FAKULTET ZA SPORT I TURIZAM NOVI SAD

Dragica Tomka

TURIZAM I KULTURAGraa za pripremu ispita

Novi Sad, 05/06

SADRAJSADRAJ ........................................................................................................................................................................ 4 UVOD ................................................................................................................................................................................. 7 TURISTIKA KULTURNA POTREBA ........................................................................................................................ 8 RAZVOJ KULTURNIH POTREBA ............................................................................................................................... 9 TURISTIKA KULTURNA POTREBA ...................................................................................................................... 10 KULTURA, UMETNOST .............................................................................................................................................. 12 POJAM I KLASIFIKACIJA KULTURNIH DOBARA .............................................................................................. 14 VRSTE KULTURNIH DOBARA ........................................................................................................................................... 15 KARAKTERISTIKE KULTURNIH DOBARA ............................................................................................................ 16 UMETNOST PRAISTORIJE U EVROPI .................................................................................................................... 22 PALEOLIT .................................................................................................................................................................... 22 MEZOLIT ...................................................................................................................................................................... 23 NEOLIT ......................................................................................................................................................................... 23 DOBA BRONZE I GVOA ....................................................................................................................................... 24 PRAISTORIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI ..................................................................................................... 24 UMETNOST ISTONIH CIVILIZACIJA .................................................................................................................. 27 UMETNOST EGIPTA .................................................................................................................................................. 27 UMETNOST MESOPOTAMIJE .................................................................................................................................. 28 SUMERSKA UMETNOST ......................................................................................................................................... 28 ASIRSKA UMETNOST .............................................................................................................................................. 29 PERSIJSKA UMETNOST .......................................................................................................................................... 29 ANTIKA UMETNOST U EVROPI ............................................................................................................................ 30 PREHELENSKA UMETNOST .................................................................................................................................... 30 KIKLADSKA UMETNOST ......................................................................................................................................... 30 KRITSKA UMETNOST ............................................................................................................................................... 30 MIKENSKA UMETNOST ........................................................................................................................................... 31 ANTIKA GRKA UMETNOST ................................................................................................................................ 32 OPTE CRTE GRKE UMETNOSTI ....................................................................................................................... 32 KONSTRUKCIJA I DEKORACIJA ........................................................................................................................... 33 RAZVOJ GRKE UMETNOSTI ................................................................................................................................ 34 HELENISTIKA UMETNOST .................................................................................................................................... 35 ETRURSKA UMETNOST ........................................................................................................................................... 36 RIMSKA UMETNOST ................................................................................................................................................... 37 STAROHRIANSKA UMETNOST .......................................................................................................................... 40 SPOMENICI ANTIKE NA TLU JUGOSLAVIJE ...................................................................................................... 41 SPOMENICI RIMSKE UMETNOSTI U JUGOSLAVIJI ............................................................................................ 41 UMETNOST ISTINE EVROPE I BLISKOG ISTOKA ........................................................................................... 44 VIZANTIJSKA UMETNOST ....................................................................................................................................... 44 ISLAMSKA UMETNOST ............................................................................................................................................ 46 ZAPADNOEVROPSKA UMETNOST ........................................................................................................................ 48 KAROLINKA RENESANSA ..................................................................................................................................... 48 ROMANSKA UMETNOST .......................................................................................................................................... 49 ODLIKE ROMANSKOG STILA U XI VEKU ............................................................................................................ 49 ODLIKE ROMANSKOG STILA U XII VEKU ........................................................................................................... 50 GOTSKA UMETNOST ................................................................................................................................................ 51

4

UMETNOST SREDNJEG VEKA U JUGOSLAVIJI ..................................................................................................54 RANOVIZANTIJSKA UMETNOST............................................................................................................................54 RAKA KOLA............................................................................................................................................................55 SRPSKO-VIZANTIJSKA KOLA ...............................................................................................................................57 MORAVSKA KOLA ..................................................................................................................................................59 SREDNJOVEKOVNI GRADOVI I UTVRENJA ......................................................................................................60 ISLAMSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI ...............................................................................................................62 POSTVIZANTIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJI ................................................................................................64 VANEVROPSKA UMETNOST ....................................................................................................................................67 INDIJSKA UMETNOST ...............................................................................................................................................67 UMETNOST KINE .......................................................................................................................................................69 UMETNOST JAPANA .................................................................................................................................................73 AMERIKA UMETNOST ...........................................................................................................................................75 CIVILIZACIJA MAJA ..................................................................................................................................................76 CIVILIZACIJA ASTEKA .............................................................................................................................................77 CIVILIZACIJE JUNE AMERIKE ..............................................................................................................................77 CIVILIZACIJA INKA ...................................................................................................................................................77 UMETNOST CRNE AFRIKE, AUSTRALIJE I OKEANIJE .......................................................................................78 UMETNOST AFRIKE ................................................................................................................................................78 UMETNOST AUSTRALIJE .......................................................................................................................................78 UMETNOST OKEANIJE ...........................................................................................................................................79 RENESANSNA UMETNOST ........................................................................................................................................81 KVATROENTO U ITALIJI (XV V.) ..........................................................................................................................82 ARHITEKTURA KVATROENTA ............................................................................................................................82 SKULPTURA KVATROENTA ................................................................................................................................83 SLIKARSTVO KVATROENTA ................................................................................................................................83 INKVEENTO U ITALIJI (XVI v.) .........................................................................................................................84 ARHITEKTURA INKVEENTA .............................................................................................................................84 SLIKARSTVO INKVEENTA .................................................................................................................................84 UMETNOST MANIRIZMA .........................................................................................................................................88 BAROK .........................................................................................................................................................................89 ARHITEKTURA BAROKA ........................................................................................................................................90 SKULPTURA BAROKA .............................................................................................................................................91 SLIKARSTVO BAROKA ............................................................................................................................................91 ROKOKO I UMETNOST XVIII VEKA .........................................................................................................................94 BAROK U JUGOSLAVIJI ............................................................................................................................................96 UMETNOST XIX VEKA ...............................................................................................................................................98 NEOKLASICIZAM ......................................................................................................................................................98 ROMANTIZAM ..........................................................................................................................................................100 REALIZAM .................................................................................................................................................................101 IMPRESIONIZAM .....................................................................................................................................................102 POSTIMPRESIONIZAM ............................................................................................................................................103 UMETNOST XIX VEKA U JUGOSLAVIJI ..............................................................................................................103 UMETNOST XX VEKA ...............................................................................................................................................105 FOVIZAM ...................................................................................................................................................................106 EKSPRESIONIZAM ...................................................................................................................................................107 KUBIZAM ...................................................................................................................................................................107 RAZLIITI SLIKARSKI PRAVCI XX VEKA ..........................................................................................................108 FUTURIZAM ...........................................................................................................................................................108 DADAIZAM .............................................................................................................................................................108 SLIKARSTVO FANTAZIJE ......................................................................................................................................109 NADREALIZAM ......................................................................................................................................................109 SOCIJALNI REALIZAM ..........................................................................................................................................109 BEZPREDMETNA UMETNOST .............................................................................................................................109 MODERNA ARHITEKTURA ...................................................................................................................................110 MODERNA UMETNOST NA TLU JUGOSLAVIJE.................................................................................................111

5

SLIKARSTVO I SKULPTURA .................................................................................................................................. 111 ARHITEKTURA XIX I XX VEKA U JUGOSLAVIJI ............................................................................................... 113 UMETNOST TREE ETVRTINE XX VEKA ........................................................................................................ 114 RAZVOJ POJEDINIH UMETNOSTI ........................................................................................................................ 115 POZORITE .................................................................................................................................................................. 115 RAZVOJ POZORITA U SVETU ............................................................................................................................ 115 TURISTIKA PREZENTACIJA POZORITA ........................................................................................................ 117 MUZIKA ........................................................................................................................................................................ 119 RAZVOJ MUZIKE U SVETU .................................................................................................................................. 119 MUZIKA U SRBIJI .................................................................................................................................................. 123 TURIstika prezentacija MUZIKe ......................................................................................................................... 125 KNJIEVNOST ............................................................................................................................................................ 127 RAZVOJ SVETSKE KNJIEVNOSTI ...................................................................................................................... 127 Turistika prezentacija KNJIEVNOSTI ................................................................................................................ 130 FOTOGRAFIJA ............................................................................................................................................................ 132 TEHNIKA FOTOGRAFIJE ..................................................................................................................................... 132 VRSTE FOTOGRAFIJA .......................................................................................................................................... 133 TURISTIKA PREZENTACIJA FOTOGRAFIJE ................................................................................................... 134 FILM KAO UMETNOST ............................................................................................................................................. 135 RAZVOJ FILMA ...................................................................................................................................................... 135 JUGOSLOVENSKI FILM .......................................................................................................................................... 138 TURISTIKA PREZENTACIJA FILMSKE UMETNOSTI ...................................................................................... 139 FOLKLORNO STVARALATVO ............................................................................................................................. 140 FOLKLORNO MATERIJALNO STVARALATVO................................................................................................ 140 Kua KAO ELEMENAT FOLKLORNOG STVARALATVA .................................................................................. 140 Narodni umetniki zanati ........................................................................................................................................ 143 FOLKLORNO DUHOVNO STVARALATVO ....................................................................................................... 143 TURISTIKA PREZENTACIJA FOLKLORNOG STVARALATVA ...................................................................... 144 SPOMEN-OBELEJA U JUGOSLAVIJI .................................................................................................................. 146 MUZEJI I GALERIJE .................................................................................................................................................. 148 MUZEJI ....................................................................................................................................................................... 148 RAZVOJ MUZEJA ................................................................................................................................................... 148 TIPOLOGIJA MUZEJA ........................................................................................................................................... 149 NAJPOZNATIJI MUZEJI ........................................................................................................................................ 150 OBJEKTI MUZEJSKIH ZGRADA........................................................................................................................... 151 DELATNOST MUZEJA ........................................................................................................................................... 151 POJAM, RAZVOJ I DELATNOST GALERIJA ....................................................................................................... 153 BAZNA LITERATURA ............................................................................................................................................. 155

6

UVOD

Stotine hiljada posetilaca godinje se divi Leonardovoj Mona Lizi, stotine hiljada dodirnu kamen egipatske sfinge, atinskog Partenona, desetine hiljada posetilaca divi se snazi i energiji slika u Sikstinskoj kapeli, hiljade gledalaca i slualaca irom sveta upija zvuke opena, ajkovskog ili Mocarta, stotine posetilaca stane i ostane oaran neobjanjenim predrenesansnim osmehom Belog anela iz davnog XIII veka. Ne manje posetilaca oduevljava se ostvarenjima impresionista, filmske umetnosti, umetnosti Pabla Pikasa... ta sve te ljude spaja i vue do slika, zvuka, boja i oblika nekih predmeta nastalih tako davno ili tako skoro? ta je to u oveku to ga nagoni da izae iz kruga svakodnevnice i ode na druga mesta da upija neke druge energije, zvuke, boje, slike? Kultura, kulturne vrednosti, kulturna dobra, stvorena su i stvaraju se vekovima u celom svetu i u naoj zemlji. Mnoge kulturne vrednosti su poznati ciljevi putovanja miliona turista. Naa zemlja je imala dugu i burnu istoriju, ije tragove nalazimo u svim krajevima. ini se da za mnoge od njih ne znaju ni oni koji bi trebali da znaju, a ne znaju ni turisti. Poznati teoretiar umetnosti, engleski pesnik Herbert Rid (Herbert Read, roen 1893), istie, uostalom, da je "cela istorija umetnosti istorija naina vizuelnog opaanja razliitih naina na koje je ovek video svet". Sa svoje strane, jedan od najzaslunijih pregalaca na polju zatite kulturnog naslea u Srbiji posle drugog svetskog rata, knjievnik Milorad Pani-Surep (1912-1968), duhovito primeuje da "spomenike kulture treba itati kao jednu jedinstvenu knjigu neprekidne ljudske delatnosti, jer je na njima ovek utisnuo svoju zamisao, svoje raspoloenje i svoje vreme udarom zidarskog ekia, grnarskim vitlom, rezbarskim noem i slikarskom kiicom". Da bi ih ovek itao, potrebno je da ih vidi, upozna, doivi, da o njima naui. Jedan od najboljih naina je lino iskustvo, a lino iskustvo se stie direktnim kontaktom. I tu dolazimo do turizma. Upoznati kulturu, umetnost, dela jednog naroda, jednog prostora, mogue je kroz turistika putovanja. Na ta turistika putovanja nas vode nai unutranji nagoni, potrebe.

