Marketing1MarketingMarketing je svaka komunikacija na tritu, a ne reklamiranje. Ambicija marketinga je da se izjednai sa reklamama. U okviru marketinga advertajzing se iri: klijent-kompanija-marketinka agencija.Bddo ,idols & friends, su firme kojih sada ima mnogo, iako su pre dve godine na ovom tlu bile Sai & Sai i Spektra.(Mc Erikcon, Idea plus, Srebrn tu, Vit, Incognito, Publicis, ITM Company).Sektor u agenciji koji vodi klijenta se zove acount .On je zaduen za komunikaciju sa klijentom, sve ide preko njega koji razgovara sa dizajnerom i sa svim ostalima.Kod nas ovek dolazi u takvu agenciju kad mu prodaja ne ide dobro, a na Zapadu ve u poetku, pa mu agencija radi i ambalau i potpuno prati projekat. 30% od kalulacije se odvaja samo za marketing.Brif je razmena informacija i komunikacija izmeu klijenta i acount-a Drugi brif je acount menader sa istaivakim sektorom.Agence Fee cena za koju agencija radi. U cenu ne ulaze mediji, produkcija i istaivanje.Target ciljna grupa, najvanija je informacija ko koristi, ko plaa i ko donosi odluku.Desicion maker klijent usvaja stori-bord koji se vie ne menja. Media sector medija direktor.Top and Tales dve reklame koje se prekidaju treom.Copy writer je po struci nepoznat, on pie tzv scenarije i daje nalog kako treba da izgleda story bord.Reklamna agencija je nezavisna reklamna kompanija koja proizvodi reklamne poruke (spotove) za svoje klijente.Povezuje preduzea i zastupnika sa tritem, obezbjeujui im najvei mogui plasman.Rade kampanju za proizvod sa licencom, logotip, ambalau, radio i tv reklame, bilborde.Brend je trina ili robna marka (ono to se reklamira). Ient marketing je vezan za sva deavanja bez obzira o emu je re (degustacije, tandovi).Direct mail- direktna pota, znai alje kasetu ili meni papir potencijalnom potroau, jer potroaa ovako nema.Produkciono-tehniki punktovi Najmanja izraajna jedinicia filma je kadra , a televizije scena.TV medij ima dve osobine koje mu daju snagu: trenutnost i masovnost (film nema trenutnost, radio nema masovnost). TV je slinija radiju po programskom ureenju pa moda i tehnikom jer se esto kae da je to radio kome je pridodata slika.sTelevizija ima tri funkcije: informisanje, edukacija, irenje kulture i zabave. Na filmu izgled scene e se zaokruiti tek u montai. Televizijski postupak je svaki koji ima minimum tri kamere. Postoje dve vrste prostorija u TV stanicama:-studio i reija U studiju 8 i 9 na Koutnjaku studio i reija su u nivou. Danas se grade u istom nivou ali nema vizuelne komunikacije-telekino, master, podreija, reija dnevnog programa.Reiju studija: sainjava kontrola kamere i svetla, video reija i audio reija,ovde postoji vizuelna komunikacija. Razlika izmeu TV i filmskog studija je to se dekor ne ukucava u pod tv studija koji je ravan, kamere su na tokiima ne unose se esto posebni elementi, postoji jedna kamera na kranu. Znai scenska tehnika se ne unosi. Postoji rotilj ili grid na plafonu, odnosno skup rasvetnih tela a ef je dizajner svetla, ali on ne odluuje po svim elementima nego direktor fotografije. Svetla su fiksirana tako da mogu da se pomeraju oko ose pa ak mogu da se spuste do poda pa nije potrebna podna rasveta.Postoje ureaji za snimanje-kamere koje se razlikuju od filmskih i ENG,imaju tokove posebnu hidrauliku, monitore, crno-bele zuhere, dodatne dugmie za dodatnu sliku,trik, masku, duplu ekspoziciju, dve ruice za arf, zum, pa su kamermani i venkeri i arferi i far majstori, imaju slualice sa mikrofonom za komunikaciju sa reijom i sijalice-jedna koja pokazuje ukljuenje u program a druga na kuitu kamere.Postoje ureaji za registrovanje tona, bum pecaljka, razni mikrofoni na stativima, podni mikrofoni, bubice, pa svi signali odlaze u tonsku reiju u miksetu kao to svi signali kamere odlaze u video reiju.Postoji i monitor (najmanj broj je 8) za izlaznu sliku koja slui reditelju kad se razie od sekretarice reije gde sedi i to je jedina faza rada kada on sedi u video reiji.esto se deava da voditelj gleda u taj monitor umesto u kameru,6 pa se onda monitor treba staviti ispred kamere.U video reiji sedi reditelj, video mikser i sekretarica. Trik monitor slui za sve vrste proba, maska koja treba da se pojavi. Predizlazni samo su oni u boji. Izlazni na njih video mikser izbacuje sled kadrova. ......U video reiji sede etiri osobe, skroz levo sekretarica reije ispred koje je interfon i mikrofon, reiser, video mikser, tehniko vostvo (uglavnom sedi u masteru). U audio reiji sede dve osobe, majstor tona ima sve monitore ali za njega su