Filozofiia i drulivo ll 1989, rt. 197-260

NEBOJSA POPOV Originalni naudni radUDK 323.(497.1) .1918/1941"

KRIZA MEEURATNOG JUGOSLOVENSKOGDRUSTVA't

Svi mali narodi, zato Sto su usamljeni, nose rrsebi jednu melanholidnu stidljivost, koja rastva-ra aktivnost. Sad su samouvereni, pobedni, sadsu skruieni pred sobom i pred svojim najgorimneprijateljima.

.. Isidora Sekulii

Podsticaji ristraZivanju krize meduratnog jugosJ.oven-skog drru5tva su viSestruki; prvo, u novij,e vre{me govorii seo krizi savremenog sveta, iz kojeg se ne moZe izuze,ti nij'ugo,slovensko dru5tvo; drugo, o krizi savremenog ju-goslovenskog dru5tva u poslednjih godinu-dve dana gc-.vori s€ vi5e no u celokupnom poratntom razdo,blju; i tr,eie,valja proveriti osnovanost utiska o ponavljanju izvesnihvid,ova l<riz,a, zajednidkih za obe Jugoslavijg pogotovokad je red o strategiji privrednog razvoj,a, potitidkojorganizaciji druStva i odnosima medu nacijama, Stortpu6uje na pretpostavku da u oba oblika j,ugoslorvenskogdru$1r.u postoje neki zajednidki, duboki i neprevladanipnoblemi.

Jedan od takvih problema, verovatno naj,dublji inajsloZeniji, jeste zaostajanje prve Jugosl,avije za do-metima industrijalizociie razvijenih zemalja i emanci-pacije gradana u bogatijim druStvima sa razvijenorn p,o-

. - * Ovaj tekst je znatno skraiena i neznatno redigovana ver-

ala rul<opisa koji je aprila 1982. godine bio predmet razmatranjana tribini Instituta dru5tvenih nauka. I danas ostajem zahvalansviln njegovim kritidarima i mnogim kolegama na podsticajnim['r imedbama i sugesti jama,

197

litldkom demokratijom. Ovom okolnoBdu nlogu se tuma_diti mnoga zbivanja, ali ovde nas ne zanima njihovogp,ryvdavanje po.,Iaz{m- zaostajanjem, vei p"*anor'i-,in oistraZivanje protivreinih drustvenih procesa koje bi biloKadro da u njima otkrije, pre_ svega, empirijske razvoinepotencije - ekono,mske. kulturn-e'i ,p6Uti8te _-"'rrusamo da. regist,ruje stagnaciju ili prbpadanie

""o! iiionog oblika dnr.Btva.

,-^,,,_9tk,riyrlju razvojnih potencija jednoga dru5tva iflllf" _g.od

je.. moguino preciznije uodavanj-e granica d,oKoJtn seze njihovo.ostvarivanje svakako ie sl6Zeniii no_duhvat .od pribavljanja .novih po;eainost"i

"'"f.ri ' 5"Cpoznatoj stva,ri kakva je, .ra primer, krah p"fiiiet"s

p:.:tkq prwe Jugoslavije. Br_rduti da je jedan p"iiiiliiioblik druStva svojewerneno doZiveo f."af,, l, :t";;;i.ne znadi da s,u sam,im tim prevladrana Zari5tu t "ir"

aou_stva i raztiiiti teo,rijski i'iaeotoSii poglqdi ; ,;;izvorima, oblicima i raspletima.. ----

Osrnovna svrha -ovogi teksta bila bi, d,akle, da izloZineke rezultate dosada.inJeg ist,raZivan;a ifl f.fr*"-J;k_tu,re i krize medurat,nog_- jugos1o"u""rf."g' ;;;St;;"l?lglediSta o k,r:izi drustva. "lq" F.eatt" bi "bi,o

i"i"zen't*llltq. pristup iemi, a na k"a^ju- oi.rr""u"" pitanja daijegistraZivania

I, TEORIJSKI PRISTUP

Pod krizom se ovde razume napet odnos i?,medunazliditih dru5tve,nih procesa i suU;efrata koii vrhuni unjihovoj uzaj4mnoj iskljudivosti;-i;1" da nijed,an octnjih nema dovoljno unuiarn;e .""g" -a"

"a".rd-i*:ril,prevagru' a joi manj-u g" prevradi rsam koren nazli.ka,protivredrncrst,i i suko,ba.' po,red k;i"" d*St"; ;;;;;;d,abome, .govoriti i o..ff.zi p"j;ffi njegovih d,elova- o krizi priwede,_politiikog #;;ii;;, _;;;,-;;;;";str.anke, drZave, pok,reta itd. "I-tet ie, dalje. o krizi modernih obl,ika klasnog dru_stva, koji podiviju

"" uu.zoart om-;bjiil F_;#i;E il:

;ffirj?fu ooo.obnije u Herschalt und, Krise,hrss. Mar-

vatnog vlasniEtva i na njemu zul$ro\ffanom nadinu proiz-vodnj- Zivota ljud;i. Ovde se, 'dakle, misli na druStvat<oja nastajru sa gradanshim T evolucijarna, a g kojimase vei javljaju i tondencije ka njihovom eoaijalistriikompreobraZaju. Epohalni horizont kr:ize dru3tva mod,ernogdoba obeleiavaju dve revolucije: gradanska, kojo,rn na-staju moderni oblici klasnog druitva; i socijalistidka, kojatnLi razarartju klasnog dnuStva i formiranju vi$ih oblikalj,udske zajednice. Da taj epohalni horizont nije prevla-dan od 1848. godine, kada se prvi put u razvijenijemobliku sudari5e pomenute dve revolucije, pa sve do da-na,s, o tome redito govore dru5tveni pokreti i sukobidrruge polovine XX veka. Naravno - govore - ukolikoih, kako to ob,idno biva sa odnosom nauke prema kr:iz,i,zukobima i borrbama, ne preknije oreg,ula iutanja..?

O krizi je takode moguino, pored epohalnog, govoritii u uZim wemenskirn i regionabrim okvirirna. Tome upnilog ide okolno,st S;to su ,tokom rninula dva svetskarata (oini su i sarni ,izdanak svetske prevlast,i kapitalizrna),upravo na periferiji razvijenog kapitalizrr,a izbile revo-lucije i nastal,e odgovaraj'uce druitvene tvorrevine. Dospeliishodi pornenutih rpvoluc,ija i sami su bremenit[ unutan-njom krizorn, koja povremeno prerasta u Zestoke suko,be(na primer: Berlin, 1953; Madarska ,i Poljska, 1956; Ce-hoslovadka, 1968; Poljska - 1968, 19?0, 19?8, 1980-82.itd.), tako da se osnovano moZe govoriti o specifidnostikrize ovoga dela sveta. Isto tako, osnovano je govoritri io specifidnim vidovima kr:ize razvijonog kapitalistidkogsvata (burna z,bivanja i s,ukobi 1968. g,odine, na prirnen),kao i o specifridnirn oblicima krize -t,rrei,eg sveta* u ko-iem -su lokalqri ra,tovi i prevrati gotovo, svakodnermapojava.

Radi bl,iZeg odnedenja predmeta i nadina istraZivanja, od ko'risti mogu biti jo,i neke napomene.

