u savremenom kapitalizmu privreda nikako ne bi mogla da opstane bez konstantnog uticaja države

7/26/2019 U Savremenom Kapitalizmu Privreda Nikako Ne Bi Mogla Da Opstane Bez Konstantnog Uticaja Drave

1/9

U savremenom kapitalizmu privreda nikako ne bi mogla da opstane bez konstantnog uticaja drave. Kadagod proizvodnja upadne u krizu, drava je tu da preduzme odgovarajue mjere koje e pruiti pomoposrnuloj privredi i unaprediti je.Pored monetarne politike i politike cijena i dohodaka, fiskalna politika predstavlja zasebnu grupu meradrave u cilju regulisanja potronje, investicija i zaposlenosti. rugi njen naziv jeste i aktivna budetsko!poreska politika. "o je zato to su joj osnovne ekonomske kategorije pre svih budet, a potom i porezi,

kao osnovni dravni prihodi.Postoji mnogo vrsta poreza, od kojih je neke lake, a neke tee naplatiti. U manje razvijenim zemljamaprevagu odnose oni koji se lake prikupljaju, indirektni porezi ,jer se vezuju za robe i usluge.#a druge strane, u razvijenim zemljama preovla$uju direktni porezi, vezani za lica i preduzea. %ako seznatno tee sakupljaju, oni mogu da &ine &ak i do '() ukupnih poreskih prihoda u razvijenim dravama.*bog toga je njihov uticaj na dravni budet neizmerno vaan.Porezi su najvaniji izvor dravnih prihoda, a direktni porezi &ine najvei dio poreskih prihoda u razvijenimzemljama. Porez na imovinu je jedan od njih.U + U narednom tekstu najveu panju emo pokloniti porezu na dobit i porezu na dohodak gra$ana sobzirom da sa novim *akonima dolo do bitnih izmjena.

Po&ev od (-.(-.((/. godine porez na dobit se obra&unava i plaa po odredbama novog *akona oporezu na dobit 0#l. glasnik 1#, broj '-2(34 i Pravilnik o primjeni *akona o porezu na dobit 0#l. glasnik1#,broj -'2(3, --(2(/ i --52(/ ! ispravka4. *akonom o porezu na dobit 0 u daljem tekstu *akon4 iPravilnikom o primjeni *akona o porezu na dobit 0 u daljem tekstu Pravilnik4 su, u odnosu na ranijaporeska rjeenja, propisane odre$ene novine koje se prije svega ogledaju u sticanju statusa poreskogobveznika, u oporezivanju stranih pravnih lica, podnoenju poreskih prijava i na&inu plaanja poreskihobaveza. *bog navedenih novina najveu panju u daljem tekstu posveujemo upravo ovoj problematici.Poreski obveznikPrema odredbama &lana 6. *akona i &lana 6. Pravilnika, poreski obveznici poreza na dobit su7#vako pravno lice koje obavlja djelatnost sa ciljem ostvarivanja dobiti u 1epublici #rpskoj, a koje njieizuzeto kao poreski obveznik u skladu sa *akonom,


2/9

Kako je ve navedeno, poreski sistem 1epublike #rpske, pored ostalih, &ine pet direktnih poreza7 porezna dohodak, porez na imovinu, porez na dobit, porez na igre na sreu i zabavne igr i porez na upotrebu,dranje i noenje dobara.onoenje *akona o poreskoj upravi formiran je jedinstven organ, &iji je osnovni zadatak jedinstvenaprimjena na&ina utvr$ivanja, naplate i kontrole poreza i ostalih javnih prihoda.P89: P1;*9


3/9

Porezu na dohodak pripada vano mjesto me$u instrumentima fiskalne politike.:e$utim tom porezu je namjenjena zna&ajna uloga instrumenata politike raspodjele i konjukturne politike,te politike rasta. Uloga ovog poreza kao instrumenata redistribucijske politike neposredno je vidljiva izprogresivno koncipirane tarife poreznih stopa koje se koriste pri njegovoj primjeni.%z samog naziva poreza proizlazi da je rije& o fiskalitetu koji za objekat ima dohodak, no, pojam BdohodakCse moe definisati sa razli&itih stanovita D prije svega, sa teorijsko D ekonomskog i sa fiskalnog

