U potrazi za korenima Srba (3)

Velike seobe Slovena nije bilo!Tri puta su Srbi iz svoje postojbine na Balkanu stizali do Indije. Imperija Serba Makeridova se prostirala od Atlantskog do Indijskog okeana. Semirama, ena pra Srbina Nina Belova, zavrila je gradnju Vavilona Velike seoba Slovena u 6. i 7. veku, kako pie u udbenicima i kako tvrdi zvanina nauka, izgleda nije ni bilo, jer oni nisu stigli iz Zakarpatja, ve su u Podunavlju oduvek iveli. Tu su razvijali svoju veliku zajednicu i odatle, povremeno, odlazili u pohode ili zauvek naputali te prostore - tvrdi dr Jovan Dereti. - Ali, seoba sa Balkana velikih i malih, pohoda duih ili kraih, oduvek je bilo nastavlja Dereti. - Jedan od velikih pohoda Slovena iz svoje postojbine Balkana zbio se neto pre 2000. godine pre Hrista. Veliki junak i vojskovoa tog vremena Nino Belov, koji se u "Svetom pismu" spominje kao Nebrod, predvodio je svoje ratnike na i za dananje pojmove predalekom putu. Cilj mu je bio Indija. Ispraeni kao osvajai, krenuli su iz dananjeg Nia, proli kroz Malu Aziju, Bliski istok i kroz centralnu Aziju oko 2000. godine pre Hrista stigli do cilja Indije. U starim zapisima je ostalo zabeleeno da je to bio prvi prodor Arijevaca u Indiju. Ime Arijevci dobili su prema imenu boga Ariona, kasnije Oriona, boanstva lovaca, iji je kult bio razvijen najvie okvirno na prostorima koje danas zauzima Kosmet. Istoni narodi su ih jo nazivali i Javanima ili Jovanima, prema boanstvu svetlosti bogu Javu, koga su takoe potovali. - Pria oko pohoda Nina Belova zapisana je u "Starom zavetu" - kae dr Jovan I. Dereti, osniva Srpske istorijske kole i pobornik teza koje iznosimo. - Imena u ovoj knjizi poreana su kao u rodoslovu: pradeda, deda, otac, sin, unuk... i svako ime je zapravo ime jednog naroda. Na Nina Belova "Sveto pismo" kae da je bio prvi ovek moan pred Gospodom, a u narodnom predanju iveo je kao bog Bak. Budui da je bio bog lova, u svetoj knjizi pie i da je on "lovac pred Gospodom". Tragovi prethodnog pohoda Prema istraivanjima i saznanjima dr Deretia, Nino Belov je bio ne samo osvaja ve i veliki graditelj. Tu ljubav prema graditeljstvu preneo je i na svoju enu Semiramu, koja je, kako kae na sagovornik, opinjena delimino izgraenim Vavilonom, naredila da se taj grad dovri. Kada je prema njenoj zamisli sve bilo gotovo, Vavilon je postao varo sa neverovatno lepim

graevinama u koji se ulazilo preko mosta dugakog oko 900 metara i irokog toliko da se bez tekoa mimoiu etvoro zaprenih kola. U centru grada podignut je hram posveen bogu Belu. Graevina je imala osam spratova sa opservatorijom na vrhu. Zbog velikih pohoda i nereda u postojbini, carstvo koje je osnovao Nino Belov se raspalo, a kao novi vojskovoa i prvi ovek pojavljuje se Serbo Makeridov. I on eli podvig poput svog prethodnika, ali da ne bi rizikovao, kree putem koji je ve trasirao Nino Belov. Bio je to drugi pohod Arijevaca na istok. - Makeridov se u "Svetom pismu" pominje kao Asur i neki ga ak smatraju osnivaem Asirskog carstva - veli Dereti. - U narodnom predanju Serbo je izjednaen sa bogom Serbonom, zatitnikom reda, civilizacije. Najee