u fokusu buxet - ministry of defence odbrana.pdf · 2019-09-05 · vojnici sa dve zakletve, kako...

Go

di

na

V

Br

oj 8

1

1. f

eb

ru

ar

2

00

9.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

aww

w.od

bran

a.mod

.gov.rs

Podr{ka

odlu~ivawu

Podr{ka

odlu~ivawu

Strategijsko planirawe odbraneStrategijsko planirawe odbrane

Vojni

buxet

Vojni

buxet

T e m aT e m a

I n t e r v j uI n t e r v j u

U fokusuU fokusu

General-potpukovnik

mr Milan Zari},

direktor Instituta

za strategijska

istra`ivawa

General-potpukovnik

mr Milan Zari},

direktor Instituta

za strategijska

istra`ivawa

Preporu~uje

MONOGRAFIJU

63. PADOBRANSKE

BRIGADE

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene

63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:

sadràju, ilustracijama i privla~nom izgledu.

Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te

elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve

ose}awa odanosti otad`bini i uniformi koju

ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim

znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je

stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu

svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima moète ~itati, wih moète videti na

brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu

vi{egodi{weg novinara lista „Vojska“, potom

oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22h25 cm,

tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim

papirom.

NARUXBENICA

NC „ODBRANA“, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3241-009, telefaks 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Ovim naru~ujem _____ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi

„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE“ sa popustom 50 % - po sajamskoj ceni

od 756,00 dinara.

Kwige se pla}aju unapred. Uz iznos za kwige obavezna je doplata od

130,00 dinara za po{tarinu.

Naruxbenicu i dokaz o uplati poslati na navedenu adresu NC „Odbrana“.

Kupac_____________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)

Ulica i broj _______________________________________________________

Telefon _________________

Mesto i broj po{te

_________________________________________________________________

Datum

_________________________ _______________________________

Potpis naru~ioca

NOVINSKI CENTAR

Beograd , Bra}e Ju govi}a 19

4

Ministar [utanovac u Velikoj Britaniji

NASTAVAK VELIKE TRADICIJE 6

Ministar [utanovac u poseti Iraku

POVE]AWE IZVOZA 7

Obeleèna 130. godi{wica vojne {tampe

i 24. januar – Dan Novinskog centra „Odbrana“

NASLE\E KOJE OBAVEZUJE 8

I N T E R V J U

General-potpukovnik mr Milan Zari},

direktor Instituta za strategijska istraìvawa

PODR[KA ODLUÎVAWU 18

T E M A

Strategijsko planirawe odbrane

ODGOVORI ZA BUDU]NOST 24

O D B R A N A

Nova normativna akta o kadrovskim pitawima

PUTOKAZI ZA VOJNU SLU@BU 30

Uz Dan Vojnogeografskog instituta – 5. februar

TRADICIJA KVALITETA 32

Informacioni sistem PLIRP

ALAT SAVREMENOG PLANIRAWA 36

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, poru~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici

Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

1. februar 2009.

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

24

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Ilustrovao O

gw

en TO

PA

LO

VI

]

Specijalni prilog IZLO@BA „130 GO

D R U [ T V O

Energetska bezbednost

VARQIVO SUNCE 48

Razgovor sa prof. dr Zoranom Kilibardom

sa Fakulteta bezbednosti

VELIKA NAGODBA 49

Dan se}awa na genocid i holokaust

SENKE KAMENIH CVETOVA 52

S V E T

Vojna {tampa u Evropi

ZAJEDNI^KE VREDNOSTI 56

Dr Endrju A. Mikta profesor Evropskog centra

za studije bezbednosti Xorx K. Mar{al

GLOBALNO NADIGRAVAWE 60

K U L T U R A

Razgovor sa dr Miroslavom Peri{i}em,

direktorom Arhiva Srbije

TO NISU PAPIRI,

TO SU @IVOTI QUDI 64

Spomen-soba ^etvrte brigade

KUTAK NEZABORAVA 72

56

re~ urednika

5

48

Strategija

Upra vo za vr {e na jav na ras pra va o na cr ti ma Stra te gi je na ci -

o nal ne bez bed no sti i Stra te gi je od bra ne, ko je je na sud jav -

no sti da lo Mi ni star stvo od bra ne kao nad le ̀ ni or gan Vla -

de, po ka za la je da smo vr lo bli zu de fi ni sa wa ko na~ nog

pred lo ga tih stra te {kih do ku me na ta ko ji }e ute me qi ti si stem od -

bra ne i bez bed no sti ze mqe.

Bri gad ni ge ne ral dr Mi tar Ko va~, na ~el nik Upra ve za stra -

te gij sko pla ni ra we, u au tor skom pri lo gu za Od bra nu is ti ~e da je

vre me jav ne ras pra ve, u tra ja wu od me sec i po, bi lo sa svim do -

voq no za ar ti ku li sa we pred lo ga i iz no {e we ar gu me na ta za po je -

di ne sta vo ve i opre de qe wa.

Bi lo je, na rav no, i opre~ nih mi {qe wa, po seb no u ve zi sa pi -

ta wem bez bed no snih in te gra ci ja, sta wa i ugro ̀ e no sti na ci o nal -

ne bez bed no sti i ure |e wa si ste ma od bra ne i bez bed no sti. Ali, to

se i o~e ku je od u~e sni ka u di sku si ji. Uo sta lom, za jed ni~ ki in te res

i je ste da se do |e do {to bo qeg ko na~ nog pred lo ga.

Me |u tim, po ma lo ne pri ja tan ton jav noj ras pra vi da lo je istu -

pa we po je di nih ne vla di nih or ga ni za ci ja i po je di ni ca ko ji su isti -

ca li svo je iz ra zi te kom pe ten ci je i na vod no ras po la ga we eks pert -

skim ka pa ci te ti ma u obla sti od bra ne i bez bed no sti. To ne bi bi -

lo spor no da u po za di ni ni je bi lo ospo ra va wa spo sob nost i nad -

le ̀ nost dr ̀ av nih in sti tu ci ja ko je se pr ven stve no ba ve tim po slom

jer su, uo sta lom, i no si o ci od go vor no sti ko ja se u pod ra zu me va.

Zna ~a jan do pri nos ko na~ nom uob li ~a va wu stra te gij skih do ku -

me na ta da li su i pred stav ni ci In sti tu ta za stra te gij ska is tra ̀ i -

va wa, kao ana li ti~ ka slu ̀ ba i po dr {ka stra te gij skom od lu ~i va wu

u si ste mu od bra ne. Ge ne ral-pot pu kov nik Mi lan Za ri}, no vi na -

~el nik tog in sti tu ta, u in ter vjuu za na{ list na gla {a va da pri sta -

ja we na po li ti~ ki opor tu ni zam gde je is tra ̀ i va~ ki rad bio sa mo

for ma ko ju je is pu wa vao po ̀ e qan po li ti zo van sa dr ̀ aj, ne }e bi -

ti od li ka te in sti tu ci je. Za po ~e lo je re de fi ni sa we ulo ge i za da -

ta ka In sti tu ta, ~i ji rad }e se od vi ja ti na na ~e li ma ne za vi sno sti,

sa rad we i tran spa rent no sti.

Po no vo se vra }a mo jo{ jed nom stra te {kom pi ta wu o kom smo

u ne ko li ko na vra ta ve} pi sa li. Hlad ni ja nu ar ski da ni i ga sna kri -

za na ve li su nas na to. Snab de va we ze mqe ener gen ti ma je ne sa -

mo va ̀ no eko nom sko i po li ti~ ko ve} sve vi {e i bez bed no sno pi -

ta we, ko je se, na rav no, ne mo ̀ e re {a va ti pre ko no }i.

Raz ma tra we pro ble ma ener get ske bez bed no sti ze mqe i sa -

gle da va we do stup no sti ener ge na ta u po treb nim ko li ~i na ma i po

pri stu pa~ nim ce na ma uvek se od vi ja u dva prav ca. Pr vi je osla wa -

we na iz vo re ener gi je ko ji se mo gu ob na vqa ti, a dru gi je stva ra -

we uslo va da se ne do la zi u mal te ne bez iz la znu si tu a ci ju u ka kvoj

smo bi li po ~et kom ja nu a ra. Tu, pre sve ga, mi sli mo na stva ra we

re zer vi za kri zne si tu a ci je i pro na la ̀ e we al ter na tiv nih iz vo ra

snab de va wa, ko ji ne bi di rekt no za vi si li od sa mo vo qe po je di nih

ze ma qa pre ko ko jih ide tran zit zem nog ga sa.

Ako sa da ko na~ no ne iz vu ~e mo po u ke i ne pre du zme mo kon -

kret ne i du go ro~ ne me re ko je }e sma wi ti ener get sku za vi snost Sr -

bi je, pre ma pro ce ni stru~ wa ka, u ne koj na red noj sli~ noj si tu a ci ji

pre tr pe }e mo jo{ te ̀ e po sle di ce.

DINA VOJNE [TAMPE U SRBIJI”

p hod no”, re kao je [u ta no vac. On je do dao da je upu tio po ziv

svom bri tan skom ko le gi da u sep tem bru po se ti Sr bi ju i iz ra zio

o~e ki va we da }e pred stav ni ci voj ske te ze mqe u~e stvo va ti u, ka -

ko je re kao, „ak ti v no sti ma ko je za ciq ima ju pro mo ci ju va zdu ho -

plov stva”.

Bri tan ski mi ni star oru ̀ a nih sna ga Bob Ejn svort re kao je

da }e spo ra zum omo gu }i ti ali i ohra bri ti voj ske dve dr ̀ a ve da

„za jed no ra de, ob u ~a va ju se i u~e jed ni od dru gih”.

„Sr bi ja je na pra vi la ve li ki na pre dak i ubr za no po sta je

~lan evrop ske po ro di ce na ro da”, oce nio je Ejn svort.

Ministar [utanovac je pre potpisivawa sporazuma posetio

Vestminstersku opatiju u Londonu gde je poloìo venac na spomen

plo~u Neznanom junaku i prisustvovao molitvi za kraqicu Eliza-

betu II, predsednika Srbije Borisa Tadi}a, oru -

à ne snage i narode dve zemqe.

Pro {i re we voj ne sa rad we

Mi ni star [u ta no vac iz ja vio je agen ci ji

Be ta da je sa go vor ni ci ma za vre me bo rav ka u

Lon do nu pre neo stav da je for mi ra we Bez bed -

no snih sna ga Ko so va ne po tre ban tro {ak i da to

ne }e do pri ne ti sta bil no sti u re gi o nu.

„Sa dru ge stra ne, è le li smo da uka ̀ e mo

na to da mo ̀ e mo da bu de mo part ne ri i da ubu du -

}e Sr bi ja vi di se be kao ~la ni cu Part ner stva za

mir u pu nom ka pa ci te tu, i u tom smi slu tra ̀ i li

smo po mo} u obla sti edu ka ci je, {ko lo va wa i

tre nin ga pri pad ni ka Voj ske Sr bi je”, iz ja vio je

[u ta no vac.

Mi ni star je po no vio da for mi ra we Bez -

bed no snih sna ga Ko so va i pri zna we jed no stra no

pro gla {e ne ne za vi sno sti Ko so va op te re }u je od -

no se Sr bi je i ze ma qa ko je to po dr ̀ a va ju.

„Bez ob zi ra na to, è li mo da sa ra |u je mo

ima ju }i u vi du da è li mo da na |e mo re {e we za

pro blem Ko so va na di plo mat skom ni vou i da je

to stra te {ko opre de qe we ce le ze mqe”, re kao je

[u ta no vac. On je oce nio da je voj na sa rad wa

ko ju Sr bi ja ostva ru je sa dru gim ze mqa ma ve o ma

bit na za ukup ne di plo mat ske od no se i kao pri -

mer na veo sa rad wu sa Nor ve {kom.

„Di plo ma ti ja ima ve o ma te ̀ ak po sao ali mi tre ba da joj

po mog ne mo da is pu wa va svo je za dat ke... [ta god po li ti ka bu de

od lu ~i la, Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je }e is pu ni ti,

ali se tru di mo da ob no vi mo sta ru sa rad wu, a is ku stvo ko je ima -

mo sa Ira kom nam go vo ri da mo ̀ e mo da sklo pi mo ve li ke po slo -

ve na osno vu sta re sa rad we”, re kao je on.

Mi ni star [u ta no vac su sreo se za vre me po se te Ve li koj

Bri ta ni ji i sa pred stav ni ci ma Mi ni star stva spoq nih po slo va

te ze mqe.

Na Lon don skoj {ko li za eko no mi ju i po li ti~ ke na u ke odr -

ào je pre da va we u ko jem je go vo rio o sta vo vi ma Sr bi je o evrop -

skim in te gra ci ja ma, od no si ma u re gi o nu i pi ta wu vi za.

Be ta

1. februar 2009.6

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac u Ve li koj Bri ta ni ji

Nastavak velike

tradicije

Po red pro ble ma u pro {lo sti ko je smo raz mo tri li i pro ble -

ma ko ji da nas po sto je ve za no za Ko so vo i Me to hi ju, è li mo

da tra ̀ i mo i re {e wa. Ube |e ni smo da sa rad wa mo ̀ e da

bu de na mno go vi {em ni vou i da je to stra te {ki in te res i

Sr bi je i Ve li ke Bri ta ni je”, re kao je [u ta no vac na kon

pot pi si va wa spo ra zu ma u bri tan skom Mi ni star stvu od bra ne,

26. ja nu a ra.

[u ta no vac je pod se tio da po sto ji ve li ka tra di ci ja sa rad -

we Sr bi je i Ve li ke Bri ta ni je i re kao da je na sa stan ku iz ra ̀ e -

na obo stra na è qa da se ta sa rad wa na sta vi.

„Ono {to je na ma naj va ̀ ni je je ste mo gu} nost {ko lo va wa

na {ih ofi ci ra na kra qev skim ko le xi ma u Ve li koj Bri ta ni ji i

da ra di mo na pro mo ci ji na {ih od no sa jer mi sli mo da je to neo -

Mi ni star od bra ne Sr bi je

Dra gan [u ta no vac i bri tan ski

mi ni star oru ̀ a nih sna ga

Bob Ejn svort pot pi sa li su u Lon do nu

spo ra zum ko ji pred vi |a sa rad wu u

obla sti od bra ne i {ko lo va we

pri pad ni ka Voj ske Sr bi je

u Ve li koj Bri ta ni ji

[u ta no vac je ira~ kom ko le gi po nu dio mo gu} nost da se stu -

den ti iz Ira ka {ko lu ju na Voj noj aka de mi ji u Be o gra du. On je

re kao i da po sto ji ve li ko za ni ma we za obu ku pri pad ni ka spe ci -

jal nih je di ni ca i kop ne ne voj ske u Sr bi ji.

Od bram be ni si stem Sr bi je mo ̀ e da od go vo ri tim iza zo vi -

ma ka ko bi smo, na po kon, na pra vi li du go ro~ nu ve zu sa Ira kom,

po ru ~io je [u ta no vac. Pre ma we go vim re ~i ma, Ira ~a ni su za -

in te re so va ni za obu ku u obla sti va zdu ho plov stva i ku po vi nom

srp skog avi o na La sta po sta ju du go traj ni kup ci u Sr bi ji.

[u ta no vac je re kao da je sa ira~ kim zva ni~ ni ci ma raz go -

va ra no i o po vrat ku gra |e vin skih kom pa ni ja iz Sr bi je u Irak.

On je re kao da je, u ime pre mi je ra Sr bi je Mir ka Cvet ko vi -

}a, Ma ru ki ja po zvao da po se ti Sr bi ju, ka ko bi dva pred sed ni ka

vla de raz go va ra li o una pre |e wu sa rad we u obla sti gra |e vin -

stva, ali i u dru gim obla sti ma.

[u ta no vac se pre mi je ru Ma li ku ju za hva lio na prin ci pi -

jel nom sta vu Bag da da po pi ta wu sta tu sa Ko so va.

On je do dao i da je ira~ kom mi ni stru unu tra {wih po slo va

Xe va du al-Bu la ni ju uru ~io po ziv da po se ti Sr bi ju i sa mi ni -

strom unu tra {wih po slo va Ivi com Da ~i }em raz go va ra o mo gu} -

no sti ma sa rad we, jer Irak tek raz vi ja svo ju po li ci ju. „Ube |en

sam da na {a po li cij ska aka de mi ja mo ̀ e da pru ̀ i wi ma neo p -

hod nu obu ku i tre ni nig u Sr bi ji", re kao je [u ta no vac.

Na po ~et ku po se te Bag da du, mi ni stri [u ta no vac i Ka dir su

po lo ̀ i li ven ce na Spo me nik ne zna nom ju na ku.

Fo Net

M i n i s t a r [ u t a n o v a c u p o s e t i I r a k u

Pove}awe

izvoza

Mi ni star [u ta no vac je na ja vio na sta vak voj ne sa rad we Be o gra -

da i Bag da da, po ve }a we iz vo za iz Sr bi je voj ne opre me i na o -

ru ̀ a wa u Irak i na gla sio da su Ira ~a ni fa sci ni ra ni no vim

oklop nim vo zi lom La zar, kom pa ni je Ju go im port – SDPR.

„Ko li ~i na ko ja je wi ma neo p hod na bi la bi do voq na da na {a

na men ska in du stri ja vi {e go di na ra di bez pro ble ma i da ima sta -

bil no fi nan si ra we", iz ja vio je [u ta no vac, ko ji je u Bag da du 22.

ja nu a ra raz go va rao sa zvani~nicima ira~ ke vlade.

[u ta no vac je pod se tio da je pro {le go di ne dr ̀ av na kom pa -

ni ja Ju go im port – SDPR sa Mi ni star stvom od bra ne Ira ka pot pi -

sa la ugo vor o iz vo zu voj ne opre me i na o ru ̀ a wa u vi si ni od 234

mi li o na do la ra.

„Pro {le go di ne na pra vi li smo ogro man ugo vor sa Ira kom.

Uko li ko se ono za {ta su sa da po ka za li in te re so va we sa mo jed nim

de lom re a li zu je kao ugo vor, bi }e bo qe ne go pro {le go di ne", re kao

je [u ta no vac. „Ide mo u prav cu stva ra wa ozbiq ne od bram be ne in -

du stri je ko ju bi dr ̀ a va tre ba lo da po spe {u je", is ta kao je [u ta no -

vac i po ru ~io da ma li broj kom pa ni ja u Sr bi ji mo ̀ e da se po hva li

iz vo zom ka kav ima srp ska od bram be na in du stri ja.

Pre ma re ~i ma [u ta nov ca, ira~ ki pre mi jer Nu ri

al-Ma li ki i mi ni star od bra ne Ab dul Ka dir za do voq -

ni su kva li te tom ro be i br zi nom is po ru ke, {to je os-

nov da se sa rad wa u toj obla sti pro {i ri.

„Na {a od bram be na in du stri ja je iz vo zno ori -

jen ti sa na i na taj na ~in u~i ni }e mo na po re da sma wi -

mo spoq no tr go vin ski de fi cit i ubla ̀ i mo fi nan sij -

sku kri zu", na gla sio je [u ta no vac.

Ministar [utanovac sa premijerom Malikijem i ministrom odbrane Kadirom

Ira~ ki pre mi jer Ma li ki i mi ni star

[u ta no vac iz ra zi li su za do voq stvo

kva li te tom i br zi nom re a li za ci je

ra ni je pot pi sa nog ugo vo ra, {to je

osnov da se sa rad wa u toj obla sti

pro {i ri i una pre di

8

MU Do mu Gar de na Top ~i de ru

obe le ̀ e na je 130. go di {wi ca

voj ne {tam pe u Sr bi ji i

24. ja nu ar – Dan No vin skog

cen tra „Od bra na“, ba {ti nik

tra di ci je li sta „Rat nik“,

ko ji je 1879. go di ne osno vao

mi ni star voj ni Jo van Mi {ko vi}.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li

mi ni star od bra ne

Dra gan [u ta no vac, za stup nik

na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik

Mi lo je Mi le ti}, naj od go vor ni je

li~ no sti iz si ste ma od bra ne,

broj ni go sti iz kul tur nog i jav nog

`i vo ta, pred stav ni ci me di ja

i pri ja te qi i sa rad ni ci

ma ga zi na „Od bra na“.

Na sle |e ko je

i ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac je na sve ~a no sti re kao

da bi ge ne ral Jo van Mi {ko vi}, ve ro vat no, bio ve o ma za do -

vo qan ka da bi znao da we go vi na sled ni ci po sle 130 go di na

uspe {no na sta vqa ju tra di ci je ko je je on za po ~eo.

– Ne sa mo da smo uspe li da odr ̀ i mo ~a so pis, ne go smo uspe -

li da raz vi je mo ni vo ko mu ni ka ci je ko ji pra ti no vo teh no lo {ko dru -

{tvo. „Od bra na” je sva ka ko iz raz `e qe da se ko mu ni ci ra ka ko sa

pri pad ni ci ma voj ske, ta ko i sa jav no {}u. Mi slim da smo u pro te -

kloj go di ni ma ga zin „Od bra na“ pri ka za li kao je dan od naj va ̀ ni jih

O b e l e ̀ e n a 1 3 0 . g o d i { w i c a v o j n e { tdoga|aji

{tam pa nih me di ja ko ji se ba ve si ste mom od bra ne i ko ji se ve o ma

~e sto ci ti ra – re kao je mi ni star [u ta no vac.

On je pod se tio da je u Sr bi ji uvek bi lo mno go onih ko ji su

uka zi va li na pro ble me, ali su te {ko na la zi li re {e wa, i do dao

da da nas no vi me nax ment, uz po mo} „Od bra ne“, nu di i re {e wa.

Mi ni star je na gla sio da je ma ga zin „Od bra na“ ve o ma va ̀ an

me dij ko mu ni ka ci je za vra }a we ugle da pri pad ni ci ma Voj ske ko ji je

to kom de ve de se tih zna ~aj no uru {en. On je do dao da }e i da qe in -

si sti ra ti na kva li te tu me dij ske po dr {ke ko ju si ste mu od bra ne pru -

`a re dak ci ja „Od bra ne“.

– Po se }e nost na {eg In ter net-saj ta po di gli smo na oko 4.000

ula za ka dnev no, {to je vi {e od mi li on i po ula za ka go di {we, a

ta kav bi lans ve ro vat no ne ma ni jed no mi ni star stvo ni ti dr ̀ av na

in sti tu ci ja – za kqu ~io je mi ni star od bra ne.

Na ~el nik Upra ve za od no se sa jav no {}u ka pe tan boj nog bro -

da Pe tar Bo {ko vi} re kao je da kon ti nu i tet voj ne pi sa ne re ~i od

„Rat ni ka” do „Od bra ne”, ko ji su za ~e li i de ce ni ja ma odr ̀ a va li

po sve }e ni ci tom po slu, ugled na ime na u svom vre me nu i zna ~aj ne

li~ no sti srp ske isto ri je, osta vqa ju na sle |e ko je oba ve zu je. On je

oce nio da se ugled ma ga zi na „Od bra na“ naj bo qe vi di po bro ju ci -

ti ra nih tek sto va u dru gim me di ji ma. Bo {ko vi} je do dao da }e Upra -

va za od no se sa jav no {}u i re dak ci ja ma ga zi na i da qe ra di ti na

pro mo ci ji ak tiv no sti u si ste mu od bra ne.

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac uru ~io je San dri Man -

di}, no vi nar ki te le vi zi je B92, na gra du „Ivan Mar ko vi}“ za naj -

bo qi no vi nar ski rad o ak tiv no sti ma Mi ni star stva od bra ne i Voj -

ske Sr bi je u 2008. go di ni. San dra Man di} na gra |e na je za TV emi -

si ju „@ene u voj sci“, ko ja je emi to va na u okvi ru te le vi zij skog se ri -

ja la „B92 is tra ̀ u je“.

Za naj u spe {ni jeg no vi na ra ma ga zi na „Od bra na“ pro gla {en

je Ra den ko Mu tav xi}, za me nik glav nog i od go vor nog ured ni ka, a

oba ve zu je

a m p e i 2 4 . j a n u a r – D a n N o v i n s k o g c e n t r a „ O d b r a n a “

9

Najboqem sportisti poru~niku Sa{i Petrovi}u pehar je predao

pukovnik Branko Bo{kovi}

Najboqa sportska ekipa „Nebeske

vidre”, sa general-potpukovnikom

Milojem Mileti}em

Sandri Mandi} nagradu je uru~io ministar Dragan [utanovac

Specijalno priznawe general-majoru Vidosavu Kova~evi}u uru~io je

dr`avni sekretar Zoran Jefti}

zva we naj bo qeg sa rad ni ka po neo je ge ne ral u pen zi ji Mi lo sav C.

\or |e vi}.

Tra di ci o nal na na gra da ma ga zi na „Od bra na“ za „Spor ti stu

go di ne Voj ske Sr bi je“ pri pa la je po ru~ ni ku Sa {i Pe tro vi }u, pri -

pad ni ku Spe ci jal ne bri ga de, dr ̀ av nom pr va ku u stre qa {tvu. Naj u -

spe {ni ja eki pa VS u 2008. go di ni su „Ne be ske vi dre“.

Spe ci jal no pri zna we za iz u ze tan do pri nos raz vo ju voj nog

spor ta do de qe no je ge ne ral-ma jo ru Vi do sa vu Ko va ~e vi }u, na ~el ni ku

Voj ne aka de mi je. Dru go spe ci jal no pri zna we pri pa lo je za stav ni ku

Go ra nu To do ro vi }u za pa do bran ski skok u tan de mu sa 8.350 me ta ra,

ko ji pred sta vqa no vi svet ski re kord me -

|u pa ra ple gi ~a ri ma.

Na sve ~a no sti je pot pu kov nik Sla -

vo qub M. Mar ko vi}, di rek tor i glav ni i

od go vor ni ured nik, uru ~io za hval ni ce je -

di ni ca ma, usta no va ma i pred u ze }i ma s ko ji ma je „Od bra na“ ostva -

ri la za pa ̀ e nu sa rad wu u pro te kloj go di ni.

Za hval ni ce su do bi li Ko man da ViP VO, Voj ni mu zej, Cen tar za

voj no na u~ nu do ku men ta ci ju, in for ma ci je i bi bli o te kar stvo, 64. lo -

gi sti~ ki ba ta qon, Voj no film ski cen tar „Za sta va film“, Umet ni~ ki

an sambl „Sta ni slav Bi ni~ ki“ i Pred u ze }e NNS Si stem.

Iz lo ̀ ba po vo dom

130. go di {wi ce voj ne {tam pe

U Voj nom mu ze ju na Ka le meg da nu, 21. ja nu a ra, sve ~a no je otvo re -

na iz lo ̀ ba po vo dom obe le ̀ a va wa ju bi le ja – 130. go di {wi ce voj ne

{tam pe u Sr bi ji. Iz lo ̀ bu je otvo rio dr ̀ av ni se kre tar Mi ni star -

stva od bra ne dr Zo ran Jef ti}. Jav no sti su pred sta vqe na {tam pa na

O b e l e ̀ e n a 1 3 0 . g o d i { w i c a v o j n e { t a m p e i 2

Radenku Mutavxi}u, najuspe{nijem novinaru „Odbrane”,

priznawe je uru~io kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}

General u penziji Milosav C. \or|evi}, najuspe{niji saradnik

„Odbrane” i potpukovnik Slavoqub M. Markovi}

gla si la, fo to gra fi je i pred me ti, ko ji su u pro te klih 130 go di na obe -

le ̀ i li or ga ni zo va no i in sti tu ci o nal no in for mi sa we u voj sci.

Dr ̀ av ni se kre tar Zo ran Jef ti} osvr nuo se na bo ga tu isto -

ri ju voj ne pi sa ne re ~i, ko ja je be le ̀ i la isto ri ju i pra ti la raz voj

dr ̀ a ve i oru ̀ a nih sna ga. On je pod se tio na pe ri o de u ko ji ma su

po sto ja li broj ni li sto vi sa raz li ~i tom te ma ti kom iz voj ne obla -

sti. Dr ̀ av ni se kre tar oce ni je ma ga zin „Od bra na” kao {tam pa -

ni me dij sa pot pu no no vim vi zu el nim iden ti te tom i sa dr ̀ a jem, no -

vim pri stu pom pra }e wu ak tiv no sti Voj ske i Mi ni star stva, ali i

teh ni~ kih i ge o po li ti~ kih te ma.

Di rek tor i glav ni i od go vor ni ured nih „Od bra ne” pot pu kov -

nik Sla vo qub M. Mar ko vi} za hva lio je au to ru iz lo ̀ be pot pu kov -

ni ku mr Iva nu Mi ja to vi }u, di rek to ru Voj nog mu ze ja pu kov ni ku Mi -

ro sla vu Kne ̀ e vi }u i di rek to ru Cen tra za voj no na u~ nu do ku men ta -

ci ju in for ma ci je i bi bli o te kar stvo ka pe ta nu boj nog bro da Stan -

ku [u {qi ku na po mo }i i sa rad wi u pri pre mi iz lo ̀ be. Pot pu kov -

nik Mar ko vi} odao je pri zna we i voj ni ku na ci vil noj slu ̀ bi u NC

„Od bra na“ Og we nu To pa lo vi }u, ko ji je di zaj ni rao lo go tip iz lo -

`be i vr lo efekt no spo jio pe ro i ma~ – sim bo le no vi nar skog i

voj nog po zi va.

– Pe ro je alat ka sva kog no vi na ra ko ja da nas mo ̀ e bi ti, kao

{to i je ste, i ra ~u nar i pi sa }a ma {i na, i dik ta fon i fo to-apa -

rat i te le vi zij ska ka me ra. I re~ je sim bol no vi nar skog po zi va, a

ona zna ~e sto da bu de brit ki ja od ma ~a ko ji je ogle da lo ju na {tva,

od va ̀ no sti, po no sa, sna ge vo qe i uma, vi te {kog du ha i rat ni~ ke

ve {ti ne. Otu da i na ziv iz lo ̀ be „Pe ro sa sna gom ma ~a“ – re kao

je pot pu kov nik Mar ko vi}.

Otva ra wu iz lo ̀ be pri su stvo va li su broj ni go sti iz si ste ma

od bra ne, kul tur nog i jav nog `i vo ta i pred stav ni ci me di ja. Iz lo -

`ba je otvo re na do 22. fe bru a ra.

A. PE TRO VI]

Snimili D. BANDA i

J. MARJANOV

4 . j a n u a r – D a n N o v i n s k o g c e n t r a „ O d b r a n a “

Specijalno priznawe zastavniku Goranu Todorovi}u

uru~io je brigadni general Ilija Todorov

Izlo`bu u Vojnom muzeju otvorio je dr`avni sekretar Zoran Jefti}

1. februar 2009.

Me |u na rod na na u~ na

kon fe ren ci ja „Van red ne

si tu a ci je“

Dr ̀ av ni se kre tar u Mi ni star stvu od bra ne dr Zo ran Jef ti} i

{ef Mi si je Oeb sa u Sr bi ji Hans Ola Ur stad otvo ri li su, 28. ja nu -

a ra u Do mu Gar de u Top ~i de ru, me |u na rod nu na u~ nu kon fe ren ci ju

„Van red ne si tu a ci je“. Dvo dnev nu kon fe ren ci ju or ga ni zo va li su In -

sti tut za stra te gij ska is tra ̀ i va wa Mi ni star stva od bra ne, u sa -

rad wi sa Mi si jom Oeb sa u Sr bi ji i uz fi nan sij sku po dr {ku Mi ni -

sta r stva od bra ne Kra qe vi ne Nor ve {ke.

U ime do ma }i na, pri sut ne je po zdra vio di rek tor In sti tu ta ge -

ne ral-pot pu kov nik mr Mi lan Za ri}.

Dr ̀ av ni se kre tar Jef ti} je, pri li kom otva ra wa Kon fe ren ci je,

re kao da je we na te ma ak tu el na ne sa mo za Sr bi ju ve} i za ceo svet.

„Sr bi ja je u po sled wih ne ko li ko me se ci u fa zi slo ̀ e nih de fi -

ni sa wa in sti tu ci o nal nih re {e wa za od go vor na van red ne si tu a ci -

je, {to }e bi ti u~i we no u do gled no vre me. Zbog to ga su nam is ku stva

ze ma qa re gi o na i eks pe ra ta iz Evrop ske uni je zna ~aj na za do no {e -

we ne kih ko na~ nih od lu ka o tom pi ta wu. O~e ku je mo da }e sa ovog na -

u~ nog sku pa iza }i za kqu~ ci ko je }e mo mo }i da ko ri sti mo u vi du pre -

po ru ka za da qi raz voj ovog si ste ma“, re kao je dr ̀ av ni se kre tar

Jef ti}.

[ef Mi si je Oeb sa u Sr bi ji Hans Ola Ur stad re kao je da je

pri ro da van red nih si tu a ci ja ta kva da se one ne mo gu pred vi de ti, te

je zbog to ga va ̀ no za sve ze mqe da bu du pri pre mqe ne ka ko bi sma -

wi le po sle di ce i ma te ri jal nu {te tu ko ju ka ta stro fal ne si tu a ci je

mo gu da iza zo vu.

Kon fe ren ci ji, po red pred stav ni ka iz Sr bi je ko ji se ba ve pi -

ta wi ma van red nih si tu a ci ja, pri su stvu ju pred stav ni ci se dam ze ma -

qa i Evrop ske uni je, eks per ti iz raz li ~i tih obla sti. Ciq sku pa je

raz me na is ku sta va i na u~ nih do stig nu }a do ma }ih i me |u na rod nih

eks pe ra ta u obla sti upra vqa wa van red nim si tu a ci ja ma. Po se ban

na gla sak bi }e sta vqen na ulo gu mi ni star stva od bra ne i voj ske u

van red nim si tu a ci ja ma iza zva nim ne voj nim ~i ni o ci ma.

S. \O KI]

Kon sti tu i san no vi sa stav

De le ga ci je Sr bi je pri CISM

Kon sti tu tiv ni sa sta nak De le ga ci je Sr bi je pri Me |u na rod nom

sa ve tu za voj ne spor to ve (CISM) odr ̀ an je 22. ja nu a ra u Mi ni star -

stvu od bra ne. [ef no vog sa sta va De le ga ci je Sr bi je je dr ̀ av ni se -

kre tar dr Zo ran Jef ti}, a u De le ga ci ji se, po red pred stav ni ka Mi -

ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je, na la ze i pred stav ni ci Olim -

pij skog ko mi te ta Sr bi je, Mi ni star stva omla di ne i spor ta i Mi ni -

star stva spoq nih po slo va.

Na sa stan ku je kon sti tu i san no vi sa stav De le ga ci je, pred sta -

vqe ni su re zul ta ti ostva re ni u pro te klih pet go di na i na ja vqe ne

ak tiv no sti ko je o~e ku ju pred stav ni ke Sr bi je u 2009. go di ni u okvi ru

Me |u na rod nog sa ve ta za voj ne spor to ve.

doga|aji

12

D

O b e l e ̀ e n a 1 3 0 . g o d i { w i c a d i p l

e le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne, ko ju je pred vo dio dr ̀ av ni se kre tar

Du {an Spa so je vi}, otvo ri la je 20. ja nu a ra u Ri mu vi {e dnev ne sve ~a no -

sti po vo dom ju bi le ja – 130 go di na od us po sta vqa wa di plo mat skih od no -

sa iz me |u Sr bi je i Ita li je.

Dr ̀ av ni se kre tar Spa so je vi} je u svom obra }a wu is ta kao da je u 130,

po li ti~ ki, di plo mat ski i voj no, iz u zet no bur nih go di na, bi lo uspo na i pa do -

va u od no si ma Sr bi je i Ita li je, ali da da nas mo ̀ e mo go vo ri ti o pri ja teq -

stvu na {a dva na ro da osve do ~e nom i u za vid noj voj noj sa rad wi.

Do bra bi la te ral na voj na sa rad wa iz me |u Sr bi je i Ita li je ne sa mo {to

po spe {u je ukup ne od no se dve ze mqe ve} i zna ~aj no do pri no si re gi o nal noj sta -

bil no sti. Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je u~e stvu ju u svim va ̀ nim re -

gi o nal nim ini ci ja ti -

va ma i u okvi ru wih

ima ju iz u zet nu sa rad -

wu sa Mi ni star stvom

od bra ne i oru ̀ a nim

sna ga ma Ita li je.

Go vo re }i o po -

li ti~ ko-bez bed no snoj

si tu a ci ji u re gi o nu,

na ro ~i to na Ko so vu i

Me to hi ji, Spa so je vi}

je iz neo osno ve dr -

`av ne po li ti ke pre ma

tom pi ta wu i is ta kao

da Sr bi ja ni ka da ne -

}e pri zna ti jed no -

stra no pro gla {e nu

ne za vi snost KiM. Na -

gla {e no je ogrom no ne za do voq stvo Sr bi je ~i we ni com da je Kfor ukqu ~en u

for mi ra we ta ko zva nih Ko sov skih sna ga bez bed no sti, {to pred sta vqa po ten -

ci jal no ozbiq nu pret wu za mir i sta bil nost u re gi o nu.

Dr ̀ av ni se kre tar Spa so je vi} pred sta vio je pri o ri te te ra da Mi ni -

star stva od bra ne u na red nom pe ri o du, na ro ~i to u obla sti me |u na rod ne voj -

ne sa rad we, ko ja }e u pot pu no sti do pri no si ti is pu wa va wu pri o ri te ta na {e

spoq ne po li ti ke.

Ita li jan ski dr ̀ av ni pod se kre tar za od bra nu \u ze pe Ko si ga iz ra zio je

za do voq stvo ~i we ni com da je bi la te ral na voj na sa rad wa do sti gla vi sok ni -

vo, i na gla sio da ni je ~est slu ~aj da voj na sa rad wa pred sta vqa glav ni po kre -

ta~ ukup ne bi la te ral ne sa rad we, kao {to je to u slu ~a ju sa rad we u obla sti

od bra ne na {e dve ze mqe.

Ita li ja da je pu nu po dr {ku Sr bi ji na we nom pu tu evrop skih in te gra ci ja,

na gla sio je Ko si ga i iz ra zio uve re we da }e tre nut ne pre pre ke na tom pu tu

bi ti usko ro uklo we ne.

Na sve ~a no sti ko ja je odr ̀ a na u Cen tru vi so kih stu di ja od bra ne pri sut -

ni ma se obra tio i ko man dant Va zdu ho plov stva Voj ske Sr bi je ge ne ral-ma jor

Dra gan Ka ta ni}, ko ji je pred sta vio do sa da {we re zul ta te u re for mi Voj ske.

Doprinos

regionalnoj

stabilnosti

Delegacija Ministarstva odbrane, koju je

predvodio dr`avni sekretar Du{an Spasojevi},

otvorila je 20. januara u Rimu vi{ednevne

sve~anosti povodom jubileja – 130 godina

od uspostavqawa diplomatskih odnosa izme|u

Srbije i Italije.

General-major Dragan Katani} govori

na sve~anosti u Rimu

o m a t s k i h o d n o s a S r b i j e i I t a l i j e

Sa ita li jan ske stra ne u ime oru ̀ a nih sna ga Ita li je go vo rio je za me nik

na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba kor pu sni ge ne ral Do me ni ko Vi la ni.

U svom obra }a wu, pred sed nik ko mi si je za od bra nu Do weg do ma Par la -

men ta Ita li je Ed mun do ]i ri e li is ta kao je zna ~aj sa rad we dve ze mqe za o~u -

va we re gi o nal ne sta bil no sti i na gla sio li~ ni stav da je pri zna we jed no -

stra no pro gla {e ne ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je bio is hi tren po tez i

pro iz vod po li ti~ kih uslov no sti. On je iz ra zio uve re we da }e ita li jan ski

kon ti gent Kfo ra u zo ni svo je od go vor no sti svim sred stvi ma o~u va ti bez bed -

nost Sr ba i srp skih sve ti wa.

U ~e tvo ro dnev nu sve ~a nost po vo dom 130 go di na od us po sta vqa wa di -

plo mat skih od no sa Sr bi je i Ita li je, ko ja je otvo re na u~e {}em Mi ni star stva

od bra ne Sr bi je, ukqu ~i la su se i dru ga mi ni star sta va iz vla da dve ze mqe.

Go di {wi se mi nar Pro gra ma

Pri sma

U okvi ru bi la te ral ne sa rad we sa Kra qe vi nom Dan skom i uz

po dr {ku ze ma qa Nor dij ske ini ci ja ti ve, od 26. do 30. ja nu a ra u

Be o gra du je odr ̀ an go di {wi se mi nar pod na zi vom Ja ~a we ka pa ci -

te ta Pro gra ma Pri sma.

U ime Mi ni star stva od bra ne se mi nar je otvo rio dr ̀ av ni

se kre tar Igor Jo vi ~i}, ko ji je tom pri li kom za hva lio Nor dij skoj

ini ci ja ti vi i Me |u na rod noj or ga ni za ci ji za mi gra ci je (IOM) za

do sa da {wu sa rad wu i po dr {ku Pro gra mu Pri sma i iz ra zio o~e -

ki va we da }e sa rad wa bi ti na sta vqe na. Jed na od pla ni ra nih ak -

tiv no sti je ste iz na la ̀ e we mo gu} no sti za po dr {ku u pro me ni ka -

ri je re i pro fe si o nal nih voj ni ka.

Po red pri pad ni ka Di rek ci je Pri sma, to kom pr va dva da na

se mi na ra u ra du su u~e stvo va li i pred stav ni ci IOM, ko ji su an ga -

`o va ni na Pro jek tu po mo }i vi {ku voj nog ka dra u Sr bi ji. Taj pro je -

kat ve} vi {e od dve go di ne uspe {no pru ̀ a po dr {ku na ci o nal nom

Pro gra mu Pri sma da va wem fi nan sij ske po mo }i ko ri sni ci ma

Pro gra ma pre ko Po ve ri la~ kog fon da za Re pu bli ku Sr bi ju u okvi -

ru Na toa – Part ner stva za mir.

Dru gi deo se mi na ra usme ren je na raz ra du ak ci o nog pla na

bu du }e sa rad we Di rek ci je Pri sma i Nor dij ske ini ci ja ti ve u na -

red nih pet go di na.

M. K.

Dr ̀ av ni se kre tar Igor Jo vi ~i}

uru ~io kqu ~e ve no vih sta no va

u Obre nov cu

Dr ̀ av ni se kre tar Igor Jo vi ~i} uru ~io je 23. ja nu a ra u obre -

no va~ kom na se qu Sa va kqu ~e ve osam sta no va pri pad ni ci ma Mi -

ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je.

Re~ je o sta no vi ma ko je je Mi ni star stvo od bra ne do bi lo u

sud skom po stup ku, od ko jih je {est po de qe no ra ni je, a o~e ku je se da

jo{ {est sta no va do bi je vla sni ke u pred sto je }em pe ri o du.

Pre ma na ja va ma, ove go di ne u si ste mu od bra ne bi }e re {e no

oko 1.000 stam be nih zah te va.

D r ` a v n i s e k r e t a r S p a s o j e v i }

o S t r a t e g i j i n a c i o n a l n e

b e z b e d n o s t i

13

U okvi ru jav ne ras pra ve o Na cr tu stra te gi je na ci o nal ne bez bed no sti

dr ̀ av ni se kre tar u Mi ni star stvu od bra ne mr Du {an Spa so je vi} odr ̀ ao je

28. ja nu a ra, na Fo ru mu za me |u na rod ne od no se Evrop skog po kre ta u Sr bi ji,

pre da va we pod na zi vom Stra te gi ja na ci o nal ne bez bed no sti.

Tom pri li kom dr ̀ av ni se kre tar je re kao da Stra te gi ja na ci o nal ne

bez bed no sti pred sta vqa naj vi {i i naj zna ~aj ni ji stra te gij ski do ku ment u

obla sti na ci o nal ne bez bed no sti i od bra ne ko ji, iz me |u osta log, de fi ni -

{e osno ve bez bed no snog or ga ni zo va wa na naj vi {em dr ̀ av nom ni vou. Ona

pred sta vqa naj op {ti ji do ku ment ko jim se for mu li {u bez bed no sni ci qe vi u

obla sti spoq ne po li ti ke, eko no mi je, od bra ne, unu tra {we bez bed no sti i u

dru gim obla sti ma dru {tve nog `i vo ta, od re |u ju }i osno ve si ste ma na ci o -

nal ne bez bed no sti.

„Ka ko bi de fi ni sa la od go va ra ju }i bez bed no sni kon cept, Stra te gi ja na -

ci o nal ne bez bed no sti tre ba da od re di na ci o nal ne bez bed no sne in te re se i

ci qe ve, pro ce ne me |u na rod nog bez bed no snog okru ̀ e wa, te da iden ti fi ku je

unu tra {we i spoq ne ri zi ke i pret we, us po sta vi osnov ne pa ra me tre na ci o -

nal ne bez bed no sti i pred vi di ma te ri jal na sred stva za svo ju re a li za ci ju“,

re kao je Spa so je vi}.

Na kon pre da va wa, dr ̀ av ni se kre tar Spa so je vi} je od go va rao na pi ta -

wa ~la no va Fo ru ma.

Jav noj ras pra vi je pri su stvo vao i na ~el nik Upra ve za stra te gij sko pla -

ni ra we Sek to ra za po li ti ku od bra ne bri gad ni ge ne ral dr Mi tar Ko va~.

S. \.

Du{an Spasojevi} i \uzepe Kosiga

ve sti ci o nog pla na, uve }an za 4,5 od sto. Po ve }a we je, sva ka ko,

ma we od pro jek to va ne in fla ci je.

– Do brom alo ka ci jom, od no sno do de lom fi nan sij skih sred sta -

va, mo ̀ e mo pod mi ri ti sve po tre be si ste ma od bra ne to kom go di ne.

Ko li ko god nov ca do bi li, uvek smo ne za do voq ni, jer su se, zbog ma -

lih ula ga wa pro te klih pet na e stak go di na, u si ste mu na go mi la le po -

tre be. Na pri mer, u 2008. ima li smo po ve }a we bu xe ta u od no su na

2007. sa mo 12 od sto, ali smo uspe li da in ve sti ra mo vi {e ne go u

pret hod ne tri go di ne. Po ve }a li smo pla te pri pad ni ci ma Mi ni -

star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je, za go di nu da na, u pro se ku vi {e

od 30 od sto. U vre me nu od ma ja 2007. do kra ja pro {le go di ne pla te

su u pro se ku uve }a ne 39,6 od sto, a i broj ne na kna de u vi si ni od 20

do 228 od sto. Ovo go di {wi bu xet sli ~an je onom u pret hod noj go di -

ni, uko li ko se po sma tra uve }a we od 4,5 od sto i pla ni ra na in fla -

ci ja – ka ̀ e Alek san dar Mi {~e vi}.

Ka ko na gla {a va dr ̀ av ni se kre tar, Mi ni star stvo od bra ne

o~e ku je da to kom go di ne ostva ri vi {e od 2,5 mi li jar de di na ra pri -

ho da. Ra ci o nal ni jim po slo va wem i re dov nim pla }a wem pri spe lih

oba ve za mo gu se obez be di ti i znat ne u{te de.

1. februar 2009.14

Pri pad ni ke si ste ma od bra ne, od no sno Mi ni star stva od bra -

ne i Voj ske Sr bi je, za ni ma ka ko su nad le ̀ ni re ̀ i ra li broj -

ke u voj nom bu xe tu, ko ju su ve {ti nu ili ume }e ba lan si ra wa i

ras po de le do de qe nih fi nan sij skih sred sta va pri me ni li da

pla ni ra ne po slo ve i za dat ke re a li zu ju bez ve }ih te {ko }a. I,

na rav no, ka ko }e se to od ra zi ti na wi hov stan dard.

Da bi smo pre ci zni je sa zna li o struk tu ri voj nog bu xe ta, me -

ra ma ko ji ma }e se ubla ̀ i ti ma wak nov ca u si ste mu od bra ne i

ne po voq ni uti ca ji svet ske fi nan sij ske kri ze, raz go va ra li smo

sa Alek san drom Mi {~e vi }em, dr ̀ av nim se kre ta rom u Mi ni star -

stvu od bra ne.

Premotavawe iskustava

Voj ni bu xet za 2009. go di nu iz no si oko 72,763 mi li jar de

di na ra, {to pred sta vqa ne {to vi {e od 2,1 od sto bru to dru -

{tve nog pro iz vo da ze mqe. U tu ci fru ura ~u na te su i oko 2,5 mi -

li jar de o~e ki va nih, sop stve nih pri ho da. Bu xet je, pre ma re ~i ma

dr ̀ av nog se kre ta ra Mi {~e vi }a, u od no su na pret hod nu go di nu,

bez sred sta va za voj ne pen zi je i fi nan si ja iz Na ci o nal nog in -

Re`irawe

brojki

Voj ni bu xet 2009.

Si ste mu od bra ne do de qe na su

nov ~a na sred stva u vi si ni od oko

72,763 mi li jar de di na ra, od no sno

ne {to vi {e od 2,1 od sto bru to

dru {tve nog pro iz vo da ze mqe.

U tu ci fru ura ~u na te su i oko

2,5 mi li jar de sop stve nih pri ho da.

Bu xet je, u od no su na pret hod nu go di nu,

bez sred sta va za voj ne pen zi je i nov ca

iz Na ci o nal nog in ve sti ci o nog

pla na, uve }an za 4,5 od sto.

Po ve }a we je ma we od pro jek to va ne

in fla ci je. Ukup na re a li za ci ja

bu xet skih oba ve za Mi ni star stva

od bra ne u 2008. iz no si la je 98 od sto.

u f

okusu

– Bu xet i je ste ta ko pro jek to -

van da uva ̀ a va sve ono {to se do -

ga |a na svet skoj fi nan sij skoj sce -

ni. Mi }e mo na sta vi ti da se u si -

ste mu po na {a mo do ma }in ski, ona -

ko ka ko smo to i do sa da ~i ni li.

Pret pro {le go di ne smo, u od no su

na 2006, po ve }a li sop stve ne pri -

ho de za oko 60 od sto, i oni su ta da

iz no si li 5,34 mi li jar de di na ra. U

2008. pri ho di su uve }a ni za oko

pet od sto i do sti gli 5,57 mi li jar -

di di na ra, a sli ~an rast pla ni ra -

mo i u 2009. go di ni – na vo di dr -

`av ni se kre tar Mi {~e vi}.

Ume}e

raspodele

Ka kva je struk tu ra na {eg ovo -

go di {weg voj nog bu xe ta?

– Ide a lan mo del struk tu re

voj nog bu xe ta ima Nor ve {ka, u ko joj

se za per so nal ne tro {ko ve iz dva ja

40, a ope ra tiv ne tro {ko ve i in ve -

sti ci je po 30 od sto. Me |u na rod ni

stan dard, ko me te ̀ i i Mi ni star -

stvo od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, je -

ste – 50 od sto za per so nal ne tro -

{ko ve, 30 za ope ra tiv ne, a 20 od -

sto za in ve sti ci je.

Pro {le go di ne, u si ste mu od -

bra ne 57 od sto bu xe ta iz dvo je no je

za per so nal ne tro {ko ve, 23,6 za

ope ra tiv ne i 19,4 od sto za in ve -

sti ci je, ~i me smo se, u do broj me ri,

pri bli ̀ i li svet skoj nor mi. Ak tu el -

na eko nom ska kri za, ko ja ni je mi mo -

i {la ni Sr bi ju, a ti me i re strik ti -

van ovo go di {wi bu xet, uslo vi li su

da Mi ni star stvo od bra ne naj pre

tre ba da de fi ni {e pri o ri te te, te

na dru ga ~i ji na ~in od re di struk tu ru

tro {ko va. Je dan od naj va ̀ ni jih za -

da ta ka je ste pro fe si o na li za ci ja

Voj ske Sr bi je, pa zbog o~e ki va wa

po ve }a wa bro ja pro fe si o nal nih

li ca, per so nal ni tro {ko vi u voj -

nom bu xe tu iz no se 63,7 od sto. Za

ope ra tiv ne tro {ko ve pla ni ra no je

20,9, a in ve sti ci je 15,4 od sto bu -

xe ta. Na vi si nu per so nal nih tro -

{ko va uti ca la je i na me ra Mi ni -

star stva od bra ne da, u uslo vi ma

me |u na rod ne fi nan sij ske kri ze, za -

{ti ti stan dard za po sle nih u si ste -

mu od bra ne – na gla {a va dr ̀ av ni

se kre tar Alek san dar Mi {~e vi}.

Za pla te pri pad ni ka Mi ni -

star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je u

voj nom bu xe tu 2009. pred vi |e no je

oko 26 mi li jar di, a za pen zi je oko

23 mi li jar de di na ra. Sred stva za

voj ne pen zi je uve }a na su za oko 3

mi li jar de di na ra ili 15 od sto u

od no su na pro {lu go di nu. To po ve -

}a we ve }e je od prog no zi ra ne in -

fla ci je na go di {wem ni vou.

– Ovo go di {wi per so nal ni

tro {ko vi, u od no su na pro {lo go -

di {we, po ve }a ni su za oko 5 mi li -

jar di, pa ukup no iz no se oko 30 mi -

li jar di di na ra. Wi hov naj ve }i po -

sto tak ~i ne bru to pla te sa do pri -

no si ma. U per so nal ne tro {ko ve

spa da ju jo{ i raz li ~i te vr ste na -

kna da, po put na kna de za odvo jen

`i vot, sta no va we, pre voz, op {te

de ̀ ur stvo, bo lo va wa, na kna de za

so ci jal nu za {ti tu i so li dar nu po -

mo}... Oko 4 mi li jar de di na ra do -

sti ̀ u po me nu ti osta li tro {ko vi u

sa sta vu per so nal nih. Iz dva ja we

63,7 od sto za per so nal ne tro {ko -

ve po tvr |u je da je voj ni bu xet 2009.

za i sta so ci jal ni, a ne raz voj ni –

ka ̀ e Mi {~e vi}.

Ope ra tiv ni tro {ko vi si ste -

ma od bra ne iz no se oko 10 mi li -

jar di di na ra. U wih se ubra ja ju

tro {ko vi slu ̀ be nih pu to va wa,

uslu ge pre ma raz li ~i tim ugo vo ri -

ma, spe ci ja li zo va ne uslu ge, te ku -

}e po prav ke i odr ̀ a va we, ali i

ma te ri jal, po put go ri va, hra ne,

le ko va, sa ni tet skog ma te ri ja la,

za tim uni for me i ad mi ni stra tiv -

ni, kan ce la rij ski ma te ri jal. Iz

ope ra tiv nih tro {ko va, re ̀ ij ske

na kna de pla }a ju se ko mu nal nim

pred u ze }i ma.

Pre ma re ~i ma dr ̀ av nog se -

kre ta ra Alek san dra Mi {~e vi }a,

za ener get ske uslu ge iz voj nog bu xe -

ta iz dvo je no je oko mi li jar du i po,

za hra nu oko 1,3 i te ku }e odr ̀ a va -

we i po prav ke, od no sno re mon te

teh ni~ kih ka pa ci te ta u je di ni ca ma

Voj ske jed na mi li jar da di na ra, dok

je za go ri vo pla ni ra no oko 900, a

za ko mu nal ne uslu ge oko 500 mi li -

o na di na ra. Znat no o{tri jom fi -

nan sij skom di sci pli nom re du ko va -

}e se po je di ni ope ra tiv ni tro {ko -

vi, a ta sred stva bi }e usme re na za

pro fe si o na li za ci ju Voj ske.

– Ka da se go vo ri o in ve sti ci -

ja ma to kom go di ne, Mi ni star stvo

od bra ne na sto ja }e da pla ni ra vi -

{e go di {we na bav ke, ta ko da }e se

ubla ̀ i ti po sle di ce ogra ni ~e nih

ula ga wa u in fra struk tu ru, ma {i ne

i opre mu Voj ske. Oko 4,5 mi li jar -

de di na ra is ko ri sti }e se za na -

bav ku opre me za spe ci jal ne i pe -

{a dij ske je di ni ce. U Va zdu ho plov -

stvo i pro tiv va zdu ho plov nu od bra -

nu bi }e usme re no oko 500 mi li o na

di na ra za ku po vi nu opre me za kon -

tro lu va zdu {nog pro sto ra i opre -

ma we slu ̀ be tra ga wa i spa sa va wa.

Za na bav ku tran sport nih sred sta -

va i po kret nih stva ri za teh ni~ ku

po dr {ku pla ni ra no je da se u 2009.

utro {i oko 650 mi li o na di na ra –

na bra ja Mi {~e vi}.

Vla di mir PO ̂ U^

Sni mio Da ri mir BAN DA

15

Ve{tina planirawa

Pro {lo go di {wim re ba lan som bu xe ta Mi ni star stvu

od bra ne od u ze to je oko tri mi li jar de di na ra, od no sno

uma we na su sred stva sa kon ta 512, ko ji se od no si na na -

bav ku ma {i na i opre me u okvi ru in ve sti ci ja.

– Opre ma ko ju Mi ni star stvo od bra ne ku pu je za Voj sku

Sr bi je je vr lo spe ci fi~ na. Ret ko se na la zi u skla di {ti -

ma, ta ko da pe ri od od pot pi si va wa ugo vo ra o na bav ci, do

pro iz vod we ugo vo re ne opre me, we ne is po ru ke i do spe }a

pla }a wa, du go tra je. Mi ni star stvu od bra ne je pri li kom

re a li za ci je bu xe ta kqu~ ni po sled wi kvar tal go di ne, jer

ta da do spe va ve }i na ugo vo re nih oba ve za i pla }a ju se re a -

li zo va ne uslu ge. Na ̀ a lost, pro {le go di ne re ba lans bu xe -

ta iz ve den je pre po sled weg kvar ta la, pa se ste kao uti sak

da Mi ni star stvo od bra ne ni je utro {i lo do de qe na sred -

stva sa kon ta 512.

Tre ba zna ti da je Mi ni star stvo od bra ne u pro {loj

go di ni, u obla sti in ve sti ci ja, sa kon ta 512, pre ma {i lo

plan re a li za ci je za da ta ka i da je Tre zo ru Re pu bli ke Sr -

bi je, ko ji iz vr {a va do spe le oba ve ze, do sta vi lo na lo ge za

pla }a we. Zbog ne li kvid no sti Tre zo ra u tom pe ri o du i sla -

bog pri li va nov ~a nih sred sta va u dr ̀ av nu ka su oba ve ze

ni su na vre me is pla }e ne, ta ko da re a li za ci ja bu xet skih

za da ta ka si ste ma od bra ne po in ve sti ci ja ma iz no si 95 od -

sto. Ina ~e, ukup na re a li za ci ja oba ve za Mi ni star stva od -

bra ne u 2008. iz no si la je 98 od sto, za sve za dat ke – ob ja -

{wa va dr ̀ av ni se kre tar Alek san dar Mi {~e vi}.

Da li je mo gu }e za {ti ti ti fi nan sij ska sred sta va si -

ste ma od bra ne u uslo vi ma ~e ste pro me ne kur sa di na ra?

– Sva mi ni star stva funk ci o ni {u ta ko {to Tre zo ru

do sta vqa ju na lo ge za na pla tu re a li zo va nih za da ta ka iz

bu xe ta, jer se no vac na la zi u Tre zo ru. Pro {le go di ne smo

vi {e pu ta od Tre zo ra i Na rod ne ban ke Sr bi je tra ̀ i li da

de po nu je mo sred stva ili otvo ri mo akre di ti ve za pla }a we

re mon ta ili ku po vi nu opre me u ve }im iz no si ma, ali nam

to ni je odo bre no. Tre zor na sto ji da pla }a u re al nom vre -

me nu. Ka da bi nam to bi lo obez be |e no, si stem od bra ne

za {ti tio bi no vac od dnev ne pro me ne kur sa di na ra, ali

ga Tre zor ne bi mo gao ko ri sti ti – tvr di Mi {~e vi}.

Stambene subvencije

U to ku 2008. go di ne Mi ni star stvo od bra ne je, na raz -

li ~i te na ~i ne, re {i lo oko 1.500 stam be nih pro ble ma pri -

pad ni ka Voj ske. Za stam be no kre di ti ra we iz pro {lo go di -

{weg bu xe ta iz dvo ji lo je znat na sred stva. Uz an ga ̀ o va we

Na ci o nal ne kor po ra ci je za osi gu ra we stam be nih kre di ta,

krov nad gla vom do bi la su 103 li ca, a 86 kre di ti ma ko -

mer ci jal nih ba na ka. Pro se~ na vred nost kre di ta iz no si la

je 50.000 evra.

– Ovo go di {wim bu xe tom pred vi |e no je 150 mi li o na

di na ra za fi nan si ra we stam be nih kre di ta u si ste mu od -

bra ne. O~e ku je mo da }e taj iz nos bi ti do vo qan za sub ven -

ci o ni sa we stam be nih kre di ta 220 pri pad ni ka Mi ni star -

stva od bra ne i Voj ske Sr bi je. To kom go di ne, sred stvi ma iz

bu xe ta fi nan si ra }e se iz grad wa ve} za po ~e tih sta no va na

Be ̀ a nij skoj ko si – re kao je dr ̀ av ni se kre tar Alek san dar

Mi {~e vi}.

Vojne penzije

– Voj ne pen zi je su u 2008. go di ni po ve }a ne u pro -

se ku 27,43 od sto. Nad le ̀ ni iz Mi ni star stva od bra ne

vi {e pu ta su ur gi ra li u Vla di da se raz re {i pro blem

du ga voj nim pen zi o ne ri ma, jer je Mi ni star stvo fi nan -

si ja no si lac iz ra de re pro gra ma du ga. Ubu du }e, voj ne

pen zi je }e ra sti u skla du sa ci vil nim pro pi si ma, kao i

za osta le pen zi o ne re Re pu bli ke Sr bi je – is ti ~e Alek -

san dar Mi {~e vi}.

doga|aji

1. februar 2009.

Stru~ na ras pra va o

Na cr tu stra te gi je na ci o nal ne

bez bed nosti

U okvi ru jav ne ras pra ve o na cr ti ma stra te gi je na ci o nal ne

bez bed no sti i stra te gi je od bra ne, 30. ja nu a ra je na Aka de mi ji za

di plo ma ti ju i bez bed nost odr ̀ a na Stru~ na ras pra va o Na cr tu

stra te gi je na ci o nal ne bez bed no sti, na ko joj su, po red pro fe so ra

te vi so ko {kol ske usta no ve, u~e stvo va li i pred stav ni ci mi ni star -

sta va od bra ne, spoq nih i unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Sr bi je,

In sti tu ta za po li ti~ ke stu di je, Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du i

spe ci ja li zo va nih dr ̀ av nih i pri vat nih in sti tu ci ja i usta no va iz

obla sti si ste ma bez bed no sti.

Ob ra zla ̀ u }i rad na iz ra di dva stra te {ki va ̀ na do ku men ta,

~i je usva ja we omo gu }a va do no {e we dru gih dok tri nar nih i ope ra -

tiv nih za ko na i do ku me na ta, ru ko vo di lac Eks pert ske gru pe Mi ni -

star stva od bra ne bri gad ni ge ne ral dr Mi tar Ko va~ is ta kao je da

stru~ nu ras pra vu shva ta kao jo{ je dan po ku {aj na u~ ne i te o rij ske

ana li ze ve o ma zna ~aj nog dru {tve nog si ste ma, ka kav je si stem bez -

bed no sti i pru ̀ a wa po dr {ke au to ri ma u iz ra di stra te {kih do ku -

me na ta u pe ri o du op te re }e nom i spoq nim i unu tra {wim ote ̀ a va -

ju }im okol no sti ma, ko je su, u od re |e noj me ri opre de li le i po nu |e -

nu ver zi ju Na cr ta stra te gi je na ci o nal ne bez bed no sti.

– Po sle mno go broj nih kon sul ta ci ja s pred stav ni ci ma na u ke i

stru ke, ali i ne vla di nih i vla di nih or ga ni za ci ja i usta no va i in -

sti tu ci ja ko je se po sred no ili ne po sred no ba ve si ste mom bez bed -

no sti, 26. ok to bra 2007. ura |e na je pr va ver zi ja Na cr ta stra te -

gi je na ci o nal ne bez bed no sti, ko ja je, po sle znat nih do ga |a wa u na -

{em okru ̀ e wu, ali i u sve tu, od ko jih po seb no tre ba is ta }i po gor -

{a nu si tu a ci ju na Ko so vu i Me to hi ji i svet sku eko nom sku kri zu,

mo ra la bi ti pri la go |e na no vo na sta lim okol no sti ma – re kao je

ge ne ral Ko va~, i is ta kao da ne sto je kri ti ke de la ne do voq no upo -

zna te jav no sti da je Na crt stra te gi je na ci o nal ne bez bed no sti ura -

|en br zo, po na re |e wu, ili bez pret hod ne op se ̀ ne kon sul ta ci je sa

svim re le vant nim ~i ni o ci ma si ste ma bez bed no sti.

Ge ne ral Ko va~ je re kao da }e Eks pert ska gru pa Mi ni star stva

od bra ne, ko ja je ra di la na iz ra di do ku me na ta, po sle okon ~a wa

jav ne ras pra ve raz mo tri ti sve pri spe le pred lo ge, su ge sti je i oce -

ne stru~ ne jav no sti.

O struk tu ri si ste ma bez bed no sti i na u~ nim ka te go ri ja ma ko -

je bi Na crt stra te gi je tre ba lo da uzme u ob zir go vo rio je ge ne ral

u pen zi ji Bran ko Kr ga, ru ko vo di lac Cen tra za stra te {ka is tra ̀ i -

va wa na Aka de mi ji za di plo ma ti ju i bez bed nost, ko ji je is ta kao i

dru {tve ni zna ~aj do ku me na ta ko ji su na jav noj ras pra vi. D. G.

16

Ana li zi funk ci o nal ne ospo so bqe no sti i pri pre me za od bra nu

Voj no me di cin ske aka de mi je za 2008. go di nu, odr ̀ a noj 30. ja nu a ra,

pri su stvo va li su ru ko vo di o ci or ga ni za ci o nih je di ni ca VMA i na ~el -

ni ci od go va ra ju }ih or ga ni za cij skih ce li na Mi ni star stva od bra ne.

– O~e ku jem da na ovom sku pu ob jek tiv no, kri ti~ ki i pro blem ski

sa gle da mo {ta se ra di lo to kom pro te kle go di ne, da li smo ostva ri li

sve pla ni ra no, ko li ko smo se su o ~a va li sa pro ble mi ma su bjek tiv ne

ili ob jek tiv ne pri ro de i {ta nam je za da tak za na red ni pe ri od – re -

kao je na po ~et ku ana li ze na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr Mi -

o drag Jev ti}. On je is ta kao da ana li za tre ba da da pre sek, da is tak -

ne bit ne pro ble me i pred lo ̀ i me re iz nad le ̀ no sti VMA i Sek to ra

za ma te ri jal ne re sur se, ko je bi tre ba lo da u na red nom pe ri o du da ju zna ~a jan do pri nos za po boq {a we ra da.

