ALFONS DE LAMARTIN

Uokviru biblioteke „Ba{tina ratnika” ~iji je inicija-tor i pokroviteq Sektor za bora~ko-invalidsku za-{titu Ministarstva rada i socijalne politike, Izda-va~ko preduze}e „Utopija” iz Beograda nedavno je obja-vilo u prevodu na srpski jezik, ali i u francuskom iz-

vorniku, delo „Spisi o Srbima” najzna~ajnijeg francuskogpesnika epohe romantizma Alfonsa de Lamartina.

Prevod i obiman predgovor Lamartinovom tekstu na-pisala je prof. dr Jelene Novakovi}, {efa Katedre za ro-manistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu, dok je autorpogovora istori~ar Dejan Risti}, savetnik u Ministarstvurada i socijalne politike. Promocija ovog vrednog kwi`ev-no-istorijskog dela odr`ana je 24. maja u amfiteatru Na-rodne biblioteke Srbije.

Lamartin je, poput brojnih svojim prethodnika, diplo-mata i putopisaca, bio op~iwen jednom arhai~nom formom

idealizma okrenutog slobodi koju je uo~io pre svih kod Sr-ba, ali i kod drugih balkanskih naroda. Wegova privla~nai emotivna proza, stavovi u odnosu na Isto~no pitawe, anaro~ito velika popularnost koju je u`ivao kao pesnik,sna`no su okrenuli javno mwewe u Francuskoj protiv zva-ni~ne spoqne politike Pariza koja se zasnivala na o~uva-wu integriteta Otomanskog carstva.

Lamartinovi tekstovi o Srbima, koji se sada nalazepred novom generacijom ~italaca, mogu biti od koristi urazumevawu savremenog Balkana, a ujedno nas podse}aju najednog od najve}ih evropskih pesnika romantizma, iskrenogzagovornika prava na `ivot u slobodu i zaqubqenika u te-matski, stilski, jezi~ki i simboli~ki beskrajno raznoliku ibogatu srpsku epsku poeziju.

Tekstovi u ovom prilogu uzeti su iz upravo objavqenekwige, uz redakcijsku obradu.

SPECIJALNI PRILOG 21

SRBIJA IZME\U EVROPE I ORIJENTA

marili za norme pona{awa koje je kao standarde osmislio ipropisao civilizovani svet. I ova generalizacija bila je, uo-stalom ba{ kao i svaka druga, zasnovana na redukciji u posma-trawu i brojnim stereotipima.

Civilizovani svet prvi put se ozbiqnije zainteresovao zaBalkan po~etkom 19. veka kada su se tamo{wi narodi, najpreSrbi pa onda i Grci, upustili u dugotrajnu, neizvesnu, a po raz-merama stradawa i surovosti zastra{uju}u borbu za oslobo|e-we od vi{evekovne otomanske vlasti. Nakon toga Evropa je svojpogled nanovo usmerila ka svojim regijama na jugoistoku, ka Ori-jentu, u vreme kulminacije Isto~nog pitawa u razdobqu izme|u1875. i 1878. godine, odnosno tokom Aneksione krize, Balkan-skih i Prvog svetskog rata.

Orijentalizam je, dakle, bio svojevrsni stil mi{qewa ute-meqen na su{tinskoj razlici izme|u Orijenta (Istoka) i Okci-denta (Zapada). Stoga je i veliki broj pisaca, me|u kojima su po-sebno prisutni pesnici i romansijeri 19. veka prihvatio osnov-nu razliku izme|u Istoka i Zapada kao polaznu ta~ku za svojeepove, romane, dru{tvene opise i putopise.

Balkan, kao deo onovremenog Orijenta, postao je predmetlirike, ma{tawa pa ~ak i romana, ali nikada nije bio aktue-lan na na~in na koji su Egipat ili Sirija bili zna~ajni za[atobrijana, Nervala, Flobera, Viwija ili Gotjea. Ovi, kaoi drugi zna~ajni francuski stvaraoci toga vremena najve}im sudelom crpli osnovne informacije o Orijentu iz Volnijevog de-la Putovawe u Egipat i Siriju koje se u dva toma pojavilo 1787.godine. Pored ovog putopisa, Volni je ostavio i traktat naslo-

36 1. jun 2007.

L A M A R T I N O V I S

Duga tradicija onoga {to se razumevalo i nazivalo Orijen-tom zasnovana na wegovom posebnom mestu u zapadnoevrop-skom iskustvu postojala je u ve}oj meri kod Francuza i Bri-tanaca, mawe kod Nemaca, [panaca, Portugalaca ili Ita-lijana. Orijent nije bio samo sused onovremene Evrope. Toje bio i predeo gde su se nalazile najve}e, najbogatije i najstari-je isto~wa~ke dr`ave i novovekovne evropske kolonije, izvor ci-vilizacija i jezika, wen suparnik u kulturi i jedna od wenih najdu-bqih i naj~e{}ih slika o Drugome. Edvard V. Said, jedan od naju-glednijih orijentalista 20. veka, u svojevrsnom definisawu pojmaOrijent naglasio je kako je upravo taj region pomogao da se Evro-pa, pre svega podrazumevaju}i pod tim Zapad, defini{e kao wego-va konstrasna slika, ideja, li~nost, iskustvo.

BALKAN I EVROPAS druge strane, nasuprot pojmova kao {to su Evropa i Ori-

jent, nalazi se Balkan. Koliko istine ima u stavovima pojedinihsavremenih evropskih i ameri~kih nau~nika koji u kulturi Zapa-da prepoznaju i bauk Balkana? Da li je ovaj region postao sino-nim ne samo za usitwavawe velikih i sna`nih politi~kih jedini-ca, ve} i za povratak plemenskom, zaostalom, primitivnom ivarvarskom? Za{to se u repertoaru Schimpfwörter, pogrdnih re-~i, koje je stvorila Evropa s po~etka pro{log veka na{ao i ter-min balkanizacija?

^iwenicu da je Balkan opisivan kao drugo u odnosu na Evro-pu nije potrebno posebno dokazivati. Naj~e{}e je za wenu ute-meqenost kori{}ena tvrdwa po kojoj wegovi stanovnici nisu

Putnik kao ja mora da pozdravi taj

san (o oslobo|ewu) `eqom i nadom...

Voleo bih da se borim za ovaj narod

koji nastaje za plodonosnu slobodu.

Alfons de Lamartin

QUBAVZA SRBIJU

37

vqen Razmi{qawa o aktuelnom ratu sa Turcima, koje je uprkoswihovim o~itim mawkavostima Napoleon smatrao va`nim upripremama svoga pohoda iz 1798-1799. godine. Oru`ana eks-pedicija prvog francuskog cara i ~iwenica da je u rat protivBritanskog carstva u Egiptu poveo ~itav niz uglednih stru~wakarazli~itih specijalnosti, kao i savremenih pisaca i avanturi-sta, proizveli su nastanak mno{tva dela, od [atobrijanovogItinéraire, Lamartinovog Voyage en Orient, Floberove Salammbô,preko Nervalovog Voyage en Orient do Igoovih Les Orientales.

Kulturolo{ke, materijalne i intelektualne veze izme|uEvrope i Orijenta prolazile su u pro{losti kroz mnogobrojnemene, mada je granica izme|u Istoka i Zapada vr{ila izvestankonstantan uticaj na Stari kontinent. No, u principu, Zapad jebio onaj koji se kretao prema Istoku a ne obrnuto.

VRATNICE ORIJENTAPreplavqena azijskom plimom jo{ krajem 14. veka ona je u na-rednim stole}ima postala deo tog uzbudqivog, nedovoqno po-znatog, beskrajnog, no stalno pulsiraju}eg sveta koji je duboko itrajno zakora~io u Evropu. U{av{i u prostor Orijenta, Srbijase na{la pod uplivima isto~wa~kih mudrosti, islamske religij-ske misli koja je nadogra|ivala svoje judeo-hri{}anske korene,arapske nauke a pre svega filozofije ukorewene u evropskojanti~koj i hri{}anskoj qubavi prema mudrosti i istan~anog ori-jentalnog ose}aja za lepo. Neraskidivo i nerazmrsivo protkanakulturom, religijom i tradicijom Istoka i Zapada ona je isto-vremeno predstavqala isto~ne vratnice Evrope i zapadnu kapi-ju Orijenta. Posmatraju}i i do`ivqavaju}i je kao takvu wome suhodili i o woj pisali mnogi u~eni qudi evropskog Zapada jo{ oddoba renesanse. Naj~e{}e su to bili Italijani, Francuzi, Au-strijanci, Ugri, ali i Holan|ani, [panci, Rusi i Nemci.

Uputiv{i se 1833. godine ka sredi{tu Orijenta koji ga jeprivla~io, Lamartin je kroz wegov evropski deo i{ao utabanimi Evropqanima dobro znanim Cari-gradskim drumom koji je prolazio Sr-bijom. Lamartin je, kako je i sam is-takao, preduzeo ovo putovawe u ciquostvarewa ne~ega o ~emu je oduvek sa-wao. I dok se Nervalovo putovawena Orijent odigralo na Lamartinovna~in, Lamartin se dobrim delomoslawa na [atobrijana. Orijentsvedo~i o privla~noj veli~ini Azije israzmerno malim dimenzijama wego-vog evropskog predvorja. No, ubrzo popo~etku svog putovawa on postaje ne-popravqivi tvorac imaginarnogOrijenta. Ono ubrzo nadrasta obi~-no putovawe i pretvara se u molitvukoja vi{e okupira i anga`uje wegovose}awe, du{u i srce, nego o~i, duh ium. Hri{}anstvo je religija izra`eneimaginacije, a kako Lamartin sebesmatra tipi~nim vernikom on u skla-du sa svojim ose}ajem posmatra, do-`ivqava i zapisuje. Op~iwen je onim{to zati~e, beskrajnim prepletomhri{}anskog i islamskog, evropskog iorijentalnog.