Kako ,na to upuiuje vei zajednidki kor,en red,i ",kri-za* (ludenjg spor, prosudivanje, odluka) i "kritirka.., krizupoglavito opservira kritidko mi5ljenje, pa ie, stoga, glav-na -paZnja b,iti posveiena razliditim oblicirna kritiikogmiSljenja. Time se, dakako, ne Zeli reii da drugi oblici

- 2 Videti: Le5ek Kolakovski, Filozolija pozitit:izma, Beograd,

Prosveta, l9?8.

t 98

E - i

199

litldkom demokratijom. Ovom okolnoBdu nlogu se tuma_diti mnoga zbivanja, ali ovde nas ne zanima njihovogp,ryvdavanje po.,Iaz{m- zaostajanjem, vei p"*anor'i-,in oistraZivanje protivreinih drustvenih procesa koje bi biloKadro da u njima otkrije, pre_ svega, empirijske razvoinepotencije - ekono,mske. kulturn-e'i ,p6Uti8te _-"'rrusamo da. regist,ruje stagnaciju ili prbpadanie

""o! iiionog oblika dnr.Btva.

,-^,,,_9tk,riyrlju razvojnih potencija jednoga dru5tva iflllf" _g.od

je.. moguino preciznije uodavanj-e granica d,oKoJtn seze njihovo.ostvarivanje svakako ie sl6Zeniii no_duhvat .od pribavljanja .novih po;eainost"i

"'"f.ri ' 5"Cpoznatoj stva,ri kakva je, .ra primer, krah p"fiiiet"s

p:.:tkq prwe Jugoslavije. Br_rduti da je jedan p"iiiiliiioblik druStva svojewerneno doZiveo f."af,, l, :t";;;i.ne znadi da s,u sam,im tim prevladrana Zari5tu t "ir"

aou_stva i raztiiiti teo,rijski i'iaeotoSii poglqdi ; ,;;izvorima, oblicima i raspletima.. ----

Osrnovna svrha -ovogi teksta bila bi, d,akle, da izloZineke rezultate dosada.inJeg ist,raZivan;a ifl f.fr*"-J;k_tu,re i krize medurat,nog_- jugos1o"u""rf."g' ;;;St;;"l?lglediSta o k,r:izi drustva. "lq" F.eatt" bi "bi,o

i"i"zen't*llltq. pristup iemi, a na k"a^ju- oi.rr""u"" pitanja daijegistraZivania

I, TEORIJSKI PRISTUP

Pod krizom se ovde razume napet odnos i?,medunazliditih dru5tve,nih procesa i suU;efrata koii vrhuni unjihovoj uzaj4mnoj iskljudivosti;-i;1" da nijed,an octnjih nema dovoljno unuiarn;e .""g" -a"

"a".rd-i*:ril,prevagru' a joi manj-u g" prevradi rsam koren nazli.ka,protivredrncrst,i i suko,ba.' po,red k;i"" d*St"; ;;;;;;d,abome, .govoriti i o..ff.zi p"j;ffi njegovih d,elova- o krizi priwede,_politiikog #;;ii;;, _;;;,-;;;;";str.anke, drZave, pok,reta itd. "I-tet ie, dalje. o krizi modernih obl,ika klasnog dru_stva, koji podiviju

"" uu.zoart om-;bjiil F_;#i;E il:

;ffirj?fu ooo.obnije u Herschalt und, Krise,hrss. Mar-

vatnog vlasniEtva i na njemu zul$ro\ffanom nadinu proiz-vodnj- Zivota ljud;i. Ovde se, 'dakle, misli na druStvat<oja nastajru sa gradanshim T evolucijarna, a g kojimase vei javljaju i tondencije ka njihovom eoaijalistriikompreobraZaju. Epohalni horizont kr:ize dru3tva mod,ernogdoba obeleiavaju dve revolucije: gradanska, kojo,rn na-staju moderni oblici klasnog druitva; i socijalistidka, kojatnLi razarartju klasnog dnuStva i formiranju vi$ih oblikalj,udske zajednice. Da taj epohalni horizont nije prevla-dan od 1848. godine, kada se prvi put u razvijenijemobliku sudari5e pomenute dve revolucije, pa sve do da-na,s, o tome redito govore dru5tveni pokreti i sukobidrruge polovine XX veka. Naravno - govore - ukolikoih, kako to ob,idno biva sa odnosom nauke prema kr:iz,i,zukobima i borrbama, ne preknije oreg,ula iutanja..?

O krizi je takode moguino, pored epohalnog, govoritii u uZim wemenskirn i regionabrim okvirirna. Tome upnilog ide okolno,st S;to su ,tokom rninula dva svetskarata (oini su i sarni ,izdanak svetske prevlast,i kapitalizrna),upravo na periferiji razvijenog kapitalizrr,a izbile revo-lucije i nastal,e odgovaraj'uce druitvene tvorrevine. Dospeliishodi pornenutih rpvoluc,ija i sami su bremenit[ unutan-njom krizorn, koja povremeno prerasta u Zestoke suko,be(na primer: Berlin, 1953; Madarska ,i Poljska, 1956; Ce-hoslovadka, 1968; Poljska - 1968, 19?0, 19?8, 1980-82.itd.), tako da se osnovano moZe govoriti o specifidnostikrize ovoga dela sveta. Isto tako, osnovano je govoritri io specifidnim vidovima kr:ize razvijonog kapitalistidkogsvata (burna z,bivanja i s,ukobi 1968. g,odine, na prirnen),kao i o specifridnirn oblicima krize -t,rrei,eg sveta* u ko-iem -su lokalqri ra,tovi i prevrati gotovo, svakodnermapojava.

Radi bl,iZeg odnedenja predmeta i nadina istraZivanja, od ko'risti mogu biti jo,i neke napomene.

Kako ,na to upuiuje vei zajednidki kor,en red,i ",kri-za* (ludenjg spor, prosudivanje, odluka) i "kritirka.., krizupoglavito opservira kritidko mi5ljenje, pa ie, stoga, glav-na -paZnja b,iti posveiena razliditim oblicirna kritiikogmiSljenja. Time se, dakako, ne Zeli reii da drugi oblici

- 2 Videti: Le5ek Kolakovski, Filozolija pozitit:izma, Beograd,

Prosveta, l9?8.

t 98

E - i

199

mi5lienja, pogotovo teoriiskog, nisu relevantni, vec sesamo uvaZava dinjenica da oni samom svojo,m nezainte-resovanoliu za bilo koju stranu krize i rsukoba izlaze izokvira ovog razmatranja.

Kad je, pak red o kritidko'm mi3lienju, i ono se jav-lia u razliditim vidovirna, a na prvom mestu valja razli-kovati teonijska od ideolo5l-rih stanovi5ta kritike. Kakoie to ugtravrnom d.o,bro poznato, irdeoloSka sta,noviSta nedovode u pitanje, a io6 manje prelaze okvir ekskluzivnihi,nteresa, Srupa, slo,jeva i klasa, te je za valj,an uvid unjihov sadrZaj neophodno poznavanje ne samo opEteprirode ideo ogije kao zainteresovane, krive ili laZnesvesti, nego ii odgor',araiuia spoznaja klasne strukturekonkretnog drm5tva u kojem razlidite klase i njeni deloviproizvode razlidite ideologiie. Za razlil<tt od ideolo5kih,teorijska stanovi5ta karakteri5e svest (u izvosnom smi,slumoZe se govor:iti o "viBku svesti.. 'ko,ja premaiuje hori-zo'nt kla,snog dru5tva) o klasnim ,i interesnirn gnanicamaideoloSkog fenornena, kao i o'dgovar:aju6e nastojanj,e daon bude prevladan. To, medutiim. ne znadi da su teorij-ska stan,ovi5ta li5ena svakog interesnog osnova, ali tu bibila red o emancipatorshirn interesima, za razliku odkompenzatorskih interesa na kojima podiva'iu ideolo5kastanoviSta.

