tumačenja osnovnih verskih pojmova tovo (str. 105-106) i · pravoslavne crkve (str. 65-66). posle...

IZLOG KNJIGA120 No 42 • JESEN 2004 121

tumačenja osnovnih verskih pojmova trĳu velikih monoteističkih religĳa: ju-daizma, hrišćanstva i islama.

Pravoslavni, katolički, islamski, jevrejski i protestantski pojmovnik Slobodana S. Karanovića izdalo je Mini-starstvo za ljudska i manjinska prava Srbĳe i Crne Gore sa željom da se u jed-noj multietničkoj i multikonfesionalnoj zajednici, kakva je naša, bolje upozna onaj Drugi i drugačĳi, afirmiše toleran-cĳa i ostvari bolja komunikacĳa, kao i da se “pokaže da se različite religĳe temelje na skoro identičnim principima, ra-zumevanju, jednakosti i praštanju, te da, bez obzira na to kojoj religĳi pripadamo, zapravo, poštujemo jednaka načela i borimo se za iste vrednosti.

Ono što nas međusobno spaja mno-go je brojnĳe i jače od onog što nas čini drugačĳim. Ako smo verujući, povezuje nas vera u zajedničkog Tvorca, a ako to nismo – pripadnost zajedničkoj porodici ljudskih bića” (Jelena Marković, Pred-govor, str. 7).

Knjiga sadrži četiri poglav-lja: Pravoslavni pojmovnik (str. 21-51), Katolički pojmovnik (str. 67-103), Islamski pojmovnik (str. 111-141) i Jevrejski pojmovnik (str. 173), u ok-viru kojih su sažeto definisani najbitnĳi verski pojmovi za svaki od pomenutih religĳskih sistema. Uz to, svako od ova četiri poglavlja ima po dva dodatka o praznicima i činovima. Što se tiče pravo-slavlja od praznika su obrađeni: Božić (str. 53-57), Vaskrs (str. 57-57), a uz njih su pomenuti i Postovi (str. 59-63), a potom je dat Pregled činova i oslovlja-vanja u sveštenstvu i monaštvu Srpske pravoslavne crkve (str. 65-66). Posle Katoličkog pojmovnika, u odeljku Praznici posebne celine su: Rođenje Hristovo (str. 105), Uskrsnuće Hris-

tovo (str. 105-106) i Kršćanski pogreb (str. 106-108), a iza toga sledi Pregled činova i oslovljavanja u sveštenstvu i monaštvu Rimokatoličke crkve (str. 109-110). I Islamski pojmovnik je propraćen sa dva dodatka: Praznici: Ramazanski post – »Štit vernikov« (str. 143-144), Kurbanski bajram (str. 145), Nova hidžretska godina (str. 145) i Preminuli musliman – muslimanka (str. 145-146), i kao poseban Dodatak: Organizacĳa i pregled činova u Islam-skoj verskoj zajednici (str. 147-148). Jevrejski pojmovnik ima samo dodatak o praznicima (str. 175-189).

Na kraju autor je dao osnovne podatke o protestantizmu u odeljcima: Pojam o protestantizmu (str. 191-192) i Protestantizam kod nas (str. 192-194).

U knjizi su štampane i kratke re-cenzĳe prof. dr Radovana Bigovića, profesora Bogoslovskog fakulteta SPC u Beogradu (str. 13), Loranda Kilbertusa, župskog vikara Crkve Svetog Petra u Beogradu (str. 15-16), prof. Mevluda ef. Dudića, direktra Medrese Gazi Isa-bega iz Novog Pazara (str. 17) i Isaka Asiela, rabina Srbĳe i Crne Gore (str. 19-20), u kojima je odgovarajućim citatima iz Biblĳe i Kur’ana još više istaknut danas toliko neophodan duh međureligĳske i međunacionalne tolerancĳe.

Kur’an:“O ljudi, mi smo vas stvorili od čovjeka

i žene i učinili vas na različita plemena i narode da bi ste se upoznavali”.

“i sa sljedbenicima Knjige raspravljaj na najbolji način”.

“Naš Bog i vaš Bog jedan je Bog”.

Biblĳa:“Blagosloven da si Ti, Gospode Bože

naš, Kralju vaseljene, Koji stvaraš različita stvorenja”.