7

TURISTIKA KULTURNA POTREBAPsiholozi kau da je svako ljudsko delovanje posledica motivacije, odnosno oseanja potrebe usmerene ka otklanjanju ili ublaavanju nedostataka ili poremeaja. Psihologija kao nauka takoe definie potrebu kao oseanje nunosti da se deluje da bi se otklonio neki doivljeni nedostatak (ei, Stojkovi, 1994.) Ti nedostaci mogu ostati latentni, neiskazani potrebom i reenou na akciju. Dokle? Verovatno sve do momenta dok se u prostoru ne pojave, dovoljno jasno definisano i ak nametljivo, ne pojave neki objekti koji svojim sutinskim svojstvima i kvalitetom mogu da zadovolje taj unutranji latentni nedostatak i pretvore ga u potrebu. A da li je tu kraj? Sigurno nije. Potreba oveka nagoni na traenje puteva za razreenjem te potrebe. Postoje one primarne, egzistencijalne potrebe za koje ovek bre i lake pronae put za razreenje. A ta je sa potrebama koje su prefinjenije, koje su elementi nadgradnje ovekovog bia, porodice i drutva? ta je sa onim potrebama koje ulaze u sferu kulture? Kulturne potrebe se i dalje svrstavaju u krug potreba nadgradnje, iako su upravo te potrebe one kojima se ovek ostvaruje kao bie razliito od svih ostalih bia na naoj planeti. Te, takozvane kulturne potrebe su one pomou kojih ovek razvija svoju linost tako da aktivno deluje, proizvodi, uiva u postojeim ili stvara nove materijalne i duhovne vrednosti, komunicira... ovek se raa sa potrebom da neto stvara i da u to neto to stvara unese svoje emocije, energiju, razmiljanja. To nam govore slike iz Altamire, crtei u dvorcu Nabukodonosora, freske srednjevekovnih manastira, ali i muzika domorodakih grupa, Mocarta, ili opena, statue Mikelanela, rei Dostojevskog, impresije Van Goga ili slike Suzane Halupove. Mnogi stvaraoci kulture i kulturnih vrednosti tu svoju potrebu su iskazali jo u najranijem detinjstvu. Poneki su iveli u porodicama sa razvijenim kulturnim navikama, neki u obinim porodicama koje nisu razumele njihove potrebe za stvaranjem novih vrednosti kulture. Da li nam to dovoljno govori da se ovek raa sa potrebom kreacije novih vrednosti, ali i sa potrebom upoznavanja, divljenja ili protivljenja kreacijama drugih ljudi, sredina, perioda? Da li nam slike, muzika i igra dece celog sveta ukazuju da kulturna potreba nije nadgradnja, da je ona isto tako uroena kao i potreba za jelom, govorom ili oblaenjem? Da li moda civilizacija gui kulturnu potrebu nekim svojim kanonima i predubeenjima o sloenosti puteva ka zadovoljenju te potrebe? Dalje se postavlja kao pitanje, koliko u pruanju puteva za razreenjem kulturne potrebe, porodica, drutvena grupa ili drutvo u celini, koI ili ne usmerava oveka na prave puteve za upoznavanjem ili doivljavanjem kulture svoje ili nekih drugih drutvenih sredina. Razlikuje se vie vrsta kulturnih potreba: 1. potreba za jezikim izraavanjem i komunikacijom, kao najea i potreba koja se sree kod veine ljudi, 2. potreba za saznavanjem, irenjem vidokruga iz razliitih oblika znanja, 3. estetske (umetnike) potrebe, kao diferencirane potrebe, koje se razvijaju tokom ivota, pod razliitim uticajima. Tu se razlikuje dve vrste: estetske potrebe u svakodnevnom ivotu, koje se odnose na potrebe da oko nas bude neto estetski ureeno, ambijent, prostor ivljenja i rda, odea i slino i potrebe za estetskim doivljajem kao potrebe da se doivi neka umetnost, slua muzika, vidi izloba slika, da se proita lepa knjiga i slino. Te na kraju 4. stvaralake potrebe, kao potpuno diferencirane, koje se javljaju kod manjeg broja ljudi (ili manji broj ljudi otkrije u sebi te potrebe). Dakle to su potrebe za umetnikim stvaranjem i izraavanjem: slikanje, komponovanje, sviranje, pevanje, igra, dizajniranje, i slino.

8

RAZVOJ KULTURNIH POTREBAVeina kultrunih potreba se raa zajedno sa ovekom. Neke od tih potreba ovek otkrije u sebi tokom svog opteg i kulturnog razvoja, neke se razviju vie, a neke nikada. Na pomenuti razvoj utie socijalno naslee, atmosfera kulturnog ivota u porodici i drugim okruenjima (na primer razvijanje ljubavi prema muzici u porodici poznatih muziara). Pored ovog uticaja ovek je i pod uticajem vrnjaka kao i sve vie masovnih medija. Kultura i njene institucije bi takoe trebalo da deluju na razvijanje kulturnih potreba kao i da stvaraju uslove za zadovoljavanje postojeih kulturnih potrebam i interesovanja. Osnovnim preprekama za razvijanje kulturnih interesovanja smatraju se nepostojanje adekvatnih institucija kulture, prostorna udaljenost takvih institucija, loa finansijska situacija pojedinaca kao i nedostatak slobodnog vremena. Ali ipak pored svih objektivnih prepreka daleko su znaajnije one psiholoke prirode koje dolaze do izraaja ukoliko se tokom razvoja linosti ne utie na razvoj umetnikog estetskog senzibiliteta u porodici. Osnovne karakteristike kultrunih potreba su dakle: o stvaraju se od praistorije do danas o stvaraju se od rodjenja do smrti o nisu privilegija intelektualne, politike ili kulturne elite o ne pripadaju grupi egzistencijalnih potreba oveka, ve potrebama nadgradnje o sve etiri vrste su ravnopravne i komplementarne, ali se neke ne razviju, a neke ne. Permanentnim zadovoljavanjem kulturnih potreba nastaju kulturne navike. Da li e potrebe ostati latentne, skrivene negde u oveku, ili e se ispoljiti, razviti i doprineti kulturnom razvoju pojedinca i drutva u celini zavisi od mnogih faktora. Sve faktore moemo podeliti u nekoliko grupa: porodica utie od roenja i ima snaan uticaj naroito u ranom detinjstvu, a ispoljava se na razliite naine - uredjenje kue, razgovor, itanje knjiga, odlazak u pozorite na izlobe, koncerte ......), grupa vrnjaka utie ve od ranog detinjstva, a naroito je izraen tokom puberteta i mladosti. Vrnjaci jedani na druge utiu na razvoj ukusa, sklonosti, posebnog stila ivljenja, govora, mode u muzici, oblaenju, pa i uprannjavanju kulturnih i umetnikih navika nekada i razliitih od porodice, obrazovne institucije imaju i treba da imaju vrlo snaan pozitivan uticaj na pojedince. One mogu da doprinose stvaranju kultrunih navika organizovanjem odlazaka na kulturne dogadjaje, organizovanjem istih u seditima kole, voenje razgovora na te teme..., kulturne institucije se pojavlkjuju kao pratei faktori tokom celog ivota. One su te koje stvaraju pre svega uslove za odvijanje kulturnih dogaaja, ali i kao faktor razvoja kulturnih navika, difuzijom kuklture, animacijom, organizovanjem kulturnih dogadjanja..., masovni mediji su savremen i sve znaajniji faktor razvoja kulturnih navika. Televizija, radio, tampa, internet, multimedijalne prezentacije imaju vrlo snaan uticaj te s toga i veliku odgovornost za pozitivne uticaje koje treba da ostvare. Distribucijom kulturnih programa, propagandom, odabirom i irenjem informacija o kultrunim dogaajima, linostima i ostvarenjima iz kulture stvaraju ambijent i sliku modernog u kulturi i umetnosti, pozitivnog i negativnog, to se direktno odraava i na razvoj i irenbje kulturnih navika. Naravno, ni jedan razvoj nema pravu liniju, i ne odvija se bez prepreka, pa ni razvoj kulturnih potreba i stvaranje navika. Osnovne prepreke koje se javljaju u toku ovih procesa su : psiholoke (individualne) prirode: nepostojanje uticaja, sredine, navika, ne stimulisanje otkrivanja potreba u samim jedinkama, i9

objektivne prirode: ivotni standard, slobodno vreme, postojanje i udaljenost kulturnih institucija, programa

Bilo koje da su prirode prepreke za razvoj kulturnih potreba i navika tr4eba prevazilaziti, pre svega otkrivanjem uzroka nerazvijenosti ili neispoljenosti, a zatim: kulturnom animacijom produkcijom kulturnih vrednosti razgovorima, u klubovima, na putovanjima