- fzmedu ideologiie i teoriie postoji io5 iedna znadajnarazlika: prva se prvenstven o izraLava u katego,rij,ama bbn-be i dominacije, a dr"uEa dijaloga i saradnie, prva ang,u-mentira ad horninent, a druga ad rem; udesnici u pole-mici iagme se oko toga ko ie izreii poslednju red i p,r"e-kinuti komunikaciju, a udesnicima u diialogu je sialodo traine komunikaciie radi trraganj:a za duho-vnim iden-titetom i._ egzistenciialnim smisloq-n subjekata koji u di-jalogu 'udestvuju. Ideologiji je nuZan a teoriji suvidanoslonac na religijske iii politiike autor,itete.

I pored osobenosti svakog d,ru3tva, teor,ijski zasno-vana istnaZivanja ne mogu zaobiii opSta mer:ila na os-novu kojih -se prosuduie o prirodi oblika konkretnog drl-.{t\ra,- na primer, o tome da li je ono gradansko ili nije,po ..dernu ieste, a ,po demu niie. Isto tako, anatriza nemoZe stati kod konstataeije da li ono odgovara ili neodgovara lVlarksovoi viziii lociializm,a. Kao Teoriia eman-cipacije. manksizam ie i sam deo emaneipatorskih poten_

cijala doveka i dluitrza, p'a bi se moglo reci da je suoda-

;;j; sa moguinoiiu niihovo'g otkrivanja i artikulacijenovezan niegov uspon ili Pad.'-- . -su"istio"

ni uito dokLzivati koliko takvo traganjepredstavlja istinsku Zivotnu avanturu, skopdanu s .mno-eim rizicima i izazovima otknivanja izvo,r,nih dinjenicaZrvota i rekonstrukcij,e celovitih slika Zivotne realnosti.Sasvim razumljivo. valja se suoditi i sa razliditim poima-

njem smisla t<o.ii akteri ili posrnatradi.odredenog zbiv;anjapila"j,, ovom iii onorn dogatlaju i njihovom sir'em zna-8en;u. I oni sami u svorm wemenu (kgo i mi danas kadao tome razmiiljamo) suodeni su s izborolz, makan i unajskui:enijern okviru, izmedu razliditih ideja, ideoJ'ogijai $olitika.

"Kada bude redi o nj'ihovim -idejama, l?:tojg:iemo d,a ih p,osmafrarno nezavisno od <rsobina l'idnosti(za ko,rektnu pnimenu biografske metode potrebno je

mrogo temeljitosti da b'ismo' se u to olako igpustili), madane tfeba smetnuti s uma Skerliievu metaforu i'z studijeo Svetozaru Markoviiu. da u malih naroda ideje vredeonoliko koliko'i i idnost koja ih zastupa.s

II. KLASNA STRUKTURA I KP"IZA DRUSTVA

Uglavno,m je poznato da meduratno jugoslovenskodru5tvo, pored toga 5to je bilo zahva6eno tatrasima svet-ske krize, vei od trenutka svoga postojanja biva zahva-ieno i unlltarnjom kr:izom.n Ona se ogleda u op'reinimtendencijaina proisteklim iz velihih 'razlika u pogledyekonomske i kulturne r.azvijernosti pojed.inih njegovihdelova, zatirn u kmpnim te5kodam,a o'ko uspostavljanjajedinstvene politidke organizacije dru5tva, kao i u du;bolaim duhovnim i du5evnim potresima - od razliditihdoZivljaja rata (kao porbede ili poraza, osloboderja iliokupacije), preko razaranja zatedenih ideja, 'ideol.ogija iustanova, do prodo,ra novih ideja, Skola i pnavaca u kul-turi i politici, praienih snaZnim otpori,ma. Poznati su ineki konkretni vidovi krize: agrarna kriza. kriza parla-

3 Jovan Skerlii, Suetozar Markoui|, Beograd, Prosveta, 1966'a Prvi deo ovog poglavlja dini saZetak moga rukopisa Drz-

Stueni sulcobi - izazou sociologiti, prihvaienog od strane Insti-tuta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 19?8. gociine.

200 201

mi5lienja, pogotovo teoriiskog, nisu relevantni, vec sesamo uvaZava dinjenica da oni samom svojo,m nezainte-resovanoliu za bilo koju stranu krize i rsukoba izlaze izokvira ovog razmatranja.

Kad je, pak red o kritidko'm mi3lienju, i ono se jav-lia u razliditim vidovirna, a na prvom mestu valja razli-kovati teonijska od ideolo5l-rih stanovi5ta kritike. Kakoie to ugtravrnom d.o,bro poznato, irdeoloSka sta,noviSta nedovode u pitanje, a io6 manje prelaze okvir ekskluzivnihi,nteresa, Srupa, slo,jeva i klasa, te je za valj,an uvid unjihov sadrZaj neophodno poznavanje ne samo opEteprirode ideo ogije kao zainteresovane, krive ili laZnesvesti, nego ii odgor',araiuia spoznaja klasne strukturekonkretnog drm5tva u kojem razlidite klase i njeni deloviproizvode razlidite ideologiie. Za razlil<tt od ideolo5kih,teorijska stanovi5ta karakteri5e svest (u izvosnom smi,slumoZe se govor:iti o "viBku svesti.. 'ko,ja premaiuje hori-zo'nt kla,snog dru5tva) o klasnim ,i interesnirn gnanicamaideoloSkog fenornena, kao i o'dgovar:aju6e nastojanj,e daon bude prevladan. To, medutiim. ne znadi da su teorij-ska stan,ovi5ta li5ena svakog interesnog osnova, ali tu bibila red o emancipatorshirn interesima, za razliku odkompenzatorskih interesa na kojima podiva'iu ideolo5kastanoviSta.

- fzmedu ideologiie i teoriie postoji io5 iedna znadajnarazlika: prva se prvenstven o izraLava u katego,rij,ama bbn-be i dominacije, a dr"uEa dijaloga i saradnie, prva ang,u-mentira ad horninent, a druga ad rem; udesnici u pole-mici iagme se oko toga ko ie izreii poslednju red i p,r"e-kinuti komunikaciju, a udesnicima u diialogu je sialodo traine komunikaciie radi trraganj:a za duho-vnim iden-titetom i._ egzistenciialnim smisloq-n subjekata koji u di-jalogu 'udestvuju. Ideologiji je nuZan a teoriji suvidanoslonac na religijske iii politiike autor,itete.

I pored osobenosti svakog d,ru3tva, teor,ijski zasno-vana istnaZivanja ne mogu zaobiii opSta mer:ila na os-novu kojih -se prosuduie o prirodi oblika konkretnog drl-.{t\ra,- na primer, o tome da li je ono gradansko ili nije,po ..dernu ieste, a ,po demu niie. Isto tako, anatriza nemoZe stati kod konstataeije da li ono odgovara ili neodgovara lVlarksovoi viziii lociializm,a. Kao Teoriia eman-cipacije. manksizam ie i sam deo emaneipatorskih poten_

cijala doveka i dluitrza, p'a bi se moglo reci da je suoda-

;;j; sa moguinoiiu niihovo'g otkrivanja i artikulacijenovezan niegov uspon ili Pad.'-- . -su"istio"

ni uito dokLzivati koliko takvo traganjepredstavlja istinsku Zivotnu avanturu, skopdanu s .mno-eim rizicima i izazovima otknivanja izvo,r,nih dinjenicaZrvota i rekonstrukcij,e celovitih slika Zivotne realnosti.Sasvim razumljivo. valja se suoditi i sa razliditim poima-

njem smisla t<o.ii akteri ili posrnatradi.odredenog zbiv;anjapila"j,, ovom iii onorn dogatlaju i njihovom sir'em zna-8en;u. I oni sami u svorm wemenu (kgo i mi danas kadao tome razmiiljamo) suodeni su s izborolz, makan i unajskui:enijern okviru, izmedu razliditih ideja, ideoJ'ogijai $olitika.

