

Implementacija logistikog sistemaStrategijsko planiranje

Logistiko planiranje

Faze intarnacionalizacije logistike. Izvor: Donald Waters (2010), Global logistics

Procenjivanje novog trita. Proces internacionalizacije zapoinje trinom analizom gde top menadment procenjuje ukupne uslove na targetiranom tritu. Ukoliko analiza da pozitivan ishod, pristupa se penetraciji datog trita. Kineskim i nemakim kopmanijama je potrbno izmeu pet i est meseci za donoenje odlue, to ini ovu fazu internacionalizacije najduom od svih.

Strategijsko planiranje. Jo uvek na nivou top menadmenta ova faza internacionalizacije se definie kao projekat sa definisanim rasporedom, budetom, ciljevima i odgovornostima. Rezultat ove faze je okvir koji predstavlja vodi organizacionim jedinicama u definisanju njihovih planova.Poredei sa prethodnom fazom, ova faza je znatno kraa. U kineskim kompanijama traje tri, a u nemakim neto vie od etiri meseca.

Logistiko planiranje. U ovoj fazi se definiu logistike operacije i razvijaju planovi implementacije. Logistiko planiranje obuhvata definisanje potrebnog nivoa servisa potroaa, kapaciteta, lokacije skladita, informaciono povezivanje, prenoenje dela aktivnosti na specijalizovane provajdere itd. Ova faza traje u kineskim dva, a u nemakim tri meseca. Iako je najkraa po duini ona pokazuje ogroman vremenski pritisak sa kojim se kompanije suoavaju prilikom definisanja sloenih logistikih sistema.

Implementacija logistikog sistema. U ovoj fazi menaderi otkrivaju da li su njihovi planovi i akcije u skladu sa situacijom na terenu. Odluke se izvravaju operativno, a menaderi moraju imati sposobnost brzog reavanja problema i uoavanja potencijalnih tekoa. U kineskim kompanijama ova faza traje oko etiri meseca, a u nemakim oko pet meseci.

Uzimajui u obzir sve faze moe se zakljuiti da itav proces internacionalizacije logistike traje u kineskim kompanijama 14, a u nemakim skoro 18 meseci.

1.2. Porast trine koncentracije

Porast trine koncentracije je najizraeniji na primeru maloprodajne industrije. U tom pogledu veoma je ilustrativna sledea tabela. [footnoteRef:4] [4: Podaci preuzeti od: Deloitte, Global powers of retailing 2014]

Top 250 rejtingKompanijaDravaPrihod ( u mil $)

1Wall MartSAD469,162

2TescoVelika Britanija101,269

3CostcoSAD99,137

4CarrefourFrancuska98,757

5KrogerSAD96,751

6SchwarzNemaka87,236

7MetroNemaka85,832

8The Home DepotSAD74,754

9AldiNemaka73,035

10TargetSAD71.960

Iz tabele je jasno da deset najveih maloprodavaca ostvaruju prihod od ak 1,253 milijardi dolara. Na taj nain deset najveih maloprodavaca ima uee od priblino 25% u ukupnom prometu 250 najveih maloprodavaca. Stepen koncentracije je jo uoljiviji posmatrano po zemljama. Tako Wall Mart ima uee od 56% u prometu prehrambenih proizvoda u SAD, dok uee pet najveih maloprodavaca iznosi 93%.[footnoteRef:5] [5: Aimovi S., Boi V. (2010), Marketing logistika, Ekonomski fakultet, st. 562]

to se tie Evrope koncentracija je zastupljena u manjem obimu. U domenu prehrambene maloprodaje koncentracija je najizraenija u Zapadnoj Evropi. U manjoj meri je zastupljena u Italiji (zbog snanog uticaja tradicionalnih maloprodavaca). U Istonoj Evropi stepen koncentracije je znatno nii, tako da je uee 5 najveih maloprodavaca u prometu prehrambenih proizvodo oko 20% ali sa tendencijom rasta u budunosti.