TURISTIKA KULTURNA POTREBAKoliko u elom procesu stvaranja kulturnih potreba i navika ima ulogu i znaaj turizam, kao vrlo masovna pojava sa brojnim uticajima na razvoj civilizacije, a koja u osnovi ima i kulturne potrebe kao pokretae turistikih kretanja? Da li nam o odnosu drutvene zajednice prema kulturi, ali i znaaju turizma u razreenju kulturnih potreba oveka govore i podaci o milionskoj poseti i poklonjenju Mona Lizi i tek nekoliko stotina posetilaca koji imaju priliku da se dive Belom anelu ? Turistika kulturna potreba je diferencirani oblik kulturne potrebe. Stvara se u oveku kao rezultat odreenog naina ivljenja, uslova sredine u kojoj ovek ivi, stepena kulture pojedinca i td. Ona usmerava oveka i podstie ga da se ukljui u turistika kretanja tokom kojih e razreiti tu svoju potrebu. Preteno se javlja u mestima boravka turista, a rareava se u turistikim prostorima. Kulturna turistika potreba je u sutini potreba za promenom mesta privremenog boravka, krae promene naina ivljenja, potreba za upoznavanjem novih i drugaijih prostora, novih ljudi, tradicije i kulture drugih prostora, upoznavanja kulturnih vrednosti drugih prostora... Osnovni elementi kulturne turistike potrebe su efekti turistikih kretanja koji kulturno obogauju ovekovu linost. U zavisnosti od dubine uticaja na oveka, naina ispoljavanja razlikuju su sledei elementi kulturne turistike potrebe: informisanost - najjednostavniji kulturni element, koji se najplie urezuje u svest i seanja, a zadovoljava se najee kroz ekskurzioni i tranzitni turizam. Ispoljava se kao skupljanje i delimino pamenje informacija tokom turistikog putovanja. upoznavanje - je jae vezano za kulturne vrednosti i vezano je za aktivnije angaovanje turista u opaanju i rasuivanju, te ostavlja i dublji trag u seanju. Tokom turistikog putovanja turista upoznaje dogaaje, ljude, upoznaje se sa kultrunim ili umetnikim dostignuima, upoznaje izgled gradova, ulica, kua, odevanje, ... kontaktiranje - iskazuje kulturnu ulogu i znaaj dodira i meanja ljudi razliitih kulturnih, obrazovnih, moralnih i drugih ubeenja, kao i direktno upoznavanje detalja ivota i tradicije ljudi nekog drugog prostora. Kontaktiranje ostavlja dublje, nekada trajne tragove i uspomene, utie na irenje internacionalizma, drutvenosti doivljavanje - je najkompleksnije, iskazuje najaktivniji odnos turiste prema turistikim objektima. Trai odreenu duinu boravka, prouavanje, ak i probu obiaja, navika, ali zato turistiki doivljaj ostavlja vidni trag u ovekovoj psihi. U prostorima sa tradicijom turizma i razvijenijom optom kulturom vremenom se stvar i postoji i segmentirani oblik kulture turistika kultura. U tim sredinama turistika kulturna potreba je postala sastavni deo opte kulturne potrebe. Iz tih sredina se i emituje najvei broj turista.

10

Turistika kultura je takav oblik kulture koju ini usvojenost navika putovanja i posedovanje sume pozitivnih stavova prema turistikim vrednostima i turizmu uopte. Brojni su motivi, pobude, elje koje nagone ljude da realizuju, ispune ili bar potisnu turistike kulturne potrebe. Iako potisnute, kulturne turistike potrebe su latentne i samo ekaju momenat oslobaanja i ispoljavanja. Veina autora se slae da turistika kulturna potreba nema taku saturacije, zasienja. Ona se moe prikriti, ispoljiti i transformisati u neku formu ispoljavanja u zavisnosti od promena u okruenju pod uticajem spoljnih faktora i unutranjih potreba. Kultura i umetnost, odnosno kulturna i umetnika ostavrenja, sigurno su jedan od bitnih pokretaa turistikih kretanja i razvoja turistikih kulturnih navika.

11

KULTURA, UMETNOSTDve rei, dva pojma koja sigurno spadaju u grupu vrlo teko objanjivih. Mnogi teoretiari, mnoge enciklopedije, istoriari, filozofi, pokuali su da proniknu u tajne ovih rei. Sve ih je nemogue navesti, a svoje miljenje teko izdvojiti. Ovo je samo pokuaj navoenja onog to je najblie, poznato, bez traenja optih definicija. Dakle ta je kultura? Jedna od definicija data u Maloj Prosvetinoj enciklopediji ( II tom, str. 356) je sledea: kultura skup svih materijalnih i duhovnih vrednosti (procesa, promena i tvorevina) koje su nastale kao posledica materijalne i duhovne intervencije oveka u prirodi, drutvu i miljenju, a bez kojih ne bi moglo postojati ljudsko drutvo ni u najjednostavnijim oblicima organizacije. Dokaz za ovakav stav su "primitivna" drutva koja su se jo odrala u nekim krajevima zemljine kugle i njihova kultura. Prema istom izvoru osnovni smisao kulture sastoji se u tome da se olaka odranje, produenje i napredak ljudskog drutva. Ona je najvii izraz ovekovog stvaralatva koji je uvek, manje li vie istorijski uslovljen. Prema istom izvoru postoje vie znaenja kulture: 1. sve ono to nastaje ljudskim radom kao obrada prirodnih predmeta ili kao proizvodnja novih predmeta (zemljoradnje, zanatstva, primenjenih nauka); 2. svi oni oblici ljudskog izraavanja pomou kojih saoptava svoje iskustvo, saznanja, ideje i vienje sveta drugim ljidima (pismo, razna verovanja, filozofska shvatanja, nauna objanjenja, umetnika izraavanja); 3. kultura je i drutvena sredina koju ovek zatie roenjem i odreena pravila ivota kojima se on mora prilagoditi (obiaji, drutvene navike, norme, zakoni, sistem komunikacija i simbola, verovanja...); 4. kultura je i deo samog oveka, njegove navike ponaanja, potrebe, znanja, dodor sa tekovinama duhovne kulture to ih ovek stie i prihvata u toku svog ivota; 5. najee se pod kulturom podrazumeva samo odreeni broj kulturnih ustanova, kao jedan sektor drutvenog ivota. Poreklo rei kultura je od latinskog "cultus" to istivremeno znai obraivanje, gajenje, negovanje, to je izraz ovekove prvobitne vezanosti za teritoriju na kojoj je iveo. Kasnije dobija i sva ona druga znaenja. Osnovne funkcije kulture su: 1. sredstvo oveka za opstanak, za savlaivanje prirode; 2. komunikativna funkcija - ogleda se u neophodnosti da izolovane jedinke meusobno komuniciraju i time zadovoljavaju potrebe izvan sebe i pomou drugih; - najznaajnija funkcija u odnosu na turizam; 3. funkcija oznaavanja i osmiljavanja - ovek razvija teoriju i praksu oznaavanja (gestovi, znaci, simboli, slike, mimika, odea, pozdravi, obiaji...; 4. funkcija sakupljanja, uvanja i korienja informacija iz istorije u cilju odupiranja entropiji (preprekama). Rezultat ove funkcije je pojava itavog niza kulturnih institucija (muzeji,arhivi, pozorita, instituti, film...; 5. funkcija stvaranja i praenja realizacije ili primene normi ponaanja, a u cilju spreavanja delovanja negativnih uticaja pojedinaca; 6. kultura je rezultat uzajamnog dejstva drutva i pojedinca - zadatak kulture je da socijalizuje jedinku, i istovremeno da joj omogui razvitak linosti kao individue; 7. kultura ima i funkciju stvaranja izvesnih oblika kulturnih tvorevina u cilju obezbeenja uslova za oslobaanje oveka - (umetnost; nauka, ljubav, sport, zabava...12

Iz ovih par teza o kulturi izdvojili bi smo da je umetnost jedan oblik ljudskih kulturnih izraavanja, jedna od funkcija kulture, a da li samo to? Jedan od zaista divnih odgovora dala je Helen Gardner (3,11-12): "ta je umetnost? Ne znamo. U zabunu nas dovodi sutina toga tajanstvenog, neopipljivog, definicijama nepodlonog neeg to nazivamo umetnou. S druge strane sasvim odreeno znamo da su od najranijih vremena do dananjih dana ljudska bia irom sveta izraavala svoj doivljaj konkretnim opipljivimformama, koje nazivamo umetnikim delima. A znamo i to da ovek bez umetnosti ne moe. Kakav bi nam ivot bio kada bi smo ga liili ostvarenja arhitekture, keramike slikarstva, muzike, poezije, drame i igre? Umetnika dela, dakle, postoje i uvek su postojala i bila nuna oveku. Ona su ljudski doivljaj pretoen u forme koje opaamo ulima. Slike i igru vidimo, vidimo i ujemo knjievnost, ujemo muziku, oseamo povrine dela ili kraga i tkanje komada satena ili baruna. Ali to nije sve. Nai ulni utisci i opaaji dovode do emocionalmnih reakcija, a razume je tu da objasni. Oset, emocija i razumravnopravno uestvuju u procesu razumevanja. Kako onda, da se snaemo? Gotovih formula ne moe biti." Dakle u uem smislu umetnost je sposobnost ili vetina- (originalno znaenje iz antikih vremena), a u irem smislu umetnost je sposobnost da se pomou ulnih simbola izrazi odreeno vienje i shvatanje sveta i istine. Poreklo umetnosti lei u ovekovoj potrebi da osmisli vlastito iskustvo i da stvori novi osobeni svet pomou razliitih izraajnih sredstava - re, boja, pokret, ton, plastini oblik.. Karakteristike umetnosti bi se mogle iskazati ovako: 1. sintetika ljudska delatnost jer ona pomou ulnih simbola stvara celovit svet vlastitog bia. 2. subjektivna -ljudska delatnost jer izvire iz unutranjih nagona, oseanja 3. ne podlee pod kategoriju napretka - jednom sainjeno i zaokrueno umetniko delo predstvalja potpuno zaokruenu celinu i estetska vrednost ne bledi vremenom. 4. dvostruka priroda - s jedne strane je samosvojna, imanentna, ali kao proizvod ovekove delatnosti uslovljena je drutvenom praksom i istorijskim momentom (ona je i vanvremenska i istorijska) 5. umetnost je bitno komunikacijski akt jer uvek podrazumeva odnos izmeu stvaraoca dela i publike. Komunikacija je dvosmerna. U odnosu na medijum izraavanja umetnost se moe podeliti na: knjievnost (re), slikarstvo (boja, senka,linija), vajartsvo (plastina forma), arhitektura (plastini oblik, forma), muzika (ton), igra (pokret). Umetniko delo je opredmeenje ljudskog doivljaja. Umetnik je taj koji odabira pojedinosti iz ivota i ponovo ih sreuje u konkretnu formu. On odabira delove i spaja ih u jedinstvo. Od unutarnje ivotne snage tog jedinstva zavisi uspeh umetnikog stvaranja i dela.