bitni samo izlazni i predizlazni. Pored njega je asistent majstora tona.U kontroli kamere sede dve osobe od kojih je jedna zaduena za boje i za kontrast.Imaju svoje reglere za usmeravanje boja, direktor fotografije donosi odluku o blendi zajedno sa kontrolom kamere.Postoje osciloskopi koji pomau oko donoenja te odluke.Postoji i jedan kompjuter koji pamti svetlosne kombinacije koje se podeavaju za svaki kadar.U video mikser ulaze svi signali iz kamere.Postoji jedan red dugmia koji se zove ina a dve ine sa ruicom su mikseri.Postoje trik monitor, predizlazni, izlazni i programski.Na triku se vide duple ekspozicije, predizlazni pokazuje sliku koja sledi, izlazni za finalnu zavrenu sliku.Postoje dve vrste interfona:oni koji omoguuju komunikaciju sa prostorijama koji objedinjuju sve i jedan za komunikaciju sa prostorijama koji opsluuje sve u zgradi.Remote control-dobija se komanda sa ostalih ureaja da moe da se zaustavi ili startje magnetoskop ili telekino.U tonskoj reiji takoe postoje monitori kako bi se dobro uskladili tonovi i umovi sa slikom pa tako moe da ide u traku ili u etar.Magnetoskop je naziv za ureaj i za punkt u TV.Da bi se to ekonominije iskoristili planska sluba odluuju kako e se oni koristiti. Magnetoskopi I tejpovi imaju dve funkcije:1.snimanje2.emitovanje programaC format SONY, sa monitorom imaju interfont vezu sa studijom , uvek idu dva magnetoskopa rezervisana za jedan studio.C trake traju 90 min I one se najee koriste, a postoje I od 15, 30,45, 60 min.Tele kino slui za prebacivanje filmske slike na elektronsku, a kineskop je prebacivanje elektronske slike na filmsku.Telekino se sastoji od projektora i kamere gde se mogu prebaciti bilo koji format sa zapisom zvaka (optiki ili magnetni).Master je glavna tehnika kontrola.Ininjer tehnikog vostva je zaduen da sve to funcionie i sedi u masteru ili video reiji.Meunarodna reija prihvata sve signale koji stiu iz druguh zemalja.Reija dnevnog programa je prostorija u kojoj sedi reditelj koji ima spisak celokupnog programa koliko traje i odakle dolazi.Rad sa glumcimaTv reditelj je osoba koja mora da ima izuzetnu percepciju I sposobnost donoenja trenutne odluke.Dok pozorini reditelj ima anse da proba hiljadu puta, tv reditelj mora u momentu da reaguje. Reditelj se bavi likovima, definie cilj, sukob likova.Glavna je drama. Dramaturki ritam predstavlja smenu naglaenih I nenaglaenih segmenata drame.Faze rada reditelja:1.faza pripreme2.snimanje3.posprodukcijaProbe su sline pozorinim probama.Kad reditelj dobije tekst povlai se i razmilja o tekstu i donosi odluke o podeli, kadrovima, rekviziti.Kad reditelj ne zna ta hoe njegov autoritet pada.Reditelj prvo razmilja o temi i ideji.Tema se esto nalazi u samom naslovu, a ideja je ono to je umetnik hteo da kae.Razni ljudi vide drugaije ideje u jednom delu, ali bitna je ideja samog umetnika. Likovi (karakter i odnosi)-prevazii tip, stvoriti lik. Stil i anr-stil je lina stavr, za razliku od anra koji se odreuje po prirodi sukoba.Reditelj treba da definie ideju i sukob bez koga nema radnje.Sukob se kreira na osnovu razliitih ciljeva:Protagonista i antagonista koji su u sukobu zbog istih ili totalno razliitih ciljeva.Postoje ciljevi koji su na nivou jedne scene ili jedne epizode.Iz tih ciljeva zavisi i sama gluma.Nekad se pomou sporednih likova omoguava gledaocima da shvate glavni cilj glavnog junaka (mladi se udvara devojci sa kojom eli da bude sam, a u razgovor se ubacuje dosadni konobar koji im ne da mira...).Biografija lika je strano bitna i korisna samim glumcima (kad glumac zna ta je bilo u prolosti, kakav je karakter, temperament, iteligencija, drutveni poloaj ) te e tako lake graditi sadanju radnju pokrenut motivom, pratei svoj cilj.Iz tog problema koji je reio reditelj proizilazi sve-kostim, rekviziti...Kad je definisao likove, razmilja o podeli.Odabir ili podela se radi na kastingu, gde se plaa samo kasting direktor.Prvo se odabere tridesetak glumaca, na osnovu fotografija, onda se pravi razgovor sa rediteljem, pa se odabira oko deset, njima se daje tekst, oni ga ue, a zatim interpretiraju scene koje se snimaju amaterskom kamerom.Izbor se suava na dva kandidati koji se sada snimaju kamerom na 35 mm i na osnovu toga se vri konana podela.Kod nas kasting ne postoji, ve reditelj i pomonik reije rade to na osnovu spiskova glumaca, po sopstvenom nahoenju, direktnim odlaskom u pozorita.Probna snimanja se rade samo zbog probe minke i kostima a kasting postoji kod naturika, koji za razliku od glumaca koji glume neke