0ra&unovodstvenog aspekta4. #a teorijsko D ekonomskog stanovita, dohodak predstavlja nov&anuvrijednost istog poveanja ekonomske snage lica u datom vremenskom periodu. rugim rije&ima,dohodak bi predstavljao sumu potronje i akumulacije, dakle, prinose koje je lice ostvarilo u datomvremenskom intervalu.Polazei od teorijske definicije, fiskalnog 0ra&unovodstvenog4 stanovita dohodak se definie Bkasuisti&kiCkao zbir svih neto prihoda koje je poreski obaveznik ostvario u datom periodu. Prihod prestavlja vrijednostrealizovanih u&inaka 0proizvoda i usluga4 na tritu. 1ije& je o svakom poveanju obaveznikovihsredstava bez obaveze naknadnog vraanja. Kao sabirci u zbiru koji nazivamo dohotkom mogu sepojaviti raznovrsni 0neto4 prihodi, poput prihoda iz radnog odnosa 0li&nih primanja4, prihoda od samostalnedjelatnosti, prihoda od kamata ,dividendi i dr.=%#"1%89 P1;*9 . godine !Prvi put uveden je porez na dohodak na podru&ju 8ugoslavije 0pet razli&itih poreskihstopa4.snovni oblici poreza na dohodak su7 engleski 0Fritanski4 oblik poreza na dohodak, romanski oblik igermanski oblik poreza na dohodak. Kod engleskog tipa poreza na dohodak se oporezuje primjenomnajprije proporcionalnog opeg poreza na dohodak 0porez na dohodak4 na pojedine dijelove dohotka,potom oni dohoci koji prelaze neki utvr$eni iznos, oporezuju se primjenom progresivnog poreza dodatnog0prirez4.%ncome taH se ubire od poreza podlonih akumuliranju, cedula, koje su dijelom podijeljene na cases, s timda se za cedule i cases primjenjuju posebne odredbe pri utvr$ivanju oporezivog iznosa pojedinogprihoda.1omanski oblik poreza na dohodak se jos uvijek oslanja na cedule kao sastavni dio postupka

oporezivanja dohotka....


4/9

U+#eminarski rad sastoji se od tri dijela7U prvom dijelu e se objasniti pojam dohodka, te ukratko predstaviti obiljeja koja dohodak treba dasadri.U treem dijelu e se se objasniti porez na dohodak u Fosni i =ercegovini.-.P89: =K9

efinicija dohotka od sredinjeg je zna&aja za porez na dohodak. # time je usko povezano pitanje duljinerazdoblja ostvarivanja dohotka na kojem e se zasnivati oporezivanje. +isina oporezivanog dohotkanekog gospodarskog subjekta ovisi o tome kako je iroko, odnosno usko definisan pojam. Iesto senavode neka obiljeja dohotka ili zahtjevi koje dohodak treba ispunjavati, a koji se smatraju bitnim priopisivanju zna&ajki poreza na dohodak7dohodak je pokazatelj gospodarske snage i vezan je za osobu 0subjekat4dohodak je neto veli&inaporez na dohodak je sinteti&an, to zna&i da se njime oporezuje &itav dohodakporez na dohodak ne pravi razliku u pogledu izvora iz kojeg se plaa, niti u pogledu uvjeta ostvarivanja iupotrebe dohotkaporez na dohodak temelji se na zaista ostvarenom dohotku.