13

POJAM I KLASIFIKACIJA KULTURNIH DOBARAMnogi objekti, predmeti, pojave i dogaaji nastali tokom duge istorije razvoja oveanstva imaju neka zajednika svojstva - imaju svojstva da su ih stvorili ljudi kao rezultat duhovnog doivljaja stvari i pojava, odnosno umetnikog stvaranja. Poreklo umetnikog stvaranja se nalazi u ljudskoj potrebi da osmisli vlastito iskustvo i da stvori svoju viziju sveta pomou razliitih izraajnih sredstava i ulnih simbola - re, boja, pokret, ton, linija, plastini oblik. Umetniko delo, kao opredmeen ljudski doivljaj je rezultat subjektivnog doivljaja, ali istovremeno prua zadovoljstvo i onome ko ga posmatra, slua, upoznaje. Umetnost, kao sr kulture, je dakle komunikacioni proces i uvek podrazumeva dvosmerni odnos izmeu stvaraoca dela (umetnika) i publike. Osim umetnikih dela, ovek tokom svog linog i drutvenog kulturnog razvoja stvara i druge tvorevine koje moda nemaju svojstva umetnikog dela, ali koja imaju istorijski, drutveni ili drugi kulturni znaaj. Ta dela su nastala i nastaju kao izraz materijalne i duhovne kulture jednog oveka, grupe ili naroda i imaju svojstva koja zadovoljavaju neke od ljudskih potreba u sferi kulturnih potreba (estetski doivljaj, oputanje, zabava, razonoda, informisanje, kontaktiranje...) Takve tvorevine se mogu nazvati kulturnim dobrima. U strunoj i naunoj literaturi se sree veliki broj razliitih termina, definicija i kriterijuma razvrstavanja razliitih tvorevina koje je ovek stvorio tokom civilizacijskog razvoja. Tako se sreu termini: kulturni ili kulturno-istorijski spomenici, kulturna dobra, kulturne vrednosti, kulturna batina, spomenici kulture itd. i td. Kulturno-istorijski spomenik. Ne postoji univerzalna definicija kulturno-istorijskog spomenika, ali se kao osnovna moe prihvatiti sledea data u Zakonu o kulturnim dobrima (Sl. glasnik SRS, 6/90): "Spomenici kulture su nepokretne i pokretne stvari, kao i grupe stvari koje se zbog svoje istorijske, naune, tehnike ili kulturne vrednosti smatraju za kulturna dobra od posebnog znaaja za drutvenu zajednicu... Spomenici kulture se koriste i upotrebljavaju prema svojoj nameni i prirodi radi zadovoljavanja kulturnih i drugih potreba ljudi". Ova definicija u kontekstu turizma bi bila: Kulturno-istorijski spomenici su objekti i prostori materijalne kulture koji imaju neko od svojstava turistike atraktivnosti (estetika, znamenitost, kuriozitet) i koji deluju nadraujue podsticajno na psihike funkcije oveka koji tei da zadovolji svoju kulturnu turistiku potrebu. Ovaj pojam je ui od pojma kulturnog dobra koji podrazumeva i duhovne tvorevine. U brojnoj grupi kulturnih turistikih atraktivnosti (motiva), kulturno-istorijski spomenici zapravo predstavljaju grupu umetnikih turistikih atraktivnosti. Nastali su radom umetnika ili drugih stvaralaca kroz istoriju i do danas su u veoj ili manjoj meri sauvali prvobitna svojstva kojima svedoe o kulturi i umetnosti epohe i kraja u kojoj su nastali. Kulturno-istorijski spomenici su znaajan segment turistike ponude jednog podruja. Oni obogauju i turistiki ambijent i sadraj turistikog boravka. Kroz kvalitetnu turistiku ponudu spomenika obezbeuje se zadovoljenje kutlurnih potreba turista, kao bitne komponente turistike potrebe. Iz tih razloga bitno je ustanoviti metodologiju turistike valorizacije kulturno-istorijskih spomenika kako bi se, pri formiranju turistike ponude nekog kraja, moglo utvrditi koji od spomenika kulture ima takva i tolika svojstva da moe predstavljati turistiku atraktivnost na kojoj se moe osloniti razvoj turizma. Kulturno dobro. Bez pretenzija da se dublje ue u problematiku definisanja pojava i predmeta kulture, a u cilju izbora najadekvatnijeg termina za potrebe analize znaajnih kulturnih dobara za

14

turistiki razvoj, prihvaen je termin kulturno dobro, kao najee upotrebljavan, ali i najobuhvatniji termin. Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture koja imaju takva svojstva da zadovoljavaju deo ili ukupnu kulturnu potrebu savremenog oveka. Ona su od posebnog znaaja za umetnost, kulturu, istoriju jednog drutva, te se najznaajnija stavljaju pod posebnu drutvenu zatitu. Kulturno dobro je iri pojam od pojma kulturno-istorijski spomenik koji podrazumeva materijala kulturna dobra. Svojim osnovnim svojstvima kulturna dobra su sastavni deo ivota oveka, ona utiu na kulturaciju, i obogaenje duhovnosti oveka. Kao takva, kulturna dobra su i neizbean deo turizma, kao socio-kulturnog i prostornog fenomena. Nezamisliva su turistika kretanja, bilo kog tipa bez kontakta sa kuzlturnim dobrima. Meutim, kako bi se kulturna dobra mogla kvalitetnije i na pravi nain prezentovati kroz turizam moraju posedovati i odreena dodatna svojstva. Dakle, za turistiku prezentaciju su bitne osnovne, ali i dodatne karakteristike kulturnih dobara koje ih svrstavaju u red znaajnih turistikih vrednosti i sve ee pokretaa turistikih kretanja. Te karakteristike bi bile: da imaju svojstva spomenika kulture - umetnike, estetske vrednosti, znamenitost, da imaju kulturni i/ili istorijski znaaj ili znaaj za razvoj nauke, da imaju svojstvo atraktivnosti, prepoznatljivosti, raritetnosti, spektakularnosti, ili druge kulturne karakteristike, da budu ureeni, organizovani ili pripremljeni ne samo za kulturoloku ve i turistiku prezentaciju.

VRSTE KULTURNIH DOBARAU zavisnosti od fizikih, umetnikih, kulturnih, istorijskih svojstava, kao i u zavisnosti od mogunosti turistike prezentacije, sva kulturna dobra mogu se podeliti u vie grupa: 1. arheoloka nalazita; 2. dela sa spomenikim i umetnikim svojstvima,(dela arhitekture, dela slikarstva i vajarstva, dela primenjenih umetnosti, ostvarenja dramske,muzike ili filmske umetnosti; 3. prostorne kulturno-istorijske celine (stara jezgra gradova, znaajnije seoske ambijentalne celine i etno-parkovi, manastirske celine, srednjovekovni gradovi i utvrenja); 4. znamenita mesta ili spomen-obeleja; 5. folklorno naslee zgrade i prostori narodnog neimarstva, ostvarenja materijalnog i duhovnog narodnog stvaralatva; 6. manifestacione vrednosti; 7. ustanove kulture (muzeji i galerije, kulturni centri).

15

KARAKTERISTIKE KULTURNIH DOBARAKlasifikacija kulturnih dobara izvrena je na bazi njihovih fizikih, umetnikih, kulturnih i istorijskih svojstava, kao i mogunosti turistike ureenosti i prezentacije. U tom smuslu u Jugoslaviji se mogu izdvojiti sledee grupe kulturnih dobara i istai najkarakteristiniji primeri pojeinih grupa. 1. Arheoloka nalazita su delovi zemljita na kojima se nalaze otkriveni i potpuno ili delimino iskopani, konzervirani i ureeni ostaci nepokretnih objekata, kao i pokretni predmeti iz ranijih istorijskih perioda. Sudbina otkrivenih arheolokih nalazita je najee neizvesna zbog, jo uvek, nepronaenih odgovarajuih tehnika konzervacije koje bi osiguravale dalji ivot predmeta i delova zgrada koji su vekovima bili u posebnim mikroklimatskim uslovima ispod povrine zemlje. Za sada se najee pristupa odnoenju pokretnih predmeta u prostorije muzeja, gde se moe ostvariti najbolja zatita. U Jugoslaviji postoje brojna arheoloka nalazita iz perioda praistorije, a najznaajnija iz neolita, kao i nalazita iz antikog grkog i rimskog perioda. Najznaajnija nalazita su: Lepenski vir, do sada najbolje ispitano i ureeno za posetu, a i kulkturno-istorijski najznaajnije nalazite.Od ostalih praistorijskih nalazita treba spomenuti peine Zlotsku, Risovau i Crvenu stijenu. Iz perioda neolita znaajna su nalazita u Vojvodini: Vina, Starevo, Gomolava, zatim Predionica kod Pritine, Risan u Crnoj Gori, pa Atenica, Karaburma i druga nalazita. Veina njih su nedovoljno atraktivna i nedovoljno opremljena za turistiku posetu. Iz antikog grkog perioda znaajnija su nalazita u Crnoj Gori (Budva), mada nedovoljno atraktivna za turistiku posetu. Iz rimskog perioda je ouvano znatno vie arheolokih nalazita i spomenika kulture. Sigurno najpoznatija i za turistiku posetu bolje opremljena su nalazita: Sirmium, Singidunum, Naisus i Mediana, pa Gamzigrad i Cariin grad, neopravdano zapostavljeni i neistraeni, vie spomenika u podruju erdapa, pa crnogorski gradovi Risan, Ulcinj, Duklja. Svi oni nedovoljno ureeni, naroito ne revitalizovani, oivljeni razliitim aktivnostima kulture koje bi im dale ivot i privlanost za posetioce. 2. Dela sa spomenikim i umetnikim svojstvima. Ova grupa kulturnih dobara predstavlja vrlo raznovrsnu i po vrstama mnogobrojnu grupu koja obuhvata sva ona dela koja imaju, pre svega, umetnika svojstva sa izraenim kulturnim i istorijskim znaajem, bez obzira na istorijski period u kojem su nastala. U zavisnosti od vrste umetnosti iji su produkt, sva ova dela se mogu razvrstati u tri podgrupe: dela arhitekture - objekti i njihove celine, dela likovnih umetnosti - slikarstva, vajarstva i primenjenih umetnosti, ostvarenja dramske, muzike ili filmske umetnosti. a. Dela arhitekture mogu biti : dvorci, palate, gradske kue, vile, koje se nalaze u okviru gradova, kao to su ona u Beogradu (Konak kneginje LJubice, Kapetan Miino zdanje i druga), u Novom Sadu, baroknae zgrade u Sremskim Karlovcima,tipina arhitektura Cetinja, tipina barokna arhitektura manjih gradova u Vojvodini, zatim u Srbiji, u banjskim mestima koja imaju tradiciju leilita i u kojima su bogati ljudi zidali lepa zdanja, ili dvorci u Vojvodini van gradova, nedovoljno afirmisani (sem Fantasta kod Beeja), ali koji bi mogli biti vrlo atraktivni za posetioce. Brojne i raznovrsne crkve, graene u klasinim evropskim stilovima, ili to je mnogo ee u specifinim stilovima naeg podneblja, a vrlo esto oslikane ili ukraene ikonama, predstavljaju takoe interesantan motiv za obilaske i razgledanje. Ukoliko su raena kao tipina za odreen arhitektonski stil, dela arhitekture mogu predstavljati privlaan motiv za turistike obilaske ili boravak turista. Takvi objekti su u razvijenim turistikim sredinama, najee osnovni motiv dolaska turista u one gradove, seoska podruja ili izolovane komplekse (dvorci),koji daju znaaj

