46 AUTO BILD | Br. 17 · 15. septembar 2010.

TERENCIMA KROZ RUMUNIJUREPORTAŽA

Gorostasne bukve i smrče, divlje planinske reke, duboki kanjoni, jezera duga po više desetinakilometara, nepregledna polja borovnica i šumskih jagoda. Bilo je to putovanje u daljinu, ali i uvisinu – trećeg dana naš konvoj je konačno prešao magičnu granicu od 2.000 metara...

Krećući se od Lipovskihbrda ka Karpatima povrelom letnjem danu

dugo nismo na horizontumogli da naslutimo planine,čija nam je svežina baš bilapotrebna. Onda su iz izma-glice krenula da izranjajušumovita leđa naizgled bes-

krajnog grebena Munci Po-jana Ruskaj, čije smo seno-vite doline doživeli kao na-še planinsko utočište. Upor-nost se isplatila: kada smojednom uronili u veličan-stveno karpatsko gorje, ras-košna priroda je promicalapored nas kao kakav uzbu-

dljiv avanturistički film. Ali,adrenalinski doživljaj je biojači, jer smo u tom filmu i sa-mi bili učesnici. Reke su naszapljuskivale i zanosile dokih prelazimo, blato je u šu-mama na više mesta pretiloda nas povuče niz padinuukoliko točkovi zablokiraju,

kamenjar je svaki milimetarviška klirensa činio izuzet-no dragocenim, a pri okre-tanju na strmim padinamačesto smo bili na graniciprevrtanja.

Naše konačište drugog da-na bio je lep prevoj u sredi-štu ovog ne tako visokog

masiva (najviša tačka neštoispod 1.400 m), gde, doduše,nije bilo izvora, ali je svegaostalog bilo: klupica sa sto-čićem, dovoljno drva, mekezemlje za ubadanje šatora igorostasnih stabala svudaunaokolo koja su nas štitilaod vetra. Trećeg dana smo

Simfonija karpatskih

Pauza za ručak na skoro 2.000 m visine i druženje sa karpatskim stadima

Ubrzano grabimoka visini od 2.000 m 2. deo

15. septembar 2010. · Br. 17 | AUTO BILD 47

se probudili s osećajem dasmo napokon uronili u Kar-pate i da ona prava avantu-ra, zapravo, tek tada počinje.Mesto gde smo spavali biloje i raskršće šumskih pute-va, odakle je bilo mogućekrenuti na bilo koju stranusveta – spustiti se na južnustranu masiva, ili pratiti gre-ben po dužini. Odlučili smoda pokušamo da pronađe-mo prolaz po grebenu kanekim naseljenijim krajevi-

ma na istoku, mada se terenkroz koji smo se probijalipokazao kao prava džunglakoja je na momente pretilada nam odvali retrovizore.Posle desetak kilometaraprobijenih po prilično te-škom terenu, zaključili smoda prolaza kroz kleku daljenema i odlučili da se vrati-mo natrag. Kasnijom anali-zom treka na satelitskimsnimcima ispostavilo se dasmo bili na samo kilometar

udaljenosti od mnogo solid-nijeg šumskog puta, ali namje prolaz do njega ipak pro-makao. Mora nešto da osta-ne i za naredni put...

Randevu sa „pravim“KarpatimaPošto je puno vremena otišlona pokušaj proboja prekoMunci Pojana Ruskaj (gdesmo već na 1.300 m visinemogli da uživamo u nepre-

glednim „plantažama“ bo-rovnica), odlučili smo da sedo kraja dana dokopamo„pravih“ Karpata – onih ko-ji nas mogu nagraditi uspo-nima i iznad 2.000 m visine.Nacionalni park Retezat, ko-ji je zabranjen za motorizo-vane posetioce, samo smookrznuli pogledom sa magi-strale koja prolazi severnood njega, da bismo, prošavšikroz Hateg, svratili u Petro-šani, poveliki rudarski grad

u oblasti zapadnih Karpata,našu poslednju priliku daobnovimo zalihe namirnica(ali pre svega goriva) predplanirani višednevni bora-vak u visinama.

Napustivši Petrošani pu-tem koji vodi kroz kanjonKeile Žietului, otpočela jeprava simfonija karpatskihvisina. Zbog toga što je većbilo prilično kasno nije bi-lo vremena da se duže za-državamo, ali su pored nas ¤

visina

Napokon smo prešli 2.000 m, nezadrživo se primičući koti 2.100 m

Rumunska pedanterija, putokazina skoro svakoj raskrsnici

promicale impozantne litice,sa kojih su se obrušavalibezbrojni vodopadi, a na či-jim su se vrhovima šepurilevisoke smrče. Bio je to jedanambijent koji je odisao ras-košnom prirodnom lepo-tom, prikazujući nam ove

veličanstvene planine u pra-vom svetlu. Dvadesetak ki-lometara kasnije, penjućikonstantno, ali jedva primet-no, stigli smo do prevoja na1.600 m visine. Naš cilj za tajdan bila je dolina reke Lotru,koja nedaleko od mesta na

kojem smo kampovali for-mira prelepo, desetak kilo-metara dugo jezero Vidra.