"Kada bude redi o nj'ihovim -idejama, l?:tojg:iemo d,a ih p,osmafrarno nezavisno od <rsobina l'idnosti(za ko,rektnu pnimenu biografske metode potrebno je

mrogo temeljitosti da b'ismo' se u to olako igpustili), madane tfeba smetnuti s uma Skerliievu metaforu i'z studijeo Svetozaru Markoviiu. da u malih naroda ideje vredeonoliko koliko'i i idnost koja ih zastupa.s

II. KLASNA STRUKTURA I KP"IZA DRUSTVA

Uglavno,m je poznato da meduratno jugoslovenskodru5tvo, pored toga 5to je bilo zahva6eno tatrasima svet-ske krize, vei od trenutka svoga postojanja biva zahva-ieno i unlltarnjom kr:izom.n Ona se ogleda u op'reinimtendencijaina proisteklim iz velihih 'razlika u pogledyekonomske i kulturne r.azvijernosti pojed.inih njegovihdelova, zatirn u kmpnim te5kodam,a o'ko uspostavljanjajedinstvene politidke organizacije dru5tva, kao i u du;bolaim duhovnim i du5evnim potresima - od razliditihdoZivljaja rata (kao porbede ili poraza, osloboderja iliokupacije), preko razaranja zatedenih ideja, 'ideol.ogija iustanova, do prodo,ra novih ideja, Skola i pnavaca u kul-turi i politici, praienih snaZnim otpori,ma. Poznati su ineki konkretni vidovi krize: agrarna kriza. kriza parla-

3 Jovan Skerlii, Suetozar Markoui|, Beograd, Prosveta, 1966'a Prvi deo ovog poglavlja dini saZetak moga rukopisa Drz-

Stueni sulcobi - izazou sociologiti, prihvaienog od strane Insti-tuta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 19?8. gociine.

200 201

mentarizma, kriza revolucionarinog pokret,a itd. Znajtr se.clalje, i izvesne porsledice krize; tu svakako spada: sveau6lie r:aslojavanje se ja5tva kao daieko najbrojnijeg delastanovniS,tva, osiroma(enie se'lja5tva, r'ad'rli5tva i'srednjihslojeva, kao i zaoBtrar,',a'nje nacionalnih odno,sa. Najzad,poznato ie da je politidki oblik meduratnog jugostroven-ikog dru5tva, inade nepodobran okvir za relenje njegovihvitalnih p,ro,blema, doZiveo krah u trenutku kada jeJugoslavija z,ahva6Ena novim svetskim ratom, kojerrn nijedna daleko modnija zemlja, Francuska, nije odolela.

Manie su, medutim, poznati uzroci traj,ne Wize r r'az-lidita gledidta i pokuSaji d:a se nade izlaz iz krize. Tu zunam od male pomoii ponavljanja ropitih mesta o >'tam-nici naro'da* ili o nereS,enorn -socijalnom.. i "naci,o'nalnomp,itanju... Da su istrraZivanja ko,nl<retnih uzroka, oblika iposledica krize zaista preka potreba, na to verovatno'najbolje ukazuje dinjenic,a da su i druga s'lidna druStvasrednje Evrope i B,alkana takod,e bila nerazvijena, da sutakode bila zahvaiena talasima svetske krize i ratova,da rsu takode bila potresana d,ubokim unutarnjirn kri-zttrt\d. strkoib,ima i gr.adanskim r,atoviima, ali ,da ni jednonije poput j'urgoslovenskog po'dnelo to'liko mnogo ljudskihi 6[,1r-gih Zrtaua (koliko je ,samo ljudi pobijeno u doma6irnkoncentracionim logorima !).

Postojei,a saznanja vei nude izvesnu osnovu z.arazumevanje ovog -viSka Zestine- u naBim unutannjimsukobima, ali nedostaju jo5 mnoga znanjra, pogo,tovo onakoja bi podivala na korrnparativnim proudavanji'ma novijeisto,rije balkanskih i evr pskih naroda. Jedan od pril,cgarazurneva,nju pomen'utog fenomena mogao bi pnoistedi izpodrobnijeg p,rorudavanj,a'uslovljenosti i tokova perma-nentne kriz.e jug:osl,ovenskog dru5tva. Nairne, rnerodavniizvori dopuStaju d,a se pnetpostavi kako je ova, perma-nentna kriza sadinjena od tri ciklusa.' prvi izvire iz pr-vog svetskog r:ata i nadina uspostavljani,a prve Jl.rgosla-vije, drugi iz agrarne i pot'om velike svetske ekonornskekrize i :r,lsposrt,avlj,anja diktatune, ra tnedi je povezan sapckuSajima oibnove parlamentame dernokratije, zaoStra-vanjem nacio,nalnih sukoba i n-astajanjiem prevratniikihdru5tvenrih pokreta. Rat na podertlcu, rat na kra,j,u, otq.ldaje viSe nego 'umesno govoriti o meduratnoi Jugoslaviji.

Krizom su bili 'zahvaieni svi osnovi i svi obliciklasne struktura druStv'a: patriiarhalno za\ed'e, Zivi tra-

eovi f eudalnih odnasa, z.a(eci modernog gradanskog dru-Itna i sociialistitki pokreti.

Vekovirna klesa,n seljradki n,adin Zivot'a - koji ka"rakteri3e s,amodovolj'nost proizvodnje po'r'odidnog gazdin-stva, stalno koleb,a,nje izrnedu buntarstva i podani5tva ineposrednorst u odnosima pripadnika porodidne i lokainezajednice .- uzdrrnan je, u toku samo neko'Iiko decenija'snbznim spoljnim udarirrna, vei pomenutim, ratovirna isnaZnim piitiscima kapitalizma, kao i unut,arnjorn krizomi sukdbima.

T,radicionalni n'adi,n Liuot'a gu5io je go'tovo svakizamabniji p,re'duzetnidki poduhvat. Ukonenjeni strah- odrizika, narodito u eko'no,miji, da se ne 'ugrozi kakav-takavegzistencijal.ni minimurn, 'dodatno je blokirao svaki jadi itrajniji piodor kroz stoleiima izgradivanu rutinu svako-'dnevnog- Zivota. Izvesni vidovi r,atn'e p,rivrede (pljadke iliprivileglje na-o,snovu ratnih poibeda) mogtr zadovo'ljitijednu v,rstu

'potreba jednog dela stanonnf5tva, ali nei pokrernrt,i eko'no,miju zemlje i razhiti rinertne dblike rtra-dicionalnog nadina Livota.