16

ovim delima, i koji su dela arhitekture pretvorili u ive institucije (muzeje, izlobene paviljone, koncertne dvorane) ili su ih adaptirali u turistike objekte, najee ekskluzivne ponude. Pozitivan primer takvom pristupu arhitektonskim ostvarenjima je Velika Britanija u kojoj turizam velikim delom poiva upravo na takvim vrednostima. U naoj zemlji dobri primeri su Cetinje, dvorac Fantast, kao i pojedine banje - Aranelovac, Banja Koviljaa, Vrnjaka banja i duge. b. Dela slikarstva i vajarstva su jo brojnija, meutim za turizam su ona skoro uvek dopunski motiv turistike posete, sem u izuzetnim sluajevima, kao to su dela vrhunskih slikara svetskog glasa. Naa zemlja nije bila vodea umetnika sila u istoriji, ali u pojedinim periodima rad pojedinih umetnika dostizao je vrednost meunarodnog znaaja i takva dela mogu biti interesantna. Ostavljajui srednjevekovne freske, kao ostvarenja iju prezentaciju treba povezati sa prezentacijom manastira kao celine, jer su neprenosive u originalnom obliku, postoje i dela umetnika koja imaju svoju pojedinanu vrednost. Takvi umetnici su iz perioda baroka Teodor Kraun i Jakov Orfelin, zatim slikarstvo 19. veka sa poznatim slikarima: Katarina Ivanovi, Arsa Teodorovi, Konstantin Danil, pa romantiari ura Jaki, Uro Predi, Paja Jovanovi, vajar Toma Rosandi, ili dela Ivana Metrovia, pa impresionista Nadeda Petrovi. Slikarstvo 19. veka je u Vojvodini bilo vrlo razvijeno, tadanji slikari su, uei u Evropskim centrima umetnosti, dostigli scojim radovima evropski nivo, ali njihova dela se jo uvek ljubomorno uvaju od brojnijih pogleda posetilaca. Ista sudbina prati i ostavrenja umetnika 20. veka. Slikarstvo teko moe biti samostalan motiv turistikih kretanja, meutim, mora se i moe pronai put da se ta dela glasnije i interesantnije pokau znatieljnim postiocima, kao na primer: pokretne povremene tematske izlobe, bijenale, popularizacija preko grafikih propagandnih sredstava, slikarske kolonije. 3. Prostorne kulturno-istorijske celine. Ova grupa kultrunih dobara je najbrojnija, ali i najpogodnija za turistiku valorizaciju i prezentaciju. Samim tim to su to prostori, dakle vee celine, kompleksi zgrada, sa okolnim ambijentom, ali i brojnim ostvarenjima unutar tih prostora, omoguuje bolju uoljivost, prepoznatljivost za posetioce. U ovoj grupi kulturnih dobara su i naa do sada najbolje vrednovana, zatiena i prezentovana ostvarenja kulturnog razvoja. Prostorne kulturno-istorijske celine moemo podeliti u sledee grupe: stara jezgra gradova, seoske arhitektonske celine, ostale ambijentalne celine, manastirske celine, srednjovekovni gradovi i utvrenja. kulturni pejzai

a) Stara jezgra gradova su vrlo omiljeno mesto boravka turista, mesta deavanja trgovine, kulture, susreta i zabave ljudi. Interesantna su i ouvana stara jezgra gradova u Vojvodini, (Sremski Karlovci,Subotica,Zrenjanin, Sombor, Vrac), sa karakteristikama provincijalizma pojedinih evropskih pravaca. Stari gradovi u Crnoj Gori imaju svoju specifinost (svetska kulturna batina Kotor - danas u tunom stanju, pa Budva, Risan, Ulcinj i drugi), gradovi u Srbiji (Beograd,Ni, Valjevo) ili oni sa specifinim stilom balkanske arhitekture,(Novi Pazar), pa naroito gradovi na Kosovu - Prizren, Pe, Pritina, takoe imaju svoju fizionomiju. Svi oni zajedno nedovoljno su afirmisani, a jo manje ureeni i ponueni turistima. b) Seoske arhitektonske celine - nastale u nekadanjim selima, danas varoicama ili gradovima, kao rezultat originalnog narodnog neimarstva koji je imao svoj specifian umetniki izraz tako prepoznatljiv za nae krajeve. I upravo ta prepoznatljivost je onaj momenat koji im daje i poseban turistiki znaaj i za strane posetioce, koji dolaze iz zemalja koje su imale renesansu, barok,

17

klasicizam, ali nisu imali kombinaciju vizantijske, gotske i romanske arhitekture, snane uticaje islama uz autohton umetniki izraz. c) Ostale ambijentalne celine (arije, trgovake ulice, bazari, pijace, kue u kojima su iveli znaajni ljudi ili se dogodili znaajni dogaaji), su uvek vrlo privlano mesto za znatieljne posetioce, koji u tim prostorima upoznaju ivot obinog oveka, tako specifian u svakoj regiji ili zemlji. Oni su uvek korisna dopuna turistikog boravka.Takvih primera ima zaista mnogo i ima ih u gotovo svim sredinama. d) Manastirske celine - grupa kulturnih dobara koja sigurno zasluuje, i moramo rei i uiva, poseban tretman u kulturolokoj, ali i turistikoj valorizaciji i prezentaciji. Brojni manastiri u Srbiji i Crnoj Gori, nastajali od 9. do 18. veka, uvek su nosili peat ne samo specifine umetnosti tog vremena, nego i ukupnog kulturnog stvaralatva pojedinaca i naroda. Teko bi bilo na ovom mestu nabrojati sve manastire, ali svaka grupa, svrstana po dominantnom umetnikom stilu, nosi neke specifinosti i znaaj: Manastiri rake kole sa velianstvenom Studenicom i Sopoanima, iju vrednost je priznala i svetska kulturna javnost, i brojnim freskama u njima od kojim su neke i pojedinano zatiene kao ostvarenja meunarodnog zanaaja - Mileevski Beli aneo, Studeniko Raspee, ili Uspenje Bogorodice u Sopoanima. Srpsko- vizantijska kola je dala jednu Graanicu, a Moravska kola, sa najvie naim umetnikim izrazima, dala je ne samo specifine objekte Ravanicu, Lazaricu, Manasiju, LJubostinju i druge, nego i specifine freske po svom koloritu, dimenzijama i pre svega tematici. I ne treba zaboraviti manastire kasnijeg perioda: Frukogorske, Ovarsko-kablarske i naravno manastire Crne Gore sa velianstvenom Moraom i Pivom. Naravno vrednost manastira se ne zavrava na objektima ili freskama, oni su vredni i trebali bi biti interesantni i po ukupnom doprinosu koji su dali u kulturnom i istorijskom razvoju nae zemlje. Danas je veina manastirskih celina rekonstruisana, obnovljena, vrlo esto i osmiljeno ureena za posetu, te one predstavljaju vrlo privlane ambijente ne samo za kratku posetu nego i za boravak u njima. Meutim, dalja aktivnost na boljoj prezentaciji i promociji je sigurno korisna, pogotovu na inostranom tritu. e) Srednjovekovni gradovi i utvrenja - jo jedna grupa kulturnih dobara na koju se vrlo esto zaboravlja i ija ostvarenja do danas nisu nala odgovarajue mesto u turistikoj valorizaciji i prezentaciji. Neki pokuaji na Kalemegdanu, Petrovaradinskoj tvravi, u Nikom ili Smederevskom gradu su manje ili vie uspeni, ali zato ostali gradovi, kao to su Golubac, Ram, Poitelj, Stari Bar, Ulcinj i drugi i dalje primaju samo pojedinane posetioce ili sporadine manifestacije, bez celovito osmiljene revitalizacije i prezentacije. Postoje brojni primeri u Francuskoj, naroito Engleskoj, koji su od starih dvoraca i utvrenja napravili prave kulturne i turistike centre. f) kulturni pejzai - Neumorna istraivanja UNESCO-a, i stalna borba na zatiti prirode i kulturne batine, od 1992. godine proizvela je i postojanje jo jedne liste UNESCO-a- Liste kulturnih pejzaa, koja trenutno sadri relativno mali broj kulturnih pejzaa u svetu (po podafcima iz 2001. godine oko 20-tak u celom svetu), a ni jedan u Jugoslaviji. Kulturni pejzai su svedoci kreativne genijalnosti, socijalnog razvoja, kao i matovitosti i duhovne vitalnosti oveanstva, oni su zapravo deo kolektivnog identiteta. Postoji veliki broj razliitih pejzaa u razliitim regionima sveta, a kroz kombinovan rad prirode i ovekovih aktivnosti istie se dug i prisan odnos izmedju ljudi i njihovog prirodnog okruenja. Osim toga to sloenim i stalnim nainom sjedinjuju kulturno i prirodno, kulturni pejzai se viestruko razlikuju od dobara sa Liste svetske batine. Po definiciji su vea prostranstva od strogo spomenikih celina. Pojedini kulturni pejzai su odabrani zbog svoje jedinstvene i spektakularne

18

prirode, a mnogo njih je trag originalnog ljudskog obeleja koje je vidljivo u itavim oblastima, ponekad velikim kao neki podkontinent. Ovi drugi su dragocenije vrednosti. 4. Znamenita mesta ili spomen-obeleja. Ova grupa kulturnih dobara obuhvata prostore i objekte od posebnog znaaja za istoriju naih naroda i predstavlja tipine spomenike, koji pojedinano ili u grupama ukazuju na znaajne dogaaje, linosti i mesta. To su: spomen groblja i pojedinani spomenici ili spomenike celine (memorijalna mesta). Takvih kulturnih dobara u naoj zemlji ima dosta, bilo da su nastala u momentima istorijskih dogaaja ili, naknadno kao uspomena na odreene linosti i dogaaje i veinom su dobro ouvani i ureeni. Pojedina memorijalna mesta imaju i znaaj za evropsku istoriju, i predstavljaju velike komplekse lepo osmiljenog i ureenog prostora. Njihova turistika valorizacija i prezentacija se moe obogatiti raznovrsnim odgovarajuim manifestacijama ili scenskim prikazima. 5. Folklorno naslee. Pod folklorom se podrazumeva narodna umetnost koja se spontano razvija kao deo tradicionalne materijalne i duhovne kulture. Objekti, tvorevine i pojave folklornog stvaralatva specifini su za svaku zemlju, pa i za pojedine delove, a pogotovo za Jugoslaviju ije su geografske, istorijske i etnike karakteristike veoma raznolike. To arenilo, svojevrstan kulturni milje, daju poseban peat folklornom stvaralatvu i u zemljama koje mu pridaju odgovarajui znaaj, predstavljaju vrlo privlaan i turistiki motiv. Po specifinosti nastanka i osnovnim karakteristikama, ova dobra mogu biti: o zgrade i prostori narodnog neimarstva- brvnare, bondruare, prizemljue od naboja, zemunice, razliiti pomoni objekti, jedinstvene crkve brvnare. o ostvarenja materijalne i duhovne kulture stvaralaca iz naroda - nonje, muzika, igra, naivno slikarstvo i vajarstvo, u kojem imamo i stvaraoce sa svetskim glasom (Kovaiko slikarstvo). o ostvarenja tehnike kulture naroda - stari zanati: duboresci, kujundije na Kosovu, ilimari iz Pirota i planinskih sela, grnari sa juga Srbije, ali i iz Vojvodine, pletilje sa Zlatibora, pa urije, opanari, kazandije i mnogi drugi. Mogunosti turistike prezentacije folklornog stvaralatva su brojne: razliite kulturne manifestacije, priredbe i smotre folklora, kao to su: Kosidba na Rajcu, Duijanca u Subotici, Dani ludaje u Kikindi, razliite setvene, etvene sveanosti, dani berbe (groa, voa), viteke igre. Takoe se mogu organizovati izlobe starih zanata, ureenje starih arija sa oivljenim zanatima. Etno-parkovi su celovit i sveobuhvatan nain prezentacije ukupnog folklornog stvaralatva i svojevrsni muzeji pod vedrim nebom. Poznati su u zemljama Skandinavije, Rumuniji, Maarskoj ili Bugarskoj, ali mi ih jo uvek imamo malo. 6. Manifestacione vrednosti. Ova grupa kulturnih ostvarenja je vrlo raznovrsna, ali obuhvata u principu sva ona ostvarenja koja se prikazuju na sceni, koja podrazumevaju posmatranje, kontaktiranje izmeu stvaraoca, izvoaa i posmatraa. Neka dela i ostvarenja su umetnika ostvarenja, a neke podrgupe obuhvataju savremena ostvarenja i potrebu i izraz naeg vremena. To su: ostvarenja savremene scenske i filmske umetnosti , predstave, priredbe i festivali, kao oblik prikazivanja ostvarenja drugih umetnosti, kulturne i zabavne manifestacije razliite sadrine, odgovarajueg kulturnog nivoa, poslovne manifestacije i sajmovi, sportske manifestacije. Ve samim tim to su izraz scenskog prikazivanja ili komunikacije, ova ostvarenja su prilagoena za turistiku prezentaciju i vrlo su privlana za posetioce. Ona su sastavni deo turistikog boravka posetilaca nekog mesta ili regije, a vrlo esto i osnovni motiv dolaska turista u neko mesto.

