trening o analizi efekata propisa (aep) u srbiji beograd, 03-07 . mart 200 8

www.investmentclimate.org

Trening o Analizi efekata propisa (AEP) u Srbiji

Beograd, 03-07. mart 2008.

Zajednički projekat Svetske banke, Vlade Srbije i SIDA o reformi propisa i AEP u Srbiji

1. Reforma propisa u 21. veku


Na osnovu iskustava zemalja OECD-a, ova prezentacija pojašnjava šta znači poboljšanje strategije propisa, kao i bitne karakteristike sistema analize efekata propisa (AEP).Najbitniji doprinosi AEP:smanjenje rizika od neuspeha propisapovećanje blagostanja onih kojih se propisi tiču i podrška boljem javnom upravljanju.

Pregled


živeti u miru(“javni mir”)

raditi i napredovati u uslovima izvesnosti(pravna sigurnost u ugovorima i trgovini)

štititi društvene vrednosti i ugrožene kategorije stanovništva(radnike, potrošače, decu, kulturno nasleđe, okolinu)

pridružiti se sistemu EU(acquis communautaire sastoji se od pravila!)

Pravila i propisi su važni!


Međutim, tradicionalni regulatorni sistemi komande-i-kontrole moraju da budu prilagođeni potrebama novog dobapotrebama novog doba

Pravila i propisi su važni!


Potreba za promenom

Tradicionalni “odnos autoriteta” između Vlade i njenih građana je na zalasku

Građani zahtevaju nova “javna dobra”, osim zakonitosti Vladinih akata (npr. efikasnost, transparentnost i

odgovornost)

Od praćenja “legitimnosti” propisa i adminstrativnih akata prelazi se na praćenje njihove “korisnosti”

Delanje U SKLADU SA ZAKONOM nije dovoljno:


nekoliko konkretnih primera ekonomskih efekata Reforme propisa (pogledajte sledeći

slajd)

Propisi imaju veliki uticaj na ekonomiju.Oni mogu:

da podstaknu ekonomski razvojILI

da opterete, uspore kreativnost, destimulišu progres

Potreba za promenom


Ekonomski efekti programa Reformi propisa:

SAD – birokratska opterećenja na poslovanje od 500 milijardi USD (oko 10% BDP) – Klinton - program “Poboljšanje vlade” je proizveo uštedu između 42 i 54 milijarde USD EU – Jedinstveno tržište je, podstičući konkurenciju i zamenjujući jedinstvene nacionalne zahteve jedinstvenim evropskim zahtevima, poboljšalo Evropski BDP za oko 1,5% između 1987. i 1993. god. – MMF je 2003. god.ocenio da bi dalja poboljšanja okvira EU propisa mogla da proizvedu povećanje BDP od čak 7% i produktivnosti od čak 3% dugoročno u EU ITALIJA – Ušteda građana: godišnja ušteda za certifikate i certifikovane potpise zahvaljujući programu “samosertifikati” (u milionima eura): 527 u 1998., 544 u 1999., 1128 u 2000. godini; Poslovna ušteda: posle uvođenja principa “sve na jednom mestu” i drugih pojednostavljenja, maksimalno vreme potrebno za ceo proces je opalo sa 22 na 10 nedelja. Troškovi su smanjeni sa 7,700 na 3,500 eura za korporacije i sa 1,150 na 500 eura za individualne biznise

Potreba za promenom: Uticaj AEP na ekonomiju


Uticaj primene ANALIZE EFEKATA PROPISA (AEP):

Holandija je ocenila da je 20% novih propisa modifikovano ili povučeno kao rezultat AEP

U Kanadi dugotrajno korišćenje AEP, uz usmeravanje i trening, podstaklo je promenu kulture među regulatorima

SAD su otkrile da je 10 miliona $ potrošenih na AEP smanjilo troškove propisa za 10 milijardi $, tj. da je odnos korist/cena 1000 prema 1. Većina AEP je korišćena da bi se otkrili načini na koje je moguće najefikasnije smanjiti troškove. Preko trećina AEP je smanjila troškove redefinišući obim i vreme implementacije.