Lotru je popularno izleti-šte, koje tokom leta privlačidosta kampera. Mi smo is-koristili prednost dobroopremljenih terenaca da

pregazimo ovu široku reku(što u proleće ili u vremebujica ne bi bilo nimalo jed-nostavno) i da pronađemooazu na njenoj desnoj obalikoja bi bila samo naša. Utom trenutku nas je osveži-la prolazna letnja kiša, jedi-

na za sve vreme našeg bo-ravka u Rumuniji.

Na jezeru Vidra nismo sezadržavali, iako njegove oba-le vuku i inspirišu prave lju-bitelje prirode. Umesto toga,sa prevoja na putu ka Buku-reštu koji od jezera ide ka is-toku krenuli smo u svoje ko-načno osvajanje karpatskihvisina. Svima nam je bilo ja-sno da je ovo konačno „pra-va stvar“, ono što smo sve ovovreme želeli, prilika da vozi-mo po vrhovima grebena, sapogledom na ostale veličan-stvene masive, rasute na svestrane oko nas.

Preko Transalpine na jugIako smo se od glavnog pu-

ta odvojili na visini većoj od1.500 m, uspon je bio strm ikamenit, dobijajući visinu vr-lo brzo. Uskoro smo se našliiznad gornje granice šume iočas posla izbili na prvi odnekoliko vrhova iznad 2.000m, koje smo tog dana obišli.A gore, zeleni pašnjaci se be-le od hiljada ovaca. Nigde ni-smo videli umiljatije pastir-ske pse, koji izgledaju kaoneke salonske maze i prilič-no neuverljivo laju, pre negošto vam priđu i počnu da seumiljavaju. Beli, poput ovacakoje „čuvaju“.

Tu su, naravno, i pastiri.Uglavnom mladi momci skarakterističnim rumunskimšeširima i mobilnim telefoni-ma – ni pastirski život nijeviše ono što je nekada bio. ¤

48 AUTO BILD | Br. 17 · 15. septembar 2010.

TERENCIMA KROZ RUMUNIJUREPORTAŽASa grebena MunciLatoricej vidi sečitavo jezero Vidra

Sunčano jutro u kampu za dobroraspoloženje u nastavkukarpatske avanture

Male egzibicije navulkanskim stenama

15. septembar 2010. · Br. 17 | AUTO BILD 49

DRUMOVI U RUMUNIJIAko se uputite u Rumuniju nečim iole manje ro-

bustnim od terenca, putovanje će vam zadati do-sta glavobolje, jer su u ovoj velikoj zemlji puteviu proseku u primetno lošijem stanju nego kod nas.To se, doduše, ne odnosi na evropske koridore iglavne magistrale – oni su već dovedeni na evrop-ski nivo, kako po pitanju kvaliteta asfalta, tako išto se tiče vertikalne i horizontalne signalizacije.Ali, da bi se desetine hiljada kilometara lokalnihputeva obnovilo, potrebno je ogromno vreme inovac, tako da će taj proces evidentno potrajatimalo duže. Mnogi putevi koji su nekada bili asfal-tirani, danas su u lošijem stanju od makadam-skih, jer zjapeće udarne rupe uslovljavaju čak spo-riju vožnju po njima nego po nekom dobro nasu-tom makadamu. Međutim, iz perspektive vlasni-ka terenskog vozila, Rumunija je zlatni rudnik:mreža solidnih makadamskih puteva pruža se potamošnjim šumama na sve strane, stotinama ki-

lometara unaokolo, pružajući vam priliku da is-tražujete unedogled.Ono što ipak najviše fascinira kada je rumunskaputna mreža u pitanju, jeste tendencija gradnjeputeva preko visokih planinskih prevoja; Fagarašje sa visinom od oko 2.120 m koju asfaltni put do-stiže pre ulaska u tunel kroz 2.260 m visoki planin-ski prevoj, jedan od najviših asfaltnih drumovaEvrope. Upravo u vreme kada je naš konvoj prola-zio preko prevoja Urdele Transalpina, između gre-bena Munci Parangul i Munci Latoricej u toku je bi-lo asfaltiranje puta kroz ovaj predeo od koga po-setiocu zastaje dah, koji dostiže istu visinu kao iput preko prevoja Fagaraš.Još nešto je zanimljivo primetiti: patrole saobraćaj-ne policije u Rumuniji su izuzetno retke. Tokom či-tavog putovanja videli smo samo dve, i to na perife-riji većih gradova (Rešica, Targu Žiu). Većina voza-ča vozi prilično brzo, često brže od ograničenja.