Ostaviv{i za sobom Istanbuli kre}u}i se put Panonske nizije on

predele kojima putuje opisuje kao „zemqu proro{tva” u kojoj„sve ni~e i svaki ~ovek, vernik ili fanatik, mo`e sa svoje stra-ne tamo postati prorok”.

HRAST U GORILamartin je, poput brojnih svojim prethodnika, diplomata

i putopisaca, bio op~iwen i jednom arhai~nom formom ideali-zma okrenutog slobodi koju je uo~io pre svih kod Srba, ali ikod drugih balkanskih naroda. Wegov dolazak u Beograd, prvuveliku orijentalnu varo{ ~iji vitki minareti, vreva i uskome-{anost na ulicama ispuwenim mno{tvom qudi odevenih u naj-razli~itije odore me|u kojima istovremeno odzvawa vi{e jezi-ka predstavqao je do`ivqaj posebne vrste. Takav neposredansusret sa gradom koji je na Zapadu smatran vratnicama Orijen-ta, mo}nim utvr|ewem oko koga i za koga su se vekovima ranijevodili krvavi ratovi i podizale bune ostavio je sna`an utisakna Lamartina.

Slu{aju}i o tom patrijalhalnom slobodoqubivom hri{}an-skom narodu koji je ̀ ive}i u bedi i nema{tini ustao protiv Oto-manskog carstva Lamartin kao da se u mislima prisetio re~i izpisma Luja @eduena, napisanih upravo u Beogradu daleke 1624.godine: „Neka nam Bog pomogne da se sve ovo ostvari i da ovajprvi poku{aj uspe da probudi hri{}ane koji sada spavaju”.

Oslawaju}i se na odavno uvre`enu francusku mission civili-satrice i sebi datog polo`aja kulturno superiornih Evropqana,Lamartin je, poput [atobrijana, u savremenicima na Balkanuvideo wihove slavne sredwovekovne ili anti~ke pretke. La-martinova privla~na i emotivna proza, wegovi stavovi u odno-su na Isto~no pitawe, a naro~ito velika popularnost koju jeu`ivao kao pesnik sna`no su okrenuli javno mwewe u Francu-skoj protiv zvani~ne spoqne politike Pariza koja se zasnivalana o~uvawu integriteta Otomanskog carstva. Upotrebiv{i svepopularne krilatice svoga vremena, poput slobode, razuma, ci-

vilizacije i napretka, on je postaonajistaknutiji zagovornik nacional-ne nezavisnosti balkanskih naroda.I dok je Bugarima zamerao lako mi-rewe sa sudbinom {to je, po wego-vom mi{qewu, bila posledica wi-hovog ropskog polo`aja pod Turcima,dotle je bio impresioniran Srbimai wihovom posve}eno{}u slobodi.Bele`e}i svoje utiske sa proputova-wa Srbijom Lamartin se u vi{e ma-hova dirqivim re~ima, tipi~nim zajednog romanti~ara, osvrnuo na slo-bodarstvo Srba, a posebno na ]ele-kulu u Ni{u koja ga nije ostavilaravnodu{nim.

„Srpski narod imao je ponosi-to srce koje se moglo rascepti, aline i saviti, kao {to se ne mo`e savi-ti ni srce hrasta u gori”, zapisao jeu svom delu Istorija Turske. Pod uti-skom pri~a o slavnoj pro{losti kojeje je slu{ao tokom svog boravka u Sr-biji, poseta sredwovekovnim bogomo-qama, utvr|enim gradovima i boji-{tima Lamartin je bio dodatno op-~iwen jedinstveno{}u srpske epskepoezije koja ga je podsetila na „isto~-

P I S I O S R B I M A

38 1. jun 2007.

L A M A R T I N O V I S

wa~ke sabqe iskovane u Damasku ~ija o{trica odrubquje glavu, ano` blista kao ogledalo. To je vite{ka poezija koja opeva s pi-{toqem u ruci i nogom u uzengiji qubav i rat, krv i lepotu, crno-oke devojke i pobijene Turke”.

Svoje vizionarstvo, pak, Lamartin je iskazao re~ima:„Evropa }e videti kako se na ru{evinama Turske di`e nova dr-`ava i prekriva prostrane i lepe krajeve {to se {ire izme|uDunava, Jadranskog mora i balkanskih planina”.

Mo`e biti da Lamartinovi tekstovi o Srbima koji se sadanalaze pred novom generacijom ~italaca mogu biti od koristi urazumevawu savremenog Balkana i ovda{wih dr`ava za koji ve-rujemo da su od vremena ovog velikog francuskog romanti~arau~inile krupan civilizacijski iskorak u pravcu stvarawa slo-bodnog, demokratskog i gra|anskog dru{tva. Zbirno objavqiva-we najzna~ajnijih Lamartinovih osvrta o Srbima, koji mahompoti~u iz wegovog Putovawa po Orijentu, predstavqa dragocen iplemenit napor da se po~etkom tre}eg milenijuma pripadnicidva stara evropska naroda, srpskog i francuskog, iz ugla wego-vih putopisnih bele`aka, podsete Lamartina, jednog od najve}ihevropskih pesnika romantizma, iskrenog zagovornika prava na`ivot u slobodu i zaqubqenika u tematski, stilski, jezi~ki isimboli~ki beskrajno raznoliku i bogatu srpsku epsku poeziju.

Dejan RISTI]

O s r p s k o j e p s k o j p o e z i j i

PESMEPONOSA

I TRAJAWAIstorija ovoga naroda zapisana je samo

u narodnim stihovima, kao i sve prve istorije

herojskih naroda. Te pesme nacionalnog zanosa,

nastale na bojnom poqu, ponavqane u borbenim

redovima vojnika, a posle bitke donesene u sela,

sa~uvalo je predawe... Slovensko dete u~i da ~ita

na tim dirqivim pri~ama o podvizima wegovih otaca,

a u wegova prva se}awa utisnuto je ime

oslobodioca Srbije. Narod koji se tim mlekom

hrani vi{e nikada ne mo`e postati rob.

Tek {to iza|e iz ovih {uma u kojima klija jedan mlad islobodan narod, ~ovek za`ali {to ga dubqe ne poznaje;voleo bi da `ivi i da se bori sa wim za wegovu nezavi-snost koja se ra|a; istra`uje sa qubavqu odakle poti~ei kakvu mu sudbinu spremaju wegove vrline i Provi|ewe. Uvekse se}am prizora iz Jagodine: divili smo se u jednoj srpskojkolibi mladoj majci koja je dojila dva blizanca, dok se wenotre}e dete igralo o~evim jataganom na podu kraj wenih nogu.Seoski pop i nekolikoliko uglednih qudi stajali su u kruguoko nas i govorili nam jednostavno i odu{evqeno o sve ve-}em narodnom blagostawu pod slobodarskom vla{}u, o {uma-ma koje su se kr~ile, o brvnarama koje su se mno`ile po doli-nama, o mnogobrojnim {kolama punim dece, koje su se otvara-le po svim selima: svi ti qudi, koji su se propiwali iza onihispred wih, izgledali su ponosni i sre}ni zbog divqewa kojesmo mi pokazivali; pogled im je bio `iv, lice se rumenelo odrodoqubivog zanosa, kao da se svako od wih di~io slavom islobodom sviju.

U tom se trenutku vrati iz poqa mu` lepe Srpkiwe u ~i-joj smo ku}i odseli, pri|e nam, pozdravi nas sa po{tovawema u isto vreme i otmeno{}u manira svojstvenom primitivnimnarodima; zatim se izgubi u krugu seqaka, i slu{a{e, sa osta-lima, pri~u o borbi za nezavisnost koju je kazivao pop. Kada

SpomenikLamartinuu Zemunu

^esto sam sretao usred tih netaknutih {uma, u du-bokim klancima u kojima se nije ose}alo prisustvodrugih stanovnika osim divqih zveri, grupe mladi}a idevojaka, koji su kora~ali pevaju}i zajedno narodnemelodije od kojih su nam tuma~i prevodili po neku re~.Oni bi za trenutak prekinuli pesmu da bi nas pozdra-vili i posmatrali kako prolazimo; zatim, kada bismonestali sa vidika, nastavqali bi svoj put i svoj poj, atamni svodovi tih stoletnih hrastova, stene koje su oi-vi~avale potok, dugo bi podrhtavali i orili se od tihpesama bogatog tonaliteta sa jednoli~nim pripevima,koje obe}avaju dugu sre}u na ovoj zemqi. „[ta ka`u?upitah jednoga dana tuma~a koji je razumevao wihov je-zik. – Gospodaru, odgovori mi on, oni ka`u stvari kojesu tako glupe da ih ne vredi ponavqati Francima. – Ipak, da vidimo, prevedite mi re~i koje sada pevaju.– Pa dobro! oni ka`u: „Neka Bog blagoslavi vode Mo-ravine, jer su one potopile neprijateqe srpske! NekaBog umno`i `irove {umadijskih hrastova, jer je svakodrvo po jedan Srbin!” – I {ta time ho}e da ka`u? – Gospodaru, oni ho}e da ka`u da su za vreme rata Sr-bi nalazili zaklon iza stabala tih hrastova; wihove{ume za wih su bile i jo{ uvek su tvr|ave; svako to dr-vo za wih je ratni drug; oni ih vole kao bra}u; stoga,kada je knez Milo{, koji je sada wihov vladar, naredioda se poseku tolika stabla da bi, kroz te {ume, probiodug put kojim mi kora~amo, stari Srbi su ga ~esto pro-kliwali. Se}i stabla, govorili su oni, to zna~i ubija-ti qude. U Srbiji su drve}e i qudi prijateqi.”

Prolaze}i kroz te veli~anstvene osame, na koji-ma tokom vi{ednevnog hoda pogled zapa`a, ma gde dase dene, samo jednoli~no i sumorno talasawe li{}ana hrastovima koji prekrivaju brda i doline, pravilisnati okean koji ne probija ~ak ni o{tar vrh nekog

P I S I O S R B I M A

pop sti`e do bitke kod Ni{a i trideset zastava koje je tri hiqa-de gor{taka otelo od ~etrdeset hiqada Turaka, otac isko~i izkruga i, uzev{i iz `eninih ruku svoja dva divna deteta koje podi-`e uvis, uzviknu: „Evo Milo{evih vojnika! Sve dok `ene budu ra-|ale, bi}e slobodnih Srba u {umadijskim gorama!”.