druge likove, glume sami sebe u odreenim situacijama i teko se scene sa njima ponavljaju.Reditelj treba glumcu da dodeli ulogu i ne treba mu rei koji je to tip uloge pre nego to proita scenario da bi se on bavio kompletnom idejom i razmiljao o svim likovima.Moe da se dogodi da se pogled glumca na ceo film ne slae sa rediteljevom koncepcijom.Ako reditelj kontaktira sa likom preskae glumevu kreativnost, glumca bi se najradije liio i on mu je nuno zlo s obzirom da on ne moe da odigra 50 likova, pa pokazuje glumcima kako da odglume i ta da rade.Dobri glumci mogu da odrade ta je reditelj hteo da kae, dok poetnik imitira reditelja.Postoji sluaj kad se preskae lik i tad je re o naturicima, jer oni glume samog sebe.Kad reditelj ne radi sa glumcima, oni se bore za prostor, poinju da predlau mnoge stvari i na toj trci raaju se razne ideje to rezultira bespotrebnom glumom.Tako moe da se dogodi da glumac ostvari dobar lik.Da bi bilo sve kako treba, reditelj sa likom komunicira preko glumca koji konsultuje lik ( da li bi taj tako uradio ili ne), pa se sve vreme diskusija odvija u treem licu, kao da priaju o nekoj osobi.U rediteljskom radu postoje dva postupka, koja su primjerena pozoritu, televiziji a naroito filmu:-ekonomija izraajnih sredstava(podrazumjeva da sa to manje sredstava kao to su boja, ritam, zvuk, glumaka gestikulacija, tonska podloga, podela, plan,ekstremni objektivi kree se to vie i tako izbegne pleonazam)-kontraidikacija kao kreativan postupak(podrazumjeva da neke od od ovih sredstava potpuno drugaije upotrijebimo-kontraidikovano izabrati scenografiju, prostor, radei sa zvukom uz promjenu mikro i makro tonske kulise npr. ovek koji tri, uje se atmosfera grada, a zatim atmosfera prelazi u zvuk koji proizvodi sam lik)ProbeProbe se dele na tople i hladne. Hladne probe: se dele na itajue i mizanscenske i tehnika nije ukljuena. Ovim probama prisustvuju reditelj, pomonik reije, sekretarica reije i glumci.itajue probe se odvijaju u nekoj kancelariji, a ne u studiju jer je to skupo.Tada se utvruju konkretne motivacije i govorne radnje.Tekst itaju jo kao glumci, ne ulaze u lik, a ako se to desi reditelj to treba da sprei.Utvruje govorne radnje, ta on ini odreenom replikom ( da li nekog zove, grdi, oprata).Utvruje se i podtekst ( skriveno znaaenje odreene replike). Govorna radnja-ta ini dok govori, nije fizika radnja. Mentalna radnja-radnja u najirem smislu, polako glumci ulaze u lik.Od toga i zavisi interpretacija odreene reenice, glumcu postaje jasno ta lik eli, a replika obino treba da se razlikuje od tog podteksta, to otkriva reditelj.Mentalna akcija je isto to i govorna radnja, samo kad glumac ne radi nita, ali to je retko na naim prostorima.Definiui govorne radnje i podtekst glumci sad polako mogu da ulaze u lik i da tako i itaju tekst.Kad se sve to definie, prelazi se na mizanscenske probe, na koje se ne mora prei ako je sve ovo prethodno odreeno,jer se tada deava spontano, raa se iz sebe.Da bi se mizanscenske probe napravile,reditelj je u vreme itajuih proba trebalo paralelno da radi sa scenografom i kostimografom.Igrajua rekvizita je ona koja konkretno ima veze sa scenom (Orman u sobi nema posebno znaenje, osim ako u njemu nije recimo ljubavnik). Mizanscen je pokret, poloaj glumca i igrajueg objekta.Reditelj definie likove po sistemu vrednosti-skup likova ili stvari koje nekoga ljute ili oduevljavaju i na tome se moe zasnovati lik.Razlikuje se odnos prema neemu kod razliitih likova ( beba se boji babaroge i veseli je dranje u krilu, dete se boji batina i veseli ga slikovnica, mladi se boji side i vesele ga porno asopisi) i tako se odlino moe napraviti lik.Takoe, je bitno strujanje energije, jer u ekipi funkcionie sistem energetskih davalaca i energetskih lopova.Reditelj crpi energiju iz ovih ljudi i daje je glumcima koji je ulau u lik, lik je alje gledaocima, i gledaoci ponovo reditelju gde se krug zatvorio. Koncert se radi na bazi partiture. Pre svega se obilazi objekat gde se odrava koncert.U obilazak uvek ide I muziki saradnik.Pored reditelja sedi muziki urednik-saradnik,koji govori reditelju redosed koncerta.Reditelj priprema kamere,mikser je apsiolutno ukljuen.Za snimanje pozorine predstave koristi se inspicijentska knjiga, nju dri sekretarica reije, a u njoj pie ulazak, izlazak glumaca, promene I jo neki vani podaci. Reditelj sprema kamere. Reditelj radi itajue probe, za stolom-hladne probe. Kasnije radi mizanscenske probe u markiranom dekoru, u pomonom prostoru(gdje je na podu nacrtano gdje je