tristan tzara sedam manifesta dade prosireno

7/25/2019 Tristan Tzara Sedam Manifesta Dade Prosireno

1/50


2/50

2

T RISTAN T ZARA

3

S EDAM MANIFESTA DADE

Tristan Cara

DEVI

ANSKI MIKROBSedam manifesta

dade i drugi tekstovi

o dadi

Manifest je obraanje spoljanjem svetu, u kojem nema nieg osim na-

mere da se otkrije sredstvo za trenutno izleenje politikog, astronomskog,

umetnikog, parlamentarnog, agronomskog i knjievnog sifilisa. Manifest

moe da bude blag, dobar, uvek u pravu, snaan, energian i logian.

Kad smo vekod logike, mislim da sam vrlo simpatian. (192021)

Naminkati ivot u lornjonu pokrivamilovanja zbirka leptira to

je ivot sobarica ivota.

Leati na britvi i buvama u asu ljubavi putovati u barometru piati

kao patrona promaivati, biti idiot, izlagati se pljusku svetih minuta biti

potuen, biti uvek poslednji vikati suprotno od onoga to drugi kae biti

sedite redakcije i kupatilo Boga koji se svakog dana kupa u nama, u dru-

tvu istaa kanalizacije to je ivot dadaista.

Biti inteligentan potovati sve ljude umreti na bojnom polju pot-

pisati Pozajmicu glasati za nekog Tipa potovati prirodu i slikarstvo

protestovati zbog manifestacija Dade to je ivot ljudi. (192021)

Neka svaki ovek vikne: pred nama je veliki posao destrukcije, nega-

cije. Zbrisati, oistiti. istota pojedinca moe se potvrditi samo posle peri-

oda ludila, agresivnog, potpunog ludila sveta preputenog banditima, kojiga razdiru i unitavaju vekovima. Bez cilja i plana, bez organizacije: neu-

krotivo ludilo, raspad. Jaki na rei ili na delu preivee, jer oni znaju kako

da se odbrane, okretnost udova i oseanja plamti na njihovim izbruenim

bokovima. (1918)

... DADA DADA DADA, krici zgrenih boja, proimanje svih suprotnosti i

protivrenosti, grotesknosti, nedoslednosti: IVOT. (1918)

Sloboda sloboda: poto nisam vegetarijanac, ne mogu da vam dam

nikakav recept. (1917)

Moda ete me bolje shvatiti ako vam kaem da je dada devianski

mikrob, koji sa upornou vazduha prodire u sve prostore koje razum nije

uspeo da napuni reima ili konvencijama. (1922)

Na koricama: Tristan Tzara, foto Man Ray, 1921.


3/50


4/50

6

T RISTAN T ZARA

7

U VOD

Devianski mikrob

Oko 191617, izgledalo je da e rat trajati veno kraj mu se nije nazi-rao utoliko pre to je, za mene i moje prijatelje, iz daleka, poprimaoiskrivljene razmere, usled take gledanja, s koje je trebalo da imamo vrloirok vidik. Otuda gaenje i pobuna. Bili smo odluno protiv rata, ali ipaknismo upali u zamke utopijskog pacifizma. Znali smo da se rat ne moeprekinuti, ako mu se ne iupaju koreni. Nestrpljenje da se ivi bilo jeveliko, gaenje se odnosilo na sve oblike takozvane moderne civilizacije,na same njene temelje, na logiku, jezik, a pobuna je poprimala oblike ukojima su groteskno i apsurdno odnosili ogromnu prevagu nad estetskimvrednostima. (Tristan Cara, 1958)1

I

Ovaj izbor obuhvata sve najvanije dadaistike manifeste TristanaCare (Tristan Tzara, Samuel Rosenstock, Mojneti, rumunska Molda-

vija, 1896 Pariz, 1963), kao i neke njegove osvrte na dadu. Ideja je bilada se ti tekstovi konano objedine, poto su se kod nas do sada pojavlji-vali samo u fragmentima (koliko je meni poznato) i, uglavnom, u vrlonepouzdanim prevodima iako su mi neki od njih opet bili od pomoi.Poto se ovi manifesti, dobrim delom, sastoje od automatskih ili nasu-minih fraza, treba razumeti muke na kojima su nali drugi prevodioci.Ni ovi prevodi nisu savreni. Pitanje je i ta bi to u ovom sluaju trebaloda znai. Svest prevodioca neminovno pokuava da onome to prevodiudahne neki smisao, ak i kada ovog namerno nema. Fraze se niu naosnovu zvuka i nedokuivih asocijativnih putanja ovog ili onog jezika misao doslovno nastaje u ustima, kako je to jednom rekao Cara da bionda poele da se smenjuju s trenucima iste lucidnost i kristalno jasnim

1Tristan Tzara: Entretines avec Georges Ribemont-Dessaignes, 1958, Oeuvres compltes,Flammarion, t. V, str. 39940. Preuzeto iz Anri Bear i Miel Karasu, Dada, istorija

jedne subverzije, IKZS Sremski Karlovci, 1997, prevela Jelena Staki, str. 11.