Istorija ovoga naroda zapisana je samo u narodnim stiho-vima, kao i sve prve istorije herojskih naroda. Te pesme nacio-nalnog zanosa, nastale na bojnom poqu, ponavqane u borbenimredovima vojnika, a posle bitke donesene u sela, sa~uvalo jepredawe. Bele`e ih sve{tenik ili {kolski u~iteq; prate ih na-pevi jednostavni, ali ustreptali kao srce boraca ili kao glasoca porodice koji iz daqine pozdravqa dim sa krova svoje dece;one postaju narodna istorija nacije; knez Milo{ je naredio dase {tampaju dve zbirke koje su raznesene po selima. Slovenskodete u~i da ~ita na tim dirqivim pri~ama o podvizima wegovihotaca, a u wegova prva se}awa utisnuto je ime oslobodioca Sr-bije. Narod koji se tim mlekom hrani vi{e nikada ne mo`e po-stati rob.

Kula Nenadovi}a u Vaqevu

minareta ili zvonika; silaze}is vremena na vreme u dubokeklance u kojima je hu~ala reka,gde se {uma malo razmicala dabi ostavila mesta za po neko ob-ra|eno poqe, po neku lepu i novudrvenu ku}u, za strugare, za vo-denice koje su qudi gradili naobali reke; gledaju}i ogromnastada, koja su vodile lepe devoj-ke gospodski odevene, a koja su sepomaqala iz redova velikih sta-bala i uve~e vra}ala ku}i; decukoja su izlazila iz {kole, popakoji je sedeo na drvenoj klupipred vratima svoje lepe ku}e,starce koji su ulazili u op{tin-sku zgradu ili crkvu da bi ve}a-li, ~inilo mi se da sam usred {u-ma Severne Amerike, u trenutkukada se ra|a jedan narod ilistvara neka nova kolonija. Licaqudi svedo~ila su o pitomostinaravi, o ugla|enosti jedne sta-re civilizacije, o zdravqu iblagostawu jednog naroda; slo-boda je ispisana na wihovim licima i u wihovim pogledima.

Bugarin je dobar i prostodu{an, ali se ose}a da on, iakospreman da se oslobodi, jo{ nosi ostatak jarma; u dr`awu we-gove glave, i u na~inu govora, i u skru{enoj pomirenosti we-govog pogleda, ima izvesnog se}awa na Tur~ina i vidqivestrepwe od wega; on podse}a na Savojce, taj dobri i izvan-redni alpski narod, kome nedostaje samo dostojanstvenost li-ka i re~i koja oplemewuje sve druge vrline. Srbin, naprotiv,podse}a na Švajcarca iz malih kantona, gde su ~iste i patri-jarhalne naravi u savr{enom skladu, na licu pastira, sa slo-bodom koja ~ini ~oveka i mirnom smelo{}u koja ~ini junaka.

Devojke li~e na lepe `ene iz lucernskog i bernskog kan-tona; wihova no{wa skoro je ista: sasvim kratke sukwe upa-dqive boje, dok se kosa upletena u duge kike spu{ta do peta.

Naravi su ~iste kao kod pastirskih i pobo`nih naroda.Wihov je jezik, kao i svi jezici slovenskog porekla, skladan,muzikalan i ritmi~an; me|u wima ima malo imovinske nejedna-

kosti, postoji samo op{te blagostawe, a jedina rasko{ je uoru`ju.

Srpsko stanovni{tvo sada broji oko milion qudi i brzose uve}ava: blaga klima, sli~na onoj u Francuskoj izme|u Li-ona i Aviwona; plodnost neobra|ene i duboke zemqe na kojojsvuda raste biqe kao u {vajcarskim ravnicama; obiqe reka ipotoka koji se spu{taju niz planine, proti~u dolinama i gradetu i tamo jezera usred {uma; kr~ewe {uma koje }e, kao u Ame-rici, stvoriti prostor za obradu zemqe i omogu}iti neogra-ni~eno snabdevawe gra|evinskim materijalom; pitome i ~istenaravi naroda; za{titni zakoni, ve} obasjani sna`nim odsja-jima na{ih najboqih evropskih zakona; gra|anska prava kojegarantuju lokalni predstavnici i skup{tine; najzad vrhovnavlast, koja je, u dovoqnoj meri, u rukama jednog ~oveka dostoj-nog svoje misije, kneza Milo{a, i koja se prenosi na wegovepotomke: svi ti elementi mira, civilizacije i prosperitetaobe}avaju da }e za mawe od pola veka srpsko stanovni{tvo

brojati vi{e miliona qudi.Ako taj narod, kao {to `eli i na-

da se, postane jezgro jednog novog slo-venskog carstva ujediwewem sa Bo-snom, delom Bugarske i ratni~kim cr-nogorskim plemenima, Evropa }e vide-ti kako na ru{evinama Turske ni~e no-va dr`ava i zahvata te prostrane iprekrasne predele koji se prostiruizme|u Dunava, Jadranskog mora i br-dovitog Balkana. Ako se zbog razlika unaravima i narodnostima javi suvi{eveliki otpor tom spajawu, Srbija }ebarem biti jedan od ~inilaca onog sa-veza slobodnih dr`ava ili evropskih{ti}enika, kojima je namewena ulogada popune prazninu {to }e je ostavitiu Evropi i u Aziji nestanak otomanskogcarstva. Evropska politika nema ni-{ta boqe da po`eli.

L A M A R T I N O V I S

1. jun 2007.

Seobe kao sudbina

41

moje telo zaklawati od osmanlijskih metaka, `ive}ete, do~e-ka}ete boqe dane na tlu prijateqskog naroda.” Ali nepokole-bqivi starac, koga je sin uzalud poku{avao da odvu~e, opiraose iz sve snage svim wegovim naporima i hteo je da umre naotaxbinskoj zemqi. Kara|or|e, u o~ajawu i ne `ele}i da telowegovog oca padne u ruke Turcima, kleknu, zatra`i blagoslovod starca, ubi ga jednim metkom iz pi{toqa, baci u Savu i,sko~iv{i u reku, sam prepliva na austrijsku teritoriju.

Ubrzo zatim vratio se u Srbiju kao narednik u jednomfrancuskom odredu. Nezadovoqan {to mu nije dodeqeno po-~asno odlikovawe, napustio je taj odred i odmetnuo se, kaohajduk, u goru; po{to se pomirio sa svojim stare{inom, pra-tio ga je na putu u Austriju po zakqu~ewu mira, i dobio je me-sto {umara u manastiru Kru{edol. Po{to mu je taj na~in `i-vota ubrzo dosadio, vratio se u Srbiju u vreme Haxi-Musta-fine vladavine. Ponovo je postao ~obanin; ali bi se opetprihvatao oru`ja kad god bi u nekom delu zemqe izbili novinemiri.

Kara|or|e je bio visoka stasa, sna`ne gra|e, plemeni-tog i otvorenog izgleda. ]utqiv i zami{qen kada nije biopodstican ni vinom, ni pucwavom iz pu{ke, ni neslagawima usavetima, ~esto po ~itav dan ni re~ ne bi progovorio.

Gotovo svi qudi koji su u~inili ili im je su|eno da u~inevelike stvari {krti su na re~ima. Oni vi{e razgovoraju sasamim sobom nego sa drugima; hrane se sopstvenim mislima,i samo u prisnim razgovorima crpu onu snagu uma i delawakoja ~ini jake qude.

P I S I O S R B I M A

\or|e Petrovi}, koji je dobio nadimak Kara ili Crni, tojest Crni \or|e, ro|en je oko 1765. godine, u jednom se-lu u kragujeva~koj nahiji; wegov otac bio je obi~an se-qak, zemqoradnik i ~obanin, po imenu Petronije. Pojednom drugom predawu, Kara|or|e je ro|en u Francuskoj,ali ono „nikako nije verovatno”. Petronije je odveo svogasina jo{ dok je bio dete u planine oko Topole.

Po{to je ishod pobune iz 1787, koju je trebalo da podr`iAustrija, bio nesre}an, pobuwenici, koje su progawali Turcii Bosanci, behu naterani u bekstvo. Petronije i wegov sin\or|e, koji se ve} hrabro borio, prikupi{e svoje stado, svojejedino bogatstvo, i zaputi{e se ka Savi; ve} su bili blizu re-ke i hteli su da potra`e spas na austrijskoj teritoriji, kadase Kara|or|ev otac, ve} iznemogao od starosti i ukorewenijiod svoga sina u otaxbinsko tle, okrenu, pogleda prema plani-nama na kojima je ostavqao sve tragove svoga `ivota, oseti damu se srce cepa na pomisao da }e ih zauvek napustiti da bioti{ao me|u nepoznati narod i, sedaju}i na zemqu, zakle svo-ga sina da se radije preda nego da ode u Nema~ku.

@ao mi je {to ne mogu da do~aram po se}awu dirqive i`ivopisne star~eve molbe, onako kako su opevane u srpskimnarodnim pesmama. To je jedan od onih prizora u kojima pri-rodna ose}awa, koja je tako sna`no do`iveo i tako prostodu-{no izrazio duh jednog sasvim mladog naroda, prevazilazesve {to ma{ta obrazovanih naroda mo`e da na|e u umetno-sti. Takve stranice imaju samo Biblija i Homer.