Go vo re }i o te ̀ i {nim ak tiv no sti ma u na red nom pe ri o du, za me nik na ~el ni ka VMA pu kov nik prof. dr Ni ko la Fi li po vi} is ta kao je re a -

li za ci ju na men skih za da ta ka i una pre |i va we kva li te ta ra da, obez be |i va we ve }ih pri ho da i teh ni~ ko-teh no lo {ku ob no vu i opre ma we. Za -

da ci u na red nom pe ri o du su i zdrav stve no obez be |i va we „Uni ver zi ja de 2009“ i ak tiv no sti na im ple men ta ci ji ISO stan dar da.

U na red nom pe ri o du na gla sak je i na na stav ku in te gra ci je u zdrav stve ni si stem Re pu bli ke Sr bi je, akre di ta ci ji VMA u ob ra zov ni i na -

u~ no i stra ̀ i va~ ki si stem ze mqe, po boq {a wu ma te ri jal nog sta tu sa za po sle nih i ja ~a wu in ter na ci o nal ne po zi ci je VMA. S. \.

Obe le ̀ en Dan ê tvr te bri ga de

u Vra wu

Na sve ~a no sti po vo dom Da na ê tvr te bri ga de Kop ne ne voj -

ske – 31. ja nu a ra, ko ja je odr ̀ a na u vraw skoj ka sar ni „Pr vi pe -

{a dij ski puk kne za Mi lo {a Ve li kog“, ko man dant bri gad ni ge ne ral

Mi lo sav Si mo vi} is ta kao je da je glav ni za da tak je di ni ce da za -

jed no sa osta lim je di ni ca ma Voj ske Sr bi je, po li ci jom i àn dar -

me ri jom, bez bed no snim slu ̀ ba ma i ko or di na ci o nim te lom Vla de

Sr bi je obez be di mir svim gra |a ni ma ju ga Sr bi je, bez ob zi ra na

na ci o nal nu, ver sku i po li ti~ ku pri pad nost.

Po zdra vqa ju }i pri sut ne, na ~el nik {ta ba Ko man de Kop ne ne

voj ske bri gad ni ge ne ral Vo jin Jon di} re kao je da pri pad ni ci ê -

tvr te bri ga de ima ju ~i me da se po hva le i na {ta da bu du po no sni,

ali na bri ga du su po no sni i Ko man da Kop ne ne voj ske i me {ta ni

P~iw skog i Ja bla ni~ kog okru ga. Pre ma re ~i ma ge ne ra la Jon di }a,

iz vr {a va wem za da ta ka na ad mi ni stra tiv noj li ni ji i kon tro lom

Kop ne ne zo ne bez bed no sti pri pad ni ci bri ga de su o~vr snu li i po -

di gli svo ju ospo so bqe nost na vr lo vi sok ni vo.

Gra do na ~el nik Vra wa Mi ro qub Sto ji ~i} na gla sio je da su

pri pad ni ci ê tvr te bri ga de, na sta vqa ju }i tra di ci je Pr vog pe -

{a dij skog pu ka kne za Mi lo {a, po ka za li da ima mo voj sku do stoj nu

po {to va wa i di vqe wa, ko ja je ga rant mi ra, bez bed no sti i op {te

sta bil no sti na ju gu Sr bi je.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li i na ~el nik P~iw skog uprav nog

okru ga Bu di mir Mi haj lo vi}, pred sed ni ci op {ti na Vla di ~in Han i

Cr na Tra va i pred stav ni ci Ko or di na ci o nog te la vla de Re pu bli -

ke Sr bi je, Srp ske pra vo slav ne cr kve, or ga ni za ci je re zer vnih

voj nih sta re {i na, udru ̀ e wa voj nih pen zi o ne ra i pred u ze }a i

usta no va P~iw skog okru ga.

Dan ê tvr te bri ga de Kop ne ne voj ske obe le ̀ a va se 31. ja nu -

a ra, na dan ka da je 1878. go di ne [u ma dij ski kor pus srp ske voj -

ske oslo bo dio Vra we. Z. M.

Ana li za funk ci o nal ne ospo so bqe no sti VMA

17

P E R A S P E R A

Pi{e

Qubodrag

STOJADINOVI]

Militaristi~ki bal

Eksperti

ra~unaju da u

Pokrajini ima,

dodu{e

raznorodnog

oru`ja, za

armiju od

100.000 qudi.

Taj arsenal niko

ne kontroli{e.

Ne zna se

da li bi mogao,

~ak i kad bi

hteo. Ni popuna

jedinica

veteranima OVK

ne bi bila

sporna. Zbog

toga je i

simbolika

zlokobna. Za

sada – realne

opasnosti nema.

Ali, ona je uvek

sadràna u

pam}ewima,

porukama,

motivima i

ciqevima.

Neo su |e ni rat ni zlo ~i nac Ra mu{ Ha ra di naj,

tvr di da Ha {im Ta ~i po ste pe no gu bi Ko so vo.

Ra mu{ se spre ma za iz bo re, we gov pro gram je

ko na~ na „pa ci fi ka ci ja dr ̀ a ve“. A to }e re }i da }e

za we go va man da ta ~i ta va Po kra ji na bi ti pod to tal -

nom kon tro lom Pri {ti ne.

O Ha {i mu i Ra mu {u se uglav nom sve zna, osim

teh ni ke na osno vu ko je su se iz vu kli. Mo ̀ e bi ti da

ima ju uti caj ne pri ja te qe. Ili da wi ho vi u~in ci ni su

mo gli da bu du do ka za ni, uglav nom zbog mr tvih sve do ka.

Po sle to ga ni ì vi ni su bi li pre te ra no gla go qi vi.

Ta ~i je u vi so ku po li ti ku i sku po ode lo sti gao

di rekt no iz {u me, kao i we gov ko le ga iz opo zi ci je.

To je taj na dri dr ̀ av ni mi li ta ri zam, ko ji se i ne mo -

è odvo ji ti od po li ti ke. Za sad Ko so vo funk ci o ni {e

kao kon tro li sa na pa ro di ja, ne ka vr sta kom bi na ci je

ko lum bij sko-si ci li jan ske na pra ve u naj go rem smi slu

te re ~i.

Ima do brih zna ko va da je i „me |u na rod noj za -

jed ni ci“ do zlo gr di la mi si ja pri dr ̀ a va wa „no ve dr -

à ve“ na Bal ka nu. Su vi {e je sku po, tro {i se mno go

vre me na. î nov ni ci iz be log sve ta la ko pri sta ju na

po god no sti ko je im se nu de. Mno gi su po sta li za vi -

sni ci od po seb ne vr ste slat kog ì vo ta u Pri {ti ni,

da ju }i za uz vrat svo ju lo jal nost no voj isto ri ji Ko so va.

Te {ko je uop {te za mi sli ti da je ta kva isto ri ja

mo gu }a. Iz gle da da je po kra ji na osu |e na da jo{ mno go

go di na bu de kri jum ~ar ski el do ra do i cen tar vre le kri -

ze pod pe pe lom. Odr ̀ a va we tog sta tu sa je sku po u sva -

kom po gle du, pa se zbog to ga i tra ̀ e mo de li za ras te -

re }i va we „do bro tvo ra“, ko ji jo{ ni su sa svim uve re ni

da su stvo ri li ono {to se ina ~e stvo ri ti ne mo ̀ e.

Iz te lo gi ke su, u jed nom na stra nom od no su, na -

pra vqe ne „ko sov ske sna ge bez bed no sti“, ko je po svo -

joj struk tu ri i su {ti ni sa svim li ~e na klon iz ko ga su

ro |e ne. To je taj et no ge net ski krug, u ko me OVK oì -

vqa va ta man kad je za we no po sto ja we pre sta la ra -

zum na po tre ba.

Ida nas su „sna ge bez bed no sti“ po vra tak ro man -

ti~ noj, {o vi ni sti~ koj no stal gi ji Al ba na ca, ~i -

ji li de ri, ma kar bi li vlast ili qu ta opo zi ci -

ja, ve ru ju svom pam }e wu: za wih bi na si qe uvek mo glo

da se is pla ti. âk i ako bi mo} ni ji od wih to mo gli

da kon tro li {u, i kad je Sr bi ja odav no bez mo }i da

ta mo ak ti vi ra svo je le gi tim ne dr ̀ av ne adu te.

No ve (sta re) ko sov ske sna ge su na ja va „dr ̀ av ne

evo lu ci je“, ne ka ver zi ja po ste pe nog pre u zi ma wa funk -

ci ja za ko je ko sov ske vla sti, ru ku na sr ce, ni su ob u ~e -

ne. Mi li tar na po li ti ka, ko ja je vo |e na iz {u me, pod -

ra zu me va ge ril sko-na sil ni~ ku va ri jan tu pa ra dr ̀ a ve.

A to jo{ ni je mo gu }e bez za {tit ni ka, ko ji upra vo è li

da se ma lo iz vu ~e i od mo ri, ami nu ju }i sa mo stal ne

oru ̀ a ne sna ge. Ta pro ti vu re~ nost bi, kao i uvek, mo -

gla da funk ci o ni {e u odr ̀ a va wu kri ze na neo p hod nom

ni vou na pe to sti. To jest, da ona ni ka da ne pre sta ne,

ne za vi sno od na vod nih pro ce sa smi ri va wa.

Da kle, ogla {e na su rad na me sta za voj ni ke po -

li caj ce iz svih et ni~ kih gru pa. Hte lo se re }i da }e

„mul ti et ni~ ko“ Ko so vo ima ti isto ta kve sna ge. [to

ipak zna ~i da }e one bi ti jed no na ci o nal ne. Te {ko je

ve ro va ti da }e Sr bi, Ro mi, po ko ji Cr no go rac i gru pa

Tu ra ka i Egip }a na (ta ko su se iz ja sni li), za pe va ti da

ra do idu u tru pe ko je no se vred no sni pe ~at Ta ~i ja,

Ha ra di na ja ili Ade ma Ja {a ri ja.

Ko mo ̀ e da ga ran tu je da }e di men zi je ko sov skih

bez bed no snih sna ga osta ti pod de lo tvor nom kon tro -

lom? Iz gle da ni ko! Mi si ja Eu lek sa }e se ba vi ti dru gim

po slo vi ma, wi hov gard }e bi ti „mek {i“, pa ta ko i po -

ro zni ji od pret hod ni ka. Sna ge Na toa }e ima ti ulo gu

re la tiv no spo koj nog pa zi te qa da se ne {to krup no ne

po me ri i po re me ti. Da kle, da ri zi ci bu du uo kvi re ni

va ri jan tom „br ze in ter ven ci je“, ako je to po treb no.

Ta~ ni je, bi la bi to la tent na ak ci ja, vi {e u sfe ri mo} -

ne pret we ne go re al ne upo tre be sna ga. Ra ~u na se da i

taj ni vo go to vo sti ~u va kri zu pod pe pe lom.

To zna ~i da bi se „unu tra {we stva ri“ na Ko so -

vu raz vi ja le na osno vu ka kve-ta kve au to nom ne po li -

ti~ ke vo qe. Ako bi Ha ra di naj po be dio na iz bo ri ma,

we gov na um o kon tro li te ri to ri je neo stva riv je sa mo

sa sim bo li~ nim sna ga ma. Wi hov rast, u opi sa nom am -

bi jen tu bio bi bez kon tro le ko ja bi bi la de lo tvor na.

Ato }e re }i da rast ko sov ske voj ske prak ti~ no

ni ko ne bi spre ~a vao (oni ko ji bi mo gli ne bi

è le li, oni ko ji bi è le li ne mo gu). Kri jum -

~ar ska pri ro da ko sov ske te ri to ri je omo gu }u je tran -

sfer svih vr sta oru` ja, sve do la kih, mo bil nih ra -

ket nih si ste ma i dru gih mo der nih bor be nih sred sta -

va. Ma da, ko zna, mo ̀ da to i ne }e bi ti po treb no. Eks -

per ti ra ~u na ju da u po kra ji ni ima, do du {e ra zno rod -

nog oru` ja, za ar mi ju od 100.000 qu di.

Taj ar se nal ni ko ne kon tro li {e. Ne zna se da

li bi mo gao, ~ak i kad bi hteo. Ni po pu na je di ni ca

ve te ra ni ma OVK ne bi bi la spor na. Zbog to ga je i

sim bo li ka zlo kob na. Za sa da – re al ne opa sno sti ne -

ma. Ali ona je uvek sa dr ̀ a na u pam }e wi ma, po ru ka -

ma, mo ti vi ma i ci qe vi ma.

Po sto ji ni vo kad }e hi per tro fi ju ko sov skih sna -

ga bi ti te {ko po no vo sta vi ti pod kon tro lu. U po li -

ti~ kom pam }e wu no ve ge ne ra ci je ko sov skih Al ba na -

ca, sva ko rat no na si qe, ono ko me su pri be gli, ili

ko je ih je po go di lo – do ne lo im je ~i ste po li ti~ ke do -

bit ke.

Ha ra di naj se vra tio u po li ti ku na sud bi na ma

mr tvih sve do ka, a i ì vih ko ji su ra zum no za }u ta li.

Vi {e se ni ko od o~e vi da ca i ne se }a {ta je Ra mu{

bio pre ne go {to je, po sle ozva ni ~e ne ne vi no sti, po -

no vo po stao kan di dat za pre mi je ra.

Ta kva su is ku stva iz vo ri no vih di men zi ja po li -

ti~ kih ri zi ka na Bal ka nu i ras plam sa va wa sta rih

kri za. Pro te sti u Pre {e vu, po red iz ra za so li dar -

no sti sa uhap {e nim te ro ri sti ma, ima ju u se bi i ne -

ka kvu so ci jal nu ni jan su. Ali ona je u sen ci sla vqe wa

na si qa i pro mo ci je jed ne ja sne po li ti~ ke op ci je: en -

dem ske ve za no sti za Ko so vo i we gov put.

Za od go vor na sve {to se do ga |a oko nas, a i kod

nas, po treb na je vr hun ska de li kat nost srp ske po li ti -

ke od bra ne. Pri {ti na ne od u sta je od svo jih et ni~ ki

~i stih sna ga. Ma da je i srp sko „Je din stvo“ ob ja vi lo

oglas za wi ho vu mul ti et ni~ ku po pu nu. Re ko smo li ve}

da je ta kva idi la ne mo gu }a, brat stvo i je din stvo su se

dav no me |u sob no sa tr li na Ko so vu.

Autor je komentator lista „Politika”

18 1. februar 2009.

Jedna od odlika mnogih

istraìva~kih

institucija iz

devedesetih godina,

ali i ranije, bila je

pristajawe na politi~ki

oportunizam. Kao

posledica toga

istraìvawa u oblasti

odbrane i bezbednosti

~esto su postavqana

tako da istraìva~ki

rad bude forma koju je

ispuwavao poèqan

politizovani sadràj.

Ne treba imati iluzija

da se poloàj nauke

u odnosu na politiku,

ali i odnos politike

prema nauci i nau~nim

ustanovama, moè

izmeniti brzo i lako,

jednom za svagda.

Mesto i uloga koju je

Institut za strategijska

istraìvawa dobio

reorganizacijom,

u formalnom

i su{tinskom smislu,

ima taj dugo o~ekivani

i neophodan reformski

potencijal.

In sti tut za stra te gij ska is tra ̀ i va wa na stao je u sep tem bru 2006. go di ne

spa ja wem In sti tu ta rat ne ve {ti ne i Voj no i sto rij skog in sti tu ta, ko ji su

do ta da bi li u sa sta vu Ge ne ral {ta ba.

Do ju na 2007. go di ne, no vo for mi ra ni In sti tut u Mi ni star stvu od bra ne

bio je deo Upra ve za stra te gij ska is tra ̀ i va wa. Da nas se In sti tut za

stra te gij ska is tra ̀ i va wa na la zi u Sek to ru za po li ti ku od bra ne Mi ni -

star stva od bra ne.

Po me nu te or ga ni za cij ske pro me ne od ra zi le su se na me sto i ulo gu In -

sti tu ta, od nos Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je pre ma we mu, ali i na

we go ve po ten ci jal ne is tra ̀ i va~ ke za hva te, pla no ve i pro gra me ra da.

Na ~e lu In sti tu ta za stra te gij ska is tra ̀ i va wa od ne dav no je ge ne ral-pot -

pu kov nik mr Mi lan Za ri}, ofi cir ko ji je u pro te klom vre me nu oba vqao naj od -

go vor ni je du ̀ no sti u si ste mu od bra ne – bio je za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta -

Podr{ka

odlu~ivawu

General-potpukovnik mr Milan Zari},

direktor Instituta za strategijska istraìvawa

in

ter

vju

Sni mio D

a ri mir BA

N D

A

19

Do sa da {wa sa rad wa In -

sti tu ta sa in sti tu ci ja ma u

si ste mu od bra ne, u ze mqi,

ali i u ino stran stvu, je ste na

ni vou ko ji se mo ra uva ̀ a va -

ti. Ipak, po sto je i po tre be i

mo gu} no sti da se ona una -

pre di. Sva ka ko da za is tra -

ì va we po je di nih bez bed no -

snih pro ble ma po ten ci ja li

In sti tu ta, ma ka kvi bi li, ni -

su do voq ni. Zbog to ga je au -

ti sti ~an pri stup ne do pu stiv,

a in ten zi vi ra we sa rad we sa

srod nim do ma }im i ino stra -

nim in sti tu ci ja ma, kao i sa

kom pe tent nim po je din ci ma,

ukqu ~u ju }i i re a li za ci ju za -

jed ni~ kih pro je ka ta, bi }e im -

pe ra tiv.

Jav nost je i do sa da, do iz -

ve sne me re, oba ve {ta va na o

ra du In sti tu ta. Shod no to me,

usko ro }e se po sta vi ti i In -

ter net sajt In sti tu ta za

stra te gij ska is tra ̀ i va wa,

~i me }e se po boq {a ti in -

for mi sa we jav no sti o ak tiv -

no sti ma i pro jek ti ma. Na -

rav no, ko mu ni ka ci ja sa jav -

no {}u i da qe }e se od vi ja ti u skla du sa od go va ra ju }im pro pi -

si ma u si ste mu od bra ne.

Re zul ta ti ra da i mo gu} no sti In sti tu ta sra zmer ni su in -

di vi du al nim spo sob no sti ma we go vih pri pad ni ka. Zbog to ga je

za nas dra go ce na do na ci ja Kra qe vi ne Nor ve {ke, ko ja se ko -

ri sti pr ven stve no za usa vr {a va we is tra ̀ i va ~a. Po red to ga,

sred stvi ma iz do na ci je fi nan si ra se i una pre |e we ukupnih

is tra ̀ i va~ kih ka pa ci te ta In sti tu ta.

Usko ro se o~e ku je i pre me {ta we In sti tu ta za stra te -

gij ska is tra ̀ i va wa na no vu lo ka ci ju i po boq {a we uslo va

ra da. Uve ren sam da i to mo ̀ e bi ti na zna ka no ve eta pe u we -

go vom po sto ja wu i de lo va wu.

Œ Ko ji su za da ci, voj ni~ kom ter mi no lo gi jom re ~e no, u nad -

le ̀ no sti In sti tu ta? Ko li ko je on, za i sta, po dr {ka stra te -

gij skom od lu ~i va wu?

– Kao na u~ no i stra ̀ i va~ ka usta no va Mi ni star stva od -

bra ne, In sti tut se naj pre ba vi is tra ̀ i va wi ma u obla sti

bez bed no sti, od bra ne i voj ne isto ri je. Ta ko |e iz ra |u je stra -

te gij ske ana li ze i pro ce ne o iza zo vi ma, ri zi ci ma i pret wa -

ma po bez bed nost Re pu bli ke Sr bi je, ana li zi ra pro ce se i ~i -

ni o ce u me |u na rod nim od no si ma ko ji uti ~u na bez bed nost i

me |u na rod ni po lo ̀ aj na {e ze mqe. Uz to, In sti tut za stra te -

gij ska is tra ̀ i va wa iz u ~a va i is ku stva iz ak tu el nih kon fli -

ka ta i kri znih si tu a ci ja u sve tu.

Ne za hval no je ko men ta ri sa ti pi ta we uti ca ja In sti tu ta

na od lu ke u si ste mu od bra ne. On je na u~ no i stra ̀ i va~ ka usta -

no va ~i ji su po slo vi za sno va ni na na u~ nim me to da ma. We gov

fi nal ni pro iz vod je ste re zul tat ta kvog pri stu pa. Ve ru jem da

je In sti tut istin ska po dr {ka stra te gij skom od lu ~i va wu. Sli -

~an je pri mer i za uti caj In sti tu ta na da qi tok re for me Voj -

ske. Za we gov ve}i do pri nos i uticaj tre ba, vre me na, ali i

do dat no una pre |e we ka drov skih i ma te ri jal nih re sur sa In -

sti tu ta i druga~ija metodologija rada.

Je dan od na ~i na da se to po stig ne je su pro jek ti ko ji oku -

pqa ju raz li ~i te struk tu re. Tek ta da bi po sto ja le mo gu} no sti

da va qa no raz ma tra mo zna ~aj na i slo ̀ e na pi ta wa i u onim

uslo vi ma ka da ka pa ci te ti In sti tu ta ni su do voq ni. Ono za

ba, po mo} nik mi ni stra od -

bra ne za oba ve {taj no-bez -

bed no sne po slo ve, ali i na{

pred stav nik u stal noj mi si ji

Re pu bli ke Sr bi je pri Or ga -

ni za ci ji za evrop sku bez bed -

nost i sa rad wu (OEBS) u Be ~u.

Sa ge ne ra lom Za ri }em

raz go va ra li smo o po zi ci ji

In sti tu ta u od no su na pret -

hod ni pe ri od, pro jek ti ma ko -

je re a li zu je i pla no vi ma.

Œ Or ga ni za ci o na pi ta -

wa i po zi ci o ni ra we

In sti tu ta za stra te gij -

ska is tra ̀ i va wa, u

okvi ru ce lo vi te re for -

me si ste ma od bra ne,

sa mo na iz gled ni su zna -

~aj na. Ko li ko ona, za -

pra vo, uti ~u na me sto i

ulo gu te usta no ve i we ne

is tra ̀ i va~ ke pro jek te?

– Po zna to je da su ne ka -

da {wi In sti tut rat ne ve {ti -

ne i Voj no i sto rij ski in sti tut

u~estvovali u re {a va wu mno -

gih pi ta wa zna ~aj nih za si -

stem od bra ne. Jed na od od li -

ka po me nu tih usta no va, ali i osta lih is tra ̀ i va~ kih in sti tu ci -

ja iz de ve de se tih go di na, pa i ra ni je, bi la je pri sta ja we na po -

li ti~ ki opor tu ni zam. Kao po sle di ca to ga is tra ̀ i va wa u obla -

sti od bra ne i bez bed no sti ~e sto su po sta vqa na ta ko da is tra -

ì va~ ki rad bu de for ma ko ju je is pu wa vao po ̀ e qan po li ti zo -

va ni sa dr ̀ aj. Ne tre ba ima ti ilu zi ja da se po lo ̀ aj na u ke u od -

no su na po li ti ku, ali ni od nos po li ti ke pre ma na u ci i na u~ nim

usta no va ma, mo ̀ e iz me ni ti br zo i la ko, jed nom za svag da. Me -

sto i ulo ga ko ju je In sti tut za stra te gij ska is tra ̀ i va wa do bio

re or ga ni za ci jom, u for mal nom i su {tin skom smi slu, ima taj

du go o~e ki va ni i neo p ho dan re form ski po ten ci jal.

In sti tut, ne spor no, osta je ana li ti~ ka slu ̀ ba i po dr {ka

stra te gij skom od lu ~i va wu u si ste mu od bra ne. Uz to, svo jim de -

lo va wem, tre ba da ini ci ra i re a li zu je is tra ̀ i va wa u obla -

sti od bra ne i bez bed no sti, i da, za jed no sa drugim sli~nim

in sti tu ci ja ma, do pri ne se usme ra va wu jav no sti na naj zna ~aj -

ni ja bez bed no sna pi ta wa.

Re for ma Voj ske i ~i ta vog si ste ma od bra ne ne iz be ̀ no se

od ra ̀ a va i na In sti tut. We go vo re de fi ni sa we tek je za po -

~e lo. Pro me ne se ne od no se na ono {to je u ne ka da {wim in -

sti tu ti ma bi lo do bro. Me |u tim, za reformu In sti tu ta za

stra te gij ska is tra ̀ i va wa neo p hod ni su no vi uslo vi, ko ji

obez be |u ju dru ga ~i ju po zi ci ju, po slo ve i rad. Ni je isto uko li -

ko se on na la zi u sa sta vu Ge ne ral {ta ba ili je, pre ma da na -

{wem re {e wu, deo Mi ni star stva od bra ne, jer se razlikuju

domeni angaò va wa In sti tuta.

Œ Na ko jim prin ci pi ma po ~i va we gov rad?

– Pre ci zi ra wem spek tra de lo va wa, uz usa vr {a va we i

ob na vqa we is tra ̀ i va~ kog ka dra, za una pre |e we funk ci o ni -

sa wa In sti tu ta neo p hod no je da se afir mi {u na ~e la objek-

tivnosti, sa rad we i tran spa rent no sti. Razume se, da ti prin-

cipi nisu novina za Institut. Zato i ne govorim o wihovom

uvo|ewu, nego o afirmaciji.

Na ~e lo objektivnosti pro is ti ~e iz na u~ nog pri stu pa pro -

ble mi ma i od no si se na re zul ta te is tra ̀ i va wa. Prirodno je

da je objektivnost uslovqena kompetentno{}u. Od In sti tu ta se

to upra vo zah te va.

U prethodnoj godini u~iwen je iskorak u afirmisawu In-

stituta, kako u sistemu odbrane, tako i u {iroj dru{tvenoj sre-

dini i inostranstvu. Teì{te u radu Instituta bilo je na ak-

tivnostima kojima su sposobnosti i istraìva~ki potencijal we-

govih pripadnika podignuti na kvalitetniji nivo. U tome, kao i u

stvarawu adekvatnih uslova i pozicionirawu Instituta u siste-

mu odbrane, zna~ajno je doprineo prethodni direktor Instituta

pukovnik dr Mihajlo Basara. Zahvaqujemo mu na tome.

Za unapre|ewe funkcionisawa Instituta neophodno je

da se afirmi{u na~ela objektivnosti, saradwe

i transparentnosti. Na~elo objektivnosti proisti~e

iz nau~nog pristupa problemima i odnosi se na rezultate

istraìvawa. Od Instituta se to upravo zahteva.

***

Da bi se Institut verifikovao kao nau~na

institucija u dru{tvu, odnosno potvrdio svoju osnovnu

nau~noistraìva~ku funkciju, tokom 2009. akreditova}e

se kod Ministarstva za nauku Republike Srbije.

***

Institut je spreman da se ukqu~i u istraìva~ke projekte

drugih nau~nih institucija u zemqi i inostranstvu.

Na taj na~in }e wegov rad biti transparentan,

a rezultati efikasniji.

ISKORAK

{ta je In sti tut i sa da kom -

pe ten tan je su na u~ ni in -

stru men ti ko je ko ri sti u

is tra ̀ i va wi ma. Ne tre ba

o~e ki va ti da }e se re for -

ma okon ~a ti za ne ko li ko

da na ili go di na, jer je ona

ne pre ki dan pro ces, ~ija

dinamika oscilira.

Pri ro da bez bed no snih

pro ble ma ~e sto ne do zvo -

qa va sko ro ni jed noj in sti -

tu ci ji da se sa mo stal no

obra ti svim we nim aspek -

ti ma. Za to je, pre sve ga, u

in te re su si ste ma od bra ne,

a ti me i In sti tu ta, da se

in ten ziv ni je sa ra |u je sa

srod nim in sti tu ci ja ma. Na

po je di nim pro jek ti ma mo gu

se an ga ̀ o va ti i is tra ̀ i va -

~i ko ji ni su za po sle ni u In -

sti tu tu, ~ak i stra ni dr ̀ a -

vqa ni, {to za vi si od pri -

ro de pro ble ma i bez bed no -

snih in te re sa. Isto vre me -

no, In sti tut je spre man da

se ukqu ~i u is tra ̀ i va~ ke

pro jek te dru gih na u~ nih in -

sti tu ci ja u ze mqi i ino -

stran stvu. Na taj na ~in }e

we gov rad bi ti tran spa ren -

tan, a re zul ta ti efektniji.

Œ Da bi In sti tut, u

pro ce su re for me, od -

go vo rio zah te vi ma ko -

ji se pred we ga po sta -

vqa ju, tre ba da ima i

kva li te tan ka dar.

– Pri pad ni ci In sti tu -

ta usa vr {a va ju se, u ze mqi i

ino stran stvu, na po sle di -

plom skim stru~ nim i na u~ -

nim usa vr {a va wi ma u gra -

|an stvu, voj nim {ko la ma i

in sti tu ci ja ma, te na raz li -

~i tim kur se vi ma. Tako|e,

u~e{}a pripadnika Instituta na konferencijama, seminari-

ma, stru~nim i nau~nim skupovima u zemqi i inostranstvu,

potvrda su, ali i prilika za proveru i unapre|ewe individu-

alnih kvaliteta istraìva~a. Re zul tat to ga je ste – osam dok to -

ra na u ka i de set ma gi sta ra ko ji ra de u In sti tu tu. I osta li za -

po sle ni }e u na red nom vre me nu ste }i po treb na na u~ na zva wa.

Œ Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je is ka za li su u

pro te kloj go di ni po tre bu za ana li za ma i stu di ja ma ak tu -

el nih bez bed no snih pi ta wi ma ko je ra di In sti tut.

– U okvi ru re a li za ci je pro je ka ta is tra ̀ i va ni su sta vo -

vi pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske o re for mi,

bez bed no snim in te gra ci ja ma i po zi ci o ni ra wu na {e ze mqe u

in te gra tiv nim bez bed no snim pro ce si ma. Re zul ta ti tih is tra -

ì va wa bi li su zna ~aj ni za

do no {e we od go va ra ju }ih od -

lu ka. Ve ru jem da smo ana li za -

ma, pro ce na ma i re zul ta ti ma

em pi rij skih is tra ̀ i va wa do -

pri ne li da one bu du va qa ne.

In sti tut je u pro te kloj go di -

ni spro veo dva em pi rij ska is -

tra ̀ i va wa. Wi ma je ob u hva }e -

no vi {e od 2.500 pri pad ni ka

Mi ni star stva od bra ne i Voj ske

Sr bi je. Pre ma tom, vi {e ne go

re pre zen ta tiv nom uzor ku, do -

bi je ni su po ka za te qi o per cep -

ci ji bez bed no snih iza zo va, ri -

zi ka i pret wi, ali i sta vo vi

is pi ta ni ka o re form skim pro -

ce si ma u si ste mu od bra ne, ob -

li ci ma bez bed no snih in te gra -

ci ja i na {em an ga ̀ o va wu u mi -

rov nim ope ra ci ja ma.

Stu di ja o in for mi sa no sti

mla dih o voj nom po zi vu i uti ca -

ju na mo ti va ci ju u~e ni ka sred -

wih {ko la za stu di ra we na

Voj noj aka de mi ji na sta la je po -

sle is tra ̀ i va wa In sti tu ta o

sta vo vi ma sred wo {kol ske

omla di ne o {ko lo va wu na Voj -

noj aka de mi ji. Potreba za ta -

kvim pro jek tom proistekla je iz

~i we ni ce da je u pro te kloj de -

ce ni ji znat no opao broj kan di -

da ta za {ko lo va we u toj voj noj

{ko li. Po me nu tim is tra ̀ i va -

wem an ke ti ra no je 2.527 u~e -

ni ka za vr {nih raz re da u 67

sred wih {ko la na te ri to ri ji

Sr bi je, pr ven stve no gim na zi ja

i sred wih teh ni~ kih {ko la.

Or ga ni za cij skim je di ni ca ma


do sta vqe ni su re zul ta ti is tra -

ì va wa, po seb no zna ~aj ni za

si stem od bra ne u ce li ni, a za

{i ru jav nost In sti tut je ob ja -

vio kwi gu Ma tu ran ti o voj nom

po zi vu, ~i ja }e pro mo ci ja, u sa -

rad wi sa Voj nom aka de mi jom,

bi ti 11. fe bru a ra.

Po red po me nu tih pro je ka ta,

pri pad ni ci In sti tu ta u~e stvo -

va li su na 12 na u~ nih kon fe -

ren ci ja u ze mqi i ino stran stvu,

pre zen to va li 16 sa op {te wa i or ga ni zo va li dve me |u na rod ne

na u~ ne kon fe ren ci je o isto rij skim temama. To kom pro {le go di -

ne ob ja vqe no je pet kwi ga, je dan zbor nik ra do va i oko 40 stru~ -

nih ra do va, dok je u pri pre mi jo{ 26. In sti tut je or ga ni zo vao

pet se mi na ra za pri pad ni ke si ste ma od bra ne Re pu bli ke Sr bi -

je – dva su bi la sa me |u na rod nim u~e {}em – i se ri ju pre da va wa

iz obla sti bez bed no sti i od bra ne, na ko ji ma su pre da va ~i bi li

am ba sa do ri i iza sla ni ci od bra ne akre di to va ni u Sr bi ji, mi -

ni stri od bra na pojedinih ze ma qa, dr ̀ av ni se kre ta ri i afir-

misani stru~ wa ci za pojedina bezbednosna pitawa.

Œ I Ode qe we za voj nu isto ri ju i Voj ni ar hiv na la ze se

u sa sta vu In sti tu ta za stra te gij ska is tra ̀ i va wa. Ka ko se

uob li ~a va ju no va isto rij ska na u~ na sa zna wa i ko ri sti

ras po lo ̀ i va ar hiv ska gra |a?

20 1. februar 2009.

intervju

Nezahvalno je komentarisati pitawe o uticaju Instituta

na odluke u sistemu odbrane. On je nau~noistraìva~ka

ustanova ~iji su poslovi zasnovani na nau~nim metodama.

Verujem da je Institut istinska podr{ka strategijskom

odlu~ivawu.

***

Za istraìvawe pojedinih bezbednosnih problema

potencijali Instituta, ma kakvi oni bili, nisu dovoqni.

Zbog toga je autisti~an pristup nedopustiv,

a intenzivirawe saradwe sa srodnim doma}im

i inostranim institucijama, ali i sa kompetentnim

pojedincima, ukqu~uju}i i realizaciju zajedni~kih

projekata, bi}e imperativ.

***

Institut, nesporno, ostaje analiti~ka slu`ba i podr{ka

strategijskom odlu~ivawu u sistemu odbrane. Uz to,

svojim delovawem, treba da inicira i realizuje

istraìvawa u oblasti odbrane i bezbednosti, te da,

zajedno sa ostalim institucijama, doprinese usmeravawu

javnosti na najzna~ajnija bezbednosna pitawa.

– Ne mislim da postoje nova i stara istorijska saznawa.

Mogu}a su razli~ita tuma~ewa i, razume se, o wima se mo`e

diskutovati. Zbog toga je zna~ajno, ne samo za sistem odbrane

to {to je ovo odeqewe, kao naslednik Vojnoistorijskog insti-

tuta, kompetentno za sva pitawa iz na{e vojne istorije. Iz u -

~a va we isto ri je, ~i ji je ide al isti na, va ̀ no je za ob li ko va -

we iden ti te ta dru {tva i voj ske. Ne pri stra snim, na u~ nim pri -

stu pom kri sta li {u se pre |e ni isto rij ski pe ri o di i vred nu je

pro {lost, ~i me se po sta vqa ju ~vr sti te me qi tra di ci je. Po -

{tu ju }i te prin ci pe, Ode qe we za voj nu isto ri ju or ga ni zo va -

lo je u pro te klom pe ri o du dve na u~ ne me |u na rod ne kon fe ren -

ci je – Bal kan ski pakt 1953/54 i Pr vi svet ski rat i Bal kan –

90 go di na ka sni je.

Dvo ji ca pri pad ni ka In sti tu ta ob ja vi la su kwi ge o sta wu

na ju gu dr ̀ a ve po sle Pr vog svet skog ra ta i o mo der ni za ci ji

voj ske uvo |e wem au to mo bi la. In sti tut je {tam pao i zbor nik

ra do va sa na u~ nog sku pa Bal kan ski pakt 1953/54. i dvo broj

~a so pi sa Voj no i sto rij ski gla snik za 2007. go di nu. Tre nut no se

za vr {a va {tam pa we dva bro ja Gla sni ka iz pret hod ne go di ne.

Zna ~aj no je po me nu ti da su pri pad ni ci In sti tu ta u~e stvo va li

na ne ko li ko na u~ nih sku po va u ze mqi i ino stran stvu, te u

stru~ noj na u~ noj pe ri o di ci ob ja vi li tri de se tak ra do va.

Srp ska voj na isto ri ja afir mi {e se sa rad wom sa sli~ -

nim in sti tu ci ja ma i na do ma }oj i na ino stra noj sce ni, po seb -

no raz me nom no vih na u~ nih sa zna wa. Voj na li te ra tu ra, na sta -

la ra dom isto ri ~a ra In sti tu ta, tre ba da na |e od go va ra ju }e

me sto i me |u na stav nim sa dr ̀ a ji ma u na {im voj nim {ko la ma.

Voj ni ar hiv pred sta vqa ne is crp ni re surs za iz u ~a va we i srp -

ske voj ne isto ri je i isto ri je ze ma qa u bli ̀ em i {i rem okru -

`e wu Sr bi je. Ar hiv ska gra |a voj ne pro ve ni jen ci je ne za o bi la -

zna je za raz u me va we dru {tve nih pro ce sa na na {im pro sto -

ri ma, shod no ulo zi ko ju je voj ska ima la to kom 19. i 20. ve ka.

Za hva qu ju }i do na ci ji Kra qe vi ne Nor ve {ke i po mo }i

In sti tu ta „Xe fer son”, Ar hiv je u pot pu no sti ospo so bqen i

opre mqen za di gi ta li za ci ju ar hiv ske gra |e. Ta kve mo gu} no sti

ne ma ju ze mqe u okru ̀ e wu, a opre ma ko ja se ko ri sti spa da me -

|u naj sa vre me ni je u sve tu. Do sa da je di gi ta li zo va no vi {e od

dva mi li o na do ku me na ta po hra we nih u Voj nom ar hi vu.

Œ U to ku je jav na ras pra va o naj zna ~aj ni jim stra te gij skim

do ku men ti ma si ste ma od bra ne Re pu bli ke Sr bi je – Stra te -

gi ji na ci o nal ne bez bed no sti i Stra te gi ji od bra ne. Ko li ko

su u wi ho voj iz ra di u~e stvo va li pri pad ni ci In sti tu ta?

– Is tra ̀ i va ~i In sti tu ta za stra te gij ska is tra ̀ i va wa

Mi ni star stva od bra ne bi li su ukqu ~e ni u iz ra du svih re le -

vant nih stra te gij skih do ku me na ta. Po red to ga, oni su da va li

mi {qe wa i su ge sti je i o ni zu nor ma tiv nih do ku me na ta si ste -

ma od bra ne, kao zna ~aj nih pred u slo va za re for mu si ste ma.

Ste pen i svoj stvo an ga ̀ o va wa za vi si li su od pri ro de do ku -

me na ta, po tre ba si ste ma od bra ne i ka pa ci te ta In sti tu ta.

Œ Ka kvi su pla no vi In sti tu ta za stra te gij ska is tra ̀ i -

va wa u bu du} no sti?

– U na red nom pe ri o du pri pad ni ci In sti tu ta okon ~a }e

~e ti ri za po ~e ta pro jek ta i raz voj na is tra ̀ i va wa iz obla sti

bez bed no sti, od bra ne, voj nih na u ka i voj ne isto ri je i za po ~e -

ti dva no va. Pla no vi je su am bi ci o zni, ali se mo gu ostva ri ti.

Na da qe }e In sti tut oja ~a ti na u~ nu ba zu i is tra ̀ i va~ ke ka -

pa ci te te pri je mom mla dih is tra ̀ i va ~a, ka ko bi o~u vao kon -

ti nu i tet na u~ nog ka dra.

Da bi se In sti tut ve ri fi ko vao kao na u~ na in sti tu ci ja u

dru {tvu, od no sno po tvr dio svo ju osnov nu na u~ no i stra ̀ i va~ -

ku funk ci ju, i za si stem od bra ne i za one usta no ve ko je su za -

in te re so va ne za oblast we go vog de lo va wa, to kom 2009. go -

di ne sle di akre di ta ci ja kod Mi ni star stva za na u ku Re pu bli -

ke Sr bi je. Ono {to ~i ni mo je ste op {ta ko rist i u tom smi slu

o~e ku je mo sva ku mo gu }u po dr {ku.

Vla di mir PO ̂ U^

Sed mi po re du Cen tar za sa mo stal no u~e we en gle skog je zi ka,

otvo ren je 29. ja nu a ra u Ge ne ral {ta bu Voj ske Sr bi je. Pro je kat se

spro vo di u skla du sa Od lu kom mi ni stra od bra ne Re pu bli ke Sr bi je

o re a li zo va wu Pro gra ma ospo so bqa va wa u obla sti en gle skog je -

zi ka i Stra te gi je u~e wa en gle skog je zi ka u Voj sci Sr bi je. Otva ra wu

su pri su stvo va li, po red pred stav ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj -

ske Sr bi je, pred stav ni ci ze ma qa do na to ra pro jek ta PELT, iza sla -

ni ci od bra na Dan ske, Ho lan di je, [ved ske, Uje di we nog Kra qev stva i

di rek tor Bri tan skog Sa ve ta u Sr bi ji.

Ge ne ral-ma jor Pe tar ]or na kov, na ~el nik Upra ve za obu ku i

dok tri nu Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, i pu kov nik Naj xel Fen, iza -

sla nik od bra ne Ve li ke Bri ta ni je, sim bo li~ no su pre se kli vrp cu i

pu sti li Cen tar u rad.

Tom pri li kom ge ne ral ]or na kov je is ta kao da }e cen tar, ko ji

po se du je dva de set rad nih me sta, omo gu }i ti in di vi du al ni rad i u~e -

we en gle skog je zi ka uz ko ri {}e we vr hun skog soft ve ra i au dio-vi -

zu el nih sred sta va, sa bi bli o te kom ko ja ima iza bra nu li te ra tu ru.

U ime do na to ra, pu kov nik Fen je iz ra zio ve li ko za do voq stvo

{to je Voj ska Sr bi je pre po zna la pred no sti u~e wa en gle skog je zi ka,

za ko ji je sve vi {e pri pad ni ka si ste ma od bra ne za in te re so va no.

On je is ta kao da dve ze mqe tre ba da raz vi ja ju sa rad wu, a Cen tar

pred sta vqa jed nu od ak tiv no sti na tom pu tu.

M. I.

>>> De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je, ko ju

je pred vo dio na ~el nik Upra ve za me |u na rod nu voj nu sa rad wu Mi lo -

rad Pe ri}, bo ra vi la je 12. i 13. ja nu a ra u po se ti Mi ni star stvu

na ci o nal ne od bra ne Ru mu ni je.

To kom su sre ta sa dr ̀ av nim se kre ta rom Mi ni star stva na ci o -

nal ne od bra ne Ru mu ni je Do bri co ju Kor ne li jem, obo stra no je oce -

we no da je sa rad wa u obla sti od bra ne me |u naj vi {im pri o ri te ti -

ma, te da po sto ji pro stor za we no da qe una pre |e we.

To kom bo rav ka pot pi san je Plan bi la te ral ne voj ne sa rad we

za 2009. go di nu i Pro gram obu ke i {ko lo va wa na {ih pri pad ni ka u

voj no o bra zov nim in sti tu ci ja ma Ru mu ni je za aka dem sku go di nu

2008–2009. go di nu.

Naj zna ~aj ni ji vid sa rad we sa Ru mu ni jom je su za jed ni~ ke ve ̀ be

i po dr {ka Sr bi ji u re for mi si ste ma od bra ne i ak tiv no sti ma iz

Pro gra ma PzM.

>>> Na ~el nik Upra ve za me |u na rod nu voj nu sa rad wu Mi lo -

rad Pe ri} i za me nik di rek to ra Di rek ci je za bez bed no snu i od -

bram be nu po li ti ku Mi ni star stva od bra ne Bu gar ske Jor dan Bo ̀ i -

lov, pot pi sa li su 16. ja nu a ra Plan bi la te ral ne voj ne sa rad we za

2009. go di nu.

Voj na sa rad wa iz me |u Mi ni star sta va od bra ne i Voj ske Sr bi -

je i Bu gar ske uspe {na je u kon ti nu i te tu. Je dan od pri o ri te ta je su

za jed ni~ ke ve ̀ be, a te ̀ i {ta su raz me na is ku stva na eks pert skom

ni vou u obla sti voj ne me di ci ne i lo gi sti ke.

>>> De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne Kra qe vi ne Dan ske

bo ra vi la je 28. ja nu a ra u Be o gra du kao gost Upra ve za me |u na rod nu

voj nu sa rad wu Sek to ra za po li ti ku od bra ne.

To kom rad nog de la po se te raz mo tre ni su do sa da {wi re zul ta -

ti sa rad we i usa gla {en je Plan bi la te ral ne voj ne sa rad we za

2009. go di nu, ko ji su pot pi sa li na ~el nik Upra ve za me |u na rod nu

voj nu sa rad wu Mi lo rad Pe ri} i iza sla nik od bra ne Kra qe vi ne

Dan ske pot pu kov nik So ren Knud sen.

Do sa da {wa uspe {na sa rad wa Mi ni star sta va od bra ne Sr bi -

je i Dan ske bi }e na sta vqe na i u 2009. go di ni, pr ven stve no u obla -

sti ci vil no-voj nih od no sa, po mo }i Dan ske raz vo ju slu ̀ be tra ga wa

i spa sa va wa u Sr bi ji i u okvi ru pro jek ta Pri sma.

21

Me|unarodna vojna saradwa

Otvoren Centar za u~ewe engleskog

jezika u General{tabu

1. februar 2009.

Po se ta de le ga ci ja Bel gi je

i Au stri je Voj noj aka de mi ji

Rad na gru pa Kra qev ske voj ne {ko le Kra qe vi ne Bel gi je, ko ju je

pred vo dio ge ne ral-ma jor Ha ri Vin de vo gel, po se ti la je 27. ja nu a ra

Voj nu aka de mi ju i sa ko le ga ma iz Sr bi je raz me ni la is ku stva o si -

ste mu voj nog {kol stva.

Na ~el nik Voj ne aka de mi je ge ne ral-ma jor Vi do sav Ko va ~e vi}

pre do ~io je go sti ma iz Bel gi je ka kvo je or ga ni zo va no voj no {kol -

stvo u Sr bi ji, dok je o pro ce su akre di ta ci je vi so ko {kol skih usta -

no va u na {oj ze mqi go vo rio za me nik na ~el ni ka Voj ne aka de mi je pu -

kov nik dr Dra gu tin Jo va no vi}.

Tom pri li kom je is tak nu to da, uz voj ne {ko le ê {ke i Ma |ar -

ske, Kra qev ska voj na {ko la Bel gi je pred sta vqa uzor na {em voj nom

obra zo va wu.

Na ~el nik Voj ne aka de mi je ge ne ral-ma jor Vi do sav Ko va ~e vi} i

na ~el nik Upra ve za {kol stvo Mi ni star stva od bra ne pu kov nik dr

Mla den Vu ru na bi li su do ma }i ni i pred stav ni ci ma Mi ni star stva

od bra ne Re pu bli ke Au stri je, ko ji su bo ra vi li u dvo dnev noj po se ti

Sr bi ji.

Sa ge ne ral-ma jo rom Raj mun dom [i ten hel mom, bri gad nim ge -

ne ra lom Kur tom Vag ne rom i ma jo rom To ma som Di ri glom raz me we -

na su is ku stva o vi so kom voj nom obra zo va wu i o mo gu} no sti ma in -

ten zi vi ra wa sa rad we.

Re pu bli ka Au stri ja je stan dar di zo va la i pri la go di la svo je

{kol stvo si ste mu Evrop ske uni je, {to pred sta vqa do bar pri mer za

na{ {kol ski si stem.

M. I.

Slu {a o ci [ko le na ci o nal ne

od bra ne u Voj vo di ni

Slu {a o ci 52. kla se Ge ne ral {tab nog usa vr {a va wa [NO bo -

ra vi li su u No vom Sa du i zo ni Pr ve bri ga de KoV. Tom pri li kom

oni su sa gle da li ge o stra te gij ski pro stor, pri vred ne i dru ge ka pa -

ci te te Voj vo di ne. O te ri to ri ji na ko joj se pro sti re Pr ve bri ga de

go vo rio im je ko man dant bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi}.

Po re ~i ma pu kov ni ka Mi la Je li }a, na ~el ni ka Ka te dre ope ra -

ti ke, slu {a o ci se to kom {ko lo va wa, po red pla ni ra wa bor be nih

dej sta va, ba ve i dru gim zna ~aj nim pi ta wi ma kao {to su sa rad wa sa

or ga ni ma lo kal ne vla sti, or ga ni ma MUP-a, pru ̀ a wem po mo }i ci -

vil nim vla sti ma i zbri wa va wem sta nov ni {tva ugro ̀ e nog bor be nim

dej stvi ma.

To kom dva da na bo rav ka na te ri to ri ji Voj vo di ne slu {a o ci 52.

kla se bo ra vi li su sa svo jim na stav ni ci ma i u Ko man di Re~ ne flo ti le

i je di ni ca ma Pr ve bri ga de KoV u Srem skoj Mi tro vi ci, a ob i {li su i

Spo men-obe le` je Srem skog fron ta i ma na stir Pet ko vi cu.

B. M. P.

doga|aji

22

T

G e n e r a l - p o t p u k o v n i k M i l o j e

om pri li kom bri gad ni ge ne ral Mi lo sav Si mo vi}, ko man dant

bri ga de, re fe ri sao je o sta wu bez bed no sti na ju gu Sr bi je,

uslo vi ma ̀ i vo ta i ra da pri pad ni ka je di ni ce, po seb no na ba -

za ma uz ad mi ni stra tiv nu li ni ju sa Ko so vom i Me to hi jom i ak tiv no -

sti ma na ko ji ma su voj ni ci i sta re {i ne tre nut no an ga ̀ o va ni.

Ge ne ral Mi le ti} je 27. januara ob i {ao voj ni ke i sta re {i ne

ko ji svo je za dat ke iz vr {a va ju na ba zi „Do bro sin“, jed noj od 16 ba za

u KZB u ko ji ma su sta ci o ni ra ne je di ni ce ê tvr te bri ga de.

To kom bo rav ka na ba zi „Do bro sin“, bri gad ni ge ne ral Si mo vi} je is ta -

kao da u po sled wih go di nu da na ni je bi lo ozbiq nih in ci de na ta, a pri pad ni -

ci bri ga de su, uz sva ko dnev ne ak tiv no sti, iz ve li i 223 jed no vre me ne pa tro le

sa pri pad ni ci ma mul ti na ci o nal nih sna ga Kfo ra.

P o k a z n a v e ` b a z a s t u d e n t e V o j n e

Budnost

na bazama

Ka ko bi prak ti~ no sa gle da li ele men te, na ~i ne funk ci o ni sa wa i mo gu} -

no sti lo gi sti~ ke po dr {ke ~e te i ba ta qo na, a u okvi ru re dov ne na sta ve iz

pred me ta tak ti ka pe {a di je, stu den ti 130. kla se Voj ne aka de mi je Kop ne ne voj -

ske, Sme ra pe {a di je, pri su stvo va li su po ka znoj ve ̀ bi ko ju su za wih iz ve li

pri pad ni ci 11. pe {a dij skog i 19. lo gi sti~ kog ba ta qo na Pr ve bri ga de KoV.

Ve ̀ ba ko jom je ru ko vo dio pot pu kov nik Ne nad Mi lo ji ~i}, ko man dant 11.

Za stup nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske

Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je

Mi le ti} ob i {ao je je di ni ce ê tvr te

bri ga de Kop ne ne voj ske, ko je su

an ga ̀ o va ne u Kop ne noj zo ni bez bed no sti

(KZB) uz ad mi ni stra tiv nu li ni ju

sa Ko so vom i Me to hi jom

Logisti~ka

podr{ka

M i l e t i } u ^ e t v r t o j b r i g a d i

U prat wi za stup ni ka na ~el ni ka G[ VS ge ne ral-pot pu kov ni ka Mi lo ja

Mi le ti }a bi li su ko man dant Kop ne ne voj ske ge ne ral-pot pu kov nik Mla den

]ir ko vi}, na ~el nik Upra ve za lo gi sti ku G[ VS ge ne ral-ma jor Qu bo mir Sa -

mar xi} i za me nik ko man dan ta Zdru ̀ e ne ope ra tiv ne ko man de pu kov nik Mi lan

Moj si lo vi}.

Ulo ga pod o fi ci ra u ope ra ci ja ma

u na se qe nom me stu

U or ga ni za ci ji Upra ve za obu ku i dok tri nu Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je u Be o gra du je odr ̀ an tro dnev ni re gi o nal ni se mi -

nar o ulo zi pod o fi ci ra u ope ra ci ja ma u na se qe nom me stu.

In struk to ri na se mi na ru su pred stav ni ci Evrop ske Ko man de

oru ̀ a nih sna ga SAD, ka pe tan Ra jan Bro men {en kel i sta ri ji vod -

nik Bra jan Bo u man. Oni su odr ̀ a li pre da va wa za 25 po la zni ka

se mi na ra iz Voj ske Sr bi je i 15 po la zni ka iz oru ̀ a nih sna ga Ma -

|ar ske, Cr ne Go re i Ma ke do ni je. To kom pre da va wa oni su pre ne -

li is ku stva OS SAD iz Ira ka i Av ga ni sta na.

Ciq se mi na ra je in for mi sa we o stan dard nim pro ce du ra ma,

po stup ci ma i re {a va wu za da ta ka u ope ra ci ja ma u ur ba nim sre di -

na ma. Te ̀ i {ni deo sku pa bio je po sve }en iz u ~a va wu osnov nih

prin ci pa i na ~e la ope ra ci ja u na se qe nom me stu, kao i me sta i

ulo ge pod o fi ci ra u voj nim ope ra ci ja ma na tak ti~ kom ni vou.

Pu kov nik Bran ko De le ti}, za me nik na ~el ni ka Upra ve za obu -

ku i dok tri nu G[ VS, u svom obra }a wu is ta kao je da smo sve do ci

da se kroz isto ri ju ra to va we sa otvo re nih pro sto ra po ste pe no

se li u ur ba ne sre di ne, po seb no u sa da {wem vre me nu, zbog ja ~a wa

te ro ri zma, te za to tre ba sa gle da ti na ~i ne re a go va wa na ak tu el -

ne iza zo ve, ri zi ke i pret we.

A. A.

Sa sta nak pod gru pe

za asi me tri~ ne pret we

U Do mu Gar de na Top ~i de ru odr ̀ an je dvo dnev ni sa sta nak

pod gru pe za asi me tri~ ne pret we, u okvi ru pri pre ma za kon fe ren -

ci ju na ~el ni ka ge ne ral {ta bo va bal kan skih ze ma qa, ko ja }e se sre -

di nom ove go di ne odr ̀ a ti u Sr bi ji.

Ko or di na ci o na gru pa za or ga ni za ci ju kon fe ren ci je na ~el ni -

ka ge ne ral {ta bo va bal kan skih ze ma qa, ra di uspe {ne or ga ni za ci -

je tog va ̀ nog mul ti la te ral nog sku pa, pret hod no re a li zu je sa stan ke

pod gru pe za obu ku i ve ̀ be i pod gru pe za asi me tri~ ne pret we.

U~e sni ci sa stan ka de fi ni sa li su prin ci pe ra da pod gru pe za

asi me tri~ ne pret we, iz ra di li li stu ka pa ci te ta bal kan skih ze ma -

qa za me |u sob no pru ̀ a we po mo }i pri ele men tar nim ne po go da ma i

kon takt li ste ope ra tiv nih cen ta ra bal kan skih ze ma qa, ra di efi -

ka sni je me |u sob ne ko mu ni ka ci je.

A. P.

Stru~ ni skup o pla ni ra wu,

pro gra mi ra wu, bu xe ti ra wu

i iz vr {e wu

U Ni {u je odr ̀ an stru~ ni skup o si ste mu pla ni ra wa, pro gra -

mi ra wa, bu xe ti ra wa i iz vr {e wa (PPBI). Pred stav ni ci Upra ve za

stra te gij sko pla ni ra we Sek to ra za po li ti ku od bra ne in for mi sa -

li su to kom stru~ nog sku pa sta re {i ne Kop ne ne voj ske ko ji se ba ve

uvo |e wem si ste ma PPBI o ele men ti ma ko ji }e im bi ti po treb ni to -

kom iz ra de Glav nog pro gra ma Kop ne ne voj ske za pe ri od

2010–2015. go di ne. U Ko man di Kop ne ne voj ske ne dav no je for mi -

ran i od sek PPBI sa pot pu kov ni kom Ran kom Mla de no vi }em na ~e lu.

– U pro te klom pe ri o du ni je po sto jao ure |en si stem za du go ro~ -

no i sred wo ro~ no pla ni ra we. Na kon ustav nog ure |e wa Re pu bli ke

Sr bi je i za kon skog ure |e wa si ste ma od bra ne stvo re ni su uslo vi i za

nor ma tiv no re gu li sa we funk ci je pla ni ra wa od bra ne. Do sa da su

ura |e ne sve neo p hod ne stu di je, pro gra mi, pra vil ni ci i smer ni ce za

uvo |e we no vog si ste ma. U to ku je fa za iz ra de glav nih pro gra ma i

sred wo ro~ nih pla no va. Glav ni pro gram KoV je po obi mu i zna ~a ju je -

dan od naj va ̀ ni jih i on }e sa dr ̀ a ti kqu~ ne ak tiv no sti i raz voj Kop -

ne ne voj ske do 2015. go di ne – re kao je na sku pu na ~el nik Upra ve za

stra te gij sko pla ni ra we bri gad ni ge ne ral dr Mi tar Ko va~.

Z. M.

a k a d e m i j e

23

pe {a dij skog ba ta qo na, iz ve de na je u kru gu pan ~e va~ ke ka sar ne „Ste vi ca Jo va -

no vi}”, a po mo} u re a li zo va wu pru ̀ i li su i pri pad ni ci 2. cen tra za obu ku KoV.

To kom iz vo |e wa po ka zne ve ̀ be pod na zi vom „Lo gi sti~ ka po dr {ka ~e te –

ba ta qo na” stu den ti su ima li pri li ku da sa gle da ju ka kvi su or ga ni za ci ja, for -

ma ci ja, na me na i za da ci pe {a dij skog ba ta qo na i we go ve lo gi sti~ ke je di ni ce.

Pre ma re ~i ma pot pu kov ni ka Ra do mi ra Jo vi }a, na stav ni ka Tak ti ke pe -

{a di je na ka te dri VA KoV, po ka zna ve ̀ ba ta kvog ti pa ni je or ga ni zo va na niz

go di na, pa je to je din stve na pri li ka da stu den ti pre za vr {et ka {ko lo va wa i

od la ska na osnov ne ko man dir ske du ̀ no sti u je di ni ce Voj ske Sr bi je prak ti~ -

no sa gle da ju i taj iz u zet no va ̀ an seg ment funk ci o ni sa wa ~e te – ba ta qo na.

B. M. P.

Obu ka voj ni ka de cem bar ske par ti je

U cen tri ma za obu ku Voj ske Sr bi je oba vqe na je eva lu a ci ja zna wa i

ve {ti na ko je su voj ni ci de cem bar ske par ti je ste kli to kom pr ve fa ze pr -

vog pe ri o da obu ke ko ja je tra ja la {est ne de qa.

U Dru gom cen tru za obu ku u Pan ~e vu pro ve ri je pod vrg nu to oko 800

voj ni ka ko ji su upu }e ni u spe ci ja li sti~ ke cen tre za obu ku.

Na po li go ni ma ka sar ne „Na rod ni he roj Ste vi ca Jo va no vi}” voj ni ci

de cem bar ske ge ne ra ci je pri ka za li su pred sta re {i na ma ko ji im u do sa -

da {wem pe ri o du ni su bi li ko man di ri zna wa i ve {ti ne iz stroj ne, tak -

ti~ ke i va tre ne obu ke, te po zna va wa Pra vi la slu ̀ be. Da bi voj nik bio

oce wen opi snom oce nom „sa vla dao” neo p hod no je da zna od 70 do 100 po -

sto sa dr ̀ a ja obu ke.

Uko li ko ne ki od voj ni ka ne po ka ̀ e za do vo qa va ju }i ni vo ospo so bqe -

no sti po na vqa pr vu fa zu pr vog pe ri o da obu ke.

24 1. februar 2009.

Dve decenije sistem

odbrane tro{io je

unutra{we rezerve.

Posledwih nekoliko

godina promewen je

trend. Sistem

odbrane se

revitalizuje i

efikasnije re{ava

mnoge probleme, u

funkciji izgradwe

operativnih

sposobnosti Vojske

Srbije i sistema

odbrane u celini.

Tome }e znatno

doprineti usvajawe

osnovnih

strategijskih

dokumenata u oblasti

bezbednosti i

odbrane, o kojima je

javna rasprava

trajala proteklih

mesec i po dana.

Re for ma si ste ma od bra ne Re pu bli ke Sr bi je re a li zu je se u raz li ~i tim or ga ni za -

ci o nim pro me na ma, kao su {tin ski pre o bra ̀ aj stra te {kog kon cep ta i dok tri -

nar nih do ku me na ta, prav ne re gu la ti ve, si ste ma vred no sti, struk tur ne i funk ci -

o nal ne pro me ne, una pre |e wem na ~i na obez be |i va wa i ospo so bqa va wa ka dra,

mo der ni za ci jom, pro me nom u si ste mu obu ke voj ni ka, sta re {i na, ko man di i je di-

ni ca, ino vi ra wem pri pre ma za od bra nu i raz li ~i tim dru gim pro gram skim sa dr ̀ a ji -

ma, ko ji se ostva ru ju po pri o ri te tu, ka ko bi se si stem od bra ne pro gra mi ra nim pro -

ce su pre veo u kva li ta tiv no no vo na ci o nal no i me |u na rod no po ̀ eq no sta we.

Stra te gij ski pri stup pla ni ra wu

raz vo ja si ste ma od bra ne

Da bi po sle di ce or ga ni za cij skih pro me na bi le {to ma we i da bi se pre ko wih

mak si mal no do pri ne lo op ti mi za ci ji od no sa po tre ba i mo gu} no sti, neo p hod no je da se

taj pro ces od vi ja plan ski, kon ti nu i ra no, po od re |e noj di na mi ci i da bu de tran spa ren -

tan i kon tro li san. Zna ~a jan pred u slov ta kvom pro vo |e wu or ga ni za ci o nih pro me na pred -

sta vqa pri me na sa vre me nih stan dar da u pro ce su stra te gij skog pla ni ra wa od bra ne.

Pla ni ra wem i pro gra mi ra wem or ga ni za cij skih pro me na si ste ma od bra ne de -

fi ni {u se neo p hod ni re sur si, kao za do vo qa va ju }i kom pro mis iz me |u mo gu} no sti dr -

Odgovori za

S t r a t e g i j s k o p l a n

tem

a

Pi{e brigadni general

prof. dr Mitar KOVA^

25

iz vr {e wa. Ka rak ter i zna ~aj po vrat ne in for ma ci je uti ~e na ko rek -

ci je de fi ni sa nih re {e wa u stra te gij skim do ku men ti ma i pla no vi ma.

Pe ri od 2007. i 2008. go di ne pred sta vqao je kri ti~ nu fa zu

re for me si ste ma od bra ne, s ob zi rom na to {to su ga, s jed ne stra -

ne, ka rak te ri sa li iz u zet no slo ̀ e ni po li ti~ ki, bez bed no sni i eko -

nom ski uslo vi, a sa dru ge, sve o bu hvat nost i ve li ki obim pro me na.

Re a li za ci jom pr ve fa ze or ga ni za ci o nih pro me na us po sta vqe -

na je struk tu ra si ste ma od bra ne ko ja je pri la go |e na ak tu el nim iza -

zo vi ma, ri zi ci ma i pret wa ma bez bed no sti, de fi ni sa nim mi si ja ma i

za da ci ma Voj ske. Ta ko |e, us po sta vqen je po voq ni ji od nos iz me |u po -

tre ba si ste ma od bra ne i eko nom skih mo gu} no sti dr ̀ a ve.

Si stem od bra ne je, u du ̀ em pe ri o du, bio stal no iz lo ̀ en po ku -

{a ji ma re vi zi je do ne tih od lu ka ili pro me na i na knad nih ko rek ci ja

de fi ni sa nih re {e wa. ê sto su ta kvi po ku {a ji mo ti vi sa ni li~ nim

raz lo zi ma, a po ku {a va li su se pri ka za ti kao op {te dru {tve na po -

tre ba ili re {e we od na ci o nal nog zna ~a ja.

Za uspeh re form skog pro ce sa neo p hod no je kon ti nu i ra no, in te -

gri sa no i efi ka sno an ga ̀ o va we svih or ga ni za cij skih ce li na Mi ni -

star stva od bra ne i dru gih re sor nih mi ni star sta va Vla de Re pu bli ke

Sr bi je, pr ven stve no u pri me ni so ci jal nog pro gra ma, mo der ni za ci ji

Voj ske Sr bi je, stam be nom zbri wa va wu pri pad ni ka si ste ma od bra ne i

sta vqa wu vi {ka voj ne imo vi ne u funk ci ju re {a va wa tih pro ble ma.

Ve} dva de set go di na si stem od bra ne tro {io je unu tra {we re -

zer ve i ta ko je do {ao do sa mog kra ja. Sva ko ne ra zu me va we ta kve po zi -

ci je mo ̀ e bi ti po gub no po bu du} nost raz vo ja voj nih spo sob no sti i po

so ci jal ni sta tus voj ne pro fe si je u dru {tvu. Ipak, po sle du gog ~e ka wa,

po sled wih ne ko li ko go di na pro me wen je trend. Si stem od bra ne se re -

vi ta li zu je i efi ka sni je re {a va mno ge pro ble me, u funk ci ji iz grad we

ope ra tiv nih spo sob no sti Voj ske Sr bi je i si ste ma od bra ne u ce li ni.

Okol no sti i di na mi ka iz ra de

stra te gij skih do ku me na ta

Te ̀ wa ka us po sta vqa wu no ve, mo der ne, de mo krat ske dr ̀ a ve,

ustro je ne po sa vre me nim evrop skim stan dar di ma, zah te va ubr za we

re form skih pro ce sa u obla sti od bra ne i us po sta vqa we ra ci o nal -

nog i efi ka snog si ste ma od bra ne. To pod ra zu me va znat ne bu xet ske i

dru ge na po re ze mqe sa ja sno de fi ni sa nim kon cep tom od bram be nog

pla ni ra wa i or ga ni zo va wa, ali i iz ra du i usva ja we ve }eg bro ja

stra te gij skih do ku me na ta u ovoj obla sti. Na osno vu opre de qe wa Re -

pu bli ke Sr bi je za evrop ske in te gra ci je, u po sled wih ne ko li ko go di -

na po ~e lo je da se ra di na stra te gij skim do ku men ti ma i stal nom una -

pre |e wu me ha ni za ma de mo krat ske i ci vil ne kon tro le oru ̀ a nih sna -

ga. Pre ma Usta vu Re pu bli ke Sr bi je i Za ko nu o od bra ni, ko ji je stu pio

na sna gu u de cem bru 2007. go di ne, Mi ni star stvo od bra ne nad le ̀ no

je za iz ra du kqu~ nih stra te gij skih do ku me na ta u obla sti od bra ne.