5/50


6/50


7/50


8/50

14

T RISTAN T ZARA

15

P REDAVANJE O DADI

Manifest gospodina Aspirina

DADA je naa snaga, koja nekanjeno podie bajonetima sumatran-sku glavu nemake bebe; DADA je ivot bez papua i paralela; ona

je za i protiv jedinstva i odluno protiv budunosti; znamo da e nai

mozgovi postati mekani jastuci, da je na antidogmatizam iskljuiv kao ionaj zvanini da nismo slobodni a viemo sloboda ozbiljna potreba bez

obzira i morala i mi pljujemo na oveanstvo.DADA ostaje u granicama evropske nemoi, sve su to ipak ista gov-

na, ali mi sada hoemo da seremo u raznim bojama, da bismo zoolokivrt umetnosti ukrasili zastavama svih konzulata.

Mi smo direktori cirkusa i zvidimo usred prdea vaara, usred ma-nastira, prostitucije, pozorita, injenica, oseanja, restorana. ohi oho,

bang, bang.Izjavljujemo da je automobil samo oseaj koji nas je otupeo svojim

usporenim apstrakcijama, kao i prekookeanske plovidbe i buka i ideje.Ipak, proterali smo lakou, tragamo samo za pravom sutinom i srenismo ako nam uspe da je sakrijemo; ne elimo da brojimo prozore uzvi-ene elite, jer DADA ne postoji ni zbog koga i elimo da ceo svet toshvati, ovo je balkon DADE, uveravam vas. Odatle moete da sluate

vojne mareve, a moete i kao serafim presei vazduh i sleteti u javniklozet da se ispiate, da biste shvatili parabolu.DADA nije ni ludilo, ni mudrost, ni ironija, pogledajte me, dobri

graani.Umetnost je bila igra lenicima, deca su sakupljala rei zvonkih za-

vretaka, plakala su i vritala za strofom, obuvala joj lutkine izmice, astrofa je postala kraljica koja je pomalo umirala i onda je kraljica postalakit, a deca su se razbeala glavom bez obzira.

Tristan Cara, Prva nebeska avantura g. Aspirina, prvo izdanje edicije Dada, Cirih,1916. Korice i ilustracije, Marcel Janco.


9/50


10/50

18

T RISTAN T ZARA

19


neto, iako sam u principu protiv manifesta, kao to sam, uostalom, iprotiv principa (tih decilitara kojima se meri moralna vrednost svakereenice to je suvie komotno; tu aproksimaciju su izmislili impresi-

onisti). Piem ovaj manifest da bih pokazao kako moemo da izvodimonajoprenije postupke, u jednom istom, sveem dahu; ja sam protiv ak-cije; za stalnu protivrenost, ali i za afirmaciju, nisam ni za ni protiv i nepada mi na pamet da to objanjavam zato to mrzim zdrav razum.

DADA to je rekoja ideje vodi u lov; svaki buruj je mali drama-turg, koji smilja najrazliitije motive, i da bi ih popunio odgovarajuilikovima, larvama na stolicama, koje odgovaraju njegovoj inteligenci-

ji, on trai uzroke ili ciljeve (na osnovu psihoanalitike metode koju

upranjava), da bi uvrstio svoj zaplet, priu koju izlae i usmerava.Svaki gledalac postaje sauesnik, ako pokua da objasni neku re(zna-ti!). Uukan u zaklon svojih zmijolikih zapleta, on manipulie svojimnagonima. Odatle sve nevolje branog ivota.

Objasniti: zabava crvenih trbuha u mlinovima praznih lobanja.

DADA NE ZNAI NITA

Ako neko to smatra besmislenim ili ako nee da gubi vreme na netoto ne znai nita...

Prvo to takvima pada na pamet jeste da je re o neemu bakte-riolokom: treba utvrditi njegovo etimoloko, istorijsko ili makar psi-holoko poreklo. Iz novina saznajemo da crnci iz plemena Kru takonazivaju rep svete krave: DADA. Tako se u nekim delovima Italije kaeza kocku i majku: DADA. Drveni konji, dadilja, dvostruka afirmacijana ruskom i rumunskom: DADA. Ueni novinari u tome vide umet-

nost za bebe, neki, opet, lane Isuse-to-k-sebi-decu-zovu, povrataksuvom i bunom, bunom i monotonom primitivizmu. Senzibilitetse ne moe izgraditi na samo jednoj rei; svaki sistem tei dosadnomsavrenstvu, idejnoj ustajalosti zlatne barutine, relativnom ljudskomproizvodu. Umetniko delo ne moe da bude samo po sebi lepo, zatoto je lepota mrtva; ono ne treba da bude ni veselo, ni tuno, ni jasno,


11/50


12/50


13/50


14/50


15/50

28

T RISTAN T ZARA

29


P R O G L A Sbez pretenzija

D A D A 1 9 1 9.

Umetnost se uspavljuje da bi se rodio novi svet. UMETNOST papagajska re kada se zameni sa DADA (postaje)

Pleziosaurusili maramica. Talenat koji se moe nauiti pravi od pesnika apotekara.

Izbalansirana kritika danas vie ne lansira slinosti.6Hipertrofiranislikari hiperestetizovani i hipnotisani hijacintima (zumbulima)hipokritskih mujezina,

sredite etvu tanih prorauna.

Hipodrom besmrtnih garancija:Nema nikakve vanosti nema prozirnosti ni pojavnosti.

Muziari polupajte svoje slepe instrumente na bini.

U ovom trenutku, mrzim oveka koji apue pre pauze izmeuinova kolonjska voda kiselog komada. Veseli vetar. Ako svakokae suprotno, u pravu je.

pric je neto to samo ja razumem. Piem zato to je to prirodnokao to piam kao to sam bolestan. Ovo nije vano, ni za mene, nirelativno.