Rubaĳ e Omara Hajama

Prevod: Nada Tomić-DraškovićŽana AkopdžanjanBeograd, Društvo srpskocrnogorsko-iranskog prĳ ateljstva

Novi prevod Hajamovih rubaĳ a, u izdanju Društva srpskocrnogorsko-iran-skog prĳ ateljstva pouzdan je pokazatelj da je Hajjamovo delo i dalje izazov, ali i da je zanimanje za persĳ ski jezik u po-rastu. Tom trendu svakako doprinosi i ovaj, treći po redu stihovani prevod Hajamovih rubaĳ a na srpski jezik, koji je, zahvaljujući prevodilačkom poduhvatu Nade Tomić-Drašković i Žane Akopdžanjan zazvučao na nov i podsticajan način i kao takav predstav-lja značajan doprinos u odgovarajućem, validnom prepoznavanju klasične persĳ -ske književnosti.

Eliksir duševne sreće - O samospoznaji

Al-Gazalipreveo Nebojša Barać Beograd, Zlatni zmaj, 2004.

Eliksir duševne sreće skraćena je verzĳ a Oživljavanja verskih nauka, najpoznatĳ eg dela velikog islamskog teologa, fi lozofa i mistika, al Gaza-lĳ a, napisanog u 12. veku. Sam Gazali je izdvojio tri dela: O samospoznaji, O prĳ ateljstvu i bratstvu u Bogu i O ljubavi. Prvi deo – O samospoznaji govori o srcu kao središtu i organu samospoznaje, kao ključnom i jedinom putu spoznaje Boga i ljubavi prema Njemu. U srcu je skrivena Božanska iskra, a u njoj je čovekova plemenitost i prednost nad životinjama. Kod svakog čoveka srce je zatrpano u telu. Da bi zlato te supstance izašlo na videlo potreban je isceliteljski postupak – alhemĳ sko pročišćenje. To je, zapravo, zadatak svakog čoveka – vratiti se u zavičaj, pronaći spokoj i duševnu sreću u gledanju Božanske lepote.


Gurđĳ ev - velika zagonetka

J.G. Benne� preveo Nebojša Barać Beograd, Zlatni zmaj, 2004.

Neobična ličnost G. I. Gurđĳ ev, tragalac, za istinom, okupio je nekolic-inu slično orĳ entisanih ljudi svoga vremena, da bi svi zajedno utrli put nečemu što bismo mogli nazvati novi način širenja znanja ili istine. Gurđĳ ev je začetnik jedne nove vrste odnosa čovečanstva prema ezoteričnom znanju i povezivanja na globalnom planu gru-pa ljudi gonjenih istom čežnjom i istim ciljem u tzv. školu četvrtog puta. Gurđĳ ev je bio glasnik, odnosno vesnik budućeg Dobra.

O njemu u ovoj knjizi govori J. G. Benet, njegov dugogodišnji prĳ atelj, saputnik, saradnik i učenik. Tražeći od-govore na pitanja ko je bio Gurđĳ ev, koji su izvori njegovog znanja, šta je pokušao da prenese i kaže svojim delima, rečima i samim postojanjem Benet pokušava da odgonotne »zagonetku Gurđĳ ev«.

Teorĳ a o večnom životu

Rodni Kolinpreveo Nebojša Barać Beograd, Zlatni zmaj, 2004.

Rodni Kolin, učenik P. D. Uspensk-og, razotkriva ljudsku stvarnost, život i smrt, toliko jasno i precizno da čak ni skeptičan intelekt modernog čoveka ne može da ostane nedodirnut. Koristeći analogĳ e pred čĳ om očiglednošću možemo samo da zanemimo, potkre-pljene i potvrđene drevnim tekstovima, i sve povezano i izrečeno naučnim jezikom dovoljno razumljivim za svako-ga, proizvodi »šok« dovoljno snažan da probudi i »najuspavanĳ e«.

IZLOG KNJIGA124

Istorĳ a persĳ ske književnosti

dr Ahmed Tamimdaripreveo Seid HalilovićBeograd, KC Irana, 2004.