19

7. Ustanove kulture sa svojim aktivnostima. Ustanove kulture nisu same po sebi kulturna dobra, ali svojim aktivnostima oni stvaraju nova dobra koja imaju posebno mesto u prezentaciji kulturnih dobara neke regiije. To su: muzeji kulturni centri. a. Muzeji su svojevrsne institucije nauke, kulture i obrazovanja ija je osnovna funkcija sakupljanje, prouavanje, priprema za izlaganje i izlaganje raznovrsnih predmeta istorije, kulture i umetnosti, nastalih tokom razvoja nekog podruja. Bez obzira da li su opteg karaktera (kao nacionalni, zaviajni ili narodni muzeji) ili specijalizovani muzeji sa tematskim zbirkama i izlobama, muzeji predstavljaju vrlo omiljeno mesto u turistikoj ponudi nekog mesta. To su najee mesta na kojima se moe sagledati stvaralatvo razliitih umetnosti kroz istorijski, kulturni i geografski presek. Meutim, muzeji su istovremeno i institucije koje svojim dodatnim aktivnostima stvaraju nove vrednosti: prezentacije kulturnih ostvarenja, tematski razgovori, mali koncerti, veeri poezije, revije razliitih ostvarenja i slino, a koje oivljavaju muzeje i time ih ine pristupanijim za sve one posetioce kojima muzeji odbijajue deluju svojom strogou i patinom. Muzeji su uostalom u svetu mesta sa najveim brojem evidentiranih posetilaca, od svih kulturnih dobara. U naoj zemlji su organizovani brojni muzeji u svim veim i mnogim manjim mestima. Ali ini se da, sem pojedinih izuzetaka, veina muzeja svoju aktivnost zavrava na organizovanju stalnih ili eventualno povremenih izlobi, te da su kod nas to jo uvek mesta koja pasivno oekuju malobrojne posetioce.

20

LIKOVNE UMETNOSTI KROZ PROSTOR, VREME I TURIZAM

DREVNA UMETNOST OD PRAISTORIJE DO V VEKA

21

UMETNOST PRAISTORIJE U EVROPIKada se umetnost prvi put pojavila? Pre milion, ili vie stotina hiljada godina? Kakva je bila ta prva umetnost - detinjasta, ili je imala karakter umetnosti? ta je bila osnovna pobuda ili svrha radi koje je praistorijski ovek, okruen surovim uslovima ivota stvarao? Ova i slina pitanja se i danas postavljaju pred teoretiarima istorije umetnosti, iako su mnoga dela pronaena, istraena uporeena. Verovatno e pravi odgovor ostati tajna koju sa sobom nosi vreme i istorija zemaljske kugle, kao i mnoge druge tajne. Pretpostavke o sutini i svrsi prvih umetnikih ostvarenja su najee sledee: ovek je stvarao iz potrebe da bude okruen lepim stvarima (mada se smatra da je ta potreba oveka stvorena tek u ambijentu kulture); ili je stvarao iz koristi, ili kao mamac za ive ivotinje - mada ove pretpostavke ne proizilaze iz analize mesta i naina nastanka prvih dela, naroito slikarskih; najrealniji odgovor, koga zastupa najvei broj teoretiara je da je ovek stvarao iz njegove tenje da stvara ni iz ega, iz zadovoljstva stvaranja, iz potrebe da kroz stvaranje jasno iskae svoje misli, strahove. Praistorijska umetnost, ili kako se esto opravdano naziva, peinska umetnost, je izraz ovekovog magijskog poimanja sveta. Prva umetnika dela idu na mnogo hiljada godina pre najstarijih ljudskih kultura Sumera, Egipta, Asirije ili Vavilona. ovek se u Evropi javlja u etvrtoj, poslednjoj geolokoj fazi u formiranju Zemljine kore, u takozvanom kvartaru. To je bilo razdoblje veoma promenljivih klimatskih uslova, kada se vreme niskih temperatura esto smenjivalo s toplom i vlanom klimom. Ta su klimatska kolebanja bila od odluujueg uticaja na ivot prvobitnog oveka, na njegovu drutvenu organizaciju, nain stanovanja i pribavljanja hrane. Svoje oruje i orue pravio je uglavnom od kamena ili kostiju ivotinja kojima se hranio. Razdoblje upotrebe kamena, u kojem se javljaju i prvi oblici umetnosti, naziva se paleolit ili doba neglaanog kamena (500 000.g.- 10 000 g.p.n.e.)

PALEOLITovek praistorijskog perioda ivi u peinama, otkriva vatru, kamen za orua i oruja; preseljava se i trai prostore pogodnije za ivot; nastanjuje toplije junije krajeve june Evrope, Sredozemlja Severne Afrike. Sve do oko 40 000 g.p.n.e. kamene rukotvorine su grube, neobraene, nastale cepanjem, udaranjem, razdvajanjem. Tek oko 40 000g.p.n.e. dogaa se preokret i nastaje prva praistorijska umetnost. Njeni pojavni oblici su raznovrsni, a prema dananjim kriterijumima se mogu podeliti na vajarska i slikarska dela. Zajedniko im je da su sva ta dela srodna i u vrlo razliitim geografskim prostorima. Znaajno je istai da je ovakva umetnost prethodila pojavi istorijskih civilizacija ne samo drevnih kultura Egipta, Mesopotamije, Evrope, nego se deava i u istorijsko doba ( na primer u XIX veku u Okeaniji), ali opet kao pretea pojave organizovanije civilizacije. Kao da je to jedan normalni i prirodni sled razvoja ljudskih potreba u kulturi i umetnosti. Najstarija umetnika ostvarenja pripadaju vajarstvu. Osim mnogobrojnih upotrebnih i ukrasnih predmeta obraenih, oslikanih, najvrednija umetnika ostvarenja tog doba su statuete od gline, mekog kamena i mamutovog zuba. Statuete su najee enske figure, male, esto veliine dlana, sa uveanim grudima i bedrima i zanemarenim udovima. To je predstava majke-boginje, olienje

22

zemlje, plodnosti, a poznate su kao paleolitske venere. Pronaeno ih je desetak, a najpoznatije su Vilendorfska venera i Venera iz Vestonica. (Sl.1). Dok su venere proizvod slobodne plastike, drugi predmeti, kao kamene ploice na primer, svedoe o pokuajima gravire razliitih geomertrijskih ili realnih likova. Specifinu paleolitsku pojavu predstavlja plastino-slikarska forma utiskivanja otvorene ake u mekanu stenu nepoznatog stvaralake pobude (peine u Gargasu). Dug je bio period i put kojim je paleolitski ovek preao od ovih primitivnih umetnikih iskustava do zapanjujueg peinskog slikarstva u peinama na teritorijama sa obe strane Pirineja, od kojih su najznaajniji ciklusi u peinama Laskoa i Altamiri, koji vrlo impresivno pokazuju ovekovu tenju da nadvlada ivotinje u borbi za opstanak. Ciklus slika u peini Lasko datira iz14000-13500.g.p.n.e. Peina je otkrivena oko 1940.g. i najznaajnije su slike bikova u jednoj od tri dvorane. Crtei su raeni crnom bojom na crvenim poljima, a zapanjujue dobro su uhvaeni pokreti ovih bikova. Slike i peini Altamira u paniji su otkrivene 1879.g., a datiraju iz perioda od 14000-9500.g.p.n.e. Slike na tvanici su raene crnosmeim obrubom, a povrine su crvene. Na slikama su predstavljeni bizoni u miru, zgreni ili ranjeni i pomeani sa likovima arobnjaka-ivotinja. (Sl. 2)

MEZOLIT(10 000-6 000g.p.n.e.) Neolit ili doba glaanog kamena, koje obuhvata vreme od 10000. do 1800. godine pre nae ere, poinje s poslednjim velikim klimatskim promenama u Evropi, s prestankom takozvanog ledenog doba. Gleeri se povlae na sever, a sa njima i severni jelen; ovek naputa peine, gradi svoja naselja kraj velikih reka ili jezera, pripitomljava pojedine divlje ivotinje, poinje da se bavi ribolovom i obradom zemlje. @ivei u brojnim zajednicama, on doivljava podelu rada i nove drutvene odnose. Za ovo su razdoblje karakteristine tri stvari: poetak zemljoradnje, upotreba domaih ivotinja i razvoj keramike. Meutim, prelaz iz paleolita nije bio tako brz. Postoji jedno prelazno razdoblje u kojem se staro susree i mea s novim, i koje se u nauci zove mezolit. Pod uticajem topline i vlane klime nastaju znatne promene u nainu ivota nekadanjih peinskih ljudi. Dodue, oni svoje oruje i orue jo uvek prave od grubo obraenog kamena, a to se umetnosti tie, skulptura i graviranje na kostima ili kamenu sasvim nestaju, ali je zato crte i dalje negovan. Pa ipak, u poslednjim peinskim stanitima toga razdoblja u Francuskoj i Andaluziji u paniji, moe se na mnogobrojnim kompozicijama utvrditi da ljudska figura postaje sve vie stilizovana, pretvarajui se skoro u geometrijski znak. To se isto dogaa i s predstavama ptica i ivotinja, meu kojima se ovoga puta javljaju koze, guske, patke i labudovi. Slina se stilizacija ljudske i ivotinjske figure moe videti na najstarijoj keramici Azije, u Iranu, na primer.