Umetnosti je potrebna operacija.

6Priblian prevod. U originalu, Cara se samo poigrava zvukom nekih rei: Aujourdhui

la critique balancene lanceplus des ressemblances.


16/50

30

T RISTAN T ZARA

31


Manifest gospodina Aa antifilozofa

iako to nisam traio ja te oboavamko je francuski bokserprekomorske stope nepravilne kao Dada depresija u krvi dvoglave

ivotinjeklizam se izmeu smrti i neodlunih fosfatakoji grebuckaju lagano po zajednikom mozgu pesnika dadaistasreom

jerzlatnirudnikcene i veliki ivotni trokovi naterali su me da napustim D

nije istina da su me rastrgle lane Dade jernaplata e poeti odmahto je ono to se zove oplakivati nita zvano nitai ja sam se otarasio boljke konvencionalnosti

ja ljutura i kiobran mozga od podne dvosatna pretplatapraznoverno otkoeni mehanizambaleta sprematozoida ija se generalna proba odvija u srcima svih sum-

njivih osobagrickau vam prsteobnoviu vam pretplatu na celuloidnu ljubav koja kripi kao metalna

vratai vi ste idiotivratiu se jednom u obliku vaeg urinavratiu u ivot veselo akuersko prduckanjei osnovau internat za pesnike makroe

Umetnost je pretenzija podrgejana u stidljivosti nokira. Histerijaroena u ateljeu.

Tragamo za snagom koja je direktna

ISTA TREZVENA JEDINSTVENAne traimo NITA afirmiemo VITALNOST svakog TRENUTKAantiflozofiju spontanih akrobacija. Pripremite se za erupciju gejziranae krvi podmorsku formaciju transhromatskih aviona, celularanihmetala ifrovanih u letu slika

iznad pravila L E P O G i njegove kontrole.

To nije za mrtvoroenad koja jo oboavaju svoj pupak.

TRISTAN CARA

Proclamation sans prtention, Die Schammade(Max Ernst, Johannes Baargeld),Kln, april 1920, str. 25. Cara je ovaj tekst trebalo da proita na osmoj veeri

dade, u sali Kaufleuten, u Cirihu, 9. aprila 1919, ali je bio spreen, zbog suvie

bunog negodovanja publike.


17/50

32

T RISTAN T ZARA

33


Tristan Cara

Dobro me pogledajte!Ja sam idiot, ja sam lakrdija, ja sam prevarant.Dobro me pogledajte!Ruan sam, lice mi je bezizraajno, nizak sam.

Ja sam kao svako od vas!(1)

Ali, upitajte se, pre nego to me pogledate, nije li ta duica kojommi aljete bljeksove vlanih oseanja u stvari samo muvino govno, nisuli te oi na vaem trbuhu zavreci tumora, koji e vam se jednog danaotvoriti svuda po telu, kao triperaki irevi? Gledate na pupak zatoga skrivate od ove smene predstave koju vam nudimo? Malo nie, na-zubljena pika guta sve poeziju o venosti, o ljubavi, istoj ljubavi,

naravno krvave bifteke i ulja na platnu.Svi oni koji gledaju i shvataju lako upadaju u procep izmeu poezije

i ljubavi, izmeu bifteka i slikarstva. Bie svareni, bie svareni.Nedavno su me optuili da sam ukrao neke bunde. Verovatno zato

to me jo uvek ubrajaju meu pesnike. Meu pesnike, koji zadovol-javaju svoju legitimnu potrebu za hladnim drkanjem, u toplom krznu:H a h u, znam ja za jo neka zadovoljstva, nita manje platonska. Po-

zovite familiju telefonom i ispiajte se u rupu rezervisanu za muzike,gastronomske i svete besmislice.

DADA predlae dva reenja:VIE GLEDANJAVIE REI(2)

Ne gledajte vie.Ne govorite vie.

vratio sam se da krenem iz poetkai vi ste svi idiotii kljusamokleptomana radi samo sa revolucionarnim uljem sumraka

na svakomvoritu svake maine stoji nos novoro

enetai mi smo svi idioti

i veoma smo podozrivi prema nekom novom obliku inteligencije i novojlogici na svoj poznati nain

koji nije nimalo Dadadoputate da vas Aaizam zavede na pogrean puti vi ste svi idiotibiljni oblozi

sa alkoholom od proienog snazavojii devianskiidioti

Tristan Cara

Prvi put proitano na dadaistikoj veeri u Grand-Palais, u Parizu, 5. februara

1920. Littrature, n. 13, str. 2223, maj 1920.


18/50


19/50

36

T RISTAN T ZARA

37


Manifest dade o slaboj ljubavi igorkoj ljubavi

I

uvod = sardanapaljedan = koferena = enepantalone = vodaako = brk2 = tritap = modaposle = odgonetnuti

iritirajui = smaragdmana = zavrtanj7

oktobar = periskopnerv = xxxili sve to zajedno u bilo kom sonom, nasapunjanom, oporom ili

konanom sklopu izvueno nasumice ivo je.Tako je i iznad budnog propovednikovog duha koji stoji na uglu

svake ivotinjske, biljne, zamislive i organske ulice, sve slino svemuostalom i neslino. ak i ako ne verujem u neko delo, ono postaje isti-

nito im ga stavim na papir zato to je to la koju sam FIKSIRAO kaoleptira na eir.