ta). Tu dovodi kamermane, rasporeuje kamere I rade se probe. Kada je mizanscen uveban prelazi se u studio,gde se rade tople probe-ukljuena tehnika u studiju, kamere, svetla.Kao I u pozoritu vri se kadriranje, progoni(4-6), generalna proba I sledi proces snimanja.U kadriranju se vidi najbolja razlika izmeu igranih I drugih programaOstali sektori Postoji razlika u scenografiji .Za film se izrauje scenografija sa 4 zida (retko sa 3 , ak ponekad i sa plafonom i podom).U TV se prave 3 zida, jer na etvrtom su postavljene kamere.Postoji zabluda da TV scenografija ne treba da bude dobra kao filmska, stilizovana je, a rekviziti nisu takvog kvaliteta. Nema ekstremnih gornjih rakursa, jer bi kamerman morao da ue u rotilj. Reditelj mora da dobije tlocrt i pre toga radi itajue probe, a kad dobije tlocrt radi mizanscenske probe.Sektor kamere Drugaiji nego na filmu.Direktor fotografije je odgovoran za kompoziciju kadra i otvor blende.arfer je odgovoran samo za arf.Asistenti su odgovorni za objektive, drugi je odgovoran za traku, pie ta je snimljeno, koja je osetljivost...Pratilac kamere vodi rauna o tome da kamera tehniki funkcionie i njega alje firma koja proizvodi kamere, ne bira ga ef ovog sektora.Sektor slike Na televiziji ima glavnog oveka a to je dizajner, tj.majstor svetla ( odgovoran je za kompletno svetlo, sve filtere, intezitet, prirodu i usmerenje svetla).Kontrola kamere kontrolie otvor blende.Dizajner svetla radi to u dogovoru sa kontrolom kamere.Postoji glavni kamerman i ostali koji spajaju dve funkcije:arfera i venkera, koji su donekle i scenski majstori.Dizajner svetla se dogovara sa glavnim kamermanom oko svetla.Montaa -video mikser je sam, ovek za magnetoskopom je njegov pomonik, jer video mikser nema asistenta.Sektor rasvete- ima svog efa i rasvetljivae. Sektor produkcije i ostali procesi radaIma producenta koji potpisuje razne naloge, a glavni orgsanizator ima najvie zaduenja jer odluuje o svim praktinim stvarima.Postoje i pomoni organizatori.Voa snimanja postoji samo kad se na televiziji radi na filmski nain, a ako je znaajan i u nekim drugim prilikama.Reditelj treba da bira efove sektora, ali u naoj televiziji se oni dodeljuju planski-po principu ko je kada na radnom mestu.Kad se zavri tlocrt i mizanscen, pie se KNJIGA SNIMANJA.U ovoj knizi snimanja je sve striktno, i po njoj reditelj radi za vreme snimanja. Reditelj ne prekucava ceo scenario kao na filmu, tj. tv scenario se pretvara u knjigu snimanja.Obeleava se da je:eksterijer ili enterijer, opis radnje, tekst, sa leve strane broj kadra, broj kamere ( tu je osnovna razlika), plan, pokreti kamere, reper za re ( podvlai se deo iz scenarija ili tekst koji izgovara glumac kad se menja kadar).Za nametanje dekora je potrebno od nekoliko sati do dva dana. Svetlo se nameta za svaki poloaj kamere.Postoje sada tople probe-glumci znaju tekst, ulaze u studio, znaju ve kako izgleda scenografija. Tople probe se dele na:1.Kadriranje ( postavka kamere i odreivanje tanih kadrova),2.Progoni,3. Generalna proba ( jedini trenutak kad reditelj ulazi u studio).Reditelj stoji pored izlaznog monitora, ima knjigu snimanja kod sebe, sekretarica reije i video mikser sede u video reiji, koriste se scenariom, upisuju kadar po kadar i od tog scenarija prave knjigu snimanja.Glumci su na poetnoj poziciji i nisu naminkani i kostimirani.Kamermani su iza kamera.Faza kadriranja se deli na dve faze:-postavka kamere-odreivanje tanih kadrova.Reditelj postavlja kamere onako kako je napisao u knjizi snimanja. Sa pozicijama kamere treba da se pokrije to vie uglova (tj. onaj etvrti zid koji ne postoji u TV studiju). Asistent obezbeuje tiinu reditelju. Glumac markira glumu. Ovde se ve sada definiu kadrovi i to je simultana montaa, video-miksovanje, pa postprodukcija traje znatno krae.Reditelj moe da napravi i neke greke to ako ne ispravi on , ispravlja video mikser. Sledea topla proba je progon ( mogu biti dva do tri progona u zavisnosti koliko je teka scena). Progoni se odvijaju dok sve ne pone da funkcionie, a posle toga se prelazi na generalnu probu. Za vreme progona reditelj odlazi u video reiju, izmeu sekretarice i video miksera, a u studiju ostaje asistent reje koji treba da ima slualice (beine da moe da se kree po celom studiju) i on je sada produena ruka reditelja i stoji ispred monitora.Za vreme progona glumci opet igraju sporije i ne glume.Postoje greke zbog kojih reditelj zaustavlja sve i one zbog kojih to ne radi.Tako npr. mala promena u planu, neotrina nisu krupne greke, ali