http://www.ekapija.com/website/sr/page/1613410

U fokusu pametni gradovi Odran VII me unarodni CEDEF energetski forum Ponedeljak, 05.12.2016.

foto: NicoElNino/shutterstock.com Uz ICT tehnologiju, primenu tehnolokih inovacija, efikasnije i razumnije korienje resursa, utedu energije i smanjenje negativnih uticaja na okolinu dolazimo do pametnog grada. Krajnji cilj je odriv razvoj, ograniavanje efekata klimatskih promena, ali i kvalitetniji ivot, odnosno potreba da graani zaista osete vii nivo usluge, poev od elektrine energije bez prekida, kvalitetnije pijae vode, breg i boljeg javnog transporta, pa do usluga u upravi i zdravstvu. ta bi trebalo da uradimo da bi gradovi u Srbiji postali energetski efikasniji i "pametniji"? Da li zaista svaki grad ima iste anse da uz adekvatna reenja postane pametan, bez obzira na raspoloive resurse? Odgovore na ova pitanja nastojao je da prui Sedmi meunarodni CEDEF energetski forum, koji je u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF), u saradnji sa Ministarstvom dravne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom graevinarstva, saobraaja i infrastrukture, Sekretarijatom za energetiku Grada Beograda i Agencijom za zatitu ivotne sredine Republike Srbije, odran 1. decembra 2016. u Beogradu. Kako su saoptili organizatori, u svojoj potrazi za odrivim, ravnopravnim, povezanim i inovativnim modelima gradova, dravni i optinski lideri irom sveta posmatraju iskustva drugih gradova u potrazi za idejama i prouavaju najbolje prakse iako ne postoji jedinstveno reenje koje svima odgovara. Stoga su i govornici ovog foruma bili iz razliitih sfera, ali su svi zajedno zaokruili temu pametnih gradova i izneli svoja iskustva iz ovih oblasti. Dr Ivan Bonjak, dravni sekretar iz Ministarstva dravne uprave i lokalne samouprave, govorio je o sistemu rada E-uprave koja funkcionie na teritoriji cele Srbije i u saradnji sa svim ministarstvima. - Ovaj sistem omoguava brzo i efikasno reavanje pitanja graana, postoji jo od 2010. godine, a danas imamo vie od 700 e-usluga. To je i podloga za stvaranje "pametnog grada". Interesantno je da je najvie koriena usluga produenje registracije vozila na ovlaenim tehnikim pregledima, trenutno je najaktuelnija zamena starih zdravstvenih knjiica za nove elektronske kartice (95.000 zahteva je podneto do sada), upis dece u vrtie na teritoriji grada Beograda i drugo. Ovako se smanjuje pritisak na administraciju i olakava ceo postupak. Zanimljiv je podatak da se na nivou jedinica lokalne samouprave najee potrauje izdavanje uverenja o slobodnom branom stanju - kae dr Bonjak. Antonela Soluji, ef Odseka za unapreenje energetske efikasnosti iz Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, govorei na temu energetske efikasnosti u kontekstu kreiranja "pametnih gradova" posebno je naglasila znaaj edukacije u ovoj oblasti i pomenula da su ve dve

obuke za energetske menadere koje se sprovode u saradnji sa Mainskim fakultetom u Beogradu zavrene tokom juna i oktobra ove godine i da je do sada 33 menadera zavrilo obuku. Soluji je posebno naglasila konkretne obaveze koje moramo realizovati u okviru evropske direktive u oblasti energetske efikasnosti. Novi Zakon o stanovanju e doneti i utemeljenje da fondovi za energetsku efikasnost lokalnih samouprava mogu da imaju svoju punu primenu prilikom investicija u energetsku efikasnost stambenih zgrada. O tome je govorila Jovanka Atanackovi, pomonik ministra iz Ministarstva graevinarstva, saobraaja i infrastrukture Republike Srbije. - U kontekstu vee primene energetske efikasnosti, domainstva i stambene zgrade e moi efikasnije da apliciraju i da iskoriste ova sredstva. Novi Zakon o stanovanju i odravanju zgrada donosi novi mehanizam upravljanja zgradom, znae se ko upravlja i kakve su njegove obaveze. Skuptina stanara e sada biti Stambena zajednica, koja e imati svojstvo pravnog lica, svoju skuptinu i upravnika, kao i matini broj, PIB i tekui raun, ime e dati odreena prava, ali i obaveze graanima - rekla je Atanackovi.

Aspern Branko Stefanovi, direktor funkcije za velike korisnike u Telekomu Srbija, rekao je da su nam za pametne gradove potrebni telekomunikacioni koridori, te podsetio da Telekom Srbija kao najvei telekomunikacioni operater radi na stvaranju pametnih mrea neophodnih za nastanak pametnih gradova. Forum je dobio i meunarodni karakter prisustvom Fabiana Gemsa, trgovinskog ataea Austrijske ambasade, koji je naveo Be i 22. distrikt Aspern kao dobar primer implementacije Smart city tehnologija i pozvao na dogaaj Future of building, 17. i 18. maja 2017. godine u Beu. - Zrenjanin je primer grada koji primenjuje smart tehnologije i moe se rei da predstavlja primer grada koji najvie tei konceptu pametnog grada. Posebno dobro funkcionie e-uprava, sistem 48 koji je na raspolaganju graanima, kao i GIS sistem gde se moe izvriti vizuelni pregled katastarskih parcela po katastarskim optinama, koje su predmet javne licitacije za davanje u zakup poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini - naglasio je Duko Radii, pomonik gradonaelnika Zrenjanina. Duka Mrvo, lan borda direktora Saveta zelene gradnje Srbije, govorila je o znaaju energetske efikasnosti u javnom sektoru, o naoj trenutnoj poziciji, kao i o uspenim primerima iz okruenja - Hrvatske, ali i izuzetno uspenom primeru Holandije i njihovih metoda za utvrivanje energetske efikasnosti.

Prof. dr Miroslav Kopeni, predstavnik ASOR-a, naglasio je da ak i najrazvijenije zemlje poput SAD i Austrije prepoznaju znaaj energetske efikasnosti, sve vee primene OIE i potrebu da se ne samo veliki gradovi uine energetski efikasnim, ve i manji gradovi, sela, kao to je to sluaj Gisinga, Austrija. Anela Vila, PR menader projekta "Banatsko sunce za sve", ispred grada Paneva govorila je o pilot projektu finansiranom od strane EU u okviru IPA projekta. Posebno je naglasila da je mogue ostvariti ideje u domenu energetske efikasnosti, da fondovi i sredstva postoje i u skladu sa tim rad na stvaranju pametnih gradova i borba za odriv razvoj ne bi trebalo da predstavljaju izazov. Inae, projekat solarnog sistema za proizvodnju toplotne energije u gradu Panevu predstavlja najvei solarni projekat takvog tipa u novijoj srpskoj istoriji. Ovim projektom e ak 360 solarnih kolektora (nemaka Viessmann tehnologija ) proizvoditi iz energije sunca toplotu, koju e Toplana Panevo koristiti u svrhu zagrevanje sanitarne potrone vode za graane, ali i za poveanje efikasnosti rada same toplane tokom grejne sezone.