je prikazivan kao div koji davi lava. Grci su ga zvali Herakles, a Rimljani Herkules. Po povratku iz Azije Makeridov se krae zadrao na Kritu, odakle odlazi u Egipat, pa du severne Afrike stie do obale Atlantskog okeana. Tu je podigao monumentalne stubove kao znak dokle je stigao na zapad u svojim pohodima. Prelazak u paniju ve predstavlja njegov povratak u domovinu. Kroz paniju, Francusku i Italiju ide du Jadrana i vraa se na prostore dananje Srbije odakle je i krenuo u pohode. Ovaj vladar bio je najvei osvaja svih vremena, jer se njegovo carstvo, odnosno njegova imperija, prostirala od Atlantskog do Indijskog okeana. - Trei, takoe, veliki osvaja, koji se kretao putem svojih prethodnika, bio je Aleksandar Veliki, odnosno Aleksandar Karanovi - nastavlja na sagovornik. - Njegov cilj je bio ponovno osvajanje teritorija koje su svojevremeno pokorili Nino Belov i Serbo Makeridov. Aleksandar Veliki ide utabanom stazom. Na ulazu u Indiju velianstven doek mu je priredilo jedno malobrojno pleme. Aleksandar doznaje da su oni tu ostali nakon pohoda Nina Belova. Posle viednevne bogate gozbe pripadnici ovog plemena mole Aleksandra da sa njima ode na oblinju planinu Meru gde je svojevremeno njihov voa Belov, kada su stigli, zasadio brljan, jednu od biljaka koje je iz domovine poneo sa sobom. Na Meri nalaze sada ve malu plantau ove biljke, a u ast boga Baka, Aleksandar je tu odrao veliku svetkovinu. Aleksandar u Serbiji Posle druenja sa sunarodnicima, sada iteljima Indije, Aleksandar nastavlja put i stie do reke Ind. Izmeu Inda i reke Delama nailazi na Srbe koji ga doekuju poklonima. I oni su tu ostali posle pohoda Belova, ali u veem broju. iveli su u dva grada od kojih se jedan zvao Serbija. Aleksandar odlazi u taj grad, dograuje ga, ulepava i daje mu novo ime - Aleksandrija Serbijska. U povratku iz Indije Aleksandar svraa u Vavilon, jedan od najlepih gradova

tog vremena, i proglaava ga svojom prestonicom. - Otkud Karanovi? - ponavlja nae pitanje dr Dereti. - Karan je bila titula koja je dodeljivana visokim dostojanstvenicima i plemiima kod starih Srba. I to obino kada su postavljani za upravnike pokrajina ili gradonaelnike. Karanovi vodi poreklo od jednog Karana koji je u gradu Vodeni 814. godine pre Hrista postavljen za gospodara grada. Od tog Karana nastalo je ime dinastije Karanovi, na grkom Karanides. Pomen te titule dugo se odrao, pa ga i danas imamo u toponimima kao to su Karanovac, Karanovci, Karanovii. Slino je i sa imenom Nina Belova. Nedaleko od Novog Pazara, iznad Sopoana, nalazi se planina Ninaja. Mnogo je jo primera spreman da iznese dr Dereti kao potvrda svojoj tezi da su Srbi, odnosno Sloveni, oduvek iveli na ovim podrujima, a da su u seobama ili osvajakim pohodima stizali i do najudaljenijih krajeva tada poznatog sveta. - Evo pogledajte ovaj lem i ovu formaciju - pokazuje dr Dereti jednu sliku sa predstavom vojnika. - Jedino su u to vreme Srbi imali vojnu formaciju- falangu, rod kakav nijedna druga vojska nije imala. A ovaj lem tipian je za srpska ratnika plemena. To vam je vreme Aleksandra Velikog. Jovan Dereti nastavlja istraivanja. Traga