NEOLIT(6000-1800. g.p.n.e.) Ovo doba, poznato jo i kao doba glaanog kamena, odlikuje se, pre svega, raznovrsnou umetnikih i zanatskih proizvoda; meutim, njegova e glavna karakteristika biti razvitak keramike. Naputajui peine, ljudi se kao to je ve reeno, naseljavaju kraj jezera i velikih reka, glavnih ako ne i jedinih saobraajnica toga vremena. Kue grade na kolju iznad vode. U ovim naseljima naeno je oruje i orue od kremena i glaanog kamena, od ivotinjskih i ribljih kostiju, a zatim mnotvo keramike, nakita i fragmenata od bakra ili bronze. Skoro u isto vreme, na Britanskim ostrvima, u Francuskoj, paniji, Belgiji, Skandinavskim zemljama severnoj Nemakoj, jednom delu Italije i na Malti, poinje civilizacija megalita. To ime23

potie od velikih kamenih spomenika, dolmena, menhira i kromleha.Dolmeni, dva uspravna kamena velikih dimenzija i jedan poloen preko njih, sluili su kao kolektivne grobnice u kojima su mrtvi bili sahranjivani u zgrenom stavu, s orujem, nakitom, oruem i keramikom. Najpoznatiji dolmeni nalaze se u Krornvalu u Engleskoj, u Bretanji i na ostrvu Malti. Menhiri su ogromni blokovi kamena, poreani u jednoj liniji (Karnak u Bretanji) a kromlesi, kameni blokovi postavljeni u krug, od kojih najvelianstveniji utisak ostavlja sloena kompozicija jednog spoljnog, jednog unutranjeg kruga i razliitih kombinacija parova kamenih blokova u Stounhendu u Britaniji. (Sl.3) Namena ovih graevina nije nauno utvrena, a predpostavke su da su imale veze sa kultom mrtvih ili sa oboavanjem sunca, mada ima i drugaijih stavova. Takva jedna graevina nije u pravom smislu rei arhitektura, ali ona joj se najvie pribliava od svega to u zapadnoj Evropi nalazimo do vremena Rimljana. U svakom sluaju ostaci graditeljstva megalitske kulture su i u kulturnom i u turistikom pogledu veoma interesantna mesta koja organizovano poseuju brojne turistike grupe iz celog sveta. U poreenju s paleolitom, skulptura i slikarstvo neolita predstavljaju osetan pad. Uglavnom se praktikuju gravire na kamenu koje obino prikazuju ivotinje, prizore iz lova ili domaeg ivota. Menhiri su preteno ukraeni dekorativnim ornamentima, ponekad reljefima oruja ili figurama nekog boanstva. Slobodna skulptura je malog formata, od kostiju ili peene zemlje, u obliku enskih idola, s jako naglaenim oima i nosom a veoma stilizovanim telom. Najveu raznovrsnost predstavlja keramika. Neolitska keramika raena rukom je jednostavna, ponekad gruba, ponekad prijatnog oblika i proporcija ukraena koncentrinim ili cik-cak linija ili spiralama i takama. Imala je praktinu primenu u domainstvima.

DOBA BRONZE I GVOAIza velikih era paleolita i neolita koje su trajale hiljadama godina dolazi metalno doba. Traje u treem, drugom i prvom hiljadugoditu pre nove ere, u vreme kada su na Bliskom i Dalekom istoku nastajle prve velike civilizacije i kulture. Starije doba bronze kao i gvoa u evropu je dolo sa Istoka. Ovaj period predstavlja veliku prekretnicu u razvoju oveanstva. Metal je omoguio krenje uma, obradu zemlje, ali i otkrie monih oruja za napade i osvajanja. Proces udaljavanja od prirodnih organskih oblika zapoet u neolitu nastavlja se i kroz ovaj period. Umetnost je potpuno apstraktna, svedena na simbole i znakove - nastaje geometrijski stil koji se ogleda na ukrasima upotrebnih predmeta od keramike, bronze, gvoa, na nakitu, oruju, delovima odee. Nivo ivota se podie, grade se ne samo sela iznad vode nego i na kopnu. U to vreme seobe prvih naroda sa dalekog istoka u sve delove Evrope pre svega se rade i ouvani su pokretni predmeti upotrebnog ili kultnog karaktera. Oboavanje boginje majke sve vie se potiskuje kultom Sunca koji izraava svest o krunom toku svega u prirodi. To svakodnevno kretanje sunca na nebu prikazuje se tokovima, sunanim diskom ili malim kipovima sada sloene kompozicije, kao to su upregnuta kola sa tokovima .(Sl.4) U poslednjoj fazi metalnog doba, u periodu upotrebe gvoa, balkanske zemlje su u dodiru sa prvim velikim evropskim civilizacijama, a zapadnoevropski centar gvoa je Haltat u Austriji koji je imao znaajnog uticaja na razvoj kulture Kelta.

PRAISTORIJSKA UMETNOST U JUGOSLAVIJIivot najstarijih stanovnika Jugoslavije i najraniji oblici njihvoog stvaralatva tek se u novije vreme otkrivaju i upotpunjuju zahvaljujui sve brojnijim i opsenijim arheolokim, antropogeografskim i drugim istraivanjima pre svega brojnih peina u kojima je iveo paleolitski ovek. Kod nas je iz starijeg paleolita najznaajnija peina Crvena stijena iznad Trebinjice u Crnoj Gori. U novije vreme su utvrena znaajna paleolitska nalazita i u Srbiji: Gradac kod Kragujevca, Risovaa kod Aranelovca i dr. Iako iz mlaeg kamenog doba, nedavno ureena Zlotska peina, u24

podruju Kuaja, jedno je od najbogatijih arheolokih nalazita ove vrste u Srbiji. U vitrinama ove peine su sistematski izloeni predmeti materijalne kulture i ostaci izumrlog peinskog sveta. U vreme neolita ovek poinje da se drutveno organizuje i da gradi naselja i van peina koje mu priroda prua kao utoite U ovo vreme javlja se i zemljoradnja. Stvaraju se odreenije alatke: noevi i sekire, udice i harpuni, strele i koplja, motike i ostalo. Hrana se ne samo sakuplja ve i spravlja u sudovima. Sva ova oruja i orua oblikuju se najee od kamena ili kosti, dok se posude razliitog oblika peku od zemlje, jo uvek bez grnarskog vitla. Na osnovu otiska enskih prstiju pretpostavlja se da su ih oblikovale ene. U vreme neolita razvija se i umetnost. Ona nije samo dekorativne prirode ve zalazi i u isto likovna ili skulptorska reenja. Dekorativna umetnost izraena je u brojnim rezanim, grebanim i tipanim ornamentima koji su izvedeni esto i u dve boje, prvenstveno na grnarskim sudovima (bojena keramika). Time je postavljena i osnova primenjenim umetnostima, jer su predmeti za svakodnevnu upotrebu poeli da bivaju umetniki obraeni. Skulptura je u to vreme data u vidu figurina koje, stilizovane s puno simbolike, izraavaju plodnost. Glava ili cela statueta predstavlja pre svega enu - boanstvo plodnosti. Neolitska nalazita, koja su razasuta po celoj zemlji, najbrojnija su du naih velikih renih tokova i morske obale. Tako su Morava, Dunav i Sava glavne arterije kojima se kretao ovek mlaeg kamenog doba i stvarao svoja naselja na veitom putu izmeu istonog Sredozemlja i srednje Evrope. To vreme, koje se protezalo kroz stariji, srednji i mlai neolit sve do pojave metala u bakarnom dobu (eneolitu), oko 2000. godine pre n.e., trajalo je vie milenijuma. Svestrana istraivanja na Dunavu, koja su usledila kao posledica dinovskog poduhvata na izgradnji hidroenergetskog sistema erdap", otkrila su i najranije tragove neolitske civilizacije dotada nepoznatu kulturu. Prema oceni praistoriara, ova kultura u znatnom stepenu menja profil razvoja najstarijih civilizacija, prvenstveno onih koje se razvijaju u jugoistonoj Evropi. Lepenski Vir je naselje osobitog oblika, sa oko 140 kua trapezoidne osnove, s kamenim skulpturama izuzetne vrednosti.(Sl.5.) To su, moda, i prvi ljudski likovi koje je umetnik oblikovao u prirodnoj veliini, zbog ega je ova kultura u kratkom vremenu ivo zainteresovala naunu javnost celog sveta. Na Lepenskom Viru su dati prvi nagovetaji urbanizma, arhitekture i skulpture, koji ne izraavaju samo umetnost izuzetnih vrednosti ve i oblike zavidnih razmera. Po oceni profesora Srejovia, koji je sa ekipom strunjaka otkrio i prouio lokalitet, ovo veliko naselje i svetilite zemlja je skrivala preko 7000 godina, a pripadalo je ljudima koji su se tek oslobodili surovih uslova klime ledenog kvartarnog doba, do danas nepoznatog u nauci i umetnosti. Likalitet Lepenskog vira je na vrlo savremen nain kulturno i turistiki ureen i prezentovan brojnim turistima. Ve odranije poznata neolitska nalazita Starevo i Vina su primerci kultura koje isto tako potiu s obala Dunava, nedaleko do Beograda, s brojnim spomenicima iskopanim sa obe strane reke. Starevaka kultura zastupljena je bogatim keramikim materijalom s dekorativno bojenom ornamentikom geometrijskih ara i primitivnim antropomorfnim statuetama. Vinanska kultura, mlaa od starevake, ima savrenije oblike, kako u posudama tako i u plastici. Posebno su zanimljive antropomorfne figure iz Valaa kod Kosovske Mitrovice, sa Predionice kod Pritine i iz plonika kod Prokuplja. Napredak se uoava i u nainu gradnje kue od pletera, koja je preteno pravougaone osnove. Za ovim kulturama sledi ili se javlja istovremeno potiska u severnoj Vojvodini. Od sredine treeg milenijuma pa sve do prve polovine prvog milenijuma pre nae ere nastaje znaajan preokret u ivotu stanovnika koji su naseljavali tle Jugoslavije. To je vreme velikih migracionih kretanja i kontakata koji su doveli i do prodora brojnih elemenata stranih kultura, a istovremeno i doba koje je zabeleilo znatan ekonomski i kulturni razvitak. U tom razdoblju upotreba metala dolazi do svog punog izraaja. Iz tih razloga ovaj poslednji period praistorije nazivamo metalnim dobom (bakarno, bronzano i gvozdeno).