La krui pozdravlja g. Oportunistu i g. Udobnjaka: zaustavljam je,ona postaje istina.

7vice = vis; izgovara se skoro isto, vis.

Tenja krvi da se razliva mojim telom i moj sluajni susret u bojiprve ene koju sam pipnuo svojim oima, u to pipkasto vreme. Na-

jgori banditizam je zavriti promiljenu reenicu. Banditizam gramo-

fona, malo neljudsko privienje, koje volim zato to smatram da jesmeno i neasno. Ali, bankari jezika e uvek uzimati neki mali pro-

cenat od diskusije. Za me je neophodno prisustvo (makar) jednogboksera lanovi jedne dadaistike bande ubica potpisali su ugovor oself-protection(samozatiti) u poduhvatima iz svoje struke. Njihov brojse znaajno smanjio prisustvo (makar) jednog pevaa za duet, (makar)

jednog potpisnika za priznanicu, (makar) jednog oka za pogled apso-lutno je neophodno.

Stavite fotografsku plou sa snimkom lica u razvija.Osetljivi sloj e postati vidljiv i vi ete se iznenaditi.Udarite sebe u lice i umrite.Monsieur aa lantiphilosophe nous envoie ce manifeste. Prvi put proitano naFestivalu Dade, u Salle Gaveau, u Parizu, 26. maja 1920. Objavljeno u 391, n. 13,

str. 3, jul 1920.


20/50


21/50


22/50


23/50

T R I S T A N T Z A R A S E D A M M A N I F E S T A D A D E


24/50

46

T RISTAN T ZARA

47


XIV

Naminkati ivot u lornjonu pokrivamilovanja zbirka leptira to je ivot sobarica ivota.

Leati na britvi i buvama u asu ljubavi putovati u barometru piati kao patrona promaivati, biti idiot, izlagati se pljusku svetihminuta biti potuen, biti uvek poslednji vikati suprotno od onogato drugi kae biti sedite redakcije i kupatilo Boga koji se svakog danakupa u nama, u drutvu istaa kanalizacije to je ivot dadaista.

Biti inteligentan potovati sve ljude umreti na bojnom polju potpisati Pozajmicu glasati za nekog Tipa potovati prirodu islikarstvo protestovati zbog manifestacija Dade to je ivot ljudi.

XV

Dada nije doktrina koju treba staviti u praksu. Dada slui za laganje:unosan posao. Dada se zaduuje i ne ivi na jastucima. Dobri Bog jestvorio jedan univerzalni jezik i to je razlog zato ga niko ne shvataozbiljno. Jedan jezik, to je utopija. Bog moe sebi da dopusti da nebude uspean: Dada takoe. Zato kritiari kau: Dada se odaje luksuzu

ili Dada je u teranju. Bog se odaje luksuzu ili Bog je u teranju. Ko je upravu: Bog, Dada ili kritiari?

Skreete sa teme, kae mi jedan ljubazni italac.Ali, ne, nikako! Samo hou da doem do sledeeg zakljuka: potpiite

Dadu, jedinu pozajmicu koja ne donosi nita.

XVI

urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlamurlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlamurlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlamurlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlamurlam urlam urlam urlamurlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlamurlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlamurlam urlam urlam urlam urlam urlam urlam urlamLittraturen. 17, 1920.


25/50

T R I S T A N T Z A R A S E D A M M A N I F E S T A D A D E


26/50

50

T RISTAN T ZARA

51


... i drugi tekstovi

dadi

korporacijama, politici, nesreama, plesnim dvoranama, ekonomskimkrizama, nervnim krizama vide varijacije dade.

Poto nisam imperijalista, ne delim njihovo miljenje pre mislim daje dada boanstvo drugog reda, koje treba prosto staviti uz druge oblikenovog mehanizma religije meuvlaa.

Da li je jednostavnost jednostavna ili je dada?Mislim da sam prilino simpatian.

Tristan Cara

Comment je suis devenu charmant, sympathique et dlicieux, 9. XII 1920.Prvi put itano na matineu u galeriji Polovozky, u Parizu, 17. XII 1920. Prvi put

objavljeno u okviru Annexeza Sept manifestes dada, ditions du Diorama, JeanBudry & co., Paris, 1924.

Kolonijalni silogizam

Niko ne moe umai sudbiniNiko ne moe umai DADI

Samo vam DADA moe pomoi da umaknete sudbini

Dugujete mi 943,50 franaka

Nema vie pijanaca!

Nema vie aviona!Nema vie elana!Nema vie urinarnog trakta!Nema vie zagonetki!

Syllogisme colonial, Littraturen. 18, Paris, mart 1921, str. 16. Prvi putobjavljeno kao letak u navedenom broju Littrature, sa iznosom od 894,50 F, i

bez nastavka iz Sept manifestes dada, 1924.

T RISTAN T ZARA P REDAVANJE O DADI


27/50

52

S

53

V J O

Beleka 14 o poeziji

Na poslednjoj stanici, pesnik odustaje od uzaludnog jecanja; jadi-kovke usporavaju napredovanje (vlaga minulih vekova). Ljudi koji sekljukaju suzama su samozadovoljni i teki; oni prebiraju po njima dabi zavarali zmije iza lea svojih dua. Zarad obilja i eksplozije, pesnik

moe da pribegne i vedskoj gimnastici, samo ako ume da rasplamsanadu (SADA). Bez obzira da li je smiren, vatren, mahnit, intiman, pate-tian, spor ili temperamentan, on eli da entuzijazam prokljua. Snaga,u svom plodnom obliku.