Osnov na stra te gij ska do ku men ta u obla sti bez bed no sti i od -

bra ne su Stra te gi ja na ci o nal ne bez bed no sti Re pu bli ke Sr bi je i

Stra te gi ja od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, a osnov na plan ska do ku men ta

u obla sti od bra ne su Du go ro~ ni plan raz vo ja si ste ma od bra ne i

Stra te gij ski pre gled od bra ne.

Stra te gi ja na ci o nal ne bez bed no sti, kao op {te pro gram sko

sta no vi {te dr ̀ a ve u obla sti bez bed no sti, ~i jom re a li za ci jom se

{ti te na ci o nal ni in te re si Re pu bli ke Sr bi je od ri zi ka i pret wi

bez bed no sti ima po se ban dru {tve ni zna ~aj. Utvr |u ju }i op {te okvi -

re za za {ti tu na ci o nal nih in te re sa, ona ~i ni pro gram ski osnov za

ope ra ci o na li za ci ju stra te {kih opre de qe wa dr ̀ a ve u iz vod nim

stra te {kim do ku men ti ma i za ure |e we funk ci je bez bed no sti u de -

lat no sti ma na svim ni vo i ma or ga ni zo va wa dru {tva.

Ra di sa gle da va wa ce li ne pro ce sa iz ra de Stra te gi je na ci o -

nal ne bez bed no sti neo p hod no je ima ti u vi du vre men sku di men zi ju

we go vog na stan ka. Pr vi tekst iz ra dio je In sti tut rat ne ve {ti ne, da -

na {wi In sti tut za stra te gij ska is tra ̀ i va wa, to kom 2002. go di ne,

pod na zi vom Stra te gi ja na ci o nal ne bez bed no sti Sa ve zne Re pu bli ke

Ju go sla vi je.

Na kon pro gla {a va wa ne za vi sno sti Cr ne Go re i na stan ka Re -

pu bli ke Sr bi je, kao sa mo stal ne dr ̀ a ve, Vla da Re pu bli ke Sr bi je

for mi ra la je u ju nu 2006. go di ne Rad nu gru pu za iz ra du Na cr ta

Stra te gi je na ci o nal ne bez bed no sti. U rad su bi li ukqu ~e ni pred -

stav ni ci mi ni star sta va od bra ne, unu tra {wih po slo va, fi nan si ja,

à ve i ope ra tiv nih po tre ba. U tom ce lo kup nom pro ce su, po red za ko -

no dav ne i iz vr {ne vla sti, ve li ku od go vor nost ima me nax ment Mi ni -

star stva od bra ne.

Stra te gij sko pla ni ra we ko je je po dr ̀ a no objek tiv nim fi nan -

si ra wem tro {ko va, a re a li zu je se pro gra mi ra wem pro me na si ste -

ma, u pro ce su uskla |i va wa po tre ba i mo gu} no sti, ~i ni su {tin ski

sa dr ̀ aj funk ci je i pro ce sa stra te gij skog me nax men ta. Zbog ve li kog

uti ca ja na si stem od bra ne i na dru ge funk ci je stra te gij skog me nax -

men ta to pla ni ra we ima po se ban zna ~aj. ê sto se ozna ~a va kao

osnov na funk ci ja stra te gij skog me nax men ta ko jom se de fi ni {u pro -

me ne, me tod alo ci ra wa i kre i ra wa bu du} no sti si ste ma u pred vi |e -

nom ili pro ce we nom kon tek stu uslo va okru ̀ e wa.

Uvek su se stra te zi i stra te gi sti u pro ce su stra te gij skog me -

nax men ta i na u~ nog ra da su o ~a va li sa kqu~ nim pi ta wem: [ta tre ba

ura di ti u sa da {wo sti za {to uspe {ni ju bu du} nost? Pri to me, u mno -

{tvu po je di no sti neo p hod no je pre po zna ti kqu~ ne ta~ ke si ste ma, ba -

zi~ ne pro ble me i ade kvat ne od go vo re i re {e wa. Efek ti stra te gij -

skog pla ni ra wa ukqu ~u ju kon ti nu i ra nu po vrat nu in for ma ci ju u fa zi

budu}nost

i r a w e o d b r a n e

spoq nih po slo va, pred stav nik

Ka bi ne ta pred sed ni ka Re pu bli -

ke Sr bi je, pred stav nik BIA,

VOA i VBA.

Pri Ka bi ne tu pred sed ni ka

Re pu bli ke Sr bi je ura |en je Na -

crt Stra te gi je na ci o nal ne bez -

bed no sti, ko ja je uze ta u ce lo sti

u ob zir pri ra du Rad ne gru pa

osno va ne Od lu kom Vla de 2006.

go di ne. U av gu stu 2006. go di ne,

Rad na gru pa za vr {i la je rad na

tek stu Na cr ta i upu ti la ga svim

mi ni star stvi ma, Ka bi ne tu pred -

sed ni ka Re pu bli ke i Bez bed no -

sno-in for ma tiv noj agen ci ji na

uvid i mi {qe we, ra di da va wa

pri med bi, pred lo ga i su ge sti ja.

Oni su do sta vi li svo je pri med -

be, pred lo ge i su ge sti je, a Rad na

gru pa ih je ana li zi ra la i ugra -

di la u Na crt do ku men ta, ko ji je,

u ok to bru 2006. go di ne, pro sle -

|en na da qi po stu pak Vla di, po -

{to su se sva mi ni star stva u ce -

lo sti po zi tiv no od re di la pre ma

va qa no sti Na cr ta Stra te gi je

na ci o nal ne bez bed no sti.

Upo re do sa iz ra dom Stra -

te gi je na ci o nal ne bez bed no sti

po ~e la je i iz ra da Na cr ta Stra -

te gi je od bra ne. Na iz ra di Na cr -

ta Stra te gi je od bra ne ra dio je

tim ko ji su ~i ni li pred stav ni ci


Sr bi je. Pr va ver zi ja bi la je za -

vr {e na u ja nu a ru 2007. go di ne.

Ona je do sta vqe na svim or ga ni -

za ci o nim je di ni ca ma MO i G[

VS na raz ma tra we i da va we su -

ge sti ja i pri med bi.

Na kon usa gla {a va wa u si -

ste mu, u Mi ni star stvu od bra ne

je 22. mar ta 2007. odr ̀ a na ras -

pra va o na ve de nim do ku men ti ma,

to kom ko je su pred stav ni ci po je -

di nih fa kul te ta i ne vla di nih

or ga ni za ci ja, ko je se ba ve pi ta -

wi ma iz obla sti od bra ne i bez -

bed no sti, ima li pri li ke da iz -

ne su svo ja mi {qe wa i pred lo ge.

Usva ja we Usta va u no vem bru 2006. i odr ̀ a va we van red nih

par la men tar nih iz bo ra u ja nu a ru 2007. (Vla da for mi ra na u ma ju

iste go di ne) us po ri lo je da qi tok usva ja wa stra te gi je. Na kon for -

mi ra wa no ve Vla de i Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost, u av gu stu

2007. go di ne for mi ran je Rad ni tim ko ji je iz ra dio no vi Na crt

Stra te gi je na ci o nal ne bez bed no sti, usvo jen na Ko le gi ju mu mi ni stra

od bra ne 26. ok to bra 2007. i pro sle |en Vla di ra di da qeg po stup ka.

U me |u vre me nu, do ne ti su Za kon o od bra ni, Re zo lu ci ja Na rod -

ne skup {ti ne o za {ti ti su ve re ni te ta, te ri to ri jal nog in te gri te ta i

prav nog po ret ka Re pu bli ke Sr bi je i od lu ka o voj noj ne u tral no sti. U

ja nu a ru 2008. odr ̀ a ni su pred sed ni~ ki iz bo ri, a u fe bru a ru je

usle di lo jed no stra no ne le gal no

pro gla {e we ne za vi sno sti Po -

kra ji ne Ko so vo i Me to hi ja. Van -

red ni par la men tar ni iz bo ri u

ma ju 2008. go di ne i vre me neo p -

hod no za for mi ra we no ve Vla de

uti ca li su na da qe od la ga we

po ~et ka pro ce sa usva ja wa ovih

do ku me na ta.

U skla du sa na sta lim pro -

me na ma, na cr ti Stra te gi je na -

ci o nal ne bez bed no sti i Stra te -

gi je od bra ne pre tr pe li su no ve

iz me ne, a na kon to ga se jo{ jed -

nom pro {ao isti put, po no vo je

do sta vqen or ga ni za ci o nim je -

di ni ca ma MO i G[ VS, ko ji su

da li svo je pri med be i su ge sti je

i tekst je usa gla {en na ni vou si -

ste ma.

Na kon ne le gal nog jed no -

stra nog pro gla {e wa ne za vi -

sno sti AP KiM i na kon {to su

po je di ne dr ̀ a ve pri zna le taj

~in, pri stu pi lo se do ra di Na cr ta Stra te gi je na ci o nal ne bez bed -

no sti i Stra te gi je od bra ne. Po sle for mi ra wa Vla de u ju lu 2008.

go di ne, pret hod ni na cr ti na ve de nih do ku me na ta una pre |e ni su u

skla du sa de fi ni sa nom unu tra {wom i spoq nom po li ti kom Vla de.

Me |u tim, ak tu el na po li ti~ ka zbi va wa u ze mqi, re gi o nu i sve tu

znat no su uslo ̀ i la bez bed no snu si tu a ci ju Re pu bli ke Sr bi je. Do ga -

|a ji kao {to su: pri zna va we jed no stra no pro gla {e ne ne za vi sno -

sti Ko so va i Me to hi je od po je di nih ze ma qa iz okru ̀ e wa i sve ta,

svet ska fi nan sij ska kri za i usva ja we ini ci ja ti ve Re pu bli ke Sr bi -

je u Ge ne ral noj Skup {ti ni UN da se Me |u na rod ni sud prav de iz ja -

sni o ak tu ne le gal nog pro gla {e wa ne za vi sno sti i pri zna va wa Ko -

26 1. februar 2009.

tema

STRA TE GIJ SKA DO KU MEN TA

Osnov na stra te gij ska do ku men ta u obla sti bez bed no sti i

od bra ne su Stra te gi ja na ci o nal ne bez bed no sti Re pu bli ke Sr -

bi je i Stra te gi ja od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, a osnov na plan ska

do ku men ta u obla sti od bra ne su Du go ro~ ni plan raz vo ja si ste -

ma od bra ne i Stra te gij ski pre gled od bra ne.

Stra te gi ja na ci o nal ne bez bed no sti utvr |u ju }i op {te okvi -

re za za {ti tu na ci o nal nih in te re sa i ~i ni pro gram ski osnov

za ope ra ci o na li za ci ju stra te {kih opre de qe wa dr ̀ a ve u iz -

vod nim stra te {kim do ku men ti ma i za ure |e we funk ci je bez bed -

no sti u de lat no sti ma na svim ni vo i ma or ga ni zo va wa dru {tva.

Stra te gi ja od bra ne je naj vi {i stra te {ki do ku ment, u obla -

sti od bra ne, u ko me se de fi ni {u sta vo vi o bez bed no snom okru -

`e wu, od bram be nim in te re si ma, mi si ja ma Voj ske Sr bi je, struk -

tu ri, funk ci o ni sa wu i raz vo ju si ste ma od bra ne.

Stra te gij ski pre gled od bra ne, kao po la zni do ku ment sred -

wo ro~ nog pla ni ra wa od bra ne, na me wen je za efi ka sno upra -

vqa we re sur si ma od bra ne, tran spa rent nost po slo va od bra ne

i iz grad wu pret po stav ki za de mo krat sku i ci vil nu kon tro lu,

pro fe si o na li za ci ju i efi ka snost Voj ske Sr bi je u iz vr {a va wu

mi si ja i za da ta ka.

so va i Me to hi je, uslo vi li su po tre bu da se pre vred nu ju i do gra de

po je di ni sta vo vi u do ku men tu.

Na osno vu Za kqu~ ka Od bo ra za prav ni si stem i dr ̀ av ne or ga -

ne Vla de sa sed ni ce odr ̀ a ne 11. de cem bra 2008, o od re |i va wu

Pro gra ma jav ne ras pra ve o na cr ti ma Stra te gi je na ci o nal ne bez -

bed no sti i Stra te gi je od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, Mi ni star stvo od -

bra ne, kao pred la ga~, spro vo di jav nu ras pra vu o na cr ti ma na ve de -

nih do ku me na ta.

U okvi ru jav ne ras pra ve, u Mi ni star stvu od bra ne je 24. i 29.

de cem bra 2008. odr ̀ an okru gli sto sa pred stav ni ci ma ne vla di nih

or ga ni za ci ja i fa kul te ta ko ji se ba ve obla sti ma od bra ne i bez bed -

no sti. Jav ne ras pra ve su uz pot pu nu ko or di na ci ju i u~e {}e pred -

stav ni ka MO odr ̀ a ne i u or ga ni za ci ji po je di nih ne vla di nih or ga -

ni za ci ja. Ta ko |e, u or ga ni za ci ji MO odr ̀ a ni su broj ni eks pert ski

raz go vo ri sa pred stav ni ci ma Oeb sa, fa kul te ta, ne vla di nog sek to -

ra i sa is tak nu tim po je din ci ma ~i ja su is ku stva i sa zna wa zna ~aj na

za iz ra du ovog do ku men ta.

Mi ni star stvo od bra ne na me ra va da u na red nom pe ri o du, pre

upu }i va wa Stra te gi je na ci o nal ne bez bed no sti i Stra te gi je od bra -

ne na ko na~ nu ve ri fi ka ci ju, do gra di ovaj do ku ment uz ne po sred no

u~e {}e pred stav ni ka mi ni star sta va i in sti tu ci ja, ko je se ba ve po -

slo vi ma bez bed no sti.

Iz ra da Na cr ta Stra te gij skog pre gle da od bra ne za po ~e la je u

2005. go di ni. Pr va ver zi ja Na cr ta bi la je za vr {e na u ju lu 2005.

go di ne. Ona je bi la do sta vqe na svim or ga ni za ci o nim je di ni ca ma

MO i G[ VS na raz ma tra we i da va we su ge sti ja i pri med bi. Na kon

usa gla {a va wa u pe ri o du od no vem bra 2005. go di ne do fe bru a ra

2006. go di ne ura |e na je i za vr {na ver zi ja do ku men ta, ko ja je 13.

mar ta 2006. pred sta vqe na pot pred sed ni ku Vla de Re pu bli ke Sr bi je,

a u ma ju 2006. i pred sed ni ku Re pu bli ke Sr bi je.

Na kon {to je Ko le gi jum mi ni stra od bra ne, ju na 2006. go di ne,

usvo jio Na crt Stra te gij skog pre gle da od bra ne, do ku ment je do sta -

vqen Vla di Re pu bli ke Sr bi je.

U me |u vre me nu, do ne ti su Za kon o od bra ni i re zo lu ci ja Na -

rod ne skup {ti ne o voj noj ne u tral no sti. U ja nu a ru 2008. go di ne odr -

`a ni su pred sed ni~ ki iz bo ri, a

za tim i van red ni par la men tar -

ni iz bo ri u ma ju 2008. go di ne i

for mi ra na je no va Vla da, {to je

uti ca lo na da qe od la ga we usva -

ja wa ovog va ̀ nog do ku men ta.

U skla du sa na sta lim pro -

me na ma, Na crt Stra te gij skog

pre gle da od bra ne pre tr peo je

no ve iz me ne, po no vo je do sta -

vqen or ga ni za ci o nim je di ni ca -

ma MO i G[ VS, ko ji su da li

svo je pri med be i su ge sti je i

tekst je usa gla {en na ni vou si -

ste ma od bra ne.

Ko na~ na ver zi ja Na cr ta

Stra te gij skog pre gle da od bra ne

za vr {e na je u no vem bru 2008.

go di ne i pro sle |e na je u da qu

pro ce du ru ve ri fi ka ci je Vla di i

pred sed ni ku Re pu bli ke Sr bi je,

na da va we sa gla sno sti.

Stra te gi ja

na ci o nal ne

bez bed no sti

Stra te gi ja na ci o nal ne

bez bed no sti (SNB) je hi je rar hij -

ski naj vi {i i naj zna ~aj ni ji stra -

te gij ski do ku ment u obla sti na -

ci o nal ne bez bed no sti i od bra -

ne. Ka ko bi de fi ni sa la od go va -

ra ju }i bez bed no sni kon cept, ona

tre ba da od re di na ci o nal ne bez bed no sne in te re se i ci qe ve, pro -

ce ni me |u na rod no bez bed no sno okru ̀ e we, iden ti fi ku je unu tra {we

i spoq ne ri zi ke i pret we, us po sta vi osnov ne pa ra me tre na ci o nal -

ne bez bed no sti i pred vi di ma te ri jal na i dru ga sred stva za svo ju re -

a li za ci ju. To je do ku ment ko jim se me |u na rod noj i do ma }oj jav no sti

pre zen tu ju stra te {ka opre de qe wa u kre i ra wu na ci o nal ne bez bed -

no sti i re gi o nal nom i me |u na rod nom u~e {}u u iz grad wi {to po voq -

ni jeg si ste ma bez bed no sti.

Kqu~ ni sta vo vi na cr ta SNB po pi ta wu glo bal ne bez bed no sti

su da je bez bed nost iz is kqu ~i vo voj ne sfe re pro {i re na i na dru ge

obla sti, pr ven stve no eko nom sku, ener get sku, so ci jal nu i eko lo {ku.

Re gi o nal ni i lo kal ni su ko bi, et ni~ ki i ver ski eks tre mi zam, te ro ri -

zam, or ga ni zo va ni kri mi nal, pro li fe ra ci ja oru` ja za ma sov no uni -

{te we i ile gal ne mi gra ci je i sve iz ra ̀ e ni ji de fi cit ener get skih

re sur sa ugro ̀ a va ju sta bil nost po je di nih ze ma qa i ~i ta vih re gi o na,

ali i glo bal nu bez bed nost.

Su {tin ska od li ka sa vre me nih iza zo va, ri zi ka i pret wi je ste

da oni da nas sve vi {e po sta ju ne pred vi di vi, asi me tri~ ni i da ima ju

tran sna ci o nal ni ka rak ter. Me |u na rod na za jed ni ca su o ~a va se sa

iza zo vi ma ko je na me }e prak sa pre ven tiv nog na pa da i in ter ven ci o -

ni zma u unu tra {we stva ri su ve re nih dr ̀ a va. Bez bed nost u sa vre me -

nim uslo vi ma sve vi {e se tre ti ra glo bal no, a na ci o nal na bez bed -

nost je po ve za na sa sta wem bez bed no sti u bli ̀ em i da qem okru ̀ e wu.

Ja ~a po tre ba za ko o pe ra tiv nim pri stu pom u o~u va wu i una pre |e wu

bez bed no sti za sno va nim na sa rad wi i udru ̀ i va wu bez bed no snih

ka pa ci te ta na ci o nal nih dr ̀ a va.

Kad je re~ o re gi o nal noj bez bed no sti, u na cr tu SNB na gla {a va

se da pro ce si in te gra ci je u Evrop sku za jed ni cu po zi tiv no uti ~u na

sta bi li za ci ju mi ra i bez bed no sti u ju go i sto~ noj Evro pi, ali i de mo -

krat sku tran zi ci ju dr ̀ a va ovog re gi o na. Pro ble mi evrop ske bez -

bed no sti i da qe su naj i zra ̀ e ni ji u ju go i sto~ noj Evro pi. Naj zna ~aj ni -

ji pro ble mi bez bed no sti su te ro ri zam, or ga ni zo va ni kri mi nal, {i -

re we oru` ja za ma sov no uni {te we, et ni~ ki i ver ski eks tre mi zam i

ile gal ne mi gra ci je. Po zi ti van uti caj u sta bi li za ci ji pri li ka u re -

gi o nu ju go i sto~ ne Evro pe ima ju re gi o nal ne bez bed no sne ini ci ja ti ve.

27

SA VRE ME NI IZA ZO VI

Su {tin ska od li ka sa vre me nih iza zo va, ri zi ka i pret wi

je ste da oni da nas sve vi {e po sta ju ne pred vi di vi, asi me tri~ ni

i da ima ju tran sna ci o nal ni ka rak ter. Me |u na rod na za jed ni ca

su o ~a va se sa iza zo vi ma ko je na me }e prak sa pre ven tiv nog na -

pa da i in ter ven ci o ni zma u unu tra {we stva ri su ve re nih dr ̀ a -

va. Bez bed nost u sa vre me nim uslo vi ma sve vi {e se tre ti ra glo -

bal no, a na ci o nal na bez bed nost je sve zna ~aj ni je po ve za na sa

sta wem bez bed no sti u bli ̀ em i da qem okru ̀ e wu. Ja ~a po tre ba

za ko o pe ra tiv nim pri stu pom u o~u va wu i una pre |e wu bez bed no -

sti za sno va nim na sa rad wi i udru ̀ i va wu bez bed no snih ka pa -

ci te ta na ci o nal nih dr ̀ a va.

Ka da je re~ o bez bed no sti Re pu bli ke Sr bi je, u do ku men tu je na -

ve de no da je znat no po boq {a na u od no su na po sled wu de ce ni ju 20.

ve ka. Pre sve ga, pro e vrop ska po li ti~ ka ori jen ta ci ja Re pu bli ke Sr -

bi je po zi tiv no se od ra ̀ a va na we nu bez bed nost. Za tim, sma we na je

mo gu} nost di rekt ne pret we ili agre si je na Re pu bli ku Sr bi ju jer sve

dr ̀ a ve re gio na, na ~e lno, te ̀ e istim ci vi li za cij skim vred no sti ma i

in te gra ci ja ma. Na kra ju, oru ̀ a ni su ko bi bi li bi mo gu }i je di no u

slu ~a ju glo bal ne i re gi o nal ne kri ze, {to je na po ~et ku 21. ve ka ma -

lo ve ro vat no zbog iz gra |e nih me ha ni za ma za wi ho vo spre ~a va we i

re {e no sti me |u na rod ne za jed ni ce da ih one mo gu }i.

Osnov na pret wa bez bed no sti sa ko jom se Re pu bli ka Sr bi ja su o -

~a va je ste bez bed no sna si tu a ci ja na te ri to ri ji Au to nom ne Po kra ji ne

Ko so vo i Me to hi ja. Ona je op te re }e na et ni~ ki mo ti vi sa nim ak ti ma

na si qa ko ji do pri no se stva ra wu ose }a ja ne si gur no sti i stra ha kod

pri pad ni ka srp skog na ro da i ma win skih et ni~ kih za jed ni ca. Spo ro us -

po sta vqa we de mo krat skih stan dar da na Ko so vu i Me to hi ji, ne po {to -

va we osnov nih qud skih pra va, us kra }i va we slo bo de kre ta wa, eks pan -

zi ja or ga ni zo va nog kri mi na la, u~e sta li slu ~a je vi te ro ri sti~ kih aka ta,

fi zi~ kog na si qa, ubi sta va na et ni~ koj osno vi, uzur pa ci ja i uni {ta va -

wa pri vat ne imo vi ne i kul tur no-isto rij ske ba {ti ne i ote ̀ an pro ces

po vrat ka prog na nih i in ter no ra se qe nih li ca, te osta li bez bed no sni

pro ble mi ko ji ima ju re gi o nal ne raz me re, ~i ne da ovaj pro stor bu de je -

dan od glav nih iz vo ra ne sta bil no sti u Re pu bli ci Sr bi ji.

Ne le gal no i jed no stra no pro gla {e na ne za vi snost Re pu bli ke

Ko so va do pri no si da qem ja ~a wu ~i ni la ca ko ji is po qa va ju ne ga ti -

van uti caj na bez bed nost u Re pu bli ci Sr bi ji i ko ji }e pred sta vqa ti

iz vor we ne du go traj ne ne sta bil no sti.

Po red ovog iza zo va, pre po zna ti su i bez bed no sni iza zo vi ri zi -

ci i pret we, kao {to su te ro ri zam, ra zni ob li ci or ga ni zo va nog kri -

mi na la, se pa ra ti zam, et ni~ ka i ver ska ne to le ran ci ja, tr go vi na qu di -

ma, ne kon tro li sa no tro {e we re sur sa, ele men tar ne ne po go de i he mij -

ske, bi o lo {ke, nu kle ar ne, teh ni~ ke i teh no lo {ke ne sre }e, fi nan sij ski

i vi so ko teh no lo {ki kri mi nal, nar ko ma ni ja i de lo va we ver skih sek ti.

U tre }em po gla vqu pre po zna ti su vi tal ni od bram be ni in te re -

si Re pu bli ke Sr bi je, kao {to su: o~u va we su ve re ni te ta, ne za vi -

sno sti i te ri to ri jal ne ce lo vi to sti Re pu bli ke Sr bi je; o~u va we unu -

tra {we sta bil no sti, vla da vi na pra va i raz voj de mo kra ti je i de -

mo krat skih in sti tu ci ja, in te gra ci ja u Evrop sku uni ju i dru ge me |u -

na rod ne struk tu re; za {ti ta ì vo ta i imo vi ne gra |a na Re pu bli ke

Sr bi je; eko nom ski raz voj, uz o~u va we ì vot ne sre di ne i pri rod nih

re sur sa; stva ra we mir nog, sta bil nog i si gur nog bez bed no snog

okru ̀ e wa; o~u va we i raz voj me |u na rod nog po ret ka; odr ̀ a va we i

u~vr {}i va we ve za Sr ba ko ji ì ve i ra de u ino stran stvu sa ma ti~ -

nom dr ̀ a vom, una pre |i va we kul tur ne, eko nom ske i dru gih ob li ka

sa rad we sa wi ma i po dr ̀ a va we o~u va wa wi ho vog na ci o nal nog i

kul tur nog iden ti te ta.

Na osno vu ana li ze bez bed no snog okru ̀ e wa, pro ce ne iza zo va,

ri zi ka i pret wi, na ci o nal nih in te re sa i re al nih mo gu} no sti ze -

mqe, te ja snog opre de qe wa Re pu bli ke Sr bi je za pri kqu ~e we evrop -

skim in te gra ci ja ma, u Na cr tu Stra te gi je utvr |e na je po li ti ka na ci -

o nal ne bez bed no sti. Po li ti ka na ci o nal ne bez bed no sti pred sta vqa

deo ukup ne dr ̀ av ne po li ti ke i spro vo di se pre ko uskla |e nog pro -

gra ma me ra i ak tiv no sti ko je dr ̀ a va pred u zi ma ra di do sti za wa ci -

qe va po li ti ke na ci o nal ne bez bed no sti. We nom re a li za ci jom stva -

ra ju se pret po stav ke za po li ti~ ki, eko nom ski, kul tur ni i sve u kup ni

dru {tve ni raz voj Re pu bli ke Sr bi je.

Ci qe vi po li ti ke na ci o nal ne bez bed no sti je su ja ~a we od go va -

ra ju }ih in sti tu ci ja i spro vo |e we efi ka snih me ra i ak tiv no sti na

bez bed no snom pla nu ra di za {ti te na ci o nal nih in te re sa i uspe {no

pre ven tiv no de lo va we i sa vla da va we iza zo va, ri zi ka i pret wi bez -

bed no sti. To pod ra zu me va raz voj po li ti~ ki i eko nom ski sta bil nog i

pro spe ri tet nog dru {tva, u~e {}e u iz grad wi po voq nog bez bed no snog

okru ̀ e wa na re gi o nal nom i glo bal nom ni vou po sred stvom ukqu ~i -

va wa u evrop ske in te gra ci je i osta le re gi o nal ne i me |u na rod ne

struk tu re i sa rad wom sa dru gim de mo krat skim dru {tvi ma.

Ele men te po li ti ke na ci o nal ne bez bed no sti ~i ne spoq na po li -

ti ka, po li ti ka od bra ne, po li ti ka unu tra {we bez bed no sti, eko nom -

ska, so ci jal na po li ti ka...

Pre ma od red ba ma SNB, si stem na ci o nal ne bez bed no sti pred -

sta vqa nor ma tiv no ure |e nu struk tur nu i funk ci o nal nu ce li nu nad -

le ̀ nih dr ̀ av nih or ga na, or ga na dr ̀ av ne upra ve i bez bed no sno-

oba ve {taj nog si ste ma, te dru gih su bje ka ta ~i ja de lat nost do pri no si

za {ti ti na ci o nal nih in te re sa Re pu bli ke Sr bi je.

U Na cr tu su pre ci zno utvr |e ni na ~e la funk ci o ni sa wa, ele -

men ti si ste ma i upra vqa we si ste mom od bra ne.

Stra te gi ja od bra ne

Stra te gi ja od bra ne je naj vi {i stra te {ki do ku ment u obla sti

od bra ne, u ko me se de fi ni {u sta vo vi o bez bed no snom okru ̀ e wu,

od bram be nim in te re si ma, mi si ja ma Voj ske Sr bi je, struk tu ri, funk -

tema

1. februar 2009.28

RE GI O NAL NA BEZ BED NOST

Kad je re~ o re gi o nal noj bez bed no sti, u Na cr tu Stra te gi ji

na ci o nal ne bez bed no sti na gla {a va se da pro ce si in te gra ci je u

Evrop sku za jed ni cu po zi tiv no uti ~u na sta bi li za ci ju mi ra i bez -

bed no sti u ju go i sto~ noj Evro pi, ali i de mo krat sku tran zi ci ju

dr ̀ a va ovog re gi o na. Pro ble mi evrop ske bez bed no sti i da qe su

naj i zra ̀ e ni ji u ju go i sto~ noj Evro pi.

Naj zna ~aj ni ji pro ble mi bez bed no sti su te ro ri zam, or ga -

ni zo va ni kri mi nal, {i re we oru` ja za ma sov no uni {te we, et -

ni~ ki i ver ski eks tre mi zam i ile gal ne mi gra ci je. Po zi ti van

uti caj u sta bi li za ci ji pri li ka u re gi o nu ju go i sto~ ne Evro pe ima -

ju re gi o nal ne bez bed no sne ini ci ja ti ve.

Ne le gal no i jed no stra no pro gla {e na ne za vi snost Re pu -

bli ke Ko so va do pri no si da qem ja ~a wu ~i ni la ca ko ji is po qa va -

ju ne ga ti van uti caj na bez bed nost u Re pu bli ci Sr bi ji i ko ji }e

pred sta vqa ti iz vor we ne du go traj ne ne sta bil no sti.

ci o ni sa wu i raz vo ju si ste ma od bra ne. To je do ku ment za sno van na

Usta vu i Stra te gi ji na ci o nal ne bez bed no sti Re pu bli ke Sr bi je. Za

raz li ku od Stra te gi je na ci o nal ne bez bed no sti, ovaj do ku ment se

eks pli cit no na vo di u Usta vu Re pu bli ke Sr bi je, u de lu ko ji ob ra |u je

nad le ̀ no sti Na rod ne skup {ti ne, gde se ka ̀ a da „Stra te gi ju od bra -

ne do no si Na rod na skup {ti na”. Shod no Za ko nu o od bra ni, za iz ra -

du Na cr ta Stra te gi je od bra ne nad le ̀ no je Mi ni star stvo od bra ne,

a Vla da pred la ̀ e Na rod noj skup {ti ni we no usva ja we.

Ka da je re~ o sa dr ̀ a ju do ku men ta, u we mu se ana li zi ra bez bed -

no sno okru ̀ e we; iden ti fi ku ju iza zo vi, ri zi ci i pret we od bra ni;

utvr |u ju od bram be ni in te re si i po li ti ka od bra ne Re pu bli ke Sr bi -

je; kon ci pi ra si stem od bra ne i utvr |u ju osnov na opre de qe wa o pla -

ni ra wu i fi nan si ra wu od bra ne.

Ovaj do ku ment pred sta vqa osno vu za raz voj nor ma tiv nih, dok tri -

nar nih i or ga ni za ci o nih re {e wa si ste ma od bra ne. U tom kon tek stu

tre ba po me nu ti da je iz ve stan broj stra te gij sko-dok tri nar nih do ku me -

na ta ni ̀ eg ni voa, ko ji pro is ti ~u iz ovog op {teg, ve} iz ra |en u for mi

na cr ta. Me |u tim, po {to je re~ o do ku men ti ma ko ji mo ra ju u pot pu no sti

da bu du usa gla {e ni sa Stra te gi jom od bra ne, ~e ka se we no usva ja we.

Stra te gi ja od bra ne na me we na je svim gra |a ni ma, dr ̀ av nim

or ga ni ma i dru gim no si o ci ma pri pre me, or ga ni za ci je i re a li za ci je

od bra ne i ona se, po po tre bi, pre i spi tu je i do gra |u je u za vi sno sti

od pro me ne ~i ni la ca ko ji od re |u ju we gov sa dr ̀ aj.

Stra te gij ski pre gled od bra ne

Stra te gij ski pre gled od bra ne, kao po la zni do ku ment sred wo -

ro~ nog pla ni ra wa od bra ne, na me wen je za efi ka sno upra vqa we re -

sur si ma od bra ne, tran spa rent nost po slo va od bra ne i iz grad wu

pret po stav ki za de mo krat sku i ci vil nu kon tro lu, pro fe si o na li za -

ci ju i efi ka snost Voj ske Sr bi je u iz vr {a va wu mi si ja i za da ta ka.

Ovim do ku men tom utvr |e na su re {e wa ko ja pred sta vqa ju re -

zul tat ana li ze iza zo va, ri zi ka i pret wi bez bed no sti, mi si ja i za -

da ta ka Voj ske i dru gih ~i ni la ca, ko ji uti ~u na iz grad wu po treb nih

od bram be nih spo sob no sti. Uvo |e wem no vog si ste ma pla ni ra wa,

pro gra mi ra wa, bu xe ti ra wa i iz vr {e wa, a na kon do no {e wa stra te -

gi ja i Du go ro~ nog pla na raz vo ja si ste ma od bra ne, Stra te gij ski pre -

gled od bra ne za pe ri od od 2011. do 2016. go di ne ula zi u pot pu no

in te gri san vre men ski ci klus i hi je rar hi ju plan skih do ku me na ta.

Sa da {wi Pred log Stra te gij skog pre gle da od bra ne od no si se

na pe ri od do 2010. go di ne i pred sta vqa plan ski okvir za rad u si -

ste mu od bra ne 2009. i 2010. go di ne. Kao je dan od osnov nih do ku me -

na ta pla ni ra wa od bra ne, u we mu se iz ra ̀ a va opre de qe we Re pu -

bli ke Sr bi je da si stem od bra ne bu de ra ci o na lan, da ak tiv no do -

pri no si iz grad wi i ja ~a wu po voq nog bez bed no snog okru ̀ e wa i da

una pre |u je part ner ske od no se na mul ti la te ral noj i bi la te ral noj

osno vi. Raz voj si ste ma od bra ne za sni va se na objek tiv nom sa gle da -

va wu pro me na ko je se de {a va ju u Re pu bli ci Sr bi ji i u ne po sred nom

okru ̀ e wu i ras po lo ̀ i vih od bram be nih re sur sa. Ti me su stvo re ne

pret po stav ke za we go vu do sled nu pri me nu.

Naj va ̀ ni ji sta vo vi

sa jav ne ras pra ve

U uslo vi ma broj nih te o rij skih i prak ti~ nih di le ma, te {ko pred -

vi di vog raz vo ja ~i ni la ca stra te gij skog okru ̀ e wa, iz ve snih nor ma -

tiv no-prav nih i stra te gij sko-dok tri nar nih pra zni na u obla sti te o -

ri je bez bed no sti i od bra ne, ulo ̀ en je ve li ki na por i po nu |en sin -

te ti zo va ni i iz ba lan si ra ni sa dr ̀ aj na cr ta Stra te gi je na ci o nal ne

bez bed no sti i Stra te gi je od bra ne. Od tre nut ka usva ja wa ovih do ku -

men ta mo ̀ e mo ra ~u na ti na je dan da le ko sta bil ni ji pri stup pro ce su

pla ni ra wa od bra ne i mo gu} nost da qeg pre ci zni jeg nor ma tiv nog i

or ga ni za ci o nog ure |e wa si ste ma od bra ne i Voj ske Sr bi je. U kon ci -

pi ra wu na cr ta stra te gi ja ve o ma de taq no su ana li zi ra na stra na

re {e wa, uz pot pu no uva ̀ a va we na {ih te o rij skih, me to do lo {kih sa -

zna wa i prak ti~ nih is ku sta va.

Tekst ima ogro man zna ~aj, pa je jav na ras pra va do bro do {la

kao po ̀ e qan na ~in in for mi sa wa jav no sti i we nog uti ca ja na de fi -

ni sa we stra te {kih opre de qe wa dr ̀ a ve u obla sti bez bed no sti i

od bra ne. Mi ni star stvo od bra ne ima na me ru da u na red nom pe ri o du

do gra di ovaj do ku ment, na osno vu mi {qe wa i su ge sti ja jav no sti i re -

le vant nih in sti tu ci ja i po je di na ca iz dru {tva.

Osnov na kon sta ta ci ja u~e sni ka okru glog sto la je da su na cr ti

stra te gi ja ura |e ni ve o ma kva li tet no, ka ko me to do lo {ki, ta ko i sa -

dr ̀ aj no i stru~ no, ali je neo p hod no usa gla si ti i pre ci zi ra ti po je -

di ne sta vo ve i opre de qe wa, po seb no one ko ji ima ju po li ti~ ku ko no -

ta ci ju. Po red to ga, uka za no je na neo p hod nost pre ci zni jeg od re |e wa

ne kih poj mo va i ter mi na ko ji se po mi wu u na cr ti ma.

U to ku jav ne ras pra ve ja vqa li su se raz li ~i ti, ~e sto i kon -

tra dik tor ni zah te vi po je di nih ne vla di nih or ga ni za ci ja, pr ven stve -

no po pi ta wu bez bed no snih in te gra ci ja, sta wa i ugro ̀ e no sti na ci -

o nal ne bez bed no sti i ure |e wa si ste ma bez bed no sti. Po je di ne ne -

vla di ne or ga ni za ci je i po je din ci isti ca li su svo ju iz ra zi tu kom pe -

tent nost i ras po la ga we eks pert skim ka pa ci te ti ma i sa zna wi ma,

in di rekt no ospo ra va ju }i spo sob nost i nad le ̀ nost dr ̀ av nih in sti -

tu ci ja da se one pr ven stve no ba ve tim po slom. Vla da je pred la ga~

stra te gi ja, ona ih re a li zu je pre ko re sor nih mi ni star sta va i nor -

mal no je da u pro ce su iz ra de, jav ne ras pra ve i ko rek ci ja ima i naj -

ve }u od go vor nost, a da u pot pu no sti u pro ce su iz ra de uva ̀ a va pred -

lo ge in sti tu ci ja, ne vla di nih or ga ni za ci ja i po je di na ca. Vre me jav -

ne ras pra ve, u tra ja wu od me sec i po, bi lo je sa svim do voq no za

ar ti ku li sa we pred lo ga i iz no {e we ar gu me na ta za po je di ne sta vo -

ve i opre de qe wa.

Na kon za vr {e ne jav ne ras pra ve rad ni tim, u ~i ji sa stav su

u{li pred stav ni ci mi ni star sta va Vla de i in sti tu ci ja ko je se ba ve

de lat no {}u u obla sti od bra ne i bez bed no sti, pri stu pi }e ko rek ci ji

na cr ta stra te gi ja. Na kon pri ku pqa wa ana li ze, mi {qe wa i su ge sti -

ja dru gih mi ni star sta va, iz ra di }e se ko na~ ni na cr ti stra te gi ja i

upu ti ti Vla di u pro ce du ru usva ja wa, pre ma Na rod noj skup {ti ni Re -

pu bli ke Sr bi je.

Au tor je na ~el nik Upra ve za stra te gij sko pla ni ra we

29

P

30

olovinom decembra pro{le godine na snagu su stupile dve vrlo va`ne uredbe

Vlade Republike Srbije, koje ure|uju profesionalnu vojnu slu`bu i defini{u

status oficira, podoficira i profesionalnih vojnika. Radi se o Uredbi o

stawima u slu`bi profesionalnih vojnih lica i o unapre|ivawu oficira i

podoficira i Uredbi o prijemu u profesionalnu vojnu slu`bu. Ta normativna

akta plod su zajedni~kog rada Ministarstva odbrane i General{taba Vojske

Srbije, odnosno tima kojim je rukovodila Uprava za kadrove Sektora za qudske

resurse MO.

Pravi qudi na pravom mestu

Nova Uredba o stawima u slu`bi PVL, svakom pojedincu, na samom po~etku pro-

fesionalne vojne slu`be, predo~ava mogu}nosti za razvoj karijere, ali i uslove koje

treba ispuniti da bi se zauzelo odre|eno mesto u vojnoj hijerarhiji. Time se svim vo-

jnim licima ravnopravno omogu}ava da vi{e uti~u na tok sopstvene karijere, a sa

druge strane doprinosi stvarawu savremenog sistema upravqawa qudskim resursi-

ma. Uredba }e, kako se veruje, omogu}iti kvalitetniju selekciju kadra i obezbediti da

najkvalitetniji qudi zauzmu odgovaraju}a mesta u velikom i slo`enom sistemu, kakav

je sistem odbrane.

Tako su za postavqewe na odre|eno formacijsko mesto propisani posebni

uslovi u pogledu ~ina, stepena obrazovawa, poznavawa stranih jezika, godina `iv-

ota, slu`benih ocena, radnog iskustva i zdravstvene sposobnosti. Uslovi i zahtevi

za odgovornija formacijska mesta koja zahtevaju i vi{e ~inove su znatno o{triji.

Odgovaraju}e du`nosti u sistemu odbrane bi}e poveravane prevashodno ofi-

cirima koji su stekli zahtevano obrazovawe. Time }e stare{ine biti motivisane da

kontinuiranim u~ewem i usavr{avawem dosegnu najvi{e vojne du`nosti.

Oficiri sa vi{om stru~nom spremom, to jest zavr{enim strukovnim studijama,

mora}e da steknu odgovaraju}e visoko obrazovawe u trajawu od ~etiri godine da bi

mogli zauzeti formacijska mesta ~ina majora. Oni koji poseduju diplomu Vojne

akademije ili drugog fakulteta na kome studije traju ~etiri godine, a ̀ ele postavqewe

na potpukovni~ko formacijsko mesto, ~eka usavr{avawe za komandne i {tabne

du`nosti takti~ko-operativnog nivoa ili studije drugog stepena (master – magistar)

odnosno pravosudni ispit za oficire pravne slu`be. Formacijska mesta za koja je

predvi|en ~in pukovnika ili vi{i, zahteva}e oficire koji su uspe{no zavr{ili us-

1. februar 2009.

Dono{ewem dve nove

uredbe Vlade

Republike Srbije

dat je strate{ki

pravac upravqawa

qudskim resursima u

profesionalnoj vojnoj

slu`bi i postavqeni

su temeqi razvoja

karijere

profesionalnih

vojnih lica

Nova normativna akta o kadrovskim pitawima

Putokazi za vojnu

slu`bu

na stalno usavr{avawe, motivacija i vrlo dobri profesionalni

rezultati. Oni koji nisu spremni da se prihvate tih izazova, kaù u

Upravi za kadrove, sa navr{enih ~etrdeset godina starosti mora}e

da promene zanimawe. Naravno, wima }e, kao i do sada, pomo} u

traèwu novog zaposlewa van vojske pomo} pruàti Direkcija za

promenu karijere Prisma.

Posle prvog ugovora, profesionalnim vojnicima omogu}ava se

da konkuri{u za prijem u svojstvo podoficira. Svako od wih }e,

tokom slu`be, ukoliko se drì navedenih kriterijuma, sigurno do-

biti priliku za to. Po{to se podoficiri vi{e ne}e {kolovati u vo-

jnim {kolama, profesionalni vojnici ima}e prednost u odnosu na

kandidate iz gra|anstva za prijem u podoficirski kor.

Pomenutom uredbom, nagla{avaju u Upravi za kadrove, data je

{ansa profesionalnim vojnicima da se u zdravoj konkurenciji iz-

bore za svoje mesto, budu primqeni u radni odnos na neodre|eno

vreme u svojstvu podoficira, a koji zavr{e fakultet, i u svojstvu

oficira.

Uredbom o prijemu u profesionalnu vojnu slu`bu ure|ena je i

oblast prijema u Vojsku Srbije u svojstvu podoficira po ugovoru.

Kandidat za takvu poziciju mora posedovati diplomu najmawe ~etvr-

tog stepena stru~ne spreme i najmawe tri godine radnog iskustva kao

profesionalni vojnik. Neophodno je, tako|e, da je kandidat tokom

slu`be „povoqno“ ocewivan i da mu je prosek ocena najmawe vrlo

dobar, te da je uspe{no zavr{io podoficirsku obuku. Potrebno je,

pored toga, da ima preporuku svog stare{ine i najmawe ~in dese-

tara. Podoficir po ugovoru prima se do 35. godine ìvota sa

mogu}no{}u da do ~etrdesete bude primqen u stalni radni odnos, do-

bije penziju i sve prinadle`nosti kao i ostale stare{ine. Uredba

nije zaboravila ni profesionalne vojnike koji su ve} u sistemu

odbrane, a stariji su od 35 godina. Oni mogu biti primqeni u stalni

radni odnos do 2011. godine.

Bitna novina je i da se u svojstvo profesionalnog vojnika, po

ugovoru moè primiti i civilno lice, odnosno dràvni slu`benik i

name{tenik ~ije se radno mesto ukida ukoliko zadovoqava uslove i

ima odgovaraju}u stru~nu spremu. Takva lica mogu se primiti na

slu`bu i ako su stariji od 30 godina. Sa druge strane, normativna

akta ostavqaju prostor da profesionalni vojnik nakon ~etrdesete

ostane zaposlen u sistemu odbrane u svojstvu civilnog lica, odnosno

dràvnog slu`benika i name{tenika, ukoliko postoji potreba i uko-

liko ispuwava propisane uslove.

Osnovni kriterijum za prijem u profesionalnu vojnu slu`bu od

sada }e biti osposobqenost za vr{ewe odre|ene du`nosti. Pro-

gram za osposobqavawe lica, mesto gde }e se biti osposobqavawe,

trajawe (ne duè od {est meseci), na~in polagawa ispita i druga

pitawa od zna~aja za proveru stru~ne osposobqenosti, utvr|uje

na~elnik General{taba Vojske Srbije. Tek nakon poloènog ispita i

verifikacije znawa koje je stekao, kandidat sti~e pravo da zakqu~i

ugovor o radu. Na taj na~in omogu}eno je ènama, koje nisu imale

priliku da sluè vojni rok, da konkuri{u ravnopravno sa mu{karci-

ma za radno mesto u profesionalnoj vojnoj slu`bi.

Za vreme stru~nog osposobqavawa lica iz gra|anstva formal-

no ne}e biti u radnom odnosu i umesto li~nog dohotka prima}e

nov~anu naknadu u visini plate profesionalnog vojnika ~ina razvod-

nika. Kandidati koji se osposobqavaju za oficira ili podoficira

dobija}e nov~anu naknadu koja se procentualno odre|uje od osnovice

za obra~un plate profesionalnih vojnih lica. Svi oni tokom obuke i

{kolovawa bi}e u statusu vojnog obveznika.

Pomenutom uredbom definisani su i uslovi pod kojima dràvni

i vojni slu`benici mogu postati oficiri ili podoficiri bez obzira

na godine ìvota. Odluka o broju takvih formacijskih mesta kao i

licima koja }e na wih, nakon internog konkursa, biti primqena, u

nadle`nosti je ministra odbrane. U takvim slu~ajevima novoproizve-

dene stare{ine profesionalnu vojnu karijeru po~iwu sa po~etnim

oficirskim odnosno podoficirskim ~inom. Na wih se, nakon toga, u

potpunosti primewuju sva pravila i propisi koji vaè za ostale za-

poslene u sistemu odbrane u istom profesionalnom statusu.

A. PETROVI]

31

avr{avawa operativno-strategijskog nivoa ili odgovaraju}e dok-

torske studije. Pri postavqewima na generalska i ostala oficirka

mesta prednost }e imati stare{ine koji zavr{e najvi{i oblik us-

avr{avawa u oblasti bezbednosti i odbrane.

Ipak, ostavqena je mogu}nost da se na du`nost postave i ofi-

ciri bez odgovaraju}eg nivoa obrazovawa ukoliko imaju neposredno

niì ~in od zahtevanog, a isti~u se svojim radnim kvalitetima i

postignutim rezultatima. Tako je oficirima u ~inu kapetana

omogu}eno postavqewe na formacijsko mesto potpukovnika bez za-

vr{enog usavr{avawa takti~ko-operativnog nivoa, a oficirima

~ina majora i potpukovnika omogu}eno je postavqewe na mesto

pukovnika i bez zavr{enog usavr{avawa operativno-strategijskog

nivoa ili doktorskog zvawa. Oni, me|utim, ne}e biti unapre|eni u

~in za koji nemaju odgovaraju}u vrstu i stepen stru~ne spreme. U

takvim slu~ajevima, plata ne}e biti, kao do sada, umawivana prema

takozvanom „alternativnom postavqewu“, nego }e oficiri na

du`nostima za koje nemaju formalne kvalifikacije li~ni dohodak do-

bijati prema formacijskim elementima radnog mesta koje zauzimaju.

Isto vaì i za oficire sa zavr{enom vi{om {kolom, koji }e mo}i

da obavqaju du`nosti na formacijskim mestima za koja je propisan

~in zakqu~no sa kapetanskim.

Predvidiva karijera

Ubudu}e }e se oficiri ~ina majora i vi{eg grupisati ne samo

prema rodu i slu`bi kojima pripadaju ve} i prema tipovima karijere

– komandno-operativnom, {tabno-funkcionalnom tipu, karijeri u

planirawu odbrane, karijeri qudskih resursa, logisti~koj karijeri,

obave{tajno-bezbednosnoj karijeri i nastavno-nau~noj karijeri. U

Upravi za kadrove, saznajemo da je Nacrt programa upravqawa qud-

skim resursima spreman i da se ~eka usvajawe Strategije odbrane,

koja predstavqa normativni okvir za wegovo dono{ewe. Dok se ~eka

usvajawe pomenutih dokumenata, primewuje se nare|ewe ministra

odbrane kojim je uspostavqena nova verzija Kadrovskog informa-

cionog sistema, u kome su oficiri razvrstani prema pomenutim

tipovima karijere.

Shodno tipu karijere za koju se opredele, oficirima se pruà

mogu}nost da se usavr{avaju na civilnim ili vojnim {kolama i razvi-

jaju potencijale za daqe napredovawe i profesionalni razvoj.

Kao {to su ure|eni uslovi za postavqewe, navedenom Uredbom

precizno su definisani i uslovi za upu}ivawe oficira na

usavr{avawe za komandne i {tabne du`nosti, studije drugog i tre}eg

stepena i ostale oblike usavr{avawa i obrazovawa. Uredba tako|e

tretira i uslove za upu}ivawe podoficira na odgovaraju}e

usavr{avawe.

Kada je re~ o unapre|ivawu oficira i podoficira, reg-

ulisano je da se formiraju liste kandidata koje }e nadle`nim

stare{inama pomo}i pri dono{ewu adekvatnih odluka. Liste }e se

formirati i aùrirati prema rodovima ili slu`bama, odnosno

tipovima karijere. Unapre|ivawe }e, kako Uredba predvi|a, biti

dva puta godi{we, u februaru i septembru, a vanredno za Dan Vo-

jske Srbije 15. februara. U Upravi za kadrove nagove{tavaju

mogu}nost da se stare{ine u izuzetnim slu~ajevima unapre|uju i

~e{}e, ali da }e se prvenstveno po{tovati pravilo. Ipak, da bi

se dospelo na listu za unapre|ewe uslov }e biti pomenuti obra-

zovni i profesionalni kriterijumi. To }e, kako se o~ekuje, do-

prineti uspostavqawu odgovaraju}e kadrovske piramide.

Put do zaposlewa

Prijem u profesionalnu vojnu slu`bu tretira druga uredba, ko-

ja daje fleksibilnija re{ewa u odnosu na ona koja su ranije bila ak-

tuelna. Naime, starosna granica za prijem u profesionalnu vojnu

slu`bu za profesionalnog vojnika pomerena je na 30 godina za sve

rodove i slu`be. Prilikom wenog odre|ivawa, vodilo se ra~una da

profesionalni vojnici mogu da ostanu u slu`bi po ugovoru do ~etrde-

sete godine. Prilikom ovog re{ewa po{lo se od stava da je period

od najmawe deset godina dovoqan da profesionalni vojnik napredu-

je do podoficirskog zvawa i ostane stalno zaposlen u vojsci ukoliko

zadovoqava kriterijume. A, kqu~ni kriterijum predstavqa spremnost

1. februar 2009.32

Vojnogeografski

institut, ustanova

Ministarstva odbrane

i Vojske Srbije, bavi se

istra`iva~ko-razvojnim

i proizvodnim radom

u oblasti geodezije,

fotogrametrije,

kartografije,

geografskih

informacionih sistema,

metrologije i drugih

geodisciplina,

proslavi}e 5. februara

133 godine postojawa

Voj no ge o graf ski in sti tut re a li zu je za dat ke iz obla sti ge o det skih i ge o fi -

zi~ kih ra do va, me tro lo gi je, ae ro-fo to sni ma wa i fo to gra me tri je, kar to -

gra fi je i kar to graf ske re pro duk ci je, ge o graf skih in for ma ci o nih si ste -

ma i na u~ no i stra ̀ i va~ kih ra do va.

U pro te kloj go di ni za vr {en je ge o mag net ni pre mer kom pen za ci o nih po vr -

{i voj nih ae ro dro ma u Ba taj ni ci i La |ev ci ma, a ono na {ta se po seb no skre -

}e pa ̀ wa je ste pre vo |e we po da ta ka ar hi va ge o det ske do ku men ta ci je iz ana log -

nog u di gi tal ni ob lik.

Ak tu el ni pro je kat VGI je ste iz ra da pr ve di gi tal ne kar te u Sr bi ji – pre -

gled no to po graf ske kar te raz me ra 1:300.000, a we na oso be nost ogle da se u

~i we ni ci da je pr va ko ja je za sno va na na si stem ski or ga ni zo va noj ba zi po da ta -

ka, {to omo gu }a va i broj ne ge o pro stor ne ana li ze od re |e ne te ri to ri je. Is ku -

stva ste ~e na na tom pro jek tu vr lo br zo su pre to ~e na u iz ra du no ve di gi tal ne

op {te ge o graf ske kar te, raz me ra 1:1.000.000.

Pre ma re ~i ma na ~el ni ka pu kov ni ka dr Mir ka Bo ri so va, u to ku 2008. go -

di ne VGI je ostva rio i zna ~aj nu me |u na rod nu voj nu sa rad wu sa ge o det skim usta -

no va ma oru ̀ a nih sna ga Ve li ke Bri ta ni je i Se ver ne Ir ske, Ita li je, Ne ma~ ke i

Slo va~ ke, ko ji ma su pre zen to va ni pro iz vo di, mo gu} no sti i do stig nu }a.

Na u~ no i stra ̀ i va~ kim pro jek ti ma po kla wa se po seb na pa ̀ wa, te VGI

stal no ra di na ospo so bqa va wu svog ka dra za rad na naj sa vre me ni jim in stru -

men ti ma i omo gu }a va wu pri me ne no vih teh no lo gi ja.

Du go ro~ ni je gle da no, do 2014. go di ne VGI pla ni ra da re a li zu je tri ve li -

ka pro jek ta: iz ra du i a`u ri ra we osnov ne dr ̀ av ne to po graf ske kar te raz me ra

1:25.000, u okvi ru ko je bi iz ra dio je din stve nu ge o ba zu pro stor nih po da ta ka,

ko ja bi se ko ri sti la za kar to graf sku pro duk ci ju osta lih raz me ra, za tim iz ra -

du i odr ̀ a va we to po graf ske kar te raz me re 1:50.000 i, na kra ju, iz ra du va -

zdu ho plov ne va ri jan te to po graf ske kar te u raz me ri 1:250.000, pre ma stan -

dar di ma ko ji se pri me wu ju u ze mqa ma Evrop ske uni je.

Osim ta tri ve li ka pro jek ta, In sti tut je se bi po sta vio ciq i da re a li zu je

pet pra te }ih pro je ka ta iz obla sti ge o to po graf skog obez be |e wa Mi ni star stva

Uz Dan Vojnogeografskog

instituta – 5. februar

povodi

Tradicija

kvaliteta

33

raz me ri 1:75.000. Na tom pr vom

pre me ru bi li su an ga ̀ o va ni mno gi

zna me ni ti ofi ci ri Srp ske voj ske,

me |u wi ma i slav ni voj vo da @ivo -

jin Mi {i}.

Ge o graf sko ode qe we je 1912.

pre i me no va no u To po graf sko ode -

qe we Vr hov ne ko man de i te iste go -

di ne na Kr fu je {tam pa na Ge ne ral -

na kar ta ju go slo ven skih ze ma qa u

raz me ri 1:200.000.

A 1923. do no si no vo pre i me -

no va we – Voj ni ge o graf ski in sti tut

Mi ni star stva voj ske i mor na ri ce.

VGI je bio ini ci ja tor ve li kih me |u -

na rod nih na u~ nih ge o det skih i kar -

to graf skih pro je ka ta, sa ge o det skim

ge ne ra lom aka de mi kom dr Ste va nom

Bo {ko vi }em na ~e lu, ce we nim ime -

nom u me |u na rod nim ge o det skim kru -

go vi ma. U tom pe ri o du stvo re na je je -

din stve na ge o det ska osno va na ce loj

te ri to ri ji Kra qe vi ne Ju go sla vi je,

raz vi je ne su osnov ne ge o det ske mre -

è, iz vr {e na astro nom ska me re wa

ra di od re |i va wa ob li ka ge o i da i

pre mer u raz me ri 1:50.000, na

osno vu ko jeg je iz ra |e na to po graf ska

kar ta raz me ra 1:100.000 i niz to -

po graf skih ka ra ta sit ni je raz me re.

Na kon Dru gog svet skog ra ta VGI

je na sta vio i za vr {io rad na osnov -

nim ge o det skim mre ̀ a ma, iz vr {io

to po graf ski i fo to gra me trij ski

pre mer SFRJ u raz me ri 1:25.000 i

na osno vu we ga iz ra dio osta le to -

po graf ske, pre gled no to po graf ske i

ge o graf ske kar te, ve li ki broj te -

mat skih ka ra ta za voj ne, pri vred ne,

{kol ske, na u~ ne i dru ge po tre be.

Upo re do sa tim pro jek ti ma, ra |e ni

su i dru gi: ge o mag net ski pre mer voj -

nih ae ro dro ma, obe le ̀ a va we dr -

àv nih gra ni~ nih li ni ja, me tro lo -

{ko obez be |e we za ve li ke du ̀ i ne i

uglo ve, i dru gi za da ci u ve zi sa ge o -

to po graf skim obez be |e wem.

Kar to gra fi ja

u Sr bi ji

Go to vo upo re do sa Ge o graf -

skim ode qe wem, pr vom in sti tu ci jom

za to po graf ski pre mer i kar to gra -

fi ju na me we nu za voj ne svr he, za po -

~eo je i pr vi ci vil ni ka ta star ski

pre mer, ko ji je zbog ve li kih fi nan -

sij skih iz da ta ka ubr zo pre ki nut.

Ka da je Ge o graf sko ode qe we,

sa Jo si fom Si mo no vi }em na ~e lu,

iz ve lo pr vi to po graf ski pre mer i

iz ra di lo pr vu spe ci jal nu kar tu raz -

me re 1:75.000 u pet bo ja, Jo van

Cvi ji}, ko ji je pro kr ~io put na u~ noj kar to gra fi ji, uz iz ve sne kri ti~ -

ke pri med be is ta kao je we nu ve li ku vred nost.

U to vre me, u su sed noj Au strij skoj ca re vi ni iz vo dio se tre }i po

re du to po graf ski pre mer, na osno vu ko jeg je ura |e na au strij ska kar ta

u raz me ri 1:75.000. Ta kar ta bi la je {tam pa na u sa mo jed noj (cr noj)

bo ji, {to zna ~i da je bi la na ni ̀ em kva li ta tiv nom ni vou, ma we ~i -

od bra ne i Voj ske Sr bi je; odr ̀ a va we

di gi tal ne pre gled no-to po graf ske

kar te raz me re 1:300.000; odr ̀ a va -

we i stan dar di za ci ju di gi tal ne op -

{te ge o graf ske kar te raz me re

1:1.000.000, iz ra du di gi tal ne or to -

graf sko-fo to to graf ske kar te raz -

me ra 1:25.000; iz vo |e we osnov nih

ge o det skih i me tro lo {kih ra do va i

iz ra du re qef nih ka ra ta i mo de la.

Jo{ je dan obi man i slo ̀ en

za da tak ~e ka na svo ju re a li za ci ju,

a to je iz ra da di gi tal nih ge o det skih

pla no va i ome |a va we voj nih kom -

plek sa Re pu bli ke Sr bi je, ~i ji su

pri prem ni ra do vi ve} ot po ~e li.

Pu kov nik Bo ri sov is ti ~e da je

za jed ni~ ki ciq svih tih pro je ka ta

kva li tet no ge o to po graf sko obez be -

|e we Mi ni star stva od bra ne i Voj ske

Sr bi je aù ri ra nim po da ci ma o pro -

sto ru u di gi tal nom i ana log nom ob -

li ku, po stan dar di ma ko ji su da nas u

pri me ni u svim raz vi je nim dr ̀ a va ma.

VGI kroz isto ri ju

Isto ri ja Voj no ge o graf skog in -

sti tu ta za po ~e la je 5. fe bru a ra

1876, ka da je, na osno vu ras pi sa

kwa za srp skog Mi la na M. Obre no -

vi }a, for mi ra no Dru go ode qe we

Glav nog |e ne ral {ta ba Srp ske voj -

ske, sa ci qem pri ku pqa wa, ob ra de i

di stri bu ci je po da ta ka o pro sto ru i

re a li za ci je ge o to po graf skog obez -

be |e wa.

Osni va we se de {a va jed no vre me no sa srp sko-tur skim ra to vi -

ma, ko ji su pret ho di li sti ca wu ne za vi sno sti Kra qe vi ne Sr bi je na

Ber lin skom kon gre su 1878, u go di ni u ko joj je Dru go ode qe we pre i -

me no va no u Ge o graf sko ode qe we.

A 1892. za vr {en je pr vi to po graf ski pre mer Sr bi je u raz me -

ri 1:50.000 i ura |e na |e ne ral {tab na kar ta Kra qe vi ne Sr bi je u

For mi ra wem So lun skog fron ta, Ge o graf sko ode qe we

je, upr kos ogrom nim te {ko }a ma, pri ku pqa lo i iz ra |i va lo

kar te za ne po sred ne po tre be fron ta, a upo re do sa tim iz -

ra di lo je i no vu, to po graf sku kar tu raz me re 1:200.000, po

ko joj su iz ve de ne za vr {ne ope ra ci je oslo bo |e wa ze mqe.

To kom Pr vog svet skog ra ta, Jo van Cvi ji} je bio kon sul -

tant pre sto lo na sled ni ku Alek san dru i srp skoj vla di, a u je -

sen 1914. iz ra dio je po seb no zna ~aj nu kar tu sa ozna ~e nim

gra ni ca ma bu du }e ju go slo ven ske dr ̀ a ve, ko ja je na kra ju ra ta

po slu ̀ i la kao do ku ment na mi rov noj kon fe ren ci ji u Pa ri zu.

PRVA KARTA JUGOSLAVIJE

Pu kov ni k dr Mir ko Bo ri so v, na~elnik Vojnogeografskog instituta

Snimio D. BANDA

tqi va i pre gled na u od no su na srp -

sku kar tu. Trud Ge o graf skog ode qe -

wa na iz ra di svo je ori gi nal ne kar te

osta vio je traj ni pe ~at na raz voj

kar to gra fi je Sr bi je u 20. ve ku.

Jo van Cvi ji} se i sam ba vio

kar ti ra wem i sa sta vqa wem ka ra -

ta, a we go ve kar te bi le su uzo ri do -

ma }im na u~ ni ci ma i kar to gra fi ma,

we go vim sled be ni ci ma i u~e ni ci ma.

Kra jem 19. ve ka za be le ̀ en je i

po ~e tak ge o lo {ke kar to gra fi je Sr -

bi je. Dok se u Evro pi uve li ko ra di lo

na si ste mat skom kar ti ra wu u raz me -

ra ma ve }im od 1:100.000, Jo van

@ujo vi} 1891. iz da je pr vu „Ge o lo {ku

kar tu Kra qe vi ne Sr bi je’’

1:750.000, a na raz me |i ve ko va –

1900. po ja vi la se „Ru dar ska kar ta

Kra qe vi ne Sr bi je’’ 1:400.000 od D.

An tu le i D. Si mo no vi }a. Te dve kar -

te, za jed no sa Cvi ji }e vom „Ge o lo -

{kom kar tom Sta re Sr bi je i Ma ke -

do ni je’’ 1:500.000, pred sta vqa ju te -

meq ge o lo {ke kar to gra fi je Sr bi je.

Re la tiv no uspe {an sa mo stal -

ni po ~e tak kar to gra fi je Sr bi je na

kra ju 19. ve ka ni je imao mi ran tok u

20. ve ku, naj vi {e zbog rat nih su ko -

ba ko ji su umno go me po re me ti li i

pre u sme ri li wen raz voj. Ne po sred -

no pred bal kan ske ra to ve, Ge o graf -

sko ode qe we sa Ste va nom Bo {ko vi -

}em na ~e lu, na ~el ni kom od 1901. i

ofi ci rom {ko lo va nim u Sankt Pe -

ter bur gu, iz ra di lo je „To po graf sku

kar tu Sta re Sr bi je i Ma ke do ni je’’

1:150.000 u pet bo ja, a pri ku pi lo je

i dru ge ge o det ske, to po graf ske, ge o -

graf ske, sta ti sti~ ke i osta le po dat -

ke, ta ko da je Srp ska voj ska u rat

u{la snab de ve na naj nu ̀ ni jim ope ra -

tiv nim kar ta ma i ma te ri ja li ma. Sko -

ro sav taj ma te ri jal pro pao je pri -

li kom rat nih ope ra ci ja i po vla ~e wa

pre ko Al ba ni je.

Na kon Pr vog svet skog ra ta kar -

to graf ska si tu a ci ja u no vo stvo re noj

dr ̀ a vi bi la je te {ka, za Sr bi ju je

sko ro sav ma te ri jal pro pao, za Ma -

ke do ni ju, Cr nu Go ru i Ra {ku ni su po -

sto ja li ni ka kvi sa vre me ni po da ci, a

za te ri to ri ju pre ko Dri ne, Sa ve i

Du na va po sto jao je sa mo za sta re li

ma te ri jal Be~ kog in sti tu ta. Sr bi ja je

bi la bez ika kvih ka ta star skih pla -

no va, ni je bi lo in stru me na ta za kar -

ti ra we i kar to graf sku ob ra du, a ni

ma {i na za {tam pa we ka ra ta.