va se obiljeja ipak ne potuju pri oblikovanju poreza na dohodak u praksi.Polazite i osnova za razmiljanje o pojmu dohotka &esto je normativno stajalite da dohodak trebaodraavati gospodarsku snagu. Kod poreza na dohodak mogue je, kao kod malo kojeg drugog poreza,ostvariti na&elo pravednosti poreza, prema kojemu svakoga gra$anina treba opteretiti porezima premaveli&ini njegove finansiske i gospodarske snage. U na&elu postoji saglasnost o tome da je dohodak netoveli&ina. Primici i uplate nisu jo dohodak i ne mogu se smatrati izrazom poreske snage. ohodak se tekdobiva kada se od primitaka oduzmu trokovi nastali u vezi s ostvarivanjem dohotka. ohodak je s togaobra&unska veli&ina, pa je jasno da je razgrani&enje izme$u dohotka i trokova nastalo u vezi sostvarivanjem dohotka najvei problem koji se u praksi pojavljuje utvr$ivanjem dohotka. Ukupni dohodakporeznog obveznika moe se sastojati od vie dijelova. U na&elu stoji saglasnost da dohodak trebaoporezivati sinteti&ki, odnosno kao ukupni dohodak. +eina poreskih zakona zapadnih zemalja postupa uskladu sa time. ijelovi dohotka ne &ine dakle osnovu oporezivanja. #amo zbir sastavnih dijelova dohotka

moe biti pokazatelj gospodarske snage, i moe doputati da se dohoci razli&itih visina tretiraju razli&ito.U #aveznoj 1epublici


5/9

UvodPrvi poreski sistemi, nastali sa pojavom prvih organizovanih drava, imali su veoma uproenu poreskustrukturu. #astojali su se samo iz jednog ili nekoliko poreskih oblika. Kasnije se taj broj poveao, tako dase dananji poreski sistemi sastoje iz velikog broja poreskih oblika. Poreski sistem jedne savremenedrave bi trebalo da bude7 efikasan, fleksibilan, pravi&an, ekonomi&an i transparentan. :e$utim,savremeni poreski sistemi se me$usobno razlikuju. %ako nema identi&nih poreskih struktura, ipak, postoje

poreski oblici koji se javljaju u skoro svim poreskim sistemima i koje nazivamo osnovnim ili noseimporeskim oblicima. "u prednja&e porezi na dohodak i porezi na potronju, ali oni nemaju jednako u&eeu ukupnim prihodima drave. "ako, npr. u&ee poreza na dohodak fizi&kih lica je razli&ito u zavisnosti odposmatrane zemlje, ali &injenica je da je bilansni zna&aj ovog poreza veliki. Porezom na dohodak pravnihlica prikupi se mnogo manje prihoda za potrebe dravnog budeta. d poreza na potronju, najveibilansni zna&aj ima P+, ali, tako$e, i akcize i carine.%storijski posmatrano, uvo$enju poreza na dohodak fizi&kih lica prethodili su vrlo specifi&ni poreski oblici.#ubjektivni porezi su prete&a poreza na dohodak fizi&kih lica. Pojavili su se vrlo rano, jo u #tarom veku %imali su razli&ite pojavne oblike. ni se karakteriu time to imaju li&ni odnosno subjektni karakter.Poreska obaveza je odre$ena fizi&kim postojanjem pojedinca i ne moe se izbei. vi porezi se javljaju uobliku7 glavarine, vojnice i klasnog poreza. Kasnije, subjektni porezi zamenjeni su porezima na prihode.

"o su porezi kojima se zahvatao prihod poreskog obveznika ostvaren po osnovu angaovanja zemljita,rada i kapitala, kao tri osnovna faktora proizvodnje, i to 7 porezi na prihode od zemljita, porezi na prihodeod kapitala i porezi na prihode od rada.U daljoj evoluciji, nakon pojave poreza na prihode, dolazi do uvo$enja poreza na dohodak fizi&kih lica, uformi sveobuhvatnog, sinteti&kog poreskog oblika. n je, najpre, uveden u +elikoj Fritaniji ->5. godine, azatim u Jrancuskoj ->5'. godine. #9 uvodi ovaj porez kao privremenu meru u periodu od ->3. do->/. godine, a kao redovan porez figurira u poreskom sistemu ove drzave od -'-6. godine. U '-.godine uveden kao globalni porez na dohodak. anas, sve zemlje ;!a imaju sinteti&ki porezna dohodak u svojim poreskim sistemima, koji se smatra najmodernijim oblikom neposrednogoporezivanja. +eina zemalja u tranziciji je, tako$e, uvela ovaj poreski oblik. U naoj zemlji je uveden-''. godine, ali iz odre$enih razloga nije primenjivan i ukinut je ve -''>.godine.