za novim dokazima, ponire jo dublje u prolost. U tome nije sam. Ima jo onih koji misle da ustaljene teorije o poreklu i kulturi naih predaka treba "pretresti". Uostalom, svedoci smo da gotovo dnevno, kada je re o istoriji i arheologiji, naunici nailaze na neka nova otkria, koja automatski postaju nova stranica istorije. Antrfile: Susret sa Huritima Kamena ploa koja se danas nalazi u turskom gradu Bogaz Kej samo je jedan od dokaza, po Deretiu, dokle u prolost seu srpski koreni. Na ploi je urezana slika koja predstavlja pomirenje Srba i Hurita u Maloj Aziji, jer je srpska vojska preuzela vlast u gradu Hatui, prestonici Hatukog carstva. Sa srpske strane predstavljen je bog Serbon koji stoji na lavu. U pratnji su mu i dva svetenika koji stoje na dvoglavom belom orlu koga je vrhovni bog slao vladarima kada je hteo neto vano da im porui. Dogaaj se zbio 2.000 godina pre Hrista. Antrfile: Tajne su veite Don Kolman Darnel i njegova supruga Dabor otkrili su nedavno u krenjakoj steni nedaleko od Luksora, kako kau, verovatno najstariji oblik pisma koje bi moglo da bude veza izmeu hijeroglifa starih Egipana i

pisama korienih mnogo kasnije, u hebrejskom i arapskom. Zapisi potiu sa poetka Srednjeg carstva (1900-1800. godina pre Hrista) i podseaju na pismo upotrebljavano na Sinaju dva ili tri veka kasnije. Slova i grupe rei koje mogu da se deifruju, izjavili su ovi Amerikanci arheolozi, veoma su bliski akadskom (najstarijem semitskom jeziku) i hebrejskom. Jo jedna grupa arheologa dola je do novih saznanja. Strunjaci iz Rusije i Tadikistana nali su dobro ouvane delove keramike posude sa natpisom na starogrkom jeziku i jo neke upotrebne predmete koji potiu iz grada Tahti Sangina koji se nalazi na jugu Tadikistana. Grad je osnovan jo pre pohoda Aleksandra Makedonskog na ove krajeve. Budui da su prilikom iskopavanja arheolozi nali nekoliko objekata izgraenih u grkom stilu i u nadi da e protumaiti natpise na keramici, uvereni su da e to biti nova stranica u izuavanju carstva koje je postojalo na teritoriji srednje Azije i posle smrti Aleksandra Makedonskog. Ognjan RADULOVI Certetici, et jam in confinio Maeotici Sidones". Spominjui na drugom mestu Srbe (Serri) Mela je ukazao na veoma znaajan podatak u kojem se istie "da oni (Serri) nastanjuju upravo sredinji deo EOAE/Seres media ferme EOAE partis incolunt/, dok Indi i Skiti krajnji. Upadljivo je, a i vano da se u poznatim opisima geografskog poloaja naroda koje Mela spominje navode i Maeotae, to, izmeu ostalog, upuuje da Meline Serre treba traiti izmeu severozapadnog Kavkaza i istone obale Azovskog mora. Tu se Melin prikaz gotovo u potpunosti slae sa Plinijevim geografskim opisom poloaja Srba. Ako sada Ptolomejeve Srbe nalazimo u oblasti Kavkaza, priblino na podruju istog masiva, a taj prostor spominju i Plinije i Mela kad navode Srbe pod imenom Serboi i Serri, ne moe da se zakljui drugo nego da je poloaj Srba, kao prikavkaskog naroda, bio u njihovo doba opte poznat, naravno ne tek od tog vremena, ve kao narod koji je tu postojao jo od nezapamenih vremena. Od Atlanta do Azije Budui da je nauka prihvatila