Istorĳ a persĳ ske knji žev no-sti dr Ahmeda Tamimdari-ja, profesora na Fakultetu

persĳ ske književnosti i stranih jezika u Teheranu poslednji je u nizu naslova Iranskog kulturnog centra koji u svom izdavaštvu nas-toji da promoviše jednu od najzani mlji vĳ ih i najstarĳ ih književnosti ne samo na azĳ -skom kontinentu, već i šire.

Prvi deo knjige je na-menjen pregledu fi lozofskih i teoloških škola koje su kao kulturna uporišta uzdigle književna dela. Sledeća po-glavlja obrađuju književne stilove i to kako pojedinačni stil odgovara određenoj fi lo-zofskoj školi, književne vrste. Knjigu zatvara nadahnuti pogovor prevodioca Seida Halilovića, mladog magistra islamske fi lozofi je i gnoze, koji je svoje obrazovanje stekao u iranskom gradu Komu.

U pozadini svih umet ničkih i književnih ostvarenja u Iranu ostaje da bude sakrivena intenzivna snaga koja je, u svetlu posebnih znakova iranske duhovne tradicije, sve

persijske pesnike i pisce usmeravala da se revnosno upute u proputovanja u svetu duše i da usred svojih neposrednih promišljanja posvuda prisutnog duha iranskog islama razviju svoja udubljivanja, u pesmi i prozi, u pros trane dubine Poslanikove Reve-

lacije; skoro kroz čitavu persijsku književnost se orila zajednička himna nepopustljive sakralizacije koja onu civilizaciju i onu kulturu čini sasvim posebnima.

AKTIVNOSTI IKC/ VESTI

No 42 •JESEN 2004 125

Pretposlednjeg dana ovogodišnjeg Sajma knjiga, u nedelju 24. oktobra 2004. godine, održana je tribina na kojoj su predstavljeni ličnost i delo akademika Jašara Redžepagića, iranologa i orĳen-taliste.

O ličnosti i naučnom radu prof. Redžepagića govorili su Gholam Vafaei, direktor Iranskog kulturnog centra, prof. dr Radivoje Kulić, dekan Učiteljskog fakulteta u Leposaviću, i prof. dr Anđelka Mitrović, arabista.

Kulturni centar Irana je smatrao svojom obavezom da organizuje ovu

tribinu u čast istaknutog orĳentaliste i iranologa, dr Redžepagića, zbog nje-gove uloge u predstavljanju iranske kul-ture, književnosti i umetnosti ovdašnjoj javnosti – rekao je na početku svog izla-ganja g. Gholam Vafaei.

Delo ovog vrednog intelektualaca i neumornog istraživača, koje krase poverljivost, tačnost i iskrenost, je izuzetno i značajno. Neka od njih Kul-turni centar Irana je štampao ma srp-skom a zatim ih preveo i na persĳski, a poslednje »Sufizam na Balkanu« govori o islamskom misticizmu kao o neodvo-

Tribina

Ličnost i delo dr Jašara Redžepagića

JAŠAR REDŽEPAGIĆ

Rođen je u Plavu 1929. gde je završio osnovnu školu. G i m n a z i j u je pohađao u Beranama i Peći. Studirao na pedagoškoj grupi predmeta na Filozofskom fakultetu u Za-

grebu. Fakultet diplomirao 1953; doktorirao (takođe u Zagrebu) 1965. godine. Na Filo-zofskom fakultetu u Prištini bio u zvanju re-dovnog profesora. Redovni je član Akademije nauka i umetnosti Kosova i potpredsednik ANUK-a. U toku profesionalne delatnosti bavio sam se istorijom pedagogije (opštom i nacional-nom), problemima teorijske i komparativne pedagogije i metodologijom pedagoških i albanoloških istraživanja. Zanimala su ga i neka susedna područja, npr. fundamen-talni problemi iz psihologije, književnosti za decu i slično, a poodavno i islamsko-per-sijska kultura. U novije vreme više se bavio iranološkim istraživanjima na ovom delu Balkana. Interesuje se za poeziju i književnu kritiku. Učestvovao je na brojnim naučnim i stručnim skupovima i na nekoliko međunarodnih naučnih konferencija (u Pragu, Moskvi, Sarajevu, Novom Sadu, u dva navrata u Teheranu i dr.) Neki radovi objavljeni su mu na albanskom, arapskom, francuskom, mađarskom, makedonskom, per-sijskom, slovenačkom i turskom jeziku. Živi u Prištini.