Potreba za promenom: Uticaj AEP na ekonomiju


Rastuća uloga međunarodne trgovine i međunarodnih preduzeća

Različit učinak nacionalnih propisa i javnih administracija u raznim zemljama utiču na izbore stranih investitora

(posebno “velikih”)

U svakoj zemlji - kvalitet propisa i efikasnost javne administracije ključni su faktori konkurentnosti!

Potreba za promenom: Globalizacija i

direktne strane investicije (DSI)


Neuspeh regulativeNeuspeh regulativeJavlja se kada su troškovi uvođenja regulative veći od koristi. Ovo je problem javne

odlukeodluke.

Regulativa – problemi


Regulativno Regulativno zarobljavanjezarobljavanje

Situacija kada jedan učesnik na tržištu (ili grupa učesnika) koristi svoj uticaj ili sredstva

da preusmeri regulatornu odluku u svoju sopstvenu

korist, a ne u korist društva u celini.Ovo može biti povezano

sa modelima ponašanja od strane regulatornog tela u jednoj od, ili u kombinaciji

sledećih situacija:


• Regulatorno telo teži da izađe u susret interesima proizvođača a ne interesima potrošača

• Regulatorno telo je počelo suviše da štiti subjekte čiji rad reguliše• Regulatorno telo teži da usvoji ciljeve koji su veoma bliski ciljevima

subjekata čiji rad bi trebalo da reguliše


Regulatorni rizikRegulatorni rizik

Regulatorni rizik imaće negativan uticaj na poslovanje onih preduzeća i grana

koje trpe izmene propisa.Tamo gde vlade i zakonodavci

povećavaju regulatorni rizik, verovatno će osetiti pritisak da dodele neku vrstu

kompenzacije preduzećima koja su oštećena zbog regulative, kako se ne bi

obeshrabrile buduće investicije.



Smanjenje regulatornog rizika regulatornog rizika je ključno: Regulatorni rizik smanjuje i kvantitet i kvalitet

investicija i vrednost investicija. Što je nesigurnije i rizičnije pravno-

administrativno okruženje u kome se odvija ekonomska aktivnost, verovatnije je da će agresivno traženje dobiti i kratkoročnog profita zameniti dugoročno investiranje u konkurentnoj klimi.

AEP može pomoći da se smanji regulatorni rizik.

Regulativa – Nekoliko problema


Potreba za promenom: Šta smo naučili?

Pravila i propisi su danas još uvek veoma važni ...

... ali ih treba prilagoditi sadašnjim potrebama

… Propisi su toliko važni da moraju biti “visokog kvaliteta”!


Međunarodno iskustvo

Tokom protekle dekade, posebno u zemljama OECD-a, bilo je dosta

osvrta na to kako kvalitet regulatornog okruženja može biti

poboljšan.

Ove analize uglavnom su bile zasnovane na poređenjima praksi

različitih zemalja i usvajanju “najbolje prakse”


“Krenuvši kasnije nego mnoge zemlje, Italija je posvetila 1990-te “sustizanju” vodećih zemalja OECD-a u ekonomskim i državnim reformama. Obim, brzina i doslednost strukturalnih reformi sprovedenih od strane različitih vlada su bili vredni hvale. Danas, Italija nastavlja da se kreće brže nego mnoge zemlje u sprovođenju plana suštinskih reformi koji je još uvek izuzetan.- Reforma propisa je jedna od mnogih promena u Italiji tokom 1990-ih, ali ova je bila jedna od suštinskih...”ipak“… povećanje potencijala rasta italijanske ekonomije – posle godina sporog rasta po evropskim standardima, relativno visoke inflacije, niskog nivoa direktnih stranih investicija i opadajućeg tržišnog udela u svetskoj trgovini - zahteva bržu i dublju reformu propisa.”