Me|utim Kara|or|e je, dirnut pre svega o~evim tugovan-kama i molbama, naredio da se sluge i stada vrate; veranonom strogom zakonu sinovqe poslu{nosti koji je druga veraisto~nih naroda, on je pognuo glavu na o~ev glas i s tugom sespremao da se vrati na put ropstva, kako Petronijevim kosti-ma ne bi bila uskra}ena srpska zemqa, kada mu glasovi i puc-wi iz bosanskih pu{aka najavi{e pribli`avawe wihovih ne-prijateqa i neizbe`ne muke kojima }e se oni u svojoj osvetinasla|ivati. „O~e – re~e on – odlu~ite se, ostao nam je samotrenutak: ustanite, sko~ite u reku; moja ruka }e vas dr`ati,

K a r a | o r | e

RANAPOBUNA

Gotovo svi qudi koji su u~inili ili im je su|eno da u~ine

velike stvari {krti su na re~ima. Oni vi{e razgovoraju sa samim sobom nego sa drugima; hrane se sopstvenim

mislima, i samo u prisnim razgovorima crpu onu snagu uma i delawa

koja ~ini jake qude.

42 1. jun 2007.

L A M A R T I N O V I S

1806. godine; poginuli su Kulin i stari Mehmed. Ostaci wi-hove vojske pobegli su u [abac. Bosanci koji su hteli da sevrate preko Drine bili su zarobqeni.

Kara|or|e, koji je sa sobom imao samo sedam hiqada pe-{adinaca i dve hiqade kowanika, ubrzo napada Ibrahim pa-{u koji je opsedao Deligrad, srpski grad koji je branio jedandrugi vojskovo|a po imenu Petar Dobrwac. Kada mu se pri-bli`io, Ibrahim zatra`i pregovore. Sastanak je bio u Sme-derevu; usledilo je odmah primirje u Srbiji, pod uslovima ko-ji su za wu bili povoqni. Bio je to samo jedan od onih me|u~i-nova koji omogu}avaju pobuwenicima da predahnu, i neosetnonavikavaju narode na onu polovi~nu nezavisnost koja se ubrzopretvara u `equ za slobodom.

Ne{to kasnije, Kara|or|e, koji nije raspustio trupe, po-{to muftijine odluke nisu potvrdile uslove iz Smedereva,krenuo je na Beograd, prestonicu Srbije, utvr|eni grad na Du-navu, sa citadelom i jednim turskim garnizonom; osvojio ga je.Alija Gu{anac, koji je upravqao gradom, dobio je od Kara|or-|a dopu{tewe da ode u Vidin, spu{taju}i se niz Dunav. Sulej-man-pa{a je ostao u citadeli; ali, po~etkom 1807. godine, ka-da je sa dve stotine preostalih jawi~ara po{ao da se pridru-`i Turcima, ubila ga je zajedno sa wima sama pratwa koju muje Kara|or|e dodelio da ga {titi prilikom povla~ewa. Kara-|or|e nije optu`en za to varvarstvo. Ono je bilo posledicaosvete Srba jawi~arima, pod ~ijom su surovom vladavinomnavikli na takva pogubqewa.

Ovi uspesi u borbi za nezavisnost doneli su Srbiji na-hijsko ustrojstvo. Vojskovo|e, koje su nazivali vojvodama, svudasu zamenili civilnu vlast. Te vojvode podr`avala je kowica

B

P r v i s r p s k i u s t a n a k

RA\AWENOVE

SRBIJEJedinstvo je `ivotni uslov

naoru`anog naroda u prisustvu wegovih neprijateqa; nezavisnost

iziskuje despota da bi seuspostavila; gra|anskoj slobodi

potrebna su upravna tela. Da su Srbi tada bili mudriji,

uzdigli bi Kara|or|a iznad svihwegovih suparnika i dali bi

svu vlast jednom ~oveku.

ilo je to oko 1804, posle dugotrajnih nemira, koje je iza-zvao Pazvanoglu, pa{a vidinski, a koji su se zavr{ili pre-vla{}u jawi~ara. Ve} oko 1804. Srbi su se pobunili pro-tiv svojih ugweta~a: u onom sredi{wem delu Srbije koji se

zove [umadija, nepreglednom predelu obraslom {umama, udru-`ila su se tri poglavara. Prvi je bio Kara|or|e, drugi JankoKati}, a tre}i Vasa ^arapi}. Kara|or|e je bio hajduk. Hajduci subili za Srbe ono {to su klefte bile u Gr~koj, soj nezavisnih ipustolovnih qudi, koji su `iveli na nepristupa~nim planinamai silazili na najmawi nagove{taj rata da bi se ume{ali u bor-bu i da bi ubijali i pqa~kali. Cela zemqa se pobunila po ugle-du na [umadiju; svaki srez izabrao je sebi za poglavara najhra-brijeg i najpo{tovanijeg me|u vojvodama; oni su odr`ali ratnisavet i dodelili Kara|or|u titulu vo`da. Ta titula mu je davalamalo ovla{}ewa; ali, u vreme nemira, hrabrom ~oveku o{tro-umnost vrlo brzo pribavi istinsku vlast. Opasnost se nikada necewka sa hrabro{}u. Poslu{nost je prirodni poriv narodapred hrabro{}u i sposobno{}u.

U januaru 1806. u Srbiju je u isto vreme prodrlo vi{evojnih formacija. Bosanski pa{a Be}ir i skadarski pa{aIbrahim dobili su od Porte nare|ewe da ulo`e sve svoje sna-ge. Be}ir je poslao dva odreda od oko ~etrdeset hiqada qudi.Ibrahim je napredovao prema Ni{u na ~elu ogromne vojske.Kara|or|e, sa svojim trupama, broj~ano mnogo slabijim, aliponesenim neuni{tivim rodoqubqem, punim poverewa u svojevo|e i za{ti}enim {umama koje su skrivale wihove pokrete,odbio je sve Be}irove i Ibrahimove napade. Po{to je poti-snuo Haxi-bega, kod Be{ke, krenuo je na glavnu vojsku, koja sepovla~ila ka [apcu, sustigao je i sasvim porazio 8. avgusta

P I S I O S R B I M A

sastavqena od mladih qudi iz najboga-tijih porodica, koji nisu primali pla-tu, ali su `iveli o tro{ku vojvoda i sawima delili plen. Neke vojvode imalesu oko sebe i do pedeset mladih vitezo-va. Najistaknutije stare{ine tada subili Jakov Nenadovi}, Milenko, Dobr-wac, Resava i, iznad svih, Kara|or|e.

Sovjet, sastavqen od dvanaest~lanova izabranih u svakoj od dvana-est nahija, trebalo je da predstavqaop{te interese tog vojnog saveza i daslu`i kao protivte`a uzurpiranoj vla-sti. Sovjet se pokazao dostojnim svojihfunkcija. Sredio je finansije, utvrdiodanak, odvojio desetak za izdr`avawevojnika, i starao se o obrazovawu na-roda revnosno i mudro, {to je ve} ta-da ukazivalo na duboku prosvetiteq-sku te`wu. Uobi~ajeno obrazovawe pomanastirima i kod popova zamenile sunarodne {kole po svim nahijskim me-stima. Na nesre}u, sovjetnici, umestoda predstavqaju sve, predstavqali susamo vojvode, pa su stoga samo oni mo-gli na wih da uti~u.

Nadle`nosti Sovjeta su izmewene. Totelo, umesto da ujedini sve svoje nadle-`nosti, podeqeno je na dva ve}a, od kojihje jedno, sastavqeno od najmawe uticajnih~lanova, postalo neka vrsta sudskog magi-strata, a drugo je imalo administrativnefunkcije i postalo je neka vrsta Kara|or-|evog ministarstva.

Ne mo`emo a da se ne divimo poli-ti~kom instinktu tog velikog ~oveka, kojije bio isto toliko ve{t koliko je wegovratni~ki pogled bio pouzdan i obuhvatan.Privla~e}i i zadr`avaju}i tako kraj se-be, unosnim i po~asnim funkcijama, svojeprijateqe, pa ~ak i svoje neprijateqe, onih je odvajao od narodnih masa koje su bi-le suvi{e naviknute da im slu`e i ru{ioje wihovu buntovnu oligarhiju.

Jedan zakon propisao je da }e bitiproteran svaki Srbin koji se odupre ta-kvom ustrojstvu vlasti. Dobrwac i Milen-ko osetili su na svojoj ko`i wegove posle-dice i izbegli su u Rusiju. Nenadovi} sepriklonio Kara|or|evoj strani, udav{ik}erku za jednog od najmo}nijih diktatoro-vih pristalica, Mladena.

43

Vekovi u ratovima za slobodu

44

L A M A R T I N O V I S

Jedno drugo upravno telo, sastavqeno od vojvoda i gospo-dara, bavilo se najva`nijim stvarima, a vlast oko koje su senadmetali bila je podeqena izme|u toga tela i Kara|or|a.Svake godine, oko Bo`i}a, vojvode koje su ga sa~iwavale sa-stajale su se u Beogradu, i tu raspravqale pred o~ima vo`da,okr`ene spletkama, o miru, ratu, obliku vladavine, visini po-reza. Oni su podnosili izve{taje i donosili uredbe koje su seticale administracije i sudstva. Postojawe i te`we tog ari-stokratskog tela bili su prepreka potpunom osloba|awu i br-`em razvoju Srbije. Jedinstvo je `ivotni uslov naoru`anog na-roda u prisustvu wegovih neprijateqa; nezavisnost iziskujedespota da bi se uspostavila; gra|anskoj slobodi potrebna suupravna tela. Da su Srbi tada bili mudriji, uzdigli bi Kara-|or|a iznad svih wegovih suparnika i dali bi svu vlast jednom~oveku. Gospodari su jasno ose}ali da je potreban samo jedanvo|a; ali svi su `eleli da taj vo|a bude slab, kako bi mogliwime da upravqaju. Izbor sovjetnika odavao je tu potajnu mi-sao. Nadali su se da }e im to telo poslu`iti protiv Kara|or-|a; Kara|or|e se nadao da }e mu ono slu`iti protiv gospoda-ra. Zapo~eo je podmukli rat izme|u oslobodilaca Srbije.