Autor je dvadesetak knjiga i više od 360 naučnih i stručnih radova. Najznačajnija dela (monografije i studije): • Savremene pedagoške teme (1966) • Razvoj prosvete i školstva albanske nar-

odnosti na teritoriji današnje Jugoslavije do 1918. (1968)

• Velika medresa u Skoplju 1925-1941 (1968, 1969-70)

• Pedagogija radne škole (1972) • Školstvo i prosveta na Kosovu od kraja

XVIII stoleća do 1918. godine (1974) • Uvod u metodologiju naučnoistraživačkog

rada I (1975, na albanskom) • Pedagoška misao Svetozara Markovića

(osnove, značenje i uticaj), (1979) • Pedagoški pogledi G.V. Hegela (1980) • Kriza škole i svetu i kod nas (1981) • Od građanske do marksističke pedagogije

(1987) • Razvoj i obeležja turskih škola na terito-

riji današnje Jugoslavije do 1912. godine (1987, na turskom)

• Etika nastavnika danas (1989) • Sami Frashëri i pedagogija nacionalnog

preporoda u nas (1996) • Pedagoške i psihološke ideje u delima

Muhameda Abdagića i Ćamila Sijarića (1997)

• Islamsko-persijska kultura i uticaj persi-jskog jezika u nas (1996)

• Iranološka istraživanja i najistaknutiji iranolozi na teritoriji prethodne Jugo-slavije (2001, knjiga objavljena i na per-sijskom)

• Izabrane i savremene pedagoške teme (2001, na alb.) i dr.

Pesme • Ruka na ruci (1985) • Rukosani (1991)• Svitanice (1994)• Boje u kapima kiše (1997)

jivom segmentu kulturne slike Balkana. Inače, sufizam danas poseduje posebno mesto, jer pred-stavlja utočište za savre-menog čoveka koji traži mir i spokojstvo i umo-ran je od modernizacĳe i tehnokratĳe. G. Vafei je na kraju istakao moralne odlike dr Redžepagića kao sastavni deo njegove intelektualne ličnosti i poželeo mu zdravlje i dugovečnost.

O životu i delu dr Jašara Redžepagića govo-rio je prof. Kulić kroz pre-sek njegovih pedagoških, književnih, in-telektualnih i drugih aktivnosti koje su započete još davne 1953. godine, kada je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

Prof. dr Anđelka Mitrović sa Odse-ka za orĳentalistiku Filološkog fakulteta je govorila o istorĳatu orĳentalistike kao naučne discipline u prethodnoj Jugo-slavĳi i najistaknutĳim pregaocima na ovom polju, koji su delovali u to vreme najznačajnĳim centrima, i počecima proučavanja persĳskog jezika, kao trećeg, pored arapskog i turskog, orĳen-talnog, odnosno islamskog jezika. Zatim se osvrnula na doprinos dr Redžepagića iranistici.

Poslednji je govorio sam autor i domaćin programa, dr Redžepagić. Zahvalivši se organizatoru, učesnicima i gostima, on se osvrnuo na svoja naučna interesovanja i motive za istraživanje oblasti poput iranologĳe i iranistike. Na kraju tribine dr Redžepagić je pročitao nekoliko svojih pesama iz ciklusa Per-sĳski motivi.

Međunarodni sajam knjiga u Beogradu

I ove godine Kulturni centar Irana je imao zapaženo učešće na Sajmu knjiga čĳi je štand bio dobro posećen tokom svih sajamskih dana. Pažnju zainteresovanih privukla su dva nova naslova - knjiga putopisa »Persĳa - putovanje kroz istorĳu«, sastavljena od priloga putnika koji su posetili Iran u poslednjih nekoliko godina, i »Istorĳa persĳske književnosti« dr Ahmeda Ta-mimdarĳa, prvo izdanje takve vrste na srpskom jeziku sa pregledom istorĳe ove književnosti.