U ta kvim uslo vi ma u no voj dr ̀ a -

vi, apri la 1920, for mi ran je Voj ni

ge o graf ski in sti tut od pri pad ni ka

Ge o graf skog ode qe wa Srp skog ge ne -

ral {ta ba, po pu wen ka drom iz Be~ kog

voj no ge o graf skog in sti tu ta i ofi ci -

ri ma ru skog kor pu sa voj nih to po gra -

fa, pod ru ko vod stvom ge ne ra la Ste -

va na Bo {ko vi }a, ko ji je za po ~eo svo -

je ak tiv no sti sa mno go raz vi je ni jim

sa dr ̀ a ji ma, usva ja ju }i u to do ba naj -

sa vre me ni je me to de ra da i na u~ nu

ob ra du po da ta ka. Taj in sti tut na sto -

jao je da pra ti ko rak u uvo |e wu sa -

vre me nih me to da kar ti ra wa, pa je

me |u pr vi ma, 1936. po ~eo da pri me -

wu je fo to gra me tri ju, ko ja je u Evro pi

bi la tek u za ~et ku.

Oku pa ci ja Ju go sla vi je to kom

Dru gog svet skog ra ta po no vo je pre ki -

nu la kar to graf sku de lat nost u ze mqi,

Voj no ge o graf ski in sti tut pre stao je sa

ra dom, a we go vo ob na vqa we za po ~e -

lo je po sle oslo bo |e wa Be o gra da.

In sti tut je 1947. go di ne za po -

~eo to po graf ski pre mer ze mqe u raz -

me ri 1:25.000 po Gri ni ~u, a pre mer

je za vr {en dva de set go di na ka sni je

iz ra dom 3.029 ori gi nal nih ka ra ta.

In sti tut je u~e stvo vao u iz ra di „Me -

|u na rod ne kar te sve ta’’ 1:1.000.000

za Ju go sla vi ju, pre ma spe ci fi ka ci ja -

ma usvo je nim re zo lu ci jom na Teh ni~ -

koj kon fe ren ci ji OUN o me |u na rod -

noj kar ti 1962. u Bo nu. Pu bli ko va ne

su i „Hi dro ge o lo {ka kar ta SFRJ’’

(1980), „Kar ta na la zi {ta naf te i ga -

sa SFRJ’’ (1981), „Kar ta mi ne ral nih

i ter mal nih vo da SFRJ’’ (1983) i

„Me ta lo ge net ska kar ta SFRJ’’

(1983), a sve ove pre gled ne, kao i

osnov na ge o lo {ka kar ta, ob ra |e ne

su i {tam pa ne u VGI.

Ta wa LE BO VI]-ZE ̂ E VI]

povodi

1. februar 2009.34

Kar te pred sta vqa ju sa stav ni deo qud ske isto ri je.

Ni je po zna to ka da je na sta la pr va kar ta, mo ̀ da i pre os-

am hi qa da go di na, ali je sva ka ko na sta la pre pi sa ne re ~i.

Po zna to je da su po sto ja le u evrop skim kul tu ra ma, na

Sred wem is to ku, u Ki ni, In di ji i dru gim de lo vi ma sve ta.

U do ba ve li kih ge o graf skih ot kri }a, u pe ri o du iz me -

|u 15. i 17. ve ka, kar to gra fi su pre cr ta va li ra ni je kar -

te, od ko jih ne ke ni su me wa ne ve ko vi ma, i cr ta li svo je, ba -

zi ra ne na opa ̀ a wi ma is tra ̀ i va ~a i no vim teh ni ka ma ge -

o me tar skog me re wa.

Ot kri }e kom pa sa, te le sko pa i sek stan ta omo gu }i lo je

po ve }a we ta~ no sti pri ka za na kar ti. Naj po zna ti ji ar te -

fak ti, ko ji se pre zen tu ju kao „naj sta ri ji po sto je }i kar to -

graf ski na por’’, je su Va vi lon ske ma pe ugra vi ra ne na gli -

ne nim plo ~i ca ma. Na u~ ni ci se ne sla ̀ u ka da je re~ o sta -

ro sti, sa dr ̀ a ju i va ̀ no sti ovih plo ~i ca, a da ti ra wa va -

ri ra ju i do 1.500 go di na.

In ter pre ta ci ja sim bo la, bo ja, ge o graf skih lo ka ci ja

i ime na na tim ra nim ma pa ma raz li ~i ta je u za vi sno sti od

u~e wa. Jed na od wih, pri hva }e na kao naj sta ri ja po zna ta

ma pa, pro na |e na je 1930. u is ko pi na ma gra da Ga-Sur, u

bli zi ni gra do va Ha ran i Kir kuk, na te ri to ri ji da na {weg

Ira ka. Ve }i na na u~ ni ka tu gli ne nu plo ~i cu di men zi ja 7,6 h

6,8 cm sme {ta u pe ri od 2.500 go di na pre Hri sta, ali ne ki

za la ze i do dat nih 1.500 go di na du bqe u pro {lost. Na po -

vr {i ni te ma pe ucr ta na je oblast ome |e na sa dva ni za br -

da i po de qe na vo de nim to kom na dva de la.

A 1963. go di ne Xejms Me lart ot krio je zid nu sli ku

drev nog tur skog gra da Ka tal Hu xu ka, na go mi la nu „ko {ni cu’’

ski ca na se o bi na, ko ja pri ka zu je oko 80 gra |e vi na. Ta ma -

pa, da ti ra na 7.000 go di na pre n. e. sma tra se naj sta ri jom,

ali tu jo{ uvek ne po ~i we kar to graf ska isto ri ja.

Isto ri ~a ri na sta vqa ju svo ju po tra gu, sa ve li kim

{an sa ma za uspeh, ima ju }i u vi du ~i we ni cu da su u ta ko

dav noj pro {lo sti sli ke na sta ja le na traj ni jim ma te ri ja li -

ma, po put ka me na, ste na, gli ne, me ta la, ze mqa nog po su |a,

za raz li ku od ka sni jih, na sta lih na pa pi ru i dr ve tu.

MAPE IZ DAVNINA

35

Proslava Savindana

u Vojnoj gimnaziji

Dan prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetiteqa, utemeqiva~a

dràve i {kolstva u Srbiji, Savindan, proslavqen je 27. januara u

Vojnoj gimnaziji. [kolska slava je obeleèna uz se~ewe slavskog ko-

la~a i liturgiju, koju je sluìo vikarni episkop hvostanski Atanasije

Rakita.

Sve~anosti su prisustvovali predstavnici Ministarstva od-

brane i General{taba Vojske Srbije, u~enici, gra|ani, te gosti sa

Kraqevske vojne {kole Kraqevine Belgije. Posle besede poru~nika

Negovana Ivankovi}a, pobednika Svetosavske besede, na~elnik Voj-

ne gimnazije pukovnik Milan Stevi} ~estitao je u~enicima i svima

prisutnim slavu.

U sve~anoj sali u~enici su, uz deqewe slavskog kola~a i ìta,

izveli prigodan program. Ove godine, prvi put, simboli~nim da-

vawem dela slavskog kola~a, zapo~eta je tradicija kumstva. Slava

}e imati kuma koji }e se svake godine mewati, a wegova obaveza }e

biti pravqewe ìta i slavskog kola~a.

Na tradicionalnoj Svetosavskoj akademiji, koju je organizova-

lo Ministarstvo prosvete, svoju besedu izveo je u~enik tre}e godine

Vojne gimnazije Marko Radojevi}.

M. I.

Obeleèn Dan

Vojne bolnice Ni{

Dan Vojne bolnice Ni{ – 22. januar i 131 godina postojawa te

vojne zdravstvene ustanove, koja ima istaknuto mesto u sistemu voj-

nog zdravstva, sve~ano su obeleèni u ni{kom Klubu Vojske.

Sve~anosti su prisustvovali na~elnik Uprave za zdravstvo

Ministarstva odbrane brigadni general Veqko Todorovi}, na~elnik

Vojnomedicinske akademije general-major prof. dr Miodrag Jevti},

zamenik komandanta Kopnene vojske general-major Aleksandar @iv-

kovi} i brojni gosti.

Obra}aju}i se prisutnima, upravnik Vojne bolnice u Ni{u pot-

pukovnik dr Slavi{a ]iri} istakao je da je, kao i tokom proteklih

decenija, bolnica i danas spremna da se suo~i sa zahtevima i iza-

zovima vremena u kome ìvimo i da uvek i u potpunosti odgovori

svim zadacima, a pogotovu onim specifi~nim koje treba da re{ava

ovakva vojnozdravstvena ustanova.

„Pored toga, spremni smo i èlimo da na{e zdravstvene uslu-

ge ponudimo jo{ ve}em broju gra|ana Ni{a i okoline”, rekao je tom

prilikom pukovnik ]iri}.

Z. M.

Iz lo ̀ ba sli ka li kov ne

ko lo ni je „Ko pa o nik 2008“

U or ga ni za ci ji Voj ne aka de mi je, 28. ja nu a ra je u ga le ri ji

„Ikar“ u Klu bu va zdu ho plov stva u Ze mu nu otvo re na iz lo ̀ ba sli ka

na sta lih u li kov noj ko lo ni ji, odr ̀ a noj od 16. do 25. av gu sta pro {le

go di ne na Ko pa o ni ku.

Iz lo ̀ bu je otvo rio na ~el nik Voj ne aka de mi je ge ne ral-ma jor

Vi do sav Ko va ~e vi}, ko ji je re kao da }e sli ke na sta le u li kov noj ko -

lo ni ji ople me wi va ti pro stor Aka de mi je, te da }e se or ga ni zo va we

ta kve vr ste ra da i dru ̀ e wa na sta vi ti i sle de }ih go di na.

Pro {lo go di {wa ko lo ni ja je sed ma po re du, a ~e tvr ta ko ja se

odr ̀ a va na Ko pa o ni ku. Za de set da na, ko li ko je tra ja la, 20 afir -

mi sa nih stva ra la ca iz raz li ~i tih kra je va Sr bi je obo ga ti lo su umet -

ni~ ki fond Voj ne aka de -

mi je sa 50 vred nih li kov -

nih de la.

Otva ra wu iz lo ̀ be,

ko ja }e tra ja ti do 10. fe -

bru a ra, pri su stvo va li su

pred stav ni ci Ge ne ral -

{ta ba Voj ske Sr bi je, Ko -

man de ViP VO, stu den ti

Voj ne aka de mi je i broj ni

gra |a ni.

M. I.

Pripadnici Vojske Srbije

plivali za Bogojavqenski krst

Jedanaesto plivawe za âsni krst, u okviru proslave

hri{}anskog praznika Bogojavqewa, odràno je 19. januara na Adi

ciganliji. Na tradicionalnoj manifestaciji u~estvovali su i stu-

denti Vojne akademije i pripadnici Vojske Srbije.

Na 33 metra dugoj stazi, Bogojavqenski krst je, tre}i put za-

redom, izvukao dvadeset{estogodi{wi Marko Toma{evi}, pripad-

nik @andarmerije.

Drugi na ciq stigao je student Vojne akademije Aleksandar

Sokolov, i to je tre}i put da ga za pola {ake pobedi Marko

Toma{evi}. Iz sistema odbrane nastupili su Zoran Sretenovi},

Marko Marjanovi}, Darko Nikoli}, \or|e Simi}, Ivan Petrovi},

Stevan Vuj~i}, Milo{ Krsti}, Viktor Mladar i Nemawa Coji}.

Me|u 35 takmi~ara bili su predstavnici @andarmerije, ~la-

novi Svibora i gosti iz Crne Gore i Republike Srpske. U po~asnom

plivawu u~estvovao je i 76-godi{wi Aleksandar Dani~i}, a najm-

la|i u~esnici bili su sedmogodi{wa Aleksandra Radulovi}, deve-

togodi{wi Momir Radulovi} i ~etrnaestogodi{wa Bojana Dedi} iz

Sombora.

Pobedniku je, uz mar{ Aleksandra I, koji je svirao orkestar

Garde, dodeqen âsni krst od leda, sa~iwen od pro{logodi{we

Svete vodice iz hrama svetog \or|a.

Organizatori manifestacije su op{tina ûkarica, Srpska

pravoslavna crkva i Javno preduze}e „Ada ciganlija“.

M. I.

T

36 1. februar 2009.

aktuelno

Tokom 2006. godine sistem

odbrane bio je na pragu odluke

da se u svrhu modernizacije

planirawa i pra}ewa realizacije

planova nabavi programski paket

MS Project. Nakon {to je komisija

General{taba Vojske Srbije,

nadle`na za izradu novog Uputstva

o planirawu rada, imala uvid

u softver koji je za sopstvene

potrebe planirawa napravio

Centar za komandno-

informacione sisteme i

informati~ku podr{ku (CKISIP)

Uprave za telekomunikacije i

informatiku (J-6), preina~ena je

odluka o kupovini stranog

proizvoda i doma}a pamet

dobila je prednost.

Alat

savremenog

planirawa

Informacioni

sistem PLIRP

o kom mar ta i apri la pro {le go di ne, in for ma ci o ni si stem PLIRP (pla ni ra we i

re a li za ci ja pla no va) uve den je u upo tre bu na 17 me sta, uglav nom u Ge ne ral {ta bu i

ko man da ma ope ra tiv nog ni voa. Soft ver sko re {e we uskla |e no je u pot pu no sti sa

no vim Uput stvom o pla ni ra wu ra da u Voj sci Sr bi je i pred sta vqa zna ~a jan teh no -

lo {ki is ko rak u po slu ko ji je od u vek bio od li ka sva kog ure |e nog si ste ma. Kra jem

2008. go di ne, na kon do ra de ini ci jal nog re {e wa, PLIRP je uve den i na tak ti~ kom ni -

vou, ta ko da se sa da ko ri sti na svim ni vo i ma pla ni ra wa u Voj sci Sr bi je.

Do ma }e re {e we

Na ~el nik CKI SIP pu kov nik Mi lo{ Pe ja no vi} na gla {a va da je PLIRP na stao za -

hva qu ju }i ini ci ja ti vi ru ko vo de }ih qu di u Upra vi za ope ra tiv ne po slo ve Ge ne ral {ta ba

In for ma ci o ni si stem PLIRP iz ra |en je u Web teh no lo gi ji ASP 3.0 (Ac ti ve Ser -ver Pa ges), za ba zu po da ta ka ko ri sti Mic ro soft SQL Ser ver 2000, a za ser ver apli ka -

ci je stan dard ni Mic ro soft Web ser ver IIS 5.0 (In ter net In for ma ti on Ser vi ce). Za pri stup

apli ka ci ji po tre ban je Web brow ser (uz sva ku di stri bu ci ju Win dows ope ra tiv nog si -

ste ma do la zi In ter net Ex plo rer), ta ko da ne ma po tre be za in sta li ra wem do dat nih

pro gra ma za ko ri {}e we apli ka ci ja, {to je ~i ni ve o ma jed no stav nom za upo tre bu.

Jednostavan za upotrebu

37

Voj ske Sr bi je (J-3), u ~i jem je de lo kru gu ra da pla ni ra we. Pre ma we -

go vim re ~i ma, odav no je pre po zna ta po tre ba za uvo |e wem in for ma -

ti ke u pla ni ra we, a CKI SIP uve li ko ra di na in sta li ra wu ra ~u -

nar skih si ste ma u sve je di ni ce i usta no ve si ste ma od bra ne.

– Pla ni ra se uvo |e we si ste ma RAM KO (ra ~u nar ska mre ̀ a ko -

man do va wa) do ni voa ba ta qo na, po boq {a we ka pa ci te ta In ter ne -

ta, uvo |e we web ho stin ga u Voj sci Sr bi je, ~i me po sta je mo pro vaj der

sop stve nih ser vi sa, te raz voj ko mand no-in for ma ci o nih si ste ma,

{to nam i u na zi vu od re |u je de lo krug ra da – ka ̀ e pu kov nik Pe ja no -

vi} i do da je da bi uvo |e wem si ste ma RAM KO bi lo omo gu }e na ver ti -

kal na kon tro la pla ni ra wa u okvi ru si ste ma PLIRP.

Pu kov nik @iv ko Stan ko vi}, za me nik na ~el ni ka CKI SIP i du -

go go di {wi na ~el nik Ode qe wa za in for ma ci o ne si ste me Cen tra,

gde je i raz vi jen PLIRP, is ti ~e da je ru ko vo dio stru~ nim i od go vor -

nim raz voj nim ti mom ko ga ~i ne voj ni slu ̀ be ni ci Sve tla na Ha xi ne -

{i}-Du ki} – glav ni pro jek tant, Dra ga na Po no rac, ka pe tan Mi ro -

slav La zi} i pot po ru~ nik Uro{ Rac ko vi}. Cen tar je imao po dr {ku i

ge ne ral-ma jo ra Dra ga na Ko lun xi je, na ~el ni ka J-3, pu kov ni ka Bo re

To mi }a i pot pu kov ni ka Zo ra na Jan ko vi }a, ali i glav nog te ste ra za

is prav nost im ple men ti ra nih funk ci ja u PLIRP – voj nog slu ̀ be ni ka

Na de Mla de no vi}-Za ri} iz J-5 Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je.

– To kom 2006. go di ne bi lo je go to vo iz ve sno da }e si stem od -

bra ne za po tre be pla ni ra wa ku pi ti pro gram ski pa ket MS Pro ject.Me |u tim, ko mi si ja u ~i joj je nad le ̀ no sti bi la iz ra da no vog Uput stva

i na bav ka pro gram skog re {e wa, do {la je u Cen tar i mi smo im pre -

zen to va li go to vu apli ka ci ju, ko ju smo prak ti~ no ve} ko ri sti li za

pla ni ra we ra da od 2000. go di ne. Ko mi si ja je sma tra la da na{ pro -

gram, uz ma le do ra de i pri la go |a va wa, za do vo qa va u pot pu no sti

kri te ri ju me, pa se od ku po vi ne MS Pro jec ta od u sta lo – ob ja {wa va pu -

kov nik Stan ko vi}.

Planirawe na dva nivoa

In for ma ci o ni si stem PLIRP uskla |en je u pot pu no sti sa Uput -

stvom o pla ni ra wu ra da u Voj sci Sr bi je jer je i na sta jao pa ra lel no

sa tim do ku men tom. Ra di se o web apli ka ci ji na me we noj ra du u mre -

`nom okru ̀ e wu, gde po sti ̀ e pu nu funk ci o nal nost. U uslo vi ma gde ne

po sto ji ra ~u nar ska mre ̀ a, in for ma ci o ni si stem PLIRP mo ̀ e bi ti

us po sta vqen i ko ri {}en na jed nom ra ~u na ru, pri la go |en za even tu -

al no ka sni je us po sta vqa we mre ̀ e. To pod ra zu me va da se pro gram

mo ̀ e ko ri sti ti po mo }u bi lo kog pre tra ̀ i va ~a ili brow ser-a, od ko -

jih su ne ki do stup ni u stan dard nim pa ke ti ma ope ra tiv nog si ste ma.

– O ~e mu se, za pra vo, ra di? PLIRP je na me wen za pla ni ra we

na dva ni voa, stra te gij skom i ope ra tiv no-tak ti~ kom. U ide al nim

uslo vi ma, ko ji pod ra zu me va ju po sto ja we ra ~u nar ske mre ̀ e na svim

ni vo i ma ko man do va wa, PLIRP bi omo gu }a vao uvid sa bi lo kog me -

sta, u bi lo ko je vre me, u sop stve ni plan i plan pot ~i we nih, te we gov

tok i re a li za ci ju. Na pri mer, na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi -

je pla ni ra na stra te gij skom ni vou i on pred sta vqa no si o ca pla na.

Za da ci u pla nu de le se na pot ~i we ne ko man de i upra ve, ko je opet

pla ni ra ju sop stve ne ak tiv no sti. Pro gram je na pra vqen ta ko da sva -

ko iz pla na pret po sta vqe nog vi di sa mo za dat ke i ak tiv no sti iz sop -

stve ne nad le ̀ no sti. Iz ve {ta va we ide obr nu tim to kom. Ta ~i we ni ca

zna ~i da }e se znat no sma wi ti pri ti sak na ope ra tiv ne od se ke i ode -

qe wa, jer }e sva ko u li ni ji ko man do va wa pre u ze ti sop stve ne rad we

u pla ni ra wu i pra }e wu re a li za ci je – ka ̀ e glav ni pro jek tant voj ni

slu ̀ be nik Sve tla na Ha xi ne {i}-Du ki}. Pred nost no vog in for ma ci -

o nog si ste ma je ste {to au to mat ski ra ~u na i po treb ne sta ti sti~ ke

po dat ke. Dok se ne us po sta vi ra ~u nar ska mre ̀ a ko man do va wa do

ni voa ba ta qo na, za ko ri {}e we si ste ma PLIRP bi }e do voq no po -

sto ja we lo kal ne mre ̀ e u je di ni ca ma i ko man da ma.

To kom mar ta i apri la pro {le go di ne in for ma ci o ni si stem

PLIRP uve den je na 17 me sta, uglav nom u Ge ne ral {ta bu Voj ske Sr -

bi je i ko man da ma ope ra tiv nog ni voa. Od no ve go di ne, na osno vu na -

re |e wa Upra ve za ope ra tiv ne po slo ve Ge ne ral {ta ba, pla ni ra we u

je di ni ca ma iz vo di se po mo }u tog si ste ma.

Alek san dar PE TRO VI]

Sni mio Radovan POPOVI]

In for ma ci o ni si stem PLIRP ima ~e ti ri mo du la – pla -

no vi, ro kov nik, ak ta i ime nik. Si stem sa dr ̀ i on li ne uput stvo

za ko ri {}e we, ko je je ugra |e no u si stem i re a li zo va no webteh no lo gi jom .

Mo dul „pla no vi” pred sta vqa osno vu in for ma ci o nog si -

ste ma, omo gu }a va uno {e we pla no va ra da i re a li za ci je. Pla no -

vi ra da iz ra |u ju se za dva ni voa pla ni ra wa. Pr vi je na me wen

za pla ni ra we ra da u Ge ne ral {ta bu Voj ske i ko man da ma ope ra -

tiv nog ni voa, a dru gi za pla ni ra we ra da u or ga ni za ci o nim je -

di ni ca ma Ge ne ral {ta ba, ko man di ope ra tiv nog ni voa, ko man da -

ma bri ga da, ba ta qo na i upra va usta no va.

Na pr vom ni vou pla ni ra se do ni voa za dat ka, a na dru gom

za da tak iz pla na ra da ope ra ci o na li zu je se ak tiv no sti ma ko je

tre ba re a li zo va ti. Plan po kre }e no si lac pla ni ra wa, ko ji ima

pri stup svim po da ci ma u pla nu ra da. Si stem sa dr ̀ i funk ci ju za

pre u zi ma we po da ta ka me se~ nih pla no va ra da (ge ne ri sa we) iz

go di {weg pla na ra da, ko jom se po kre }e (ini ci ra) me se~ ni plan

ra da. U we mu su sa dr ̀ a ni svi za da ci (i ak tiv no sti ako je plan na

dru gom ni vou) ~i ja se re a li za ci ja pred vi |a u od re |e nom me se cu.

Ta ko |e, po sto ji funk ci ja za au to mat sko do de qi va we red nog bro -

ja za dat ku u pla nu. Sva ki plan ima ~e ti ri sta tu sa – pla ni ra we,

do pu nu pla na, re a li za ci ju i ar hi vu.

„Ro kov nik” je mo dul ko ji omo gu }a va unos po da ta ka za Plan

li~ nog an ga ̀ o va wa – oba ve za, tip oba ve ze (iz me se~ nog pla na

ra da, sa sta nak, ak tiv nost, akt, te le fon ski po ziv), vr sta oba -

ve ze (za jed ni~ ka, slu ̀ be na, li~ na) i za be le {ka o re a li za ci ji

oba ve ze. Po da ci se au to mat ski uno se „po vla ~e wem” za da ta ka i

ak tiv no sti (oba ve za) iz pla na ra da ko je re a li zu je li ce za ~i je

se an ga ̀ o va we plan a`u ri ra i ru~ nim uno som no vih ili te ku }ih

za da ta ka i oba ve za. Za jed ni~ ke oba ve ze mo gu se pro sle di ti ne -

po sred no pot ~i we ni ma. Po me nu ti mo dul omo gu }a va pret po sta -

vqe nom uvid u Plan li~ nog an ga ̀ o va wa ne po sred no pot ~i we nih

za slu ̀ be ne i za jed ni~ ke oba ve ze, ali i za {tam pa we oba ve za

po od re |e noj vr sti i ti pu.

Mo dul „ak ta” omo gu }a va unos aka ta i ka rak te ri sti~ nih po -

da ta ka za akt ko ji li ce ima (da li je akt raz du ̀ en, da li je osta -

la ko pi ja, ko me je pro sle |en, i unos oba ve za ko je pro is ti ~u iz

ak ta). Uno som da tu ma zna ~aj nog za re a li za ci ju oba ve ze, si stem

po kre }e pro ce du ru za upis oba ve ze u plan li~ nog an ga ̀ o va wa.

Ako je di ni ca vo di de lo vod ni pro to kol po mo }u pro gram -

skog pa ke ta DEL, ko ji je raz vi jen u CKI SIP, ba za po da ta ka je u

is toj ra ~u nar skoj mre ̀ i, ta ko da PLIRP pre u zi ma osnov ne po -

dat ke o ak tu ko je li ce du ̀ i.

Mo dul „ime nik” omo gu }a va unos te le fon skih bro je va ko ji -

ma se mo ̀ e pri stu pa ti se lek tiv no (na osno vu po ~et nog slo va

pre zi me na li ca iza bra ne or ga ni za ci je) ili u ce lo sti.

Moduli

zdravstvo

38

Pove}awe broja operacija

Tokom 2008. godine na Klinici za neuro-

hirurgiju Vojnomedicinske akademije izvedeno je 725

operacija, a le~eno 1.110 bolesnika. U odnosu na

2007. godinu, broj operacija pove}an je za 22 odsto,

a broj le~enih za 19,4. Znatno je pove}an broj civil-

nih osiguranika koji su koristili usluge Klinike – sa

60 odsto, koliko je iznosio 2007. godine, na 80,5 u

pro{loj godini.

Lekari su operisali vi{e od 200 bolesnika sa

tumorima mozga ili ki~menog kanala. Embolizacija

mo`danih aneurizmi, savremenim endovaskularnim

metodama, izvedena je 45 puta. Izveden je i ve}i broj

operacija za le~ewe hroni~nog bola.

Klinika je zapo~ela razvoj takozvane minimalno

invazivne neurohirurgije – hirur{kih metoda koje

omogu}avaju operaciju uz minimalno o{te}ewe

zdravog nervnog tkiva. U okviru tog projekta, tokom

2008. godine, nabavqen je sistem za neuroendoskopi-

ju, a u 2009. godini planira se kupovina opreme i obu-

ka osobqa za funkcionalnu i stereotaksnu neuro-

hirurgiju – operativno le~ewe epilepsije, parkin-

sonizma i hroni~nog bola.

Poseta Udruèwa

vojnih penzionera

Delegacija Udruèwa vojnih penzionera Srbije

nedavno je posetila VMA. General u penziji

Qubomir Dragawac, predsednik Udruèwa, naglasio

je tom prilikom da su vojni penzioneri po~astvovani

{to mogu da se le~e u ustanovi kakva je VMA. Na~el-

niku VMA uru~io je povequ, najve}e priznawe za do-

prinos razvoju, izgradwi, unapre|ewu i afirmaciji

Udruèwa.

Srpsko-Norve{ka saradwa

Na VMA nedavno je odràn sastanak Zajedni~ke

radne grupe u okviru srpsko-norve{ke bilateralne

vojnomedicinske saradwe. Analizirane su dosa-

da{we aktivnosti, predvi|ene planom saradwe,

vrednovani rezultati rada i usagla{en plan zajed-

ni~kih aktivnosti za 2009. godinu. U~esnici skupa

dogovorili su nastavak saradwe u oblasti pripreme

pripadnika sanitetske slu`be Vojske Srbije za

u~e{}e u mirovnim misijama UN, razmenu stru~waka,

znawa i iskustava u domenu ratne hirurgije.

1. februar 2009.

Pripremila E. RISTANOVI]

Pripreme za Univerzijadu 2009

U okviru priprema za medicinsko

obezbe|ewe Univerzijade 2009, na~elnik

VMA general-major prof. dr Miodrag

Jevti} primio je nedavno dr Lorenca Don-

alda Rinka, predsednika Svetske uni-

verzitetske medicinske komisije. General

Jevti} istakao je da medicinsko zbri-

wavawe u~esnika Univerzijade 2009 pred-

stavqa novi izazov za VMA. Gostu iz SAD

prezentovani su organizacija i kapaciteti

najve}e vojne medicinske ustanove.

Tokom razgovora sa timom stru~waka VMA za koordinaciju medicinskog

obezbe|ewa Univerzijade 2009, koji predvodi pukovnik doc. dr Zoran Haj-

dukovi}, sagledani su medicinski aspekti priprema za obezbe|ewe velike

sportske manifestacije. Sagovornici su se saglasili da pripreme teku pred-

vi|enom dinamikom. Doktor Rink obi{ao je i Centar hitne pomo}i, Centar za

dnevnu hirurgiju i Kliniku za ortopediju i traumatologiju VMA.

Delegacija Klini~kog centra Srbije na VMA

Delegacija Klini~kog centra Srbije, koju je predvodio direktor prof. dr

\or|e Bajec, posetila je nedavno VMA. Sa predstavnicima najve}e medicinske

ustanove u Ministarstvu odbrane razgovarali su o modalitetima budu}e

saradwe. Gostima iz Klini~kog centra prezentovane su mogu}nosti VMA i

dostignu}a slu`be le~ewa, ali i akademski potencijal.

Rukovodstva VMA i Klini~kog centra razmatrala su modalitete saradwe

u oblastima zbriwavawa hitnih slu~ajeva i dogovorili uspostavqawe redovne

komunikacije izme|u Centra hitne pomo}i VMA i Urgentnog centra. Razmatrali

su i mogu}nosti saradwe u oblastima kardiohirurgije, transplantacione

hirurgije i ostalim granama medicine, ali i razmene stru~waka u oblasti

nau~noistraìva~kog rada i medicinske edukacije. General Jevti} uru~io je di-

rektoru Klini~kog centra Srbije plaketu VMA.

Nova oprema i metode

Angaòvawem transfuziologa VMA, u toku po{le godine, prikupqeno je

vi{e od 9.500 litara krvi u Institutu i garnizonima Vojske Srbije. Oko 18.000

pripadnika sistema odbrane bili su dobrovoqni davaoci krvi. Za rad mobil-

nih ekipa obezbe|eno je namensko transfuziolo{ko vozilo .

Pored ispitivawa uzoraka krvi komercijalnim ELISA testovima posled-

we generacije, svi davaoci testirani su najsavremenijom NAT-PCR tehnologijom,

a s ciqem obezbe|ivawa maksimalno sigurne krvi. Radi objektivizacije rezul-

tata imunohematolo{kih testirawa, uveden je „Orthoscan sistem“ za automatsko

o~itavawe rezultata. Da bi se poboq{ao kvalitet produkata od krvi,

obezbe|eni su inkubator me{alica za trombocite, aparati za suvo otapawe

plazme i broja~ krvnih }elija.

U oblasti izu~avawa terapijske primene mati~nih }elija za potrebe konven-

cijalnih transplantacija, ali i regenerativne medicine, po~eli su da se koriste

testovi za kvantifikaciju primitivnih i zrelih kategorija mati~nih }elija

prikupqenih iz kostne srì i periferne krvi. Uveden je test ispitivawa

funkcionalne o~uvanosti mati~nih }elija, kori{}ewem markera apoptoze.

Ura|eno je vi{e od 100 procedura prikupqawa i kriokonzervacije mati~nih }eli-

ja za potrebe transplantacije, odnosno regenerativne medicine.

pre mo ra is pra vi ti, Jo van Dra ga {e vi} je

1864. go di ne po ~eo da iz da je pri vat ni voj -

ni list „Vo jin”, kao „list za voj ni~ ke nau -

ke, ve {ti ne i no vo sti”. ^a so pis je tre ba lo

da se ba vi „...or ga ni za ci jom, ad mi ni stra -

ci jom, tak ti kom, stra te gi jom, ar ti le ri jom,

voj nim gra |e vi nar stvom, rat nom isto ri jom,

ge o gra fi jom i to po gra fi jom, sta ti sti kom,

na u kom o oru` ju, voj ni~ kim sud stvom itd.”

Kao da je pred vi |ao, ve ro vao i na dao se

da }e we go ve re ~i i we go va de la osta vi ti

du bo ki trag u isto rij skom pam }e wu mo der -

nih ofi ci ra 21. ve ka, Dra ga {e vi} }e u

„po sla ni ci \e ne ral {tab nim i osta lim

ofi ci ri ma {to su po Sr bi ji – drug dru go -

vi ma”, u „Vo ji nu” broj 14 od 10. ma ja 1869.

go di ne na pi sa ti: „Sva ki je na rod sla van,

ko ji ima de slav nih de la. Ali i po red svi ju

slav nih de la na rod mo ̀ e bi ti bez sla ve,

ako mu de la osta nu ne zna na. S to ga je uvek

nu ̀ no da se ta slav na de la is ku pe i po be -

le ̀ e, da se met nu u isto ri ju, kao ~u var ku

na rod nog `i vo ta, pa da ih po tom stvo zna,

zna ju }i uva ̀ a va i po {tu je, uva ̀ a va ju }i i

po {tu ju }i po dr ̀ a va”.

Zbog u~e sta lih fi nan sij skih pro ble -

ma „Vo jin” je pre stao da iz la zi 1870. go -

di ne, ali je po tre ba za ~u va wem tra di ci ja

osta la.

39

Pret po sta vqa se da je um no ̀ a va we me -

ha ni~ kim pu tem ({tam par stvo) u Evro -

pi po ~e lo ve} u 16. ili 17. ve ku. Sve

do 15. ve ka me ha ni~ ka {tam pa je vr lo

pri mi tiv na. U Evro pi je pro na la zak

{tam pa wa ve zan za ime Jo ha na Gu ten ber ga,

ko ji je 1440. go di ne iz u meo ru~ nu spra vu za

iz li va we po je di na~ nih (od vo je nih) slo va.

Kon stru i sao je i dr ve nu pre su za {tam pu,

po mo }u ko je se oti sak sa slo ga do bi jao pri -

ti skom rav ne plo ~e pre ko li sta har ti je,

ume sto do ta da {weg tr qa wa ko {ta nim tr -

qa ~i ma. Od po ja ve {tam par stva do pr vih

no vi na u Evro pi pro {la su sko ro dva ve ka,

te se pr vi dnev ni list La Ga zet te po ja vqu je

u Pa ri zu tek 30. ma ja 1631. go di ne.

Po ku {a ja iz da va wa voj nih li sto va bi -

lo je jo{ u pr voj po lo vi ni 17. ve ka, ubr zo

na kon po ja ve i pr vih dnev nih li sto va, ali

se u ve }em bro ju ja vqa ju tek u sta ja }im ar -

mi ja ma po ~et kom na red nog ve ka. U to vre me

voj ni li sto vi su uglav nom pred sta vqa li

spo ra di~ ne pu bli ka ci je krat kog ve ka. U dru -

goj po lo vi ni 19. ve ka ima sve vi {e voj ne

{tam pe, ko ja se usta qu je sa ja sno od re |e -

nim ka rak te rom i za da ci ma.

Voj na {tam pa u Sr bi ji po ja vi la se re -

la tiv no ka sno. Sma tra ju }i da u Evro pi ve -

ro vat no ne ma dr ̀ a ve ko ja ima ta ko ma lo

kwi ga iz „gra ne voj ni~ ke”, te da se to {to

Povodom 130.godi{wicevojne {tampe u Srbiji, u Vojnom muzeju naKalemegdanu prire|ena jeizlo`ba listova, ~asopisa,drugih publikacija,fotografija i predmetakoji svedo~e o tradicijivojne pisane re~i dugojtrinaest decenija.

Izlo`bu su zajedni~kipripremili Vojni muzej,Centar za vojnonau~nudokumentaciju,informacijei bibliotekarstvo iNovinski centar „Odbrana”. Autor izlo`be jepotpukovnik mr Ivan Mijatovi}.

Izlo`ba je otvorena od 21. januara do 22. februara.

Pe rosa sna gomma ~a

S P E C I J A L N I P R I L O G 3 9

I Z L O @ B A P O V O D O M 1 3 0 G O D I N A V O J N E [ T A M P E U S R B I J I

1. februar 2009.40

EksponatiNa iz lo ̀ bi u Voj nom mu ze ju pred sta -

vqe ni su li sto vi i ~a so pi si ko ji sve do ~e o

130 go di na or ga ni zo va nog i in sti tu ci o -

nal nog in for mi sa wa u voj sci. „Vo jin”, kao

pri vat ni voj ni list, i „Rat nik”, pred sta -

vqa ju voj nu {tam pu Kne ̀ e vi ne/Kra qe vi ne

Sr bi je. Tu su i fo to gra fi je po kre ta ~a i

ured ni ka tih li sto va i per so na li zo va ni

pred me ti ko ji iz lo ̀ bi da ju po seb nu dra`.

Dvo ji ca vr hun skih ko man da na ta, voj -

sko vo |a i rat ni ka bi li su i qu di od pe ra –

voj vo de Ste pa Ste pa no vi} i @ivo jin Mi -

{i}. Oni i mno gi dru gi osta vi li su du bo ki

trag u srp skoj voj noj {tam pi, a wi ho vi por -

Po kre ta we „Rat ni ka”Na kon ra to va 1876–1878. go di ne, te

osvo je ne i ob no vqe ne ne za vi sno sti srp ske

dr ̀ a ve, po ve }a lo se za ni ma we srp skih

ofi ci ra za voj nu kwi ̀ ev nost, {to je nu ̀ no

i uslo vi lo po kre ta we no vog li sta, na ini -

ci ja ti vu mi ni stra voj nog |e ne ral {tab nog

pot pu kov ni ka Jo va na Mi {ko vi }a. Po ~et -

kom 1879. go di ne po ja vio se „Rat nik”, ko ji

je po red „na u~ nog i po u~ nog” imao i zva ni~ -

ni „slu ̀ be ni deo”.

Po kre ta wem „Voj nog slu ̀ be nog li sta”

1881. go di ne, na ini ci ja ti vu |e ne ra la Mi -

loj ka Le{ ja ni na, ta da {weg mi ni stra voj -

nog, „zva ni~ ni” deo vi {e ni je {tam pan u

„Rat ni ku”, a slu ̀ be ni voj ni list ot po ~e }e

svoj ì vot, pro me ni ti ne ko li ko di na sti ja,

dr ̀ a va, dr ̀ av nih ure |e wa, i ì ve ti i da -

nas, do no se }i na svo jim stra ni ca ma kqu~ -

ne ak te ko ji ure |u ju ì vot u voj sci, oba ve -

{ta va ju o una pre |e wi ma, od li ko va wi ma i

do no se ured be od kru ci jal nog zna ~a ja .

Ak tom o po kre ta wu „Rat ni ka” – FN°

408 Mi ni star stva voj nog, Mi {ko vi} ob ra -

zla ̀ e zbog ~e ga se list po kre }e i, iz me |u

osta log, ka ̀ e da je “Voj ska je bez svo ga li -

sta kao ~o vek bez go vo ra”. Vo de }i srp ski

voj ni ~a so pis tra ja }e 61 go di nu, sa pre ki -

di ma on da ka da „za gr me to po vi”, a rat na

dej stva one mo gu }e voj nim pi sci ma da se po -

sve te pi sa wu. Pre ki di u iz la ̀ e wu „Rat ni -

ka” bi li su 1912–1913, i 1914–1921, da

bi sa ot po ~i wa wem ra ta u Ju go sla vi ji,

apri la 1941. go di ne, pre stao da iz la zi.

Kra jem 19. i po ~et kom 20. ve ka u Sr -

bi ji je po kre nu to jo{ ne ko li ko voj nih ~a so -

pi sa u ured ni {tvu Mi ni star stva voj nog

(„Vo jin” 1879–1889, „Glas voj ske” 1890),

ali krat kog ve ka, za tim pri vat ni li sto vi

„Srp ska voj ska”, ne za vi sni ne deq ni voj ni

list, ko ji je iz la zio od 1908. do 1912. go -

di ne, „Uzda ni ca” kao „voj ni~ ki list za nau -

ku, ne go va we voj ni~ kih vr li na i vi te {ku za -

ba vu”, ko ji je iz la zio od 1901. do 1912. go -

di ne, u pr vo vre me ne deq no, a na kon 1905.

go di ne me se~ no. Kra }i pe ri od su iz la zi li i

li sto vi „Ar ti le ri sko-in ̀ i we ri ski gla -

snik” (1905–1906) i „Voj ska” (1903–1907).

Pr vi svet ski ratBal kan ski ra to vi i Pr vi svet ski rat

do veo je do pre stan ka iz la ̀ e wa ne sa mo voj -

nih ve} i ci vil nih gla si la. U Bal kan skim ra -

to vi ma 1912. go di ne iz la zio je „Ka di kej ski

gla snik”. Ku ri o zi tet je da je to ru kom pi sa ni

~a so pis, ko ji je za rad po tre ba in for mi sa -

wa voj ni~ kog sa sta va uspeo da pre va zi |e sve

teh ni~ ke pre pre ke. Sva {tam pa u to ku ra ta

(ci vil na i voj na) pot pa da la je pod ri go ro znu

i stro gu cen zu ru, ko ja je bi la u nad le` no sti

voj ne i po li ti~ ke vla sti, ta ko da je bi lo za -

bra we no pi sa ti o ra spo re du i kre ta wu je -

di ni ca, wi ho vom broj nom, mo ral nom i bor -

be nom sta wu, o pla no vi ma Vr hov ne ko man de.

Ta ko |e je bi lo re gu li sa no da se o sa ve zni -

ci ma i wi ho vim ak ci ja ma (voj nim i po li ti~ -

Urednici „Ratnika” bili su i vojvode

@ivojin Mi{i} i Stepa Stepanovi}

Vojni listovi iz Prvog svetskog rata

tre ti (uqe na plat nu, ra do vi Mi ha i la Mi -

lo va no vi }a) i li~ ni pred me ti (sa bqa @ivo -

ji na Mi {i }a i „Hra stov” ve nac, sre br ni

dar voj vo di Ste pi po vo dom oslo bo |e wa Sa -

ra je va 1918. go di ne) kra se iz lo ̀ be ni pro -

stor.

U sa bqa ma epo he u ko joj su na sta ja li

bi se ri voj ne pi sa ne re ~i mo ̀ e se vi de ti i

raz voj tog po seb nog sta tu snog sim bo la ofi -

cir skog ko ra. Is pre ple te ne sa vo de }im ~a -

so pi si ma Kne ̀ e vi ne/Kra qe vi ne Sr bi je,

Kra qe vi ne SHS/Ju go sla vi je, u FNRJ i

SFRJ, u Dr ̀ av noj za jed ni ci Sr bi ja i Cr na

kim) mo ra pi sa ti afir ma tiv no. Po tre be voj -

ske i sta nov ni {tva s po ~e tka Pr vog svet skog

ra ta su na jed nom po sta le dru ga ~i je u smi slu

in for mi sa wa, ta ko da na po ri srp skog Rat -

nog pres bi roa i Vr hov ne ko man de srp ske

voj ske bi va ju kru ni sa ni re dov nim zva ni~ nim

iz ve {ta ji ma u ob li ku dnev nih in for ma ci ja.

Pr vo iz la zi „Rat ni be le ̀ nik” u Va qe vu, pa

od ju la 1914. u Kra gu jev cu, a ka sni je „Rat ni

dnev nik”.

Do ga |a ji s kra ja 1915. go di ne i dra -

ma ti~ no iz vla ~e we srp ske voj ske pre ki nu li

su iz la ̀ e we ne sa mo tog li sta ve} i dru gih

gla si la da bi se „Rat ni dnev nik” ob no vio u

So lu nu 1916. go di ne i iz la zio do kra ja ra -

ta. Osim tog zva ni~ nog voj nog gla si la ja -

vqa ju se i „Nap red – En Avant” (u iz da wu

Ko man de re zer vnih tru pa i Pod o fi cir ske

{ko le srp ske voj ske u Bi zer ti) i dru ga ci -

vil na gla si la ko ja su iz la zi la u funk ci ji

tu ma ~e wa voj nih i po li ti~ kih po te za voj no-

dr ̀ av nog vr ha, na do me stiv {i na taj na ~in

pra zni ne u in for mi sa wu voj ske i na ro da.

Pe ri od iz me |u dva svet ska ra taVoj nu {tam pu u vre me po sto ja wa „no ve

voj ske” i „no ve dr ̀ a ve”, Kra qe vi ne

SHS/Ju go sla vi je, pre po zna je mo kao voj no -

stru~ nu i in for ma tiv no-za bav nu, ali sa na -

gla skom na kon ti nu i te tu pred rat ne voj ne

{tam pe Voj ske Kra qe vi ne Sr bi je. Sva na -

ve de na pred rat na voj na gla si la da la su ve -

li ki do pri nos te o ri ji rat ne ve {ti ne, voj -

nim na u ka ma, stru~ nom usa vr {a va wu ofi -

cir skog ko ra i, na rav no, ve }oj in for mi sa -

no sti ce lo kup nog voj ni~ kog sa sta va, ali se

naj ve }e za slu ge mo gu pri pi sa ti „Rat ni ku” –

li stu sa naj du ̀ om tra di ci jom, ko ji je ne se -

bi~ no de lio i do bro i zlo sa svo jom voj skom.

U tom po sle rat nom pe ri o du po tre ba za

voj nim gla si li ma bi la je ve li ka. Pr vo po -

~i we da iz la zi „Voj ni~ ki gla snik” (16. no -

vem bra 1920). S ob zi rom na to da je voj na

{tam pa Kra qe vi ne SHS na {la svo je is ho -

di {te u voj noj {tam pi Voj ske Kra qe vi ne Sr -

bi je, naj o mi qe ni ji list pred rat nog do ba me -

|u ofi ci ri ma – „Rat nik”, ob no viv {i svo je

iz la ̀ e we (1921. go di ne) pre u zeo ulo gu sto -

`e ra i pri me ra za sva osta la voj na gla si la

ko ja su ot po ~e la ubr za no da iz la ze.

Voj na {tam pa Kra qe vi ne SHS/Ju go -

sla vi je pred sta vqa la je bo gat stvo ra zno -

vr snih sa dr ̀ a ja i {i ro ko po qe za pla si -

ra we voj nih zna wa, ume }a, ve {ti na, na u~ -

nih, pri vred nih eduk a tiv nih i kwi ̀ ev nih

sa dr ̀ a ja, ko ji su obo ga ti li ne sa mo voj sku

i voj nu {tam pu ve} i dru {tvo i ci vil nu

{tam pu. Ne sum wi vo je i ve li ki do pri nos

edu ka ci ji ofi cir skog ko ra, voj ni ka, i svih

struk tu ra dru {tva u ze mqi, od no sno pre -

zen to va wu do stig nu }i ma u obla sti rat ne

teh ni ke i rat ne ve {ti ne voj ske Kra qe vi ne

SHS/Ju go sla vi je. Po pu lar na ne sa mo u ze -

mqi ve} i u ino stran stvu, pre sve ga zbog

pri lo ga ko ji su za ni mqi vi za po re |e we sa

dru gim ar mi ja ma sve ta, sop stve nim ide ja ma

i do stig nu }i ma, ona je ne po sred no na kon

za vr {et ka Pr vog svet skog ra ta za do vo qa -

va la po tre be edu ka ci je i in for mi sa wa

ofi cir skog ko ra. Bur ni pe ri o di raz vo ja

„mla de” dr ̀ a ve i we ne voj ske, sa kra tkim

in ter va lom ko ji je na tre nu tak stva rao ilu -

zi ju du go ro~ ni jeg mi ra i sta bil no sti u

Evro pi i na Bal ka nu (1922–1925), sve stra -

no su omo gu }i li i raz voj sred sta va in for -

mi sa wa u Kra qe vi ni SHS i we noj voj sci.

I po red to ga {to je voj ska bi la krat -

ko vre me na kon za vr {et ka ra ta bez svo jih

41

Go ra, u Re pu bli ci Sr bi ji, sa bqe svo jom

vred no {}u pri vla ~e po gle de po se ti la ca.

Tu je i sa bqa ko wi~ ka srp ska M.1861

|e ne ra la Mi lo {a Va si }a, sa bqa srp ska

ofi cir ska pe {a dij ska M.1861/70 voj vo de

@ivo ji na Mi {i }a, srp ska ofi cir ska sa -

bqa M.1895, sa bqa pe {a dij ska M.1920,

sa bqa M.1946 (za pra vo sa bqa mo de la

1920 iz Kra qe vi ne Ju go sla vi je pre pra vqe -

na ta ko {to je sta vqe na pe to kra ka), sa bqa

M.1955. (za pra vo sa bqa mo de la 1920 iz

Kra qe vi ne Ju go sla vi je pre pra vqe na ta ko

{to je sta vqen grb FNRJ), sa bqa ofi cir -

ska po zla }e na sa gr bom Voj ske Ju go sla vi je

M.1895/1995, srp ska ofi ci r ska sa bqa

m.1895/1995. stan dard na sa gr bom Voj ske

Sr bi je. Sa bqe u pe ri o du na kon Dru gog

svet skog ra ta gu be ra ni ji sta tu sni zna ~aj pa

se ko ri ste u pro to ko lar ne svr he.

Po se ban uti sak na po se ti o ce osta -

vqa ru~ no pi sa ni „Ka di kej ski gla snik” iz

Bal kan skih ra to va kao deo rat ne voj ne

Ru~ no pi sa ni

„Ka di kej ski gla snik”

iz Bal kan skih ra to va

{tam pe. U uvod ni ku tog gla sni ka, pi sa nog u

Ka di ke ji, o raz lo zi ma po kre ta wa Ured ni -

{tvo ka ̀ e: Mi po kre }e mo list, da ovaj na -

rod vi di, da we go vi oslo bo di o ci ras po -

la ̀ u ne sa mo ba jo ne ti ma, ve} da je taj na -

rod ka dar, da ga i pro sve ti, da mu otvo ri

put na pret ku u sva kom po gle du.

Iz Pr vog svet skog ra ta tu su „Rat ni

be le ̀ nik – Rat ni dnev nik” i „Na pred – EnAvant” {tam pan u Bi zer ti. Deo ko ji se od -

no si na ta rat na gla si la ople me wen je sa

dva od li ko va wa ge ne ra la Vo ji sla va @iva -

no vi }a, ured ni ka „Rat ni ka” u pe ri o du od

1910. do 1912. go di ne. To su Sre br na me -

da qa za hra brost 1912. i Al ban ska Spo -

me ni ca.

Is pre ple te ni sa „Rat ni kom” i fo to -

gra fi ja ma we go vih ured ni ka, u iz lo ̀ be -

nim vi tri na ma na la ze se i per so na li zo -

va ni pred me ti, kao ku bu re kre me wa ~e Bo -

ì da ra Jan ko vi }a (dar kra qa Mi la na Ob -

re no vi }a), grud ni znak Voj ne aka de mi je

Kne ̀ e vi ne Sr bi je ge ne ra la Mi lo {a Va si -

}a, Or den Sve tog Sa ve I re da ge ne ra la Bo -

ì da ra Ter zi }a...

Za ni mqi vi su ko wi~ ko se dlo i si dro

(se dlo ko wi~ ko ja ha }e i si dro Re~ no mor -

na ri ce Kra qe vi ne Ju go sla vi je). Po se ti lac

se, na rav no, pi ta „zbog ~e ga je to, ba{ tu”.

A od go vor je u vi tri ni gde su pred sta vqe ni

„Ko wi~ ki gla snik”, ko ji je iz la zio u Kra -

qe vi ni SHS/Ju go sla vi ji od 1926. do 1940.

go di ne, i „Mor na ri~ ki gla snik”, ko ji je iz -

la zio od 1933. do 1940. go di ne.

Ti gla sni ci, za jed no sa „Voj ni~ kim

gla sni kom”, „Voj ni~ kim za bav ni kom”, „Pe -

{a di skim gla sni kom”, „In ̀ i we ri skim gla -

sni kom”, „Voj no e ko nom skim gla sni kom” i

gla si la, to ne zna ~i da je bi la i bez è qa

da ima svo ja gla si la za sve struk tu re voj -

ske. Tek kra jem 1920. go di ne sti ~u se uslo -

vi za po kre ta we jed nog voj nog li sta za sve

struk tu re u voj sci (voj ni ke, pod o fi ci re i

ofi ci re), in for ma tiv nog i za bav nog ka -

rak te ra, sa ci qem da ne gu je na ci o nal no-

vas pit ne vred no sti no vo ga dru {tva, da in -

for mi {e o do ga |a ji ma bit nim za voj sku i

dr ̀ a vu (voj ni ci ma je ina ~e bi lo za bra we -

no ~i ta we {tam pe, osim voj ne).

Pr vi ta kav list u iz da wu Mi ni star -

stva Voj nog i Mor na ri ce po ja vio se 1920.

go di ne, te je na taj na ~in po sta vqen „ka men

te me qac” raz vo ju i osta lih gla si la. Ubr zo

za „Voj ni~ kim gla sni kom”, ja nu a ra 1921.

go di ne, ja vqa se i we go vo po vre me no iz da -

we, „Voj ni~ ki za bav nik”, na me wen voj ni ci -

ma kao ciq noj gru pa ci ji ko ju tre ba edu ko -

va ti, za ba vi ti i pre do ~i ti joj kul tur no

stva ra la {tvo „tro i me nog” na ro da.

Te iste 1921. go di ne u ob je di we noj

sve sci za ja nu ar, fe bru ar i mart po ~i we

da iz la zi naj po pu lar ni ji op {te voj ni stru~ -

ni list – ob no vqe ni „Rat nik”. List je po pu -

nio pra zni nu ko ja je po sto ja la pre sve ga u

edu ka ci ji i stru~ nom usa vr {a va wu ofi cir -

skog ko ra. Kao „op {te voj ni stru~ ni list”

on se kva li te tom svo jih pri lo ga na met nuo

kao naj va ̀ ni ji i naj bo qi list, ko me je po -

1. februar 2009.42

Obnovqeni „Ratnik”

Izdawa izme|u dva svetska rataRu~ni ge{tetner

ve re na ulo ga no si o ca stru~ nog usa vr {a va -

wa i ujed na ~a va wa ofi cir skog ko ra. I po -

red to ga osta la je po tre ba za gla si li ma po -

je di nih ro do va, jer „Rat nik” kao op {te voj -

ni list ni je mo gao da „uga si è|” svih onih

mla dih ofi ci ra èq nih zna wa i is ku sta va

pre sve ga u svom ro du.

Ve} na red ne, 1922. go di ne, kao gla -

si lo „Pe {a di ske Ofi cir ske {ko le”, od -

no sno kao wen stru~ ni voj ni list po ja vqu je

se „Gla snik pe {a dij ske {ko le ga |a wa”, a

ve} od na red nog bro ja me wa na ziv u „Pe -

{a di ski gla snik”. Ciq tog gla si la bio je

da pru ̀ i stru~ nu voj nu lek ti ru neo p hod nu

svim sta re {i na ma, na ro ~i to pe {a dij skim

(ko man dan ti ma ba ta qo na, ko man di ri ma,

vod ni ci ma i pod o fi ci ri ma).

Pe ri od sta bil no sti u Evro pi i na

Bal ka nu ni je omo gu }io i raz voj no vih voj -

nih gla si la, ta ko da na na sta nak no vog li -

sta mo ra }e se sa ~e ka ti do 1926. go di ne i

sko-Ar ti le ri ski Gla snik” (1934–1941), a

po kre ta wem ~a so pi sa „Mor na ri~ ki Gla -

snik” (1933–1940), „Va zdu {na Od bra na”

(1939–1941), i „Voj no Eko nom ski Gla snik”

(1939–1940) po pu ni }e se pra zni ne ko je su

po sto ja le u me dij skoj sli ci voj ne {tam pe

Kra qe vi ne. Za ni mqi vo je da su na slov ne

stra ne tih li sto va de la po zna tih aka dem -

skih sli ka ra Ko e sni ko va, Lu ki }a i dru gih.

Dru gi svet ski ratDru gi svet ski rat je ne mi nov no do veo

do ga {e wa pred rat nih gla si la, ta ko da kon -

ti nu i tet u dis kon ti nu i te tu iz la ̀ e wa voj ne

{tam pe pre po zna je mo u cen tral nom voj no -

po li ti~ kom gla si lu u Na rod no o slo bo di la~ -

kom ra tu (NOR). To je „Bil ten Vr hov nog {ta -

ba”. Po ~eo je da iz la zi 10. av gu sta 1941. u

oku pi ra nom Be o gra du i do we go vog uki da wa

ok to bra 1944, {tam pa no je 57 bro je va.

„Va zdu {nom od bra nom” ~i ne le pe zu ~a so -

pi sa ko ji su iz la zi li u Kra qe vi ni SHS/Ju -

go sla vi ji.

Zbog „Va zdu {ne od bra ne”, ko ja je slu -

ì la za edu ka ci ju sta nov ni {tva u za {ti ti

od va zdu {nog i ga snog na pa da i na ~i joj na -

slov noj stra ni se na la zi gas-ma ska, u vi -

tri ni je iz lo ̀ e na i gas-ma ska mo de la

CHF-1 iz 1939. go di ne.

U de lu ko ji se ba vi Na rod no o slo bo -

di la~ kim ra tom, po se ti o ce od mah na po -

~et ku do ~e ku je de lo \or |a An dre je vi }a Ku -

na, „Par ti zan”, na sta lo mr kom kre dom, a

pred sta vqa par ti za na ko ji ~i ta no vi ne.

43

iz la ska „Ko wi~ kog gla sni ka” i „Ar ti le ri -

skog gla sni ka”. Na kon ~e ti ri go di ne od po -

~e ta ka voj nog iz da va {tva u no voj dr ̀ a vi,

ta dva li sta upot pu ni la su i obo ga ti la pi -

sa nu voj nu re~ i mi sao, te omo gu }i la dve -

ma struk tu ra ma voj ske (ko wi ci i ar ti qe -

ri ji) da se i u okvi ru svo ga ro da i svog gla -

si la is ka ̀ u pi sa nom re ~i. Raz log za ta kvo

ka {we we je ste ne do sta tak fi nan sij skih

sred stva u voj sci, od no sno ne do sta tak ro -

to-pa pi ra, ko ji je po ga |ao ne sa mo voj na

ve} i ci vil na gla si la u Kra qe vi ni SHS.

Kao da su kri ze i za teg nu tost od no sa

sa Ita li jom 1926. go di ne ot kri le bol ne

ta~ ke Voj ske Kra qe vi ne SHS – ne ma we sa -

vre me nog voj nog ma te ri ja la, ne u jed na ~e nost

stru~ no sti ofi cir skog ko ra, pa tek od ta da

po ~i we pe ri od „re ne san se” voj ne {tam pe u

Kra qe vi ni SHS. Ve} pet gla si la za do vo qa -

va lo je po tre be voj ske, ma da u pot pu no sti

ni su po kri va le sve ro do ve i slu ̀ be. „Ar ti -

le ri ski Gla snik” (1926–1932), za jed no sa

„Pe {a di skim Gla sni kom” od 1934. go di ne

iz la zi pod za jed ni~ kim ime nom „Pe {a di -

Upe ~a tqiv uti sak osta vqa „Bor ba” iz

1941. go di ne, ali }e po se ti o ci pr vi put

vi de ti i „kli {e” za um no ̀ a va we tog pri -

mer ka ko ji se ~u va u Voj nom mu ze ju. Na rav -

no, tu su i ma {i ne za {tam pa we, par ti zan -

ske {tam pa ri je, olov na slo va, kli {ei i

za gla vqa vo de }ih li sto va u NOR-u \or |a

An dre je vi }a Ku na, umet ni~ ka de la Fra we

Mra za, ko ja pred sta vqa ju {tam pa ri ju „Vje -

sni ka” na Pe tro voj Go ri, i Pe tra [i ma ge

[um skog, ko ji osli ka va ju {tam pa we ~a so -

pi sa u rat nim uslo vi ma.

Ode qak [tam pa ri ja kao da i sa da

mo ̀ e pro ra di ti. Tu su „Ge {tet ner ru~ ni”,

ko me je po treb no do da ti ne {to ma lo {tam -

par ske bo je, ma lo be log ~i stog pa pi ra, i

{tam pa we mo ̀ e ot po ~e ti. Na rav no, tu je i

„~u ve na en ci klo pe dij ska” [tam pa ri ja „Go -

ce Del ~ev” – dr ve na pre sa iz ra |e na za po -

tre be {tam pa wa „ile gal nih” ~a so pi sa i

le ta ka, ko ja je pri pa da la isto i me nom par -

ti zan skom od re du. [tam pa ri ja je ra di la

na pla ni ni La pu {ek sve do oslo bo |e wa

Pra tio je Vr hov ni {tab, a u „Bil te nu” su

ob ja vqi va na na re |e wa, uput stva i di rek -

ti ve o or ga ni za ci ji je di ni ca, na ~i nu ra to -

va wa i snab de va wa; ko men ta ri o voj no-po -

li ti~ koj si tu a ci ji i ci qe vi ma NOR-a; oce -

ne po je di nih ope ra ci ja i bi ta ka; iz ve {ta ji

o bor ba ma i ak ci ja ma; uka zi o una pre |e -

wi ma; pod vi zi po je di na ca; ve ze voj ske i na -

ro da u vre men skim raz ma ci ma ko je je dik -

ti rao raz voj si tu a ci je na de lo vi ma ra ti -

{ta ko ji ma se kre ta lo vo| stvo. Iz la zi lo je

pro se~ no 11-14 bro je va go di {we. Rat na

Mi li voj De spot, Vo ji slav Ma ri ~i}, Va si -

li je Ce ro vi}, [i me Kro wa, Mi lan Kav gi},

Ste van Kor da, Pre drag Pej ~i} i Ra do qub

Ma to vi}.

Iz {tam pa ri je „Bor ba” u Be o gra du, 2.

ok to bra 1945. kre nuo je ka ~i ta o ci ma list

„Na rod na ar mi ja”, {tam pan u 50.000 pri -

me ra ka, sa uvod ni kom ko ji je pot pi sao mi -

ni star na rod ne od bra ne mar {al Ti to,

ured nik rat nog „Bil te na Vr hov nog {ta ba”,

~i je je tra di ci je no vi list na sta vqao. List

je po ~eo kao ne deq nik i to }e, uglav nom,

osta ti u svih 47 go di na ne pre kid nog iz la -

`e wa, s tim {to }e se, u kra }im kri znim

1. februar 2009.44

„Bor ba” je deo in for ma tiv ne voj ne {tam pe

u ra tom ob u ze toj Ju go sla vi ji.

Ne ko li ko ne de qa pre Da na po be de (9.

maj 1945) i oslo bo |e wa Ju go sla vi je (15.

maj 1945), po kre nut je ilu stro va ni voj ni

list „Front” – ve snik po be de i slo bo de.

On je 25. fe bru a ra, u ti ra ̀ u od 10.000

pri me ra ka, sti gao u ru ke pr vih ~i ta la ca,

pre te ̀ no mla dih mo bi li sa nih voj ni ka u ro -

vo vi ma za le |e nog Sre ma.

„Front” i „Na rod na ar mi ja”Od bro ja 7, u je sen 1945. go di ne,

„Front” po sta je iz da we „Na rod ne ar mi -

je”. Iz la zio je u ti ra ̀ i ma od 10.000 do

360.000 pri me ra ka, i do we go vog ga {e wa

i uta pa wa, za jed no sa „Na rod nom ar mi -

jom”, u no vi list „Voj ska” 1992. go di ne, ob -

ja vqe na su 1.683 bro ja, ko ja su osta vi la

traj ne i du bo ke oti ske na jav noj i voj noj me -

dij skoj sce ni.

Za 47 go di na „Front” su, kao glav ni

i od go vor ni ured ni ci, pot pi si va li Ismet

Mu je zi no vi}, Ni ko Ka di ja, Meh med Toc ki},

(1954–1992, od 1980. „Po za di na”), „Gla -

snik Ve ze Ju go slo ven ske Ar mi je”

(1947–1952), „Mor na ri~ kiGla snik”

(1951–1992), „Ten kov ski Gla snik”

(1947–1952), „Voj ni Gla snik” (1947-

1992) i we go vi pan da ni na je zi ci ma na ro -

da u SFRJ – „Vo en Gla snik” (1978–1991),

„Vo ja {ki Gla snik” (1981–1990), li sto vi

na me we ni pri pad ni ci o ma RV i PVO „Kri -

la Ar mi je” (1948–1990), mor na ri ci „û -

var Ja dra na” (1948–1988), gar di – „Gar -

dist” (1953–1962), gra ni ~a ri ma „Na rod -

na Od bra na”(1948–1953) pa „Gra ni ~ar”

(1954–1973), li sto vi Ar mij skih obla sti –

„Voj ni~ ke No vi ne” (1971–1988), „Voj nik”

i „Na rod ni Voj nik” (1948–1959,

1961–1974, 1976–1988), „Na rod ni

Bo rac” (1948–1988), „Za Do mo vi nu”

(1948–1988), „Za Po be du” (1948–1975,

1977–1990), „Na {a Voj ska” (1970-1989),

„Voj ni~ ka Ri je~” (1983–1985, 1987).

„Voj ska” i „Od bra na”Do ga |a ji iz 1991. i 1992. go di ne, pro -

gla {e we SRJ kao „su ve re ne sa ve zne dr ̀ a -

ve”, pre i me no va we JNA u Voj sku Ju go sla vi -

je, do ve li su do to ga da je 28. ma ja iza {ao

pr vi broj no vog gla si la „Voj ske”. List „Voj -

ska” }e kao osnov no iz da we isto i me nog No -

vin sko-iz da va~ kog cen tra (NIC), od pr vog

br o ja pa u na red nih 13 go di na, ko li ko je pod

tim ime nom tra jao, is pra ti ti sve naj zna ~aj -

ni je do ga |a je u ì vo tu dr ̀ a ve i voj ske.

Je dan od naj dra ma ti~ ni jih do ga |a ja iz

isto ri je li sta „Voj ska” bi lo je we go vo de -

lo va we u uslo vi ma agre si je Se ver no a -

tlant skog pak ta na Sr bi ju. Agre si ja je po ~e -

la 24. mar ta 1999. i tra ja la na red nih 78

raz do bqi ma {tam pa ti i dva pu ta sed mi~ no.

Glav ni i od go vor ni ured ni ci (od 1956.

i di rek to ri usta no ve) u 2.781 ob ja vqe ni

broj „Na rod ne ar mi je” bi li su Bran ko Dra -

{ko vi}, Sa vo Vuk ~e vi}, Du {an Do zet, Jo van

Vu jo {e vi}, Mir ko Ka le zi}, Ste vo Ma o du{,

Mi li voj De spot, Mi lo rad Ra du lo vi}, Vin ko

Mi li}, Meh med Toc ki}, Mi lo rad Ma di},

[i me Kro wa, Vla di mir Hla i}, Ivo To minc,

Mi lan Kav gi}, Du {an Jan ko vi}, Ga vri lo

Pet ko vi}, Sti pe Si ka vi ca, Bra ni slav Mi -

le ti} i Ivan Ma to vi}.