velike promene u planu dovode do pogrenog reza.Kad se zavri prvi progon, cela ekipa ima uvid kako to izgleda u kontinuitetu, pa je drugi progon i uspeniji, glumci ve poinju da glume. Cilj je da to pre reditelj prestane da daje znak za rez, jer to radi video mikser, koji zna gde je rez sada i bez njegove opomene , a sekretarica treba samo da javlja gde je promena kadra. Ovde je ideal da se reditelj to manje uje, jer je svoje misli predao drugima u nadlenost i samo gleda u izlazni monitor, prati glumu, nadgleda i daje kreativne sugestije (nijanse glumake igre, ritam, tempo). Reditelj vie nema vremena da koriguje do detalja, jer je tempo TV medija takav da melje i iscrpljuje ljude. Sve se meri prema satu.Kad je izvren poslednji progon, vre se manje korekcije na svetlu, glumci odlaze na minkanje i kostimiranje, ekipa se malo odmori i kree se na generalnu probu. Sve je uhodano i ide dalje na snimanje ili direktno emitovanje.Postoje odreene komande koje se razlikuju od onih na filmu.Ne postoji komanda akcija, sekretarica reije kae tejp kreni, video mikser kae ide, onda sekretarica kae koja je kamera i koji kadar treba da ponu sa snimanjem, par momenata se nita ne deava, jer je potrebno neko vreme da se stabilizuje slika kad glumci pou da glume.Reditelj pravi dublove, ali ne vie od 4 .Postavka kamera na filmu je daleko slobodnija nego na televiziji.Postavljanje kamere se najbolje objanjava na primeru sportskog prenosa, jer se osnovne stvari moraju postaviti sobzirom da gledalac eli sve da vidi.Tu nema odreivanja ko e biti u krupnom planu, jer su svi podjednako vani.Ako je u pitanju staza ili skakanje u vis, kamera e biti postavljena tamo odakle se vidi skok sporiste.Nije mnogo bitan objektiv kojim se snima, ali bitna je udaljenost kamere.Kameru ne treba mnogo pribliiti jer se dobija lano stanje.Kamera snima detalje, i ona ponavlja njegov skok (replay), ona ga fiksira.Rampa u ovom sluaju je pravac pogleda i pravac tranja sportiste.Jedna drama se pravi na osnovu knjige snimanja. Scenario se pie u posebnoj formi vremenom se pretvara u knjigu snimanja. Podeljen je na dva dela: audio i video. Deo skroz levo je prazan i on postaje knjiga snimanja. Prvi podatak je broj kadra, drugi je broj kamere to je bitna razlika u odnosu na film, tree je plan, pokret kamere (stavrni-far, kran, relativni-venk, optiki-zoom), etvrti je reper za rez i moe biti u video ili audio delu i taj deo se zaokruuje. Faza priprema na TV je ozbiljnija I due traje.Ima I niz podfaza.Radi se sa dosta tehnike opreme.Faze pripreme poinju itanjem scenarija.Daje se vanost prvom utisku.Potrebno je shvatiti tok radnje, dijalogZatim se vri analiza teksta, vie radnji.Rediteljska koncepcije se zove eksplikacija.itanje scenarija je drugaije nego na filmu.Knjiga snimanja predstavlja isprianu priu putem slika I ona je drugaija nego na filmu.Knjiga snimanja se ne pie ponovo, po scenariju.Razliit je raspored na listu knjige snimanja. Sa leve strane se nalazi prazan prostor za upisivanje posebnih podataka, zatim video deo, a sa desne steane se nalazi audio deo.Prvo su podaci za celu scenu:broj scene, ENT/EXT, dan/no.Prvo se upisuje broj kadra, zatim broj kamere, plan, pokret kamere, precizan reper za rez.Knjiga snimanja se radi samo za igrane strukture.Dokument koji je ispred sekretarice reije I reditelja je razliit zavisno od vrste programa koji se radi.Na gledanje predstave idu reditelj, glavni kamerman,majstor tona, dizajner svetla, asistent reije, video mikser, tehniko vostvo.U pozoritu postoji odreena rasveta , pa dizajner svetla mora da se mea u posao majstora svetla u pozoritu i da prilagodi svetlo TV medijumu.Asistent reije kontaktira sa inspicijentom, a reditelj daje sugestije.Ako ovaj reditelj da sugestije glumcima, pozorini rediteljh e se naljutiti jer se njegovo delo skrnavi.TV reditelji se ne meaju u rad sa glumcima.Zato je najbolje da reditelj koji postavi predstavu, prenosi je i na TV, jer on zna najbolje ta je eleo da pokae, a da to ne izgleda amaterski na ekranu.Kamerman gleda gde e se postavizi kamere, razgovara sa rediteljem, a tehniko vostvo razmilja kako to da se realizuje.Koristi se inspicijentska knjiga snimanja iz koje sekretarica reije govori reditelju kakva pojava sledi, pa reditelj zna koju kameru e upotrebiti i gde e napraviti rez.Mora da se odlui ta je bitnije- pozorina predstava ili TV prenos.TV kamere ne smeju nikako da smetaju publici.Kad je koncert u pitanju, muziki saradnik dri partituru.Na izvianje objekta ide ista ekipa.Odreivanje