-Selj,adko pitanjeo, prema istorijskom iskustvu, nemoZe da,reSi sAmo selja3tvo: ono nije u stanju da gare5ii ,a da ne izmen'i svoj'u str,"ukturu, za Sta, opet, ,nemadovolino unutarnje snage, niti s'igurnog sio.olja6njeg os-lonca. eak i kad seljak postane indust,rijski radnik, di-novnik ili krdmar (sasv,im izuzetno ne6to vi6e od toga),on time ne emancipuie svoj staleZ. ve6 jedino izdvajasarnoga seb,e iz njeg,a, ali ni t,ad,a n,ije na veiern dobitku.jer gubi dotada3njru stabiinost pripadni5tva socijalnomzavidaju, dok ga nova ,sredina sporo i teiko prima zaravnopravnog dlana.

U meduratn,cj Jugoslaviji, kao i na ditavom Balkanu,upadliive su po'sledice okolnosti da selja5tvo vekov,imanij,e uspelo da se iznutra str.uktunira, ni kao ekonomska,niti kao politidl<a zaj,ednica, pa nije ni moglo iz se,beda izludi odeovarajuiu elitu koja bi popunila pr,azninuizrnedu mase narod,a i drZave. Poratna agrarina reforrnanije do,pninela preo,braZaju sveta rnalih parcelnih selj,aka,niti je omq{uiila Ca oni ignaj,u znadajn-iju ulogu u no\,"o-stvoreinoj, Siroj zajednici. -Stvara se<<, kako zapaLa Mi-

203202

mentarizma, kriza revolucionarinog pokret,a itd. Znajtr se.clalje, i izvesne porsledice krize; tu svakako spada: sveau6lie r:aslojavanje se ja5tva kao daieko najbrojnijeg delastanovniS,tva, osiroma(enie se'lja5tva, r'ad'rli5tva i'srednjihslojeva, kao i zaoBtrar,',a'nje nacionalnih odno,sa. Najzad,poznato ie da je politidki oblik meduratnog jugostroven-ikog dru5tva, inade nepodobran okvir za relenje njegovihvitalnih p,ro,blema, doZiveo krah u trenutku kada jeJugoslavija z,ahva6Ena novim svetskim ratom, kojerrn nijedna daleko modnija zemlja, Francuska, nije odolela.

Manie su, medutim, poznati uzroci traj,ne Wize r r'az-lidita gledidta i pokuSaji d:a se nade izlaz iz krize. Tu zunam od male pomoii ponavljanja ropitih mesta o >'tam-nici naro'da* ili o nereS,enorn -socijalnom.. i "naci,o'nalnomp,itanju... Da su istrraZivanja ko,nl<retnih uzroka, oblika iposledica krize zaista preka potreba, na to verovatno'najbolje ukazuje dinjenic,a da su i druga s'lidna druStvasrednje Evrope i B,alkana takod,e bila nerazvijena, da sutakode bila zahvaiena talasima svetske krize i ratova,da rsu takode bila potresana d,ubokim unutarnjirn kri-zttrt\d. strkoib,ima i gr.adanskim r,atoviima, ali ,da ni jednonije poput j'urgoslovenskog po'dnelo to'liko mnogo ljudskihi 6[,1r-gih Zrtaua (koliko je ,samo ljudi pobijeno u doma6irnkoncentracionim logorima !).

Postojei,a saznanja vei nude izvesnu osnovu z.arazumevanje ovog -viSka Zestine- u naBim unutannjimsukobima, ali nedostaju jo5 mnoga znanjra, pogo,tovo onakoja bi podivala na korrnparativnim proudavanji'ma novijeisto,rije balkanskih i evr pskih naroda. Jedan od pril,cgarazurneva,nju pomen'utog fenomena mogao bi pnoistedi izpodrobnijeg p,rorudavanj,a'uslovljenosti i tokova perma-nentne kriz.e jug:osl,ovenskog dru5tva. Nairne, rnerodavniizvori dopuStaju d,a se pnetpostavi kako je ova, perma-nentna kriza sadinjena od tri ciklusa.' prvi izvire iz pr-vog svetskog r:ata i nadina uspostavljani,a prve Jl.rgosla-vije, drugi iz agrarne i pot'om velike svetske ekonornskekrize i :r,lsposrt,avlj,anja diktatune, ra tnedi je povezan sapckuSajima oibnove parlamentame dernokratije, zaoStra-vanjem nacio,nalnih sukoba i n-astajanjiem prevratniikihdru5tvenrih pokreta. Rat na podertlcu, rat na kra,j,u, otq.ldaje viSe nego 'umesno govoriti o meduratnoi Jugoslaviji.

Krizom su bili 'zahvaieni svi osnovi i svi obliciklasne struktura druStv'a: patriiarhalno za\ed'e, Zivi tra-

eovi f eudalnih odnasa, z.a(eci modernog gradanskog dru-Itna i sociialistitki pokreti.

Vekovirna klesa,n seljradki n,adin Zivot'a - koji ka"rakteri3e s,amodovolj'nost proizvodnje po'r'odidnog gazdin-stva, stalno koleb,a,nje izrnedu buntarstva i podani5tva ineposrednorst u odnosima pripadnika porodidne i lokainezajednice .- uzdrrnan je, u toku samo neko'Iiko decenija'snbznim spoljnim udarirrna, vei pomenutim, ratovirna isnaZnim piitiscima kapitalizma, kao i unut,arnjorn krizomi sukdbima.

T,radicionalni n'adi,n Liuot'a gu5io je go'tovo svakizamabniji p,re'duzetnidki poduhvat. Ukonenjeni strah- odrizika, narodito u eko'no,miji, da se ne 'ugrozi kakav-takavegzistencijal.ni minimurn, 'dodatno je blokirao svaki jadi itrajniji piodor kroz stoleiima izgradivanu rutinu svako-'dnevnog- Zivota. Izvesni vidovi r,atn'e p,rivrede (pljadke iliprivileglje na-o,snovu ratnih poibeda) mogtr zadovo'ljitijednu v,rstu

'potreba jednog dela stanonnf5tva, ali nei pokrernrt,i eko'no,miju zemlje i razhiti rinertne dblike rtra-dicionalnog nadina Livota.

-Selj,adko pitanjeo, prema istorijskom iskustvu, nemoZe da,reSi sAmo selja3tvo: ono nije u stanju da gare5ii ,a da ne izmen'i svoj'u str,"ukturu, za Sta, opet, ,nemadovolino unutarnje snage, niti s'igurnog sio.olja6njeg os-lonca. eak i kad seljak postane indust,rijski radnik, di-novnik ili krdmar (sasv,im izuzetno ne6to vi6e od toga),on time ne emancipuie svoj staleZ. ve6 jedino izdvajasarnoga seb,e iz njeg,a, ali ni t,ad,a n,ije na veiern dobitku.jer gubi dotada3njru stabiinost pripadni5tva socijalnomzavidaju, dok ga nova ,sredina sporo i teiko prima zaravnopravnog dlana.

