Oblici i zakonitosti procesa uenja i njihova primena u nastavi i vaspitanju

DEFINICIJA UENJA

Analiza definicijeTrajna promena svojstvom trajnosti uenje se razlikuje od drugih promena ponaanja koje su prisutne dok je prisutan inilac koji ih je izazvaoRelativno trajna ono to je jednom naueno nekad se i zaboravljaProgresivna promena u znaenju sve izraenija kvantitativna promena u bilo kom pravcuPrethodna aktivnost individue ovim se uenje razgraniava od promena ponaanja koje nastaju sazrevanjem

ta sve mogu biti ishodi uenja?Sticanje navikaMotorne vetineUsvajanje znanja i informacijaMetode i tehnike uenjaUsvajanje drutvenih pravila i socijalnih normiRazvijanje interesovanja i motivaFormiranje socijalnih stavova, vrednosti, ideologijaRazvijanje i menjanje osobina linostiITD...

Neke klasifikacije oblika uenjaPrema sloenosti procesa:Jednostavno uenje (klasino uslovljavanje, instrumentalno uenje)Sloeno uenje (uenje po modelu, uenje uvianjem)Prema nameri:Namerno uenjeNenamerno uenjePrema sadraju:Motorno uenjeVerbalno uenje

KLASINO USLOVLJAVANJE

Tok klasinog uslovljavanja

Emocionalno uslovljavanjeVrsta klasinog uslovljavanjaVotson i sluaj AlbertKarakteristike uslovne emocionalne reakcije:Nastaje veoma brzoLako se generalizujeTeko se gasi

Uslovljavanje drugog redaPojava da uslovni refleks moe nastati i na osnovu drugog, ve stvorenog uslovnog refleksa;Ukoliko se u paru sa uslovnom drai koja izaziva uslovnu reakciju daje neka nova neutralna dra i njihovo zajedniko pojavljivanje se ponavlja dovoljan broj puta i na novu (neutralnu) dra e se javiti uslovna reakcija. Uslovni refleksi drugog reda su slabiji i bre se gase.

Generalizacija draiPojava formiranja uslovnog odgovora ne samo na jednu dra, ve i na druge sline ili bliske drai;Posebno je izraena kod emocionalnog uslovljavanja;to je slinost izmeu drai vea, to je jaa generalizovana reakcija.

Diferencijacija Pojava suprotna generalizacijiPri uenju novih oblika ponaanja procesima uslovljavanja, postepeno se diskriminira uslovna dra od drugih srodnih drai.Dok su u poetku reakcije sline na drai bliske prirodnoj, kasnije se uslovni odgovor javlja samo na pravu dra.

Slabljenje i nestajanje uslovnog refleksaGaenje uslovna reakcija koja se ne potkrepljuje (due vreme se daje uslovna dra bez bezuslovne) poinje postepeno da se gasi, dok potpuno ne nestane;Pozitivno kontrauslovljavanje vezivanje prijatnih emocija za uslovnu dra koja izaziva negativnu emocionalnu reakcijuNegativno kontrauslovljavanje vezivanje negativnih emocija za osobi prijatne oblike ponaanja koji su drutveno nepoeljni ili za samu osobu nefunkcionalni

INSTRUMENTALNIO UENJE

ta je instrumentalno uenje?Pri instrumentalnom uenju organizam je pokrenut na aktivnost nekom potrebom, a naueno ponaanje se koristi kao instrument za zadovoljenje neke potrebe ili motiva.

Zakon efekta: Ponaanja bivaju uvrena ili eliminisana u zavisnosti od efekta koji proizvode. Uvruju se one reakcije koje su pozitivno potkrepljene, a reakcije koje ne sledi potkrepljenje se eliminiu iz repertoara ponaanja.

Potkrepljenje i kaznaPotkrepljenje je posledica po organizam koja se dobija iz drai koje slede nakon nekog ponaanja.Pozitivno potkrepljenje izazivaju za organizam prijatne drai ije pojavljivanje za posledicu ima zadovoljenje neke potrebe ili prijatnost.Negativno potkrepljenje je povezano sa averzivnim draima; stanje koje nastaje kada organizam svojim ponaanjem sprei pojavu averzivne drai ili prekine njeno dejstvo (na pr., oseanje olakanja, redukcija napetosti).Kazna je averzivna dra koja se ne moe izbei; ne slui eliminaciji nepoeljnog ponaanja, ve samo njegovoj inhibiciji.