6/9

Prvi poreski sistemi, nastali sa pojavom prvih organizovanih drava, imali su veoma uproenu poreskustrukturu. #astojali su se samo iz jednog ili nekoliko poreskih oblika. Kasnije se taj broj poveao, tako dase dananji poreski sistemi sastoje iz velikog broja poreskih oblika. Poreski sistem jedne savremenedrave trebalo bi da bude7 efikasan, fleksibilan, pravi&an, ekonomi&an i transparentan. :e$utim,savremeni poreski sistemi se me$usobno razlikuju. %ako nema identi&nih poreskih struktura, postojeporeski oblici koji se javljaju u skoro svim poreskim sistemima i koje nazivamo osnovnim ili noseim

poreskim oblicima. "u prednja&e porezi na dohodak i porezi na potronju, ali oni nemaju jednako u&eeu ukupnim prihodima drave. U&ee poreza na dohodak fizi&kih lica je razli&ito u zavisnosti odposmatrane zemlje, ali &injenica je da je bilansni zna&aj ovog poreza veliki. d poreza na potronju,najvei bilansni zna&aj ima P+, tako$e carine i akcize.%ntenziviranjem procesa globalizacije, kao i integracijskih procesa, sve vie raste vanost poreskih&inilaca. ni su bitni, kako za donoenje investicionih i lokacijskih odluka, tako i kao kriterijumi i standardidemokratskog drutva. Postojei sistemi se stalno ispituju s obzirom na njihovu efikasnost, horizontalnu ivertikalnu pravednost, jednostavnost i transparentnost, kao i fiskalnu izdanost. %sto tako, konstantno jepreispitivanje pozicije #rbije u me$unarodnom poreskom okruenju.


7/9

Prvi poreski sistemi, nastali su sa pojavom prvih organizovanih drava, imali su veoma uproenuporesku strukturu. #astojali su se samo iz jednog ili nekoliko poreskih oblika. Kasnije se taj broj poveao,tako da se dananji poreski sistemi sastoje iz velikog broja poreskih oblika. Poreski sistem jednesavremene drave trebalo bi da bude7 efikasan, fleksibilan, pravi&an, ekonomi&an i transparentan.:e$utim, savremeni poreski sistemi se me$usobno razlikuju. %ako nema identi&nih poreskih struktura,postoje poreski oblici koji se javljaju u skoro svim poreskim sistemima i koje nazivamo osnovnim ili

noseim poreskim oblicima. "u prednja&e porezi na dohodak i porezi na potronju, ali oni nemaju jednakou&ee u ukupnim prihodima drave. U&ee poreza na dohodak f izi&kih lica je razli&ito u zavisnosti odposmatrane zemlje, ali &injenica je da je bilansni zna&aj ovog poreza veliki. d poreza na potronju,najvei bilansni zna&aj ima P+, tako$e carine i akcize.%ntenziviranjem procesa globalizacije, kao i integracijskih procesa, sve vie raste vanost poreskih&inilaca. ni su bitni, kako za donoenje investicionih i lokacijskih odluka, tako i kao kriterijumi i standardidemokratskog drutva. Postojei sistemi se stalno ispituju s obzirom na njihovu efikasnost, horizontalnu ivertikalnu pravednost, jednostavnost i transparentnost, kao i fiskalnu izdanost. %sto tako, konstantno jepreispitivanje pozicije #rbije u me$unarodnom poreskom okruenju....