I u „no vom okru ̀ e wu” i u „no voj dr ̀ a -

vi”, voj na {tam pa je te ̀ i la da se in for mi -

sa nost voj ni~ kog sa sta va una pre di. U pe ri o -

du po sto ja wa SFRJ ja vqa ju se mno go broj na

gla si la ro do va i slu ̀ bi, ali i gla si la po je -

di nih Ar mij skih obla sti, ta ko da je rav no -

prav nost u in for mi sa wu svih na ro da i na -

rod no sti bi la ap so lut no za stu pqe na. Ta ko se

ja vqa ju „Ar ti le ri ski Gla snik” (1944–1945),

ko ji je vr lo br zo pre i me no van u „Ar ti qe rij -

ski Gla snik” (1947–1952), „Ar ti qe rij ski

Teh ni ~ar” (1946–1947), „Gla snik Va zdu ho -

plov stva” (1945–1992), „Voj no De lo” (1949),

ko je i da nas za o ku pqa pa ̀ wu voj no stru~ ne i

na u ~e jav no sti, „Voj no-In ̀ i we ri ski Gla snik”

(1945), vr lo br zo pre i me no van u „Voj no-In -

ì we ri ski Gla snik” (1947–1952), „Voj no i -

sto rij ski Gla snik (1950 do da nas), „Voj no po -

li ti~ ki Gla snik (1948–1953), ka sni je „Voj -

no po li ti~ ki In for ma tor” (1964–1992) i

wi hov na sled nik ko ji je ne {to pro me nio

for mu i funk ci ju – „In for ma tor”

(2000–2005), „Voj no sa ni tet ski Pre gled”

(1944–1958, 1960–1971, 1973–1978,

1984–2005), „Voj no teh ni~ ki Gla snik”

(1953–1995, 2008), „Gla snik Voj no-Eko nom -

skih [ko la i U~i li {ta (1946) i we gov na -

sled nik „Voj no e ko nom ski Pre gled”

Sko pqa 1944. go di ne. Tu su i {tam par ska

olov na slo va u dr ve nom san du ku, ko ja je ko -

ri stio Ma je vi~ ki od red 1943. go di ne.

Ne za o bi la zan je deo ko ji se od no si

na slu ̀ be ne voj ne li sto ve. Sa po kre ta wem

„Rat ni ka” slu ̀ be ni deo je bio {tam pan u

we mu. Od 1881. go di ne SVL po kre }e |e ne -

ral Mi loj ko Le{ ja nin. Za to se u po seb nom

odeq ku na la ze we go va fo to gra fi ja i pu -

{ka na grad na srp ska M.1880, si ste ma Ma -

u zer-Mi lo va no vi}.

Tu je i „Bil ten Vr hov nog [ta ba”, ko ji

je u Dru gom svet skom ra tu za me nio „Slu -

`be ni Voj ni List” i za pra vo pred sta vqao

kon ti nu i tet u dis kon ti nu i te tu tog, za ì vot

voj ske ve o ma bit nog li sta.

Ode qak po sve }en rat nim fo to gra fi -

ma i fo to re por te ri ma, sa pri mer ci ma ka -

me ra, pred sta vqa svo je vr sni oma` ovoj

pro fe si ji, bez ko je no vi ne ne bi „pro gle -

da le”. Po seb no me sto u ovom de lu pri pa da

fo to a pa ra tu mar ke „Ko dak”, ko ji je pri pa -

dao Dra go mi ru Gli {i }u, ~u ve nom rat nom

fo to gra fu iz Pr vog svet skog ra ta. Na rav -

no, tu su i Has sel blad 500 EL/M, Lin hof i

kod fo to gra fa po seb no ce we ni sta ri do -

bri Rol le i flex. Jo{ se rat ni je ni za vr {io ka da je po -

kre nut „Front”, gla si lo ko je }e na red nih

47 go di na osta vqa ti du bo ki trag na ~i ta o -

ce i, za jed no sa „Na rod nom ar mi jom”, pri -

bli ̀ i ti ~i ta o ci ma de {a va wa u voj sci i

dru {tvu.

45

da na, is pu we na bom bar do va wem iz va zdu -

ha voj nih i ci vil nih ci qe va naj sa vre me ni -

jim uboj nim sred stvi ma, ukqu ~u ju }i ka set ne

bom be i „osi ro ma {e ni ura ni jum”. U rat nim

uslo vi ma Re dak ci ja „Voj ske” je {tam pa la

40 rat nih bro je va, na ukup no 640 stra ni -

ca, u ti ra ̀ u ko ji je do sti gao 50.000 pri -

me ra ka po bro ju. Ob ja vi la je vi {e od

1.050 na slo va, 700 fo to gra fi ja i 60 ilu -

stra ci ja.

Od lu kom mi ni stra od bra ne Sr bi je i

Cr ne Go re „Voj ska” je pre sta la da iz la zi

8. sep tem bra 2005, po sle 710 bro je va. Is-

tom od lu kom otvo re no je jo{ jed no po gla -

vqe u isto ri ji voj ne {tam pe. Po kre nu ta je

„Od bra na”, 1. ok to bra 2005, no vo gla si lo

Mi ni star stva od bra ne, dvo ne deq ni ma ga -

zin ko ji iz la zi 1. i 15. u me se cu.

U po seb noj vi tri ni pred sta vqe ni su

~a so pi si ko je su iz da va le ar mij ske obla -

sti (Be o grad ska, Za gre ba~ ka, Sa ra jev ska

...): „Voj nik” („Na rod ni voj nik”), „Na rod ni

bo rac”, „Za do mo vi nu”, „Za po be du”, „Voj -

ni~ ka ri je~”, „Na {a voj ska” i gla si la vi -

do va „Kri la ar mi je” i „^u var Ja dra na”.

Obe le` ja voj ske i we nih ofi ci ra su

iz me |u osta log i ka pe ili {ap ke. Na ovoj

iz lo ̀ bi se mo gu vi de ti: {aj ka ~a ofi cir -

ska na rod ne voj ske iz 1876. go di ne, {aj -

ka ~a srp ska ge ne ral ska sa ko kar dom,

{ap ka M.1939 sa am ble mom, {ap ka ofi -

ci ra JNA sa ozna kom, let wa {ap ka gar -

dij ska sa ozna kom, ti tov ka voj ni~ ka, sva ka

u svo joj epo hi.

Li sto vi kao {to su „Na rod na od bra -

na” (od 1953. „Gra ni ~ar”), „Gar dist” i

„Aka de mac”, ople me we ni su i grud nim

zna ci ma ko ji su bi li u upo tre bi, a ko je su

wi ho vi pri pad ni ci sa po no som no si li.

Sa pro me nom na zi va i kon cep ci je li -

sta, voj ska ni je osta la bez svo ga li sta. Na -

pro tiv, ona je osta la u cen tru pa ̀ we is ku -

snog re dak cij skog ti ma, a stra ni ce ma ga zi -

na „Od bra na” su jo{ vi {e otvo re ne za ak -

tiv no sti svih osta lih ele me na ta si ste ma

od bra ne i bez bed no sti, za ak tu el ne dru -

{tve ne te me, ge o po li ti~ ke pro ce se i do ga -

|a je u sve tu, na u~ na i teh ni~ ka do stig nu }a.

„Od bra na” je vr lo br zo po sta la re -

fe rent ni iz vor in for ma ci ja o ak tiv no sti -

ma Mi ni star stva od bra ne, Voj ske Sr bi je i

si ste mu od bra ne ze mqe u ce li ni, ~i me is -

pu wa va svo ju mi si ju i oprav da va po ve re we

kao do stoj ni na sta vqa~ tra di ci je voj ne

{tam pe, ko ja je u pro te klih 130 go di na

osta vi le ne iz bri si vi trag u isto ri ji svog

na ro da.

Pri log pri pre mio

mr Ivan MI JA TO VI]

1. februar 2009.46

Li sto vi „Front”, „Na rod na ar mi ja” i

„Voj ska” od li ko va ni su od li~ ji ma ko ja ta -

ko |e za u zi ma ju svo je me sto na iz lo ̀ bi. To

su Or den Na rod ne Ar mi je sa lo vo ro vim

ven cem ko jim je 1965. od li ko va na „Na rod -

na ar mi ja”, Or den za voj ne za slu ge sa ve -

li kom zve zdom, ko jim je 1975. od li ko va na

„Na rod na ar mi ja”, Or den za slu ga za na -

rod sa zlat nom zve zdom ko jim je 1985. od -

li ko va na „Na rod na ar mi ja”, Or den Voj ske

Ju go sla vi je III ste pe na ko jim je za za slu ge u

iz ve {ta va wu to kom NA TO agre si je 16. ju -

na 1999. od li ko van NIC „Voj ska”, Or den

Vu ka Ka ra xi }a II ste pe na ko jim je 24. ja nu -

a ra 1999. od li ko van NIC „Voj ska”.

47

Na ras kr sni ci dva me se ca sa bi ra mo uti ske o

ja nu a ru, a u mi sli ma nam je fe bru ar. Dva

zim ska me se ca, ka len dar ski bli ska, a opet

ta ko raz li ~i ta po sa dr ̀ a ju i tra ja wu. Pr vi je naj -

ra do sni ji „po de fi ni ci ji”, mno go je da na u we mu,

pra zni ka, ra znih de {a va wa. Dru gi je va zda u sen -

ci, ose }a se kao okra }a li ka put, tro {ni ~a mac, ne -

{to us put no i vr lo pro la zno.

Tek {to su pro {li da ni sla vqa, usle di li su

da ni dra me. Pre ti le su ni ske tem pe ra tu re, a gas je

i{ ~e zao kao duh iz ~a rob ne lam pe. Evro pa je sko -

~i la na no ge, mi ma lo spo ri je. Lo {a na vi ka. Voj ska

je, ko i uvek, po ka za la sprem nost da po mog ne. I po -

mo gla je, da la {to ima i po nu di la {to mo ̀ e. Tek,

osta lo je za be le ̀ e no... Sr bi ja je opet bi la ko la te -

ral na {te ta. Taj po jam nam svo je vre me no (za vi jek i

vi je ko va) ob ja snio ~i ve ni du et Ve sli Klark–Xej mi

[ejn. Ta man da ih sme sti mo u za bo rav, kad opet duh

iz ~a rob ne lam pe; ko li ko da vas pro pi ta mo lek ci -

ju. [to bi ~u ve ni Ili ja ^vo ro vi} iz „Bal kan skog

{pi ju na” re kao: „\u ra }e po sle da ti opro sti {to

te tu kao...”

Do bro, gas je sti gao, a opo me na osta la. Ne

vre di ba ci ti sve na jed nu kar tu, ma ko ih de lio.

Stu den ti su po ~e li da za u zi ma ju is pit ne po lo ̀ a je

na spram pro fe so ra na fron tu zva nom is pit ni rok.

Raz me we no je do sta va tre, bi lo je do bre mu ni ci je,

ali i pra znih pu {a ka. Pu {ki ce ni ovaj put ni su

pro {le...

Ne gde u sen ci pra zno va wa, ti ho je oti {la u

ve~ nost na {a atlet ska le gen da. Ivan Gu bi -

jan, pr vi po sle rat ni osva ja~ olim pij ske me -

da qe, osta vio je na sled ni ci ma svo ja zna me wa i ve -

li ku po ru ku da se ni ka da ne pre da ju. Od mah po sle

ra ta, u vre me sve ko li kih ne sta {i ca, iz glad ne li

bo rac se la tio po sla voj nog slu ̀ be ni ka i te {ke

sport ske di sci pli ne. Po fi zi~ koj kon sti tu ci ji bio

je an ti pod ono ga {to se tra ̀ i za ba ca we kla di va.

Ni do voq no vi sok, ni ti sna ̀ an ko li ko tre ba, ve -

ro vao je da teh ni ka mo ̀ e od ne ti pre va gu nad onim

{to „kla de va qa”. Tre ni rao je u Par ti za nu sa

ogrom nim en tu zi ja zmom i, na su prot dru gi ma, ve ro -

vao je u se be. Na oli pi ij ske igre odr ̀ a ne u Lon do -

nu 1948. go di ne oti {ao je kao re zer va, kri ju }i da

je i sam bo le stan. Iz kre ve ta je usko ~io u eki pu, pa

pra vo na bo ri li {te. Hit nuo je kla di vo do re zul ta -

ta ko ji se me rio sre br nom me da qom. Oma le ni

atle ti ~ar iz Ju go sla vi je za di vio je svet svo jom teh -

ni kom. Na i me, do ta da su ba ca ~i ko ri sti li tri ko -

ra ka u ro ta ci ji pre iz ba ~a ja re kvi zi ta, a Ivan je

uveo ~e tvr ti. We go vo ime osta lo je zlat nim slo vi -

ma upi sa no u isto ri ji na peg olim pij skog spor ta.

Du go je ra dio kao na stav nik fi zi~ kog vas pi ta -

wa i tre ner. Na ro ~i to se po sve tio mla di ma, ko ji ma

je ne se bi~ no pre no sio svo je bo ga to is ku stvo i zna -

we. Umeo je da im tu ma ~i od nos sna ge i uma, su {ti -

nu ba vqe wa spor tom...

Sneg je, po obi ~a ju, iz ne na dio na {e pu ta re.

Do bro, ne sve i na sva kom me stu. Uo sta lom, {ta }e

sneg u ja nu a ru?! Uli ce i tro to a ri pre sto ni ce pod -

se }a li su na ha o ti~ ne pri zo re iz {a qi vih stri po -

va. Sre }om, sneg je shva tio da mu ta mo ni je me sto,

te je pre stao da pa da (u toj me ri).

Ovaj put ni su se bez gla vo se kle jel ke. Ape li su

uro di li plo dom, mno ge }e na sta vi ti svoj ì vot ni

vek, naj pre u sak si ja ma, a on da ta mo gde im je me -

sto. Kao da su se po ma lo pri zva li pa me ti i ba ca ~i

pe tar di. Do du {e, uz po mo} po li ci je ko ja je rev no -

sno „po ~i sti la” raz no sa ~e i pra dav ce uz ne mi ru ju -

}ih na pra va. Isto mo ̀ e mo re }i i za qu de ko ji su

se ra ni jih go di na ola ko hva ta li oru` ja. [en lu ~e -

we se sve lo na mi ni mum. Uop {te, sve je ne ka ko bi -

lo mir ni je, pri me re ni je tre nut ku i ra zu mu. Na pre -

du je mo, ne ma {ta...

Ko li ko je kod nas bi lo vo za ~a pod „dej stvom

ma li ga na”, ni ko ta~ no ne zna. Po li ci ja je

ura di la svoj deo po sla i ka ̀ u da mo ̀ e mo bi -

ti za do voq ni. Ni je za ba le ̀ e na ni jed na tra ge di ja

na pu tu. Je ste ona ci star na pu na he mi ka li ja ima la

ples po dru mu kod â~ ka, ali i to je ne ka ko br zo

sa ni ra no. Bez po sle di ca.

Da bi ~o vek spre ~io zlo ni je r|a vo da se za -

{ti ti od sa mog se be. Upra vo je to u~i ni la jed na ti -

nej xer ka iz Bi zmar ka u Se ver noj Da ko ti. Ona je u

no vo go di {woj no }i po zva la po li ci ju i iz ra zi la

è qu da bu de uhap {e na jer se na la zi za vo la nom u

pi ja nom sta wu. Ka da je pa tro la sti gla na li ce me -

sta, za te kla je pro pi sno par ki ran au to i de voj ku

ko ja se di za vo la nom. Al ko test je po ka zao da u kr -

vi ima dvo stru ko vi {e al ko ho la ne go {to je do zvo -

qe no... Otre zni la se u „pri su stvu vla sti” i re kla

ka ko joj je po li ci ja po mo gla da ne u~i ni ne {to mno -

go go re.

Ka da za qu bqe ni par u~i ni ne ki ko rak, po ma -

lo neo bi ~an i smeo, da se raz u me ti. Ali, de ~i ca

da na pu ste ro di teq ski dom ne bi li se „ven ~a li”.

Tu vest su pre ne le mno ge te le vi zij ske sta ni ce, te je

sti gla i do nas. [e sto go di {wi Mi ka i we go va

„ì vot na sa put ni ca” sed mo go di {wa Ana-Le na iz

Ha no ve ra od lu ~i li su da ot pu tu ju u Afri ku i ta mo

na sta ve za jed ni~ ki ì vot. Ma li {a ni su se opa sno

uì ve li u ulo gu od ra slih avan tu ri sta. Ve} pr vog

ja nu ar skog da na spa ko va li su svo je ran ~e ve i kre -

nu li po svo ju sre }u. Ras pi ta li su se o pri li ka ma u

„obe }a oj ze mqi” i le po po ne li la ga nu let wu gar -

de ro bu i na o ~a re za sun ce. Dok su ~e ka li na voz

ko jim bi kre nu li put ae ro dro ma, de ̀ ur ni po li ca -

jac je spa zio de cu bez prat we od ra slih. ̂ i ke u uni -

for mi su ih ube di le da to {to su na u mi li ni je mo -

gu }e, te da sa ~e ka ju da po ra stu, a on da ka ko im vo -

qa. Ka ko bi odo bro vo qi li raz o ~a ra ne mla den ce,

po ve li su ih u vo ̀ wu i obi la zak po li cij ske sta ni -

ce, gde su ubr zo sti gli ro di te qi te od neo bi~ ne

svad be ne bi ni {ta...

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

Januarske senke

Nakon smrzavawa zbog

„gasne krize” u januaru, iz

Evropske unije stiù najave

novih mera za pove}awe

energetske bezbednosti,

koje }e nametnuti ulagawa

od nekoliko milijardi

evra u tu oblast.

Zahladnelo je tada i u

Srbiji, koja sada mora

postaviti va`no pitawe:

ima li mogu}nosti da

smawi energetsku

zavisnost?

1. februar 2009.

E n e r g e t s k a b e z b e d n o s t

V a r q i v o

Snabdevawe Evropske unije ruskim gasom preko Ukrajine obu-

stavqeno je 6. januara zbog rusko-ukrajinskog spora oko cene

gasa i takozvanog tehni~kog gasa koji je neophodan za transport

kroz gasovode. Nova gasna kriza ohladila je domove i gotovo

zaustavila ìvot u mnogim zemqama Balkana.

Nakon te{kih pregovora Rusije i Ukrajine, prepunih me|usob-

nih optuìvawa, kriza je prekinuta i gas je potekao. Rusija i Ukraj-

ina su preuzele „me|unarodne pravne obaveze“ za urednu komercij-

alnu isporuku gasa evropskim kompanijama.

Pouka ove ledene zimske pri~e jednostavna je. Zahla|ivawe

dobrog dela Evrope pokazalo je (ponovo) da je snabdevawe energenti-

ma ne samo ekonomsko ve} i va`no politi~ko i bezbednosno pitawe.

U skladu s tim, predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo

najavio je va`ne mere za pove}awe energetske bezbednosti Evropske

unije, {to }e iziskivati ulagawa od nekoliko milijardi evra u tu ob-

last.

Problemi u snabdevawu gasom pred ~lanice Evropske unije po-

stavili su zahtev da hitno usvoje novi „paket energetske bezbedno-

sti“, koji ukqu~uje pronalaèwe novih, naro~ito obnovqivih izvora

energije, te razli~itih zemaqa i puteva snabdevawa. Za Evropu je to

„pitawe temeqne predostro`nosti“.

Rusija i Ukrajina ostaju i daqe va`ni partneri Evropske unije,

ali }e, kako je najavqeno, „EU o posledicama gasne krize sa wima

veoma o{tro razgovarati“.

Zavisnost Srbije

A kakva je situacija u Srbiji? Imamo li mogu}nosti da sma-

wimo energetsku zavisnost? Prema dostupnim podacima, Srbija

se danas umnogome oslawa na naftu i prirodni gas iz uvoza. Svoje

potrebe za prirodnim gasom zemqa je 2006. godine zadovoqavala

uvozom – ~ak 91 procenat tog energenta stizao je iz inostranstva.

Iste godine, Srbija uvozi 47 posto potrebnog ugqa. Energetska za-

visnost je u posledwih nekoliko godina u blagom porastu, {to eko-

nomiju stavqa u ve}u zavisnost od promena cena na svetskom

trì{tu. Energetska zavisnost odraàva se i na spoqno po li ti -

~kom planu. Dovoqno da bi se ozbiqno razmi{qalo o tome: ima

li Srbija alternativne izvore energije?

Prema podacima Ministarstvo rudarstva i energetike, Srbija

je veoma bogata potencijalima obnovqivih izvora energije, a najve}i

potencijal je biomasa, i to i poqoprivredna i drvna. Ukupan poten-

cijal biomase procewuje se na 2,4 miliona tona ekvivalenta nafte.

Biomasu, ina~e, ~ine proizvodi dobijeni u oblasti {umarstva,

ostaci i otpadni delovi iz {umarstva, proizvodi nastali u zemqo-

radwi, ali i ostaci od zemqoradwe (slama i kukuruzovina), ostaci od

vo}arstva i vinogradarstva nastali orezivawem i sli~no.

Zna~ajan deo srpske privrede baziran je na poqoprivrednoj

proizvodwi i prehrambenoj industriji. Vojvodina, sa podru~jima

du` reka Dunav i Sava glavni je izvor poqoprivredne biomase,

koja se moè koristiti za energetske svrhe. Vo}arstvo, koje je jo{

jedan vaàn izvor biomase, razvijeno je u ju`nim, brdskim prede-

lima Srbije.

Pored toga, Srbija je bogata i {umama, koje su glavni izvor

drvne biomase. Od ukupno 30 posto teritorije Srbije koja je pod

{umama, dve tre}ine su u dràvnom vlasni{tvu (u nadle`nosti javnih

preduze}a za upravqawe {umama – Srbija{ume i Vojvodina{ume),

dok je ostatak u privatnom vlasni{tvu.

Biomasa se moè koristiti na mnogo razli~itih na~ina, ali je

za Srbiju najperspektivnije kori{}ewe biomase za zagrevawe pro-

stora u doma}instvima i zgradama kori{}ewem briketa. Veoma je

49

va`na i mogu}nost kori{}ewa biomase za proizvodwu elektri~ne

energije – u severnim delovima kori{}ewem poqoprivredne bioma-

se, a u ju`nim delovima kori{}ewem {umskih ostataka i otpada. Ona

se moè upotrebqavati i za daqinsko grejawe – posebno u ju`nim de-

lovima Srbije, gde jo{ uvek nije razvijena gasna mreà i gde se za

potrebe daqinskog grejawa koriste mazut i ugaq. U tim slu~ajevima

bi se uz kori{}ewe fosilnih goriva mogla koristiti i biomasa, ili

bi se mogla izvr{iti potpuna zamena goriva.

Snaga prirode

Srbija poseduje i zna~ajan potencijal na malim vodotocima, na

kojima se mogu graditi male hidroelektrane, i on iznosi oko tri pos-

to od ukupnog potencijala obnovqivih izvora u Srbiji.

Male hidroelektrane su energetski objekti snage do 10 MW. U

Srbiji je identifikovano 856 lokacija za izgradwu takvih hidroe-

lektrana. Snage na pomenutim lokacijama kre}u se od 90 kW do 8.5

MW – ukupne snage 449 MW, iz kojih bi se moglo proizvesti oko 4,3

posto ukupno proizvedene elektri~ne energije u Srbiji.

Ni snaga vetra u Srbija nije zanemarqiva. Iz te energije

Srbija bi mogla da proizvodi 2,3 milijarde kilovat-~asova elek-

tri~ne energije, {to ~ini oko sedam odsto sada{we proizvodwe. Da

bi proizvodwa elektri~ne energije vetrogeneratorima bila ekono-

mi~na, potrebna je minimalna sredwa godi{wa brzina vetra od pet

metara u sekundi na visini od 50 metara iznad tla.

Prostori sa najve}om prose~nom godi{wom brzinom vetra u

Srbiji jesu Mixor, gde je brzina 7,66 metara u sekundi, Suva plani-

na (6,46), Vr{a~ki breg (6,27), Tupi`nica (6,27), Krepoqin (6,18) i

Deli Jovan (6,13). Jo{ se analiziraju i lokacije Dolovo kod

Pan~eva, Bela Crkva, In|ija i Kovin.

Poznato je da i sun~eva energija moè da se koristi. Prose~no

sun~evo zra~ewe u Srbiji je za oko 40 posto ve}e od evropskog pro-

seka, i iznosi 1,400 kWh godi{we po metru kvadratnom. Energija

koju sunce tokom godine emituje na jedan kvadratni metar krova ku}e u

Srbiji, jednaka je energiji koja se dobije sagorevawem 130 litara

nafte – a pri tome je potpuno besplatna.

Najve}i potencijal za kori{}ewe solarne energije imaju grado-

vi u ju`nom delu Srbije – Ni{, Kur{umlija, Vrawe. Procena ukupnog

potencijala za u{tedu – kori{}ewem sun~eve energije za zagrevawe

vode zasnovana je na podatku da u Srbiji ima 2,65 miliona stambe-

nih jedinica. Ukoliko bi se na svaku stambenu jedinicu postavila po

~etiri kvadratna metra solarnih kolektora, godi{we bi se u{tede-

lo oko 7,420 GWh elektri~ne energije, ~ija je vrednost 370 miliona

evra.

Iskori{}avawem ukupnog potencijala energije Sunca za zagre-

vawe vode smawila bi se i emisija ugqen-dioksida – ~ak za 6,5 mi-

liona tona godi{we.

Ministarstvo rudarstva i energetike priprema sistem podr{ke

investitorima za proizvodwu struje iz obnovqivih izvora energije.

Svim investitorima koji budu èleli da proizvode elektri~nu ener-

giju iz obnovqivih izvora bi}e omogu}eno da sa Elektroprivredom

zakqu~e ugovor na 12 godina, a dràva }e im garantovati otkupnu ce-

ne elektri~ne energije.

Mogu}nost Srbije da smawi zavisnost od energenata iz uvoza,

prema nekim procenama, ide ~ak i do 40 posto. Ulagawem u izvore

koji su tehnolo{ki i ekonomski dostupni u narednim decenijama isp-

latilo bi se vi{estruko, i ekonomski i politi~ki. Pa kad se sve to

zna, {ta se ~eka?

Sneàna \OKI]

Pitawe energetske bezbednosti

jeste pitawe velike nagodbe

izme|u zemaqa koje energente

poseduju, potraùju, transportuju,

onih preko kojih energenti

prolaze i zemaqa koje sa strane

nastoje da u celu pri~u ugrade

svoje interese. Za Srbiju je

najboqa diverzifikacija, dok je

izgradwa Ju`nog toka dovodi na

kucavicu iz koje na miru moè da

se napaja.

VVeelliikkaa

nnaaggooddbbaa

Razgovor sa prof. dr Zoranom Kilibardom

sa Fakulteta bezbednosti

s u n c e

Energetska bezbednost, sintagma koja se nakon boì}nog zam-

rzavawa radijatora na Balkanu koristi gotovo svakodnev-

no, u najkra}em bi se mogla odrediti kao dostupnost ener-

genata u potrebnim koli~inama i prihvatqivim cenama.

Me|utim, zemqe izvoznice, kao i zemqe veliki potro{a~i

energenata, danas su u prilici da ucewuju, zbog ~ega se di

verzifikacija energetskih puteva (i puteva snabdevawa i puteva

izvoza) ukazuje kao dugoro~no re{ewe energetske krize u koju su

upleteni interesi igra~a na sceni i onih u senci.

Razgovor sa profesorom dr Zoranom Kilibardom sa Fakul-

teta bezbednosti potaknut je nesaglasjem Rusije i Ukrajine o pro-

toku gasa koje je ohladilo Balkan, a oboga}en je nastojawem da se

pojasne zakulisne igre izme|u zemaqa bogatih energentima, po-

srednika i zemaqa uvoznika.

– U ovom trenutku Rusija je jedini kanal preko kojeg gas iz

centralne Azije ide prema Evropi. Komplikovana situacija oko

ruskog gasa i gasa iz centralne Azije koji doprema Rusija, ponovo

je ukazala na dugoro~ni i kqu~ni problem – obezbe|ivawe dovoq-

nog stepena diverzifikacije. To pitawe se odnosi ne samo na Ru-

siju i ostale zemqe koje preko we izvoze gas ve} i na evropske

uvoznike i na druge zemqe. Ono se ti~e i pozicije Turske kao tran-

zitne zemqe, Irana kao zemqe snabdeva~a energijom, ono se ti~e

i energetske bezbednosti Kine i Indije, itd. Ono potvr|uje i da }e

odnos Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Rusije na taj problem uvek

znatno uticati.

ŒPoznato je da Evropa trenutno uveliko zavisi od ruskog

gasa, preciznije, od gasa koji joj Rusija isporu~uje preko

Ukrajine. U kombinaciji sa aktuelnim nesta{icama, takva

pozicija Evrope navodi na pitawe da li Rusija koristi

svoju poziciju da je ucewuje. Da li vidite Evropu kao taoca

tzv. sirovinskog nacionalizma, koji navodno sprovodi

Rusija sluè}i se energentom kao sredstvom za ucewivawe?

– Deo gasa koji Evropa uvozi iz Rusije, u stvari, poti~e iz

centralne Azije. U situaciji kada ne postoji alternativni gasovod,

zemqe centralne Azije primorane su da izvoze preko Rusije. Pa-

zite, nije re~ o uceni, ve} o nasle|enom stawu iz vremena Sovjet-

skog Saveza, budu}i da te zemqe imaju zajedni~ku infrastrukturu,

kulturolo{ke veze i obrazovawe. Sve ono {to je povezivalo

sovjetske republike jeste jedan od razloga za formirawe i

opstajawe Zajednice Nezavisnih Dràva, jer je ona u obostranom

interesu i Rusije i ostalih dràva. To {to se sada de{ava oko

energenata moè da bude samo jedna velika nagodba. I samo tako

moè da se izna|e neko odrìvo re{ewe, koje ne}e proizvesti ve-

like nevoqe.

Situacija u centralnoj Aziji iznu|uje dogovor izme|u zema-

qa koje poseduju energente, zemaqa koje ih potraùju, onih koje

ih transportuju ili preko kojih se energenti transportuju, ali i

zemaqa koje sa strane, uti~u}i na aran`mane kojima se to rea-

lizuje, nastoje da u to ugrade svoje interese. Zbog toga smatram

da, koliko god se opravdano postavqa pitawe ucena koje Evropi

stiù iz Rusije, koliko god da se taj stav, ta pozicija Evrope

kvalifikuje kao pozicija nekoga ko je talac tzv. sirovinskog na-

cionalizma, koji navodno praktikuje Rusija sluè}i se energen-

tom kao sredstvom za ucewivawe, nije bez osnova da Evropa

isto tako moè u ovom slu~aju da bude talac politike SAD, kada

je re~ o wenom nastojawu da zaustavi oporavak Rusije, budu}i

da se on u velikoj meri bazira na zna~ajnim prihodima od izvo-

za energenata. Za ostvarivawe tog ciqa Amerika se ne}e uste-

zati od `rtvovawa interesa nekog od svojih saveznika, pa ma-

kar to bila i Evropa.

Œ Mislite na ameri~ko forsirawe gasovoda Nabuka,

koji ide preko teritorije Turske?

– Izme|u ostalog, ako se kao alternativa snabdevawu

energentima preko Rusije kao najboqe re{ewe nudi snabdevawe

gasovodom koji }e i}i preko Turske, da li se moè iskqu~iti mo-

gu}nost da to podru~je jednog dana bude tako|e nestabilno? Da

li je ono danas, kako se uporno èli da pokaè Evropi, sasvim

bezbedna trasa za naftovode i gasovode? Pro{le godine dogo-

dio se napad upravo na naftovod Baku–Tbilisi–]ehajn na delu

trase kroz Tursku. Da li je slu~ajno {to mediji na Zapadu tome

nisu dali skoro nikakav publicitet? Pretwe sekularnom

reìmu u Turskoj nisu bezazlene. Naprotiv, sve su ozbiqnije.

Osim toga, u woj je prisutan snaàn separatisti~ki po-

kret Kurda. Wih u Turskoj ima oko petnaest miliona, gde ~ine

20 odsto ukupnog stanovni{tva. S obzirom na status koji Kurdi

imaju u toj dràvi, nije ~udno {to ne pokazuju spremnost da se

integri{u u dru{tvo koje ih nije prihvatilo kao ravnopravne.

Intervencije koje je Turska preduzimala prema Kurdima u zem-

qi i u susednom Iraku, uz pre}utnu saglasnost SAD i kr{ewe

me|unarodnog prava, o~igledno ne doprinose iznalaèwu mir-

nog re{ewa kurdskog problema, {to je, bez sumwe, ozbiqna pre-

twa unutra{woj stabilnosti, posebno u slu~aju pogor{avawa

stawa u Iraku. Uostalom, ako je Turska tako stabilna dràva,

zbog ~ega Evropska unija toliko okleva sa wenim prijemom? Ve-

rovatno zbog vi{e razloga, a oni bi se uglavnom svi se mogu

podvesti pod sumwu u trajnu stabilnost situacije u woj.

Œ Kada je re~ o Srbiji, Nabuko je sumwivo re{ewe,

budu}i da podrazumeva zavisnost od tranzita gasa iz

Ma|arske i tro{kove koji su u ovom trenutku vi{i od

uobi~ajenih. [ta bi zaista bilo po meri srpskih

interesa?

– Za nas je najboqa diverzifikacija, kojom bismo izbegli

bezizlaznu situaciju u kakvoj smo bili od po~etka januara. Iz-

gradwa Ju`nog toka zna~ila bi da smo na kucavici iz koje

moèmo da se direktno napajamo, ~ime bi nam odnos izme|u Uk-

rajine i Rusije postao potpuno nevaàn.

Œ Na taj odnos uti~u mnoge stvari, izme|u ostalog i

razme{taj ruske mornarice na Krimu. Ukrajina je ve}

nezvani~no nagovestila da postoje}i sporazum ne}e

produìti, {to }e u budu}nosti sasvim sigurno daqe

komplikovati relacije izme|u dve dràve, a time i

snabdevawe gasom.

– Rusija sigurno ne moè da ostane ravnodu{na na to, jer bi

tada morala da izmesti svoju mornaricu, ~ime bi se sigurno pote-

glo pitawe Krima. Krim je postao ukrajinski onda kada su Rusija i

Ukrajina bile jedna dràva i u vreme kada su se takve odluke do-

nosile pod pretpostavkom da granice unutar socijalisti~kih

dràva spajaju, a ne razdvajaju. Ako postoji taj pristup granicama,

ne moète prigovoriti {efu dràve {to deo ruske teritoriji pok-

lawa Ukrajini. Razlaz Rusije i Ukrajine dogodio se bez povla~ewa

tog pitawa, pitawa darovawa Krima Ukrajini. Verovatno je u to

vreme vladalo optimisti~ko predvi|awe da }e Zajednica Nezavi-

snih Dràva biti zamena Sovjetskom Savezu koji je upravo ne-

1. februar 2009.

dru{tvo

stajao, te da }e }e granica izme|u novonastalih dràva i daqe

biti granica koja spaja. Ali ona sada razdvaja. I ne samo to: ta

granica postaje jo{ tvr|a ako se ispuni èqa Ukrajine da posta-

ne ~lan Natoa. To je provokativno, tim pre {to je Rusija pristala

na brojne ustupke Sjediwenim Dràvama koje su obe}ale da se Na-

to ne}e {iriti na Istok i do}i na prostore ~lanica biv{eg

Var{avskog ugovora. S obzirom na izneverena o~ekivawa, odno-

sno pogaèna obe}awa, Rusija zaista nema nijedan dovoqno va-

qan argument koji bi je ubedio u dobre namere Amerike.

ŒIpak, Rusija je u Programu Partnerstvo za mir

Severnoatlantskog saveza.

– Ta se ~iwenica ~esto koristi kao nekakav argument, ali

se zaboravqa da je ~lanstvo u PzM ne{to drugo od ~lanstva u

Natou, koje obavezuje svaku zemqu da reaguje u slu~aju da je jedna

od wih napadnuta.

ŒInteresi i uticaji u oblasti energetske bezbednosti

toliko su isprepleteni da se ne moè postaviti jedna~ina

koja bi dovoqno verno isklazivala te odnose. Razaznaju li

se, ipak, neke konstante?

– Mnogo je promewivih, ali ima i nekih stvari koje se, osno-

vano ili neosnovano, uzimaju za konstante. Sada se, na primer,

kao konstanta postavqa sigurnost puta gasa preko Turske, ali se

ne pomiwe to da ni taj put nije sasvim siguran i da ni{ta ne uka-

zuju da }e u budu}nosti biti zaista sigurniji. Svojevrsna konstan-

ta jeste i problemati~no stawe u Avganistanu, od kojeg zavisi mo-

gu}nost transporta iranskog gasa ka potro{a~ima na istoku. Ne-

stabilna situacija u Avganistanu u~inila je, na primer, krajwe

neizvesnim planove o izgradwi gasovoda kojim bi se transporto-

vao gas iz Irana za Indiju, do koje najkra}i put vodi preko Avga-

nistana. Pitawe energetske bezbednosti je o~igledno pitawe na-

godbe, u kojoj svi moraju da budu spremni na ustupke, i prihvate da

i druga strana ne{to dobije. Nabuko bi dobio na zna~aju da je izo-

stao dogovor Rusije sa Turkmenistanom o isporuci gasa. U jednom

trenutku odnosi izme|u dve zemqe su zbog tog pitawa bili lo{i,

ali je prevagnuo interes da gas te~e, formirana cena gasa dono-

si prihod i Rusiji i zemqama ~iji gas ona isporu~uje drugima.

Severnatlantski savez u Evropi je sada konstanta, kao {to je

i zavisnost Evrope od ameri~ke odbrane konstanta. Sa te dve kon-

stante stalna je i zavisnost Evrope od SAD, koja Americi daje

mogu}nost da ucewuje Stari kontinent. To je samo jo{ jedan od

priloga u korist tvrdwi da su u pri~u oko energetske bezbednosti

svi ukqu~eni, samo se ne~iji interesi u pojedinim trenucima mawe

ili vi{e vide.

Œ Ipak, na nagovor SAD da treba da podrè projekat

Nabuko, dosta evropskih zemaqa reaguje hladno.

– U tim nagovorawima ima, ina~e, dosta sme{ne argumenta-

cije. Srbiji je, na primer, poru~eno da treba da bude zaintereso-

vana za Nabuko, iako on zaobilazi Srbiju, jer to, navodno, ne}e

biti va`no kad jednog dana Srbija bude deo EU.

Ali kako se vreme kona~nog prijema npr. Turske produìlo

na mnogo godina, koliko je ve} ta zemqa kandidat za ~lanstvo,

pokazuje da kandidatura moè da traje i traje. Nema~ka podràva

Severni tok, kojim Rusija neposredno do wene teritorije doprema

gas, ~ime Nema~ka postaje kqu~ni faktor u stvarawu zajedni~ke

energetske politike. Balti~ke zemqe ne mogu da ra~unaju na to da

}e unedogled da ucewuju EU svojim obra~unima sa Rusijom povodom

nere{enih problema nastalih u SSSR-u. Evropa }e biti prisiqe-

na da se dogovori o energetskoj bezbednosti. Srbiji bi bilo naj-

boqe kada bi se izgradila sva tri toka, ali ako to ne moè, Ju`ni

tok je primat. To Srbiji daje priliku da se potvrdi kao pouzdan

partner u poslu tranzicije gasa. U tom smislu va`na je ponuda po-

mo}i BiH koju je iskazao predsednik Tadi}, i pozitivna povratna

reakcija prema ideji da Srbija sa skladi{tem Banatski Dvor po-

stane regionalni lider u tom smislu. To je korisno i u okviru st-

varawa poverewa u regionu.

Sneàna \OKI]

51

Œ Osporavawe prava neke zemqe da neograni~eno

raspolaè svojim prirodnim bogatstvima ne bi

zavre|ivalo pa`wu da nema istupawa ameri~kih

zvani~nika koji ~esto listi najve}ih bezbednosnih

rizika dodaju i sirovinski nacionalizam. Kako to vi

„~itate”?

– Ako nacionalizmom progla{avate suvereno gazdovawe

svojim sredstvima, koje niko do sada nije osporavao,

postaje pitawe da li to nije nagove{taj spremnosti da

se ka`wava onaj ko ho}e da raspolaè svojim

sredstvima po svome. Male zemqe poodavno znaju da su

u toj opasnosti ako nisu za{ti}ene. Time se, dakle,

stavqa na znawe velikima da bi i oni morali da imaju

obzira prema potrebama drugih, verovatno onih

mo}nijih, velikih.

To potvr|uje i predlog SAD na jednom od samita Natoa

da se ~lan pet dopuni odrednicom koja bi pruàla

mogu}nost intervencije prema zemqama koje svojim

sebi~nim odnosom – zadràvawem svog prava da

raspolaù svojim resursima – ugrozile ne~ije vitalne

interese, {to bi Paktu davalo za pravo da

interveni{e. Za sada to nije prihva}eno.

Sirovinski nacionalizam

Evropa ima dve mogu}nosti. Jedna je gas iz severne

Afrike, a druga je gasovod Nabuko, kojim bi trebalo

da se preko Turske, Bugarske, Rumunije, Ma|arske, u

Evropu doprema gas iz centralne Azije. Time bi Rusija

bila dovedena u situaciju da zavisi od toga koliko }e se

Evropa oslawati na wen gas.

Evropa i energija

Snim

io J. M

ARJA

NO

V

1. februar 2009.52

Ministarstvo rada

i socijalne politike

Vlade Republike

Srbije organizovalo

je centralnu dràvnu

sve~anost posve}enu

27. januaru – Danu

holokausta i

genocida. Sem te,

odràno je niz

manifestacija,

promocija nau~nih

radova, publikacija

i dokumentarnih

filmova na temu koja

u civilizovanom

svetu ne trpi

zaborav. Srbija je

u svojoj istoriji uvek

bila antifa{isti~ka

i slobodarska,

nikada antisemitska,

a ~estitost svoje

ideje platila je

ogromnim stradawima

i patwama naroda

koji su u woj ìveli.

O tome svedo~i

profesor dr @arko

Vidovi}, ~ovek koji je

preìveo hap{ewa,

mu~ewa i ~etiri

logora u kojima se

umiralo.

Plan sko za ti ra we na ro da, we go ve kul tu re, ve re, tra go va po sto ja wa. Tu ̀ na sli ka sve ta sre di nom

pro {log ve ka ~i je sen ke i da nas op te re }u ju ~o ve ~an stvo. Ako se pre sko ~e lek ci je iz isto ri je, te -

{ko je gra di ti te ko vi ne sa vre me ne de mo kra ti je. Za pro spe ri tet nu bu du} nost neo p hod na je ~i sta

sa vest. Opo me ne i se }a wa na te {ke zlo ~i ne mo ra ju da osta nu za u vek. Wi ho vi sim bo li su Au {vic,

Ma ut ha u zen, Tre blin ka, Ja se no vac... Is po sta vi }e se i Sta ro saj mi {te, Ni{, Kra gu je vac, Ja dov

no... Ma sov na stra da wa, stre qa wa, pat we... Ma sov ne grob ni ce... De se ti ne, sto ti ne hi qa da, mi li o ni

ne vi nih qu di, è na, de ce...

Za {to?

Osta le su uspo me ne i opo me ne. Za sva vre me na. Spo me ni ci, naj ~e {}e u ob li ku ka me nih cve to va, a

pod wi ma sa vest ~o ve ~an stva. Uza lud su sva do stig nu }a, pro na la sci, epo hal na ot kri }a... Ko~ ni ca na -

pret ka sa vre me ne ci vi li za ci ja na la zi se u sen ci ka me nih cve to va. Dok god ne ko po ku {a va da oprav da

zlo ~in, uma wi broj `r ta va ili jed no stav no ne shva ti {ta se do go di lo qud skom ro du, ne ma bu du} no sti.

Opro {taj i ne za bo rav

Po mi re we je re~ sum wi ve vred no sti. Zvu ~i hu ma no i za vre |u je pa ̀ wu, ako joj je u sr cu isti na, u

za le |u ~ist ho ri zont, a u du {i iskre na na me ra. Na rav no, za vi si od to ga i s kim (~im) se tre ba po mi -

ri ti: Sa kom {i jom, ro |a kom, ne is to mi {qe ni kom, na ro dom, dr ̀ a vom..? Ni je sve jed no je li u pi ta wu

D a n s e } a w a n a g e n o c i d i h o l o k a u s tistorija

S e n k e k a m

53

– Pot pu no }u vam iskre no re }i, mi slim da su Sr bi kao na rod

tek na po ~et ku u~e wa ka ko i na ko ji na ~in tre ba sve do ~i ti i pam ti ti

stra ho vi te zlo ~i ne.

Sim bo li stra da wa

Ja se no vac je je dan od naj tu ̀ ni jih sim bo la stra da wa na pro sto -

ri ma biv {e Ju go sla vi je. Ar hi e pi skop ce tiw ski i mi tro po lit cr no -

gor sko-pri mor ski Am fi lo hi je Ra do vi} pod se tio je da je pa tri jarh

Pa vle ro |en u bli zi ni Ja se nov ca, „jed ne od naj du bqih ra na Evro -

pe”. Se }a we na stra da wa u pro {lo sti neo p hod no je ka ko se ni ka da

ne bi po no vi lo.

Na ro ~i to je po tre sna ~i we ni ca da su u usta {kom lo go ru svi re -

po ubi je na 19.432 de te ta. Bri ̀ qi vo se sku pqa ju do ku men ti, ali po -

sto je ot po ri da se obe lo da ni ta ~an

broj `r ta va i na sto ja wa da se uma -

wi. @alo sne broj ke kre }u se od

2.238 ko li ko evi den ti ra Hr vat ska,

pa do mi li on i sto hi qa da. Go di ne

1964. zva ni~ no je ob ja vqen po da tak

o 597.323 ubi je na lo go ra {a u Ja se -

nov cu...

î ni nam se da o Ja se nov cu

zna mo mno go, sko ro sve. Me |u tim,

pr vi usta {ki lo go ri, for mi ra ni u

pro le }e 1941. go di ne, bi li su ta ko -

zva na go spi} ka gru pa gu bi li {ta – Ja -

dov no, Sla no i Pag. To je bio ~i tav

si stem mu ~e wa i ubi ja wa, raz ra |en

do bi zar nih tan ~i na. Po sto ja le su go to vo in kvi zi tor ske spra ve za

tor tu ru, sred stva za ve zi va we qu di, ubi ja we, tran sport le {e va...

Usta {ka dr ̀ av na tvo re vi na ja sno je za go va ra la ge no cid, od no sno

ho lo ka ust, kao „ko na~ ko re {e we srp skog i je vrej skog pi ta wa”.

Za sve ga 132 da na u lo go ri ma Ja dov no ubi je no je 42.246 qu di.

Sko ro 95 od sto ̀ r ta va su Sr bi, bli zu pet pro ce na ta ~i ne Je vre ji, a

ne {to ma we od 0,3 pro cen ta su Hr va ti, ide o lo {ki ne is to mi {qe ni -

ci usta {kog po kre ta i an ti fa {i sti. Naj stra vi~ ni ji po da tak od no si

se na de cu, tek ro |e nu i onu uz ra sta do ~e tr na est go di na. Usta {e ni -

su ima le mi lo sti za vi {e od hi qa du ma li {a na ko ji su svi re po ubi -

je ni po put wi ho vih ro di te qa, ro |a ka, kom {i ja...

Obi ~aj no, rat no i me |u na rod no pra vo ne dvo smi sle no {ti ti

sve ti we i sve {te na li ca. Me |u tim, usta {ka ide o lo gi ja pod ra zu me -

va la je upra vo za ti ra we srp ske pra vo slav ne ve re. Ta ko su se na

uda ru na {li sve {te ni ci ko ji su svi re po mu ~e ni i ubi ja ni u lo go ru

Ja dov no. Ta mo je zver ski li kvi di ran 71 sve {te nik, dok je u NDH to -

kom ra ta stra da lo wih 214. Ta ko je na o ~i gled lo go ra {a po se ~en

sve {te nik Mi lo{ Man di} iz Gra da~ ca, a otac Pe tar Maj sto ro vi} je

obe {en. We go vog si na Mi loj ka, ta ko |e sve {te ni ka, usta {e su su -

tra dan ba ci le u jed nu od ve le bit skih ja ma.

Mo ̀ e mo da go vo ri mo i o raz lo zi ma za ka sne le isti ne. U po sle -

rat noj Ju go sla vi ji sna ̀ no je po dr ̀ a na ide ja br zog opra {ta wa i la -

kog za bo ra va. Zao ne ma~ ki oku pa tor, usta {e i na iv ni do mo bra ni

bi li su kraj we po jed no sta vqe na sli ka te {ke pro {lo sti u NDH. Stva -

ra na je vi zi ja bu du} no sti na te me qi ma ne po ̀ eq ne pro {lo sti...

Da pod se ti mo, u svo joj bri zi za o~u va we spo me na na ve li ko mu -

~e ni~ ki Ja se no vac kao do ga |aj ko ji je iz me nio srp sku isto ri ju, Sve ti

ar hi je rej ski sa bor Srp ske pra vo slav ne cr kve osno vao je 2003. go -

di ne Od bor za Ja se no vac, ~i ji je osnov ni za da tak da bri ne o Spo -

me nu ja se no va~ kih no vo mu ~e ni ka i me stu wi ho vog stra da wa. Od bor je

po kre nuo niz na u~ nih, me mo ri jal nih i obra zov nih pro je ka ta u ze mqi

i ino stran stvu ko ji po ma ̀ u u ot kri va wu i ob ja vqi va wu pu ne isti ne

o lo go ru smr ti. Od bor za Ja se no vac ~i ne naj vi {i pred stav ni ci

po ru {e ni plot, te {ka re~ ili zlo ~in. Ni je isto je li pa la ogra da

ili krv. Po treb no je mno go mu dro sti i do bre vo qe da bi se po tra -

ìo opro {taj.

Ko bi sve tre ba lo da za mo li za opro {taj srp ski na rod, ko ga su

ve ko vi ma pro go ni li, ise qa va li, ra se qa va li, po ni ̀ a va li, ubi ja -

li..? Ka kve je sve ne prav de tr peo, od tur skog zu lu ma do oti ma wa Ko -

so va i Me to hi je. Nig de kra ja. Ute ha u vi du ob ja {we wa, naj ~e {}e iz -

van okvi ra prav de i lo gi ke, sti za la je kao po pra vi lu ka sno i na po -

gre {nu adre su. Va zda su po sre di bi li ne ka kvi in te re si za {to tre -

ba otr pe ti, za ta {ka ti, za bo ra vi ti...

Mno go je te {kog ka me wa iz nad du bo kih i tam nih ja ma u ko ji ma

po ~i va isti na o stra da wu srp skog na ro da i wi ho vih sa pat ni ka Je -

vre ja, Ro ma. Kri stal na no} je ste bol na uspo me na, ali i se }a we ko je

oba ve zu je. De ve tog no vem bra 1936.

go di ne, {i rom ne ma~ kih gra do va po -

bi je no je na sto ti ne Je vre ja, spa qe -

no je wi ho vih 7.000 ku }a i lo ka la,

vi {e od sto ti nu si na go ga. Na sta klu

ra su tom po plo~ ni ci ma, po ko me je

Kri stal na no} do bi la ime, ogle da lo

se zlo ko je mar {i ra, hi ste ri ja fa -

{i sti~ ke mr ̀ we i ubi ta~ ni po hod

po to wih tla ~i te qa ~o ve ~an stva.

De vet go di na ka sni je, ta~ ni je

27. ja nu a ra 1945, sa ve zni~ ke sna ge

oslo bo di le su Au {vic, naj sta ri ji

lo gor na ci sti~ ke Ne ma~ ke. [ta su

za te kli? Sem osta log, osta lo je za -

be le ̀ e no da je so vjet ski po ru~ nik si {ao sa ten ka, kle kao i pr vi put

u ra tu za pla kao. Sa mo na tom me stu ubi je no je mi li on i po qu di,

uglav nom Je vre ja. Taj da tum Uje di we ne na ci je iza bra le su za Dan se -

}a wa na `r tve ho lo ka u sta...

Te {ka pi ta wa

Je li isto ri ja da la od go vo re na sva pi ta wa, mo gu li ve li ko mu ~e -

ni ci mir no da po ~i va ju a da ni ko ne uma wu je wi hov broj i, naj po sle,

~e mu se u~e ge ne ra ci je ko je do la ze, ot ku da po vam pi re ni fa {i zam?

Ni ka da ni je su vi {no pri ~a ti o ho lo ka u stu i ge no ci du, re kao je

ne dav no am ba sa dor Izra e la u Sr bi ji Ar tur Kol, ~i ji su ro di te qi

pre ̀ i ve li gol go te lo go ra. Mra~ na Hi tle ro va ide ja da „Je vre je tre -

ba uni {ti ti po put ga ma di” ì vi jo{ u po je di nim gla va ma. On je ta -

ko |e is ta kao da je „svet su o ~en sa ve li kim, u pr vom re du mo ral nim

is ku {e wi ma jer po sto je qu di i gru pe ko je po ri ~u ho lo ka ust. Po u ke o

ho lo ka u stu ni su sa mo esen ci jal no va ̀ ne za Je vre je. One ima ju svo je

uni ver zal no zna ~e we i vred no sti za bu du} nost. Zlo ~i ni se vi {e ni -

ka da ne sme ju do go di ti ni jed nom na ro du”.

Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke Re pu bli ke Sr bi je or -

ga ni zo va lo je cen tral nu dr ̀ av nu sve ~a nost kraj Spo me ni ka ̀ r tva ma

ge no ci da na Sta rom saj mi {tu. Go vo rio je mi ni star pro sve te dr @ar -

ko Ob ra do vi}, ko ji je is ta kao da je na{ na rod pod neo ve li ku `r tvu

to kom Dru gog svet skog ra ta i pla tio ogrom nu ce nu ide ja ma slo bo -

dar stva i jed na ko sti.

To kom Dru gog svet skog ra ta stra da lo je bli zu {est mi li o na Je -

vre ja. Ce la jed na dr ̀ a va. Za to je da nas i je dan fa {i sta – mno go, ka -

è ra bin Je vrej ske za jed ni ce u Sr bi ji Isak Asi jel.

Sr bi ja je po sle Esto ni je pr va oku pi ra na evrop ska ze mqa u ko -

joj je od po ~et ka 1942. go di ne „po stig nu to ko na~ no re {e we je vrej skog

pi ta wa”. Ubi je no je vi {e od 45.000 pri pad ni ka tog na ro da. Efrem

Zu rof, di rek tor Cen tra „Si mon Vi zen tal” ovih da na je re kao ka ko

se ~e sto za bo ra vqa da su u ho lo ka u stu na te ri to ri ji biv {e Ju go sla -

vi je, po red Je vre ja, te {ko stra da li i Sr bi.

e n i h c v e t o v a

Po vo dom Me |u na rod nog da na se }a wa na `r tve ho lo -

ka u sta, pred sed nik Ta di} po ru ~io je da svet vi {e ni ka da

ne sme da do zvo li stra da wa mi li o na ne vi nih sa mo za to

{to pri pa da ju dru goj ve ri ili na ci ji.

– Srp ski na rod ni ka da ni je bio an ti se mit ski ras po -

lo ̀ en, a Sr bi ja se uvek za la ga la za o~u va we uspo me ne na

ho lo ka ust. Ustav Sr bi je ga ran tu je qud ska i ma win ska pra -

va i slo bo de, za bra wu je dis kri mi na ci ju i iza zi va we ra -

sne, na ci o nal ne i ver ske mr ̀ we – is ta kao je pred sed nik

Ta di}.

Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di}:

NI KA DA VI [E

Srp ske pra vo slav ne cr kve, udru ̀ e wa lo go ra {a i Sr ba iz Hr vat ske.

Pred sed nik Od bo ra je we go vo pre o sve {ten stvo epi skop ba wa lu~ ki

go spo din Je frem.

Se }a we lo go ra {a

@ivo sve do ~e we je naj u be dqi vi ja re~. Ka zu je nam je pro fe sor

dr @ar ko Vi do vi}.

– Sa uà som se se }am nat pi sa ko je su po sta vi li fa {i sti na

mno ge objek te: „Za bra we no uvo dit Je vre je, Sr be, Ci ga ne i pse”. Zar

tre ba ima ti raz u me va wa i ko ke ti ra ti sa ta kvom pro {lo {}u? Ka ko

u~i mo mla de, da li im do voq no tu ma ~i mo pro {lost, ide o lo gi ju fa -

{i zma? Tih lek ci ja ni ka da ni je do voq no. Pe de set pu ta vi {e je stra -

da lo qu di u fa {i sti~ kim lo go ri ma.

Ta ko po ~i we pri ~u ~o vek ro |en pre 88 go di na u Te {wu kod Do -

bo ja, gde mu je slu ̀ bo vao otac Fa vi jan Ste van Vi do vi}, ka pe tan dru -

ge kla se voj ske Kra qe vi ne Ju go sla vi je. On i su pru ga Je le na ima li su

sed mo ro de ce...

U Za gre bu gde je stu di rao fi -

lo zo fi ju pri kqu ~io se na pred nom

omla din skom po kre tu za jed no sa

Oto ka rom Ker {o va ni jem i Og we -

nom Pri com. Na rav no, u vre me ve}

for mi ra ne ide je o NDH, vo dio je te -

{ke po le mi ke, go vo rio na tri bi na -

ma, u~e stvo vao na de mon stra ci ja ma

i bio eti ke ti ran kao „ozlo gla {e ni

ko mu ni sta”. Po sle bom bar do va wa

Be o gra da 6. apri la 1941. go di ne,

oti {ao je u No vi Sad gde mu je ì -

ve la po ro di ca da bi se od mah pri -

kqu ~io je di ni ci ~et ni~ kog ro da voj -

ske ko ja je ~u va la ide o lo gi ju ju go slo -

ven stva i slo bo dar stva. Brat Vla -

di mir je od mah mo bi li san. Otac mu

od la zi na Ozren.

Sla bo na o ru ̀ a na, lo {e vo |e -

na i neo bu ~e na je di ni ca, u ko joj su

uglav nom bi li mla di, br zo je ras for mi ra na ta ko da }e @ar ko po

sa ve tu pri ja te qa i rod bi ne oti }i u rod no me sto, a po tom kao ile ga -

lac u Sa ra je vo. Odr ̀ a vao je ve zu iz me |u je di ni ca na te re nu, a je dan

od we go vih sa bo ra ca u to vre me bio je po to wi ge ne ral JNA Xe mil

[a rac.

Ko }e ko ga, ako ne svoj svo ga. Da tum 10. ok to bar 1941. go di ne.

Pri la ze mu dva po zna ni ka iz No vog Sa da, sr da~ no se po zdra vqa ju,

a on da ga hap se jer su u me |u vre me nu po sta li po li cij ski agen ti u

NDH. Po ter ni ca iz Za gre ba bi la je na sto lu... Te {ko sa slu {a we,

ba ti ne, mu ~e wa do ~u pa wa nok ti ju... U hlad noj tam ni ci ~e ka su |e we,

jed no, dru go. Ka ̀ u mu da je di no mo ̀ e otac da ga spa se uko li ko bu de

sve do ~io... Ste van je do {ao da bra ni si na, ali ga hap se i od ta da mu

se gu bi sva ki trag...

[e stog ma ja 1942. go di ne otva ra ju se te {ka vra ta, a usta {ki

stra ̀ a ri po dru gqi vo vi ~u: „Haj te Sr bi na ura nak!”

Kom po zi ci ja ki lo me tar du ga. Se va ju kun da ci i psov ke. Na vra -

ti ma va go na pi {e: „[est ko wa ili 40 voj ni ka”. A u sva kom se ti ska -

lo oko 200 qu di. Sta ja li su, gu {i li se, sla bi ji su za po ma ga li... Mu~ -

no pu to va we do Ja se nov ca. Tek ka da su se otvo ri la vra ta, a sa pat -

ni ci na ko man du stra ̀ a ra kre nu li na po qe, @ar ko je spa zio da su

mno gi ve} le ̀ a li mr tvi na po du... Je dan ma li {an je za va pio: „î ko,

gla dan sam”. Usta {a mu je ba cio {qu nak i na re dio – je di! De ~ak je

mo le }i vo gle dao, a ovaj mu je pri {ao i ubio ga kun da kom...

Na ula zu u Ja se no vac sta jao je ni ko dru gi do za po ved nik

lo go ra Qu bo Mi lo{, @ar kov ko le ga sa fa kul te ta. Dr ̀ ao je spi sko -

ve i vre bao po zna te. Sre }om, ne ko mu je od vra tio pa ̀ wu pa je @ar -

ko ostao ne pri me }en. Tri ki lo me tra du go mo ~var no tlo, {i ri ne 200

me ta ra, oi vi ~e no ̀ i com na sa moj oba li Sa ve. Bez hra ne, u bla tu, na

hlad no }i ko ja se uvla ~i la u ko sti...

Ne ma~ ka in ̀ i we rij ska je di ni ca TOD tra ̀ i la je rad nu sna gu za

grad wu pu te va, bun ke ra, ka sar ni, ra{ ~i {}a va we te re na... Po sle

~e ti ri da na gla do va wa, ofi cir u ze len ka stoj uni for mi po stro jio je

oko 600 mu {ka ra ca. Na no ga ma je imao te {ke ~i zme sa po de bqa nim

|o nom. Sva kom je pri la zio s le |a i sna ̀ no ga {ut nuo is pod ko le na.

Ko je pao, za u vek je ostao u Ja se nov cu... Sa mo naj ̀ i la vi ji po lo ̀ i li

su su ro vi test iz dr ̀ qi vo sti. @ar ko je bio do bar spor ti sta, so kol,

atle ti ~ar sred wih pru ga...

Tran sport bro dom do Ze mu na, a on da lo gor Sta ro saj mi {te.

Uà sni pri zo ri. We go va gru pa iz vo di la je ra do ve na pro sto ru da -

na {weg ho te la „Ju go sla vi ja”. Sva ki dan no va se lek ci ja, za eg ze ku ci -

ju ili no va is ku {e wa.

Naj i zdr ̀ qi vi ji po sta ju obi ~an tran sport u ~e li~ noj utro bi te -

ret nog bro da ko ji kre }e Du na vom, uz vod no. Ma lo sla me po ko ji ma

ga mi ̀ u va {i, zlo kob ni zvu ci, mrak... No vi Sad, Bu dim pe {ta, Bra ti -

sla va, Be~, Ba den... Lo gor „Vest Alan”. @ar ko do bi ja pe ga vac i ose -

}a ka ko mu kop ni i ono ma lo pre o sta le sna ge. Strah... Po no vo tran -

sport bro dom do poq skog [}e }i na, pa da qe put nor ve {ke lu ke Nar -

vik. Lo go ra {i su sa zna li da bri tan ski lov ci ~e sto pre sre }u ne ma~ -

ke bro do ve na toj re la ci ji i la ko ih

po ta pa ju...

Iz ne mo gla ko lo na se te tu ra du`

du gog fjor da oi vi ~e nog vi so kim, na zu -

bqe nim ste na ma, na do mak po lar nog

kru ga. Lo gor „Bejs fjord”... Is cr pqe -

ni do smr ti, mu ~e ni ci ne mo gu da spa -

va ju jer ih ubi ja ju „be le no }i”, dan

tra je 24 sa ta. Ma lo pre da ha pa na

po sao. Za da tak je iz grad wa pu ta pre -

ma Mur man sku, ku da su na u mi le ne -

ma~ ke tru pe pre ma So vje ti ma. Jo{ je

te ̀ e uko pa va we pro tiv a vi on skih

oru |a u vi so kim ste na ma okol nih pla -

ni na. Ka men kli zav, ko se omak ne za -

vr {i u du bo kom bez da nu. Od 1.200

lo go ra {a tre }i na je bo le snih. Nem ci

ih {a qu na ta ko zva no br do smr ti

oda kle ne ma po vrat ka...

@ar ko br zo u~i nor ve {ki, pla -

ni ra bek stvo jer ose }a da ne }e du go

iz dr ̀ a ti. Sa pred rad ni ci ma, nor ve {kim pri ja te qi ma, sko vao je

plan za 17. maj 1943. go di ne. Tog da tu ma je Dan kra qe vi ne, ali i

we gov ro |en dan. Sa dvo ji com dru go va spu {ta se u ka won re ke, oda -

tle pre ko je ze ra put {ved ske gra ni ce...

De se tak ki lo me ta ra pe {ke i ugle da li su voj ni ke. Pri pad ni ci

po gra ni~ ne je di ni ce mi sli li su da je re~ o za ro bqe nim par ti za ni -

ma i sr da~ no ih pri ma ju. U pri hva ti li {tu pr vi put do bi ja ju ~i stu

ode }u, do bru hra nu i pri li ku da spa va ju u ~i stoj po ste qi. Spa vao je

48 sa ti ne pre kid no...

... [e stog sep tem bra 1945. go di ne bi }e po no vo uhap {en, ali u

Za gre bu, i spro ve den u Sa ra je vo. Bi la su to ta ko zva na pre ven tiv na

hap {e wa uo ~i iz bo ra jer su svi ko ji su to kom ra ta bi li iz van ze mqe

sum wi vi.

@ar ko Vi do vi} je za vr {io Fi lo zof ski fa kul tet, po stao pre vo -

di lac, ugled ni uni ver zi tet ski pro fe sor, o{tar kri ti ~ar dru {tve nih

pri li ka, je dan od ret kih ko ji je jav no kri ti ko vao hr vat ski {o vi ni zam,

se pa ra ti zam i „ma spok”. Na rav no, ~e sto u ne mi lo sti vla sti, ali slo -

bo do u man in te lek tu a lac dr ̀ ao se svo jih ide ja, zna wa i sve ko li kog is -

ku stva. Sem osta log, bio je na u~ ni sa vet nik na In sti tu tu za kwi ̀ ev nost

i umet nost SA NU. Au tor je broj nih stu di ja i kwi ga. Ne ki od we go vih

na slo va su: „Lo gos – li tur gi ja svest pra vo sla vqa”, „Pap ska cr kva

svet ska im pe ri ja”, „Ogle di o du hov nom is ku stvu”, „Sr bi u Ju go sla vi ji

i Evro pi”, „Pra vo sla vqe u su o ~a va wu sa Evro pom”, „Tra ge di ja i li -

tur gi ja”... Za vr {a va ru ko pis pod na slo vom „Sr bi u NA TO Evro pi”.

Ar hi je rej ski si nod Srp ske pra vo slav ne cr kve i pa tri jarh Pa vle

iza bra li su ga za jed nog od tri osni va ~a du hov ne aka de mi je u Sr bi wu.

Naj sta ri ji je ~lan Fi lo zof skog dru {tva i Dru {tva isto ri ~a ra...