Jordanesovo tumaenje (esti vek nae ere) da su Sloveni, Venedi i Anti kao indoevropska grupacija nastali iz jednog jezgra i da pod Venedima valja podrazumevati Srbe, onda bi to moglo da znai da svuda gde nalazimo nazive venedi u razliitim varijantama treba podrazumevati pretke Srba i to poev od evropske atlantske obale preko cele Evrope i Male Azije sve do indijske reke Ganga. Dokle smemo hronoloki da idemo u prolost ne zna se pouzdano, ali ako Herodot (peti vek pre Hrista) kae da je uo da u "ilirskom plemenu Veneta" postoji obiaj udaje devojaka kao i kod Vavilonjana, onda to moe da bude izvanredan podatak pogotovo ako misli i na maloazijske Henete u Paflagoniji. Zna se ad su Venedi uestvovali i u Trojanskom ratu, a osim toga ne moe lako da se

zanemari ni toponim Dagonija, Vindija i Gordion ne mnogo daleko od hetitske prestonice Bogaskeja i jezera Tata. Ako se to sve ima u vidu, onda nita ne udi to tragove Venedi, Vindi, Vinidi, Vani i Indi nalazimo na ogromnom podruju. Uostalom, zato bi drugi narodi tragove svoga postojanja traili ak i u nedokuivom vremenu, a ne i srpski narod. Da su Srbi, ipak, ili u raznim pravcima, bilo da su rano naselili Podunavlje, ili je ono njihova kolevka odakle su odlazili na sve strane sveta, dokaz je i jedna karta. Re je o karti tampanoj u esnaestom veku i na kojoj su obuhvaeni delovi tokova Tigra i Eufrata. Za nas je zanimljiva pre svega to jedan broj naunika misli da su protosrbi jedno vreme boravili u gornjim tokovima ove dve reke koje se, inae, ubrajaju i u etiri "rajske reke" ili "boje reke" od kojih je jedna i Dunav. Karakteristika ovih reka je postojanje velikog broja ostrva. Jedno spominje i Stefan Bizantinac u estom veku nae ere koje se nalazi na Eufratu i zove se Sirbone, a naseljava ga narod Sirbonos. U prilog ovome ide i podatak koji je ostavio na istoriar, grof ore Brankovi, koji u gornjoj Mesopotamiji spominje reku Zerbi ili Zervi. I podatk Miloa S. Milojevia da je negde u gornjoj Mesopotamiji u neko davno vreme postojao "Hram Serbca

boga Dagskog" potvrda je ove teorije. Od Taurusa se sliva u Eufrat jedna reka pri ijem se uu nalazi mesto Sirfas, ije je ime protumaeno kao Srbica. Moda nije beznaajno napomenuti i da se neto junije od Sirfasa nalaze toponomi Serfendar i Serbendiner. Strabon u prvom veku nae ere zna u Likiji za reku Ksantos za koju kae da se ranije zvala Sirbis, dok je na jednoj Ptolomejevoj karti ucrtana u Aziji reka Sarabus. Na klasinim kartama u severnom delu Male Azije oznaena je reka Likus, zatim Zaccora, Zagora, Selca. Arheolog mr Vladimir Lekovi, koji je nedavano preminuo i koji se dugo bavio arheologijom Bliskog istoka, napisao je kako je prilikom tumaenja jednog asirovavilonskog teksta naao nazive Saue, Srbue i Sarbua. Re je o tekstu koji je nastao u sedmom veku pre nae ere. Ostrvo Rigen (Rujan) i Pomeranija, pa i itavo podruje izmeu Labe (Elbe) i Odre, od velikog su znaaja za prouavanje daleke prolosti Srba. Na tom podruju, na mnogim atlasima, nalazimo oznaene oblasti Obodrita i Ljutia, ije potomke nalazimo od devetog veka u Bakoj, Banatu i severnoj Srbiji. ak i posle doseljavanja jednog dela pribaltikih Slovena, odnosno Srba u vreme prodora Franaka - Karolinga pareko Sale i Labe meu preostalim Srbima izmeu Sale i Labae, organizovana je takozvana Zorbska (srpska) Marka nazvna prema Srbima (Zorbima) iji potomci i danas pripadaju grupaciji Luikih Srba. Ognjan RADULOVI