8/9

Porez na dohodak je porez koji se plaa iz prihoda 0dohotka4 koji permanentno sti&u fizi&ka lica. n jesubjektan porez i &ini posebnu kategoriju poreza.U savremenim poreskim sistemima pored fiskalnog efekta, on je najobuhvatniji poreski oblik kojioporezuje proporcionalno svaki dio u&ea poreskog obaveznika u raspodjeli nacionalnog dohotka. Porezna dohodak udovoljava principu pravi&nosti jer ravnomjerno i pravi&no oporezuje poresku sposobnostporeskog obaveznika. ;vazija je svedena na mali procent, jer prilikom isplate ostvarenog dohotka

obveznik mora izvriti 0posredno4 svoju poresku obavezu.B@i&ni porezi obuhvataju poresku sposobnost kao cjelinu kod samog poreskog obaveznika, uzimajui uobzir njegove li&ne uslove koji ga &ine vie ili manje sposobnim u poreskom smislu rije&i. @i&ni porezi susavreniji u odnosu na objektne poreze, zato to vode ra&una o ekonomskoj snazi poreskog obaveznika,koji zavisi od raznih elemenata, aktivnih i pasivnih, od imovine i prihoda, starosti, porodi&nih prilika, raznihtereta i dugova itd.C 0 r 8.Lor&i, Jinansije i finansijsko pravo, 1adni&ka tampa, Feograd, -''5. str. 6/6.4Pojam dohotka u poreskom zakonu nije decidirano definisan. *akoni uopteno pod pojmom dohotkadefiniu izvore koji kumulativno sa&injavaju dohodak.Pojam dohotka moemo posmatrati sa dva aspekta7"eorija uih dohodaka! prema ovoj teoriji dohodak je prihod stalnih izvora

"eorija irih dohodaka! prema ovoj teoriji dohodak je prihod poveanja &iste imovine.Prema ekonomskoj teoriji, dohodak je zbir svih &istih prihoda koje obaveznik ostvari u toku kalendarskegodine, dobije od svoje privredne ili druge djelatnosti ili od imovine i koji moe utroiti, a da ne dira svojuimovinu.snovna karakteristika poreza na dohodak je, da pasivu &ine rashodi koji su u vezi sa formiranjemprihoda i sa subjektom 0pravno ili fizi&ko4 kome pripadaju.KamatePlaeni porezi#lu&ajni rashodiPod slu&ajnim rashodima podrazumjevaju se rashodi koji su neredovni, nastaju u izuzetnim situacijamakao to je smrt ili bolest u porodici obaveznika koji ostvaruju dohodak.Porez na dohodak je subjektni porez, te za utvr$ivanje stvarne poreske sposobnosti treba uzeti u obzir

neoporezivi minimum, domainstva i razlikovati fundirane od nefundiranih prihoda....


9/9

MNO QRON SOTN N NVWOWXSV VYNTWQZ Z [QNRSY\] ^NO_ VW_ [WS`WR\^ XWQ R [`YZ OTW\N WRQNNOWT QROZV. NQ, [WQNR YWT YW QROZV_ XWQ R ZS[`YZ QR_, [WS`WR\^

N [W VWO_ R_O R [`YZ Z WRQNNON OXNYN _ \ZR_ RW[QZOWS [NOZSVW, ZO\`ZRSVW,RQ\SY\NOW Z WSZT_QN WR ON[WS`NOWSYZ, VW Z R Z\QZ W_SY\_ [WQN O RWWRV RWYZOWT QROZV VW Z [QZQN O [WQN, RW[QZOWSN QZ\QNRO_ VWXWQ_ Z S`. ^NO_ QRON SOTN_`N S\N O\NRNON SY\VN Z_ ZS[`Y_ _[Q\W [WS`WR\^ YQN R WNNRZ SQNRSY\.