Znati prepoznati i ubrati znake sile koju iekujemo, koji se nalazesvuda, u sutinskom jeziku brojki, ugraviranih u kristalima, koljkama,inama, oblacima, staklu, snegu, svetlosti, uglju, na ruci, u zracima koji

se uvijaju oko magnetskih polova, na krilima. Istrajnost koja zaotrava iodapinje strele radosti ka astralnim zvonima, destilacija sutine iz talasajednoline ishrane, stvoriteljka novog ivota. Ona koja tee u svim boja-ma i krvari u kronjama svih stabala. Snaga i e, oseanje pred formomkoja se ne moe ni videti, niti objasniti to je poezija.

Ne traimo analogije u razliitim formama u kojima se umetnostmanifestuje; svaka od njih ima svoju slobodu, svoje granice. Nema ekvi-valenta u umetnosti, svaki krak zvezde razvija se samostalno, iri se

i upija u sebe svet koji mu odgovara. Ali, paralelizam koji obeleavaputanje novog ivota, bez teorije, obeleie epohu.

Svaki element treba da stekne sopstveni integritet, autonomiju, ne-ophodan uslov za stvaranje novih konstelacija; svaki treba zauzme svojemesto u grupi. Volja rei: uspravna slika, jedinstvena konstrukcija, uza-vrelih boja, gusta snaga, u zajednici sa ivotom.

Curriculum vitae

CARA: Roen u Konstantinopolju, 22. januara 1903, prav nos, kratkacrna kosa, okruglo lice, iroko elo, karakteristina crta: 2 para uiju.Pohaao predavanja iz iste filozofije na Univerzitetu u Sofiji, ranjen uBugarsko-srpskom ratu 1913. Trgovao hrastovinom, objavio 220 pesamau Parizu, prvi sprat, prva vrata desno, pobedio u mnogo ahovskih me-

eva, visina 1,90 m.

Autobiografska crtica, iz 1922, napisana za planiranu i nikada objavljenu antologi-ju dade, Dadaglobe. Bibliothque Littraire Jacques Doucet (arhiv Tristana Care),TZR 783. Navedeno u Marius Hentea, TaTa Dada: The Real Life and Celestial

Adventures of Tristan Tzara, The MIT Press, 2014, str. 1.

T. Tzara, ilustracija Marcel Janco, Cabaret Voltaire, 1916.


28/50

T RISTAN T ZARA P REDAVANJE O DADI


29/50

56 57

Dada za sveNeskriveni optimizam

za:

drutvene ajankefabrikante ibicadosadu novcanonajvieg redanitrogenski cilindar pokriven cilindrom

filozofa zaljubljenog u ari devianskih vodopadalep planinski pejza s mesecom i njegovim de luks potoiemkauboja koji nas hvata lasom svojih reieer od jemaeer olujemisionara koji propoveda nesanicustaklenu nogu punu vode i ptica

ekser koji izbija iz tenih

udesakorpiona koji broji budue lavine

i lavine koje uredno u vree slauuprava pote i drutvo anonimnih vojnika tanke sjajne koe i pomalo nabubrele od

Naeg specijalnog proizvoda

z INTELIGENCIJEy

Najjeftinije i najotpornije Na prodaju Svuda U svako doba

Tristan Cara

LOptimisme dvoil (1919), Oeuvres compltes, 1:226. Prvi put objavljenou asopisu Mcano (Theo van Doesburg), no. 3, 1922, kao Dada pour tous:

LOptimisme dvoil.

T RISTAN T ZARA S EDAM MANIFESTA DADE


30/50

58 59

New York Dada

Marsel Dian, pismo Fransisu Pikabiji, od 22. januara 1921:

S Manom Rejom i jednom naom prijateljicom, Besi Bruer (BessieBreuer), pripremam New York Dada. Da li bi bio tako dobar da od Carezatrai kratku, pisanu autorizaciju (za reDADA), koju bismo objaviliu asopisu? Ovde, Nita, veno, Nita, vrlo dada.13

Autorizacija

asopisu New York Dada:

Pitali ste me za odobrenje da svoj asopis nazovete Dada. Ali, dada

pripada svima. Znam neke izuzetne ljude koji se zovu Dada. Gospodinan Dada; g. Gaston de Dada; pas Fransisa Pikabije zove se Zizi deDada, a u komadu ora Ribmona-Desenja papa se takoe zove Zizi deDada. Mogao bih da vam navedem na desetine primera. Dada pripadasvima. Kao ideja o bogu ili o etkici za zube. Ima ljudi koji su vrlo dadaili vie dada; dada se moe pronai svuda i kod svakog pojedinca. Kao ibog i etkica za zube (uzgred, izvanredan izum).

Dada je novi tip; meavinaoveka, naftalina, sun

era, ivotinje odtvrde gume i krmenadle, u kombinaciji sa sapunom za ienje mozga.

Zdravi zubi su vani za dobro varenje, a lepi zubi su vani za armantanosmeh. Aleluja drevnih ulja i injekcija gume.

13Navedeno u Caroline Cros, Marcel Duchamp, Reaktion Books (Critical Lives),2006, str. 75.