Osnovna karakteristika velikih maloprodavaca je da vode dobro organizovanu politiku zaliha tako to dobar deo zaliha premetaju kod dobavljaa. Na taj nain oni promoviu poslovanje u skladu sa just in time konceptom. Koncentracija je je logian sled okolnosti imajui u vidu visoke trokove ulaska na strana trita. Zbog toga su kompanije prinuene da jaaju kako bi podnele dati trokovni pritisak. U razvijenim zemljama koncentracija trita je praena poveanom kontrolom drave kako bi se spreila eventuana monopolska pozicija. Poceanjem njihove snage maloprodavci postaju najai deo kanala marketinga i ujedno imaju sve veu kontrolu distributivnog kanala to u velikoj meri utie i na organizovanje logistikih aktivnosti.

1.3. Oekivanja kupaca

Kako kompanija vremenom raste i zapoinje prodaju sve veem broju kupaca na razliitim tritima poveava se i kompleksnost logistikih operacija. Novi, globalni kupci predstavljaju veoma profitabilnu metu, meutim zadovoljavanje ovih kupaca iziskuje znaajne trokove. Kupci danas ne zahtevaju samo vremenski tanu i pouzdanu isporuku, ve i nova kompleksna reenja kao i kastomizaciju logistikih usluga njihovim potrebama.

Sloenost potroake tranje se ispoljava kroz razliite forme. Najizraeniji uticaj zahteva finalnih potroaa se ispoljava u poveanju sloenosti logistikih operacija, oblika proizvoda, dizajna pakovanja itd. Industrijski kupci, kao i maloprodavci ispoljavaju sve vee zahteve u pogledu transporta, skladitenja i optimizacije zaliha proizvoda kako bi se na adekvatan nain uklopili u just in time koncept. Kupci generalno postavljaju sve vee zahteve davajui sve manje rokove isporuke i definiui lokaciju kojoj je veoma teko pristupiti. Tome treba dodati i sve veu dravnu regulaciju u pojedinim zemljama, kojom se zahteva da se isporike organizuju u toku noi ili rano ujutru kako se ne bi uticalo na sobraaj.

Koliki znaaj ima ispnjavanje potreba i zahteva kupava govori i istraivanje u kojem su rukovodioci naveli zadovoljavanje potreba kupaca kao glavni logistiki cilj i to ispred ciljeva kao to su isporuka na vreme, ekoloki odriva logistika, minimiziranje logistikih trokova, inovacije, fleksibilan raspored itd.

1.4. Disperzija proizvodnih lokacija

Iseljavanje proizvodnje je veoma rasprostranjen trend u poslenjih dvadeset godina prologa veka i na poetki 21. veka. Zapadne multinacionalne kompanije suoene sa visokim fiksnim trokovima premetaju deo ili celu proizvodnju na istok, tanije u zemlje Istone i Jugoistone Azije. Zbog niskih trokove radne snage, visoke produktivnosti i dosta labavog radnog zakonodavstva, kompanije su u pozici da znaajno unaprede svoju profitabilnost. Ovaj trend je prisutan u gotovo svim industrijskim granama. Disperzija proizvodnih, prodajnih i skladinih kapaciteta uveava logistiku aktivnost inei je dosta sloenijom.

Geografska disperzija proizvodnje umanjuje odreene grupe trokova (prvenstveno trokova radne snage), dok sa druge strane poveava logistike trokove zbog geografke distance izmeu mesta poizvodnje i mesta prodaje. Kompanije se trude da prevaziu ovaj problem tako to odreene proizvodne aktivnosti preduzimaju u toku transporta. Ilustrativan je primer fabrike automobila Toyota gde se nad automobilima koji su utovareni na brod u toku samog transporta preduzimaju odreene proizvodne radnje kako bi se skratilo vreme isporuke.[footnoteRef:6] [6: Aimovi S., Boi V. (2010), Marketing logistika, Ekonomski fakultet, st. 563]

Mogue je praviti razliku imeu etnocentrinih i policentrinih, kao i izmeu centralizovanih i decentralizovanih proizvodnih modela u meunarodnom menadmentu.[footnoteRef:7] Etnocentrini proizvodni model se bazira na proizvodnji koja je locirana u domaoj zemlji, odnosno zemlji porekla kompanije. Policentrini proizvodni model se zasniva na proizvodnji koja je locirana u dve ili vie razliitih zemalja. U centralizovanom proizvodnom modelu preduzee snadbeva inostrana trita iz jedne fabrike bilo da je ona locirana u domaoj ili inostranoj zemlji. Decentralizovani proizvodni model obuhvata vei broj fabrika koji su locirani u veem broju zemalja. [7: Rakita B. (2013) Meunarodni biznis i menadment, Ekonomski fakultet, st. 361]