Najre~itiji sovjetnik, Mladen Milovanovi}, izdejstvo-vao je, svojom re~ito{}u, glavnu odluku u Sovjetu. Obogativ{ise pqa~kawem Beograda i upravqaju}i spoqnom trgovinompreko carine na Dunavu, ~ije je gazdinstvo zauzeo, on je iza-zvao nepoverewe Kara|or|a i wegovih pristalica. Sovjet je,na wihov podsticaj, ustao protiv Milovanovi}a, koji se povu-kao, pun osvetni~kih misli, u Deligrad. Otkrio je potajno Ka-ra|or|u podmuklo spletkarewe Rusije i Grka protiv wega. Ka-ra|or|e mu je poverovao, pozvao ga u Beograd, odlu~io da uda-ri na Bosance, i zapo~eo pohod 1809. godine u{av{i u Bosnu.

Ista slovenska narodna pesma koja slavi po~etak ustankapredskazuje nesre}u za dan kada bude poku{ao da pre|e Drinui napadne Bosnu. Pesnikovo predskazawe bilo je proro~anst-

Spomenik Milenku Stojkovi}u na Ivankovcu

Jakov Nenadovi} Prota Mateja Nenadovi} Petar Dobrwac

45

P I S I O S R B I M A

vo Provi|ewa. Taj pohod je predstavqao niz gre{aka, poraza islomova. Kara|or|e se, uz pomo} jednog ruskog odreda, uzaludborio sa uobi~ajenom neustra{ivo{}u. Wegovi su vojnici,obeshrabreni, poklekli. Potu~en od Turaka kod Kamenice, do-{ao je da brani Jagodinu i levu obalu Morave, ali je taj deoteritorije sa~uvao samo zahvaquju}i velikoj diverziji Rusa.

Neuspesi su uve}ali surevwivo neprijateqstvo vojvodaprema wemu. Usudili su se da udare na wegovu vlast ~im tuvlast vi{e nije branio sjaj pobede. Jakov Nenadovi} je prviuzdrmao wegovu mo}. Pojavio se u Sovjetu 1. januara 1810, na~elu {est stotina kowanika pod wegovim zapovedni{tvom, iizabran je za predsednika Sovjeta. Izvesno vreme, samo jeuticaj Rusije odr`avao Kara|or|evu uzdrmanu vlast. On je na-pao ni{kog Hur{id-pa{u koji je imao najmawe trideset hiqa-da qudi. Varvarinsko poqe bilo je pozornica krvave bitke ukojoj je tri hiqade Srba, podsticanih glasom i primerom svo-ga zapovednika, potisnulo tu masu Turaka, nateralo je da sepovu~e i ubrzo vrati u Ni{. Kara|or|e je zatim krenuo na Lo-znicu, koju je opsedalo ~etrdeset hiqada Turaka. Grad, koji sedvanaest dana odupirao ogromnoj artiqeriji, samo {to nijepao u ruke napada~ima, kada Kara|or|eva pojava i juna{tvowegovih Srba natera{e tursku vojsku da se vrati preko Dri-ne. Bio je to vrhunac Kara|or|eve slave. Zahvaquju}i wemu,granice Srbije, koja je sasvim oslobo|ena, prostirale su seod ostrva Pore~a, na Dunavu, do u{}a Timoka u tu reku.

Ali mir, koji je za oslobodioce otaxbine uvek pogubniji odrata, doneo je nove spletke i nove nesuglasice me|u poglavari-ma koje je ujediwavala zajedni~ka opasnost. Gospodari su htelida ograni~e Kara|or|evu vlast, da bi mu je kasnije sasvim odu-zeli. Na vreme je otkrio zaveru. Iskoristio je taj poku{aj, kojije odlu~no suzbijen, da kona~no privu~e skup{tinu na svoju stra-nu 1811. godine. Naneo je smrtni udarac uticaju gospodara ivojvoda, podeliv{i nahije i pove}av{i broj poglavara, koji su,odve} slabi da bi sami delali, postali instrumenti pogodni zarukovawe i, surevwivi prema nekada{woj prevlasti vojvoda,oslawali se u borbi protiv wih na autoritet vrhovnog pogla-vara i svoju sudbinu vezali za wegovu.

Sultan predlo`i Kara|or|u da ga prizna za gospodaraSrbije, uz jemstvo Rusije. Turci bi zadr`ali srpske gradove ioru`je. Komplikovani razgovori povla~ili su se bez rezul-tata do 1813, kada Kara|or|e, ne mogav{i da se sporazumesa Portom, pozva svoje sunarodnike na ustanak. „Devet godi-na – re~e im on – sa mnom ste pobe|ivali neprijateqe; bori-li ste se bez oru`ja i bez borbenog polo`aja; sada su grado-vi, zidine, reke izme|u Turaka i vas; imate sto pedeset topo-va, sedam gradova, ~etrdeset {an~eva, i {ume, neosvojivopribe`i{te va{e slobode; Rusi }e vam prite}i u pomo}: zaroklevate?”

Turci su, me|utim, pod zapovedni{tvom kapudan-pa{e vi-dinskog, pokrenuli svoje trupe. Veliki vezir, koriste}i pobe-du Francuza kod Licena, tra`io je od pa{a da jednim pote-zom zavr{e tu dugotrajnu i za Portu tako poni`avaju}u bor-bu. Osamnaest hiqada Turaka krenulo je na Veqka, koga suopkolili u Negotinu. Veqko, pogo|en topovskim |uletom, le-`ao je mrtav. Njegova razbijena vojska be`ala je kroz mo~va-re ka ostrvu Pore~u. Na jugu, Hur{id-pa{a, na ~elu ogromnevojske, gonio je Mladena i Simu, dva srpska vojna zapovedni-ka, i ulogorio se pod zidinama [apca.

Nikada Srbija nije bila u tako te{koj situaciji. Odu{e-vqewe nezavisno{}u kao da je splasnulo zbog tolikih pora-za, a mo`da i zbog trogodi{weg mira i unutra{wih razmiri-ca. Wen nacionalni zanos i slava istovremeno su i{~ezli,a i sam Kara|or|e, izgubiv{i imawe i otaxbinu, bilo da jepredvideo neizbe`nu katastrofu i hteo da se sa~uva za boqedane, bilo da je bio sit juna{tva i da je `eleo da spase svoj`ivot i svoje blago, pre{ao je na austrijsku teritoriju sasvojim sekretarom Jani}ijem i trojicom poverenika.

Tako je zauvek i{~ezao taj srpski junak, da bi umro u jed-noj austrijskoj tvr|avi, umesto da me|u svojima, i na tlu otax-bine koju je prvi probudio, prona|e smrt koja bi ga u~inilabesmrtnim! Saznav{i za wegovo bekstvo, vojska se rasturi, aSmederevo i Beograd ponovo pado{e pod tursku vlast. Srbi-ja je postala pa{aluk, a Sulejman, wen pobednik, postao jewen gospodar i pa{a.

Od kako je nestao, \or|ev `ivot jesamo tajanstvena trka po Austriji, Rusijii Srbiji. ^as ga vide, ~as ga izgube iz vi-da, pa opet prona|u. Ponovo `ivi progna-ni~kim i pustolovnim `ivotom, ali bezslave i juna{tva. Tra`i samo po~asti ibogatstva. Junaka vi{e nema.

Iz Austrije Crni \or|e prelazi uRusiju i od cara Aleksandra dobija ~in ge-nerala i orden Svete Ane. Povukao se uPetrograd, vratio u Hlo~in i zaustavio uZemunu, gde je svoje blago ostavio na si-gurnom mestu. Godine 1816. putovao je uPetrograd, gde je predstavqen caru. Na-redne godine pre{ao je Galiciju i Ugarskui krenuo u Srbiju da potra`i blago od pe-deset hiqada dukata, koje je bio zakopao ublizini Smedereva. Prepoznat od svogadoma}ina, srpskog plemi}a, potkazan je,uhap{en u Rumliji i pogubqen, po nare|e-wu Milo{a Obrenovi}a, koji je popustiopred navaqivawem Porte (juli 1817).

Milenko Stojkovi} Hajduk Veqko Petrovi}

L A M A R T I N O V I S

P o d s l a v o l u k o m ] e l e - k u l e

CENASLOBODE

Te lobawe i ta qudska lica, ogoleli i pobeleli od ki{e i sunca, oblepqeni

s malo peska i kre~a, gradili su slavoluk koji me je zaklawao; moglo ih je biti od

petnaest do dvadesethiqada; na nekima su se jo{ dr`ale vlasi, koje su lepr{ale na vetru

kao li{aj i mahovina; duvao je lak i sve`planinski povetarac i, uvla~e}i se u

bezbrojne {upqine glava, lica i lobawa,izazivao tu`no i bolno cviqewe.

46

ZZa ~etiri dana hoda, ~as preko pristupa~nih planina, ~aspreko neobi~no plodnih, ali opustelih dolina i poqa, stigohu ravnicu oko Ni{a, posledwe turske varo{i gotovo na samojgranici sa Srbijom; i{ao sam, na kowu, pola sata ispred ka-ravana; sunce je peklo; na oko miqu od grada, ugledah {iroku belukulu kako se uzdi`e usred ravnice blistaju}i kao da je od parskogmermera; ka woj me je vodila staza; pribli`ih joj se i, po{to samturskom de~aku koji me je pratio dao da mi pri~uva kowa, sedoh usenku kule da malo odspavam; tek {to sam seo, kada, podigav{i po-gled ka spomeniku u ~ijem sam hladu bio, zapazih da su wegovi zido-vi, za koje mi se u~inilo da su od mermera ili belog kamena, sa-gra|eni od qudskih lobawa, raspore|enih u jednakim slojevima.

Nije bilo nikoga da mi objasni kakav je to varvarski spome-nik; de~ak koji je dr`alo za uzde dva kowa igrao se komadi}imalobawa u raspadawu u podno`ju kule; bio sam toliko skrhan odumora, vru}ine i sna, da zaspah glave prislowene uz te zidine odpose~enih glava; kada sam se probudio, oko mene je bio karavan imno{tvo turskih kowanika, koji su do{li iz Ni{a da nas pratepri ulasku u varo{; reko{e mi da su to glave petnaest hiqada Sr-ba, koje je pa{a pogubio u posledwoj srpskoj buni. Ta ravnica bi-la je poqe smrti tih plemenitih ustanika, a spomenik wihova grob-nica; pozdravih pogledom i srcem zemne ostatke tih junaka ~ije suodrubqene glave postale me|a nezavisnosti wihove otaxbine.