31/50


32/50


33/50


34/50


35/50

T RISTAN T ZARA S EANJA NA DADAIZAM


36/50

70 71

Seanja na dadaizam

Napomena

U udnoj i povremeno urnebesnoj meavini injenica i fikcije, Caraobavetava ameriku publiku o zbivanjima u Parizu. Tekst nije potpu-no verodostojna istorija jedne faze dadaistikog pokreta Cara svesnopreuveliava ili izmilja neke detalje, komotno brka datume iz perioda

svega dve godine unazad, jo komotnije izvetava o aktivnostima dadeu sredinama s kojima nije imao nikakav neposredan dodir, itd. ali, tipovremeni ispadi opet govore neto o stanju duhova u to vreme, kao i ozbivanjima unutar pariske grupe, koja je do 1922. veprola svoj vrhunaci ulazila u krizu. Takoe, okosnicu teksta ine poznati dogaaji, linostii publikacije, o kojima postoje i druga svedoanstva, koja Cara ovde,iz svog ugla, samo potvruje, ak i u nekim uzgrednim detaljima, tako

da tekst nije samo jo jedna njegova provokacija na raun ignorantske ipasivno radoznale publike. Ubaene napomene nemaju za cilj da Caruprikau kao nepouzdanog svedoka on je dobro znao gde je bio i ta jeradio veda upotpune njegovo izlaganje i doaraju ta se sve deavalou dadi i oko dade, na vrlo irokom evropskom potezu.

Tekst se pojavio samo na engleskom jeziku, u dve verzije: kraoj, kojuje 1922. objavio asopis Vanity Fair(New York), koji je i naruio lanak,i duoj i skoro kompletnoj nedostaje, neobjanjivo, mali uvod, koji se

pojavljuje samo u verziji iz Vanity Fair iz antologije Edmunda Vilsona,Axels Castle: A Study in the Imaginative literature of 18701930.15Kaoto napominje Vilson, taj prevod je objavljen uz doputenje Vanity Fair,

15Edmund Wilson,Axels Castle: A Study in the Imaginative literature of 18701930,1931. Tristan Tzara, Memoirs of Dadaism (u Vanity Fairkao Some Memoirs of Da-daism), str. 304312; potraiti na archive.org. Prevedeno kao, Tristan Cara Memoario dadaizmu, Edmund Vilson,Akselov zamak ili o simbolizmu, Kultura, Beograd 1964.

Jean Hans Arp, Tristan Tzara, Hans Richter, Zrich, 1918.


37/50


38/50



39/50

76 77

kim strastima. Manifesti svih predsednika dade pojavili su se u dadai-stikom asopisu Littrature;21poznato je da dadaistiki pokret ima tri-sta devedeset jednog predsednika i da svako moe vrlo lako da postanenjegov predsednik.

391 je bio i naziv asopisa koji smo nas nekoliko pokrenuli;22ubrzo seproirio i postao svetski poznata publikacija. Ljudi su konano poeli daga se plae, zato to je opisivao stvari kakve jesu, bez ikakvog ublaavanja.Koliko je kritiara zaalilo zbog tolikih gluposti koje su izgovorili!

Skandal izazvan licemerstvom nekih kubista, iz modernog pariskogumetnikog miljea, doveo je do potpunog raskola izmeu kubista i da-daista taj dogaaj je dao novu kohezivnu snagu grupi od devetnaest

dadaistikih disidenata.23

Pol Elijar, koga smo proglasili za pronalazaa novog mtal de tnbres(metala mraka), pokrenuo je svoj asopis Proverbe, u kojem su svi dadaistisaraivali i uneli u njega sopstveni duh. Taj duh se pre svega manifestovao

21Littraturebr. 13, maj 1920, s naslovom, 23 manifesta dade.22

Istina je da ga je pokrenuo samo Fransis Pikabija, jo 1917, u Barseloni, da je 391bio njegov zatitni znak, a da su ostali dadaisti redovno ili povremeno saraivali.Moda samo jo jedno Carino svojatanje i samoreklamiranje, zbog ega su mu toli-ko zamerali (najvie Hilzenbek), ali moda i namerno iritiranje onih koji su tolikodrali do pitanja prvenstva (ko je pronaao redada, ko je rodonaelnik pokre-ta, itd.). injenica je da je, po dolasku u Pariz, upadljivo ignorisao ciriku fazu dadei da je voleo da istie svoju ulogu, ponekad ozbiljno, ponekad samo izazivaki, alii da je uspeo da odoli nekim tipinim iskuenjima. Nije imao nikakve ambicijeda se dri dade kao svoje tezge, a kasnije je, bez trunke sujete (koju je zadrao za

neke druge prilike), pristupio nadrealistima oko Bretona, s kojim se 1922. raziaona vrlo dramatian nain.23Videti f. 16, deo o provokaciji s arlijem aplinom. Treba, meutim, napo-menuti da pariski dadaisti, uglavnom pisci, nisu imali nikakve programske vezes kubistikom likovnom scenom, tako da se ne moe govoriti o grupi od 19 da-daistikih disidenata osim u odnosu na celu etabliranu umetniku scenu, iji

je avangardni stoer bio upravo Salon nezavisnih, u kojem su kubisti, mahomumetnici iz prethodne generacije, i dalje vodili glavnu re.


d l k k k b k k l k k


40/50

78 79

u dovoenju logike i jezika u sukob. Evo kako je Filip Supo okarakterisaosaradnike Proverbe:

Luj Aragon: Staklena kanila.Arp: iste bore.Andre Breton: Bura u ai vode.Pol Elijar: Dojilja zvezda.Teodor Frankel (u originalu, Anonimus): Velika zemaljska zmija.Benamen Pere: Mandarin citron (aperitiv).Ribmon-Desenj: Parni ovek.ak Rigo: uplji tanjir.Filip Supo: Muziki pisoar.