U meduratn,cj Jugoslaviji, kao i na ditavom Balkanu,upadliive su po'sledice okolnosti da selja5tvo vekov,imanij,e uspelo da se iznutra str.uktunira, ni kao ekonomska,niti kao politidl<a zaj,ednica, pa nije ni moglo iz se,beda izludi odeovarajuiu elitu koja bi popunila pr,azninuizrnedu mase narod,a i drZave. Poratna agrarina reforrnanije do,pninela preo,braZaju sveta rnalih parcelnih selj,aka,niti je omq{uiila Ca oni ignaj,u znadajn-iju ulogu u no\,"o-stvoreinoj, Siroj zajednici. -Stvara se<<, kako zapaLa Mi-

203202

loriad Ekmetii, .jedna ru-ralna civilizacija koja je na vi5elinija nedovr5ena: opad,a proizvo'dnja na zemljiSnirn pos-jedima, ,a drZavni oblik se ne adaptira volji ove maseseljadkog naroda. Oblici balkanskih vlada izmed'u dvar:ata trebalo je d,a pokaZn svr'sishodnost opita da Li par-lamentarna driava moZe ostati na ,snazi u jednoj sredi,nihoja ima predonrinantnu masu parcelnog selja3tva, a go-tovo nikakve lndustrije. Narastanje broja nanoda naionako malim parcelanaa, tiho je kao voda potknardalopolitidki mehanizam grad'anske drZave. . . Ovaj se diosuvi5nog narod"a seli tr gradska predgrada i tamo popu-njava one kategorije stanovnGtva ko,ie Zive na margi-nalna drru5tva: sezo,nsko, radni5tvo, lumpenproletarijat,skitnice, i ,najveci domet koji seljak otkinut sa il'odnegrude (koja se,raspala medu mnogim nasljednicima) moZed,ostiii sastoji se u dozvoli da drZi kakvu krdmu i pre-noci5te u tom istom predgradu. Balkansko selja5tvo jedobilo ratove 1912. do 1918, ali se jedan dio tog henojskogn,aroda polako ,selio u tarnu mradnih predgrada. Jedinogdje se on jo5 legitimno osjec,a kao dlan toga dru5tvajeste njegova nacionalna partija, sa kultom nacionalnihdinastija, slavne pro5losti i iskljudivosti. Od toga je amal-gama stvo,ren mit u kome se on jedino identifilcuje kaokonstrukl,ivan g,radanin. KaC se ,ovaj parcelni seljak,izglavljen iz svog ubogog korita, pretvcri u jedinku pre-torijanskih \Djski, on sa sobo,m na gradsku ulicu iznosiatavizam socijalne,nestabilnosti. Njegova je revolucija,revolucija sa nedefinisanim ciljem. On bi htio d,a sru5ionaj isti svijet bez koga ne moZe ,da Zivi.-

I u ul,ozi politidara, seljak je u stalnom nesporazumusa drZavom. *Vjeditri uljez u tudem ,domu.., nastavljaFJ<medii analizu izbivanja seljaka iz zavilaja ka gradan-skom dr,uStvu, -tsi seljak varvarizuje politidki postupakopozicijg otpona i ,revol.uc'iie. sveteii se za rsvoje nopstvotime Sto dmge doZivljava kao svoje buduie robove. Sva-i.g ju seijadka revolucij,a grozno ned,isciplinovana i bezklasnog kalupa. Ona hrta medu programsl<im ekstremima,pa jedna ,se,ljadka str:anka moZe biti u razno vrijeme imonarhistidka i republikanska, i da saraduj,e s jednomvladom i d,a je protiv nje...

. Upade selja5tva u politridki Zivot prati jedna po de-mokratiju porazna zakonitost. -Svi bitni dogaetaji veza,ni

za istoriju seljaitva.., primeiuje Ekmedii, "provode se uznaku biranja jedne jake lidnosti za vodu selja5tva. Veiinaselj,adkih ustanaka vezana je za ime nekog votle koji jegospodan, kao 5to je veiina gradanskih revolucija vezanaza biranje ustavotvornih skupStins.<. Tskve vode postajuzadetnici dinast"ija ili doZivotni tirani, 1Jz povrernenu'plebiscitarnu privolu masa<<.

Kako na Balkanu nije bilo snaZnijih urbanih sredi5ta,sa jakim srednjim staleZom, niti je grad odneo prevagunad svojim seljadkim zaledem, medl.rratne diktature nisuizrasta'le iz masovnog pokneta, kao u Italiji i1i Nemaikoj.

"One se uvek.., istide Ekmed,ii, -oslanlaju na klase diji jeuticaj u dr,u5tvu kompromitovan i za svoje postojanjeimaju da zahval'e dinjenici Sto je selja3tvo kao predo-minantna veiina naroda iutanjem dodekivala te diktature,a da nigde nije poku5avalo da ih swgne, ni jedna od tihdiktatorskih vlada nije bila u stanju da stvori masovnllpodrSku u narodu. . . Sve su diktature izmedu dva rataza svoje opravdanje im,ale opasnost ,od politidke anar:hijekqia bi utrla put socijalnom prevratu... U tom pogiedu,kao narodito delotvoran, pokazao sa -latentni strah odbolj5evizacije sooiialnog pitanja*. U stvari, kako je zajed-nica po,stajala veia, stvara-niern Jugoslaviie, sloZenii,a idinamidnija, relativno slobodan ,'rnali farmer.. bio je sve:manje sposoban da kontroli5e zbivanja koja daleko pre-ma,{uju horizont njegove lokalne zajednice.

Iz takvog zaleda pornalja se, i nikako da se osnaiii udvrsti, burZoaziia i gradansko dru5tvo. Za podetakfonmiranja gradanskog dru5lva karakterristidno je da nje-govu osnovu dine nedovrien,a ,antife,udalna, zapodeta gra-danska i vei najvljen,a socijalistidka revolucija. U takvimprilikama, moi burZoazije na razini ditavog druitva jeklimava, utoliko, viSe Sto je r:azdirana medusobicama ni-cionalnih oligarhija, pa je, stoga. upu6ena na savezniStvos,a krupnim zemljopo,s,ednicima i na traZenie oslonca trjakom drZawrom aparratu i st'ranom kapitalu. Usledtoga, ona nije bila kadra da razvije kapitalistidki nadinproizrrodnje, te je prosedna- stopa rasta nacionalnog do-hotka iznosila izmedu 2i2.50f0, a po ,nacionalnom doliotku,per_ capita, Jugoslavija se nalazila na dnu evropskih ze-malja, zajedno s Albaniiom i Bugarskom.

-cq

204 205

loriad Ekmetii, .jedna ru-ralna civilizacija koja je na vi5elinija nedovr5ena: opad,a proizvo'dnja na zemljiSnirn pos-jedima, ,a drZavni oblik se ne adaptira volji ove maseseljadkog naroda. Oblici balkanskih vlada izmed'u dvar:ata trebalo je d,a pokaZn svr'sishodnost opita da Li par-lamentarna driava moZe ostati na ,snazi u jednoj sredi,nihoja ima predonrinantnu masu parcelnog selja3tva, a go-tovo nikakve lndustrije. Narastanje broja nanoda naionako malim parcelanaa, tiho je kao voda potknardalopolitidki mehanizam grad'anske drZave. . . Ovaj se diosuvi5nog narod"a seli tr gradska predgrada i tamo popu-njava one kategorije stanovnGtva ko,ie Zive na margi-nalna drru5tva: sezo,nsko, radni5tvo, lumpenproletarijat,skitnice, i ,najveci domet koji seljak otkinut sa il'odnegrude (koja se,raspala medu mnogim nasljednicima) moZed,ostiii sastoji se u dozvoli da drZi kakvu krdmu i pre-noci5te u tom istom predgradu. Balkansko selja5tvo jedobilo ratove 1912. do 1918, ali se jedan dio tog henojskogn,aroda polako ,selio u tarnu mradnih predgrada. Jedinogdje se on jo5 legitimno osjec,a kao dlan toga dru5tvajeste njegova nacionalna partija, sa kultom nacionalnihdinastija, slavne pro5losti i iskljudivosti. Od toga je amal-gama stvo,ren mit u kome se on jedino identifilcuje kaokonstrukl,ivan g,radanin. KaC se ,ovaj parcelni seljak,izglavljen iz svog ubogog korita, pretvcri u jedinku pre-torijanskih \Djski, on sa sobo,m na gradsku ulicu iznosiatavizam socijalne,nestabilnosti. Njegova je revolucija,revolucija sa nedefinisanim ciljem. On bi htio d,a sru5ionaj isti svijet bez koga ne moZe ,da Zivi.-

I u ul,ozi politidara, seljak je u stalnom nesporazumusa drZavom. *Vjeditri uljez u tudem ,domu.., nastavljaFJ<medii analizu izbivanja seljaka iz zavilaja ka gradan-skom dr,uStvu, -tsi seljak varvarizuje politidki postupakopozicijg otpona i ,revol.uc'iie. sveteii se za rsvoje nopstvotime Sto dmge doZivljava kao svoje buduie robove. Sva-i.g ju seijadka revolucij,a grozno ned,isciplinovana i bezklasnog kalupa. Ona hrta medu programsl<im ekstremima,pa jedna ,se,ljadka str:anka moZe biti u razno vrijeme imonarhistidka i republikanska, i da saraduj,e s jednomvladom i d,a je protiv nje...