Pismo nemakog istraivaa povodom nae serije "Traganje za korenima Srba"

Slovenska Atlantida u Baltiku"Grad Vineta je bio najvei u Evropi, a prema legendi nestao je u moru zbog bezbonitva. Neki istoriari tvrde da su ga razorili Danci", tvrdi dr A. Hepfner Inspirisan serijalom "Traganje za korenima Srba", hteo bih da dam skroman doprinos toj temi i to iz nemakih izvora koji nisu ba "gluvi" za ovu oblast i koji su dostupni svakom nemakom kolarcu. Evo odmah i konkretnih primera. Na poetku knjige "Istorija Nemaca", koja se koristi kao udbenik za osnovnu kolu, u jednom delu doslovce pie: "Sve ukupno moemo slobodno rei da su zapad i jugozapad Nemake kelto-romanski, severozapad germanski, sredina i jug kelto- germanski, jugoistok kelto-slovenski i istok germansko-slovenski..." O slovenskim ustancima u oblastima koje su naseljavali u dananjoj Nemakoj doznajemo iz broure broj 29 pod nazivom "Uimo istoriju" koja je, takoe, namenjena osnovcima. Tu se pominje ustanak iz 983. godine voen iz svetilita Retre, pa ustanak iz 948. protiv Ota Prvog, ali i odbrana slovenskih svetenika od napada koji su trajali godinu dana (1123-1124). Ovo je samo deo podueg priloga koji je naoj redakciji poslao A. Hepfner, zaposlen u Arheolokom muzeju u Gros Radenu. Gospodin Hepfner objanjava da ne postoji samo nemaka ili berlinska kola, kada je re o istraivanju naih korena, ve nemakoberlinska, beka i vajcarska i da se one umnogome razlikuju. Interesantno je, svakako, pie na italac, da se beka kola ili kola Vindebone (rimski naziv Bea) uvek razlikovala od nemake. Istorija Slovena je za njih pisana, a i danas tako ine, prema potrebi. Belije se ne stide, neki ak i ponose, da kau da je Vina, ili kako bismo mi rekli Vien, skraenica od Slovina ili Slovenien. Posle ovog uvodnog dela gospodin Hepfner pie argumentovano, navodei izvore o tome, gde su bili slovenski gradovi na severu Evrope, obiajima koji su sauvani do dananjih dana, pa i legendama koje krue. Primera je puno, veli on. ta rei, recimo, na to da je "na prostoru od sedam hiljada metara kvadratnih do detalja rekonstruisano Gros Raden, naselje Slovena, potomaka Sorba, sa kuama, bedemima, hramovima, mlinom, kovanicom... Sve to je iz vremena devetog i desetog veka, a objekti su onakvi kakvi su nekada bili". Slovenski Titanik Da je gospodin Hepfner zaista mnogo vremena utroio izuavajui prolost Slovena, vidi se u svakom delu priloga. Evo njegovog istraivanja o slovenskom gradu pod morem, "slovenskom Titaniku", kako on kae ili "Atlantidi severa". "Vineta je slovenski Titanik, ponos Venetie i bila je najvei grad Evrope. Atlantida severa nestala je u moru, ostavivi nagovetaj o svom postojanju, slovenski Amsterdam, grad bezbonika, dobrog provoda i trgovaca... Vineta je Jomsberg iz starih nordijskih saga, to je Vineta ili Jumne, Uimne..."