Tristan Cara: ovek biserne glave.24

Dadaistiki leci i knjige irili su agitaciju Parizom i celim svetom.Demonstracija odrana maja meseca u Thtre de lOeuvre, tom

smelom poduhvatu pod upravom Linje-Poa, pokazala je vitalnost dadena njenom vrhuncu.25Dolo je hiljadu dvesta ljudi. Tri posetioca na jed-no mesto; nije moglo da se die; oni poletniji lanovi publike poneli sumuzike instrumente da bi nas ometali. Nai neprijatelji su sa balkona

bacali kopije antidadaistikog pamfleta pod naslovom Non, u kojem smobili opisani kao ludaci.26Kako je vreme odmicalo, skandal je poprimiopotpuno nezamislive razmere. Supo je vikao: Svi ste vi idioti! Svi stezasluili da budete predsednici dadaistikog pokreta! Breton je svojimgromkim glasom itao manifest protiv publike, nimalo blag, dok je po-zornica tonula u mrak.27Onda je Ribmon-Desenj proitao jedan umiru-

24Proverbeno. 6, 1. VII 1921.

25U Thtre de lOeuvre je 1896, uz podrku Linje-Poa (Aurlien Marie Lugn-Poe, 18691940), odigrana i premijera arijevog Kralja Ibija. Meutim, Caraovde opet brka datume: ova manifestacija je odrana 27. III, u organizaciji FransisaPikabije, dok se u maju, u Salle Gaveau, odigrao Festival dade (Festivale Dada, 26.V), o kojem e biti rei dalje u tekstu.26Ren Edme i Andr du Bief, Non: critique individualiste, anti-dada, 1920.27 Breton je itao Pikabijin Manifeste cannibale dada (Kanibalistiki manifest,Dadano. 7 ili Dadaphone, mart 1920, str. 3), a pre toga je, ispred sale, kao ovek-Andre Breton, 1920.


41/50


Bil i t l li ti P i M d R ild33 j i l


42/50

82 83

Bile su prisutne sve slavne linosti Pariza. Madam Raild33je napisalanovinski lanak u koje je pozivalapoilu(vojsku, peadince, dlakave) danas pobiju na licu mesta, ali to je nije spreilo da se godinu dana kasnijepopne na binu i istupi u nau odbranu. Nije nas vie smatrala za opasnost

po lesprit francais(francuski duh). Nisu nas pobili te veeri u Salle Gave-au, ali svi novinari su pokuali da to urade u svojim izvetajima. Pisali sulanke u kojima su ljudima govorili kako vie ne smeju da priaju o dadi to je podstaklo sledeu bon mot(dosetku) ana Pulena (Jean Paulhan):

Ako morate da priate o dadi, onda morate da priate o dadi. Akone smete da priate o dadi, onda opet morate da priate o dadi.34

Meu ostalim dadaistikim revijama, Cannibale35 je bila veoma us-

pena: razvila je apsolutno antiknjievno stanovite, kojee sluiti kaorelevantna taka za budue generacije. Preobilje ivota tih buduih gene-

racija pronai e svoje mesto u naem pokretu i oni e zaboraviti na krutenorme, paralizovane ideje i tradiciju, koji nisu nita drugo nego lenjost.

*Posle Francuske, zemlja najvie pogoena tim impulsom koji nije znao

za granice, bila je Nemaka. Ve1918, Hilzenbek (Richard Huelsenbeck),ustri i inteligentni mladi ovek, talentovani pesnik, koji je uestvovao uosnivanju dade u Cirihu, doneo je u Nemaku uenje dade, s poletompravog apostola. Tamo je pronaao prijatelje pune entuzijazma: GeorgaGrosa, koji je iveo u Americi i koji je u svojim crteima izrazio uzbur-

33Rachilde (Marguerite Vallette-Eymery, 18601953), slavna knjievnica, nekadavelika nekonformistkinja i bliska prijateljica Alfreda arija; kasnije, od izbijanjaPrvog svetskog rata, vatrena ovinistkinja.34Ovaj deo je i u originalu napisan na engleskom, napominje E. Vilson (1931). Izvornije naveden.35Jo jedna publikacija koju je pokrenuo Pikabija, izmeu brojeva asopisa 391.Izala su samo dva broja: od 25. IV i 25. V 1920.


43/50


44/50


45/50


46/50


Tristan Cara eli da neguje svoje porokecima (Dragan Aleksi, Dada Tank, Dada Jazz), Bukuretu, Jaiju (rumun-


47/50

92 93

Tristan Cara eli da neguje svoje porokeRazgovor sa Roeom Vitrakom (1923)

Tristan Cara: Zato piem? Sigurno se seate pisma aku Rivijeru,koje sam objavio 1919, kao odgovor na tekst Pokret dade, koji se u tovreme pojavio u La Nouvelle Revue franaise:58

Ako piemo, to je samo utoite: u svakom pogledu. Ne piemzato to mi je to profesija i nemam knjievnih ambicija. Postao bihpustolov, velikog stila, finih manira, da sam imao fiziku snagu i nervnuizdrljivost neophodne za jedan jedini podvig: da se ne dosaujem. Pi-emo i zato to nema dovoljno novih ljudi, iz navike; objavljujemo toto smo napisali da bismo doli do novih ljudi i da bismo se bavili neim(to je, samo po sebi, vrlo glupo). Moda postoji reenje: sasvim prosto,odustati, ne raditi nita. Ali, za to je potrebna ogromna energija. A tu jei naa skoro higijenska potreba za komplikacijama.59

Moram, meutim, da kaem da je moje pisanje u poetku bilo vieakcija protiv knjievnosti i umetnosti. Ako danas nastavljam s time, tose inae vrlo retko deava, onda je to iz slabosti i, iznad svega, zato tosam se umorio od poezije u spoljanjem ivotu, tako da je onda traimu sebi. Mogao bih da dodam da piem samo za sebe.