kadrova se radi za vreme snimanja i onaj koji ima partituru govori reditelju za koliko sekundi ( ili taktova ) se pojavljuje tj. uje violina, i reditelj tako odreuje koju kameru e da upotrebi.Pored partiture postoji kouljica-redosled delova programa na osnovu kojih se prave ozbilnjije emisije.Na kouljici postoji broj traka:-tape-pica 30 sec-tape- S voditeljka ; ( s- studio)-tape insert-tape K voditeljkaKOULJICA-redosled dogaanja u emisiji sa tehnikim izvorima materijala:pica-VTR2. studio-voditelj 1 min(kad ide studio reditelj govori planove I daje znak za rez)3..telekino-filmski prilog 15.344.studio-voditelj5.ukljuenje.Za vreme igranog programa reditelj je u studiju, a inae je u reiji.Imamo dve faze:-rasporeivanje kamera-odreivanje samih kadrova.U studiju se nalaze jedan do dva monitora.Reditelj stoji pored izlaznog monitora, pored njega je asistent reijea u video reiji je video mikser I sekretarica reije.Reditelj objanjava, glumci ne glume, samo tehniki odrauju , to se radi radi duplo sporije.Fiksira se reper za rez.Sekretarica reije I video mikser e imati knjigu reije ispisanu sopstvenom rukom, a kamermani ispisuju broj kadra, plan, ko se snima.Prvi put se vidi kontinuitet u progonima.Glumci bi trebalo da rade sporije, da bi svi sve markirali.Na prvom progonu reditelj e govoriti, ustanovljavati rez.Dok traje jedan kadar, sekretarica govori za naredni kadar, mikser ga izbacuje na predizlazni monitor.Ne prekida se:-kada je mikser srezao 1 sec kasnije-ako glumac pogriei, ali sedei glumac se nadovee-ukoliko kamerman malo promai plan(SKP a trebao je biti KP)-kada je prljavNastavlja se poslije posljednjeg valjanog kadra-progona ima od jedan do tri (prvi je spor, drugi bri, posljedni brz)-glumci odlaze na kompletno sreivanje-pristupa se generalnoj probi (imamo pun tempo, a I glumaku igru)-ukljuije se magnetoskop kao odeljenje I pristupa se snimanju.Snimaju se dva do tri dubla scena.Faza snimanja je znatno kraa.TV drame se rade 7-15 dana.Postprodukcija podrazumijeva montau I tonsku obradu, tu se stvara jedinstvena cjelina djela.Emisije na televiziji traju 14, 29, 44, 59 minuta I timanje se vri prema vestima.O efektima i miksetiADD ON - nain rada magnetoskopa u procesu montae, dodavanje, rastavljanje.Slika, ton i kontrolni trag se nastavljaju na mestu spoja po emu je postupak dobio ime.Kako je kontrolni trag najvaniji sektor stabilne reprodukcije snimka nastavljen je na mestu reza i predstavlja potencijalnu mogunost da se to izvede nekorektno.INSERT - nain rada u procesu elektronske montae, kada se ubacuje u gotov materijal novi kadar ili nova scena umesto starih.Ulazni i izlazni rezovi su potpuno sinhroni. Ovakvim nainom rada moe se izmontirati cela emisija.To podrazumeva prethodnu pripremu trake na kojoj emo montirati i to tako to e se celom duinom kontinuirano snimiti video signal i kontrolni trag.Skoro etvrt veka TV je funkcionisala bez magnetoskopa, pa je funkcionisala na principu ivih prenosa i filmova.Meutim,nastala je potreba za montaom, to je magnetoskop omoguio.Ali, prva montaa je bila mehanika,traka se sekla presom i bilo je teko praviti precizan rez ( zbog maine od 2 ina kvadropleksne), pa nikakvi posebni efekti nisu mogli da se realizuju.Jedini nain da se vidi slika je na dodir " play", pa montaa nije bila ozbiljna.Posle toga se prelo na elektronsku montau.Postoji insert traka na maini player i sa jedne trake se presnimava ono to se eli na drugu traku, to isto nije bilo tako precizno.Elektronska montaa se usavravala pa pjavom kontrol treka i tajm koda se mnogo toga moglo postii.TIME CODE - je pretvoren u tonski zapis.Svaki frejm je obeleen i tako se svaka sliica moe kontrolisati.Fremani-tonski zapisi nalaze se na tonskoj traci.Kada proe kroz biper menja broj.Ima ih 25 u sec.Njih 25 proe kroz tonsku glavu/ sec.18 cm elektronske trake.Moe da se brie.Dvie odsobe upisuju time codove- tehniar kod magnetoskpa i sekretarica reije.Biei se na poetku svake scene i na kraju svake scene.Svaka scena mora da se pregleda da li je ispravna tehniki.Glumci prate tehniko pregledanje scena.Na kartonu se upisuje time code, emosija, kada je snimljena, scene poetak i ktaj scene.Prvi ureaj koji je mogao da pravi trikove je MIKSETA - pretapanje, otamnjenje, zatamnjenje, maske i kontra maske.Izbor maske zavisi od miksete koja obino ima predvienih 10, 20, 50 maski ( prelivi, zvezdice).Kad se pojavi jedan trik svi ga koriste i onda padne u zaborav sve dok ne dobije posle svoje mesto.Mikseta moe da pravi KI EFEKAT ( hroma ki