AKTIVNOSTI IKC / VESTI128 No 42 • JESEN 2004 129

Izdavaštvo Centra, čĳu okosnicu čini prevodna literatura filozofsko-religĳskog sadržaja, predstavljeno je kroz nova i stara izdanja, udžbenike za učenje persĳskog jezika, časopis «Nur» i razne druge publikacĳe. Od izdanja koja nisu iz produkcĳe Centra izdvajamo priručnik persi-jskog kulinarstva »Tajne persĳske kuhinje (Milena Rojai/Snežana Leskovar) i najnovĳi prepev Haj-jamovih rubaĳja u prevodu Žane Akopdžanjan i Nade Tomić.

Na štandu Centra bili su zastu-pljeni i umetnički predmeti i raznovrsni proizvodi domaće radinosti, ručni ra-dovi, reprodukcĳe kaligrafskih radova i minĳatura, monografije posvećene važnĳim umetničkim centrima Irana, kao i bogato opremljena klasična dela persĳske literature, ukrašena različitim umetničkim tehnikama.

Obeležen početak novog kursa persĳskog jezika

Svečanim programom održanim 22. oktobra ove godine u velikoj sali Filološkog fakulteta počeo je novi ciklus učenja persĳskog jezika za školsku 2004/2005. godinu. U ime Iranskog kulturnog

centra polaznike je pozdravio g. Ghol-am Vafaei poželevši im puno uspeha u učenju ovog jezika. On se zahvalio zvaničnicima Filološkog fakulteta na podršci u organizovanju kurseva i tom prilikom dr Anđelki Mitrović, prethod-nom upravniku Katedre za orĳentalis-tiku, u znak zahvalnosti uručio plaketu.

Tokom prigodnog programa koji je za cilj imao da novoupisane po-laznike upozna sa istorĳatom i kursom persĳskog jezika, govorili su dr Ratko Nešković, dekan Filološkog fakulteta, dr Mirjana Marinković, upravnik Kate-dre za orĳentalistiku i dr Olga Zirojević, istoričar i osmanista.

»Izuzev učenja jezika, važna je činjenica da se kroz učenje samog jezika upoznaje i celokupna persĳska civili-zacĳa, kultura, način mišljenja jednog naroda« - istakla je dr Marinković.

Dr Olga Zirojević je govorila o značaju i ulozi persĳskog jezika od početaka islamizacĳe klasičnog Ori-jenta do osmanske epohe. U to vreme, persĳskim se pišu hronike, natpisi na građevinama, zadužbinama i nišanima, a još u 19. veku, poznavanje persĳskog jezika bilo je uslov za svakog obrazova-nog Osmanlĳu. Program je završen


prikazivanjem dokumentarnog filma o Iranu.

Svečanosti otvaranja persĳskog jezika između ostalih, prisustvovali su i iranski ambasador u SR Jugoslavĳi, Nje-gova ekselencĳa, Ali Abol-Hasani.

Poseta hudžetu’l islama Mahmuda Mohamedĳa Arakĳa, predsednika Organizacĳe za kulturu i islamske veze Beogradu

U Beogradu je 6. i 7. oktobra 2004. godine boravio predsednik Organizacĳe za kulturu i islamske veze, hudžetu’l islam Mahmud Mohamedi Araki koji je tokom dvodnevne posete obavio niz susreta sa zvaničnicina SCG.

Po dolasku u Beograd, g. Arakĳa je u svom kabinetu primio ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić. Tokom susreta bilo je reči o saradnji između SCG i Islamske Republike Irana, koja je ocenjena kao uspešna. U ime iran-skih zvaničnika i naroda hudžetu’l islam Araki se zahvalio ministru Ljajiću, kako je rekao, »na doprinosu u uspostavljanju

i širenju odnosa između naših dveju ze-malja i naroda«, kao i na upućivanju humanitarne pomoći u oblast koju je prošle godine pogodio katastrofalni zemljotres. On je ukazao na mogućnosti saradnje sa relevantnim organizacĳama u SCG, rekavši da je Organizacĳa za kulturu i islamske veze na čĳem se čelu nalazi, spremna da unapredi i proširi postojeće oblike saradnje, a jedan od njih je i saradnja sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, koje, kako je rekao, ima značajnu ulogu u uspostavljanju atmosfere mira i suživota u regionu.