1.5. Produbljivanje i proirivanje linija proizvoda

Ovaj trend je direktno povezan sa poveanjem oekivanja potroaa. Potroai vremenom postaju sve sofisticiraniji i zahtevniji u pogledu zadovoljavanja njihovih potreba i elja. Takoe njihove preferencije se dramatino menjaju kao i vreme i nain kupovine. Izloeni tom pritisku kompanije postaju sve inovativnije i na date pritiske odgovaraju produbljivanjem i proirivanjem asortimana. Politikom asortimana treba da se usklauju mnogobrojni pojedinani i grupni interesi sa optedrutvenim. U procesu planiranja asortimana donose se kljune strategijske odluke zasvako preduzee. Datim odlukama ine se pokuaji da se ostvari ravnotea izmeu irine i dubine asortimana.

Osnovne dimenzije asortimana su irina i dubina. irina asortimana oznaava broj robnih grupa ili linija asortimana, dok dubina oznaava broj artikala u okviru pojedinanih linija. Ukrtanjem ove dve dimanzije dobijaju se etiri strategije u politici asortimana:[footnoteRef:8] [8: Lovreta S. Petkovi G. (2010) Trgovinski marketing, Ekonomski fakultet, st.124]

1. irok i dubok asortiman sadri vei broj artikala u okviru vie robnih grupa, ime se ostvaruje pun prodajni asortiman.Ova strategija se retko primenjuje zbog visokih trokova zaliha.2. irok i plitak asortiman ovom strategijom teite se stavlja na potroae ueg trinog podruja pojedinih prodajnih jedinica. Za razliku od prethodne kombinacije ostvaruju se znatno nii trokovi po jedinici proizvoda.3. Uzak i dubok asortiman ovu kombinaciju primenjuju speciajalizovana trgovinska preduzea. Cilj je zadovoljiti tano odreeni trini segment ili odreene vrste potreba potroaa.4. Uzak i plitak asortiman ovu kombinaciju primenjuju preduzea koja u svom sastavu imaju manje poslovne jedinice sa veoma pogodnom lokacijom za potroae. Ova kombinacija se praksi veoma retko koristi.

Proirivanje i produbljivanje asortimana dovodi i do poveanja broja logistikih zahteva i problema pogotovo u kreiranju konkuretnog nivoa servisa potroaa. Drugim reima ovaj trend prouzrokuje znatno vee angaovanje logistikog sistema u preduzeu jer sve te proizvode treba dopremiti u pravo vrme, na pravi nain i na pravom mestu.

1.6. Bezbednost

Otkako se broj napada na vozila i logistiku infrastrukturu drastino poveao prethodnih godina sve vea panja se pridaje bezbednosnim aspektima logistike. To je uticalo na donoenje mnogobrojnih zakona i direktiva, kreiranje profesionalnih udruenja, uspostavljanje odreenih standarda, razvoj tehnologije i poboljanje bezbednosnog menadmenta. Osim terorizma logistika je u velikoj meri izloena i kriminalnim radnjama. Iako veina kompanija unapreenje bezbednosti vidi kao jednu neophodnost koja iziskuje visoke trokove sve vei broj kompanija se trudi da gleda na unapreivanje bezbednosnih aspekata logistike kao na alat koji treba da omogui poveanje ukupne konkurentnosti preduzea.

Istraivanja pokazuju da otprilike jedna treina kompanija u svim sektorima izloena bebednosnim zahtevima u manjoj ili veoj meri. Kompanije koje su izjavile da ovaj trend ima mali uticiaj na njihove logistike aktivnosti su i dalje u veini (izmeu 38 i 43 posto), ali se oekuje da se slika promeni u narednim godinama. Oekuje se da se broj kompanija koje se oseaju izloene datom trendu povea za 20% u narednim godinama.

Iako zakoni, norme i direktive postavljaju visoke zahteve pred kompanije, i dalje je prisutan nedostatak alata, koncepata i dodatni istraivanja kako bi kompanije bile u mogunosti da unapredesvoju bezbednost. Oko jedna treina kompanija se suoava sa nedostatkom znanja u ovoj oblasti (praenje isporuke, planiranje lokacije i bezbednosni menadment).