58Lettre ouverte Jacques Rivire, Littrature10, decembar 1919, str. 24; od-govor na nepotpisani tekst Mouvement Dada, La NRF,1. IX 1919, str. 6367,u kojem je autor na jednom mestu za dadu rekao kako besmislice te vrste stiudirektno iz Berlina.59Ovaj poslednji pasus iz Carinog pisma Rivijeru, posluio je Bretonu i FilipuSupou kao inspiracija za uvenu anketu Zato piete? (Pourquoi crivez-vous?),najavljenu u Littraturebr. 9, novembra 1919.

ska Moldavija), Konstantinopolju, Atini, Mesini, Napulju i Rimu.Na Akropolju, jedan profesor teologije mi je priao, pokazujui pe-

snicom ka Hramu Pobednice bez krila, da e se Bog osvetiti zbog dade

i svih tih novatorija. Imam dobre razloge da verujem da je govorio isti-nu: uhvatila me je prehlada, zbog koje sam cele tri nedelje bio u zaista

jadnom stanju.U Konstantinopolju sam razgovarao s jednim grkim lekarom, koji

je iveo u Parizu, i koji nije znao ko sam. Rekao mi je da dobro poznajeTristana Caru. Mirno, uprkos svojoj zapanjenosti, upitao sam ga kakoCara izgleda. Visok je i plav, odgovorio je. Nisam mogao da obuzdam

smeh, zato to sam nizak i crn. Tristan Cara


48/50


49/50


panju na ovaj njegov mladalaki pokuaj (od pre 1213 godina), ali ja sam biodi lj n Nij pr m C rin t k t i mn dru (Andr Br


50/50

98 99

zadivljen. Nije preveo samo Carine tekstove ve i mnoge druge (Andre Bre-ton, Ribmon-Desenj, Kurt viters, Hugo Bal, Rihard Hilzenbek, Raul Hausman,itd.). Istina je da prevodi nisu uvek uspeli, ali bilo je to pravo otkrie i mnogomi je pomoglo u prevoenju jo nekih tekstova. To je bio i glavni podsticaj dase napravi ovaj izbor.

Dadaistiki manifesti(neki krai u celini, neki samo u odlomcima), asopis Knji-evnost, 5, 1983, str. 888895, prevela Marija Ivani-Kneevi. Siguran sam zaime prevoditeljke, ali ne i za izvor, zato to sam imao samo PDF, bez zaglavljai brojeva stranica. Vrlo fragmentaran izbor, neka odlina reenja, ali potpunosuprotan prevod finala teksta Kolonijalni silogizam.

Sanjin Sorel, Hrvatsko avangardno pjesnitvo(udbenik), Manifest Dade 1918.

i Manifest o slaboj i gorkoj ljubavi, str. 6580. Filozofski fakultet u Rijeci,e-izdanja, ISBN 9789536104949 (bez godine izdanja). Ovi prevodi su skoro ne-itljivi, a opet donose i neka dobra reenja. Na itanje delimino utiu i grekeu PDF, koje nemaju veze s prevodom.

OSTALI PREVODI

Tristan Cara, Nebeske pustolovine(izbor pesama i proznih odlomaka, uglavnom izdadaistike faze), preveo i priredio Nikola Trajkovi, Bagdala, Kruevac, 1967.etiri pesme iz ovog izbora mogu se nai u antologiji I veno ritam: iz francuske

poezije XX veka, izbor, prepev i beleke o pesnicima Nikola Trajkovi, Obod,Cetinje, 1975, str. 325334.

Tristan Cara, Priblini ovek(poema Lhomme approximatif, 1931), preveo KoljaMievi, asopis Pismo, br. 18, 1989, str. 220259. Isto, samo u odlomcima i uprevodu Vinje Machiedo: Tristan Tzara, Priblini ovjek, asopis Tvra, 2000,1/2, Puko otvoreno uilite Ivani-Grad, str. 279284.

Tristan Cara, Rane pesme(pre dade, kada je imao 16-18 godina), s rumunskog pre-veo i priredio Gabrijel Babuc, KOV, Vrac, 2013.

Antologija dadaistike poezije, urednik Branimir Donat, Bratstvo-jedinstvo, NoviSad, 1985, Cara, str. 7379.

Antologija suvremene francuske poezije, odabrao i preveo Boo Kukolja, Lykos, Za-greb, 1960. Tzara, str. 121125.

Antologija novije francuske lirike, priredio i preveo Ivan V. Lali, Prosveta, Beograd,1966. Cara (Prihvatanje prolea), str. 245247.

Jean Hans Arp, Pogreb ptica i leptira ili Portret Tristana Care,reljef, 191617.

tristan tzara sedam manifesta dade prosireno

Documents