OECD-ov pregled reforme propisa u Italiji – Pariz 2001.

Italija, OCSE i propisi


Specifični italijanski problemi (samo italijanski?)

Inflacija propisaInflacija propisa::

preko 35,000 primarnih zakona

(državnih i regionalnih)

Troškovi propisaTroškovi propisa::

nepotreban teret koji nosi javnost,

poslovanje, čak i javna

administracija

Zagađenje Zagađenje propisapropisa::

nejasnoće, nedoslednosti,

preklapanja, slojevi propisa koji

prouzrokuju neizvesnost postojećeg

zakona


Međunarodno iskustvo: važnost kvaliteta propisa

Politika “kvaliteta propisakvaliteta propisa” je važna bez obzira na posebnosti svakog pojedinačnog ustavnog i pravnog sistema bilo koje zemlje

“Dobro napisan” propis je “vrednost sama po sebi”, koji god da je njegov politički kontekst


Međunarodno iskustvo:Nema jedinstvenog recepta, već samo nekoliko “osnovnih sastojaka”

1. Uspeh reforme propisa zahteva održivu političku podršku sa najvišeg nivoa

2. Reforma propisa nije jednokratna politika već kontinuirani i trajni proces

3. Treba izbegavati suviše uopštene i apstraktne programe, ali i postaviti jasne i merljive ciljeve

4. Reforma propisa ne zahteva samo pravni, već multidisciplinarni pristup

5. Ocenite pravne efekte propisa, ali najpre konkretan uticaj na “stvarni život” (korisnost, ne samo legitimnost!)

6. Uključite građane, preduzeća i druge “propisane” subjekte; stvorite “osećaj svojine”

7. Ne uzimajte ništa zdravo za gotovo: praćenje ex post važno je isto kao procena ex ante

8. Institucije i ljudi su takođe presudni: koordinirajte napore u Vladi, omogućite upravljanje propisima

9. Ne zaboravite na regionalne i lokalne regulatore.


Strategija za kvalitet propisa - AEP

Budući koraciBudući koraciTeškoće radikalnog Teškoće radikalnog

menjanjamenjanja tipične birokratske i birokratske i legalističkelegalističke kulture kulture:

Ministarstvima svih oblasti će biti potrebna jaka inicijalna podrška (i jako guranje!) od

strane radne grupe za nove i bolje propise

Potrebno je širenje upotrebe AEP u AEP u međuzavisnim sektorskim međuzavisnim sektorskim regulatornim telimaregulatornim telima, ali i na , ali i na makronivoumakronivou

Za OECD ovaj novi sistem je “dobro osmišljen” jer “uzima u obzir OECD-ove preporuke i međunarodna najbolja iskustva i sadrži interesantne novine”(OECD, Reforma propisa u Italiji,izveštaj o činjenicama, poglavlje 2, paragraf 114)


Međunarodno iskustvo:Nema jedinstvenog recepta, već samo nekoliko uobičajenih alata i modela

Alati u vezi sa novim propisima:1 – Analiza efekata propisa2 – Konsultacije

Alati u vezi sa postojećim propisima:3 – Uprošćavanje4 – Kodifikovanje

Strukture odgovorne za kvalitet propisa:- Sektori Ministarstava - Centralna jedinica (telo) u Vladi- Parlament (njegova uloga je presudna!)

Važnost informacione i komunikacione tehnologije!


Srećno!

Vladin program reforme propisa:

suočavaće se sa otporom, …

rizikovaće neuspeh stalno, …

trajaće poprilično dugo, …

zahtevaće veliki konsenzus (i u privatnom i javnom sektoru), …

ALI

… može biti uspešno sproveden (kao što pokazuje nekoliko nacionalnih iskustava) …

… i može biti efikasno podstaknut od strane privatnog sektora i međunarodnih organizacija (EU, UN, OECD, FMI, WTO …)

trening o analizi efekata propisa (aep) u srbiji beograd, 03-07 . mart 200 8

Documents