Srbija, u koju smo ulazili, sada je slobodna, a iz kule Sr-ba izginulih za svoju zemqu planinski vetar je izmamqivao pe-smu slobode i slave! I Ni{ }e uskoro biti u wihovim rukama:neka ~uvaju ovaj spomenik! On }e u~iti wihovu decu koliko vredinezavisnost jednog naroda, pokazuju}i im koju su cenu wihovio~evi za wu platili.

Ni{ podse}a na Sofiju i nema ni~eg posebnog. U wemu pro-vodimo jedan dan.

Posle Ni{a ulazi se u divne gore i u okean srpskih {uma.Te netaknute {ume pru`aju se na sve strane u nedogled, ostavqa-ju}i mesta samo za krivudawe {irokog druma, koji je nedavno sa-gradio knez Milo{, nezavisni poglavar Srbije. [est dana ura-wamo u tu veli~anstvenu i vekovnu hladovinu, ne vide}i drugogprizora osim beskrajnih redova neizmernih i visokih bukovihstabala, ustalasanog li{}a koje se leluja na vetru, brdskih iplaninskih prolaza jednoliko zaodenutih stoletnim hrastovima.

Samo se tu i tamo, otprilike na svakih pet ili {est miqa,spu{taju}i se u malo prostraniju dolinu kojom krivuda reka, ve-lika sela sa brvnarama i nekoliko lepih belih i novih ku}a ko-je se pomaqaju iz {uma, sa crkvicom i parohijskim domom, pru-`aju du` jedne divne reke, usred livada i wiva sa diwama.

Stanovnici, koji sede na drvenim divanima ispred svojihradwi, bave se raznim poslovima; wihovo lice, iako blago ipredusretqivo, ima ne~eg severwa~kog, krepkog, ponositog, {toodmah ukazuje da je ovaj narod ve} slobodan, dostojan da to upotpunosti bude; svuda nas do~ekaju sa gostoqubivo{}u i po{to-vawem; pripremaju nam najvi|eniju ku}u u selu; sve{tenik dola-zi da porazgovara sa nama; po ku}ama se mo`e na}i po neki ko-mad evropskog name{taja; `ene vi{e ne nose veo preko lica; popoqima i {umama mogu se videti grupe mladi}a i devojaka, kojizajedno odlaze na rad u poqu, pevaju}i narodne napeve koji pod-se}aju na {vajcarske pastirske pesme. Te devojke nose ko{uqesa bezbroj nabora koje prekrivaju ramena i grudi i kratke vune-ne sukwe od sme|e ili crvene vune; po sve`ini, po veselosti, pobistrini lica i oka, one podse}aju na lepotice iz Berna ili naplanine u Lucernu...

1. jun 2007.

47

P I S I O S R B I M A

Ali-pa{a izlazi iz Beograda sa preostalim trupama i presre}eMilo{a; biva pora`en i povla~i se na Kipar pod za{titom prat-we koju mu je pobednik dodelio. I Adem-pa{a sramno kapitulira,zatvara se u Novi Pazar i prima poklone od Milo{a.

Bosanski pa{a silazi sa planina sa sve`om i brojnom voj-skom; on {aqe Ali-pa{u, jednog od svojih poru~nika, da se boriprotiv Milo{a u Ma~vi; Ali-pa{a biva zarobqen i poslat samnogobrojnim poklonima velikom veziru. Srbi su ve} pokazivali,svojom plemenito{}u, da su dostojni one civilizacije u ~ije su seime borili, a Milo{ je unapred postupao sa neprijateqima kaosa budu}im prijateqima; ose}ao je da potpuna nezavisnost wegovezemqe jo{ nije mogu}na i sklapao je sporazume, umesto da je sramo-ti pokoqima.

Na granici koju je predstavqala Morava, Mara{li Ali-pa-{a je sa svoje strane napredovao; na sre}u, taj vojni zapovednik senije slagao sa Hur{id-pa{om, biv{im velikim vezirom i bosan-skim pa{om. Oni se nisu dogovarali i svaki od wih je potajno pri-`eqkivao poraz onog drugog, kako bi samo wemu pripala ~ast po-bede; obojica su hteli da pregovaraju i poku{avali su spletkamasebi da pribave ~ast zavr{etka rata. Milo{, obave{ten o timspletkama, umeo je da ih iskoristi; usudio se da li~no ode kod ve-likog vezira, usred turskog logora; susreo se sa Hur{idom; nisumogli da se sporazumeju: Milo{ je hteo da Srbija zadr`i oru`je;pa{a je prihvatao sve uslove, osim tog, koji je ~inio sve druge ne-izvesnim. Milo{, qut, ustaje da bi uzjahao kowa; Hur{id nare|ujeda ga uhapse, jawi~ari se bacaju na wega; ali Ali-pa{a, onaj po-ru~nik koga je Milo{ pobedio i poslao sa poklonima veziru, hra-bro staje izme|u spahija i Milo{a; obja{wava Hur{idu da je Mi-lo{ do{ao u logor na wegovu re~, da se on zakleo da }e ga izvesti`ivot i zdravog, da }e radije umreti nego dozvoliti da neko nasr-ne na slobodu ~oveka kome duguje `ivot. Ali-pa{ina odlu~nostostavqa sna`an utisak na vezira i wegove vojnike; on odvodi Mi-lo{a iz logora. „Milo{e – re~e mu odlaze}i – od sada se nemojteuzdati ni u koga, ~ak ni u sebe samog! Bili smo prijateqi, sada serastajemo, i to zauvek.” Milo{ se udaqi.

Savetnici su se razbe`ali; samo je jedan ~ovek, skoro de~ak,vojvoda Milo{ Obrenovi}, ostao veran beznade`noj borbiza nezavisnost. On podbuni ju`ne nahije i htede da zauzmeU`ice; ali, napu{ten od svojih trupa, bi primoran da prihva-

ti predloge Turaka. Sulejman, kome je predstavqen, primi ga dosto-janstveno. Razoru`ani Srbi morali su sopstvenim rukama da po-dignu utvr|ewa sa kojih }e se nadzirati zemqa.

Razvla{}ene spahije tiranski su se osvetile, ~ine}i jo{ ve}izulum, za devetogodi{we progonstvo u koje ih je srpsko juna{tvooteralo. Me|utim, nacionalni duh kalio se u tom te{kom i sram-nom ropstvu. Tiwala je vatra pobune. Milo{, koji je pa`qivo vre-bao povoqan trenutak, i koji nije verovao da je on do{ao, sam jeodlu~no suzbijao preurawene poku{aje svojih prijateqa. Varvar-ska nevera Sulejman-pa{inog }aje na kraju je odnela prevagu nadoprezno{}u. Milo{ je izdejstvovao amnestiju za jagodinske ustani-ke; umesto da odr`e re~, Turci su pozvali vo|e ustanka u Beograd,streqali wih sto peseset a odveli trideset {est. Milo{, koji je isam bio u Beogradu, sa bolom je gledao stradawe svojih sunarodni-ka. Wihova krv se uzburkala u wemu i zavapila u wegovom srcu.Turci primete wegov bes, upla{e se wegove osvete, i zarobe ga;ali on odmah pobegne, presko~i zidine, na|e uto~i{te na Rudniku,tu prikupi svoje pristalice, i pobuna se ra{iri kao ogaw po svim{umama Srbije.

U nedequ, na Cveti 1815, Milo{, koji je pobegao iz Beogra-da, ulazi u crkvu u Takovu, gde se sakupio ogroman narod. Sve~anopozdravqa taj narod sa onom prirodnom re~ito{}u koju posedujuSloveni i sa onim svemo}nim ose}awem o~ajawa koje unapred deleoni {to ga slu{aju.

Po~ela su neprijateqstva; Milo{, na ~elu nekoliko mladihvitezova iz wegove nahije i hiqadu gor{taka, provaquje kod spahi-ja i uzima im dva topa. Na vest o tom uspehu, izbeglice se vra}aju,begunci izlaze iz {uma, hajduci silaze sa planina; napadaju pa{i-nog }aju koji se, na ~elu deset hiqada Turaka, neoprezno ulogorio udolini Morave. ]aja gine u borbi; wegova smrt unosi strah u lo-gor, Turci be`e ka Sjenici. Tamo zapo~iwe nova bitka; Milo{ od-nosi pobedu; plen, `ene, }ajina artiqerija padaju u ruke Srbima.

K n e z M i l o { O b r e n o v i }

BORBA ZANEZAVISNOST

Srbi su ve} pokazivali, svojom plemenito{}u,

da su dostojni one civilizacije u ~ije su se ime borili,

a Milo{ je unapred postupao sa neprijateqima kao sa

budu}im prijateqima; ose}ao je da potpuna nezavisnost

wegove zemqe jo{ nije mogu}na i sklapao je sporazume,

umesto da je sramoti pokoqima.

48

L A M A R T I N O V I S

Zapo~eti pregovori sa Mara{liAli-pa{om bili su uspe{niji; oko oru`-ja su se slo`ili; srpski poslanici oti-{li su u Carigrad, i vratili se poslemesec dana nose}i ferman mira, u komeje pisalo: „Kao {to je Bog poverio svojepodanike sultanu, tako ih i sultan pove-rava pa{i.” Pa{a se vratio u Beograd,a srpski poglavari do{li su na poklo-wewe Milo{evim posredovawem. Gra-dovi su ostali u rukama Turaka; Srbi suse sami nametali; administracija je po-deqena izme|u dveju strana: dr`avni sa-vet odlazilo je u Beograd kod pa{e; Ali-pa{a, koga su Srbi voleli, zamenio je uBeogradu Sulejman-pa{u, wihovog ne-prijateqa, koga je opozvao veliki vezir.Takvo stawe stvari nije moglo trajati;sukobi su bili neizbe`ni. Milo{, kojije jo{ uvek bio narodni vo|a, ostao je uBeogradu kod Ali-pa{e, kao budni stra-`ar, uvek spreman da svome narodu daznak za otpor ili napad.