Reakcija beanja i reakcija izbegavanjaUenje reakcije beanja organizam naui neki oblik ponaanja koji dovodi do prestanka dejstva, prekida averzivne draiUenje reakcije izbegavanja organizam ui reakciju ije izvoenje dovodi do spreavanja pojave averzivne drai

Vrste potkrepljivaaPrimarni potkrepljivai objekti koji neposredno zadovoljavaju neku potrebu (hrana, voda, materijalne nagrade)Sekundarni potkrepljivai deluju kao uslovne drai vieg reda; neke drai dobijaju status potkrepljivaa zato to su se ranije pojavljivale u kombinaciji sa nekim primarnim potkrepljivaem (nagrade, priznanja, ocene, isticanje postignutog uspeha, odobravanje, osmeh...)

Metoda aproksimacijeU okviru instrumentalnog uenja razradio je Skiner.Njome se mogu uiti kompleksni oblici ponaanja.Nagrauje se (potkrepljuje) jedan element ponaanja koji predstavlja prvu aproksimaciju celovitog kompleksnog ponaanja; kada se prva reakcija uvrsti, kriterijum nagraivanja se poveava i tako sve dok se u celini ne izgradi eljeno kompleksno ponaanje.

Povratna informacija u uenjuIma dve funkcije : motivacionu i informativno- korigujuu.Vrste povratne informacije:Inherentne i dopunskeNeposredne i odloeneKontinuirane i diskontinuiraneIzdvojene i sumirane

UENJE PO MODELU

Karakteristike uenja po modeluUenje po modelu predstavlja oblik uenja u kome osoba usvaja nove ili modifikuje ranije nauene oblike ponaanja posmatranjem reakcija osobe-modela. Osoba koja ui nije sama nagraena za ponaanje potkrepljenje je vikarijsko.Za razliku od relativno sporog procesa instrumentalnog uenja, uenje po modelu se odvija brzo i tako se usvajaju vei delovi ili celoviti obrasci ponaanja.Model esto nije svestan da njegovo ponaanje slui kao uzor za druge.U osnovi ovog uenja su:mehanizam imitacije kod usvajanja jednostavnijih, spolja vidljivih ponaanjamehanizam identifikacije kod usvajanja kompleksnijih ponaanja (vrednosti, osobine linosti, sistem moralnih normi...)

Istraivanja A. BandureUenje po modelu i usvajanje agresivnog ponaanja

Efekti izlaganja modeluIzlaganje modelu moe na tri naina uticati na ponaanje osobe:Uenje novog ponaanja posmatra od modela ui sasvim nove oblike ponaanjaPodsticanje ranije nauenog ponaanja ponaanje modela moe podstai da se kod posmatraa povea uestalost nekog ranije nauenog ponaanjaInhibicija ili dezinhibicija ranije nauenog ponaanja da li e neko ponaanje biti inhibirano ili dezinhibirano zavisie od posledica koje trpi model (vikarijsko potkrepljenje)

Tok uenja po modeluUenje po modelu odvija se u 4 faze:Faza usmeravanja panje na ponaanje modela neophodan uslov opservacionog uenja; zavisi od karakteristika modela i svojstava posmatraaFaza retencije stvaranje i zadravanje reprezentacija modelovog ponaanja u uenikovoj memorijiFaza reprodukcije izvoenje novousvojenog ponaanja od strane uenika i dobijanje korektivnog feedbacka je krucijalno za razvijanje ekspertnosti u nekoj vetiniFaza motivacije pozitivne ili negativne konsekvence ponaanja nisu elementi samog uenja ve su samo motivatori za izvoenje nekog posmatranjem ve nauenog ponaanja; kod ove vrste uenja istie se znaaj medijacionih i kognitivnih aktivnosti koje omoguavaju da i vikarijsko potkrepljenje moe posluiti u oblikovanju ponaanja.

Determinante uenja po modeluPosledice ponaanja modelaEmocionalni odnos uenika i modelaSlinost sa modelomKarakteristike modelaKarakteristike uenika

UENJE UVIANJEM

Odreenje uenja uvianjemPredstavlja najvii i najei oblik uenja kod oveka.Osoba se nalazi u nekoj problemskoj situaciji koju ne moe da rei postojeim iskustvom, ve je potrebno da nae nove naine ponaanja ili odgovore na datu situaciju.Do reenja problemske situacije dolazi se uvianjem odnosa meu elementima problemske situacije.Termini: uenje putem reavanja problema, reavanje problema miljenjem, inteligentno reavanje problema

Eksperimenti na ivotinjamaIstraivanje Harloua i Setlarda na rezus majmunima problemi sa uzicom 3% 4,5% 9%

12% 14% 50%

Karakteristike uenja uvianjemProblem se reava mentalno, a ne motorno.Iznenadnost pronalaenja reenja problemaKad je problem reen odmah dolazi do eliminacije pogrenih odgovora (nagla eliminacija greaka).Postoji veliki transfer uoenog principa prenoenje reenja na iste ili sline situacije.Uvid se javlja to bre to je neposredniji put do reenja.Mogunost uvida zavisi od evolutivnog stepena razvoja vrste.