1.7. Ekoloka odrivost

Klimatske promene, naruavanje ivotne sredine i iscrpljivanje prirodnih resursa su prouzrokovali da javnost sve veu panju posveuje datom problemu. Samim tim raste i ekoloki pritisak nad kompanijama. Kompanije su prinuene da ponude na tritu ekoloki odrive proizvode i usluge. Implemenacija ekoloki odrivog poslovanja utie na sve aktivnosti u preduzeu, naroito na logistiku i menadment lanca snadbevanja. Osnovni pritisak sa kojim se suoava logistika sa aspekta ekoloke odrivosti je smanjenje emisije gasova. Procenjuje se da 75% emisije CO2 kompanija potie od transporte i logistike uopte.

Primena ekoloki odivih aktivnosti u kompanija se moe najbolje sagledati u studiji Global logisitcs 2015+.[footnoteRef:9] Istraivanja pokazuju da je veina kompanija tek poela da pridaje panju ekolokim standardima u logistici. Veina kompanija jo uvek nema precizno definisanje ciljeve, merila ili razvijen holistiki pristup kako bi se kreirala ekoloki prihvatljiva reenja za logistike procese. Ovo je najee prouzrokovano nedostatkom standarda, alata i metoda. Takoe kompanije su veoma pasivne i najee ekaju zakonodavne zahteve i uputstva drave kako bi preduzele akciju. ak 70% ispitanih kompanija je izjavilo da im nedostaju alati kojim bi se merio ukupan uticaj okruenja na logistiku. Takoe je interesan podatak po kojem kompanije procenjuju da je samo 16% njihovih kupaca spremno da plati dadatno za ekoloki prihvatljive proizvode i u sluge. [9: Waters Donald, (2010) Global logistics, st. 42]

2. Strategije u globalnoj logistici

Strategija globalne logistike svake firme koja nastupa na globalnom tritu mora uzeti u obzir sve potencijalne anse i opasnosti svakog trita. Takoe moraju se identifikovati mogunosti osvajanja nekog trita i obezbediti utede koje znae ostvarivanje konkurentske prednosti na svakom tritu. Prilikom nastupa na svakom tritu preduzee mora da ima uvid u etiri osnovna faktora koji utiu na organizovanje meunarodne logistike:[footnoteRef:10] [10: Aimovi S., Boi V. (2010), Marketing logistika, Ekonomski fakultet, st. 564]

1. Razdaljina (distance) ima znaajnu ulogu usled znaajno poveanih distanci transoprta. Ovo se posebno odraava na politiku servisa potroaa jer je tee predviati obime prodaje i vriti pravovremenu isporuku.2. Diferenciranost tranje (demand) posledica razliitih potreba ljudi irom sveta to utie na poveanje logistikih trokova.3. Raznovrsnost (diversity) ogleda se u kulturolokim, nacionalnim i drugim razlikama to sa sobom povlai nejednak nivo u razvijenosti logistike infrastrukture.4. Dokumentacija (documentation) organizovanje meunarodne logistike je znatno tee i usled velikog broja neophodnih papira koje treba prikupiti kako bi se organizovao logistiki posao, to se u velikoj meri odraava na trokove.Nabrojani faktori kreiraju model 4D koji predstavlja svojevrstan logistiki mix, slian marketing miksu.

DISTANCE(RAZDALJINA)DEMAND(TRANJA)

DIVERSITY(RAZNOVRSNOST)DOCUMENTATION(DOKUMENTACIJA)

4D pristup upravljanju meunarodnom logistikom preduzea. Izvor: Aimovi S., Boi V. (2013), Marketing logistika, Ekonomski fakultet, st. 564