koji se bazira na boji i luminentni ki koji se bazira na osvetljenju).Njihova svrha je da izbaci jednu boju i stavi drugu na njeno mesto ali nije samo re o plavoj boji, ve o svim bojama.To se koristi najee u informativnim emisijsama, ali plava se koristi zato to je najmanje ima u tenu oveka.Sve ovo radi video-mikser po odluci reditelja.Ta boja je mogla u poetku da bude samo sa kamere.Iz svakog signala se izvlaila bilo koja boja po elji.Hroma ki je nemogu u crno- beloj televiziji.VIDEO MIKSETA - ne moe da pravi zaleene ili ubrzane ( usporene ) kadrove.Oni se prave pomou magnetoskopa koji ima DT glavu , pomou plejera iji signal duplo sporije radi i takav signal se prepisuje na rekorder.A ubrzani se radi tako to maina radi bre.Ukoliko se eli ubrzanje vee 2-3 puta , prave se generacije, presnimava se ubrzano, pa se ponovo ubrzava itd, ali to ne vai za digitalnu tehnologiju. Snimak unazad se radi tako to se bira minus ( za koliko sporije ) i moe se raditi zaleeni kadar. Mikseta moe da radi zatamnjenje, odtamnjenje, pretapanje,maske/kontramaske, hroma ki, luminetni ki.SINHRONAJZER - ima funkciju da da stabilnost slike, ali moe da radi i neke trikove.Prvi je taj da slika moe da se podeli na 4 dela i na svakom tom delu da bude ista ta smanjena slika, a uz pomo magnetoslopa se moe zalediti jedna od njih, moe se izbacivati slika drugom, kao i vriti kompresovanje ( menjanje dimenzije ) - signal se suava, to je odlino za punije izvoae.I sinhronajzer moe da pravi smrznuti kadar.Sledea generacija su digitalni efekti.Prva maina je ABELAS, pa zatim ADO, KARIZMA.Sve ove maine su meusobno sline i mogu da prave takve intervencije da slika bude trodimenzionalna, ali ne u samoj fakturi slike, ve samo u iluziji, pa je to dvodimenzionalna slika tretirana u tri dimenzije.Neke od tih maina mogu da rotiraju, prave zaleeni kadar, reprodukuju signal u celini.Sledea vrsta trikova je kompjuterska animacija. To je potpuno nova generacija trikova, a prva maina koja se pojavila kod nas zvala se PICTURE MAKER ogromna skalamerija, kompjuter).Kompjuterska animacija se uvek radi sliicu po sliicu, a trea dimenzija se pojavljuje u samom kompjuteru.Svaki kompjuter ima svoje izvore svetla, reflektore i odreuje se koja rasvetna tela e se koristiti.Najvea prednost je brzina.3D - su sutina kompjuterske animacije.Kompjuter moe da manipulie sa frejmom ive slike.Frejm po frejm se obrezuje i prave se maske i kontra maske.MORFING - je pretapanje ( motion ili statini morfing), ali ne iz slike u sliku, ve iz oblika u oblik.Razlika izmeu statinog i motion morfinga je to se kod statinog na jednom frejmu pravi morfing, a kod motion se postepeno iz frejma u frejm pretvara oblik u neto drugo, to je znatno tee, ali se ee koristi.Motion Kepter (keper)-za kretanje celog tela. Fave Fraker-za ramena i glavu.Postoji virtuelni studio i virtuelni voditelj.LEJERI-vid kompjuterske animacije, oni se slau da bi se dobilo neto(od pozadi ka nazad).Zatamnjenje-od signala ka crnom.Odtamnjenje-sa crnog na signal, radi se putem ine.zatim se radi i pretapanje i kao jo jedan trik slow motion-u montai.Sa tonom se mogu praviti razni kontrasti - mikro i makro umovi ( makro su oni koje svi uju, a mikro su oni koje uje samo jedna osoba-npr.devojka koja uje kucanje svog sata ili kripu olovke, a ako je ona napeta, akcenat se moe staviti na ton, na um i lako se stvara napetost pojaavanjem tih umova ).Primena kostima- npr. junak uvek saznaje neto ozbiljno u momentu kad je obuen komino, ili tek izaao iz kade.Sve TV serije tj. epizode se uvek seku na mestu kad je najnapetije, zato to mora da odri gledaoca celu narednu nedelju, i to je upravo taj rotam koji tetra gledaoca da ne promeni kanal. MontaaMontaa nastaje prelaskom sa kadra na kadar.Postoje dve vrste montae:1.montaa u samom procesu snimanja2.kombinovanje scena u odjeljenju montaeMontani niz se sprema unapred, mora biti sveden u knjizi snimanja.Postoje dve vrste monta ADD ON (Asembly) I INSERT. Od nekoliko dublova stvara se definitivni redosed.Postoji i linearna montaa I presnimavanje sa jedne trake na drugu.Jedna je emitujua a druga je snimajua.U pitanju je montaa i slike i tona.To se zove montaa na rez. Za sve ostale vidove montae potrebno je vie od dva tejpa, video,miks tj. konzola da se to sve kombinuje.Postoji i digitalna montaa.Kod linearne montae moramo ukoliko elimo neto da menjamo da radimo ponovo. ABEKAS-maina koja savija I rotira sliku. Ureaj koji pravi treu dimenziju u slici, ali to je samo fikcija, jer trea dimenzija I