Predsednika Organizacĳe za kul-turu i islamske veze, hudžetul islama Arakĳa primio je g. Dragan Kojadinović, srpski ministar za kulturu. Zvaničnici su se složili da su stvoreni povoljni us-lovi za međukulturnu razmenu, koja na različite oblasti poput filma i umet-nosti. Ministar Kojadinović se založio za unapređenje inače dobrih kulturnih odnosa između Irana i Srbĳe putem povezivanja umetnika, pisaca i kul-turnih poslenika dveju zemalja.

Visoki iranski zvaničnik se sastao i sa srpskim min-istrom vera, g. Mi-lanom Radulovićem. On je srpskog min-istra vera upoznao sa stanjem verskih sloboda u Iranu gde su manjine i pripad-nici verskih zajed-nica zastupljeni i u najvišim državnim telima. Takođe, on je naveo moguće oblike zajedničke saradnje poput održavanja skupova na temu međuverskog di-


jaloga. Do sada je održano 14 takvih skupova između predstavnika iranske strane i Ruske pravoslavne crkve, od kojih je poslednji održan prošle godine u Moskvi, i istakao da je iranska strana spremna da učestvuje na sličnim sku-povima. Ministar Radulović je iranskog zvaničnika upoznao sa stanjem verskih prava i sloboda u Srbĳi, odnosu između države i verskih zajednica, kao i o radu Ministarstva vera. Na kraju susreta sa-govornici su se složili o značajnim po-tencĳalima za saradnju na ovom polju.

U četvrtak 7. oktobra, predsednik Organizacĳe za kulturu i islamske veze, hudžetu’l islam Araki u prostorĳama Iranskog kulturnog centra u Beogradu održao je sastanak sa članovima Društva srpskocrnogorsko-iranskog prĳateljstva. O dosadašnjim aktivnostima i postignu-tim rezultatima Društva govorili su nje-gov predsednik, prof. dr Rade Božović i članovi Upravnog odbora.

Istog dana predsednika Orga-nizacĳe za kulturu i islamske veze, hudžetu’l islama Arakĳa primio je dekan Filološkog fakulteta, prof. dr Ratko Nešković. Sastanku na kome je razgovarano o mogućnostima

unapređenja Lektorata i prerastanja u Grupu za persĳski jezik i književnost u okviru Katedre za orĳentalistiku, prisus-tvovala je prof. dr Mirjana Marinković, upravnik Katedre za orĳentalistiku. Bilo je reči i o ostalim oblicima saradnje. Na kraju svoje posete Beogradu, predsednik Organizacĳe za kulturu i islamske veze je obišao i Bajrakli džamĳu u Beogradu i tom prilikom se susreo sa beogradskim mu�ĳom, Hamdĳom ef. Jusufspahićem.

Iranski film dobitnik prve nagrade na Međunarodnom TV festivalu Bar 2004

Kratki film »Hladni dah« reditelja Akbara Šahbazĳa, u produkcĳu Tele-vizĳe Islamske Republike Iran – centar Kurdistan, dobitnik je »Zlatne masline«, najvišeg priznanja u kategorĳi igranog programa na nedavno završenom De-vetom međunarodnom TV festivalu Bar 2004. Ovu odluku je doneo petočlani žiri iz Crne Gore, Čilea, Švedske i Hrvatske, kome je predsedavao Gudrun Gejer iz Nemačke.

Svečanost dodele nagrada održana je 29. oktobra u hotelu Topolica u Baru u prisustvu velikog broja filmskih

stvaralaca i ličnosti iz crnogorske kulture.

Radnja ovog filma (17 min) je u stvari priča o mladoj seoskoj učiteljici koja umesto domaćeg zadatka od dece traži da zabeleže priče i lokalna preda-nja. Jedna kaseta dol-azi do učitelja...


Predstavnik SiCG na 21. Međunarodnom takmičenju u učenju Kur’ana

Na ovogodišnjem 21. Međuna-rodnom takmičenju u recitovanju, hifzu (pamćenju) i tefsiru (tumačenju) Kur’ana, koji se svake godine održava u Teheranu, Srbĳa i Crna Gora je imala svog predstavnika. Na takmičenju kojim se neguje učenje svete knjige is-

lama - Kur’ana, takmičar iz Srbĳe i Crne Gore, Amer Dautović, učenik novopa-zarske medrese takmičio se u kira’etu, disciplini recitovanja Kur’ana. Tim povodom razgovarali smo sa Amerom Dautovićem po njegovom dolasku u Beograd.