2.1. Oblici organizovanja globalne logistike

Prilikom stupanja na inostrana trita preduzeu je na raspolaganju nekoliko alternativa. Neophodno je paljivo proceniti date alternative iz nekoliko uglova imajuu u vidu njihov uticaj na organizovanje aktivnosti razliitih poslovnih jedinica. Jedan od kljunih segmenata koje ne treba ignorisati je savakako i organizovanje logistikih operacija na inostranim tritima. Prilikom nastupa na tritu preduzeu stoji na raspolaganju nekoliko alternativa:1. Konsignaciona prodaja preduzee usled malog ili nikakvog iskustva na inostranom tritu plasman proizvoda preputa inostranom distributeru kroz konsignacionu prodaju. U tom sluaju meunarodni partner preuzima potpunu odgovornost za obavljanje logistikih aktivnosti kao to su transport, skladitenje, upravljanje zalihama, itd.2. Sopstveni izvoz preduzee raspolae odreenim iskustvom tako da odreene logistike operacije kao to su transport i organizovanje dokumentacije obavljaju samostalno dok poslove marketinga, upravljanja zalihama i naplate potraivanja preputaju lokalnom zastupniku. Ovaj oblk nastupa na inostranom tritu obezbeuje odreen stepen logistike kontrole u poreenju sa prethodnim.3. Samostalan nastup na tritu - podrazumeva da preduzee ima svoje proizvodne ili skladine objekte tako da samostalno obavlja sve ditributivne aktivnosti. Meutim za obavljanje ovih poslova kompanija radije koristi menadersko osoblje iz matine zemlje umesto da zapoljava lokalno stanovnitvo.4. Samostalna poslovna politika filijalni oblk poslovanja u kome filijale samostalno definiu poslovnu politiku koja mora biti uskljaena sa optom poslovnom politikom kompanije. Ono to je karakteristino za ovaj oblik internacionalizacije je drastino uveanje logistikih trokova.5. Potupuna decentralizacija ovakav oblik organizovanja imaju transnacionalne kompanije i podrazumeva potpunu slobodu poslovnih filaijala u u organizovanju logistikih aktivnosti.

Dakle jasno da da nain koji kompanija izabere da nastupi na inostranom tritu direktno utie i na kreiranje meunarodne logistike strategije. Ono to preduzee treba da ima u vidu je da svaka neusklaenost izmeu globalne poslovne strategije i logistike strategije automatski sa sobom povlai neprofitabilno poslovanje. Odnos izmeu alternativnih oblika nastupa na inostranom tritu i njihov uticaj na organizovanje logistikih aktivnosti se moe sagledati iz sledee tabele:

Vidovi globalnih operacijaKarakteristike globalnih logistikih operacija

TrokoviServisOrganizacijaRizikZaposleni

Konsignaciona prodajaMali, podeljeni sa distributeromU potpunosti zavisi od distributeraSve je u rukama distributeraNajveim delom na distributeruNema veze sa firmom

Sopstveni izvozVezani samo za transport ipedicijuZnaajnim delom zavisi od distributeraDogovara se sadistributeromVeim delom pada na distributeraNema veze sa firmom

Samostalni nastup na trituPoveavaju se za druge marketinke i distributivne aktivnostiUnapreenje kontrole servisaSve jo uvek zavisi od maticeMnogo je vie na matinom nego na lokalnom preduzeuMali broj, alociraju se sopstveni zaposleni

Sopstvena poslovna politikaPotpuni logistiki trokoviGlobalno lokalni servis potroaaMatica odobrava logistike odlukeDeli se izmeu matinog i lokalnog preduzeaMenadment globalni, operativa lokalna

Potpuna decentralizacijaPotpuni logistiki trokoviPotpuno lokalni standardi servisaSve rade filijale samostalnoPrebaen na filijaleKompletno lokalni

Nivoi globalnih aktivnosti i diferenciranje meunarodne logistike startegije iz ugla proizvodne kompanije. Izvor: Aimovi S., Boi V. (2013) Marketing logistika, Ekonomski fakultet, st. 564

2.2. Najznaajnije logistike strategije

Dosadanji deo rada je bio dominantno posveen dominantnim logistikim trendovima. Jedini nain da se preduzee na najefikasniji nain prilagodi datim trendovima je kroz paljivo definisanu logistiku strategiju. Na osnovu istraivanja poslovanja preduzea moe se izdvojiti 7 strategija koje se mogu sistematizovati u etiri grupe:[footnoteRef:11] [11: Handfield R. Straube F. Pfohl H. Wieland A. (2013) Trends and strategies in global logistics and supply chain management , st. 34 ]