Momci iz Alchemy Autoservisa uvek sa nama kadaje najpotrebnije

Napuštamo kamp:sinoćnja kiša

nije podigla nivoreke Lotru

Čitava kuhinja u „lendiju“ – dovoljno je samo otklopiti stranicu!

„Grand“,krovni šator,vrhovi smrča

i pun Mesecu zemlji

Drakule –gde je beli

luk?

Razmenautisaka

uz vatru uprohladnimkarpatskim

noćima

Kraća pauza u Petrošaniju za obnovu osnovnihnamirnica pred duži put kroz potpunu divljinu

„Sitan vez“ po grebenu

50 AUTO BILD | Br. 17 · 15. septembar 2010.

TERENCIMA KROZ RUMUNIJUREPORTAŽA

Samo im cigarete na tim visi-nama brzo ponestanu, pa suzahvalni kada ih ovakvi slu-čajni prolaznici počaste.Uvek su spremni da pomog-nu i da objasne put. A putevapo rumunskim vrletima zai-sta ima na sve strane...

Gotovo celom dužinom gre-bena Munti Litoricej, tek tikispod vrha, na prosečnoj visi-ni između 1.800 i 1.900 m, idesolidan zemljani put, dovolj-no dobar da ga, uz malo opre-za, savladaju čak i vlasniciputničkih automobila. Tekponeka bara uz put, i prizorikoji vam ne daju izbora, većvas teraju da stajete i vadite fo-toaparat. Putovanje kao pooblacima, po planini kojoj nevidite kraj. Posle nekoliko de-setina pređenih kilometarapriključujemo se na put Urde-le Transalpina, koji će već zakoji dan postati asfaltni, alismo sigurni da to neće uma-njiti lepotu predela i avanturuprolaska njime. Tu dostižemoi najveću visinu na našem pu-tu kroz Rumuniju – oko 2.100m nad morem. Nismo još bilispremni da napustimo ovo vi-soko gorje i odlučujemo daskrenemo na greben MunciKapačini i na južnim obronci-ma vrha Mikeja, na oko 1.500m visine, pronalazimo savrše-nu livadu, naš konak za četvr-tu noć u Rumuniji. Vedru,obasjanu mesečinom.

A. VeljkovićFotografije: A. V.

STOČARSTVO U RUMUNIJI

Od Tismane do Banje HerkulaneManastir Tismana je na nas ostavio utisak, ali je trebalo krenu-

ti dalje, ponovo u neizvesnost traženja puta kroz jedan od karpat-skih grebenova, ovoga puta Munci Valkanuluj. Naučili smo već daniže planine po Rumuniji kriju mnogo više opasnosti i nude mno-go manju izvesnost prolaza, ali ovoga puta smo, oslanjajući se sa-mo na svoje iskustvo u čitanju karata i nepogrešivu intuiciju starih„ofroud vukova“, uspeli da pronađemo savršen grebenski put pre-ko vrhova Frumosul i Oslea. Put koji bi po vlažnom vremenu bio ve-oma opasan i, sasvim moguće, neprolazan, a nama je priuštio dvaprelepa završna dana u Rumuniji.

Za razliku od alarmantne situacije sa depopulacijom ruralnih pre-dela i zamiranja stočarstva u Srbiji, trend u Rumuniji je potpuno dru-gačiji. Visokogorske pašnjake Karpata ne guta kleka kako je to, reci-mo, slučaj kod nas na Staroj planini, jer po njima još uvek tokom čita-vog leta pase na stotine hiljada ovaca i krava. U rumunskim selima jošuvek se čuje dečja graja, škole uveliko rade, a pastiri koje srećete poplaninama nisu isključivo starci, kao što je kod nas slučaj. To je oči-gledno posledica vođenja jedne razumne populacione politike i sti-mulisanja stanovništva da ostaju na svojim vekovnim ognjištima –preseljenjem celokupne populacije neke zemlje u velike gradove nesamo da se čovek otuđuje od prirode i odriče blagodeti kojima gaona nagrađuje i hrani, već nastaju novi, nerešivi problemi.

U SLEDEĆEM NASTAVKU

Ovaj neverovatan putkoji prelazi 2.100 m visineuskoro će biti asfalt– Urdele Transalpina

Opet ispod gornje granice šume, tražimo konak za četvrtu noć

Na delu grebenskog puta bilo je dosta vode

Cigarete su u Karpatima tražena roba

Probijamo se kroz lavirint šumskih puteva