. Upade selja5tva u politridki Zivot prati jedna po de-mokratiju porazna zakonitost. -Svi bitni dogaetaji veza,ni

za istoriju seljaitva.., primeiuje Ekmedii, "provode se uznaku biranja jedne jake lidnosti za vodu selja5tva. Veiinaselj,adkih ustanaka vezana je za ime nekog votle koji jegospodan, kao 5to je veiina gradanskih revolucija vezanaza biranje ustavotvornih skupStins.<. Tskve vode postajuzadetnici dinast"ija ili doZivotni tirani, 1Jz povrernenu'plebiscitarnu privolu masa<<.

Kako na Balkanu nije bilo snaZnijih urbanih sredi5ta,sa jakim srednjim staleZom, niti je grad odneo prevagunad svojim seljadkim zaledem, medl.rratne diktature nisuizrasta'le iz masovnog pokneta, kao u Italiji i1i Nemaikoj.

"One se uvek.., istide Ekmed,ii, -oslanlaju na klase diji jeuticaj u dr,u5tvu kompromitovan i za svoje postojanjeimaju da zahval'e dinjenici Sto je selja3tvo kao predo-minantna veiina naroda iutanjem dodekivala te diktature,a da nigde nije poku5avalo da ih swgne, ni jedna od tihdiktatorskih vlada nije bila u stanju da stvori masovnllpodrSku u narodu. . . Sve su diktature izmedu dva rataza svoje opravdanje im,ale opasnost ,od politidke anar:hijekqia bi utrla put socijalnom prevratu... U tom pogiedu,kao narodito delotvoran, pokazao sa -latentni strah odbolj5evizacije sooiialnog pitanja*. U stvari, kako je zajed-nica po,stajala veia, stvara-niern Jugoslaviie, sloZenii,a idinamidnija, relativno slobodan ,'rnali farmer.. bio je sve:manje sposoban da kontroli5e zbivanja koja daleko pre-ma,{uju horizont njegove lokalne zajednice.

Iz takvog zaleda pornalja se, i nikako da se osnaiii udvrsti, burZoaziia i gradansko dru5tvo. Za podetakfonmiranja gradanskog dru5lva karakterristidno je da nje-govu osnovu dine nedovrien,a ,antife,udalna, zapodeta gra-danska i vei najvljen,a socijalistidka revolucija. U takvimprilikama, moi burZoazije na razini ditavog druitva jeklimava, utoliko, viSe Sto je r:azdirana medusobicama ni-cionalnih oligarhija, pa je, stoga. upu6ena na savezniStvos,a krupnim zemljopo,s,ednicima i na traZenie oslonca trjakom drZawrom aparratu i st'ranom kapitalu. Usledtoga, ona nije bila kadra da razvije kapitalistidki nadinproizrrodnje, te je prosedna- stopa rasta nacionalnog do-hotka iznosila izmedu 2i2.50f0, a po ,nacionalnom doliotku,per_ capita, Jugoslavija se nalazila na dnu evropskih ze-malja, zajedno s Albaniiom i Bugarskom.

-cq

204 205

Od industt'ije, u znatnijem obimu postojala je pre-lr,rambena, drvna i teksti,lna, a od svih izgr,adenih pogona,pred drugi svetski ,nat, polovina je bila izgratlena pre1918. godine. llz to, zatedeni ekonomski j,az tzrnedu raz-vij,enih, severnih, i nerazvijenih, juZnih, delova zernlje,o-ivao je sve du,blji.

Preovladuj r.rii deo pr"ivre'de, polj oprivneda, raspolagaoje pnimitivnom tehniko'm. Gotovo polovina poljoprivrednedelatnosti o' avlj'ana je srednjovekovnim orudem z,a rad.Izrazito kapitaiistidka proizvodnja postojala ie samo navelikim gazdinstvima u r,armidarskim krajevima, prostaro,bn,a proizvodnja na snednje .r,azvijenim gazdinstvirma,a naturalna proizvodnja u plaminskim kraievima i u pre-dc'lima udaljenim od s,ao'braiajnica i trZiSta.

Razvoj p,roizvo'dnih snaga sputan je i kultu,rnomzaostaloddu, koju n,aroiito obeLeZava veliki broj nepisme-nog stanovni5tva, preko polovine. i mali broj studenata(preteZno buduiih dinovnika).

, Dva glavna privredna kompleksa su kapitalistidki ifeudalni. Prvi zauzima srediSnje mesto zahralj,ujuii or-ganizacionom znadaju i ulozi burloazije. Kapitalistidkikomplek-s privrede ob,uhvata c,elokupnu,indu,striju, r.udar-stvo, saobraiaj i krurpnija poljopr,ivnedna gazdinstva, kaoi vece zanatske radionice, a feudalni postoli na podrudjuCveju bivSilr imperija. Aust,ro-Ugarske i furske,-a o,buh-yat? i velike pos,ede crkve i st,ranaca. Specifidan deokapitalistidtog kompleksa dini -drZavni ,sekto,r*, dija iemoc uslovljena. pr,e svega, relativno,m finan,sij,skorn sla-bo5iu drrmaiih kapitalisfa. L,Iada podloZ,an

"burLoaziji,

drZavnri aparat spmtava nje,n razvoj, kao i ir,azvoj ditavogdru.3tva, troSeii znatan deo akumulacije i ,stranih kredita]narocitc za naonuZanie stajaie vojske. TroSkove ,izdrta-\,:ali:a drZavnog aparata i plaianje politidkih usluga feu-dalcima, bvr?oazija poreskim sistemom prevalj[rje naradno stanovni5tvo, Sto narrodito pogada selj-aStvo."pbreskiobveznici, tako; plaiaju cenu poiitiete poO*S,t" feudalacai .drZavnog apar;ata nedovoljno, sn,aZno,j burZoraziji. Otudanije .dudno Sto je Jugoslavija imala, pbsle Grdke najveiijayli- dug od s,vih zem,alja Evrope- (teret

"rrog. dug"

valjalo bi proceniti sa stanbvi.sta piivredne moii "tada$njeJugosiavije).