1. Zaposleni2. Procesi3. Tehnologija4. Mrea

Zaposleni. Odgovarajua struktura zaposlenih predstavlja sr svake logistike strategije. Na kraju krajeva nijedna organizacija ne moe biti uspena bez odgovarajueg sistema regrutovanja, obuke i razvoja zaposlenih. Kao dve osnovne strategije koje se mogu svrstati u ovu grupu navode se: Talent menadment ovu strategiju su vodei rukovodioci svrstali na sam vrh liste ime se potvruje da humani kapital dobija sve vie na znaaju u logistikim poslovima, barem u razvijenim zemljama. Kadrovi sa menaderskim vetinama, interpersonalnim i analitikim sposobnostima su oajniki potrebni kompanijama. Uspostavljanje odgovarajueg miksa novih talenata i veterana u kompaniji je sloen zadatak koji mora biti izbalansiran sa sveobuhvatnom HR strategijom. Brzo donoenje odluka druga komopnenta upravljanja ljudima je njihovo osposobljavanje i davanje autoriteta da donose odluke brzo. U veoma sloenom okruenju u kome se promene dramatino deavaju neophodno je donositi prave odluke u pravo vreme. Ovo je sloen zahvat koji zahteva centralizovano vostvo, toleranciju i volju da se dopusti pravljenje greaka u poetku.

Procesi. Druga dimenzija koju organizacije nastoje da unaprede su logistiki procesi koji se ogledaju kroz definisanje logistikih standarda, povezivanja u lanac snadbevanja i zajednikog planiranja. Procesne strategije su u visokoj korelaciji sa zaposlenima koji imaju sposobnost da ih sprovedu. Kao najzanaajnije procesne strategije istiu se: Definisanje logistikih standarda Da bi se kreirala procesna kultura neophodno je definisati odgovarajue standarde kroz razliita pravila, politike i procedure. Pozicija logistike u ukupnoj hijerarhiji pokazuje nivo uticaja koji logistiki lideri imaju na donoenje kljunih strategijskih oluka. to je logistika na viem hijerarhijskom nivou vea je verovatnoa da e zaposleni u logistici imati veu ulogu u donoenju korporativnih odluka. Zajedniko planiranje u savremenim uslovima jasno je da nijedno preduzee ne moe da opstane kao izolovani entitet. Samim tim preduzea se sve vie povezuju u lanac snadbevanja. Na taj nain oni su se obavezali da e zajedniki uestvovati u donoenju odluka od zajdenikog interesa. Ovo je posebno znaajno u segmentu efikasnog upravljanja zalihama, odnosno u just in time konceptu.

Tehnologija. U eri informatike industrije moderna tehnologija zauzima kljunu poziciju u svim aspektima poslovanja. Preduzea koja ovo razumeju investiraju znaajna sredstva u modernizovanje tehnologije kojom raspolau. Na taj nain su u mogunosti da unaprede logistike operacije ime e poboljati kvalitet logistikih usluga uz nie cene. Takoe, moderna tehnologija omoguuje unapreenje bezbednosti i prilagoavanje ekolokim standardima kao dva trenda koja su identifikovana ranije u radu. Na osnovu ovoga kao domimantna strategija u sektoru tehnologije istiu se: Investiranje u tehnologiju kompanije proseno investiraju oko 11% logistikog budeta u unpareenje tehnologije, dok kod pojedinih kompanija taj iznos prevazilazi 50%. Takoe oko 80% kompanija ima definisane planove investiranja u tehnologiju u narednih pet godina. Investiranje u tehnologiju treba da omogui i bolje povezivanje subjekata u lancu snadbevanja. Na taj nain kompanije bolje sarauju meusobno, dele informacije i zajedniki kreiraju scenarije za donoenje odluka.