Bran ko KO PU NO VI]

istorija

1. februar 2009.54

Prof. dr @arko Vidovi}

Snimio D. BANDA

55

Prilog sa podacima o osamdeset ~etni~kih

vojvoda koji su se sa svojim ~etama (otuda

i naziv „~etnici“) borili protiv Turaka,

bugarskih komita i arnautskih pqa~ka{kih bandi,

pripremio je Predrag D. S. Jerini}, jedan od

istaknutih istraìva~a srpskog dobrovoqa~kog

pokreta. On je, sem ostalog, svestrano osvetlio

ne samo borbene okr{aje koje su vojvode sa svojim

jedinicama vodile za oslobo|ewe srpskih etni~kih

prostora, ve} i obostran odnos izme|u naroda

i srpskih ~etnika na tim podru~jima. Istovremeno je

istraìo i na osnovu konkretnih podataka objasnio

kakve je sve moralne, borbene, intelektualne i druge

kvalitete morao neko da poseduje kako bi ispunio

veoma stroge zahteve za sticawe zvawa vojvode.

Posebna vrednost sadràja o vojvodama,

odnosno ~etni~koj akciji, ogleda se i u ~iwenici

da se posle vi{e od devet decenija, prvi put na

jednom mestu – u „Dobrovoqa~kom glasniku“ mogu na}i

podaci o qudima i doga|ajima vezanim za borbe

vo|ene u Staroj Srbiji i Makedoniji.

U drugom delu tematske celine ovog broja, pod

naslovom „Odva`ne k}eri Srbije“, predstavqene su

ène koje su kao dobrovoqci u~estvovale u ratovima

koje je Srbija vodila od 1912. do 1918. godine. Re~ je

o Srpkiwama i ènama koje su dolazile iz vi{e

stranih zemaqa i u raznim ulogama stupale

u redove srpske vojske. Ulogu tih èna najboqe je

svojevremeno opisao francuski kwièvnik i novinar

Anri Barbi, koji je sa srpskom vojskom pro{ao

albansku golgotu. On je ène dobrovoqce, kako pi{e,

„gledao i na rati{tu sa pu{kom i bombom u ruci;

i u bolnicama, u kojima su na materinskim

i sestrinskim grudima privijale rawenike, junake;

i u povla~ewu kroz neprohodne albanske gudure

gde se na nemo}ne i slomqene bolom pucalo u le|a

iz zasede , i u kojima se masovno umiralo od gladi

i zime… Gledao sam ih i divio im se“, pisao je Barbi.

O tim heroinama, Orleankama srpske vojske,

me|u kojima su Milunka Savi}, Jelena [auli}, Draga

Qo~i}, Magdalena Nikoli}, Flora Sandz, Elzi

Inglis, Sinkler Stobart i mnoge druge, „Glasnik“

pored biografskih podataka, objavquje i podvige koji

su te ène svrstale u red najzaslu`nijih u~esnika

oslobodila~kih ratova Srbije.

U okviru stalnih rubrika „Glasnika“, vaqa

izdvojiti intervju koji je dao akademik êdomir

Popov, naslovqenom sa „Uvek smo bili na

raskr{}ima“, u kome na{ istaknuti akademik govori

i o svojoj nedavno objavqenoj kwizi „Velika Srbija,

stvarnost i mit“. Akademik Popov na veoma uverqiv,

dokumentovan i seriozan na~in ukazuje na

besmislenost optu`bi koje na ra~un navodne

velikosrpske politike i genocidnosti Srbije, dolaze

iz Ha{kog tribunala i od nekih teoreti~ara sa

Zapada. Pored toga, akademik odgovara i na pitawa

koja se odnose na Londonski ugovor iz 1915. godine,

a po kojoj su saveznici Srbiji nudili da se odrekne

jednog dela Makedonije, a da za uzvrat stvori veliku

srpsku dràvu u ~ijem bi sastavu bila Bosna,

Dalmacija do [ibenika i Slavonija do blizu

Zagreba.

Posebnu pa`wu u ovom broju „Glasnika“

privla~e i tekstovi u okviru stalne rubrike

„Istraìvawa“, u kojoj dr Mom~ilo Dikli} pi{e

o „Nastanku srpskih institucija u Avnojevskoj

Hrvatskoj“, a mr Ratomir Maksimovi} o dolasku

srpske vojske u Dalmaciju 1918. godine.

Wima se pridruùje i izuzetno zanimqiv tekst

mr Milana Mici}a koji, posle vi{egodi{wih

istraìvawa, iscrpno pi{e o gradwi ku}a u koloniji

Vojvoda Stepa, u periodu izme|u dva svetska rata.

Ku}e u nasequ Vojvoda Stepa, srpski ratni

dobrovoqci – u~esnici balkanskih ratova i Prvog

svetskog rata, izgradili su na jednoj od brojnih

banatskih pustara.

Nije, naravno, izostala ni veoma zanimqiva

stalna rubrika „Likovi, podvizi, se}awa“ koja

obiluje dosad neobjavqivanim prilozima o qudima

koji su se kao dobrovoqci borili u balkanskim i

Prvom svetskom ratu. Pa`wu privla~e prikaz

„Toplica – kolevka Gvozdenog puka“ i pri~a

o ratnim dopisnicama – „Tragom ratnih dopisnica“,

u kojoj su autenti~ni tekstovi koje su sa borbenih

poloàja i zarobqeni~kih logora srpski ratnici

slali svojim porodicama.

Qiqana PAVLOVSKI

Vojvode

u staroj Srbiji

i Makedoniji

Likovi i doprinos

~etni~kih vojvoda

tokom borbi

vo|enih u okviru

~etni~ke akcije na

tlu Stare Srbije i

Makedonije od

1903. do 1912.

godine, udarna je

tema najnovijeg

– 32. po redu broja

„Dobrovoqa~kog

glasnika“

Kandidat za zvawe ~etni~kog vojvode mora

da sluì za primer u svojoj jedinici i da o qudi-

ma brine kao roditeq o svojoj deci. Vojvoda ne

moè biti ~ovek „koji je pohotqiv na ène, pi}e

i novac, jer su to najve}e opasnosti po ~etu i

qudstvo u woj“.

Tekst o osobinama ~etni~kih vojvoda u no-

vom broju „Dobrovoqa~kog glasnika”, wihovom

izboru i ratnim biografijama, ilustrovan je sa

preko pedeset fotografija na kojima su pored

ostalih predstavqeni: Vojin Popovi} – vojvoda

Vuk, Vojislav Tankosi}, Spasa Garda, Jovan Stoj-

kovi} Babunski, Brana Jovanovi}, \or|e Risti}

Skopqan~e, Kosta Pe}anac, Milivoj Dini}

[umadinac, Sava Petrovi} Grmija i jo{ nekoli-

ko desetina wihovih saboraca u rangu vojvode.

Osobine ~etni~kih vojvoda

56 1. februar 2009.

Kada su se, 1977. godine,

povodom obele`avawa

120-godi{wice

italijanskog vojnog

magazina Rivista

Militare, na inicijativu

tada{weg glavnog

i odgovornog urednika

brigadnog generala

Dionizija Sepielija,

urednici vojne {tampe

iz osam evropskih

zemaqa – Italije,

[vajcarske, Belgije,

Savezne Republike

Nema~ke, Austrije,

Francuske, Velike

Britanije i Holandije

– prvi put sastali

u Rimu, vojna {tampa

predstavqala je glavni

izvor informacija

za vojsku i {iru javnost

u zemqama tada

podeqene Evrope.

Mada se danas velika

koli~ina neposrednih

informacija i detaqniji

dokumenti mogu dobiti na

Internetu, vojna {tampa

i daqe ostaje va`an

element javnog

informisawa. Vi{e od

110 specijalizovanih

evropskih {tampanih

medija obra}a se

milionskoj ~itala~koj

publici, {to potvr|uje

znatan interes za

zbivawa na podru~ju

odbrane. Modernizacija

i reforme odbrane i

vojnih sistema doprinose

i transformaciji vojnih

{tampanih medija i

razvoju vojnih

publikacija.

vrednosti

Vojna {tampa u Evropi

Voj ne no vi ne, ~a so pi si i ma ga zi ni pred sta vqa ju sa mo deo in for ma tiv ne pro iz vod we ko ju kre i -

ra ju mo der ne i ra zno li ke slu ̀ be jav nog in for mi sa wa u okvi ru si ste ma od bra ne. Po {to ima -

ju sop stve na bu xet ska sred stva, te slu ̀ be po ne kad de lu ju kao sa mo stal ne upra ve, kao u Bel gi ji,

Fran cu skoj, Ne ma~ koj, Ru mu ni ji... One ob u hva ta ju slu ̀ be i ode qe wa sa sop stve nom TV, ra dio,

vi deo i no vin skom pro iz vod wom, ko ja se kre i ra u re dak ci ja ma elek tron skih i {tam pa nih me -

di ja, po ne kad i u pri vat nim agen ci ja ma, ana li ti~ kim i do ku men ta ci o nim cen tri ma, ode qe wi ma za

stra te {ko pla ni ra we ko mu ni ka cij skih do ga |a ja i pra }e we ma sov nih me di ja, slu ̀ ba ma za od no se s

jav no {}u na do ma }em i me |u na rod nom ni vou, ode qe wi ma za obra zo va we i una pre |e we i dru gim

slu ̀ ba ma ko je za po {qa va ju voj ne i ci vil ne stru~ wa ke.

Ta ko, na pri mer, u Mi ni star stvu od bra ne i Sa ve znim oru ̀ a nim sna ga ma Ne ma~ ke iz la zi se dam

voj nih ~a so pi sa sa ti ra ̀ om ko ji pre ma {u je 700.000 pri me ra ka. Sa mo ma ga zin za mla de iz da je se

tro me se~ no, a ti ra` iz no si 250.000 pri me ra ka. In for ma ci je se pre no se i pre ko Bun de sver TV,

In ter ne ta i in tra ne ta (http://www.bmvg.de ili http://www.bun de swe hr.de) i dru gih ob li ka mul ti me -

di jal ne pro duk ci je s obra zov nim i in for ma tiv nim vi deo sa dr ̀ a jem.

Za da ci osta ju ne pro me we ni

U obla sti od no sa s jav no {}u, mi ni star stva od bra ne u Bel gi ji i Ru mu ni ji raz vi la su sli~ ne

struk tu re na ni vou upra va (upra ve za od no se s jav no {}u). Osim na ve de nih na ~i na in for mi sa wa,

Na ci o nal ni Ra dio 1 u Ru mu ni ji su bo tom ima re dov nu ne deq nu emi si ju sa voj nim sa dr ̀ a jem.U Bel gi -

ji, na pri mer, Upra va za od no se s jav no {}u ob u hva ta i ode qe wa za re gru ta ci ju.

Si ste mi od bra ne stal no se pri la go |a va ju no vim in for ma ci o nim teh no lo gi ja ma. Ve }i na ne po -

sred nih in for ma ci ja i do ku me na ta do stup nih jav no sti mo gu se na }i na wi ho vim In ter net stra na ma.

Zajedni~ke

sv

et

Osim to ga, voj na pe ri o di ka i {tam -

pa, po red {tam pa ne ver zi je, pra ti

pro me ne i ko ri sti ra zne in stru men -

te In ter ne ta. Kod ve }i ne, veb por -

ta li mi ni star sta va od bra ne sa dr ̀ e

in for ma ci je ko je su na me we ne pre -

te ̀ no do ma }oj jav no sti, ma da je sve

ve }a ko li ~i na in for ma ci ja do stup -

na na en gle skom i dru gim ve }im svet -

skim je zi ci ma.

U svo jim na po ri ma da na |u na -

~i ne da br zo re a gu ju na sve ve }e zah -

te ve za in te re so va ne jav no sti, na -

pred ni si ste mi uve li su veb fo ru me

i bes plat ne te le fon ske li ni je, dok

kod pru ̀ a wa in for ma ci ja ciq noj

jav no sti ko ri ste i elek tron ske no -

vi ne. Je dan od ta kvih pri me ra je i

New slet ter (http://www.mapn.ro/new -slet ter), elek tron ske ve sti na en gle -

skom je zi ku, ko je ob ja vqu je Mi ni -

star stvo od bra ne Ru mu ni je za oba -

ve {ta va we ino stra ne jav no sti. U

SAD, elek tron ska ver zi ja in ter nih

ve sti, Mi li tary.com (http://www.mi li -tary.com), ujed no je i vr lo efi ka sno

sred stvo za {i re we elek tron skim

57

pu tem ve sti i dru gih ak tu el nih in -

for ma ci ja na me we nih pri pad ni ci -

ma oru ̀ a nih sna ga SAD, Na ci o nal -

ne gar de, re zer vnih sna ga, pen zi o -

ni sa nih pri pad ni ka i dru gih za in te -

re so va nih stra na. Ob ja vqu je ih pri -

vat na fir ma re gi stro va na u San

Fran ci sku i {a qe ne ko li ko pu ta

ne deq no na osam mi li o na adre sa.

Upr kos do mi nant nom uti ca ju

slu ̀ bi za od no se s jav no {}u i na -

pred nim teh no lo gi ja ma ko je ~i ne da

in for ma ci je bu du {i ro ko do stup ne,

u da na {we vre me do bre voj ne no vi -

ne i da qe osta ju ne za men qiv ele -

ment u voj nom `i vo tu. Pra ve ih pro -

fe si o nal ni no vi na ri, ured ni ci i

stru~ wa ci ko ji pre no se go mi lu va -

`nih in for ma ci ja ~i ta o ci ma na

raz li ~i tim ni vo i ma, pri ~e mu su

sprem ni da pri hva te mi {qe wa, po -

vrat ne in for ma ci ja i kri ti ke.

Glav ni za da tak voj nih ma sov nih

me di ja osta je ne pro me wen, jer su

na me we ni ~i ta o ci ma ko ji su u po zi -

ci ji da uti ~u na wi hov sa dr ̀ aj. Za -

da ci i od go vor nost voj nih no vi na ra

ba zi ra ju se na pre no {e wu au ten ti~ -

nih i ne pri stra snih in for ma ci ja o

ak tu el nim voj nim i od bram be ni pi -

ta wi ma.

Tre ba za pa zi ti da je ve }i na

evrop skih voj nih bil te na u jav noj

pro da ji. Do stup ni su u di gi tal nom

ob li ku, pri ~e mu se ne ki od wih ob -

ja vqu ju na In ter ne tu ne ko li ko da na

ka sni je ili u pri la go |e noj ili skra -

}e noj ver zi ji, dok su ko mer ci jal ni

voj ni bil te ni do stup ni sa mo pret -

plat ni ci ma.

Iz lo ̀ ba evrop ske

voj ne {tam pe

u Slo ve ni ji

Sa sta nak u Ri mu pre tri de set

go di na ozna ~io je po ~e tak sa da {we

EMPA, ko ja je re gi stro va na u [vaj -

car skoj i oku pqa ured ni ke, no vi na -

re i dru ge stru~ ne asi sten te voj nih

ma sov nih me di ja iz 24 dr ̀ a ve. Po -

vo dom 30-go di {wi ce EMPA, u Slo -

ve ni ji je odr ̀ an 28. kon gres, od 19

do 23. sep tem bra 2007. go di ne. (Iz -

me |u 1978. i 1984. go di ne kon gres

se odr ̀ a vao sva ke dru ge go di ne).

Slo ve na~ ki do ma }i ni obe le -

`i li su go di {wi cu iz lo ̀ bom voj nih

{tam pa nih me di ja, i to je bio pr vi

do ga |aj ta kve vr ste u isto ri ji te or -

ga ni za ci je. Ciq je bio da iz lo ̀ ba

ob u hva ti gru pu voj nih {tam pa nih me -

di ja, ~a so pi sa i ma ga zi na od na ci o -

nal nog zna ~a ja ko ji se re dov no ob ja -

vqu ju u Evro pi, bez ob zi ra na ~lan -

stvo u EMPA.

Iz u ze tak je na pra vqen sa mo

kod pre zen ta ci je Slo ve ni je, gde su uz

glav ne bil te ne ma sov nih me di ja na

Prin ci pi de lat no sti voj nih no vi na ra pro pi sa ni su

Ko dek som EM PA (Eu ro pe an Mi li tary Press As so ci a ti on – Evrop -

skog voj nog no vi nar skog udru ̀ e wa), usvo je nim na 20. kon -

gre su u Vi ner Noj {ta tu, 1999. go di ne i mo gu se sa ̀ e ti na

sle de }i na ~in: 1 – neo tu |i vo pra vo na slo bod no iz ra ̀ a -

va we voj nih ma sov nih me di ja za sno va no na me |u na rod noj

kon ven ci ji za za {ti tu qud skih pra va; 2 – du ̀ nost ured ni -

ka i no vi na ra da iz ve {ta va ju ne pri stra sno i au ten ti~ no;

3 – ~u va we mi ra i slo bo de kao naj vi {ih vred no sti ko jih

se voj ni no vi na ri pri dr ̀ a va ju u svom ra du na jed na kim

prin ci pi ma kao no vi na ri ci vil nih ma sov nih me di ja, i 4 –

in di vi du al na od go vor nost i fer od nos no vi na ra pre ma

~i ta o ci ma i jav no sti (obra zlo ̀ e ni, ne di skri mi na to ran i

iz ba lan si ran od nos pre ma svim u~e sni ci ma i za {ti ta wi -

ho ve pri vat no sti i ose tqi vih po da ta ka).

KODEKS VOJNOG NOVINARSTVA

Ne ki voj ni ma sov ni me di ji pre va zi la ze obim te ma ko -

je se stro go od no se na od bra nu, jer su osim za pro fe si o -

nal ne voj ne i od bram be ne te me za in te re so va ni i za ak tu -

el nu po li ti~ ku si tu a ci ju na do ma }em i me |u na rod nom pla -

nu, zbi va wa na pod ru~ ju kri znih si tu a ci ja i od lu ke ko je se

do no se u {i rem kon tek stu od bra ne, isto rij ska, ko mer ci -

jal na i dru ga ne voj na pi ta wa. Oni su do voq no hra bri da

ukqu ~e ko men ta re i pre gle de voj nih stru~ wa ka i dru gih

pri zna tih au to ri te ta, omo gu }a va ju }i ta ko voj nim li ci ma

da for mi ra ju vla sti te sta vo ve o va ̀ nim zbi va wi ma u wi -

ho vom ope ra tiv nom okru ̀ e wu, te o dru gim pi ta wi ma ko ri -

snim za raz u me va we bez bed no sne i od bram be ne per spek -

ti ve ze mqe i we nih gra |a na.

Kao pri me re is ta kao bih dva ~a so pi sa: Y. – Ma ga zinder Bun de swe hr (www.y-punkt.de), ko ji iz da je Ne ma~ ka voj ska

u me se~ nom ti ra ̀ u od 100.000 pri me ra ka, sa po 120 stra -

ni ca; i For sva rets Fo rum (www.fo fo.no), glav ni ma ga zin Nor -

ve {kih oru ̀ a nih sna ga ko ji se iz da je u 85.000 pri me ra ka.

Ima jo{ ne ko li ko ~a so pi sa ove vr ste u Evro pi. Sa dr ̀ a ji

vi so kog kva li te ta za ni mqi vi su ne sa mo za one ko ji ra de u

si ste mu od bra ne i pri pad ni ke oru ̀ a nih sna ga. Pre ma na -

la zi ma nor ve {kih ko le ga, na ve de ni ti ra` do pi re do naj -

ma we dva i po pu ta ve }eg bro ja pret plat ni ka. Is tra ̀ i va -

wa ko ja su spro ve li u 2006. go di ni do ka zu ju da wi hov ~a -

so pis do pi re do vi {e od 200.000 ~i ta la ca, jer ga ~i ta ju i

po ro di ce, su se di, pri ja te qi i po zna ni ci pret plat ni ka.

[IREWE TEMATSKOG OKVIRA

ni vou bri ga de, spe ci ja li zo va ne voj ne ~a so pi se, bi li ukqu ~e ni i bil -

te ni ko je su ob ja vi le pro fe si o nal ne or ga ni za ci je i or ga ni ci vil ne

za {ti te i ubla ̀ a va wa po sle di ca ka ta stro fa. U okvi ru pre zen ta ci -

je Slo ve ni je, pred sta vqe no je 11 pri me ra ka {tam pa nih ma sov nih

me di ja i pe ri o di ke, ~i ji je ti ra` 62.368 pri me ra ka.

Kod pri ku pqa wa ma te ri ja la za iz lo ̀ bu iz dru gih evrop skih ze -

ma qa, po se ban na gla sak sta vqen je na {tam pa ne me di je, ko je iz da ju

mi ni star stva od bra ne, oru ̀ a ne sna ge i dru ge od bram be ne in sti tu -

ci je kao in for ma tiv ne ili pro fe si o nal ne voj ne bil te ne i ma ga zi -

ne, te bil te ne ko je iz da ju pri vat ni iz da va ~i. Na iz lo ̀ bi je pred sta -

vqe na voj na pe ri o di ka iz 25 evrop skih ze ma qa i in sti tu ci ja.

Pri li kom pri ku pqa wa ma te ri ja la i po da ta ka za iz lo ̀ bu na i -

{li smo na raz li ~i te re ak ci je, bu du }i da je struk tu ra evrop skih voj -

nih pu bli ka ci ja vr lo ra zno li ka, a iz da va ~i su ras pro stra we ni.

Glav ni po da ci ko ji se od no se na ma ga zi ne sa dr ̀ a ni su u po seb nom

ka ta lo gu ko ji je pri pre mio Or ga ni za ci o ni od bor kon gre sa. Ona se

mo ̀ e do bi ti u di gi tal nom ob li ku na In ter net stra ni ci Mi ni star -

stva od bra ne Slo ve ni je http://www.mors.si.

Tra di ci ja evrop ske voj ne {tam pe

Evrop ska voj na {tam pa ima du gu tra di ci ju. Do bra tre }i na od

113 pe ri o di~ nih pu bli ka ci ja ko je su bi le iz lo ̀ e ne u Slo ve ni ji mo -

è se po hva li ti tra di ci jom od pre ko 50 go di na, a 12 pe ri o di~ nih

pu bli ka ci ja ob ja vqu je se 100 ili ~ak 150 go di na.

Naj sta ri ji pu bli ka ci ja ove vr ste je au strij ski voj ni ~a so pis

ÖMZ – Öster re ic hische Mi litärische Ze itschrift, ko ji je osno van 1808. go -

svet

1. februar 2009.58

ISKUSTVA VOJNE [TAMPE

U SLOVENIJI

Ne za vi snost Slo ve ni je ozna ~i la je no vo do ba u raz vo ju slo -

ve na~ kog voj nog iz da va {tva. Re vi ja Slo ven ska voj ska, sa ti ra ̀ om

od 11.300 pri me ra ka, ko ja je po sta la glav ni in for ma tiv ni voj ni

~a so pis Mi ni star stva od bra ne, osno va na je 1993. go di ne.

Re vi ja Obram ba je naj sta ri ji slo ve na~ ki voj ni ~a so pis, sa

ti ra ̀ om od 7.000 pri me ra ka, ko ju od 1969. go di ne ob ja vqu je De -

fen sor, iz da va~ iz pri vat nog sek to ra.

Bil ten Slo ven ske voj ske ko ji iz la zi tro me se~ no, sa ti ra -

òm od 450 pri me ra ka, iz da je Ge ne ral {tab Slo ven ske voj ske i

sa dr ̀ i voj no stru~ ne ~lan ke i stu di je.

Pro me ne unu tar si ste ma od bra ne ko je pro iz la ze iz pro fe -

si o na li za ci je oru ̀ a nih sna ga, pri stu pa wa Ali jan si i da na {wih

kon cep ci ja raz vo ja voj ne or ga ni za ci je zah te va ju od ko mu ni ka ci o -

nih struk tu ra si ste ma da po no vo utvr de naj zna ~aj ni je ciq ne gru pe

i in stru men te ko mu ni ka ci je ko ji mo gu da obez be de naj e fi ka sni ju

po dr {ku za osnov ni la nac ko man do va wa i kon tro le.

Pro fe si o na li za ci ja oru ̀ a nih sna ga do vo di do pro me ne u

in te re so va wu jav no sti i po je di nih ciq nih gru pa. Zah te vi za in -

for ma ci ja ma ofi ci ra, ni ̀ ih ofi ci ra, voj ni ka i dru gih pro fe -

si o nal nih struk tu ra ko je se ak tiv no ukqu ~u ju u me |u na rod no okru -

è we sve su ve }i. U pro to ku pro fe si o nal nih in for ma ci ja, osim

bil te na, slu ̀ be za po dr {ku ne do voq no ko ri ste osta le in stru -

men te for mal ne ko mu ni ka ci je, kao {to su slu ̀ be ne in for ma ci je

i oba ve {te wa, pri ka zi in for ma ci ja, in tra net, in fo-ta~ ke i

sli~ no.

Da kle, va ̀ nu ulo gu in ter nog {i re wa in for ma ci ja o zbi va -

wi ma i pro me na ma u si ste mu pre u ze li su ma sov ni me di ji, ko le ge

na po slu, gla si ne i dru gi spoq ni i unu tra {wi ne for mal ni iz vo -

ri. To je po ka za la an ke ta me |u ~i ta o ci ma ~a so pi sa Slo ven ska

voj ska. Na knad ne an ke te i is tra ̀ i va wa ne po ka zu ju ni ka kav su -

{tin ski na pre dak u po gle du po boq {a nog in for mi sa wa oso bqa.

di ne, pa je pro {le go di ne sla vio 200-go di {wi cu. Ova gru pa pu bli -

ka ci ja ob u hva ta i ita li jan ske ~a so pi se Ri vi sta Ma ri ti ma (1868), Il Ca -ra bi ni e re (1907) i Ri vi sta Mi li ta re (1856), nor ve {ke ~a so pi se Norsk Mi -li ta ert Tidsskrift (1831) i Norsk Tidsskrift for Sjo ven sen (1882), por tu gal ski

~a so pis Re vi sta Mi li tar (1849), ru mun ske ~a so pi se Ob ser va to rul mi li tar(1859) i Gan di rea mi li ta ra ro ma ne a sca (1897), {pan sku pu bli ka ci ju

Re vi sta Ge ne ral de Ma ri na (1877), {vaj car sku pu bli ka ci ju ASMZ(1834) i srp sku Od bra nu, ko ja na sta vqa tra di ci je pr vog zva ni~ nog

voj nog li sta u Sr bi ji, Rat ni ka (1879), ta ko da se ove go di ne obe le -

à va 130 go di na voj ne {tam pe u Sr bi ji.

Pre gled evrop ske voj ne {tam pe po ka zu je da se ve }i na, od no sno

62 voj ne pu bli ka ci je ob ja vqu ju do {est pu ta go di {we; ima 35 me se~ -

ni ka, pet ne deq ni ka i pet po lu me se~ ni ka.

Bu gar ska ar mia je je di ni evrop ski voj ni list ko ji iz la zi pet pu -

ta ne deq no, sa ti ra ̀ om od 12.000 pri me ra ka. Oko 60 ~la no va ure -

|i va~ kog od bo ra pri pre ma re dov ne ne deq ne pri lo ge ko ji ob ra |u ju

raz li ~i te te me. Ru mu ni ja i Nor ve {ka su ze mqe s naj ve }im bro jem

voj nih pu bli ka ci ja. U sva koj od wih iz la zi 13 voj nih {tam pa nih me -

di ja. U Nor ve {koj, po red For sva rets Fo ru ma, glav nog voj nog ~a so pi sa,

bil te na za voj ni ke na re dov nom od slu ̀ e wu voj nog ro ka i ~la no ve

na ci o nal ne gar de, svo je bil te ne ob ja vqu ju i Udru ̀ e we nor ve {kih

ve te ra na i ofi ci ra, Nor ve {ko hri {}an sko brat sko udru ̀ e we i

Nor ve {ka èn ska li ga za od bra nu.

Kod voj nih pu bli ka ci ja u Ru mu ni ji na pra vqe na je po de la na dru -

ga ~i ji na ~in, u po gle du sa dr ̀ a ja, po {to po red glav nih po sto je i spe -

ci ja li zo va ne pu bli ka ci je po sve }e ne od re |e nim vi do vi ma oru ̀ a nih

sna ga (kao {to su psi ho lo {ke pri pre me i voj na me di ci na) i dru gim

spe ci ja li zo va nim pod ru~ ji ma.

U Ne ma~ koj, voj na {tam pa ima naj vi {i ti ra`, od no sno se dam

{tam pa nih voj nih pu bli ka ci ja ukup no pre ma {u je 700.000 pri me ra -

ka. Ne ma~ ki ma ga zin za mla de In fo spot iz la zi u 250.000 pri me ra ka

~e ti ri pu ta go di {we.

Pri la go |a va we pro me na ma

Kao {to je to slu ~aj sa ci vil nim ma sov nim me di ji ma, u po je di -

nim evrop skim ze mqa ma i voj na {tam pa se stal no aù ri ra i me wa.

Glav ni raz log za to su pro me ne u teh no lo gi ji, raz vo ju i re or ga ni za -

ci ja oru ̀ a nih sna ga u pro ce su pro fe si o na li za ci je.

Po sto je i znat ne raz li ke u sa dr ̀ a ju voj nih pu bli ka ci ja. U ve }i -

ni ze ma qa, iz da je se jed na ili vi {e op {tih voj no in for ma tiv nih pu -

bli ka ci ja, na me we nih raz li ~i tim ciq nim gru pa ma, od no sno in ter -

noj, stru~ noj, op {toj i me |u na rod noj jav no sti, stru~ nim udru ̀ e wi ma,

mla di ma, re zer vnom oso bqu, ko man da ma, po je di na~ nim je di ni ca ma,

voj nim ba za ma i sli~ no.

Ve }i na ze ma qa ob ja vqu je i pri vat ne ~a so pi se. Po sto je broj ne

po zna te pro fe si o nal ne voj ne pu bli ka ci je u Evro pi ko je se ba ve od -

bra nom, bez bed no {}u, stru~ nim i na u~ nim te ma ma.

Iz bor voj nih pu bli ka ci ja ob u hva ta i stro go spe ci ja li zo va ne

stru~ ne bil te ne na me we ne po je di nim vi do vi ma oru ̀ a nih sna ga, voj -

noj teh ni ci i na o ru ̀ a wu, spor tu, voj noj me di ci ni, isto rij skim te ma -

ma, me |u na rod nim ak tiv no sti ma, mi rov nim ope ra ci ja ma...

Pu bli ka ci je se ob ja vqu ju na na ci o nal nim je zi ci ma. Uko li ko u

ze mqi ima vi {e slu ̀ be nih je zi ka, kao {to je slu ~aj u Bel gi ji i [vaj -

car skoj, on da se ob ja vqu ju na svim tim je zi ci ma.

Sve je ve }i broj voj nih {tam pa nih me di ja ko ji re zi mi ra ju ili

pri pre ma ju pe ri o di~ na iz da wa na en gle skom je zi ku na me we na ino -

stra nim ~i ta o ci ma. U ne kim ze mqa ma ko je se mo gu upo re di ti sa Slo -

ve ni jom, kao {to su Au stri ja, ê {ka, Slo va~ ka, Hr vat ska, Li tva ni ja,

La tvi ja, Esto ni ja, Sr bi ja, iz da je se raz li ~it broj voj nih {tam pa nih

pu bli ka ci ja.

U Au stri ji, tri glav na {tam pa na me di ja ko ja ob ra |u ju voj ne te -

me iz da ju se u ti ra ̀ u ko ji pre ma {u je 30.000 pri me ra ka, ta ko je i u

Slo va~ koj, pet iz da wa sa ti ra ̀ om od 57.000 pri me ra ka je u ̂ e {koj,

dok u Hr vat skoj, Mi ni star stvo od bra ne ob ja vqu je ne deq nik Hr vat ski

voj nik u 5.800 pri me ra ka.

Po sto je raz li ke i me |u bal ti~ kim ze mqa ma. U Esto ni ji i La -

tvi ji ob ja vqu je se je dan voj ni ~a so pis po ze mqi sa ti ra ̀ om od

10.000, od no sno 5.000 pri me ra ka, dok se u Li tva ni ji iz da ju ~ak ~e -

ti ri voj na ~a so pi sa sa ukup nim ti ra ̀ om od 10.000 pri me ra ka.

U po sled we tri go di ne naj u o~ qi vi ja re or ga ni za ci ja voj ne

{tam pe od i gra la se u Poq skoj, gde je broj voj nih pu bli ka ci ja sa

14 sma wen na pet slu ̀ be nih no vi na. Pre dve go di ne bel gij ske ko -

le ge od lu ~i le su da uki nu ~a so pis Vox za in ter nu jav nost, ko ja je

pre {la u elek tron ski ob lik, dok su za dr ̀ a li Di rect, glav ni voj ni

~a so pis.

Za vr {i li bi smo ovo upo re |i va we po da ci ma ko ji se od no se na

Sr bi ju, gde se iz da ju dva voj na ~a so pi sa, Od bra na sa ti ra ̀ om od

13.500 pri me ra ka i No vi gla snik sa 1.600 pri me ra ka.

Mr Ro man BRIC

Sa engleskog prevela Gordana KUBURA

59

Shod no to me, ele men ti si ste ma in ter ne ko mu ni ka ci je, ko ji

ne od go va ra ju zah te vi ma mo der ne pro fe si o nal ne voj ske i ob u -

hva ta ju va ku um u in for mi sa wu, ili te me ko je su su vi {ne ili pre -

ce we ne, mo ra }e da se po boq {a ju. U bu du} no sti tre ba obra ti ti

pa ̀ wu na ve }u spe ci fi~ nost sa da {wih voj nih me di ja u po gle du

struk tu re pro fe si o nal nih oru ̀ a nih sna ga, ali i ra zum ni ju po de -

lu sa dr ̀ a ja in for ma ci ja, uvo |e we eks pre snih in for ma ci ja u

elek tron skom ob li ku i pri stu pa~ nost za me |u na rod nu jav nost sa

po ve }a nim bro jem pri lo ga i ve sti na en gle skom je zi ku.

U pro ce su in ter nog in for mi sa wa, in tra net tre ba da pre u -

zme ve }u ulo gu u pro to ku in for ma ci ja. Ima i ne do sta ta ka u obla -

sti pu bli ka ci ja ko je ob ra |u ju pro fe si o nal nu na u ku i pro tok zna -

wa, is ku stva i ve {ti na aku mu li ra nih u si ste mu, ali ne po sto ji

do voq no ini ci ja ti ve, da ne spo mi we mo mo gu} no sti i in te res, da

se oni pre ne su.

Voj na {tam pa u Slo ve ni ji je jo{ jed na oblast ko ja u ne dav -

nom pe ri o du pro fe si o na li za ci je ni je sle di la zah te ve oru ̀ a nih

sna ga u raz vo ju. Tre nut no, Voj sci Slo ve ni je bi lo bi po treb no

250 do 300 uput sta va, pri ru~ ni ka, re fe rent na kwi ga i dru gih

na u~ nih i stru~ nih pu bli ka ci ja. Za op se ̀ nu iz da va~ ku de lat nost

ta ko ve li ke dr ̀ av ne in sti tu ci je tre ba us po sta vi ti pro fe si o nal -

nu slu ̀ bu ko ja obez be |u je iz da va~ ke, gra fi~ ke i mul ti me di jal ne

uslu ge, ko ja bi bi la spo sob na da za do vo qi po ve }a ne zah te ve Voj -

ske Slo ve ni je i pod si ste ma Mi ni star stva. To bi bi lo iz vo dqi vo,

na pri mer, osni va wem voj ne no vin sko-iz da va~ ke ku }e sa sta tu som

jav ne usta no ve pre ma nad le ̀ nom pra vu. Istu prak su usvo ji le su i

dru ge ze mqe, kao {to su Ma |ar ska (Zrinyi Ko mu ni ka ci os Kht.), Au -

stri ja (Au stria Me di en Ser vi ce), Poq ska (Voj no iz da va {tvo), ê {ka

Re pu bli ka (AVIS – Agency of Mi li tary In for ma ti on and Ser vi ce), La tvi -

ja ( Dr ̀ av na agen ci ja „Te vi jas sargs “) i dru gi si ste mi od bra ne.

Voj ska Slo ve ni je i si stem od bra ne do sti gli su ste pen ka da

su, po red no vog pri stu pa u ko mu ni ka ci ji s jav no {}u, po treb ne no -

ve kon cep ci je voj nih pu bli ka ci ja, bu du }i da sa da {wa or ga ni za -

ci ja ne pra ti zah te ve ko ji su sve ve }i.

ka ko „iz no si sa mo svo je sta vo ve, ni ka ko sta vo ve svo je vla de ili ko -

ga dru gog”, ko jom je po ~eo iz la ga we na Fo ru mu Bez bed nost i dru -

{tvo, odr ̀ a nom nedavno u Be o gra du, po no vio je i pri li kom in ter -

vjua.

Pri ~u sa dr Mik tom po ~e li smo is tra ̀ i va wem zna ~e wa ne u -

tral no sti u kon tek stu sa vre me ne dr ̀ a ve.

– Vi {e vo lim da go vo rim o voj nom ne svr sta va wu, ume sto ne u -

tral no sti. Te {ko je go vo ri ti o ne u tral no sti, ka da je ze mqa kao {to

je [vaj car ska, da nas u {en gen skom okvi ru, eko nom ski uve za na sa

Evro pom, SAD i osta lim de lom sve ta. Gle dam na voj no ne svr sta va we

kao na deo dr ̀ av ne po li ti ke ko ji ne mo ra na sva ki na ~in da ko re -

spon di ra sa re al no {}u. Za vre me hlad nog ra ta [vaj car ska je bi la

~vr sto po ve za na sa ze mqa ma Na toa. Ni je bi la deo Ali jan se, de kla -

ri sa la se kao po li ti~ ki ne u tral na i sva ki po li ti ko log slo bod no bi

mo gao za kqu ~i ti da je slo bod ni ja ha~ do iz ve sne gra ni ce.

Da kle, ka da se ras pra vqa o to me tre ba li ze mqa da bu de ne u -

tral na ili ne, ja bih po sta vio pi ta we, ka ko kon cep ti ra te tu ne u tral -

nost? Da li to zna ~i vr stu is ku stva ka kvu ima Fin ska, ko je je dru ga ~i -

je od {vaj car skog? Da nas je ne u tral nost za me ne vi {e stvar aka dem -

skog zna ~a ja, dok mi se ~i ni da se u Sr bi ji di sku si ja o to me od vi ja iz -

me |u su prot no sti: ili Na to ili ne u tral nost.

Œ Fi nan sij ska kri za ko ja je za hva ti la SAD po sta je svet ska te -

ma broj je dan. Ima li u to me pre te ri va wa?

– Re kao bih da }e po sle di ce kri ze bi ti iz u zet ne. Bi }e ve li kih

ogra ni ~e wa ono ga {to SAD mo gu da ura de. To je umno go me po ve za no

s ~i we ni com da }e se ono {to se da nas de {a va na ber zi SAD, su -

tra do ga |a ti na lon don skoj i be o grad skoj ber zi. Ne mo gu }e je izo -

lo va ti de {a va wa u eko no mi ji jed ne ze mqe. Po sle di ce kri ze da nas

su va ̀ ni je od bro ja ten ko va, avi o na i sli~ nog. Ne zna ~i da je tra -

di ci o nal na kom pe ti ci ja me |u dr ̀ a va ma ne sta la, jer ni je. Ali, bu -

kval no mo ̀ e mo vi de ti {ta se de {a va – kri za u ban kar stvu, uspo ra -

va we tr go vi ne, fo ku si ra we na eko no mi ju. Ki ne zi i da qe mo gu da

ra stu na ovoj ta~ ki, sa pri stu pom glo bal nom tr ̀ i {tu, ali uspo ra -

va we na tr ̀ i {tu SAD do ve {}e i

wih do iz ve snog uspo ra va wa.

@ivi mo u sve tu kom plek sne mno -

go stru ke me |u sob ne za vi sno sti,

eko nom ske, bez bed no sne i sva ke

dru ge. Pi ta we je – da li ste u igri

ili van we?

Œ Gde je u tom nad i gra va wu me -

sto ma loj evrop skoj ze mqi, Sr -

bi ji?

– Mi slim da od go vor na to pi ta we za vi si od to ga da li je Evro -

pa u sta wu da pre va zi |e na sle |e hlad nog ra ta. Ka ̀ em to jer na gra -

|an ske ra to ve na Bal ka nu gle dam kao na iz ve sne po sle di ce za vr {et ka

hlad nog ra ta. Va {e me sto je u Evro pi. U stva ri, vi je ste u Evro pi. Kad

ka ̀ em da vam je me sto ta mo, go vo rim u ter mi ni ma evrop ske struk tu re,

evrop ske bez bed no sti, evrop ske eko no mi je, raz vo ja, {en gen ske zo ne...

Ne vi dim na ko ji vre men ski rok ma le ze mqe mo gu ostva ri ti

odvo je nu eg zi sten ci ju, bi lo da su je oda bra le slo bod nom vo qom ili

iz dru gih raz lo ga. Va {a eko no mi ja je su vi {e sla ba da bi ste to mo gli.

Bez ob zi ra na to ko li ko ste uspe {ni, po treb ni su vam tr go vi na sa

dru gi ma, fi nan sij ski iz vo ri, pri stup fi nan sij skim fon do vi ma. Vi -

deo sam va{ glav ni grad, jo{ ni je po pra vqe no sve {to je sru {e no u

ra tu. To tre ba ob no vi ti.

Sr bi ja je ne za vi sna dr ̀ a va, Sr bi ja stre mi in te gra ci ja ma.

To je kon tra dik ci ja. Uz to, op te re }e na je ostav {ti nom ra ta i pi ta -

wem Ko sme ta, {to po vla ~i pi ta wa kao {to su na ci o nal ni po nos,

iden ti tet... Po sto ji i pro blem we ne sli ke u jav no sti. Sr bi ja je po -

zna ta kao po kre ta~ su ko ba. Kao pro fe sor znam da ne po sto je sa mo

cr ni i sa mo be li mom ci, ali na me |u na rod noj sce ni vi se sa tim

pro ble mom su o ~a va te.

Œ Na fo ru mu ste mo gli ~u ti da su pred ra su de za stu pqe ne i na

srp skoj stra ni – jed no od pi ta wa iz pu bli ke po ve za lo je na ci -

sti~ ku Ne ma~ ku sa da na {wim Na to om.

60 1. februar 2009.

Pro fe sor stu di ja na ci o nal ne bez bed no sti i di rek tor stu di ja Se -

mi na ra za vi so ke dr ̀ av ne slu ̀ be ni ke na Ko le xu za me |u na rod -

ne stu di je, Evrop skog cen tra za stu di je bez bed no sti Xorx K.

Mar {al u Ne ma~ koj, dr En dr ju Mik ta au tor je vi {e pu bli ka ci ja

o evrop skoj bez bed no sti, ci vil no-voj nim od no si ma, post ko mu ni -

sti~ koj de mo krat skoj tran zi ci ji i tran sa tlant skim od no si ma.

Dr ̀ i pre da va wa na broj nim ame ri~ kim i evrop skim uni ver zi -

te ti ma, u In sti tu tu za ino stra nu slu ̀ bu u Stejt di part men tu, Po mor -

skoj aka de mi ji SAD i Cen tru Vu dro Vil son.

U we go voj rad noj bi o gra fi ji sto ji i da ra di u Aka dem skom sa -

ve to dav nom ko mi te tu za Is to~ no e vrop ski pro gram u Me |u na rod nom

cen tru Vu dro Vil son i sa ve to dav nom ve }u Cen tra za evrop sku po -

li ti~ ku ana li zu u Va {ing to nu, ali i broj ni dru gi po da ci. Opa sku

Dr En dr ju A. Mik ta, pro fe sor

Evrop skog cen tra za stu di je

bez bed no sti Xorx. K. Mar {al

Pro {lo je vre me uni fi ci ra nog

ko lek tiv nog Za pa da, ka kav je bio u do ba

hlad nog ra ta. Mi slim da se no ve struk tu re

evro a me ri~ kih od no sa za sni va ju

na sa rad wi u ko joj obe stra ne po ku {a va ju

da na |u za jed ni~ ke in te re se i iz gra de

okvi re ko ji }e to po dr ̀ a ti.

nadigravawe

Gl o b a l n o

Sni mio Z. M

I L

O VA

NO

VI

]

bezbednost

– Pi ta we go spo di na iz ne vla di ne or ga ni za ci je bi lo je za i sta

{o kant no. Te o ri je za ve re su ap surd ne, ali sam raz u meo {ta se de -

{a va – ra we na na ci ja pi ta za {to nam se to de si lo, i kri vi si le van

se be. Si gur no ima ne {to isti ne u to me da su kri vi dru gi, ali po sto ji

i iz be ga va we po sta vqa wa jed no stav nog pi ta wa: {ta smo mi ura di li

da se to de si?

Po me ni je to pr vi ko rak, i od no si se i na mo ju ze mqu. Ako se

pi ta mo za {to je na ci o nal ni dug van kon tro le, od go vor je da je to zbog

11. sep tem bra, da vo di mo glo bal ni rat pro tiv te ro ri zma i sli~ no.

Ali, mo ra mo se za mi sli ti i nad fi skal nom po li ti kom. Ka da su

ozbiq no ugro ̀ e ni na ci o nal ni po nos i do ̀ i vqaj se be, go to vo uvek je

ne ko dru gi kriv.

Œ Ozbiq ni te o re ti ~a ri sma tra ju da ko ri {}e we Na toa kao

„pre ~i ce” za ula zak u EU mo ̀ e Ali jan si vi {e {te ti ti ne go ko -

ri sti ti. Ka ko vi gle da te na tu „do set ku”?

– Ula zak u Evrop sku uni ju pre ko Na toa ni je for mal no po ve zan,

ali se to sa da de {a va i od no si se sa mo na ta ko zva ne post ko mu ni -

sti~ ke ze mqe. Ta ko zva ne ne u tral ne ze mqe mo gu se od lu ~i ti za ~lan -

stvo u EU ia ko ni su ~la ni ce Na toa. Mo je je pi ta we za {to se to pri -

me wu je sa mo na post ko mu ni sti~ ke ze mqe.

Sje di we ne Ame ri~ ke Dr ̀ a ve de lu ju sa Evro pom in ter ak tiv no

kroz Na to. To je for ma li zo va na, in sti tu ci o nal na in ter ak tiv nost,

sa ja snim prin ci pi ma igre. On da, tu je i EU. Po tom, po sto ji i bi la -

te ral na ak tiv nost. Ne ke ze mqe po ku {a va ju da ima ju ~vr {}i od nos sa

na ma, a na kra ju to vo di do sla bqe wa Na toa. Skla pa ju se for mal ni

ili ne for mal ni bi la te ral ni do go vo ri o si gur no sti sa Ame ri kom.

Po ku {a vam da po gle dam is pod po vr {i ne i usta no vim {ta se

za i sta de {a va. Ako se pi ta mo o od no si ma mo je ze mqe sa Evro pom,

i na ~e mu se oni te me qe, vre me ne ka kvog uni fi ci ra nog ko lek tiv -

nog Za pa da, ka kav smo ima li u do ba hlad nog ra ta, pro {lo je. Mi -

slim da se no ve struk tu re evro a me ri~ kih od no sa za sni va ju na sa -

rad wi u ko joj obe stra ne po ku {a va ju da na |u za jed ni~ ke in te re se i

iz gra de struk tu re ko je }e to po dr ̀ a ti.

Œ Is tra ̀ i va wa su po ka za la da jav no mwe we u Evro pi raz li -

~i to tu ma ~i i oce wu je te od no se. U po sled we vre me ni je bla -

go na klo no. Ka ko to tu ma ~i te?

– Ja sno je da je sli ka u jav no sti o SAD sa da lo {i ja. Do ne kle je

to zbog ra ta u Av ga ni sta nu, Ira ku, pa ̀ we zbog na pe to sti ko je su se

po ja vi le to kom Bu {o ve ad mi ni stra ci je. Ali, ni je sa mo to. Po gle da te

li Ne ma~ ku za vre me ad mi ni stra ci je [re de ra, vi de }e te da tran sa -

tlant ska vi zi ja od no sa ni je mno go za stu pqe na. Zna ~i, po sto ji i uti caj

li~ no ga. Za vre me hlad nog ra ta Na to je bio uni fi ci ran de qe nim ose -

}a jem opa sno sti. Bi lo da ste bi li u Bel gi ji, Ne ma~ koj ili Fran cu -

skoj, ima li ste strah od in va zi je. Na kra ju je svi ma bi la po treb na si -

gur no sna po dr {ka ko ju im je ga ran to va la SAD.

Ka da je SSSR ne stao, po de fi ni ci ji, po ra sla je va ̀ nost re gi o -

nal ne bez bed no sti. Svo jim stu den ti ma sa da go vo rim o na ci ja ma sa

su se di ma, bu du }i da oni ko ji ì ve u jed noj re gi ji, kao, ilu stra ci je ra -

di, Po qa ci, ê si, bal ti~ ki na ro di, ose }a ju da ih ugro ̀ a va ju Ru si. U

Bel gi ji se to ne ose }a. U Ne ma~ koj da nas ma we je za vi sno sti od Ru si -

je, i wi ho va op ti ka je dru ga ~i ja.

Da, ka ̀ e mo Evro pa, ali Evro pa je ap strak ci ja, EU je or ga ni za -

ci ja za sno va na na tr go vi ni, ni je uni tar ni igra~. Se di mo za aka dem -

skim sto lo vi ma i go vo ri mo Evro pa, a u stvar no sti po sto ji Fran cu ska,

Ita li ja, Ne ma~ ka, Sr bi ja i go mi la bi ro kra ti je u Bri se lu. Mo ̀ e te

go vo ri ti o za jed ni~ kim sna ga ma, ali za i sta ne ma te glav ni {tab za

voj no pla ni ra we. Mo ̀ e te go vo ri ti o bor be nim gru pa ma, ali ih je ve -

o ma ma lo i te {ko se upo tre bqa va ju, bu du }i da su me |u na rod nog ka -

rak te ra, raz li ~i ti je zi ci i sli~ no.

Ni ko ne mo ̀ e ura di ti pro jek ci ju mo }i, sem SAD. Evro pa ne ma

ga ran ci je ko je u Na tou pru ̀ a ~lan 5. Bli zu to me je deo Li sa bon skog

tr go vin skog spo ra zu ma, ali se ipak ne mo ̀ e po re di ti. U vre me stva -

ra wa okvi ra za hlad ni rat, stvo re ne su od re |e ne in sti tu ci je, ko je i

da qe po sto je, mo di fi ko va ne, pri la go |e ne, ali iz tog vre me na.

U de ve de se tim ni je po sto ja la ne po sred na opa snost po evrop sku

bez bed nost, pa su ta pi ta wa, kao i mno ga dru ga, osta vqe na po stra ni.

Go vo ri lo se ta da o de qe wu vred no sti, de mo kra ti za ci ji i sli~ nim

stva ri ma. Ali, taj se pe ri od za vr {io, re kao bih, jo{ pre 11. sep tem -

bra, i sa da smo se vra ti li te {kim pi ta wi ma.

Jed no od ta kvih pi ta wa za ze mqu kao {to je Sr bi ja je ste – mo ̀ e

li ona se bi pri u {ti ti da bu de ne u tral na ili ne svr sta na? Pod ko jim

uslo vi ma? Uo sta lom, ~ak i kao ta kva, ima }e raz vi je ne ve ze sa jed nim

ili dru gim ja kim igra ~em. To je ne iz be ̀ no. Po sta vqa se pi ta we i da

li ima te in sti tu ci o nal ne ~u va re bez bed no sti. Ako ste u EU, ima te

mo gu} nost da pri stu pi te we nim mo ne tar nim in sti tu ci ja ma, da slo -

bod no pu tu je te i stu di ra te gde è li te. Ti me je ce la ge ne ra ci ja na do -

bit ku. Ali, naj zad, to je ipak od lu ka vas ov de u Sr bi ji.

Œ I sa da, u pro {lo sti, a i ubu du }e, pu tu ju i u ino stran stvu se

{ko lu ju pr vo oni ko ji ima ju nov ca da to pla te.

– Pa, ̀ i vot ni je fer. Uo sta lom, go vo rim o jed na kim mo gu} no sti -

ma, ne jed na ko sti ma, {to je evrop ska ka te go ri ja. Mi u Ame ri ci go vo -

ri mo o jed na kim mo gu} no sti ma, o to me da tr ku po ~i we mo sa iste li -

ni je, a pa met ni ji, spret ni ji, sti ̀ u da qe. Da, po sto ji po de la dru {tva

na kla se, ali, bi va ju }i deo evrop ske struk tu re, ni ̀ e kla se do bi ja ju

ve }e mo gu} no sti.

Evo pri me ra: mi slim da 220.000 La tvi ja ca ra di u EU. Deo wih

ko ji }e se vra ti ti svo jim ku }a ma po ne }e sa so bom no va o~e ki va wa,

sa zna wa, shva ta wa o to me {ta su nor mal na ze mqa i mo der ni za ci ja.

Ali, oni ne }e bi ti fru stri ra ni jer to ne na la ze u svo joj ze mqi, ve}

}e zna ti i ka ko da u svo joj ze mqi una pre de sta we, po {to su to vi de li.

Po red to ga, in te gra ci je do no se in ve sti ci je.

Ali, ne moj te da mi sli te da se u Is to~ nu Evro pu ula ̀ e zbog do -

bro du {no sti. Ne. Is to~ na Evro pa je ̀ i vot na li ni ja za Za pad nu Evro -

pu, zbog tr ̀ i {ta ko je se br zo raz vi ja i ve li kog iz vo ra rad ne sna ge.

To su qu di ko ji }e Evro pu odr ̀ a ti u ì vo tu.

Œ U Sr bi ji se ~e sto ne go du je zbog uslo va ko je mo ra da is pu ni ka -

ko bi se mo gla kan di do va ti za ~lan stvo u EU – zah tev ni ji su od

onih ko ji su se tra ̀ i li od ne kih dru gih od sko ra {wih ~la ni ca Za -

jed ni ce. Gra |a ni se pi ta ju za {to i do ̀ i vqa va ju to kao ne prav du.

– I Tur ci se pi ta ju za {to su Ru mu ni ja i Bu gar ska po sta le ~la ni -

ce EU, a oni jo{ ni su. A Tur skoj si gur no ide bo qe, da se kul tur no iz -

ra zim, ne go ijed noj od te dve ze mqe. Pa, ko ji su on da kri te ri ju mi za

ula zak u EU, pi ta ju se Tur ci? I do la ze do sle de }eg od go vo ra – Ne è -

le nas jer smo Tur ci. î ni mi se da vi u Sr bi ji sli~ no raz mi {qa te –

Ne è le nas zbog ono ga {to pred sta vqa mo. To je ve o ma opa sna po en -

ta za di sku si ju.

Na to je otvo ren za no ve ~la no ve, ali to ne zna ~i da }e se

sva ko kva li fi ko va ti za ~lan stvo. Sli~ no je i sa EU. Ipak, mi -

slim da je EU mno go zna ~aj ni ja za va {u ze mqu ne go {to }e Na to

ikad bi ti. ^lan stvo u EU de fi ni {e na ~in na ko ji se ì vi, tr gu je,

pu tu je, ko ji se no vac ko ri sti…

Za jed ni ca ob li ku je mla |e ge ne ra ci je, i to vi {e ne go Na to. Za ze -

mqu kao {to je Sr bi ja, mo gu} nost pri stu pa eks pert skim iz vo ri ma je ste

od vi tal nog zna ~a ja. Evo vam pri mer Mek si ka, ko ji je zbog otvo re nog

pu ta ka tr ̀ i {tu SAD i in ve sti ci ja iz te ze mqe, i sam po stao raz vi je -

ni ji. I ne mo ̀ e mo pri tom re }i da Mek si kan ci ni su po no san na rod,

jer je su. Ov de je re~ o mo der ni za ci ji i raz vo ju. Ako se s Evrop skom

uni jom in te gri {e te na in for ma ci o nom, fi nan sij skom, po li ti~ kom ni -

vou, na pre du je te. Pu to va }e te i {ko lo va ti se gde ̀ e li te, na pri mer.

Œ Po me nu li ste va ̀ nost stva ra wa ~i nov ni~ ke kla se u Sr bi ji,

od no sno pro fe si o nal nog dr ̀ av nog apa ra ta ko ji se ne }e sme wi -

va ti sa sva kim no vim iz bo ri ma.

– Za pra vo, je dan moj au strij ski ko le ga utvr dio je da Sr bi ja tre -

ba da raz vi je pra vu kla su dr ̀ av nih slu ̀ be ni ka, qu di ko ji }e pro fe -

si o nal no ra di ti u dr ̀ av nom apa ra tu ne za vi sno od pro me na po li ti~ -

ke vla sti, i ko ji }e svom mi ni star stvu obez be |i va ti pro fe si o nal nu

po dr {ku. Wi ho va du ̀ nost mo ra bi ti du go ro~ no is pla ni ra na i oni

slu ̀ e sva ku le gi tim nu i le gal no iza bra nu vlast jed na ko do bro.

U stvar no sti se de {a va ne {to dru go, mno go se qu di pro me ni ka -

da se pro me ni vlast. I kod nas se sme wu ju qu di sa do la skom no ve

vla sti, ali sa mo oni na naj vi {em ni vou, dok ceo slu ̀ be ni~ ki apa rat

osta je, obez be |u ju }i si ste mu sta bil nost.

Sne ̀ a na \O KI]

61

MERIDIJANI

Gru pa rat nih bro do va Ru si je, u ko joj su kr sta -

ri ca no sa~ avi o na „Ad mi ral Ku zwe cov" i ve li ki

pro tiv pod mor ni~ ki brod „Ad mi ral Lev ~en ko",

uplo vi la je u tur sku voj no po mor sku ba zu Ak zas-Ka -

ra ga~. Pr vog da na raz go va ra }e ko man de ru skih

bro do va i tur ske ba ze, a na red nih da na pred vi |e -

na je po se ta tur skih mor na ri~ kih de le ga ci ja ru skim

bro do vi ma, kao i kul tur ni i sport ski pro gram.

Po sle za vr {et ka ne zva ni~ ne po se te, bi }e

odr ̀ a ni za jed ni~ ki ma ne vri sa bro do vi ma tur ske

flo te, a de ta qi ve ̀ bi bi }e raz mo tre ni na ko or -

di na ci o noj sed ni ci pred stav ni ka {ta ba ru skih

bro do va i pred stav ni ka mor na ri ce Tur ske. Po sle

bo rav ka u tur skoj lu ci, gru pa ru skih bro do va na -

sta vi }e da iz vr {a va za dat ke u obla sti Sre do zem -

nog mo ra.

Na bro du „Ad mi ral Ku zwe cov" ima vi {e od

50 aviona i he li kop te ra, iz me |u osta log, lo va ca „su hoj-33“ i he li kop te ri Ka-27/28/29/32 i

wi ho ve mo di fi ka ci je.

Priprema Mirjana SANDI]

62

Ame ri~ ki mi ni star od bra ne Ro ber Gejts oce nio je da }e

Pen ta go nu ove go di ne bi ti po treb no do dat nih 70 mi li jar di

do la ra za ra to ve u Ira ku i Av ga ni sta nu, po red 65,9 mi li -

jar di do la ra, ko li ko je Kon gres ve} iz dvo jio za od bra nu.

U pi smu ko je je Gejts upu tio pred se da va ju }em pot ko mi te -

ta za do de lu voj nih sred sta va u Pred stav ni~ kom do mu, na veo

je da }e voj sci tre ba ti do dat nih 69,7 mi li jar di do la ra za

fi skal nu 2009, ka ko bi fi nan si ra la ope ra ci je, za me ni la

do tra ja lu ili uni {te nu opre mu i po pu ni la za li he.

Uko li ko Kon gres odo bri su mu ko ju je na veo Gejts, to }e

zna ~i ti da }e SAD u 2009. go di ni iz dvo ji ti 136 mi li jar di

do la ra za ra to ve, {to je ipak ma we ne go u pro te kle dve go di ne.

Ame ri~ ki rat ni tro {ko vi iz no si li su 2008. go di ne 187, 7 mi li jar di, a 2007. go di ne

171 mi li jar du do la ra. Ti me bi ukup na ame ri~ ka iz dva ja wa za ra to ve od 2001. do sti gla

~ak 927 mi li jar di do la ra.

^la no vi Pred sed ni -

{tva BiH do ne li su od lu ku

o sla wu pri pad ni ka Oru -

à nih sna ga BiH u mi si ju u

Av ga ni stan. Pre ma toj od -

lu ci, de set ofi ci ra iz BiH

bi }e u mi si ji ope ra tiv nih,

ad mi ni stra tiv nih i dru gih

za da ta ka u sa sta vu kon tin -

gen ta oru ̀ a nih sna ga Ne -

ma~ ke i Dan ske.

Ka ko je sa op {te no iz

Pred sed ni {tva BiH, ~la -

no vi tog te la su za kqu ~i li

da je upu }i va we oru ̀ a nih

sna ga BiH u mi si ju Sna ga me |u na rod ne po mo }i (ISAF) u Av ga ni sta nu, „jo{ je dan ko rak na

pu tu evro a tlant skih in te gra ci ja".

Do da je se da ta kav ko rak „oba ve zu je sve u BiH, pr ven stve no Mi ni star stvo spoq nih

po slo va, Mi ni star stvo od bra ne, kao i Ve }e mi ni sta ra BiH, da se mak si mal no an ga ̀ u ju na

is pu wa va wu svih uslo va ko ji sto je pred BiH za pu no prav no ~lan stvo u Na tou." .

Ru si ja je po zva la no vo i za bra nog

ame ri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka Oba -

mu da pre ki ne po li ti ku br zog pri je ma

biv {ih so vjet skih re pu bli ka Ukra ji ne

i Gru zi je u Se ver no a tlant ski sa vez.

Za me nik mi ni stra ino stra nih

po slo va Ser gej Rja ba kov iz ja vio je da

je ta kva po li ti ka de sta bi li zo va la

Ukra ji nu i po mo gla pot pi ri va wu ra ta

u ot ce pqe noj gru zij skoj au to nom noj

obla sti Ju ̀ noj Ose ti ji av gu sta pro -

{le go di ne. Ru ski di plo ma ta je iz ra -

zio na du da }e „no vi qu di u Be loj ku }i

u~i ti iz gre {a ka svo jih pret hod ni ka".

„Ni smo pro tiv bi la te ral nih ve za

iz me |u SAD i Ukra ji ne i Gru zi je. Isto -

vre me no, ne na me ra va mo da za tva ra -

mo o~i pred si tu a ci jom u ko joj smer ta -

kvih ve za po ~i we ne ga tiv no da uti ~e na

ru ske in te re se u obla sti na ci o nal ne

bez bed no sti", ka zao je Rja ba kov.

Na sa mi tu Na toa pro {log le ta,

evrop ske ze mqe s Ne ma~ kom i Fran -

cu skom na ~e lu, spre ~i le su na me ru

SAD da Ukra ji ni i Gru zi ji bu de omo gu -

}en ula zak u Ak ci o ni plan za ~lan stvo

u toj or ga ni za ci ji.

Moskva zatraìla

promenu politike

prema Rusiji

Pentagonu treba dodatnih 70 milijardi dolara

Pripadnici oruànih snaga BiH odlaze u Avganistan

B r o d o v i R u s k e f l o t e u t u r s k o j b a z i

Indija testirala

novu krstare}u

raketu

In di ja je uspe {no te sti ra la su -

per so ni~ nu kr sta re }u ra ke tu u pu stiw -

skoj obla sti u bli zi ni gra ni ce sa Pa -

ki sta nom, re kli su in dij ski zva ni~ ni -

ci. Oni su na ve li da je lan si ra we ra -

ke te „brah mos" sa mo deo te sti ra wa ko -

ja su u to ku.

Port pa rol in dij skog Mi ni star stva

od bra ne re kao je da je „te sti ra we bi lo

uspe {no", ne na vo de }i dru ge de ta qe. Ra -

ke ta, ko ja raz vi ja br zi nu 2,8 pu ta ve }u

od br zi ne zvu ka i ima do met 290 km, te -

sti ra na je u Po hra nu, pu stiw skom gra du u

bli zi ni in dij sko-pa ki stan ske gra ni ce, u

ko me je In di ja 1998. go di ne iz vr {i la

nu kle ar ne te sto ve.

Ra ke tu „brah mos", ko ja je na zva na

po in dij skoj re ci Bra ma pu tri i ru skoj

re ci Mo skvi, za jed no su raz vi le in dij -

ska Or ga ni za ci ja za is tra ̀ i va wa i

raz voj od bra ne i ru ska kom pa ni ja „Ma -

{i no stro je wa”. In di ja, ~i ja je voj ska

~e tvr ta u sve tu po ve li ~i ni, pla ni ra

da ra ke te raz me sti na ne ko li ko bro -

do va.

1. februar 2009.

O

63

Pi{e

Aleksandar RADI]

U paketu sa poku{ajem

da se amortizuje

kriza u Gazi,

iz Bele ku}e ve}

stiù informacije

da }e se poraditi

na poboq{avawu

imixa ameri~ke

administracije

pred muslimanskim

dràvama.

Prvo }e se

po kratkom postupku

zatvoriti

kontroverzni zatvor

u Gvantanamu, zatim

}e se poo{triti

procedure pravila

angaòvawa

u borbenim dejstvima

da bi se snizile

`rtve me|u civilima.

To se posebno

odnosi na prilike

u Avganistanu,

jer se tamo ~ini da su

civili ~este mete

direktnog pogotka

vo|enih projektila.

Talibani to koriste

za regrutaciju

novih pobuwenika

razo~aranih zbog

bezna|a i nemarnog

odnosa Natoa

prema realnosti

avganistanske krize.

U

Novi predsednik

stari problemi

A

~ast pred sed ni ka SAD Ba ra ka Oba me, po vo -

dom we go vog stu pa wa na du ̀ nost vo |e naj mo} -

ni je na ci je sve ta, pri re |en je va tro met u Ga zi.

Za to }e sa da mo ra ti pr vo da se po za ba vi Bli skim

is to kom, ia ko je u toj fa zi kon flikt Izra e la sa Ha -

ma som ve} za vr {en.

Izra el ci su u~i ni li {to su hte li na su zbi ja wu

Ha ma sa unu tar po li ti~ ki pri hva tqi vih ro ko va i pro -

gla si li su pri mir je pre do la ska Oba me u Be lu ku }u.

Sa da ne ma po tre be da SAD otvo re no {a qu kri ti ke

svom bli sko i sto~ nom sa ve zni ku bu du }i da se sve sve -

lo na svr {en ~in u Ga zi. Oba ma }e ima ti pro ble ma

ka ko da au to ri te tom ame ri~ kog pred sed ni ka pri mi ri

stra sti mu sli man skih dr ̀ a va raz o ~a ra nih inert nim

sta vom SAD u vre me bor bi u Ga zi.

Gu bit ni ci u kri zi su Ha ma sov ci za to {to ni su

is ko ri sti li pri li ku da stvo re sa ve zni ke u svom de lu

sve ta, pre tr pe li su ve li ke gu bit ke i sa da, ako bi lo

{ta pre du zmu, bi }e tre ti ra ni kao te ro ri sti. Ha mas

sa da ima ma li broj ra ket nih lan se ra i ra ke ta, i te

re sur se }e ko ri sti ti {kr to, tek to li ko da pod se ti da

je pri su tan u Ga zi.