O kakvom se takmičenju radi?

Takmičenje u učenju Kur’ana je svetskog karaktera. Učesnici su bili iz 40 zemalja, što dovoljno govori o veličini i važnosti ove manifestacije. Organizacija je bila na najvišem nivou.

Kakva je bila konkurencĳa?

Veoma jaka, došli su najbolji ka’rije (proučavaoci Kur’ana) iz svih delova sveta: Azije, Afrike, Evrope, Južne Amerike i Aus-tralije. Ja sam bio jedini, i inače prvi pred-stavnik naše zemlje.

Kakva su tvoja iskustva vezana za boravak u Iranu?

Iranci su jako gostoljubiv narod, a Iran veoma lepa zemlja. Takmičenje je bilo u Teheranu. Imao sam više nego do-bar prijem, stekao sam utisak da Iranci vole i poštuju one koji se na neki način bave Kur’anom. Kao što sam rekao, bio sam jedini takmičar iz SCG, a koliko znam i prvi koji je učestvovao na ovom takmičenju. Nadam se da će naši pred-stavnici svake godine učestvovati na ovom takmičenju, kojim se neguje naš odnos prema Svetoj knjizi.

AKTIVNOSTI IKC / VESTI132

Trĳ umf iranskog fi lma na 11. Među-narodnom festivalu autorskog fi lma

Iranski fi lm »Duboko disanje« Parviza Šahbazĳ a dobitnik je najvišeg priznanja »Aleksandar Saša Petrović« 11. međunarodnog festivala autorskog fi lma »Pogled u svet« održanog od 19-25. novembra u Beogradu. Žiri Festivala, u sastavu Nenad Polimac, predsednik, Dragan Marinković i Miodrag Lekić, je u obrazloženju odluke naveo da su

o s t v a r e n j a iranske kine-ma tografi je na ovom Fes-tivalu poka-zala izuzetno visok nivo i da su se tri iranska fi lma posebno iz-dvo jila i našla u najužem izboru za

nagradu. »Slojevito profi lisanim ur-banim likovima koje se ne žele uk-lopiti u društvenu maticu reditelj Parviz Šahbazi daje apoteozu individualnosti koja je vrlo radikalna za njegovo podne-blje, ali i vrlo univerzalna i moderna u svetskim fi lmskim okvirima« navodi se u saopštenju.

U najužoj konkurencĳ i za glavnu nagradu Festivala našla su se i preo-stala dva iranska ostvarenja »Kornjače mogu da lete« Bahmana Gobadĳ a (2004) i »Gorki san« Mohsena Anirjusefi ja (2004). Plaketa za najbolju kameru koja nosi ime poznatog snimatelja »Alek-sandar Petković« takođe jednoglasno dodeljena je Šahrĳ aru Asadĳ u za fi lm »Kornjače mogu da lete«.

Projekcĳ e iranskih fi lmova za polaznike kursa persĳ skog jezika

U periodu od 13. do 24. d e c e m b a r 2004. godine u Iranskom kul-turnom centru organizovane su projekcĳ e iranskih fi lm-ova. U nameri da se polaznic-ima kursa p e r s i j s k o g jezika putem k i n e m a t o -grafi je približi savremeno iransko društva i kultura, a time i jezik koji uče, prikazano je ukupno osam fi lmova, a najveće interesovanje je izazvao fi lm »Kiša« renomiranog reditelja Madžida Madžidĳ a.

Predavanje »Antička Persĳ a«

»Antička Persija« naslov je pre-davanja koje je u galeriji Gvarnerijus u petak 10. decembra 2004. godine održao g. Oliver Potežica, ambasa-dor i publicista. Kao nekadašnji dip-lomata koji je boravio u u više islam-skih zemalja, među njima i u Iranu, i poklonik i poznavalac persijske kulture i civilizacije, Potežica je u svom veoma zanimljivom izlaganju obuhvatio široki vremenski raspon i najznačajnije dinastije, vladare i događaje iz viševekovne istorije Persije. Organizator ovog programa bilo je Društvo srpskocrnogorsko-iranskog prijateljstva.

tumačenja osnovnih verskih pojmova tovo (str. 105-106) i · pravoslavne crkve (str. 65-66). posle...

Documents