Mrea. Menaderi su prinueni da danas upravljaju imajui u vidu da je njihova organizacija deo produene mree. Poslovanje u okviru mree podrazumeva da pojedinci ne razmiljaju samo o interesu njihovog preduzea, ve i da imaju u vidu i poziciju kooperanata koji uestvuju u kreiranju mree. Preduzea u mrei se mogu povezivati vertikalno i horizontalno. Takoe do mree moe doi ukoliko se preduzee odlui da eksternalizuje logistike aktivnosti na specijalizovanog provajdera kako se usresredilo na jezgro biznisa i na taj nain unapredilo svoju konkurentsku prednost. Tako da kao dve osnovne startegije koje utiu na kreiranje mree moemo izdvojiti: Outsourcing dobija na aktuelnosti i znaaju u izmenjenom globalnom proizvodnom okruenju. U ovom sluaju preduzea se fokusiraju na ono to najbolje rade, na ono to je njihova osnovna kompetentnost. Kao glavne prednosti outsourcing-a istiu se smanjenje i kontrola operativnih trokova, unapreenje jezgra biznisa kompanije, oslobaanje internih sredstava za ostale namene, nedostatak interno raspoloivih sredstava, tekoe u obavljanju logistike funkcije. Preterano eksternalizovanje aktivnosti moe preduzee dovesti do problema jer moe doi do smanjenja internih sposobnosti i kapaciteta preduzea, kao i poveanja zavisnosti. Horizontalna i vertikalna kooperacija poznato je da eksterni odnosi izmeu preduzea imaju svoju horizontalnu i vertikalnu dimenziju. Vertikalni odnosi integriu uesnike na razliitim nivoima u lancu snadbevanja dok se horizontalni odnosi uspostavljaju izmeu uesnika koji se nalaze na istom nivou u kanalima marketinga. Vertikalna integracija sa aspekta logistike moe biti sluaj kada preduzee preputa deo logistikih aktivnosti dobavljau, a horizontalna kada preduzee u okviru strategijske alijanse konkurentu prebacuje ili preuzima deo logistikih aktivnosti.

Zakljuak

U ovom radu osnovni cilj je bio ukazivanje na dominantne trendove koji utiu na organizovanje logistikih aktivnosti u preduzeu, kao i na odgovarajue startegije koje omoguavaju preduzeu da se prilagodi tim trendovima. Evidentno je da su u savremenim uslovima preduzea izloena uticaju razliitih faktora iz okruenja. Ti faktori svoj uticaj ispoljavaju u manjoj ili veoj meri. Jasno je da se oni ispoljavaju svuda u svetu ali na razliite naine. To je sve posledica globalizovane ekonomije u kojoj ivimo.

Biti deo globalne ekonomije je danas na vrhu liste prioriteta svih kompanija. To ostavlja dramatine posledice na organizovanje logistike funkcije. Globalna logistika se nalazi razapeta izmeu zahteva za to boljim kvalitetom usluga i to manjim trokovima. Takoe poveava se geografska distanca izmeu proizvodnje i potronje dok je zadatak logistike da proizvode dostavi to bre. Za mnoge industrije i mnoge kompanije sposobnost da se uspostavi i odrava efikasna logistika na globalnom nivou e biti glavna determinanta korporativnog uspeha. Iz raznoraznih razloga preduzea su se prerano okrenula globalnim izvorima snadbevanja ili osvajanju novih trita. Ovo je u velikoj meri uticalo na dramatian rast, pre svega logistikih trokova ime se eliminiu benefiti globalne strategije preduzea.

Kako bi se na to laki nain prevazili mnogobrojni izazovi sa kojima se preduzee suoava u obavljanju logistikih poslova neophodno je imati jasno definisanu strategiju. Iz iznetog se moe zakljuiti da ukupan rezultat zavisi od mixa zapolenih, procesa, tehnologije i kooperanata. Vano je kreiranju strategije pristupiti na jedan svestran nain kako bi se zadrali na umu mnogobrojni efekti koje pogrena sttrategija moe imati. Takoe je vano na vreme anticipirati trendove kako se ne bi dolo u situaciju da se zakasni sa kreiranjem strategije. Pri svemu tome treba voditi rauna o razliitosti mnogobrojnih trita koja se meusobno razlikuju po vie osnova kao to su jezik, kultura obiaji, politiki sistem zakonodavstvo razvijenost trita i odgovarajui ljudski resursi.IZVORI

Aimovi Slobodan, Boi Vladan, (2010) Marketing logistika, Ekonomski fakultet

Handfield Robert, Straube Frank, Pfohl Hans-Christian, Wieland Andreas, (2013) Trends and strategies in global logistics and supply chain management

Lovreta Stipe, Petkovi Goran, (2010) Trgovinski marketing, Ekonomski fakultet

Lovreta Stipe, Berman Barry, Petkovi Goran, Veljkovi Saa, Crnkovi Jakov, Bogeti Zoran, (2010), Menadment odnosa sa kupcima, Ekonomski fakultet

Rakita Branko, (2013) Meunarodni biznis i menadmet, Ekonomski fakultet

Waters Donald, (2010) Global logistics

Deloitte, Global powers of retailing 2014

www.scdigest.com/assets/Reps/SCDigest_Global_Logistics_Excellence.pdf

14