Na sva ki iza zov Izra el ci }e uz vra ti ti i to }e

bi ti po u ka za bu du} nost svi ma na Bli skom is to ku. Ako

su ta~ ne in for ma ci je do sta vqe ne me di ji ma u po sled -

wim da ni ma bo rav ka Xor xa Bu {a u Be loj ku }i – da

su Izra el ci tra ̀ i li pre ven tiv ni udar pro tiv Ira -

na, u bu du} no sti }e i Oba ma bi ti pod pri ti skom da

u~i ni ne {to. Izra el ne ma na me ru da skri va po tre bu

da se odr ̀ i, pod pret wom da }e pre ili ka sni je ne ka

od mu sli man skih ve li kih dr ̀ a va da do |e do na o ru -

à wa za ma sov no uni {ta va we. Na ma lom pro sto ru

ko ji za u zi ma Izra el, to bi ima lo fa tal ne po sle di ce

i za to }e ri zi ci bi ti pre ven tiv no eli mi ni sa ni ka da

se mo ̀ e sa mo pri me nom izra el ske va zdu {ne si le (na

pri me ru pri kri ve nog uda ra na nu kle ar ni re ak tor u

Si ri ji), ili u {i roj ofan zi vi ko ja pod ra zu me va u~e -

{}e SAD. Za Izra el to pred sta vqa igru sa ulo gom

na sve ili ni {ta.

ko se po |e od pret po stav ke da se Iran na la zi

sve bli ̀ e tre nut ku ka da }e ima ti sred stva za

rat pro tiv Izra e la, on da se ne mi nov no mo ̀ e

o~e ki va ti po ku {aj da se is ko ri sti u ovom tre nut ku

po sto je }a pred nost ame ri~ ke i izra el ske oru ̀ a ne

si le u vi so ko teh no lo {kim sred stvi ma rat ne teh ni ka

i dej stvi ma sa dis tan ce.

U pa ke tu sa po ku {a jem da se amor ti zu je kri za

u Ga zi, iz Be le ku }e ve} sti ̀ u in for ma ci je da }e se

po ra di ti na po boq {a va wu imi xa ame ri~ ke ad mi -

ni stra ci je pred mu sli man skim dr ̀ a va ma. Pr vo }e

se po krat kom po stup ku za tvo ri ti kon tro verz ni za -

tvor u Gvan ta na mu, za tim }e se po o {tri ti pro ce du -

re pra vi la an ga ̀ o va wa u bor be nim dej stvi ma da

bi se sni zi le `r tve me |u ci vi li ma. To se po seb no

od no si na pri li ke u Av ga ni sta nu, jer se ta mo ~i ni

da su ci vi li ~e ste me te di rekt nih po go da ka vo |e -

nih pro jek ti la. Ta li ba ni to ko ri ste za re gru ta ci ju

no vih po bu we ni ka raz o ~a ra nih zbog bez na |a i ne -

mar nog od no sa Na toa pre ma re al no sti av ga ni stan -

ske kri ze.

Od Oba me se mo ̀ e o~e ki va ti da }e po ku {a ti

da po pra vi pri li ke u tom ra tu u ko rist Na toa ta ko

{to }e po ve }a ti pri su stvo ame ri~ kih je di ni ca. Ve -

ro vat no }e se pri su stvo Ame ri ka na ca udvo stru ~i ti

sa oko 15.000 na vi {e od 30.000 qu di, uz isto vre -

me no ja ~a we kon tin ge na ta osta lih ~la ni ca Na toa. To

}e bi ti ve li ko is ku {e we za Oba min au to ri tet, jer

}e deo ~la ni ca Na to iz EU od bi ti zah tev da po {a qe

po ja ~a wa. Fran cu zi su to ve} re kli i gru bo su sta vi -

li do zna wa Ame ri kan ci ma da tre ba sa mi da re {e

pro blem ko ji su sa mi i stvo ri li.

Je di ni po u zdan iz vor qud skih re sur sa za ja ~a -

we ISAF-a bi }e pre ra spo de la je di ni ca ko je su sa da u

Ira ku. Ame ri~ ka oru ̀ a na si la za mo ri la se od ra ta,

ia ko to ne }e i ne sme da po ka ̀ e. To kom Bu {o va dva

man da ta rat se tre ti rao kao sva ko dnev ni za da tak i

za to }e sa da Oba ma mo ra ti da se po bri ne za ra ci o -

na li za ci ju ame ri~ kog pri su stva u svet skim kri za ma.

Na sta vi }e se pro ces re duk ci je sna ga u mi si ja ma sta -

bi li za ci je mi ra, na pri mer, na Bal ka nu, u ko rist

kon cen tra ci je u ba ze nu cen tral ne Azi je, ko ji }e ima -

ti kqu~ nu ulo gu u ob li ko va wu glo bal ne bez bed no sti u

vre me Oba mi nog man da ta.

dr ̀ a ti se u Av ga ni sta nu ne svo di se sa mo na po -

tre bu da se obez be di krh ka struk tu ra te dr ̀ a ve

od no vog po ku {a ja ta li ba na da pre u zmu stvar u

svo je ru ke, ve} mno go vi {e da se uti ~e na od no se u

~i ta vom re gi o nu. Pa ki stan uvek mo ̀ e da skli zne u

eks tre mi zam, pri ~e mu tre ba ima ti u vi du da je re~ o

dr ̀ a vi sa nu kle ar nim po ten ci jal nom, Iran de li gra -

ni cu i sa Av ga ni sta nom i sa Ira kom, i po ku {a }e da

is ko ri sti sva ku gre {ku Ame ri ka na ca, po seb no ka da

je re~ o to me ka kvo na sle |e Bu {o va era osta vqa u

Ira ku. Po ku {aj Ira na da pre u zme kon tro lu po sred -

stvom ja kih {i it skih vo |a mo ̀ e pot pu no da obez vre -

di {est go di na ame ri~ kog vo je va wa, ili u naj ma wu

ru ku da vra ti Irak u bez bed no sni ha os.

Se ver no od Av ga ni sta na na la ze se glav ni glo -

bal ni ener get ski re sur si za na red nih ne ko li ko de -

ka da, i to }e znat no uti ca ti na Oba mi ne od lu ke o

to me {ta Ame ri kan ci tre ba da ra de u av ga ni stan -

skim pla ni na ma. Ru si ja se sa da na la zi u ofan zi vi,

pod stak nu ta ose }a jem ob no vqe ne mo }i, ali pu ti nov -

{ti na mo ̀ da mo ̀ e da se na |e i u de fan zi vi zbog

pa da ce ne naf te i ga sa. To bi bi la pri li ka za Ame -

ri kan ce, ko ja }e krat ko tra ja ti i ne }e se po no vi ti.

Te o re ti ~a ri za ve re re kli bi da su se za to i

ne na da no obo ri le ce ne naf te na svet skom tr ̀ i {tu

i da to pred sta vqa pri pre mu za po ku {aj Ame ri ka -

na ca da ovla da ju re sur si ma. Ka ko bi lo, Oba ma }e

mo ra ti da pro na |e no vi mo del u od no si ma sa Ru si -

jom ko ji vi {e ne }e pod se }a ti na do zi ra nu bla go na -

klo nost iz vre me na man da ta dva pret hod na ame ri~ -

ka pred sed ni ka.

P A R A L E L E

64

S

ku

ltu

ra Razgovor sa dr Miroslavom Peri{i}em ,

direktorom Arhiva Srbije

To nisu papiri, to su ìvoti qudi

Niko nema pravo

da zacementira

srpsku istoriografiju.

A to se, sticajem raznih

okolnosti dogodilo.

Sav stru~ni potencijal

Arhiva Srbije bi}e

narednih meseci

angaòvan na sre|ivawu

novootkrivene gra|e

kako bi je {to pre

u~inili dostupnom

za istraìva~e.

Wen zna~aj je izuzetno

veliki. Me|u tim

dokumentima nalaze se i

774 rolne

mikrofilmova sa oko

pola miliona snimaka

dokumenata Vojnog

generalnog guvernmana –

Austrougarske vojne

okupacione uprave u

Prvom svetskom ratu.

To su mikroflimovi koji

su dobijeni od Austrije

sredinom osamdesetih

godina pro{log veka i

nisu do sada

kori{}eni.

1. februar 2009.

ako je sve u arhivima sloèno po vremenima, wih odre|uje upravo

vanvremenska dimenzija. Jedino su u arhivima na jednom mestu okupqeni

diktatori i demokrate, `rtve i zlo~inci, objave ratova i mirovni

ugovori... U Arhivu Srbije okupqeni su na jednom mestu i tu ìve i

Kara|or|e i Milo{, i Vuk i Dositej, knez Mihailo i Nikola Pa{i},

i Tito i Draà, i Pupin i Nu{i}... Arhivi ~uvaju dokaze da postojimo. Uz sve

navedeno, povod za razgovor sa dr Miroslavom Peri{i}em, direktorom Arhiva

Srbije, jeste otkri}e ogromne koli~ine arhivske gra|e, koja je, sticajem raznih

okolnosti, decenijama ostala nepoznata istori~arima, a nedavno je

predstavqena javnosti.

Œ Istori~arima je poznato da je Beograd, uz Be~ i Istambul,

jedan od me|unarodno najzna~ajnijih arhivskih centara. U

slu~aju Beograda, tako|e preovla|uje mi{qewe da je on i

referentni regionalni centar. [ta je to {to je Beograd

u~inilo tako zna~ajnim kada je arhivistika u pitawu?

– Takva nam je istorija. I geografija. Susretawa, proìmawa

i sudarawa carstava u pro{losti, razli~itih vera, kultura,

civilizacija. Orijentalno i evropsko. Zbog toga bez beogradskih

arhiva nema istorije Balkana. Sa druge strane, nema ni ozbiqnih

pisanih istorija hladnog rata bez dokumenata koji se nalaze

u Arhivu Jugoslavije, Arhivu Srbije, Vojnom arhivu, Arhivu Josipa

Broza, Istorijskom arhivu Beograda. Danas se zapadni istori~ari

najvi{e zanimaju za istoriju hladnog rata, jer cela planeta

preìvqava posledice kraja te epohe, sa

neizvesnim ishodom u kom pravcu se

kre}e istorija i sa ni izdaleka

oblikovanim novim svetskim poretkom.

Svetski poredak nastao na rezultatima

Drugog svetskog rata nestao je 1989.

godine, ali sve me|unarodne institucije

tog svetskog poretka ostale su da traju.

I me|unarodni presedani, poput onih

koji su u~iweni prilikom bombardovawa

Srbije ili na primeru Kosova govore

u prilog tezi da je na delu poku{aj

uni{tavawa institucija prethodnog

svetskog poretka, kakve su Ujediwene

nacije ili Savet bezbednosti.

Jugoslavija je imala specifi~nu ulogu

u epohi hladnog rata i otuda nema

istorije te epohe bez sagledavawa

Titove uloge i uloge Jugoslavije u svetskoj

politici. A osim arhiva u prestonicama

supersila i centrima svetske politike,

za tu istoriju veoma su bitni arhivi

u Beogradu. U nevidqivoj zoni svetske

politike jedna od najve}ih bitaka koja se

vodi jeste bitka za dokumente.

Œ „To nisu papiri, to su ìvoti qudi“, citirali ste francuske

kolege – govore}i na obeleàvawu Dana arhiva u Srbiji.

Upravo ta jednostavna re~enica poja{wava zna~aj i su{tinu

arhiva, koji se, naàlost, ~esto zaboravqaju i zamagquju.

Razli~iti qudi u razli~itim vremenima imali su i razli~it

odnos prema zna~aju i sudbini arhiva. Kako je to uticalo na

wegovu istoriju?

– Navedena misao francuskog istori~ara, primewena

u na{im prilikama, deluje kao upozorewe i podse}awe u op{tem

prili~no nemarnom odnosu prema arhivskom dokumentu i arhivima.

Sudbina dokumenata u Srbiji odre|ena je wenom istorijom,

ratovima, okupacijama, bombardovawima, dinastijskim

netrpeqivostima, unutra{wim politi~kim i ideolo{kim

ostra{}enostima. Bespovratno su uni{tene hiqade dokumenata.

Zbog toga je bitno da to {to je sa~uvano po{tujemo i ne dozvolimo

da bude neza{ti}eno ili zaboravqeno. Arhivi su pretpostavka za

postojawe istorijske nauke, bez arhiva nema nau~ne istoriografije,

bez nau~ne istoriografije nema racionalne istorijske svesti, a

ona je sastavni deo dru{tvene svesti. U povratnom dejstvu tih

~iwenica dolazimo do svesti o dokumentima. Oni nisu samo

kulturno dobro ve} pojedini od wih imaju i egzistencijalnu va`nost

za dràvu. Koliki zna~aj se u svetu pridaje arhivima mo`da

ponajboqe svedo~i najsveìja vest da je francuski predsednik

Sarkozi nedavno u obra}awu javnosti li~no najavio izgradwu

nove zgrade za francuski nacionalni arhiv. A uslovi u sada{woj

zgradi tog arhiva su za nas nedosti`ni. Laboratorija za

konzervaciju i restauraciju u Arhivu Grada Moskve je kao klini~ki

centar. Ruske kolege su preda mnom demonstrirale kako se

u wihovoj laboratoriji vra}a i{~ezli tekst sa pisma Dostojevskog.

Mi imamo laboratoriju sa pet zaposlenih, tehni~ki daleko od

savremene opremqenosti, a treba da obavqa konzervaciju i

restauraciju dokumenata za oko ~etrdeset arhiva u Srbiji.

Zbog toga gotovo svakog dana ostajemo bez nekog od pisanih tragova

na{e pro{losti.

Œ Povodom Dana arhiva u Srbiji otvorena je izlo`ba „Depo

arhiva Srbije – nova saznawa“. îwenica da u Depou I Arhiva

Srbije postoji ogromna koli~ina arhivske gra|e, najve}im

delom decenijama nepoznata istraìva~ima, bez signature,

neobra|ene, svakako je skrenula pa`wu javnosti. O kakvoj

gra|i je re~, bar na osnovu sticawa uvida u weno postojawe,

kako je dospela u Arhiv i kako je uspela toliko vremena da

ostane „neprime}ena“?

– Kako i za{to, pitawa su na koja ja nemam odgovor. îwenica je

da smo pretraìvawem Depoa do{li do saznawa da se tu nalazi

ogromna koli~ina arhivske gra|e, koja svojim najve}im delom nije

dostupna istraìva~ima. Jedan deo gra|e sa~iwavaju dokumenti koji

su odneti iz na{e zemqe za vreme Prvog i Drugog svetskog rata,

a potom radom Komisije za restituciju vra}eni tokom sedamdesetih

i osamdesetih godina 20. veka, predati Arhivu Srbije, i od tada se

nalaze van istraìva~ke funkcije, {to je neobja{wivo. Drugi deo

arhivske gra|e ~ine dokumenti koji se vi{e decenija nalaze u Arhivu

Srbije, a tako|e nisu bila u funkciji istraìva~a, {to je tako|e

nedopustivo, jer je prete`no re~ o gra|i iz 19. veka. Niko nema pravo

da zacementira srpsku istoriografiju. A to se, sticajem raznih

okolnosti, dogodilo. Sav stru~ni potencijal Arhiva Srbije bi}e

narednih meseci angaòvan na sre|ivawu te gra|e kako bi je {to pre

u~inili dostupnom za istraìva~e. Wen zna~aj je izuzetno veliki.

Me|u tim dokumentima nalaze se i 774 rolne mikrofilmova,

sa oko pola miliona snimaka dokumenata Vojnog generalnog

guvernmana – Austrougarske vojne okupacione uprave u Prvom

svetskom ratu. To su mikroflimovi koji su dobijeni od Austrije

sredinom osamdesetih godina pro{log veka i nisu do sada kori{}eni.

Œ Da li je to poziv istori~arima na ponovno ~itawe vremena

koje gra|a pokriva? Napisane su mnoge istorije, koliko takva

otkri}a mewaju wihove stranice?

– Ne pripadam onom krugu istori~ara koji sve odgovore traè

u jednom dokumentu. Tako da svemu ovome nije potreban nikakav

senzacionalan prizvuk. Navedena gra|a se odnosi na tri veka

srpske istorije, a to su stotine tema. Svako ko bude prou~avao

odre|ene teme, najboqe }e oceniti zna~aj dokumenata koje }e sada

imati prilike da i{~itava, a nije znao da takvi dokumenti postoje.

65

66 1. februar 2009.

Mawe ili vi{e, ti dokumenti }e obogatiti

na{a znawa o pro{losti, mo`da }e otvoriti i

neki od novih istraìva~kih rukavaca, uputiti

na daqi tok istraìvawa ili presudno

doprineti razre{ewu nekog od do sada

neosvetqenih nau~nih problema. U svakom

slu~aju treba da se radujemo, jer smo, kada su

dokumenti u pitawu, kao kultura i nauka

bogatiji nego {to smo mislili.

Œ Pa`wu javnosti privu}i }e, svakako,

Londonski ugovor o miru iz 1913, pisma

knegiwe Qubice i kneza Mihaila, pisma

Pa{i}u, ali se ~ini da }e struci

istori~ara biti posebno zanimqivi

akti austrijske administracije u

Beogradu iz 1721, pa sve do 1738.

godine, pisani goticom, koje ste

pomenuli. Kakvi su to spisi?

– Svaki dokument stariji od 19. veka za

nas je prava dragocenost. Akti austrijske

administracije u Beogradu od 1721. do 1738.

godine ~ine korpus gra|e sa protokolima po godinama, koji sadrè

podatke o dru{tvenom ìvotu, vojsci, policiji, naseqima…

Nesumwivo, to je jedan od najdragocenijih sve`weva gra|e za koji

smo ustanovili da je od 1977. godine, kada je dobijen iz Be~a, van

dometa istraìva~a.

Œ Mnoge dnevni~ke bele{ke i pisma omogu}i}e istori~arima

posebni „dijalog“ sa svedocima doga|aja, poput pisma @ivojina

Peri}a, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, \or|u

Radoji~i}u, upravniku Narodne biblioteke, pisanog 9. novembra

1942. o poàru u kojem je izgorela Narodna biblioteka Srbije

tokom bombradovawa Beograda 6. aprila 1941. godine.

– Pisma i li~ne prepiske srpskih intelektualaca ili

politi~ara iz 19. i prve polovine 20. veka su uvek dokumenti kojima

se istori~ari najvi{e raduju. Dnevnici i bele{ke, tako|e. A me|u

„prona|enim‘’ dokumentima, osim pisama knegiwe Qubice i kneza

Mihaila Milo{u Obrenovi}u u Be~u, zatim velikog broja pisama

kraqice Natalije, pisama Jovana Jovanovi}a iz Be~a i Milana

Bogi}evi}a iz Berlina Nikoli Pa{i}u, te navedene prepiske

@ivojina Peri}a i \or|a Radoji~i}a, nalaze se i dnevnici i

bele{ke srpskih oficira iz balkanskih ratova. Posebno su

dragoceni albumi sa 492 fotografije srpske vojske iz balkanskih

ratova. Svaka od tih fotografija je po svom

sadràju pri~a za sebe. Arhiv Srbije }e ih

uskoro objaviti i time slikom obogatiti

dokumentaciju o balkanskim ratovima.

Œ Svetlana Velmar-Jankovi} je, govore}i

na otvarawu izlo`be, naglasila da je to

veliki dan u kome se otvorila jedna kapija

saznawa za prostor naslagane pro{losti, u

kome treba osetiti mirise i ukuse

ispisanih re~i, gde se svaki dokument mora

~itati kao pri~a... U gra|i Depoa I je i

rukopis drame „Samo}a“ Vladimira

Valmara Jankovi}a.

– [ezdeset {est listova intimne

drame u ~etiri pojave „Samo}a‘’ Vladimira

Velmara Jankovi}a govori koliko je

{irokog spektra gra|a o kojoj govorimo.

Dokument je zna~ajan za kulturnu istoriju, za

istori~are pozori{ta, teatrologe. Bilo bi

zanimqivo rekonstruisati put tog rukopisa

od trenutka kada je nastao do danas, s

obzirom na ìvotnu sudbinu wegovog autora.

Œ Pisana zaostav{tina pokojnog premijera Zorana \in|i}a

odnedavno je predata Arhivu Srbije. Kakva je to gra|a i kada

}e biti dostupna javnosti?

– Najpre èlim da zahvalim gospo|i Ruìci \in|i}, koja je

iskazala veliko poverewe prema Arhivu Srbije i predala pisanu

zaostav{tinu dr Zorana \in|i}a. U Arhivu Srbije }e biti

formiran Li~ni fond dr Zorana \in|i}a i narednih godina, nadam

se, da }emo ga obogatiti novim materijalima koji su u posedu wegove

porodice. Ovde je re~ o li~nim dokumentima Zorana \in|i}a, zatim

raznim zabele{kama, razmi{qawima, tezama za razgovore, li~nim

utiscima… U martu 2009. godine pisana zaostav{tina Zorana

\in|i}a bi}e predstavqena javnosti na izlo`bi, a o dostupnosti

tih dokumenata za istraìva~e Arhiv Srbije }e napraviti sporazum

sa suprugom pokojnog premijera. Uobi~ajena praksa u svetu, kada je o

li~noj zaostav{tini re~, jeste da porodica odre|uje godinu kada ona

postaje dostupna. Na Arhivu Srbije je da pa`qivo obradi

dokumente, da ih za{titi i sa~uva za budu}e prou~avaoce istorije

Srbije krajem 20. i po~etkom 21. veka.

Œ Ovu izlo`bu, kako ste i sugerisali u katalogu koji je prati,

treba shvatiti i kao javno otvarawe pitawa op{teg stawa u

kome se nalazi arhivsko blago Srbije. Kakvo je to stawe kada

je o Arhivu Srbije re~ i {ta konkretno i {to pre treba

u~initi – kako bi smo „sa~uvali dokaze da postojimo“?

– Krov koji proki{wava, lo{e elektri~ne instalacije koje

ugroàvaju bezbednost zgrade, nedostatak prostora za sme{taj gra|e

koja svakodnevno pristiè, nedovoqan broj stru~waka, lo{a

tehnolo{ka opremqenost, samo su neki od nasle|enih problema u

Arhivu Srbije. A Arhiv Srbije je

dràvni arhiv i mati~ni za sve

arhive u zemqi, pored osnovne

delatnosti, ima i izdava~ku i

izlo`benu delatnost, me|unarodnu

saradwu i me|unarodne projekte,

obavezu da objavquje stru~na

uputstva i propisuje arhivisti~ke

standarde, zatim obavezu da

stru~no nadzire ~uvawe

dokumentacije

u vi{e od pet stotina registratura

u zemqi, po~ev{i od kabineta

predsednika dràve, preko vlade,

skup{tine, ministarstava, pa do

velikih privrednih sistema,

ustanova, udruèwa, saveza…

Arhiv Srbije je i ~lan

Me|unarodnog arhivskog saveta A

kategorije – veoma mo}ne svetske

organizacije, kao i EURIBIKE,

evropskog ogranka MAS-a.

Sve te obaveze su u raskoraku

sa svakodnevnim problemima o

kojima se u ure|enijim dràvama,

kada oni iskrsnu, ne raspravqa,

ve} se odmah re{avaju – jer se u

arhivima nalaze dokazi da dràva

postoji.

Œ [ta je Va{a vizija kada je

u pitawu budu}nost Arhiva

Srbije? Zapo~et je rad na

sre|ivawu arhivske gra|e

Srpske pravoslavne crkve –

to je gra|a od ogromnog

zna~aja za srpsku istoriju,

kulturu, duhovnost. Time je i

odgovornost, pretpostavqa,

ogromna... [ta vas jo{ ~eka?

– Arhiv Srbije i Srpska

pravoslavna crkva posle sto

godina uspeli su da naprave

sporazum koji smatram istorijskim

za srpsku arhivistiku i na{u

kulturu – da stru~no pomognemo da

se sredi i za{titi arhivska gra|a

SPC. Istorije dru{tva u Srbiji

nema bez istorije crkve, a istorije

crkve nema bez dokumenata crkvene provenijencije. U pitawu su

dokumenti od 1830. godine do danas. Arhiv Srbije radi i na

sre|ivawu arhivske gra|e Budimske eparhije u Sentandreji, zatim na

za{titi dokumenata u riznici manastira Hilandar, a ove godine smo

potpisali i Protokol o saradwi sa Srpskom pravoslavnom

crkvenom op{tinom u Trstu. Pre nekoliko meseci zapo~eli

sre|ivawe gra|e u Trstu, i to je tako|e jedna od velikih obaveza

budu}i da je Trst, istorijski gledano, duhovno sredi{te Srba i tamo

se nalaze dokumenti od 1749. godine. Krajem pro{le godine

napravili smo i dogovor sa Glavnom arhivskom upravom Grada

Moskve o zajedni~kom projektu pod nazivom Srbija i Moskva – Rusija

i Beograd od 15. do 20. veka. Dru{tvene veze. Rad na prvom tomu

dokumenata iz ruskih arhiva i Arhiva Srbije koji se odnosi na

period od 15. do 18. veka je zavr{en i u prvoj polovini 2009.

godine on }e biti objavqen kao zajedni~ko izdawe.

Arhiv Srbije }e odgovaraju}im sadràjima biti zastupqen i u

manifestaciji „Dani kulture Srba u Trstu‘’, koja se priprema za

2009. godinu, a na}i }e svoje mesto i u obeleàvawu 130 godina od

uspostavqawa diplomatskih odnosa Srbije i Italije. U planu su dve

izlo`be – jedna u Trstu, druga u

Rimu, a nadam se da }emo uspeti da

priredimo i zbornik dokumenata o

vezama Italije i Srbije u periodu

od 1879. do 1918. godine.

îwenica da se brojni

dokumenti za srpski sredwi vek

nalaze u Mleta~kom arhivu u

Veneciji, a da se ogromna koli~ina

dokumenata za period srpske

istorije pod turskom vla{}u

nalazi u Otomanskom arhivu u

Istambulu, otvara i nove pravce

angaòvawa Arhiva Srbije. U

2009. godini potpisa}emo

protokole o saradwi sa ta dva

arhiva i time stvoriti uslove da

se na{i istraìva~i zapute ka

fondovima tih arhiva. Naravno,

predstoji i inicijativa da se

poslovi restitucije sa Austrijom,

prekinuti 1989. godine, nastave.

Tu je zatim dono{ewe Zakona o

arhivima, pa Zakona o dosijeima.

Arhiv Srbije, kao {to Vam je

poznato, preuzima i arhivsku gra|u

BIA, {to dodatno obavezuje na

anga`man koji }e doprineti {to

bròj dostupnosti te gra|e, jer je

gra|ansko pravo svakog pojedinca

koji je bio `rtva jednog reìma da

stekne uvid u ono {to je taj reìm

o wemu zapisivao.

Œ Restitucijom je Arhivu Srbije

vra}ena gra|a koja je tokom Prvog

svetskog rata zavr{ila u

arhivima Austrije. [ta to i

odakle nam jo{ uvek nije vra}eno?

– Prema saznawima mojih

kolega u Be~u, ima jo{ dokumenata

za koje bismo morali da budemo

zainteresovani. Starije kolege

koje su istraìvale u Be~u

predo~ile su mi da postoji veliki

broj karata koje bi bilo dobro da

imamo pohrawene u na{em arhivu.

Œ Iako je sve u arhivima sloèno

po vremenima, wih odre|uje

upravo vanvremenska dimenzija. Jedino su u arhivima okupqeni

na jednom mestu diktatori i demokrate, `rtve i zlo~inci,

objave ratova i mirovni ugovori... Okupqeni na jednom mestu,

tu ìve i Kara|or|e i Milo{, i Vuk i Dositej, knez Mihailo i

Nikola Pa{i}, i Tito i Draà, i Pupin i Nu{i}... Kakav je

ose}aj za istori~ara boraviti i raditi me|u svima wima, i

brinuti o wihovoj sudbini – naravno?

– Istori~ar se uvek najlep{e ose}a kada je u arhivu. Ja sam

godine proveo u arhivima kao istraìva~. Mislim da mi to pomaè

da sada kao direktor Arhiva Srbije uvek imam na umu potrebu

istraìva~a.

Dragana MARKOVI]

Snimio Darimir BANDA

67

Arhiv Srbije, kao {to Vam je poznato, preuzima i

arhivsku gra|u BIA, {to dodatno obavezuje na

anga`man koji }e doprineti {to bròj dostupnosti te

gra|e, jer je gra|ansko pravo svakog pojedinca koji je

bio `rtva jednog reìma da stekne uvid u ono {to je

taj reìm o wemu zapisivao.

Arhivi su pretpostavka za postojawe istorijske

nauke, bez arhiva nema nau~ne istoriografije, bez

nau~ne istoriografije nema racionalne istorijske

svesti, a ona je sastavni deo dru{tvene svesti.

U martu 2009. godine pisana zaostav{tina dr Zorana

\in|i}a }e biti predstavqena javnosti na izlo`bi, a

o dostupnosti tih dokumenata za istraìva~e Arhiv

Srbije }e napraviti sporazum sa suprugom pokojnog

premijera. Uobi~ajena praksa u svetu je, kada je o

li~noj zaostav{tini re~, da porodica odre|uje godinu

kada ona postaje dostupna.

68

Po~etkom 1919. godine, u

sklopu vojnoteritorijalne

podele Kraqevine SHS,

obnovqena je Tre}a

armijska oblast, u ~ijem

sastavu su se nalazile

Bregalni~ka, Vardarska,

Bitoqska, Ibarska

i Kosovska divizijska

oblast. Sporo obnavqawe

dràvnih institucija

i izraène slabosti u

re{avawu tradicionalnih

sporova na prostoru

Stare i ju`ne Srbije

ubrzo su doveli do

albansko-crnogorskih

me|unacionalnih sukoba

i pobune Arnauta u Plavu

i Gusiwu.

P

Pi{e

mr Dmitar TASI]

o ~et kom de cem bra 1918. go di ne ose }a lo se sve ja ~e ko me {a we me |u Al ban ci ma,

ali i mu sli ma ni ma u Pla vu i Gu si wu. U po za di ni po me nu tih gla si na po ~e la je da

se na zi re al ban ska po li ti~ ka plat for ma – na pad na srp ske i cr no gor ske voj ne

i ci vil ne vla sti ko ji bi do veo do wi ho vog pro te ri va wa, a to je tre ba lo da pred -

sta vqa uvod u pri sa je di we we tih kra je va Al ba ni ji. U kre i ra wu plat for me u~e -

stvo va li su Al ban ci i wi ho vi gla va ri sa obe stra ne gra ni ce, ali i broj ni ita -

li jan ski agen ti. Sli~ ne ve sti do la zi le su od ko man dan ta ja dran skih tru pa iz Cr ne

Go re, a kao naj o pa sni ja me sta po mi wa li su se Bar, Vir pa zar, Gu si we i Plav. Po lo vi -

nom de cem bra o~e ki vao se upad u Me to hi ju iz Al ba ni je, i to iz \a ko vi~ ke Ma le si je,

ta~ ni je ple me na Ha sa, Ga {a, Kra sni }a i [a qa. Gla si ne su go vo ri le da je ta ak ci ja

tre ba lo da bu de pred u ze ta po na lo gu ita li jan ske ko man de. Zbog to ga je na re |e no da

se po ja ~a ju voj ne sna ge u \a ko vi ci.

Oteàno razoruàwe

Po me nu te gla si ne i si tu a ci ja na te re nu iza zva li su za bri nu tost u ko man di Dru -

ge ar mi je u Sa ra je vu. Voj vo da Ste pa Ste pa no vi} je 13. de cem bra sa op {tio ko man dan -

tu Ju go slo ven ske di vi zi je da ni je bio u mo gu} no sti da mu upu ti ade kvat nu po pu nu, ali

mu je za to do zvo lio da se sam po sta ra da po pu nu iz vr {i na te re nu od do bro vo qa ca.

Ta ko |e, na re dio mu je da u gra ni ca ma mo gu} no sti na sta vi sa pu {ta wem voj ni ka na od -

su stvo, i ob ve zni ka iz Sr bi je i do bro vo qa ca.

Ve} su tra dan, 14. de cem bra, u \a ko vi cu su iz sa sta va Ju go slo ven ske di vi zi je

upu }e ni je dan po lu ba ta qon i pu kov sko mi tra qe sko ode qe we, a iz Pe }i je po sla ta jed -

na ~e ta sa vo dom mi tra qe za i vo dom brd skih to po va. Od red je do bio na re |e we da u

1. februar 2009.

Obnavqawe

dràvnih

institucija

Rat posle rata: Srpska vojska u Makedoniji i na Kosmetu 1918. do 1920. (3)

vra tak cr no gor skih vla sti do zva ni~ nog re {e wa srp ske vla de. U

Pe} su oti {li po seb ni emi sa ri i obe }a li pre da ju oru` ja ~im voj -

ska da ga ran ci je za li~ nu i imo vin sku bez bed nost od Cr no go ra ca

Va so je vi }a.

Prete}i plemenski sukobi

Oce wu ju }i da bi su ko bi mo gli do bi ti {i re raz me re, ko man dant

Ju go slo ven ske di vi zi je |e ne ral Mi haj lo vi} za tra ̀ io je od ko man de

Dru ge ar mi je u Sa ra je vu da se po li ti~ ko pi ta we lo {ih od no sa iz me |u

cr no gor skih ci vil nih vla sti i Al ba na ca {to pre re {i da ne bi do -

{lo do iz bi ja wa ne re da. Iz Sko pqa je 16. ja nu a ra sti glo po seb no

re {e we vla de da se cr no gor ske ci -

vil ne vla sti u Me to hi ji za me ne srp -

skim. Me |u tim, ve} 18. ja nu a ra sti gla

je vest da su Al ban ci iz ple me na Ga -

{a i Kra sni }a in ter ni ra li po sa du u

Pla vu i da su oda tle na me ra va li da

na pad nu Va so je vi }e. Ne de qu da na ka -

sni je, 25. ja nu a ra, ka pe tan \ur ko vi}

iz ve stio je o te {kom sta wu u ko me se

we go va ~e ta na la zi la. Isto vre me no,

u tom kra ju bo ra vio je ne i me no va ni

pred stav nik na rod nog od bo ra iz

Pod go ri ce, ko ji je 22. ja nu a ra po tvr -

dio na vo de pret hod nih iz ve {ta ja,

ali i do dao no ve de ta qe: da su lo -

kal ni Al ban ci od bi li po ziv da se

pro ble mi re {e do go vo rom jer ne }e

za sa da da ima ju po sla sa Cr no gor -

ci ma i da su iz Ska dra i od Ita li ja -

na do bi li ve li ke ko li ~i ne oru` ja,

mu ni ci je i nov ca. Pred stav nik je

pred lo ̀ io da voj ske cr no gor skih

ple me na Ku ~a i Va so je vi }a umi re po -

bu we ne kra je ve.

Iz ve {taj ko man dan ta me sta

Pe} ko man di Ibar ske di vi zij ske

obla sti od 24. ja nu a ra do neo je no ve

gla so ve ko ji su mo gli da se sve du na to

da su lo kal ni Al ban ci uz po mo} Ita -

li ja na i cr no gor skih ofi ci ra emi gra na ta pla ni ra li oru ̀ a nu po bu nu

u sa ve zu sa ve} po lu od met nu tim plav skim i gu siw skim mu sli ma ni ma.

Ve li ki pro blem pred sta vqa la je po za ma {na ko li ~i na oru` ja u ru ka -

ma sta nov ni ka, ko je je pod hit no tre ba lo da se odu zme svi ma bez raz -

li ke. Isto vre me no, Vr hov na ko man da za tra ̀ i la je od mi ni stra voj nog

da se obla sti Pla va i Gu si wa uvr ste u sa stav Ko sov ske di vi zij ske

obla sti, a ne Zet ske. Uda qe nost od Ce ti wa one mo gu }a va la je br zu in -

ter ven ci ju, {to ni je bio slu ~aj sa Sko pqem ili Ko so vom. Ujed no, lo -

kal no sta nov ni {tvo zah te va lo je us po sta vqa we srp skih ci vil nih vla -

sti, za {ta je za uz vrat obe }a va lo lo jal nost.

Istog da na ka da je iz gu bqe na ve za sa ~e tom u Pla vu, 9. fe bru a -

ra, u ko man du Tre }e ar mij ske obla sti u Sko pqu ubr za no su po ~e li da

sti ̀ u dra ma ti~ ni iz ve {ta ji. U Pla vu i Gu si wu na la zi lo se oko pet hi -

qa da po bu we nih Ar na u ta ko ji su pri {li na pet ki lo me ta ra od Pe }i.

Oni su dan ra ni je na pa li voj ne po sa de u oko li ni Pla va i Gu si wa i za -

po ~e li kre ta we u tri ko lo ne pre ma Pe }i, De ~a ni ma i Ro ̀ a ja ma. Lo -

kal ni za po ved ni ci u Pe }i, An dri je vi ci i Be ra na ma tra ̀ i li su do zvo -

lu da kre nu u na pad na po bu we ni ke. Ko man da Ko sov ske di vi zij ske obla -

sti od mah je za tra ̀ i la po ja ~a we efek ti va u \a ko vi ci i na gra ni ci

pre ma Al ba ni ji. Su tra dan, 10. fe bru a ra, u ko man du me sta Pe} sti gla

je pre go va ra~ ka po nu da. Plav ski i gu siw ski pr va ci tra ̀ i li su da u

Ru go vo, u ko me su se na la zi li, do |e ko man dant me sta pu kov nik Tri fu -

no vi}. Uslov je bio da do |e bez cr no gor skih ofi ci ra. Za me nik ko man -

dan ta Ibar ske di vi zij ske obla sti pu kov nik Ne di} na re dio je pu kov ni -

ku Tri fu no vi }u da se na taj po ziv ne oda zi va ve} da tra ̀ i da do |e ko -

ji od tih po bu we ni ka. Ta ko |e, 10. fe bru a ra na sta vqe ne su pri pre me

za oru ̀ a ni od go vor. U Pe }i se pri ja vio ve li ki broj do bro vo qa ca i

o~e ki vao se ja ~i na pad na po bu we ni ke sa ko ji ma su se ve} vo di le bor -

be. Po sto ja la je bo ja zan od {i re wa ustan ka na Me to hi ju i oko li nu

Pri zre na gde se ve} ose }a lo ko me {a we. Isto vre me no, 12. fe bru a ra

69

slu ~a ju na pa da iz Al ba ni je po stu pi naj e ner gi~ ni je i pre du zme me re

ra di spre ~a va wa iz ne na |e wa. Istog da na, ubr zo po po la sku iz Pe }i,

Ma li so ri su kod se la Ju ni ka na pa li po me nu tu ~e tu. Uz po mo} me {ta na,

na kon dvo ~a sov ne bor be, na pa da ~i su od bi je ni u prav cu pla nin skih

vi so va.

U go we wu ko je je usle di lo, ta ko |e uz po mo} se qa ka iz Ju ni ka,

utvr |e no je da su na pa da ~i na pu sti li svo je ra ni je po lo ̀ a je na gra ni -

ci i da su se po vu kli du bqe na te ri to ri ju Al ba ni je. Isto vre me no, Vr -

hov na ko man da pred u ze la je me re za po boq {a we po pu ne i broj nog

sta wa tru pa na Ko so vu i Me to hi ji. Ta ko su 15. de cem bra ko man de Mo -

rav ske i [u ma dij ske di vi zij ske obla sti do bi le na re |e we da u Mi -

tro vi cu i Pri {ti nu upu te po 200 voj -

nih ob ve zni ka pr va dva po zi va. Wi -

ma je tre ba lo da se po pu ne je di ni ce

Ohrid skog od re da i da se omo gu }i od -

la zak na od su stvo ve} an ga ̀ o va nih

ob ve zni ka. Na pa di su se na sta vi li.

Na pu tu Pe}–Mi tro vi ca 17. de cem -

bra gru pa od met ni ka na pa la je ko -

mor ska ko la te le graf skog ode qe wa

Ju go slo ven ske di vi zi je. Je dan voj nik

iz prat we je tom pri li kom ubi jen.

Za to vre me na Ko so vu je na sta -

vqe na ak ci ja raz o ru ̀ a wa. Zbog ne -

do voq nog bro ja àn dar ma, pred stav -

ni ci ci vil ne vla sti tra ̀ i li su po mo}

voj ske jer sa po sto je }im sna ga ma ni su

mo gli da po ka ̀ u i na met nu od go va ra -

ju }i au to ri tet. Na zah tev ko man dan ta

Ko sov ske di vi zij ske obla sti, ko man -

dant Ju go slo ven ske di vi zi je do zvo lio

je 20. de cem bra da se za ak ci ju raz o -

ru ̀ a wa, po po tre bi, an ga ̀ u ju pe {a -

dij ske ~e te iz Pri {ti ne i Uro {ev ca i

da im se u tim ak ci ja ma pri do da po je -

dan top ili ha u bi ca. Te ~e te mo gle su

da bu du upo tre bqe ne sa mo za raz o ru -

à we i to uz od go va ra ju }u asi sten ci ju

i an ga ̀ man po li cij skih sna ga. Po

oba vqe nom za dat ku ~e te su mo ra le da

se vra te u svo ja me sta gar ni zo va wa. Sva ka ak ci ja mo ra la je da bu de

pro pra }e na de taq nim iz ve {ta jem. Po red è qe da se ne kom pro mi tu je

rad voj ske, strikt na uput stva ima la su za ciq is pra vqa we ne do sta ta -

ka ko ji su se ra ni je ja vqa li u sli~ nim ak ci ja ma (spo rost, ne po treb no

go mi la we ve li kog bro ja voj ske, sla ba sa rad wa sa po li cij skim vla sti -

ma), {to je tre ba lo da vo di ka ra ci o na li za ci ji i mak si mal nom is ko -

ri {}e wu po sto je }ih, ina ~e, ma lo broj nih voj nih efek ti va.

Po ~et kom 1919. go di ne, kao jed na od me ra usta no vqe wa voj no -

te ri to ri jal ne po de le Kra qe vi ne SHS, ob no vqe na je Tre }a ar mij ska

oblast. U we nom sa sta vu na la zi le su se Bre gal ni~ ka, Var dar ska, Bi -

toq ska, Ibar ska i Ko sov ska di vi zij ska oblast. U tom tre nut ku Ju go -

slo ven ska di vi zi ja u Me to hi ji i San xa ku ima la je ra su ti ras po red sa

efek ti vi ma ko je ni su bi le do voq ne za efi ka san i brz od go vor u slu -

~a ju po bu ne. U Pla vu se na la zio sa mo je dan pe {a dij ski vod ko ji je bio

ne do vo qan za ak ci ju jer se, pre ma voj nim oba ve {taj nim iz vo ri ma, tu

ve} ose }ao ita li jan ski rad i te ̀ wa da se srp ske i cr no gor ske vla sti

pro te ra ju, a taj kraj pri po ji Al ba ni ji. Za to je na re |e no da pe {a dij -

ska ~e ta iz Be ra na sa vo dom brd ske ar ti qe ri je sme ni vod u Pla vu.

Isto vre me no, pr va ci iz Pla va i Gu si wa su u ime 12.000 lo kal nih

sta nov ni ka upu ti li apel ko man dan tu me sta Pe} u ko me su se po ̀ a li li

na na si qa su sed nih Cr no go ra ca i pri tom iz ra zi li svo ju lo jal nost

kra qu Pe tru.

U na pe toj at mos fe ri, 3. ja nu a ra 1919, iz vr {e na je sme na je di -

ni ca, pri ~e mu su lo kal ni gla va ri i ko man dir no vo do {av {e ~e te

ka pe tan Bal {a \ur ko vi} raz me ni li ga ran ci je, ko ji ma je srp skoj voj -

sci ga ran to va na bez bed nost u Pla vu i Gu si wu, obe }a no ras pu {ta we

lo kal ne mi li ci je, iz ra ̀ e na ver nost kra qu Pe tru i we go voj voj sci i

ga ran to va no odr ̀ a va we re da i po ret ka, te da se oru` je u na se qe -

nim me sti ma ne }e no si ti. Ka pe tan \ur ko vi} ga ran to vao je da me -

{ta ni ma tog kra ja ne }e od u zi ma ti oru` je i da se ne }e do zvo li ti po -

Po ~e tak 1919. go di ne obe le ̀ i la je oru ̀ a na po bu na

u Pla vu i Gu si wu. Ta dva me sta i wi ho va oko li na te ri to -

ri jal no ne pri pa da ju Me to hi ji. Me |u tim, zbog me {o vi tog

ka rak te ra sta nov ni {tva (Al ban ci i mu sli ma ni) i bli zi ne

Va so je vi }a sa ko ji ma su i ra ni je ima li spo ro va, gra vi ti -

ra la su ka Pe }i i Me to hi ji. Sva ki po li ti~ ki po kret u Pla -

vu i Gu si wu ne sum wi vo bi se kre tao u prav cu Me to hi je pr -

ven stve no zbog po dr {ke ko ju bi ta mo {wi mu ha me dan ci mo -

gli da mu pru ̀ e.

Po sle gu {e wa al ban ske po bu ne u Gu si wu i Pla vu, u taj

kraj po ~e li su da sti ̀ u i me |u na rod ni po sma tra ~i. Ta ko je

4. mar ta ko man dant me sta ja vio da je u An dri je vi cu sti gao

ne ki en gle ski ka pe tan sa tu ma ~em i al ban skom oru ̀ a nom

prat wom. Oni su se pred sta vi li kao me |u na rod na ko mi si -

ja ko ja je tre ba lo da utvr di ~i we ni~ no sta we u Pla vu i Gu -

si wu. U od go vo ru na zah tev ko man de me sta Vr hov na ko man -

da na re di la je da se po me nu tom ka pe ta nu ne ~i ne ni ka kve

smet we, ali je tra ̀ i la da se utvr di we gov ta ~an iden ti tet.

Usko ro se po ka za lo da je ka pe ta na Bri di ja na te ren

po slao ge ne ral Fi lips iz sa ve zni~ ke ko man de.

NEPOZNATI KAPETAN

NEMIRNI PLAVI GUSIWE

70

sti gao je od go vor al ban skih pr va ka iz Ru go va ko ji su iz ja vi li da sa

srp skom voj skom ni su ima li spo ra i da su è le li da se do go vo re, a da

je wi hov na pad bio upra vqen is kqu ~i vo pre ma cr no gor skim vla sti ma.

Po no vo su po nu di li sa sta nak kod tu ne la u Ru gov skoj kli su ri jer u Pe}

ni su hte li da do |u dok po sto je cr no gor ske vla sti u Pe }i

Pobuna u Plavu i Gusiwu

I dok je 14. fe bru a ra pro pao sa sta nak sa voj nim i gra |an skim

pred stav ni ci ma iz Pe }i, pre ma iz ve {ta ju cr no gor skog di vi zi ja ra La -

ki }a Voj vo di }a, po bu we ni ci su se sa sta li sa ko man di rom To mo vi }em

iz An dri je vi ce. Me |u tim, al ban ski pr va ci iz ja vi li su ko man di ru To -

mo vi }u da se ni su po bu ni li ve} da su ima li za da tak da osi gu ra ju put

ko jim bi srp ska po ja ~a wa pro {la od Pe }i na pu tu ka Pla vu. Po sta lo

je o~i gled no da su po bu we ni ci po ku {a va li da zbu ne pro tiv ni ka i da

„ku pe vre me“ za da qe ak ci je. Oni su za tra ̀ i li da se srp ska ~e ta sta -

ci o ni ra na u Pla vu pre da, {to je wen

ko man dir \ur ko vi} od bio. Isto vre -

me no, \ur ko vi} je upu tio zah tev za

po mo} u ar ti qe ri ji. Pu kov nik @ivan

Mi tro vi}, ko man dant Pr ve ju go slo -

ven ske bri ga de iz sa sta va Ju go slo -

ven ske di vi zi je, na re dio je srp skim

tru pa ma iz Pe }i i cr no gor skim iz

An dri je vi ce da za po~ nu na pad na po -

bu we ni ke u ci qu vas po sta vqa wa re -

da iz me |u Pe }i i Pla va.

Tru pe iz Pe }i, po ja ~a ne do bro -

voq ci ma Cr no gor ci ma i Al ban ci ma,

za po ~e le su na stu pa we 15. fe bru a ra

i uz gu bit ke od dva po gi nu la i pet ra -

we nih istog da na ovla da le kli su rom

Pe} ke Bi stri ce. Tru pe iz An dri je vi ce

su ka sni le u svom na stu pa wu. ê ta u

Pla vu je i da qe bi la op ko qe na, ali se

dr ̀ a la. Pe} ke tru pe iz sa sta va

Ohrid skog od re da na sta vi le su na stu -

pa we uz po mo} ar ti qe ri je, pri tom su na i la zi le na po te {ko }e ko je su

re {a va ne u ho du (ne po u zda nost pe} kih do bro vo qa ca, te ̀ ak te ren i ta ko

da qe). Sa cr no gor skim tru pa ma iz An dri je vi ce (dva ba ta qo na Do we va -

so je vi} ke bri ga de – ukup no 1.200 bo ra ca) spo ji li su se 17. fe bru a ra u

re jo nu Ju su fo vog Ha na. Cr no gor ske tru pe ni su bi le do bro na o ru ̀ a ne

(sva ki tre }i imao je pu {ku) i ni su ima le ar ti qe ri ju, ali su bi le ve o ma

mo ti vi sa ne. Za za u ze }e Pla va od re |e ne su jed na srp ska i jed na cr no -

gor ska ~e ta sa dva to pa i dva mi tra qe za. Osta tak cr no gor skih tru pa os-

tao je kao re zer va u se li ma Mu ri nu, Pe pi }u i Ve li koj i tre ba lo je da

stu pi u bor bu tek u slu ~a ju ne u spe ha pre go vo ra sa plav skim pr va ci ma.

Po {to su pre go vo ri pro pa li, 20. fe bru a ra srp ske i cr no gor ske sna ge

su pod bor bom u{le u Plav. Ve }i na sta nov ni ka gra da se raz be ̀ a la.

Pre ma iz ve {ta ju ka pe ta na \ur ko vi }a od 21. fe bru a ra, Plav je

bra ni lo oko 1.500 po bu we ni ka ko ji ma je, me |u tim, iz o sta la po mo} iz

Al ba ni je (ple me na Ga {i i Kra sni }i). Dej stvo srp ske ar ti qe ri je po -

ra ̀ a va ju }e je uti ca lo na po bu we ni ke. Kao glav ne kriv ce za po bu nu

\ur ko vi} je ime no vao plav ske pr va ke ko ji su se pla {i li gu bit ka vla -

sti i uti ca ja jer, uko li ko bi srp ski gar ni zon bio po ja ~an i u me stu us -

po sta vqe ne srp ske vla sti, isto vre me no bi bi le pre ki nu te wi ho ve ve -

ze sa Ska drom. Po ula sku srp ske i cr no gor ske voj ske u Plav za ve den

je red, po ro di ce su po ~e le da se vra }a ju i spre ~e na je pqa~ ka. Ka pe -

tan Bla go je vi} na re dio je da se cr no gor ske sna ge uda qe iz va ro {i jer

su po ka zi va le è qu za pqa~ kom. Pred lo ̀ io je niz me ra: us po sta vqa -

we ja ke, po {te ne i od go vor ne po li cij ske vla sti, ga ran to va we slo bo -

de, bez bed no sti ì vo ta i imo vi ne, za bra nu po vrat ka kom pro mi to va -

nih gla va ra, za bra nu no {e wa oru` ja za Cr no gor ce, upu }i va we dr -

àv ne po mo }i lo kal nom sta nov ni {tvu.

Po sle ugu {e wa po bu ne ja vi la se po tre ba da se u plav skom i gu -

siw skom kra ju us po sta vi gar ni zon. Me |u tim, ti me su osla bqe ni efek -

ti vi u Me to hi ji jer iz sa sta va Zet ske di vi zij ske obla sti ni je mo gao da

se odvo ji po tre ban broj sna ga. Ta ko |e, ni je mo glo da se or ga ni zu je

snab de va we sa oslon cem na An dri je vi cu jer u woj ni su po sto ja li ad -

mi ni stra tiv ni or gan i sla ga li {te hra ne, pri ~e mu je po se ban pro blem

pred sta vqao ne do sta tak tran sport nih sred sta va. Zbog sla bo sti efek -

ti va srp ska ko man da mo ra la je da po zo ve cr no gor ske do bro voq ce i

da sa wi ma po ̀ ar uga se ve }om va trom.

Ipak, do ga |a ji u Pla vu i Gu si wu ni su osta li bez me |u na rod nog od -

je ka. Po ~et kom apri la po sto ja li su na go ve {ta ji da }e iz Ska dra za Plav

bi ti upu }e na jed na me {o vi ta ko mi si ja, sa za dat kom da is pi ta ita li jan -

ske na vo de o broj nim ̀ r tva ma me |u sta nov ni {tvom. Ko man da Zet ske di -

vi zij ske obla sti do bi la je uput stva da u slu ~a ju do la ska ne ome ta wen

rad jer bi to mo glo do ve sti do kom pli ka ci ja. Dve ne de qe ka sni je, 18.

apri la, fran cu ski voj ni iza sla nik u Be o gra du, ma jor Kar bo ni je, do bio

je za da tak da pre ko Kra qe va, Mi tro vi ce i Pe }i ot pu tu je za Plav i Gu -

si we, sa gle da ta mo {we sta we i kon sta tu je da li su isti ni ti gla so vi ko -

je su Ita li ja ni pu sti li, da je ta mo od stra ne na {ih i cr no gor skih tru pa,

kao i me {ta na, iz vr {en po koq Tu ra ka i Ar na u ta. Lo kal ne vla sti su

do bi le na re |e wa da ma jo ru uka ̀ u svu po treb nu po mo}. On je 30. apri -

la sti gao u Plav. Su tra dan je oti {ao u Gu si we, oda kle je istog da na na -

sta vio put za Ve li ku i da qe za Pe}. U

isto vre me, od 24. apri la do 7. ma ja,

u Gu si wu je bo ra vi la ko mi si ja Zet ske

di vi zij ske obla sti.

Vr hov na ko man da je kra jem

apri la upu ti la u Ska dar pe {a dij skog

ka pe ta na pr ve kla se Ve li za ra \u ri -

}a da sa vla di nim de le ga tom Alek som

Mar ti no vi }em vra ti iz be glo sta nov -

ni {tvo Pla va i Gu si wa svo jim do mo -

vi ma. Po do la sku u Ska dar 6. ma ja on

je za po ~eo rad, o ~e mu je kra jem me -

se ca pod neo iz ve {taj. U Ska dru se

na la zi lo iz me |u 1.000 i 1.500 iz be -

gli ca iz Pla va i Gu si wa. O wi ma se

sta ra la sa ve zni~ ka ko man da sa ge ne -

ra lom Fi lip som na ~e lu. Po ja va iz -

be gli ca skre nu la je pa ̀ wu sa ve zni ka

na al ban sko pi ta we, na ro ~i to Ita -

li ja na i Bri ta na ca dok su se Fran -

cu zi dr ̀ a li kraj we ne za in te re so va -

no. Ge ne ral Fi lips je jo” u mar tu upu -

tio svog a|u tan ta, is pr va ne po zna tog, ka pe ta na Bri di ja u Plav i Gu si -

we sa za dat kom da utvr di ~i we ni~ no sta we.

Slabosti nove dràve

Po bu na u Pla vu i Gu si wu po ka za la je sve sla bo sti no ve dr ̀ a ve:

ma lo broj nost umor ne voj ske, ne e fi ka snost, ne stru~ nost i neo r ga ni -

zo va nost ci vil ne vla sti u Me to hi ji – po seb no po li cij ske, pri be ga va -

we ne po pu lar nim re {e wi ma (upo tre ba do bro vo qa ca i cr no gor ske

voj ske), ne re {en me |u na rod ni sta tus. Sa dru ge stra ne na la zi li su se

or ga ni zo va ni i od lu~ ni Al ban ci i mu sli ma ni po dr ̀ a ni od zva ni~ ne

Ita li je. O~e ki va wa lo kal nih Sr ba i Cr no go ra ca da je do {lo vre me

za na pla tu sta rih du go va bi la je jo{ jed na ote ̀ a va ju }a okol nost za

am bi ci o zne, ali ne mo} ne pred stav ni ke vla sti ko ji iz u zev è qe ni su

ima li i sna ge da se od lu~ no su prot sta ve na sle |u pret hod nih vre me na.

Po ste pe no ob na vqa we in sti tu ci ja dr ̀ a ve i we nog au to ri te ta

kon cem 1918. i po ~et kom 1919. go di ne, u ju ̀ noj i Sta roj Sr bi ji ni je

ima lo pod jed nak in ten zi tet. Sva ka od obla sti je pre ma svo jim lo kal -

nim spe ci fi~ no sti ma u~e stvo va la u tom pro ce su. Po rat no smi ri va we,

no ve ne iz ve sno sti i iza zo vi, pla no vi, aspi ra ci je, neo stva re ni ide a -

li, ̀ e qe, am bi ci je, pred sto je }a raz gra ni ~e wa, ten zi je me |u do ju ~e ra -

{wim sa ve zni ci ma, no va dr ̀ a va i vrh le de nog bre ga we nih unu tra -

{wih an ta go ni za ma, da li su nov za mah de sta bi li {u }im si la ma i pro -

ce si ma u ko ji ma je dr ̀ a va u ho du mo ra la da re {a va mno ge pro ble me

{to je do vo di lo do to ga da è qe na sta bil nost i smi ri va we pri li ka

bu de od la ga no za ne ka dru ga, ka sni ja, vre me na. Ka da se na to do da ju

eko nom ska is cr pqe nost, ne ko li ko epi de mi ja, ne po sred ne po sle di ce

rat nih dej sta va i ra za ra wa stva ra la se ne sta bil na kon struk ci ja ko -

joj je bi la po treb na ob no va iz te me qa, ali za ko ju, osim sti hij ski pro -

ja vqi va we vo qe, ni je bi lo do voq no vre me na i sred sta va.

(Kraj)

1. februar 2009.

feqton

U Ska dru se ose }a lo ja ko de lo va we Ko sov skog ko mi -

te ta i ita li jan ske pro pa gan de. Mi mo vo qe ju go slo ven skih

pred stav ni ka, iz be gli ce iz Pla va i Gu si wa pre da te su, od -

lu kom sa ve zni~ ke ko man de, na sta ra we ita li jan skom ge ne -

ra lu Pja }en ti ni ju, ko ji ih je pre se lio iz gra da i sme stio u

voj ni~ ki lo gor u Bar ba lu {i. Po sto ja la je bo ja zan da su

Ita li ja ni è le li da ih is ko ri ste za svo je ci qe ve.

Alek sa Mar ti no vi}, de le gat srp ske vla de, po slat da

vra ti iz be gli ce u wi ho ve do mo ve, upr kos stro gom ita li -

jan skom nad zo ru, uspe vao je da iz lo go ra taj no iz vla ~i ma -

we gru pe iz be gli ca i da ih {a qe na zad pre ko gra ni ce. Do

po ~et ka ma ja uspeo je da iz lo go ra iz vu ~e oko 200 iz be glih

ne ra ~u na ju }i tu è ne i de cu.

Zbog bo ja zni da Ita li ja ni ne bi iza {li u su sret ju go -

slo ven skom zva ni~ nom zah te vu za po vra tak iz be gli ca, od -

lu ~e no je da se na sta vi sa tom prak som.

IGRA S IZBEGLICAMA

UVeoma je zapaèn nastup orkestra

Umetni~kog ansambla Ministarstva

odbrane „Stanislav Bini~ki“ na

Svetosavskom balu u Be~u, koji je pre

dvanaest godina oìveo Srpski centar u

tom gradu

ma~ke, Bugarske i Kazahstana, u dru{tvu srpskog izaslanika odbrane

potpukovnika Predraga Vorkapi}a, nisu krili odu{evqewe nastupom

na{eg vojnog orkestra.

Oni su svojim izgledom, pona{awem, a ponajpre muzi~kim

ume}em, doprineli sjajnoj balskoj atmosferi. O uspe{nom predstav-

qawu svoje zemqe, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije svedo~e i

brojne ~estitke i poziv organizatora da na{ orkestar svira i nare-

dne godine.

U orkestru su vojni slu`benici Andreja Todorovi} (bas gitari-

sta), Zoran Tutunovi} (klavijaturista), Vladimir Polkapovski (violi-

nista), zastavnik Slavi{a Rosi} (bubwar), zastavnik Dragan Tasi}

(truba), zastavnik Branislav Ivkovi} (harmonika) i kapetan Du{an

Stamenkovi} (klarinet), kao i ton majstor zastavnik Dejan Nikoli}.

R. KARAN

U austrijskoj prestonici

odràn Svetosavski bal

Vojni muzi~ari na

lepom plavom Dunavuaustrijskoj prestonici odràn je dvanaesti Svetosavski

bal u organizaciji „Srpskog centra“, ~ime je nastavqena tra-

dicija srpskih balova u tom gradu. Prvi put, na poziv na{e am-

basade u Be~u, na balu je svirao orkestar Umetni~kog ansam-

bla Ministarstva odbrane „Stanislav Bini~ki”. Na{i vojni

muzi~ari, sa solistima Nadom Pavlovi} i Oliverom Wegom,

znatno su doprineli visokom umetni~kom nivou Bala.

Otvarawe je, nakon intonirawa srpske i austrijske himne, za-

po~elo paqewem slavske sve}e i blagoslovom episkopa sredwo-

evropskog Konstantina. Uz pratwu gostiju, operski peva~ Oliver

Wego je potom otpevao Svetosavski himnu.

Kao i svake godine, po~etak bala ozna~ili su tonovi kompozi-

cije „Srpski kvadril”, koju je ove godine izvela pijanistkiwa Elena

Uprijanova. Kompozicija koju je Johan [traus mla|i, koriste}i

srpske teme, napisao po nalogu kneza Milo{a Obrenovi}a, „Srpski

kvadril”, prvi put je izveden povodom okupqawa Srba na balu u Be~u

28. januara 1846. godine.

U balskom programu nastupili su i prvak be~ke Opere Evgenij

Dimitrijev i austrijska plesna grupa „Kopecki”.

Uz orkestar Umetni~kog ansambla „Stanislav Bini~ki” i

vokalnog solistu Nadu Pavlovi}, vi{e stotina gostiju Svetosavkog

bala nastavilo je da uìva u pesmi i igri.

Svetosavskim balom nastavqa se tradicija srpskih gra|anskih

zabava u glavnom gradu Austrije, koju je pre dvanaest

godina oìveo Srpski centar iz Be~a. Naime, prvi

pisani trag o proslavi Svetog Save iz davne 1734.

godine, ~uva se u Narodnoj biblioteci u Be~u.

Srpskom balu prisustvovale su brojne diplo-

mate akreditovane u glavnom gradu Austrije, me|u

wima i ambasadorka Srbije pri me|unarodnim orga-

nizacijama Miroslava Beham, a u ime Ministarstva

za dijasporu Republike Srbije prisustvovala je

sekretarka Aleksandra Koji}.

U rasko{noj balskoj dvorani hotela „[enbrun”

okupio se i veliki broj predstavnika austrijskih in-

stitucija, a me|u wima i predsednica pokrajinskog

parlamenta Erike Stubenfol, predsednik Radni~ke

komore Be~a Herbert Tumpel, poslanica Soci-

jaldemokratske stranke u be~kom parlamentu Anica

Macka Dojder, potom Edvard [ok, {ef poslani~kog

kluba Slobodarske stranke u be~koj skup{tini.

Tradicionalno, srpskom balu prisustvovali su

i predstavnici vojnodiplomatskog kora akreditovani

u Be~u. Vojni izaslanici Ukrajine, Rusije, ̂ e{ke, Ne-

72

tradicije

Kutak

nezaborava

d ne dav no se na tu ri sti~ koj ma pi vraw skog kra ja, po red ku }e

Bo re Stan ko vi }a, Be log mo sta, ~e sme \e ren ka i dru gih pre po -

zna tqi vih lo ka li te ta, na la zi i Spo men-so ba ê tvr te bri ga de

i gar ni zo na Vra we.

Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je ve} ugo va ra ju do vo |e we eks kur zi ja u

ka sar nu „Pr vi pe {a dij ski puk kwa za Mi lo {a Ve li kog”, a o vred no -

sti i za ni mqi vo sti eks po na ta u me mo ri jal noj so bi uver qi vo sve do -

~i vi {e od de vet hi qa da po se ti la ca u pro te klih {est me se ci.

Spo men so bu ê tvr te bri ga de Kop ne ne voj ske i gar ni zo na Vra -

we osmi sli li su, for mi ra li i opre mi li pri pad ni ci bri ga de i gar -

ni zo na, sa ko man dan tom bri gad nim ge ne ra lom Mi lo sa vom Si mo vi -

}em na ~e lu, dok su ure |e we so be ko ja ~u va se }a we na voj ni~ ku isto -

ri ju Vra wa svim sr cem po mo gli i me {ta ni P~iw skog okru ga.

[est spomen-plo~a

Je dan od osnov nih ci qe va iz grad we Spo men-so be je ste da se ne

za bo ra ve ime na po gi nu lih voj ni ka, pod o fi ci ra, ofi ci ra i ci vil nih

li ca u vraw skom gar ni zo nu i da se spo je voj na pro {lost i sa da {wost

na jed nom me stu.

U toj so bi mu ze ju na la ze se spo men-plo ~e sa 5.440 ime na Vra -

wa na ca i qu di iz oko li ne, po gi nu lih u oslo ba |a wu Vra wa od Tu ra -

ka 1988. go di ne, Bal kan skim ra to vi ma, Pr vom i Dru gom svet skom

ra tu, ra tu iz 1999. go di ne i to kom kri ze na ju gu Sr bi je 2000. i 2001.

go di ne. Iz gra |en je i „ve~ ni ogaw”, ko jim se sim bo li~ no oda je po -

~ast svim po gi nu li ma.

Spo men-so ba ê tvr te bri ga de Kop ne ne voj ske

u Vra wu do bar je pri mer ka ko se ve li kim

za la ga wem i qu ba vqu mo ̀ e pred sta vi ti

isto ri ja srp ske voj ske i na ro da

Spo men-so ba ê tvr te bri ga de

U Spo men-so bi sme {ten je sav isto ri jat je di ni ca ran ga puk –

bri ga da od 1878, ka da je Vra we oslo bo |e no od Tu ra ka, do 2008. i

isto ri ja Vra wa i ju ga Sr bi je u pe ri o du od 1878–1918, ukqu ~u ju }i i

ko mit ski po kret u ta da {woj sta roj Sr bi ji.

Is pred me mo ri jal ne so be i na sa mom ula zu u ka sar nu „Pr vi

pe {a dij ski puk kwa za Mi lo {a Ve li kog” po sta vqe na je sta ri ja teh ni -

ka ne ka da {we JNA, VJ i VSCG, a ten ko ve, to po ve i pu {ke obi la to

ko ri ste de ca, za igru i fo to gra fi sa we.

U pr vom de lu Spo men-so be pred sta vqe ne su sve je di ni ce vraw -

skog gar ni zo na, a u dru gom se na la zi {est spo men-plo ~a. Po seb no je

za ni mqiv deo u ko me je ob ra |en Pr vi pe {a dij ski puk kwa za Mi lo {a

Ve li kog, sa stav ko ji je po sto jao 60 go di na i u~e stvo vao u pet ra to va.