WQN O RWWRV N \QSY [WQN VWZX SN W[WQN_N RWWRV ZZVZ Z [Q\OZ WSW. WSYWZ\ZN SZSYNX [WQN O RWWRV _ \ZSOWSYZ WR WZX Z _NSY`WSYZ QQN Z O[`YN. \[WQN XWN ZYZ [QWTQNSZ\O, RNTQNSZ\O Z [QW[QW^ZWO`O, \ZSOW VVW N YW [QW[ZSOWRQ\OZX VWOWR\SY\WX. WQN O RWWRV YQN Q`ZVW\YZ WR [WQN O RWZY, NQ SN [Q\ZXW[WQN_N _V_[O [QZWR 0\NZOWX `ZOZ RWWRV TQO4, RWV SN [WQNWX O RWZY W[WQN__[QWZYZ [QNR_N. q qq w [WX_ [WQN Z NTW\W RNZOZ^ZZ _ ZOOSZSVW O_^Z ON [WSYWZ NRZOSY\NOW XZ]NN, YW

N QN_`YY Q`ZZYZ S\Y [WX Z S_YZON [WQN VW ZSYWQZSVN VYNTWQZN. xZXN, [WQN N[WSYWW W _ SYQW yQVW Z ZX_, YZX _ N_R`ZX_, `Z SN O\ZN Q\ZW _ V[ZY`ZX_,[QZQWROW, S WZQWX O _QO Q\W [QWZ\WROZ SOT _ W\W RQ_Y\NOW!NVWOWXSVW WQX^ZZ.

W OZ R S_ SN S\Y [WX Z S_YZON [WQN VW ZSYWQZSVN VYNTWQZN XN` WOVW VVW S_SN XN`Z RQ_Y\NOZ WROWSZ.WSYWN QWON RNZOZ^ZN [WQN. x[WY[_OZ T`SZ7 [WQN N RNW RWWYV Z`Z ZXW\ZON, VWNRQ\ O WSOW\_ S\WT S_\NQNOZYNY WR_ZX WR ZZVZ Z`Z [Q\OZ `Z^ [WVQZN S\WZQSWR, ON R_Z ZX YW ON[WSQNRO_ OVOR_.q W\V\N RNZOZ^ZN [WQN VW ZOSYZY_^ZN [QWZZ`N Z NTW\N VQVYNQZSYZVN, YW S_7 [WQN

N [QZO_ROW R\N VWN SN ON WNN_N [QWYZ\OVOR, wYZX R N [WQN RNW RWWYV ZZXW\ZON, R S`_Z [WVQZN RQ\OZ QSWR Z R [QNRSY\] O\OZZ [QZWR RQ\N VWZSN _ZQN _ OW\^_.Q\ VQVYNQZSYZV [WQN R [QNRSY\] [QZO_ROW R\N, SSYWZ SN _ YWXN YW [WQNSVZW\NOZV, ONX RQ_TWT ZWQ ONTW R [`YZ WRQNNOZ ZOWS _ WRQNNOWX QWV_. QZO_R NVQVYNQZSYZO S\N RQ\N, `Z [WSYWN Q`ZVN _ XNQX VWN SN [QNR_ZX_ [QNX

W\NOZ^ZX VWZ ON Z\Q\_ S\W_ W\N_. xNVN RQ\N _ S\WX VWOWR\SY\_ [QNR\Z_ V ZXNQN `Z\ S`WWRN.Q_T VQVYNQZSYZV [WQN N _ YWXN YW SN NTW\WX W\NOZV_ ON WNN_N OZVV\ RZQNVYO[QWYZ\OVOR Z YW X_ SN ON [W`N Q_O W YWXN _ VWN N S\QN ZYZ _YQWNO. Q\ OWSOW\_ ZOOSZSVWT SZSYNX _ZQN [WQN, `Z W\NOZV VWZ T [` ON O, [W [Q\Z`_, NTW\_OXNO_ Z ONX _\ZR _ YQWNN YVW [QZV_[]NOZ SQNRSY\.

u savremenom kapitalizmu privreda nikako ne bi mogla da opstane bez konstantnog uticaja države

Documents