Ali-pa{a je poku{ao ve{tinom dapostigne razoru`avawe koje nije mogaoda postigne silom: obratio se Milo{u,prekliwu}i ga da narodu oduzme oru`je.Ovaj mu odgovori da su on i wegovi pri-jateqi spremni da polo`e oru`je, alida mu je nemogu}e da ga oduzme od seqa-ka. Pa{a, qut, nahu{ka na wega predsednika srpske kancelarije,Molera, i mitropolita Nik~evi}a; ali Milo{eva garda uhvatiova dva zaverenika usred wihovog dogovora, i natera pa{u, kaonosioca izvr{ne vlasti, da ih osudi na smrt; Milo{ iza|e izBeograda i, da bi izbegao svakojake zamke koje su mu Turci i we-govi suparnici me|u Srbima postavqali, zatvori se u utvr|enoselo Top~ider, na pola miqe od Beograda.

Godine 1821. do{lo je do novogudara na Milo{ev `ivot i vlast. Dvoji-ca vojvoda koji su wime rukovodili po-gubqeni su. Sumwalo se da je pa{a biopodstreka~, pa su se neprijateqstva iz-me|u dva naroda poja~ala. Me|utim, po-bune u Albaniji i borba za nezavisnostGr~ke zaokupqale su i iscrpqivale Tur-ke. Okolnosti su bile povoqne za kon-centraciju narodne vlasti u Srbiji. Na-rodi sti~u slobodu samo kada se otelo-tvore u nekom vojnom stare{ini; inte-res i zahvalnost navode ih po prirodistvari da predaju vlast onome ko je umeoda je stekne i brani.

Monarhija je nagon nacija koje sera|aju: to je starateq koga one dodequjusvojoj jo{ ugro`enoj nezavisnosti. Taj na-gon bio je ja~i u Srbiji, gde su republikanski oblici bili nepozna-ti. Milo{ ga je imao i koristio. Pro{irio je svoju vlast i uglav-nom vratio Kara|or|ev ustav. Izme|u sebe i naroda postavio jearistokratiju knezova, zadu`enih za dr`avnu administraciju. Sva-ki knez ima svoga kmeta ili svoju nahiju, a ve}ina nahija ima svogobor-kneza. Milo{ ih imenuje, odre|uje po svojoj voqi wihovu te-ritoriju i wihove nadle`nosti. Da bi se izbegle malverzacije odstrane tih knezova, oni primaju platu iz javnog buxeta.

Prvostepeni sudovi postavqeni supo gradovima i selima. Vi{i sud zase-da u Kragujevcu. Imenuje ih Milo{.Obi~aj je zakon sve dok se ne napi{ekodeks koji je u pripremi. Pravo da iz-rekne smrtnu kaznu pripada vrhovnompoglavaru. Mali porez koji Srbija pla-}a Porti, ostatak otkupa koji je sadasamo uspomena na nekada{wu zavi-snost, prolazi kroz ruke vrhovnog po-glavara, koji ga predaje pa{i. Pa{a,bleda senka vlasti koja vi{e ne posto-ji, samo je mrtva stra`a Porte radinadgledawa Dunava i izdavawa nare-|ewa Turcima koji su ostali po grado-vima. U slu~aju da Turska zarati protivAustrije, Srbi moraju da snabdevajukontingent od ~etdeset hiqada qudi.Sve{tenstvo, ~iji se uticaj mogao me-riti sa Milo{evim, izgubilo je prven-stvo sa gubitkom sudske vlasti, koja jepripala civilnim sudovima. Popovi ikalu|eri podle`u, kao i narod, tele-snim kaznama; pla}aju zajedni~ke takse.Imovinu episkopa zamenila je fiksnadr`avna plata. Tako je sva vlast sabra-na u rukama vrhovnog poglavara.

Civilizacija Srba li~i na redov-nu disciplinu u nekom velikom logoru,u kome je jedna jedina voqa du{a mno-

{tva qudi, ma kakve bile wihove funkcije i wihovi ~inovi. Uprisustvu Turaka, takav stav je neophodan. Narod je uvek spremani naoru`an. Poglavar mora da bude savr{eni vojnik. To stawepolovi~ne nezavisnosti Srbije Turci jo{ uvek osporavaju. Aker-manska konvencija ni{ta nije re{ila 1827. U Kragujevcu je odr-`ana skup{tina: na woj je obznawena Akermanska konvencija.Milo{ je ustao i rekao: „Znam da ima qudi nezadovoqnih {to supo mojoj zapovesti ka`weni neki izaziva~i nereda. Optu`ili su

Milo{ je ro|en 1780; wegova majka, Vi-{wa, dva puta se udavala. Wen prvi mu` zvaose Obren. Sa wim je imala sina po imenuMilan. Wen drugi mu` zvao se Te~o. Sa wimje imala vi{e dece. Jedno od te dece bio jeMilo{. Po{to wegovi roditeqi nisu imalinikakvu imovinu, on je morao u po~etku da te-ra stada volova koje su bogati trgovci iz kra-ja slali na pijace u Dalmaciji. Zatim je stu-pio u slu`bu kod Milana, svoga brata po maj-ci, koji je trgovao stokom.

Dva brata su se volela tako ne`no da jei Milo{ uzeo prezime Milanovog oca,Obrenovi}. Dva brata su uspe{no vodila tr-govinu. Bogati i uticajni jo{ u vreme prvogustanka, oni su u wemu u~estvovali, svakiprema svojim prirodnim sklonostima. Mi-lan, miran i blag, ostao je kod ku}e i brinuose o oblasnoj administraciji; Milo{, nemi-ran i neustra{iv, borio se pod Kara|or|em.

Kada je Kara|or|e promenio ustav, Mi-lan, koji se u Sovjetu izjasnio protiv wega,pogubqen je po wegovoj zapovesti. Za dana-{wu slavu i bogatstvo Milo{ donekle dugujei bratovqevoj smrti. Osveta ga je bacila uredove nezadovoqnika. Nije po{ao za vo|a-ma koji su pobegli 1813. Pogledi su tada poprirodi stvari uprti ka jedinom koji je ostaou zemqi.

Deset hiqada Turaka jo{ uvek dr`i gra-dove. Knez bi ih odatle lako isterao; na we-gov glas digla bi se cela zemqa. Ali, po{toprisustvo Turaka u tim gradovima i wihovanominalna vlast vi{e nemaju nikakvih neu-godnih posledica po Srbiju, nego naprotivmogu da je za{tite od unutra{wih nemira ispoqa{wih intriga, do kojih bi neminovnodo{lo kada bi ona bila sasvim odvojena odotomanskog carstva, knez, ve{tom politikom,radije odr`ava takvo stawe stvari nego davodi nov i preurawen rat. Narod mu je zahva-lan zbog tog mira, koji mu omogu}ava sve vi-dove unutra{weg prosve}ivawa. On ne stra-huje za svoju stvarnu nezavisnost.

Takovski ustanak

49

P I S I O S R B I M A

me da sam suvi{e strog i vlastoqubiv, aja nemam drugog ciqa osim da odr`immir i poslu{nost, kao {to zahtevaju presvega dva carska dvora. Pripisuju mi seu zlo~in i porezi koje narod pla}a, a nevodi se ra~una o tome koliko ko{ta slo-boda koju smo stekli i koliko je ropstvoskupqe! Slab ~ovek bi popustio u ovojte{koj situaciji. Samo ako se radi va-{eg spasewa naoru`am nepogre{ivompravdom, mogu da izvr{im du`nosti kojesam preuzeo prema narodu, carevima,svojoj savesti i samome Bogu.”

Posle ove besede, skup{tina sasta-vi dopis koji je predat Milo{u i poslatPorti, a kojim su se Srbi, preko organasvojih poglavara, zakleli na ve~nu po-slu{nost Wegovom Viso~anstvu knezuMilo{u Obrenovi}u i wegovim potom-cima. Srbija se odu`ila Milo{u: on sesada odu`uje Srbiji. Daruje svojoj otax-bini zakone jednostavne kao i weni obi-~aji, ali zakone pro`ete evropskim pro-svetiteqstvom. On {aqe, kao nekada za-konodavci mladih naroda, mlade Srbeda putuju po velikim evropskim presto-nicama i da prikupqaju obave{tewa ozakonodavstvu i administraciji, da bi ihprilagodili Srbiji. Nekoliki stranciborave na wegovom dvoru i slu`e mu kaoposrednici sa jezicima i umetnostimasusednih naroda. Stanovni{tvo, umire-no i vra}eno zemqoradwi i trgovini,shvata cenu slobode koju je steklo, i ra-ste po broju, aktivnostima, javnim vrlinama. Religija, jedina kul-tura naroda koji je u svojim {umama nemaju, izgubila je svoj prete-rani, ali ne i svoj blagotvorni uticaj; obrazovawe naroda glavnije ciq vlasti. Narod prihvata, sa fanati~nim porivom, to Milo-

{evo nastojawe da ga u~ini dostojnimjednog naprednijeg oblika vlasti: re-klo bi se da shvata da samo prosve}eninarodi mogu da postanu slobodni na-rodi i da `eli da {to pre ostvari tajciq. Lokalne vlasti, ba~ene u nahijekao klica slobode, pripremaju ga za to.

Daqa sudbina otomanskog carstva od-lu~i}e o budu}nosti te porodice i toganaroda; ali izgleda da mu je priroda na-menila da uzme sna`nog u~e{}a u veli-kim doga|ajima koji se pripremaju, uevropskoj kao i u azijskoj Turskoj. Narod-ne pesme, koje se po kne`evom nalogu raz-nose po narodu, nagove{tavaju mu, u bli-skoj budu}nosti, slavu i snagu Srbije iwenog juna~kog kraqa Stefana Du{ana.Smeli podvizi hajduka prenose se od us-ta do usta, a Srbi sawaju o ustanku slo-venske nacije, ~iji su zametak, jezik, obi-~aje i prvobitne vrline sa~uvali u {u-madijskim gorama.