Iz isto rij skih za pi sa, za po ve sti ko man dan ta za na pad ne i od bram -

be ne ope ra ci je i dru gih do ku me na ta mo ̀ e se de taq no sa gle da ti u~e -

{}e pu ka u Ku ma nov skoj, Cer skoj i Ko lu bar skoj bi ci i ope ra ci ja ma

na So lun skom fron tu. Tu se na la ze i ra zni ̀ i vo pi sni eks po na ti po -

put, na o ru ̀ a wa iz tog pe ri o da, uni for mi, sta rih voj nih bu kvi ca i

~u tu ri ca.

Zva ni~ ni na sta vqa~ tra di ci ja Pr vog pe {a dij skog pu ka bi la je

78. mo to ri zo va na bri ga da i ona je, od svih je di ni ca kla si fi ka ci je

A, naj du ̀ e po sto ja la u gar ni zo nu Vra we. Po seb no za ni ma wa po se ti -

la ca u de lu po sve }e nom 78. mo to ri zo va noj bri ga di pri vla ~e eks po -

na ti ko je sve do ~e o u~e {}u tog sa sta va u ra tu 1999. go di ne i ula sku

u Kop ne nu zo nu bez bed no sti.

Va ̀ nost tra di ci je ogle da se u we noj po ve za no sti sa da na {wi -

com, ta ko da je lo gi~ no da se na isto ri jat voj nih je di ni ca iz Vra wa u

pro te klih 130 go di na na do ve ̀ e deo o ê tvr toj bri ga di KoV, for mi -

ra noj 30. ju na 2007. go di ne. @ivot i rad sa da {we voj ne je di ni ce

pred sta vqen je, pre sve ga, pri ka zom da na for mi ra wa bri ga de, me |u -

na rod ne voj ne sa rad we i za da ta ka u Kop ne noj zo ni bez bed no sti. Za -

pa ̀ e no me sto u so bi se }a wa za u zi ma i iz bor no vin skih ~la na ka,

a me |u wi ma naj broj ni ji su ~lan ci iz li sta „Voj ska” i ma ga zi na

„Od bra na”.

Dve hiqade eksponata

Ret kost je da se oko ne kog pro jek ta oku pe svi ~la no vi ne ke za -

jed ni ce, ali se za Spo men-so bu ê tvr te bri ga de Kop ne ne voj ske

ne sum wi vo mo ̀ e re }i da su u we nom for mi ra wu, iz grad wi i sa ku -

pqa wu vi {e od dve hi qa de eks po na ta u~e stvo va li voj ni ci i ofi -

ci ri ̂ e tvr te bri ga de, pri vred ni ci Vra wa, voj ni ob ve zni ci, pred -

stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve i me {ta ni Vra wa i okol nih me sta.

Zna ~aj nu po mo} pru ̀ io je pu kov nik u pen zi ji Mi lo je Pr {i},

te Vra wan ci ko ji se ba ve ~u va wem sta rih do ku me na ta Mi {a Vla -

ji nac, Star ~e Pe {i} i Si ni {a An to ni je vi}. Vred ne eks po na te iz

pe ri o da sa kra ja 19. ve ka ustu pio je Dra gan Stan ko vi} iz Be o -

gra da. U to ku for mi ra wa i iz grad we Spo men-so be us po sta vqe na

je do bra sa rad wa sa Na rod nim mu ze jom Vra we, Isto rij skim ar -

hi vom, Sub no rom, O[ „Vuk Ka ra xi}” i Udru ̀ e wem po to ma ka

1912–1918. go di ne.

Idej ni tvo rac So be, kut ka ne za bo ra va, je ste bri gad ni ge ne -

ral Mi lo sav Si mo vi}, a u ra du na iz grad wi ve li ki do pri nos da -

li su ka pe ta ni Sla |an Mi haj lo vi} i Vla dan Ste va no vi}, po ru~ -

ni ci An dre ja Pe tro ni je vi} i Pre drag Traj ko vi}, pot po ru~ ni ci

Sr |an Ste va no vi} i Mi lan Gu ja ni ca, sta ri ji vod ni ci Mi ro slav

Veq ko vi}, Ra do slav \or |e vi} i Ne boj {a Pet ko vi} i eki pa gra -

|e vin skih maj sto ra na ~e lu sa ci vil nim li cem Ne ven kom Ga li}.

„Ra di lo se udar ni~ ki i s qu ba vqu” – ka ̀ e pot po ru~ nik Mi -

lan Gu ja ni ca – „Osta ja lo se po ce lu no}. Sin drom za qu bqe no sti

u Spo men-so bu za hva tio je ce lu eki pu. Mno go je kwi ga tre ba lo

i{ ~i ta ti i pre li sta ti. Vo di la se bor ba za sva ki eks po nat”.

Od ko man dan ta ka sar ne „Pr vi pe {a dij ski puk kwa za Mi lo -

{a Ve li kog” ma jo ra Zo ra na Sto i~ ko va, sa zna je mo da su so bu se -

}a wa po se ti li broj ni go sti. Pod ra zu me va se da sva ka ge ne ra ci ja

voj ni ka obi |e Spo men-so bu, dok na ~el nik kan ce la ri je za ci vil -

no-voj nu sa rad wu pot pu kov nik Go ran Stan ko vi} is ti ~e ve li ku po -

se }e nost u okvi ru ak ci je „Otvo re ni dan”. Sa mo 12. sep tem bra

Spo men-so bu ob i {lo ~e ti ri i po hi qa de gra |a na i |a ka.

U Voj sci Sr bi je se sve ~e {}e ura wa u du bi ne bo ga te srp ske

voj ne tra di ci je, ka ko bi i no ve ge ne ra ci je voj nih pro fe si o na la ca

pro mo vi sa le na sle |e ne po zi tiv ne vred no sti srp ske voj ske. Spo -

men-so ba ê tvr te bri ga de Kop ne ne voj ske za to je pra vi pri mer.

Zo ran MI LA DI NO VI]

Ime na stra da lih ni je bi lo jed no stav no pro na }i, ali za hva -

qu ju }i zna nim i ne zna nim qu di ma stvo ren je po u zdan po me nik. Ta -

ko je, na pri mer, u Mu ze ju Srp ske pra vo slav ne cr kve u Ni {u sa ~u -

van spi sak po gi nu lih Vra wa na ca iz sa sta va Pr vog pe {a dij skog

pu ka, ko ji je ured no vo dio pu kov ski sve {te nik Mi lan Jo va no vi}.

Iz tog do ku men ta sa zna lo se da je u ra to vi ma od 1912. do 1918.

po gi nu lo 367 re do va, 73 ka pla ra, 43 pod na red ni ka, 13 na red ni -

ka, osam pot po ru~ ni ka, {est po ru~ ni ka i ~e ti ri ka pe ta na.

Pomenik

1. februar 2009.74

duhovnost

O {tedrostiN

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

i ste po zna va li mo ga pra de du?.. Be {e to do bar i sim pa ti ~an ~o -

vek... Imao je ve} 76 go di na, ka da ga je Go spod po zvao u svo je na se -

qe. Bio je re zbar, ve li ki maj stor, i naj pre fi we ni je {a re za ~u |u ju

}e su mu i{le od ru ke. Na iz gled {a re ni{, ali sa ka kvim uku som ra |en!

Vi {e od sve ga ra do vao se ka da je bio u pri li ci da po da ri ne ku div nu

stvar ~i cu ka kvom zna ~aj nom, i ta len to va nom ~o ve ku. Ta da bi, uvek, go vo -

rio: „Pa ja sam na taj na ~in u{ao u we gov ì vot, ja sam mu po mo gao da u

ì vo tu na |e ma lo ra do sti”... – i sme {kao se sre} nim osme hom.

[ta, ipak, ste ga sre li?... Da, da, to je bio on. Sa du gim be lim ko -

sa ma... Vi so ko ~e lo, sa wi ve, po ma lo od sut ne o~i i ne za bo rav ni osmeh,

kao da se sve oko we ga sme ja lo... Da, po sled wih go di na je ho dao po ma lo

po gr bqen. Hteo sam da vam ne {to is pri po ve dim o we mu.

Vi di te, kad raz mi {qam o sa vre me nom ì vo tu, ~e sto mi se ~i ni da

qu di pre ko mer no zna ~e we pri da ju svo ji ni i bo gat stvu kao da je ve li ko

bo gat stvo jed na ko ve li koj sre }i. A to uop {te ni je ta~ no. Ko ta ko mi sli i

ose }a, taj si gur no ì vi ne sre }an ì vot. I to sam na u ~io od mog po koj nog

pra de de.

î ta vog ì vo ta mo rao je za ra |i va ti za hleb, i to mu je po la zi lo za

ru kom vr lo te {ko; ali bez ob zi ra na to, on je bio je dan od naj sre} ni jih

qu di na sve tu. Pi ta te, ka ko mu je to po {lo za ru kom?... On je to na zi vao

„umet no {}u op ho |e wa” – ili {te dro {}u.

Bio je sed mo de te u svo joj po ro di ci, pri tom naj mla |e. Svi be hu mu -

{kar ~i }i. Sta ri ja bra }a su, od re da, bi la bez o se }aj na i po hlep na. Gle -

da li su na we ga svi so ka, i ni {ta mu ni su do zvo qa va li. We go vi ro di te -

qi ra no su umr li i on se je dva i{ko lo vao da sred we {ko le. Ta da su mu

bra }a pod vik nu la: „Iz vo li, sam se bi za ra |uj za hleb“. Sva |a ti se ni je

vo leo i po ~eo je da u~i ono {to mu se po seb no do pa da lo: re zba ri ju u dr -

ve tu i svi ra we na vi o li ni. Re zba ri ja mu je od mah po {la za ru kom: we go -

ve stva ri su se svi ma do pa da le. On je to ob ja snio ova ko: „Iz du {e ra -

dim, sa qu ba vqu, a qu di to ose }a ju za to {to svi oni u ì vo tu tra ̀ e qu -

bav, bu kval no gla du ju za wom; za to im se i do pa da ju mo je stvar ~i ce...”

Po sle go di nu da na ne sa mo da je za ra |i vao se bi za hleb (za ì vot

je ne ka da tre ba lo mno go ma we nov ca), ve} je sam se bi pla }ao i ~a so ve

vi o li ne. Ta da se od se lio od bra }e i po ~eo da ì vi kod bez det nog tet ka.

We go va stri na ve o ma ga je vo le la, zva la ga je „go lup ~i }u moj”. I odi sta

je u we mu bi lo ne {to go lu bi je. Svo je obra zo va we do pu wa vao je ne za si -

tim ~i ta wem.

De {a va lo se da, ~im uzme u ru ke gu da lo, me lo di ja sa ma kre ne. Svi

se de i slu {a ju, kao za ~a ra ni, i svi ma o~i vla ̀ e. I gor ~i na ì vo ta se

za bo ra vqa: kao da si sve bri ge i te ̀ i nu sa se be zba cio i sr ce sa mo pe -

va. Ka ko je le po svi rao ru ske na rod ne pe sme, i to one pra ve, sa drev no-

na rod nim in to na ci ja ma i har mo ni ja ma... Za tim je svi rao sa Mel gu no vim,

dru ̀ io se sa gu sla ri ma... De {a va lo se, sto ji, sav ozbi qan, pro sve tqen,

i je di no mu o~i si ja ju bla ̀ en stvom.

Pi ta te me za „umet nost op ho |e wa”? Od mah, od mah }u vam is pri ~a -

ti... Za si ro ma {tvo on ni je znao. Ali ni bo gat ni ka da ni je bio. Dva pu ta

su mu nu di li bo ga te ne ve ste. Sam mi je o to me pri po ve dao. „Obe su bi le

od tvr dog dr ve ta i gru be re zba ri je. Ta kve ne mo ̀ e{ vo le ti. I ni ka kvo

po ja we ni sam iz wih ose }ao. Po na {a ti se ta ko |e ni su ume le: obo ̀ a va -

le su svo je bo gat stvo, ono je iz wih sa mo iz bi ja lo. Pa sva ko od nas ono

osnov no i glav no iz ra ̀ a va svo jim po gle dom, a iz wih je iz bi ja la po hle -

pa”. Ka sni je se oè nio mo joj pra ba bom i u sve mu se sa wom sla gao. Bi la

je neo bi~ no do bra, si ro ma {na ali pa met na, pr va pe va ~i ca na svad ba -

ma; sve sta rin ske svad be ne pe sme je zna la, i ~im za po~ ne svi se oku pe,

slu {a ju, ne di {u.

Kad bi mi, po ne kad, pra de da pri ~ao pri ~e ili da vao sa ve te, mo gao

sam da slu {am ne pre kid no, sa ti ma. Za tim sam ka sni je, ~ak, po ~eo po ne -

{to za pi si va ti, ra di uspo me ne. Evo, o op ho |e wu.

„ûj, ma li {a”, go vo rio mi je ne je dan put, „po sto ji po seb na ve {ti na

da vla da{ stva ri ma, i u to me je taj na ze maq ske sre }e. Osnov no je – da ne

za vi si{ od svog imov nog sta wa, i da mu ne ro bu je{. Ima we tre ba da nam

slu ̀ i i da nam se po vi nu je. Ono ne sme da is pli va na vrh i za go spo da ri

Ro |en je u si ro ma -

{noj po ro di ci u se lu

Kamp sa di, sme {te nom u

Fri gi ji. To kom de tiw -

stva je ~u vao gu ske, ali je

u se bi uvek no sio ve li ku

bla go det Bo ̀ i ju, jer je

mo gao da is ce qu je bo le -

sti qu di ma i sto ci i da

iz wih is te ra zle du ho -

ve. U to vre me Rim skim

car stvom vla dao je car

Gor di jan, ~i ja se }er ka

Gor di ja na te {ko raz bo -

le la po re me tiv {i umom.

Mno gi le ka ri su po ku -

{a va li da joj po mog nu,

ali bez uspe ha. Iz we je

jed nom pro go vo rio zli duh i re kao da ga sa mo Tri fun mo ̀ e is te -

ra ti. U dvor su do ve li mno ge qu de sa tim ime nom. Kad se po Bo -

ì jem pro mi slu po ja vio mla di Tri fun iz Kamp sa de, iz le ~io je

de vojk,u a Car ga je oba suo mno gim da ro vi ma. Po sle po vrat ka u

svoj kraj, mla di} je sve bo gat stvo raz de lio si ro ti wi, pa na sta -

vio da ~u va gu ske i da se mo li Bo gu.

Ka da je na rim ski pre sto do {ao hri sto bor ni car De ki je,

sve ti Tri fun je mno go stra dao i bi vao mu ~en zbog Hri sta. Sve te

pat we la ko je pod no sio go vo re }i: O, ka da bi se mo gao udo sto ji -

ti, da og wem i mu ka ma skon ~am u ime Isu sa Hri sta Go spo da i Bo -

ga mo ga.

Mu ~i te qi su ga naj zad osu di li da bu de po se ~en ma ~em. Pred

smrt se po mo lio i pre dao du {u svom Tvor cu, 250. go di ne.

Taj pra znik je usta no vqen jo{ 544. go di ne, za vre me vla da -

vi ne ca ra Ju sti ni ja na. ê tr de se tog da na po ro |e wu bo ̀ an skog

si na, Pre sve ta De va ga je do ne la u hram je ru sa lem ski da ga, shod -

no za ko nu, po sve ti Bo gu i se be o~i sti. Ia ko ni jed sno ni dru go

ni je bi lo po treb no, Za ko no da vac ni je hteo da se ogre {i o slo vo

ko je je na pi sao i dao kroz svog slu gu i pro ro ka Moj si ja.

U hra mu je pr vo sve {te nik Za ha ri ja, otac Jo va na Pre te ~e,

po sta vio De vu Ma ri ju ne na me sto za ̀ e ne ve} za de voj ke. Vi dev -

{i to, fa ri se ji pri sut ni u hra mu su to br zo do ja vi li ca ru Iro -

du. Uve ren u pri ~u zve zda ra s Is to ka da je to No vi Car, Irod je

po slao voj ni ke da ubi ju Isu sa. Me |u tim, bo ̀ an ska po ro di ca je

ve} iz ma kla iz gra da i upu ti la se u Mi sir, po uput stvu an |e la

Bo ̀ i jeg...

V E R S K I P R A Z N I C I1-15. februar

Pra vo slav ni

12. fe bru ar – Sve ta Tri Je rar ha

14. fe bru ar – Sve ti mu ~e nik Tri fun

15. fe bru ar – Sre te we Go spod we

Rimokatoli~ki

2. fe bru ar – Pri ka za we Go spod we – Svi je} ni ca

SVETI MUÊNIK TRIFUN

SRETEWE GOSPODWE

75

1. fe bru ar 1946.

Na osno vu Usta va od 31. ja nu a ra

1946. go di ne, Na rod na skup {ti na

Fe de ra tiv ne Na rod ne Re pu bli ke Ju -

go sla vi je ime no va la je vla du sa Jo si -

pom Bro zom na ~e lu.

3. fe bru ar 1953.

Gr~ ki mi ni star ino stra nih po slo va

Ste fa no pu los do pu to vao je u Be o grad.

Do kra ja po se te 8. fe bru a ra utvr |e -

na je za jed ni~ ka plat for ma bu du }eg

ugo vo ra Ju go sla vi je, Gr~ ke i Tur ske,

ko ji je po svo joj sa dr ̀ i ni tre ba lo da

bu de spo ra zum o pri ja teq stvu i ne na -

pa da wu.

4. fe bru ar 1804.

Tur ske vla -

sti u Be o -

grad skom

pa {a lu ku

iz ne nad no

i jed no vre -

me no po ~e -

le su po koq is tak nu ti jih Sr ba – kne -

zo va, sve {te ni ka, tr go va ca, po seb no

onih ko ji su se is ta kli u bor bi pro -

tiv Tu ra ka u Ko ~i noj kra ji ni. Uz li -

kvi da ci ju kne zo va i dru gih Sr ba, da -

hi je su te ro rom pri mo ra va le na rod

na pre da ju oru` ja, ali ko na ~an re zul -

tat bio je ubr za va we pri pre ma za

usta nak Sr ba.

5. fe bru ar 1876.

Knez Mi lan Obre no vi} pro pi sao

„Ustroj stvo |e ne ral {ta ba”, pre ma

ko me je Glav ni |e ne ral {tab imao

tri ode qe wa. Dru go ode qe we bi lo

je ge o graf sko. Ustroj stvom \e ne ral -

{ta ba pro pi sa ni su i za da ci Tre }eg

ode qe wa Glav nog |e ne ral {ta ba ko je

je tre ba lo da pri ku pqa po dat ke za

rat nu isto ri ju, „pi {e ih, ure |u je i

~u va” i da „pod wim sto je bi bli o te -

ke i ce la |e ne ral {tab na ar hi va”.

Ovaj da tum ozna ~io je po ~e tak ba -

vqe wa ar hi vi sti kom i voj nom isto -

ri jom u srp skoj voj sci. U Voj sci Sr -

bi je 5. fe bru ar obe le ̀ a va se kao

Dan Ge o det ske slu ̀ be, Dan Voj no ge o -

graf skog in sti tu ta i Dan Voj nog ar -

hi va.

10. fe bru ar 1866.

Osno va na voj na Ve te ri nar ska {ko la.

Na osno vu ured be od 3. apri la 1888.

ovaj da tum je u Voj sci Kra qe vi ne Sr -

bi je obe le ̀ a van kao Dan Ve te ri nar -

ske {ko le.

10. fe bru ar 1947.

U Pa ri zu pot pi san Ugo vor o mi ru sa

Ita li jom. Ugo vor je pot pi sa lo 20 dr -

à va, a stu pio je na sna gu 15. sep tem -

bra 1947. go di ne. Ju go sla vi ja je Ugo -

vor ra ti fi ko va la 23. av gu sta 1947,

a ra ti fi ka ci o ni in stru ment de po no -

va la kod fran cu ske vla de.

15. fe bru ar 1804.

Na kon do go vo ra na rod nih pred stav -

ni ka iz cen tral nog de la [u ma di je

odr ̀ a nog u Ora {cu, na me stu zva nom

Ma ri }e vi }a ja ru ga, do go vo re no je po -

kre ta we ustan ka pro tiv tur ske vla -

sti. Za vo |u ustan ka iza bran je \or -

|e Pe tro vi} Ka ra |or |e. Ia ko je Pr -

vi srp ski usta nak do ̀ i veo ne u speh

1813. go di ne, we gov zna ~aj je iz u ze -

tan u kon tek stu ko na~ nog oslo bo |e wa

Sr ba od oto man ske vla da vi ne i stva -

ra wa mo der ne srp ske dr ̀ a ve to kom

19. ve ka.

15. fe bru a r 1835.

Kwaz Mi lo{

Obre no vi} na

Ve li koj na rod -

noj skup {ti ni u

Kra gu jev cu po -

sla ni ci ma i

oku pqe nom na -

ro du ob ja snio

je no vu po de lu

vla sti na za ko -

no dav nu, sud sku

i iz vr {nu ko ja

je pro iz i la zi -

la iz naj vi {eg

za ko no dav nog

ak ta – Sre tew -

skog usta va. Us-

tav je ogra ni -

~io kwa ̀ e vu

vlast, uveo i osna ̀ io gra |an ska pra -

va, pro pi sao dr ̀ av na obe le` ja ze -

mqe, dao Na rod noj skup {ti ni vid le -

gal no sti i pred sta vqa pr vi mo der ni

ustav ko ji je do net u Sr bi ji. Pod pri -

ti skom Tur ske, Ru si je i Au stri je, Sre -

tew ski ustav je su spen do van 11. apri -

la iste go di ne.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...nad na ma. Ili }e{ ti vla da ti wi me, ili }e te ono po je sti. A ono

je – ve {to. îm pri me ti da mu slu ̀ i{, po ~i we da te pod ja ru je i

pot ~i wa va. I ta da, ne ma ti spa sa: pro gu ta }e ti i du {u i te lo. I

ta da ti je kraj: ono }e za u ze ti tvo je me sto i po sta ti tvoj go spo dar,

a ti }e{ bi ti we gov la kej. Ono po sta je glav no u ì vo tu, a ti –

we gov pri ve zak. Ovo je naj va ̀ ni je: ~o vek mo ra da bu de slo bo dan;

ali ne sa mo od ugwe ta va wa qu di, ve} i od ugwe ta va wa stva ri.

Ka kva je to slo bo da: od qu ba vi je ne za vi san, a svo ji ni je svo joj

po ko ran? Slo bo dan ~o vek mo ra da bu de slo bo dan i u bo gat stvu.

Ja ras po la ̀ em. Mo je ima we mi se po ko ra va. Ta da odi sta vla dam

wim, jer vlast je u mo jim ru ka ma, i tu ne tre ba da se bo ji mo, ni ti

da drh ti mo. Ko se pla {i za svo je bo gat stvo, stal no drh ti: ka ko da

ga ne iz gu bi, ka ko da se ono ne pre tvo ri u si ro ma {tvo? Ta da svo -

ji na, kao vam pir, po ~i we da isi sa va ~o ve ka, da ga po ni ̀ a va i

ipak te, je dan put, ma kar i u smrt nom ~a su, za u vek na pu {ta...”

„Evo, ja re zba rim. To mi po la zi za ru kom za to {to vla dam

svo jim dle tom i mo gu da ~i nim sa dr ve tom sve {to za ̀ e lim. Za -

to i mo gu u mo ju re zba ri ju da udah nem ~i ta vo svo je sr ce i po ka -

èm qu di ma ka kva le po ta i ra dost po sto je na sve tu.”

„Ili, evo – uzmi za pri mer vi o li nu. Gu da lo i stru ne mo -

ra ju me slu {a ti; one mo ra ju pe va ti ona ko ka ko je me ni u du {i

za pe va lo. Qu bav mno me ovla da va, i ja vla dam vi o li nom, za to

vam ona i pe va o ra do sti ì vo ta i o Bo ̀ i joj le po ti”.

„Isto je i sa bo gat stvom. Da to nam je ne za to da bi smo za ne -

ma ri li na {u qu bav i iz mu ~i li na {e sr ce. Na pro tiv. We gov je

smi sao da slu ̀ i na {e mu sr cu i da iz ra ̀ a va na {u qu bav. Ina ~e

}e po sta ti bre me, idol, ro bi ja. Ni je uza lud na po u ka u Je van |e qu

o Ma mo nu. Ko ve ru je u Bo ga, taj ne mo ̀ e ve ro va ti u bo gat stvo; a

ko se je dan put po klo nio pred tu |im, ili pred svo jim bo gat stvom, taj

ni sam ne }e pri me ti ti da je po ~eo slu ̀ i ti |a vo lu!...”

„Stvar ni je u to me da od bi je mo ili za bra ni mo sva ko bo -

gat stvo; to bi bi lo glu po, ne pri rod no i {tet no. Stvar je u to me

da ga, ne od bi ja ju }i bo gat stvo, po be di mo i po sta ne mo slo bod ni.

Ta slo bo da ne mo ̀ e da do |e od dru gih qu di; ona se mo ra osvo -

ji ti u sa mo me se bi, oslo bo di ti svo ju du {u. Ako mi je la ko mi -

sli ti o mom bo gat stvu, on da sam slo bo dan. Ja od re |u jem sud bi nu

sva ke svo je stva ri i ~i nim to sa la ko }om; a one slu {a ju. Mo je

do sto jan stvo ni je od re |e no mo jim imov nim sta wem, mo ja sud bi -

na ne za vi si od mog vla da wa nad stva ri ma; ja ni sam bo gat stvu

xu kac na lan cu i ni sam we gov no} ni stra ̀ ar. Ni sam pro sjak

ko ji mo li ko pej ku od sva ke ì vot ne pri li ke i ko ji je kri {om tr -

pa u ~a ra pu. Stid no je drh ta ti nad svo jim stva ri ma, jo{ je stid -

ni je za vi de ti bo ga ti ma. Tre ba ì ve ti sa svim druk ~i je ta mo gde

tre ba, ta mo je la ko zbri sa ti sa ra ~u na; gde sr ce za tra ̀ i – sa

ra do {}u po klo ni ti, do da ti ta mo gde kod dru go ga vla da si ro ti -

wa; sa ra do {}u `r tvo va ti, ne à le }i; ne zah te va ti vra }a we,

ako dru gi to ne mo ̀ e, i brat ski za bo ra vi ti na in te res i pro -

cen te. I osnov no – ~u je{ li, ma li {a, ni ka da ne stre pi ti za svo -

ju imo vi nu: Bog je dao, Bog je i uzeo, ne ka bu de bla go slo ve na vo -

qa We go va. Ko drh ti za svo je bo gat stvo, po ni ̀ a va se i gu bi svo -

je do sto jan stvo; a ta ko ni zak ~o vek, sa ni skim mi sli ma, bo qe sa

uop {te i ne ma ni ka kvu svo ji nu...”

„U pa met nim kwi ga ma pi {u” – re kao mi je je dan put – „da je

ima we sa bra ni rad, a po mom mi {qe wu, i rad i ima we su – od

du ha i za duh. A duh je, pre sve ga, qu bav. Za to je kod pra vog ~o ve ka

svo ji na za li ha sr ca i oru |e qu ba vi. Bo ga tom ~o ve ku tre ba mno go

sr ca; tek ta da se mo ̀ e sma tra ti da je za slu ̀ io svo je bo gat stvo.

Mno go no va ca i ma lo sr ca – zna ~i te {ku sud bi nu i r|av kraj.”

De {a va lo se, po pri ~a ta ko, uzme svo ju vi o li nu i po~ ne da

svi ra sta re ru ske pe sme, jed nu za dru gom: „Ver ni na{ iz vo rac”,

„Ne poj sla vuj ~i }u”, i mno ge dru ge; a ja se dim, sre }an, i slu {am...

I sve je to za u vek ure zao u mo ju du {u. Te pe sme ni da nas ne

mo gu slu {a ti rav no du {no. Eh, ko li ko je slo bo de i do bro te u ru -

skom ~o ve ku! Ko li ko {i ri ne, du bi ne i iskre no sti u we go vim pe -

sma ma!

I ~i ni mi se da je moj pra ded mi slio i ì veo kao istin ski

mu drac...

Ivan A. IQIN

Iz kwige „Poju}e srce”, izdava~ Svetigora, Cetiwe, 1998.

vremeplov

Pripremio Miqan MILKI]

1. februar 2009.76

1. No vi Sad – ukup no 20 sta no va, na lo ka ci ji Sun ~a na stra -

na, Ju go vi }e vo, po ce ni od 56.687,30 di na ra po m2

i to :

– 3 jed no sob na sta na (po vr {i ne od 33,65 m2

do

38,43 m2

),

– 7 dvo sob nih sta no va (po vr {i ne od 51,03 m2

do

64,89 m2

),

– 10 tro sob nih sta no va (po vr {i ne od 85,86 m2

do

88,30 m2

),

2. Vr bas – ukup no 7 sta no va, na lo ka ci ji Stam be ni blok 106,

ul. Jo ze fa Pe ha na 3, po ce ni od 36.173,00 di na ra po m2

i to:

– 2 jed no i po sob na sta na (po vr {i ne 64,11 m2

i

64,26 m2

),


do

66,95 m2

),

3. Zre wa nin – ukup no 23 sta na, na lo ka ci ji Pan ~e va~ ka

uli ca bb, po ce ni od 36.499,00 di na ra po m2

i to:

– 7 jed no sob nih sta no va (po vr {i ne od 49,43 m2

do

49,99 m2

),


do

66,02 m2

),

– 9 tro sob nih sta no va (po vr {i ne od 79,41 m2

do

79,83 m2

),

4. [id – ukup no 4 sta na, na lo ka ci ji Na se qe Is tok, po ce ni

od 30.697,00 di na ra po m2

i to:

– 4 dvo sob na sta na (po vr {i ne od 64,95 m2

do

70,67 m2

),

5. Ru ma – 10 sta no va, na lo ka ci ji Ti vol, ul. Mi len ti ja Jo -

va no vi }a, po ce ni od 32.910,00 di na ra po m2

i to:


do

68,23 m2

),

6. Be la Cr kva – ukup no 4 sta na, na lo ka ci ji Be li trg, ul.

Do si te je va 1, po ce ni od 35.950,00 di na ra po m2

i to:

– 3 jed no sob na sta na (po vr {i ne od 46,16 m2

do

56,68 m2

),

– 1 dvo so ban stan (po vr {i ne 57,19 m2

),

7. [a bac – ukup no 2 sta na, na lo ka ci ji Bu de Sta ni mi ro vi -

}a 2, po ce ni od 53.699,00 di na ra po m2

i to:

– 1 jed no so ban stan (po vr {i ne 33,34 m2

),


),

8. Za je ~ar – 3 sta na, na lo ka ci ji Pla ̀ a, ul. Pa tri sa Lu -

mum be, po ce ni od 40.765,00 di na ra po m2

i to:

–3 dvo sob na sta na (po vr {i ne od 69,03m2

do 72,77m2

),

9. Pa ra }in – ukup no 8 sta no va, na lo ka ci ji Sta ra sto~ na

pi ja ca, ul. Fran cu ska, po ce ni od 33.915,00 di na ra po m2

i to:

– 8 dvo sob nih sta no va (po vr {i ne 48,73 m2

do

78,43m2

),

10. ^a ~ak – ukup no 9 sta no va, na lo ka ci ji Gvo ̀ |ar, po ce ni

od 39.819,00 di na ra po m2

i to:

–3jed no sob na sta na (po vr {i ne od 63,42m2

do66,62m

2

),


do

66,62 m2

),

11. Iva wi ca – ukup no 4 sta na, na lo ka ci ji Mr ko ~e vac,

Obje kat C, uli ca Cr no gor ska 19, po ce ni od 38.129,00 di na ra po

m2

i to:

– 2 gar so we re (po vr {i ne 19,22 m2

i 29,60 m2

),

– 1 jed no i po so ban stan (po vr {i ne 54,45 m2

),


),

12. Le sko vac – ukup no 31 stan, na lo ka ci ji Tri {e {i ra,

Blok 29, ul. \u re Sa la ja i lo ka ci ji Du bo ~i ca 2, R. @uni }a, ul.

Du bo ~i ca 107a, po ce ni od 39.982,00 di na ra po m2

i to:

– 4 jed no sob na sta na (po vr {i ne 35,07 m2

do 40,79 m2

),

– 22 dvo sob na sta na (po vr {i ne 49,50 m2

do 62,05 m2

),

– 1 tro so ban stan (po vr {i ne 75,12 m2

),

– 4 ~e tvo ro sob na sta na (po vr {i ne od 117,36 m2

do

120,00 m2

),

13. Vla so tin ce – ukup no 3 sta na, na lo ka ci ji Mi je Mi len -

ko vi }a bb, po ce ni od 32.560,00 di na ra po m2

i to:

– 3 jed no i po sob na sta na (po vr {i ne od 51,07 m2

do

51,41 m2

),

14. Me dve |a – ukup no 5 sta no va, na lo ka ci ji Cen tar, po

ce ni od 25.477,00 di na ra po m2

i to:


),

– 2 tro sob na sta na (po vr {i ne 101,64 m2

i 103,33 m2

),

– 2 ~e tvo ro sob na sta na (po vr {i ne 119,36 m2

i

154,82 m2

).

I – PRA VO U^E []A:

Pra vo u~e {}a na kon kur su ima ju za po sle ni u Mi ni star stvu

od bra ne i Voj sci Sr bi je.

U~e snik na kon kur su, u za vi sno sti od bro ja ~la no va po ro di~ -

nog do ma }in stva, mo ̀ e kon ku ri sa ti za ku po vi nu sta na sle de }e

struk tu re:

– sa mac – gar so we ra ili jed no so ban stan;

– dva ~la na – jed no i po so ban ili dvo so ban stan;

– tri ~la na – dvo i po so ban ili tro so ban stan;

– ~e ti ri ~la na – tro i po so ban ili ~e tvo ro so ban stan;

RE PU BLI KA SR BI JA

MI NI STAR STVO OD BRA NE

SEK TOR ZA QUD SKE RE SUR SE

Upra va za ka dro ve

U skla du sa ~la nom 21. Ured be Vla de Re pu bli ke Sr bi je 05 broj 110-8777/2006-2 od 28. sep tem bra 2006. go di ne o re {a va wu

stam be nih po tre ba ku po vi nom sta no va iz gra |e nih sred stvi ma za re a li za ci ju Na ci o nal nog in ve sti ci o nog pla na („SG RS“ br. 82/2006,

96/2006 i 99/2006) i Za kqu~ ka Vla de 05 broj 360-5141/2008-1 od 6. de cem bra 2008. go di ne, Ko mi si ja za ras po de lu sta no va

u Mi ni star stvu od bra ne iz sred sta va za re a li za ci ju Na ci o nal nog in ve sti ci o nog pla na, ras pi su je

KON KURSO MO GU] NO STI MA I USLO VI MA KU PO VI NE STA NO VA

u sle de }im gra do vi ma i me sti ma:

77

– pet i vi {e ~la no va ~e tvo ro so ban stan.

Li ce ko je na od go va ra ju }i na ~in do ka ̀ e da se ba vi na u~ nim

ra dom, ima pra vo na jed nu so bu vi {e u od no su na na ve de ne struk -

tu re sta no va.

Li ce ko je je ostva ri lo pra vo na ku po vi nu sta na mo ̀ e da ku pi

stan ~i ja je struk tu ra ma wa od struk tu re sta na ko ji ima pra vo da

ku pi pre ma bro ju ~la no va po ro di~ nog do ma }in stva.

Li ce mo ̀ e u~e stvo va ti na kon kur su pod uslo vom:

a) da je bez sta na,

sma tra se da je li ce bez sta na uko li ko ono ili ~lan we go vog

po ro di~ nog do ma }in stva na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je ne ma

stan ili po ro di~ nu stam be nu zgra du u svo ji ni ili po osno vu ugo vo -

ra o za ku pu na od re |e no vre me ko ri sti dr ̀ av ni ili dru {tve ni

stan, od no sno:

– sta nu je kao pod sta nar;

– sta nu je u pro sto ri ja ma za pri vre me ni sme {taj ko je se ne

mo gu sma tra ti sta nom jer ne pru ̀ a ju ni mi ni mum uslo va za sta no -

va we, od no sno za `i vot ~o ve ka, ({u pa, da {~a ra, ta van ska i po -

drum ska pro sto ri ja, ma ga cin i sli~ no);

– ko ri sti stan za slu ̀ be ne po tre be;

– ko ri sti so bu ili le ̀ aj u sa ma~ kom ho te lu;

– sta nu je kod svo jih ro di te qa ili ro di te qa svog bra~ nog dru -

ga ( maj ka, otac, o~uh, ma }e ha, usvo ji lac), de de;

– sta nu je u bes prav no po dig nu tom ob jek tu za ko je je do ne to

pra vo sna ̀ no re {e we o ru {e wu i ako je ru {e we za po ~e to;

– ako je no si lac sta nar skog pra va, od no sno za ku pac na neo d -

re |e no vre me sta na u svo ji ni gra |a na ili su sta nar;

b) da je u rad nom od no su na neo d re |e no vre me,

v) da je kre dit no spo sob no,

li ce je kre dit no spo sob no ako sa po lo vi nom svo jih me se~ nih

ili sa po lo vi nom ukup nih me se~ nih pri ma wa svo jih i we go vog so -

li dar nog du ̀ ni ka (su pru ̀ nik, de ca, ro di te qi su pru ̀ ni ka) mo ̀ e

da pod mi ri me se~ nu ra tu za ot pla tu sta na;

g) da je ostva rio pri o ri tet no me sto na li sti pr ven -

stva (rang li sti) i

d) da ima pre bi va li {te na te ri to ri ji op {ti ne,

od no sno gra da gde kon ku ri {e.

II – USLO VI PRO DA JE

Sta no vi se pro da ju po pro iz vod nim ce na ma sa ro kom ot pla te

do 20 go di na, sa u~e {}em 20 % od pro iz vod ne ce ne sta -

na i go di {wom ka ma tom od 0,5 %. Pro iz vod na ce na je ona

ko ja se utvr |u je po sle iz da va wa upo treb ne do zvo le, a ob u hva ta

tro {ko ve: opre ma wa lo ka ci je za iz grad wu; pro jek to va wa ob jek ta;

iz vo |e wa ra do va na iz grad wi ob jek ta i in fra struk tur nog opre -

ma wa lo ka ci je; dru ge tro {ko ve ve za ne za iz grad wu ob jek ta, u skla -

du sa za ko nom.

Ugo vor o ku po vi ni li ce skla pa sa di rek to rom Di rek ci je za

imo vi nu Re pu bli ke Sr bi je ka da se bli ̀ e ure |u ju pro iz vod na ce na,

va lut na kla u zu la za ot pla tu glav ni ce i ka ma te, obez be |e we ugo vo -

ra, ras kid ugo vo ra i dru go.

III – PRI JA VQI VA WE NA KON KURS

Pri ja vqi va we na kon kurs se vr {i pod no {e wem zah te va za

u~e stvo va we na kon kur su uz ko ji je po treb no do sta vi ti sle de }u do -

ku men ta ci ju:

– fo to ko pi ja li~ ne kar te (pr ve ~e ti ri stra ne) za pod no si o ca

zah te va i za sve pu no let ne ~la no ve po ro di~ nog do ma }in stva,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih za pod no si o ca pri ja ve i

su pru ̀ ni ka*,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih za de cu,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ven ~a nih*,

– uve re we o pre bi va li {tu ili bo ra vi {tu iz da to od MUP-a

za pod no si o ca zah te va i za sve ~la no ve po ro di~ nog do ma }in stva,

– iz vod iz jav ne kwi ge ne po kret no sti i pra va na wi ma za pod -

no si o ca zah te va i za sve ~la no ve po ro di~ nog do ma }in stva,

– uve re we upra ve jav nih pri ho da da se ne du ̀ i po re zom na

stan ili po ro di~ nu stam be nu zgra du pod no si lac zah te va i svi ~la -

no vi po ro di~ nog do ma }in stva,

– po tvr da nad le ̀ nog sta re {i ne sa po da ci ma o za po sle wu i

efek tiv nom rad nom sta ̀ u i fo to ko pi ja rad ne kwi ̀ i ce (za ci vil -

na li ca),

– di plo ma ili uve re we o ste ~e noj stru~ noj spre mi,

– ove re na iz ja va da pod no si lac zah te va i ~la no vi we go vog po -

ro di~ nog do ma }in stva ne ma ju stan ili po ro di~ nu stam be nu zgra du,

– prav no sna ̀ na od lu ka ko jom je ras pra vqe na za jed ni~ ka imo -

vi na raz ve de nih su pru ̀ ni ka,

– ugo vor o pod sta nar skom od no su ili iz ja va pod no si o ca zah -

te va ove re na u su du,

– ugo vor o za ku pu sta na u svo ji ni gra |a na ili su sta nar skom

od no su,

– ove re na iz ja va pod no si o ca zah te va o stam be nom sta tu su

(pod sta nar, sta nu je kod ro di te qa, ko ri sti slu ̀ be ni stan,...) po

pe ri o di ma i adre sa ma na ko ji ma je sta no vao,

– pri zna ni ce o upla }e nim ko mu nal nim uslu ga ma i dru gim do -

ku men ti ma ko ji ma se do ka zu je na ~in ko ri {}e wa sta na,

– po tvr da or ga na upra vqa wa stam be nom zgra dom pot pi sa na

od ovla {}e nog li ca i ove re na pe ~a tom stam be ne zgra de,

– pre su da o raz vo du bra ka, od no sno od lu ka nad le ̀ nog or -

ga na o vr {e wu ro di teq skog pra va, od no sno spo ra zum ro di te qa,

– kon zi li jar no mi {qe we zdrav stve ne usta no ve u ko joj se le -

~i iz da to do da na is te ka ro ka za pri ja vqi va we na kon kurs*,

– re {e we o ste pe nu te le snog o{te }e wa Re pu bli~ kog fon da

za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we do ne to do da na is te ka ro ka

za pri ja vqi va we na kon kurs,

– re {e we o ka te go ri ji in va lid no sti Re pu bli~ kog fon da za

pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we, od no sno dru gog nad le ̀ nog or -

ga na do ne to do da na is te ka ro ka za pri ja vqi va we na kon kurs,

– re {e we nad le ̀ nog op {tin skog or ga na do ne to po od red ba -

ma Za ko na o osnov nim pra vi ma bo ra ca, voj nih in va li da i po ro -

di ca pa lih bo ra ca do ne to do da na is te ka ro ka za pri ja vqi va we na

kon kurs,

– po tvr da o ba vqe wu na u~ nim ra dom,

– po tvr da o vi si ni pri ma wa pod no si o ca zah te va i ~la no va

po ro di~ nog do ma }in stva,

– re {e we o do de li pri vre me nog sme {ta ja, slu ̀ be nog sta na

ili so be (ili le ̀ a ja) u sa ma~ kom ho te lu,

– prav no sna ̀ no re {e we o ru {e wu bes prav no po dig nu tog ob -

jek ta,

– u slu ~a ju da li ce `e li da ku pi stan ma we struk tu re od pri -

pa da ju }e po treb no je da o to me pri lo ̀ i pi sa nu ove re nu iz ja vu.

Sva do ku men ta mo ra ju bi ti ori gi na li ili ove re ne fo to ko pi -

je a do ku men ta sa ozna kom * ne sme ju bi ti sta ri ja od 6 me se ci.

Zah te vi sa na ve de nom do ku men ta ci jom do sta vqa ju

se pre po ru ~e nom po {iq kom na adre su: Mi ni star stvo

od bra ne, Sek tor za qud ske re sur se, Upra va za ka dro ve,

11000 Be o grad, ul. Ne ma wi na 15; sa na zna kom „KON -

KURS ZA KU PO VI NU STA NA IZ NIP-a ne otva raj!”. Po -

sle is te ka kon kurs nog ro ka, po da ci iz pod ne tih pri ja -

va bi }e ob ra |e ni, a po po tre bi i pro ve re ni uvi dom na

li cu me sta ili na dru gi na ~in. Bo do va we se ne }e oba -

vi ti po osno va ma za ko je ni su pri lo ̀ e ni od go va ra ju }i

do ka zi. Do ku men ta ci ja do sta vqe na ra di u~e stvo va wa

na kon kur su ne }e se vra }a ti.

Rok za do sta vqa we pri ja va je 30 da na od da na ob ja vqi va wa

kon kur sa u Slu ̀ be nom voj nom li stu.

Do dat ne in for ma ci je se mo gu do bi ti rad nim da ni ma od

09,00 do 13,00 ~a so va na te le fon: 011/3201199, lo kal 23-199

i pu tem elek tron ske adre se: ka dro vi.stam be [email protected] .

1. februar 2009.78

TABELARNI PREGLED STANOVA

Novi Sad – 20 stanova, lokacija Sun~ana strana, Jugovi}evo,

po ceni od 56. 687, 30 dinara po m2

Vrbas – 7 stanova, lokacija Stambeni blok 106, ul. Jozefa

Pehana 3, po ceni od 36.173,00 dinara po m2

Zrewanin – 23 stana, lokacija Pan~eva~ka ulica bb,

po ceni od 36.499,00 dinara po m2

Ruma – 10 stanova, lokacija Tivol, ul. Milentija Jovanovi}a,


Bela Crkva – 4 stana, lokacija Beli trg, ul. Dositejeva 1,


[abac – 2 stana, lokacija Bude Stanimirovi}a 2,


Zaje~ar – 3 stana, lokacija Pla`a, ul. Patrisa Lumumbe,


Para}in – 8 stanova, lokacija Stara sto~na pijaca,

ul. Francuska, po ceni od 33.915,00 dinara po m2

^a~ak – 9 stanova, lokacija Gvo`|ar,

po ceni od 39.819,00 dinara po m

2

[id – 4 stana, lokacija Naseqe Istok,


79

Lokacija Dubo~ica 2, R. @uni}a, ul. Dubo~ica 107a

Vlasotince – 3 stana, Lokacija Mije Milenkovi}a bb,


Medve|a – 5 stanova, Lokacija Centar,


Ivawica – 4 stana, lokacija Mrko~evac, Objekat C, ul. Crnogorska

19, po ceni od 38.129,00 dinara po m2

Leskovac – 31 stan, lokacija Tri {e{ira, Blok 29, ul. \ure Salaja

i lokacija Dubo~ica 2, R. @uni}a, ul. Dubo~ica 107a,


Lokacija Tri {e{ira, Blok 29U

ul. \ure Salaja

za iz bor spoq nog sa rad ni ka – na stav ni ka u {kol -

skoj 2008/2009. go di ni:

– za u`u na u~ nu oblast op {te ma {in ske kon struk ci je,

iz bor jed nog li ca u zva we re dov ni pro fe sor.

USLO VI KON KUR SA I NA ̂ IN KON KU RI SA WA

Uslo vi kon kur sa ko je kan di dat mo ra da is pu wa va:

1) da je u rad nom od no su na neo d re |e no vre me u MO i VS u

svoj stvu ci vil nog li ca;

2) da je dok tor na u ka iz obla sti za ko ju se bi ra i

3) da is pu wa va i osta le uslo ve za iz bor u zva we re dov nog

pro fe so ra, pred vi |e ne Za ko nom o voj nim {ko la ma i voj nim na u~ -

no i stra ̀ i va~ kim usta no va ma i Sta tu tom VA.

Mol be za iz bor pod no se se re dov nim pu tem, na adre su VP

2977, Be o grad, sa na zna kom „za kon kurs”.

Uz mol bu se pri la ̀ u:

– do ka zi o is pu wa va wu svih uslo va kon kur sa;

– bi o gra fi ja sa opi som kre ta wa u slu ̀ bi, od no sno sa opi -

som rad nih du ̀ no sti i

– bi bli o gra fi ja ob ja vqe nih na u~ nih i stru~ nih ra do va sa

pri mer ci ma ra do va.

O re zul ta ti ma kon kur sa kan di da ti }e bi ti oba ve {te ni re -

dov nim pu tem, po sred stvom svo jih ko man di.

Ne pot pu ne i ne bla go vre me no pod ne te mol be ne }e bi ti raz -

ma tra ne.

Kon kurs na do ku men ta ci ja ne }e se vra }a ti.

Kon kurs je otvo ren 15 da na od da na ob ja vqi va wa.

VOJ NA AKA DE MI JA

r a s p i s u j e

IN TER NI KON KURS

MARKETING

011/3241-026

[email protected]

USLO VI KON KUR SA:

Mo gu kon ku ri sa ti pod o fi ci ri iz Mi ni star stva od bra ne RS i

je di ni ca Voj ske Sr bi je ko ji is pu wa va ju sle de }e op {te i po seb ne

uslo ve:

a) Op {ti uslo vi

– da je kan di dat dr ̀ a vqa nin Re pu bli ke Sr bi je,

– da ni je osu |i van i da se pro tiv we ga ne vo di kri vi~ ni po -

stu pak,

– da je zdrav stve no spo so ban za voj nu slu ̀ bu bez ogra ni ~e wa.

b) Po seb ni uslo vi

– da kan di dat ni je sta ri ji od 30 go di na;

– da ima rad no is ku stvo u Voj sci od naj ma we tri go di ne;

– da ne ma ne ga tiv nih slu ̀ be nih oce na i da su mu po sled we

dve slu ̀ be ne oce ne naj ma we „vr lo do bar“;

– da do bro voq no pri sta je da ra di u voj noj po li ci ji;

– kan di dat ko ji kon ku ri {e tre ba uspe {no da za vr {i se lek -

tiv nu obu ku (osim za kan di da te iz Spe ci jal ne bri ga de).

Na ~in kon ku ri sa wa:

Kan di da ti ko ji is pu wa va ju uslo ve kon kur sa mol be pod no se

Voj noj po {ti 2282 Be o grad re dov nim pu tem pre ko ko man de svo je je -

di ni ce. Uz mol bu se pri la ̀ u sle de }a do ku men ta:

– krat ka bi o gra fi ja u ko joj oba ve zno na ve sti kon takt te le fon,

– po tvr da od nad le ̀ nog su da da ni je osu |i van i da se pro tiv

we ga ne vo di kri vi~ ni po stu pak,

– mi {qe we ko man dan ta je di ni ce ran ga ba ta qo na,

– mi {qe we or ga na voj ne po li ci je iz je di ni ce,

– sa gla snost da kan di dat do bro voq no pri sta je da ra di u je di -

ni ca ma voj ne po li ci je,

– ove re nu fo to ko pi ju dve po sled we slu ̀ be ne oce ne,

– kar ton osnov nih i li~ nih po da ta ka KOLP-1 (do bi ja se od

per so nal nog or ga na iz je di ni ce),

– fo to ko pi ju voj ne le gi ti ma ci je.

Po pri je mu mol be kan di da ti }e bi ti po zi va ni pre ko pret po -

sta vqe nih ko man di na te sti ra we ko je }e se oba vi ti u Voj noj po {ti

2282 Be o grad.

Te sti ra we }e se re a li zo va ti u dva da na po sle de }em:

– pro ve ra fi zi~ ke spo sob no sti (tr ~a we na 3.200 m, skle ko vi

na tlu, pre gi bi tru pa, pli va we 50 m),

– psi ho lo {ko te sti ra we,

– oce na zdrav stve ne spo sob no sti za rad u spe ci jal nim je di ni -

ca ma,

– test op {teg zna wa.

Kan di da ti ko ji is pu ne na ve de ne uslo ve bi }e upu }e ni na re a -

li za ci ju se lek tiv ne obu ke u tra ja wu od tri ne de qe, na kon ~e ga }e

bi ti do ne ta ko na~ na od lu ka o pri je mu.

Ne pot pu ni i ne kom plet ni do ku men ti kan di da ta ne }e bi ti

raz ma tra ni, ne }e se vra }a ti do ku men ta kan di da ti ma ko ji ne bu du

iza bra ni.

Na po me na

Li ca ko ja su na slu ̀ bi u ba ta qo nu voj ne po li ci je spe ci jal ne

na me ne „Ko bre”, po tom osno vu ostva ru ju pra vo i na:

– 25% uve }a we pla te po osno vu ko e fi ci jen ta za vr {e wa slu -

`be u spe ci jal nim je di ni ca ma voj ne po li ci je,

– 70% uve }a we pla te u pa u {al nom iz no su ka da se li ce an ga -

`u je na po slo vi ma obez be |e wa,

– 12/18 me se ci be ne fi ci ra ni rad ni sta`,

– go di {wi od mor u tra ja wu od 35 rad nih da na,

– dva pu ta u to ku go di ne pri zna va we pra va na na kna du za na -

bav ku ci vil ne ode }e.

Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fo ne 23-957,

40-132 i 011/3201-957.

Kon kurs je otvo ren do po pu ne ba ta qo na voj ne po li ci je spe ci -

jal ne na me ne „Ko bre”.

1. februar 2009.80

UPRA VA VOJ NE PO LI CI JE GE NE RAL [TA BA VOJ SKE SR BI JE

r a s p i s u j e

K O N K U R S za pri jem pod o fi ci ra u ba ta qon voj ne po li ci je spe ci jal ne na me ne „Ko bre”

U MI NI STAR STVU OD BRA NE RE PU BLI KE SR BI JE

U SEK TO RU ZA MA TE RI JAL NE RE SUR SE

U UPRA VI ZA OD BRAM BE NE TEH NO LO GI JE

U TEH NI^ KOM RE MONT NOM ZA VO DU

NA ROD NI HE ROJ „\UR \E DI MI TRI JE VI] – \U RA“

me sto slu ̀ bo va wa Kra gu je vac

– 1 (je dan) me di cin ski teh ni ~ar (op {ti smer), SSS

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da je kan di dat dr ̀ a vqa nin Re pu bli ke Sr bi je,

– da je zdrav stve no spo so ban za rad u Voj sci Sr bi je,

– da ni je osu |i van za kri vi~ no de lo na bez u slov nu ka znu za -

tvo ra naj ma we {est me se ci,

– da se pro tiv we ga ne vo di kri vi~ ni po stu pak za kri vi~ no

de lo za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti,

– da je od slu ̀ io voj ni rok ili na dru gi na ~in re gu li sao oba -

ve zu slu ̀ e wa voj nog ro ka ( li ca mu {kog po la)

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

– kan di da ti mo ra ju ima ti pro pi sa nu stru~ nu spre mu ko ja od go -

va ra evi den ci o noj spe ci jal no sti i po lo ̀ en stru~ ni (dr ̀ av ni) is -

pit;

– u po stup ku pri je ma po ogla su pred vi |e na je pro ve ra psi ho -

fi zi~ kih spo sob no sti kan di da ta ko je ko mi si ja za pri jem uvr sti u

u`i iz bor.

Uz mol bu se pri la ̀ e:

– pri ja va sa bi o gra fi jom i na vo di ma o do sa da {wem rad nom

is ku stvu,

– ori gi nal ili ove re na fo to ko pi ja uve re wa o dr ̀ a vqan stvu,

– ori gi nal ili ove re na fo to ko pi ja iz vo da iz ma ti~ ne kwi ge

ro |e nih,

– ove re na fo to ko pi ja di plo me ko jom se po tvr |u je stru~ na

spre ma,

– ove re na fo to ko pi ja do ka za o po lo ̀ e nom stru~ nom (dr ̀ av -

nom) is pi tu,

– ove re na fo to ko pi ja rad ne kwi ̀ i ce,

– ori gi nal ili ove re na fo to ko pi ja do ka za o rad nom is ku stvu,

– le kar sko uve re we,

– uve re we da ni je osu |i van za kri vi~ no de lo na bez u slov nu

ka znu za tvo ra u tra ja wu od naj ma we {est me se ci,

– uve re we da se pro tiv li ca ko je pod no si pri ja vu ne vo di kri -

vi~ ni po stu pak za kri vi~ no de lo za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti,

– po tvr da voj nog od se ka da je od slu ̀ io ili na dru gi na ~in re -

gu li sao oba ve zu slu ̀ e wa voj nog ro ka.

Mol bu sa tra ̀ e nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su:

TEH NI^ KI RE MONT NI ZA VOD

34000 KRA GU JE VAC

sa na zna kom „za pri jem li ca po kon kur su”

Ne bla go vre me ne i ne kom plet ne mol be ne }e bi ti raz ma tra ne.

Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e nad le ̀ ni sta re {i na, a o

iz bo ru }e svi kan di da ti bi ti pi sa nim pu tem oba ve {te ni u za kon -

skom ro ku.

Rok za pod no {e we pri ja va za pri jem u slu ̀ bu je 15 da na. Rok

po ~i we da te ~e na red nog da na od da na ob ja vqi va wa u „Slu ̀ be nom

gla sni ku RS“.

MI NI STAR STVO OD BRA NE RE PU BLI KE SR BI JE

SEK TOR ZA QUD SKE RE SUR SE

UPRA VA ZA KA DRO VE

ras pi su je

K O N K U R S

ZA PRI JEM CI VIL NOG LI CA U SLU@BU U MO

za po pu nu rad nog me sta na od re |e no vre me

82 1. februar 2009.

UK

R[

TE

NE

R

E^

I

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Upotrebqiv u razli~ite svrhe, 2. Srpski pesnik, plemi} i pravnik, Jovan,

3. Stih (lat.), 4. Biv{i rukometa{, |oko, 5. Jedinica mere elektri~ne otpor-

nosti, 6. @enski rukometni klub iz Ni{a, 7. Trnci, `marci, 8. Petlovi, pev-

ci, 9. Zvezda svetske umetni~ke scene, Oleg, 10. Pasti u ne{to, 11. Biv{i

~e{ki lova~ki avion, 12. Ime italijanskog fudbalskog stru~waka Sakija, 13.

Blagajna, 14. Li~na zamenica, 15. Japanska kopnena miqa, 16. Srpska glumi-

ca, 18. Simbol astatina, 20. Ruski biohemi~ar, Aleksandar, 21. Druga, osta-

la, 22. Vojnotehni~ki institut (skr.), 23. Svetski popularna peva~ica, 25. Dug

vremenski period, 26. Primiti ~ulom sluha, 28. K, prema, 29. Fabrika soli,

31. Vrsta hemijskog jediwewa, 32. Vojna oblast (skr.), 33. Simbol nobelijuma,

34. Teret u naru~ju, 36. Oznaka za primer, 37. Vera, veresija, 38. Kratka mo-

litva koja se ponavqa u duhovnoj praksi indijske tradicije, 39. Planina u Sr-

biji, 41. Vrsta za~ina, 42. Kowi (u narodnoj pesmi), 43. Po~etna faza proce-

sa, 44. Francuski filmski reìser, Luj, 45. Otmeno, {ik, 47. Ime glumca

Brosnana, 48. Mesto na Peqe{cu, 49. Ime peva~ice Robinson, 50. Pore~je,

52. Gr~ko slovo, 53. Li~na zamenica, 55. Upi{ite: {p, 56. Upi{ite: kn.

VODORAVNO:

17. Visoko svetili{te u Vavilonu, pomiwe se u Bibliji, 18. Sazvu~je (mn.),

19. @alosne vrbe, 20. Brend aperitiva, 21. Inicijali slikara Predi}a,

22. Vrsta gu{tera (mn.), 24. [aren pas, 25. Mnogo se potruditi (fig.),

26. Li~na zamenica, 27. Pristalica ekspresionizma, 28. Simbol galiju-

ma, 29. Dràva u Africi, 30. Re~ca nu|ewa, 31. Bik sa Celebesa,

32. Taktovi, 33. Uptna zamenica, 34. Sivo, pepeqasto, 35. Gorka materi-

ja, 36. Li~na zamenica, 38. Odozgo, 39. Bele`nik, notaro{, 40. Biv{i

rukometa{, Dragan, 41. Auto-oznaka Poàrevca, 44. Simbol molibdena,

45. Ni{ka kultna rok-grupa, 46. Koji pripada Evi, 47. Simbol hroma,

48. Prijatan miris jela, 49. Pratiqa fazona, 50. Simbol americijuma,

51. Srpski ~asopis, 52. Auto-oznaka Pirota, 53. Ktitor manastira

De~ani, 54. Upi{ite: s}, 55. Britanski glumac, 56. Mali, sitan, 57. Raz-

nobojno, 58. Predlog, 59. @ensko ime, 60. Jezero u Severnoj Americi,

61. Propust, kanal, 62. Srpska glumica.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG B

RO

JA

- V

OD

ORA

VN

O: z

, k

apetanovica, p

ot-

muo, a

katolici, r

t, f

ratri, n

, t

on, l

anista, I

rig, A

rsa, u

toku, k

, a

, z

a-

govornik, plankton, tirada, Eston, A

O, aor, aha, A

lison, I

pa, S

KC

,

Rsovac, pot, vin, q

p, Tresa, taliri, A

libunar, prekriliti, }, e, uzans,

sekt, A

}im, stearin, lat, o, neolit, ja

, broja

nica, storno, I

van Bekja

-

rev, k.

[AHOVSKE VEÊRE

Sin bo ja ra Fjo do ra, Bo ris Go du -

nov (1552-1605) pro veo je mla dost

na dvo ru Iva na Gro znog, gde se igrao

{ah. Bio je car od 1598. go di ne,

osno vao je Pa tri jar {i ju, a umro iz -

ne na da u to ku jed ne bor be. U Mo skvi

je pri re |i vao „[a hov ske ve ~e re”,

gde se oku pqa la dr ̀ av na eli ta – uz

je lo, pi }e i {ah.

[AH

IZABRANA PARTIJA

KUKE

I KARAKUKE

N. Karaklaji} – M. Matulovi}

Novi Sad, 1955.

1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 cd4 4.Sd4

Sf6 5.Sc3 d6 6.Lg5

U Beogradu je krajem 2009. godine

preminuo me|unarodni majstor Ni ko -

la Karaklaji} (1926), istaknuto ime

srpskog, jugoslovenskog, ali i sve t skog

{aha. Prema sada{wim me ri li ma,

trebalo mu je priznati ba rem titulu

po ~asnog velemajstora, koju on u svojoj

skromnosti nije ni zatraìo, a ni ko

se nije setio da to uredi kod FIDE.

Bio je dobro situirano dete „s beo -

gradskog asfalta”; u~io je, bavio se

rok-muzikom i igrao {ah tako dobro

da je osvajao medaqe za reprezen -

taciju i pobedio na najja~em {ampi-

onatu Jugoslavije svih vremena 1955.

u Novom Sadu, s kojeg je i ova partija.

Zna~ajna je wegova spisateqska akti -

vnost – ure|i vao je {ahovske rubrike

u novinama i objavio nekoliko kwiga

o {ahu. U tim kwigama je teìo da iz

svetske {a hovske literature prona|e

naj bizarnije pozicije, do kojih je ~es-

to dolazilo i u pozicijama koje je ig -

rao. Neko je primetio da on uvek na -

lazi nekakve „kuke i karakuke”, pa su

mu dali nadimak „Kuka”, na {ta se on

ni je qutio. Kako „nije stigao da se

oè ni”, kako sam re~e jednom zgodom,

{ah je za wega bio ~itav ìvot.

U ovoj partiji igra protiv tada

mla dog i sjajnog teoreti~ara „Ma tuq -

ka”, koji }e ga nadma{iti po re zul -

tatima, ali – samo po tome. U Sicili-

janskoj odbrani „Kuka” bira o{tar

Rihter-Rojcerov napad, a to zna~i da

igra na pobedu.

6…e6 7. Dd3 a6 8.0-0-0 Ld7 9.Le2

Tc8 10.f4 Le7 11.Sf3 Db6 12.h3 0-0

13.e5 de5 14.fe5 Sb4? (15…Sd5!=)

15.Dd2 Tc3

Jasno je da se top ne sme uzeti.

16.ef6! Tfc8 17.fe7 Tc2 18.Dc2

Tc2 19.Kb1 Le8 20.Td8 f6 21.Te8

Kf7 22.Tg8! Ke7 23.Tg7 Ke8 24.Lf6

Da5?

Odlu~uju}a gre{ka; boqe je bilo

24…Te2 .

25.a3 Te2 26.Sd4! Te4 27.ab4

Db4 28.Te7 Kf8 29.Se6 Te6 30.Te6

Dc4 31.The1 Dd3 32.Kc1 Dc4 33.Lc3

Df4 34.Tde3 b5 35.Kb1 Df5 36.Ka1

1:0

(N.B. Po~etkom decembra Nikola

mi je preko jednog prijateqa poslao

petu svesku uvezanih ~lanaka iz „Vi -

kenda”, uz kratku poruku „Radetu sr-

da~no Nikola Karaklaji}”. Razmi -

{qaju}i kako da mu uzvratim pa` wu,

pretekla me je vest o wegovoj smrti).

Beli: Kc1, Dd2, Td1, Th1, Le2, Lg5, Sf3,

a2, b2, c2, e5, g2, h3

Crni: Kg8, Db6, Tc3, Tf8, Ld7, Le7,

Sb4, Sf6, a6, b7, e6, f7, g7, h7

KOMBINACIJA

Kagan – Spaski

Vinipeg, 1967.

Be li: Kf2, Db3, Tc3, Tg1, Ld2, Sf4, a2, b2,

d4, e3, g4, h3

Cr ni: Kg8, Dg5, Td8, Te8, Lg7, Sf5, a7, b6,

d5, f7, g6, h4

Cr ni na po te zu.

1... Se3! 2. Le3 Te3! 3. Te3

Na 3. Ke3 Ld4 4. Kd4 Df4 5. Kd3

De4 6. Kd2 Dd4 i cr ni bi do bio.

3. Df4

Ne bi po mo glo 4. Kg2 zbog Ld4.

0:1

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana

1/1 tre}a strana (unutra{wa)

1/1 ostale unutra{we strane

1/4 unutra{we strane

1cm/ stubac unutra{we strane

22 x 30 cm

42.000,00

18.000,00

10.000,00

450,00

1300,00

250,00

60.000,00

22 x 30 cm

19,8 x 26 cm

19,8 x 26 cm

9,5 x 13 cm

1 x 6,3 cm

1 x 13 cm

1 x 19,8 cm1cm/ 3 stupca unutra{we strane

Mali oglas za zamenu stana (do dvadeset re~i)

1cm/ 2 stupca unutra{we strane

1/1 druga i tre}a kori~na strana

31.000,00

45.000,00

39.000,00

1/2 unutra{we strane

Ustupawe prostora za ubacivawe priloga

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 –15 %, {to sereguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to:– za 3 – 5 oglasa – 5 %– za 6 – 8 oglasa –10 %– za 9 i vi{e oglasa –15 %– cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}ebiti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove– glavni i odgovorni urednik magazina „ODBRANA”.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedamdana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewereklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a moè se poslati i na e-mail adresu [email protected]

Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo{tamapani), koje je duàn da obezbedi i dostavi naru~ilac.

M a g a z i n „ O D B R A N A ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Tel: 3241-026; 3241-009Telefaks: 3241-363

@iro-ra~un: 840-49849-58

Magazin „ODBRANA” izlazi1. i 15. u mesecu

Cenovnik oglasnog prostoravaì od 1. septemba 2007. godine

19,8 x 13cm ili 9,5 x 26 cm

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

900,00

u fokusu buxet - ministry of defence odbrana.pdf · 2019-09-05 · vojnici sa dve zakletve, kako...

Documents