Piui dalje o ovom gradu, on navodi stihove pesnika Viljema Milera koji u pesmi "Vineta" ispevanoj 1825. godine, izmeu ostalog, kae: "Iz mora dubokog, dubokog sa dna/Zvon veernjih zvona tmula i jad/Predivnog nam nudi sna/To je stari lepi arobni grad..." Ribari sa ostrvceta Usedom, na samom severu Nemake, zbog legende o potonulom gradu nerado tu bacaju svoje mree. Kau da u predveerje, kad utihne vetar, moe da se uje kako iz zelenih dubina dopire zvon srebrnih zvona sa zlatnih crkava, cika dece, amor ljudi sa trgova, kako predu nene vredne Vendenke sa zlatnim vretenima. itav grad izroni nakratko, ali niko ko je to doiveo nije kod sebe imao nekoliko srebrnjaka da da vili koja uva grad. Tada bi ga ona ostavila na povrini i opet bi oiveo najvei grad Evrope koji je more progutalo zbog boje kazne za bezbonitvo. U staronordijskim sagama se kae da je Jomsburg, kao predivna trgovaka metropola severa, sa velikom tvravom, regulisanim renim i pomorskim saobraajem, nasipima za zatitu od udi severnih mora, plodnim i medonosnim ravnicama ispod nivoa mora... prava mala Atlantida severa, svetionik i kotva svakom trgovcu... To su legende i prie. Ali, gospodin Hepfner navodi i zapise. Adam fon Bremen u delu "Istorija Hamburke crkve iz 1075.", izmeu ostalog, pie: "... Iza Luiticen (Ljutia) koji se i Vilcen (Vilani) zovu naii e ovek na Odera (Odru) gde se prua vendska zemlja. Tamo gde je ue u Skitsko more (Baltik), naii ete na poznati grad Jumne, za Varvare i Grke u mnogo poseeno mesto... I bez preterivanja moe se rei da je stvarno najvei grad od svih to ih ima u Evropi... Grad je prepun robe i svih naroda severa. Ovde je Neptun pokazao trostruko oblije svoje. Ostrvo zapljuskuju tri vode: duboko zelena, bela i divlje rene struje. Od ovog ostrva se brzo stie do grada Demina preko ua reke Pene gde Raneni (Rujani) ive. Spaljeni hram Na Vidovdan 1168. godine spaljen je poslednji mnogoboaki hram na tlu itave Evrope posveen etvoroglavom Svetovidu. Nalazio se kod sela Vit, na najsevernijoj taki Nemake. Vikinzi su u toj pljaki odneli i tonu srebra. U knjizi "Saonis Gesta Danoum" opisan je izgled svetilita, vraanje pomou vina iz roga ili nekog dela konja... Zapisano je, takoe, da je tog dana uvee vikinki kuvar iscepkao "demona" (kip Svetovida) na sitne komade i pristavio veeru za umorne vojnike. Hepfner napominje da se upravo obavlja rekonstrukcija tog hrama. Prave turistike atrakcije na najsevernijoj taki Nemake, na belim (krenjakim) stenama visokim vie od trideset metara. Bie to turistiko ostrvo i nacionalni prirodni park sa poslednjim "nevernikim" hramom na tlu Evrope. Postoji jo jedan zapis o ovom gradu. Dodue, kratak i malo drugaiji od prethodnog. Helmold fon Bosan u "Slovenskim hronikama" zapisao je i ovo: "Do nestajanja ovog grada dolo je tako to je jedan kralj Danaca napao ovo prebogato mesto sa velikom flotom i potpuno ga unitio. Ostaci njegovi se jo ponegde vide..."

Grad je nestao poput Hazara, ali ostali su zapisi, pa i legende koji uvek imaju nekog osnova. Na geografskoj karti, tampanoj 1633. godine u Amsterdamu, pored ostrva Rugija neko je rukom dopisao: "Uniteno od danskog kralja Valdemora 1168.". Tragaa za nestalim gradom ima. Meu njima je najuporniji direktor Nacionalnog muzeja u einu (Poljska) Vladislav Filipovjak. On jo od 1953. godine strpljivo iskopava u Svinjskom uu (Svinoue). Otkrio je luku, pristanita, predgraa, grobove prepune vendsko-slovenskih predmeta, ali sam grad Vinetu nije naao. Moda uporni Vladislav nije imao sree i zbog toga to su mesta na kojima se, verovatno, prostire grad bila, a neka i danas jesu, znaajni vojni poligoni. Nadajmo se da e se Vladislavu Filipovjaku jednog dana, ipak, isplatiti toliki trud. I mnoge druge podatke iznosi gospodin Hepfner u prilog tvrdnjama da su Sloveni naseljavali severne obale Nemake, odnosno obale Baltikog mora. Na poetku mosta koji spaja obalu sa ostrvom Usedomom izgraeni su objekti koje imaju sve karakteristike sojenica drevnih Veneta. A na samom ostrvu svake godine u avgustu se odravaju "Dani Venete". Re je o kulturno-istorijskom programu. Uesnici su obueni u srednjovekovnu