Putnik kao ja ne mo`e a da ne po-zdravi taj san sa `eqom i nadom; nemo`e da napusti bez tuge i bez blago-slova te neizmerne pra{ume, te plani-ne, te reke, koje kao da izlaze iz rukuTvor~evih i me{aju rasko{nu mladostzemqe sa mlado{}u jednog naroda, ka-da ugleda kako se te nove srpske ku}epomaqaju iz {uma, uzdi`u na obali re-ka, prostiru u dugim, `utim linijama udnu dolina; kada iz daqine za~uje lupustrugara i vodenica, bruj zvona nedav-

no osve}enih krvqu braniteqa otaxbine, i mirni ili ratobornipoj mladi}a i devojaka koji se vra}aju s poqskih radova; kada vi-di te duge povorke dece koja izlaze iz {kola ili crkava drvewa-ra, ~iji krovovi jo{ nisu dovr{eni, izraz slobode, radosti, nadena svim usnama, mladost i polet na svim licima; kada pomisli naogromne fizi~ke prednosti koje ta zemqa pru`a svojim ̀ iteqima;na blago sunce koje je obasjava, na te planine koje je zaklawaju i{tite kao prirodne tvr|ave; na divnu reku Dunav koja se izvija dabi je opasala, da bi odnela wene proizvode na sever i na istok;najzad, na ono Jadransko more koje }e joj uskoro dati luke i bro-dovqe i tako je pribli`iti Italiji; kada se putnik uz to seti daje, prolaze}i kroz taj narod, nailazio samo na znake blagonaklo-nosti i prijateqske pozdrave, da mu ni u jednoj kolibi nisu zatra-`ili naknadu za svoje gostonapstvo; da je svuda do~ekivan kaobrat, pitan za savet kao mudrac, ispitivan kao prorok, i da }ewegove re~i, koje su popovi i knezovi slu{ali sa po`udnim qubo-pitstvom, ostati kao klica civilizacije, u selima kroz koja je pro-{ao, on ne mo`e da se uzdr`i i da ne pogleda posledwi put s qu-bavqu po{umqene litice i razru{ene xamije sa probu{enim ku-betima, od kojih ga odvaja {iroki Dunav, i da ne pomisli gube}iih iz vida: „Voleo bih da se borim sa ovim narodom koji se ra|aza plodonosnu slobodu!” i da u sebi ne ponavqa strofe iz jedneod narodnih pesama koje mu je tuma~ preveo: Kada sunce srpskozasija u o~ima Dunava, reka kao da vaqa o{trice jatagana i bli-stave pu{ke crnogorske; to je ~eli~na reka koja brani Srbiju.

Kada se albanski vetar spusti niz planine i utone u {uma-dijske gore, iz wih dopiru jauci, kao iz razbijene turske vojskena Moravi. Ugodan je taj {um za uho oslobo|enih Srba! @ivomili mrtvom, ugodan je odmor, posle boja, u podno`ju toga hrastakoji poput nas o svojoj slobodi peva!

Civilizacija Srba li~i na redovnu di-sciplinu u nekom velikom logoru, u kome jejedna jedina voqa du{a mno{tva qudi, ma ka-kve bile wihove funkcije i wihovi ~inovi. Uprisustvu Turaka, takav stav je neophodan.Narod je uvek spreman i naoru`an. Poglavarmora da bude savr{eni vojnik. To stawe po-lovi~ne nezavisnosti Srbije Turci jo{ uvekosporavaju.

Akermanska konvencija ni{ta nije re-{ila 1827. U Kragujevcu je odr`ana skup{ti-na: na woj je obznawena Akermanska konven-cija. Milo{ je ustao i rekao: „Znam da imaqudi nezadovoqnih {to su po mojoj zapovestika`weni neki izaziva~i nereda. Optu`ili sume da sam suvi{e strog i vlastoqubiv, a janemam drugog ciqa osim da odr`im mir i po-slu{nost, kao {to zahtevaju pre svega dvacarska dvora. Pripisuju mi se u zlo~in i po-rezi koje narod pla}a, a ne vodi se ra~una otome koliko ko{ta sloboda koju smo stekli ikoliko je ropstvo skupqe! Slab ~ovek bi po-pustio u ovoj te{koj situaciji. Samo ako seradi va{eg spasewa naoru`am nepogre{i-vom pravdom, mogu da izvr{im du`nosti kojesam preuzeo prema narodu, carevima, svojojsavesti i samome Bogu.”

Posle ove besede, skup{tina sastavidopis koji je predat Milo{u i poslat Porti,a kojim su se Srbi, preko organa svojih po-glavara, zakleli na ve~nu poslu{nost Wego-vom Viso~anstvu knezu Milo{u Obrenovi}ui wegovim potomcima.

1. jun 2007.

Po dolasku u Beograd, dok se odmaramo u jednoj maloj kr~mi, pr-voj na koju smo nai{li u Turskoj, knez Milo{ mi {aqe nekolikodoglavnika da me pozovu da provedem nekoliko dana u utvr|ewuu kome obitava, na miqu od Beograda; opirem se wihovom nava-qivawu i poru~ujem ~amce za prelaz preko Dunava. U ~etiri sa-ta spu{tamo se ka reci. Ba{ kad smo hteli da se ukrcamo, ugle-dam grupu kowanika, odevenih gotovo evropski, kako hitaju pre-ma pla`i: to je brat kneza Milo{a, srpskog poglavaraa, kojidolazi u ime svoga brata da mi ponovi wegov poziv da ostanemnekoliko dana kod wega. Veoma `alim {to ne mogu da prihvatimgostonapstvo koje mi je tako qubazno ponu|eno; ali moj saputnik,gospodin de Kapmas, ve} je nekoliko dana te{ko bolestan; jedvaga dr`e na kowu; treba mu {to pre omogu}iti odmor i sve ono{to mo`e da pru`i jedan evropski grad i lekarska pomo} u la-zaretu. Pola sata razgovaram sa knezom, koji mi izgleda kao ~o-vek koliko qubazan i dobar toliko i obrazovan; pozdravqam uwemu i wegovom plemenitom narodu blisku nadu u nezavisnu ci-vilizaciju i najzad ulazim u ~amac koji nas prevozi u Zemun.

Prelaz traje jedan sat; reka, {iroka i duboka, ima talasekao more; zatim idemo du` livada i vo}waka koji okru`uju Zemun.

Tre}eg septembra uve~e, ulazimo u lazaret, gde }emo ostatideset dana. Svako od nas ima svoju }eliju i malo dvori{te zasa-|eno drve}em. Otpu{tam svoje Tatare, svoje nosa~e, svoje prevo-

dioce, koji se vra}aju uCarigrad: svi nam tu-`no qube ruke, a ni jasâm ne mogu bez tuge izahvalnosti da se ra-stanem sa tim jednostav-nim i ~estitim qudima,sa tim vernim i pleme-nitim slu`benicima ko-ji su me vodili, slu`ili,~uvali, negovali, kao{to bi bra}a ~inila zabrata, i koji su mi doka-zali, u mnogim neda}a-ma tokom osamnaesto-mese~nog putovawa potu|oj zemqi, da sve re-ligije imaju svoj bo`an-ski moral, sve civili-zacije svoju vrlinu, asvi qudi ose}awe zapravdu, dobrotu i lepo-tu, koje je razli~itimslovima u wihovo srceutisnula bo`ija ruka.

J

P r e d B e o g r a d o m

TRAGOVI RAZARAWA

Beograd, toliko puta razaran bombama, le`i na uzvi{enoj obali Dunava. Krovovi wegovih xamija su izbu{eni, bedemi provaqeni; napu{tena predgra|a prekrivena ~atrqama i gomilama razvalina;varo{, kao i sve turske varo{i, spu{ta seuskim i krivudavim ulicama ka reci.

utros smo iza{li iz stoletnih srpskih {uma koje se spu{ta-ju do obala Dunava. Mesto sa koga po~iwe da se opa`a ovakraqica me|u rekama jedan je }uvik obrastao veli~anstve-nim hrastovima; kada ga pre|e, ~ovek otkriva u wegovom pod-

no`ju ne{to poput prostranog jezera plave i prozirne vode, opko-qenog {umarcima i trskama, i na~i~kanog zelenim ostrvima; kadase pri|e bli`e, vidi se reka koja te~e s leve i desne strane, prvoprolaze}i du` visokih po{umqenih srpskih obala, a zatim i{~e-zavaju}i, sa desne strane, u ugarskim ravnicama. Posledwe {um-ske padine koje klize du` reke me|u najlep{im su predelima nasvetu. Spavali smo na obali Dunava, u jednom malom srpskom selu.

Sutradan ponovo napu{tamo reku tokom ~etvro~asovnoghoda. Taj kraj, kao i sve grani~ne oblasti, postaje su{an, neo-bra|en i pust; oko podneva prelazimo neplodne pladine sa ko-jih se otkriva Beograd, koji je pod na{im nogama. Beograd, to-liko puta razaran bombama, le`i na uzvi{enoj obali Dunava.Krovovi wegovih xamija su izbu{eni, bedemi provaqeni; napu-{tena predgra|a prekrivena ~atrqama i gomilama razvalina;varo{, kao i sve turske varo{i, spu{ta se uskim i krivudavimulicama ka reci.

Zemun, prvi ugarski grad, blista na drugoj obali Dunava upunom sjaju evropskog grada; spram minareta uzdi`u se zvonici.

50

L A M A R T I N O V I S P I S I O S R B I M A

2. septembar 1833.

041 Odbrana 35041 Odbrana 36041 Odbrana 37041 Odbrana 38041 Odbrana 39041 Odbrana 40041 Odbrana 41041 Odbrana 42041 Odbrana 43041 Odbrana 44041 Odbrana 45041 Odbrana 46041 Odbrana 47041 Odbrana 48041 Odbrana 49041 Odbrana 50