25

Na poetku u Podunavlju se jo uvek stanuje u zemunicama. Tokom IV i III veka pre n.e., preko posavsko-podunavskih oblasti u nae krajeve stiu Kelti i preuzimaju vodeu ulogu. Utvrena naselja, trgovina koja se zasniva na kupovnoj vrednosti novca, lonarsko vitlo koje poinje da se upotrebljava prilikom oblikovanja keramike i, najzad, bolje poznavanje tehnologije metala, postaju baza u razvoju kulture poznate pod imenom latenska kultura- (mlae gvozdeno doba). Sa egejskih i jadranskih obala dolaze u unutranjost zemlje grki trgovci, zanatlije i umetnici, prenosei helensku kulturu arhajskog doba, pre svega jonsku. Tako se domorodako stanovnitvo u unutranjosti zemlje - Traani i Iliri - nalo, poev od IV veka, izmeu latenske i helenske kulture.U ovakvim uslovima razvijaju se u primorskoj oblasti gradska naselja i prvi vidovi vojnih utvrenja (Medun kod Podgorice, Risan u Boki). Tom vremenu pripadaju veoma velike nekropole na Karaburmi i Rospi ]upriji (podruje Beograda). Brojne nekropole s bogatim kneevskim grobovima pokazuju da su od VI veka n.e. na celoj teritoriji dole do izraaja traka, ilirska, a potom i keltska aristokratija. Kao najbolji pimerci slue nam, Novi Pazar, Atenica kod aka, s nalazima najdragocenije vrste.Kelti osnivaju u III veku Singidunum - dananji Beograd. Umetnost u doba upotrebe metala sadri odlike individualnosti pripadajui odreenim plemenima i njihovim stareinama. To je, pre svega, bogata umetnost linog ukraavanja - umetnost nakita, a ujedno i umetnost religije koja u duhovnoj kulturi menja shvatanja i pogrebni ritual, primenjujui i spaljivanje pokojnika. Pored antropomorfnih figura i posuda koje se i dalje oblikuju od peene zemlje, ali na jedan mnogo inventivniji nain (kolica iz Dupljaje (Sl.6) i Glasinca, urna iz Dubovca), u bronzi se stvaraju najraznovrsniji predmeti u vidu figura (lirski ratnik iz Vaa), oruje, a nakit se radi u ilibaru i plemenitim metalima - srebru i zlatu. Ni spomenike kulture metalnog doba nismo, na alost, u mogunosti da posmatramo na licu mesta (in situ). Kao to je sluaj s pokretnim nalazima iz ranijih epoha, i ovi komadi samo krase vitrine praistorijskih zbirki naih muzeja. Sudbina otkrivenih praistorijskih lokaliteta jo uvek je neizvesna, jer tehnika konzervacije spomenika ove vrste jo nije uspela da pronae efikasno sredstvo koje bi bilo u stanju da u novim uslovima van zatite humusa, uini otpornim osnovni materijal - zemlju, prue i ostalu nedovoljno postojanu grau - prema atmosferskim i drugim razornim uticajima. Osim Lepenskog Vira, iji su osnovni elementi kamen i naknadno preparirana stvrdnuta podloga, ili gradova kao to su Medun kod Titograda, ostala otkrivena i ispitana praistorijska nalazita u naoj zemlji nisu ni mogla biti konerzvirana, a jo manje prezentovana na licu mesta. To je, uostalom, sluaj sa lokalitetima ove vrste uopte, iako u svetu ima pokuaja da se i u tom pogledu neto preduzme. Izgleda da je zasada jo uvek najkorisnije ako smo u mogunosti da ispitane lokalitete ponovo zatrpamo. Ostaje da se zadovoljimo onim to smo izvadili i odneli u muzeje, kao i dokumentacijom koju smo prikupili i prouili. (Pavlovi,)

26

UMETNOST ISTONIH CIVILIZACIJAPrelaz od praistorije u istorijsko doba odigravalo se paralelno na prostorima na Bliskom i Dalekom istoku u Junoj i Srednjoj Americi. Sa zemljoradnjom i stoarstvom ovek se preobraava u proizvoaa hrane i dobara. To je bila velika revolucija koja stvara nove drutvene podloge. Otpoinje raanje prvih civilizacija. Prve velike istorijske kulture nastale su oko 3000. godina pre n.e., u dolinama velikih reka na Bliskom i Dalekom istoku. Na Bliskom istoku tu su doline reka Tigra, Eufrata i Nila.

UMETNOST EGIPTAU vreme kada se oko 3000. g.p.n.e. prostrano podruje nilske doline i delte spremalo da otpone parabolu svoje trihiljadugodinje istorije, narod Egipta je ve imao za sobom dugu i do danas jo slabo poznatu civilizaciju. Ve je za tu civilizaciju bilo znaajno ono to e biti temeljna karakteristika ivotu u Egiptu - organizacija ivota i ljudskog rada takva sa ciljem to boljeg usavravanja tehnike kontrole nad vodama i razvoja zemljoradnje. Sa gledita umetnosti, ta je civilizacija ve tada zapoela osnovne crte koje e zadrati do kraja. Taj umetniki izraz nosi obeleje hijeroglifskog pisma, ali malo je praistorijskih svedoanstava iz tog perioda. U plodnoj dolini srednjeg i donjeg toka reke Nila stvorena je, 3200. godina pre n.e., jedinstvena egipatska drava sa centralizovanom vlau, razvijenim sistemom navodnjavanja, hijeroglifskim pismom i razvijenom umetnou. Umetnost Egipta bila je preteno namenjena kultu mrtvih. Egipani su verovali u veni ivot due i tela, tako da je staranje o ivotu posle smrti bilo osnovna briga ivih i svrha umetnosti. Kad bi sloenim procesom balsamovanja telo pokojnika pretvorili u mumiju, stavljali su ga u grobnicu ve opremljenu pogrebnim statuama, zidnim slikama i reljefima, nametajem i zlatnim predmetima. O nainu na koji je bila opremana faraonska grobnica zna se prema grobnici faraona Tutankamona, koja jedina nije bila opljakana. Kamen kojim Egipat obiluje, njegova vrstina i teina koja graevini osigurava trajnost i venost, a samim tim i pokojniku besmrtnost, uslovili su sistem gradnje slian megalitskim graevinama, bilo da su u pitanju grobnice ili hramovi. Veliki kameni bokovi slagani su jedan na drugi; tako je nastajala pravolinijska arhitektura: piramidalna kad je re o grobnicama, a hramovi su graeni primenom takozvanog grednog sistema, s velikm brojem podupiraa. Prvobitna egipatska grobnica je mastaba, dugaka, ali relativno niska graevina, koja ima oblik zarubljene piramide. Iz mastabe se ve u periodu Starog carstva razvila piramida kao iskljuiva faraonska grobnica. Boanska priroda faraona izraavala se veliinom grobnice, pa je najstarija piramida faraona Zosera, u Sakari kod Memfisa, razdeljena ili stepeniasta piramida. Ona se sastoji iz est mastaba, koje su izgraene jedna na drugoj, i to tako to je svaka gornja manja od prethodne, donje. Iz te razdeljene piramide razvila se dobro poznata piramida sa kosim ravnim stranama koje se na vrhu stiu u jednoj taki. Najlepi graevinski kompleks piramida izgraen je u Starom carstvu, u grobljanskoj etvrti Gize kod Kaira. To su piramide faraona Keopsa, Kefrena i Mikerina (sl. 7). Kao rezultat matematikog izraunavanja arhitekata, te piramide ine racionalan sistem neprekinutih povrina i linija. Masivne, monumentalne i stabilne, one su jedinsten rezultat umetnike sinteze. Na vrhu Kefrenove piramide i danas se vidi deo savrene oplate od kamenih glaanih tesanika kojima su prvobitno cele piramide bile obloene. U period Srednjeg i Novog carstva grobnice su usecane u prirodnim gromadama stena. Tom tipu pripadaju grobnice iz uvene Doline kraljeva, u blizini Tebe, na levoj obali Nila. Pogrebni hram, izgraen ispred grobnice carice Hatepsute, koja je useena u steni, ima oblik stepeniastih rampi koje kao da ponavljaju geoloku slojevitost stepe ispred koje je hram izgraen.27

U periodu Novoga carstva, hramovi, kao stanita bogova, graeni su na desnoj obali Nila, u Luksoru, Karnaku i Edfu. Uobiajeni prilaz hramu inila su dva reda sfingi i dva obeliska ispred samog ulaza u piramida, odlikuje pravim linijama: uspravnim nosaima i vodoravnim gredama. Kapiteli na egipatskim stubovima isklesani su u vidu listova palme, papirusa i lotosa. Egipatska skulptura i slikarstvo bili su namenjeni hramovima i grobnicama, ali ne kao njihova dekoracija, ve da izraze boansko poreklo faraona i da osiguraju blagostanje njegovoj dui. Zato se egipatskoj umetnosti nametnula konvencionalnost, zbog koje se ini da se ona u svom trajanju dugom tri hiljade godina skoro i nije razvijala. Statue su stavljane u grobnice kao zamena za telo; one su garantovale besmrtnost pokojnika i zato su, kao i arhitektura, kubinih oblika, masivne i stabilne. Klesane u jednom bloku kamena, one su manje predstava odreene linosti, a vie odraz venog i neprolaznog ivota u onostranom, predstava oveka izvan prostora i vremena. Na slikama i reljefima, izmeu kojih postoji velika slinost, jer su reljefi plitki i bojeni, nema perspektive ni iluzije prostornosti. Izvestan raspored u prostoru postie se preklapanjem oblika. Glavna figura je veih razmera, to je u skladu sa njenim znaenjem; glava i noge uvek su prikazani iz profila, a telo spreda, kako posmatra" prizore iz lova ili zemljoradnje i tako produava u venosti svoju linu sreu. Figure su bestelesne, u standardnim proporcijama, jer se smatralo da je svaki deo ljudskog tela uvek u istoj srazmeri sa ostalim delovima, pa je ljudska figura komponovana po sistemu od 18 podeljaka. Pored statua, reljefa i slika u grobnice su stavljani i dragoceni predmeti od zlata, emalja, kedrovine, slonovae i dragog kamena. To su sarkofazi, nakit, posmrtne maske i primerci nametaja, leaji, prestoli i stolice. Jednostavnim linijama leaja iz Tutankamonove grobnice inspirisan je, posle mnogo vekova, evropski nametaj ampir stila. Znaajna umetnika ostvarenja su i u oblasti egipatske knjievnosti - nauke, mistike, istorije, koja su do dananjih dana ouvana na svitcima od papirusa (sl. 9.). Papirusi su sluili za slikarske ukrase i pisanje tekstova hijeroglifskim pismom a prema raznovrsnom sadraju dele se na 300 razliitih vrsta.

UMETNOST MESOPOTAMIJE SUMERSKA UMETNOSTUmetnost koja se razvijala u meureju Tigra i Eufrata, tj. u Mesopotamiji od priblino 4000. do 539. godine pre n.e.(nastanak Persijskog carstva), unekoliko se razlikuje od egipatske umetnosti. U odnosu na egipatsku umetnost uoava se nedostatak umetnikih dela. Od slikarstva Mesopotamije skoro nita nije ostalo. U dolini Tigra i Eufrata nema kamena i zato je u arhitekturi od najstarijih, sumerskih vremena koriena opeka koja je, istovremeno, najpre bila i materijal za slikovno, a kasnije za klinasto pismo. Kao graevinski materijal, opeka je tronija od kamena tako da je ouvano malo arhitektonskih spomenika. Upotreba opeke, meutim, navela je graevinare u Mesopotamiji na konstrukciju luka, svoda i kupole. Kako je opeka i siromaan materijal, u arhitekturi je obilato koriena boja, reljefna kamena stela i bojene glazirane opeke za oplaivanje zidova. Te opeke su slagane tako da obrazuju predstavu ivotinje, realne ili fantastine. Ve u treem hiljadugoditu u Mesopotamiji su graeni hramovi zigurati, vladarske palate i gradovi, od kojih su najmoniji bili Ur, Uruk i Laga. Ostaci zigurata kod Ura su u vidu trostepene piramide koja je postolje za hram. Piramidalno postolje, usmereno ka visini, usmerava panju na hram do koga se dolazilo spoljnim stepenicama. Od nekada uvenog grada Vavilona, sa dvorcima, hramovima i viseim vrtovima, koje je izgradio car Nabukodonosor, danas je ostalo veoma malo. Kapija boginje Itar i procesiona ulica koja je vodila do Mardukovog hrama, poznatog iz Starog zaveta kao Vavilonska k