televiziji ne postoji.Danas se koriste kompjuteri, materijal se grebuje,radi se u odreenim programima za montau(Premier).Direktan pristup svim kadrovima(vidljiv materijal), imamo odreene ine, tu stavljamo odreene kadrove I slaemo ih.Odreuje se ulazni I izkazni kadar.Linearna montaa-na jednoj iniPretapanje-dve ine (A/B ina),postoje dve varijante:1.da se ubace kadrovi sa manjim kvalitetom2.da se ubaci materijal u full rezoliciji, sa visokim kvalitetomRitamRitam predstavlja odnos naglaenih i nenaglaenih delova filma.Predstavlja nevidljivu silu koja odrava panju gledaoca.Moemo ga podeliti na:-unutranji (unutar kadra-promjena boje, rakursa, objektiva, odnosno ono to je dato u strukturi prie, izmjena vanog I nevanog, odnos pojavljivanja novih likova, ono to nudi jedan kadar, svetlost, boja, izbor objektiva, nain glumake igre.-spoljni (obavlja se u montai , ali tu se neke stvari ne mogu korigovati).Vano je potovati dva principa u graenju ritma:1.princip simetrije (muko/ensko dan/no)2.princip gradacije( da se princip simetrije odvija na viem nivou)Spotisudova kriva -kriva interesovanja za kadar.Po ovom ritmikom kjluu serije se dele: na one sa nikad zavrenom priom (ritam jedne episode ne izgleda ovako, takav je ritam cijele serije), ritmom se reava odravanje panje I interesovanja gledaoca I one gde je svaka epizoda pria za sebe.Sve emisije trebaju da imaju ovakav ritam, osim informativne emisije, gde se najvanija stvar deava na poetku.Informacija je iznad dramaturgije, ritma I ako se prave intervencije one treba da se zatakaju.Deo ritma su I pice.Tempo-brzina odvijanja radnje.Da bi se zadovoljila perceptivna glad prave se razne prepreke (dekomponovani kadrovi, neotrina).Raznovrsni podaci o televizijSva nova tehnoloka otkria su brzo dolazila kod nas, tako televizija u boji I ostale novosti.BBC je prvi poeo da emituje program 3.11.1936. je poeo proizvodnju I produkciju programa.Do tada je trajala borba dva aspects televozije:-mehanikog-elektronskog.TV je protekla iz radija, nazvana vizuelni radio.Imala je slinosti sa pozoritem, jer je u poetku program iao uivo.Osnovu prvog programa inile su humoristike jednoinke.Jo krajem XIX vijeka u Franciskoj je nacrtan prvi TV prijemnik.Bel-izumitelj telefona je prvi eksperimentisao sa televizijom.1900.godine je ozvanien izraz televizija (prenos slike na daljinu)1911.kod nas je zaivo izraz televizija(Politika).1922.Don Lodi Berd je zamiljao tv kao mehaniko skeniranje slike,prenos slike (sa tavana na TV u radnji)I imao je ideju ta bi to trebalo da bude televizija.U SAD poinje sa razvojem elektronska televizija-studio Markoni-televizija po elektronskom sistemu.1929.poelo je redovno prikazivanje televizijskog programa, ali to nije prvo emitovanje, po teoriji prvi TV prijemnici radili su po mehanikom principu.BBC se osniva u Londonu 1931., a u SAD RSA.1936. poinje redovno emitovanje programa, BBC je razvijao uporedo I elektronsku I mehaniku televiziju, 1938. se opredjeljuje za elektronsku televiziju.1936. Filips ima demontraciju televizije kod nas, na Sajmu.Tokom II svjetskog rata televizija ne radi.Vesti se pojavljuju tek 50-tih godina.1948.godine na OI se javlja kamera sa promenama objektiva(4 objektiva se smanjuju)PAL,SECAM,NTSC se pojavljuju 50-tih, 25 sliica u sec.Prvi meunarodni TV prenos ostvaren je 1953. Bilo je to Krunisanje Kraljice ElizabeteII.1956. se pojavljuje magnetoskop.Kvadropleksni magnetoskop-firma Ampex, mehanika montaa.Sa njegovom pojavom uspinje se humoristiki program.Prvi TV program kod nas poinje 1958., 23 avgusta.Bio je to eksperimentalni program o otvaranju sajma.Program je trajao deset dana, ve su postojale vijesti, dokumentarni filmovi, film Ne okrei se sine.28.11.1958.poinje redovno emitovanje JRT-zajedniki program (Zageb, Ljubljana,Beograd).1962.SAD lansira prvi satelit, prvi direktni prenos Evropa-SAD.U-matic-usavravanje magnetoskopa.31.12.1971. poinje TV u boji u Yu u Pak sistem.1972. u Japanu se pokree HDTV, sa odnosom stranica 16:9, souround zvuk.1974.poinje digitalizacija televizije, BBC tada uvodi teletext1975. uvodi se Betamax, koji se kasnije razvija u Beta.Iz radija je TV preuzela emu I sadraj, I usmjerene kadrove.TV I film nemaju nita slino.Razlika TV I filma je u nainu rada, na televiziji imamo najmanje tri a na filmu jednu kameru.U TV je mogue ostvariti kontinuitet kadra.Kontinuitet rada TV je preuzela iz pozorita.Karakteristike televizije su:trenutnost I masovnost.Uskoro e doi do spoja TV I interneta, govori se I interaktivnoj telekomunikaciji.