BurZoaziju, u stvari, sa6injava deo-.poljopriwe.dnjttoo,sednika i najrnanji deo od ukupno 15u7's stanoqtttyq'zaposlenog

u kapitalistidkom kornpleksu privrede' yl f]

""jj"eu n-acionalne burZo'azije, -srp+e svoj'u moc-g"oit^T

aoi"m ostvaruje poisredno, preko drZavnog aparaita'. ooK

slovenaika i hrvatska svoju moi neposnedniie zasnlvaJu

na industrijskom i finansijsko'm kapitalu' Gledano u ce-'fiii, ;ug"trovenska burl'aaiiia-je veo'ma zaviisna o'd stra-

rG ri"frit"la, koji je 1938. Bgdine. iznosio got-ovo golgyinuoa"tnipto irtozilnbg kapit'ila u'indtrstriju Jugo'slavije'

Prdma bunZoaziii stb5i takode malobroj'no -radni5tvo'Ono dini jedva desLti d-bo stano-rni3tva i uglS\rnom. je

koncentrisino u veiim gradovima Slovenije i Vojvodine'iof.o* najveieg dela m'edur,atnog pe-r:ioda, ono je uglav.-

nom li5enb vtaitititr potritidkih o,rganizacija i- nezavisnih.ittaimtu. I(PJ, koja je na izborima 1920' godine bila gosnazi tre6a potitieta itranka u ze'mlji, ubt'zo je potisnutau :ilegalnost, a njeni dlano'vi desetkovani su osipanjemi tero",rorn, 6i-" ju njen uticaj na radni5tvo i dru5tvobitno ogr,aniden, Neposredno pred rat, raspuStene su sveklasne organizacije sem reZirnskih.

Supr6tnosti iznaedu burZoazije i radniS'tva jedva

,rtpunol-,, da se artikuliSu po'd stal'nim -i snaZ'nim prritiskomegzistencijalnih problema selj'aS'tva, koje-dini preko .trid6tvrtine uXupnog stanovni5tva. PreteZan deo ove skupingdine parcelni-selfuci (uodi 1941. go'dine bilo je preko 2,5miliona seljadkih po,seda). lnaie ogranidena ekonornskamoi tako razdroibljenog selja5tva, dodatno je potkopanaagrarrrom krizorn igZO. godine i posledicama velike eko-nornske krize koja je najsnaZnije zahvatila nerazvijenezemlje s izvesni,rn zai<a5njenlem - 1931. godil'e' Pogodenpadom cena poljoprivrednih proizvoda, veliki deo selja3tvaprimoran j'e-na'z,aduZivanje, tako cla je vi3e od dve tr'e-iine domaiinstava grcalo u dugovima. Porasto'm zadu-Zenosti, praktidno je poni5tena ionako polovidno sprovo-dena,agrarna reforrna.

I kao i svugde g,de antifeu'dalna revolucija nijedorr,r'Sena a burZoaska tek podinje, gde ni jedan deo dru-Stva, staleZ ili klasa, nije sposoban da iznutra fo'rrni,razajednicu i uspostavi socijalnu hegemoniju, zakonito rastemoi osamo,staljene drZave koja natl<riljuj'e dru3'tvo, na-sto,jeci da ga u celost'i obujmi. Slabim nitima povezane

206207

Od industt'ije, u znatnijem obimu postojala je pre-lr,rambena, drvna i teksti,lna, a od svih izgr,adenih pogona,pred drugi svetski ,nat, polovina je bila izgratlena pre1918. godine. llz to, zatedeni ekonomski j,az tzrnedu raz-vij,enih, severnih, i nerazvijenih, juZnih, delova zernlje,o-ivao je sve du,blji.

Preovladuj r.rii deo pr"ivre'de, polj oprivneda, raspolagaoje pnimitivnom tehniko'm. Gotovo polovina poljoprivrednedelatnosti o' avlj'ana je srednjovekovnim orudem z,a rad.Izrazito kapitaiistidka proizvodnja postojala ie samo navelikim gazdinstvima u r,armidarskim krajevima, prostaro,bn,a proizvodnja na snednje .r,azvijenim gazdinstvirma,a naturalna proizvodnja u plaminskim kraievima i u pre-dc'lima udaljenim od s,ao'braiajnica i trZiSta.

Razvoj p,roizvo'dnih snaga sputan je i kultu,rnomzaostaloddu, koju n,aroiito obeLeZava veliki broj nepisme-nog stanovni5tva, preko polovine. i mali broj studenata(preteZno buduiih dinovnika).

, Dva glavna privredna kompleksa su kapitalistidki ifeudalni. Prvi zauzima srediSnje mesto zahralj,ujuii or-ganizacionom znadaju i ulozi burloazije. Kapitalistidkikomplek-s privrede ob,uhvata c,elokupnu,indu,striju, r.udar-stvo, saobraiaj i krurpnija poljopr,ivnedna gazdinstva, kaoi vece zanatske radionice, a feudalni postoli na podrudjuCveju bivSilr imperija. Aust,ro-Ugarske i furske,-a o,buh-yat? i velike pos,ede crkve i st,ranaca. Specifidan deokapitalistidtog kompleksa dini -drZavni ,sekto,r*, dija iemoc uslovljena. pr,e svega, relativno,m finan,sij,skorn sla-bo5iu drrmaiih kapitalisfa. L,Iada podloZ,an

"burLoaziji,

drZavnri aparat spmtava nje,n razvoj, kao i ir,azvoj ditavogdru.3tva, troSeii znatan deo akumulacije i ,stranih kredita]narocitc za naonuZanie stajaie vojske. TroSkove ,izdrta-\,:ali:a drZavnog aparata i plaianje politidkih usluga feu-dalcima, bvr?oazija poreskim sistemom prevalj[rje naradno stanovni5tvo, Sto narrodito pogada selj-aStvo."pbreskiobveznici, tako; plaiaju cenu poiitiete poO*S,t" feudalacai .drZavnog apar;ata nedovoljno, sn,aZno,j burZoraziji. Otudanije .dudno Sto je Jugoslavija imala, pbsle Grdke najveiijayli- dug od s,vih zem,alja Evrope- (teret

"rrog. dug"

valjalo bi proceniti sa stanbvi.sta piivredne moii "tada$njeJugosiavije).

BurZoaziju, u stvari, sa6injava deo-.poljopriwe.dnjttoo,sednika i najrnanji deo od ukupno 15u7's stanoqtttyq'zaposlenog

u kapitalistidkom kornpleksu privrede' yl f]

""jj"eu n-acionalne burZo'azije, -srp+e svoj'u moc-g"oit^T

aoi"m ostvaruje poisredno, preko drZavnog aparaita'. ooK

slovenaika i hrvatska svoju moi neposnedniie zasnlvaJu

na industrijskom i finansijsko'm kapitalu' Gledano u ce-'fiii, ;ug"trovenska burl'aaiiia-je veo'ma zaviisna o'd stra-

rG ri"frit"la, koji je 1938. Bgdine. iznosio got-ovo golgyinuoa"tnipto irtozilnbg kapit'ila u'indtrstriju Jugo'slavije'

Prdma bunZoaziii stb5i takode malobroj'no -radni5tvo'Ono dini jedva desLti d-bo stano-rni3tva i uglS\rnom. je

koncentrisino u veiim gradovima Slovenije i Vojvodine'iof.o* najveieg dela m'edur,atnog pe-r:ioda, ono je uglav.-

nom li5enb vtaitititr potritidkih o,rganizacija i- nezavisnih.ittaimtu. I(PJ, koja je na izborima 1920' godine bila gosnazi tre6a potitieta itranka u ze'mlji, ubt'zo je potisnutau :ilegalnost, a njeni dlano'vi desetkovani su osipanjemi tero",rorn, 6i-" ju njen uticaj na radni5tvo i dru5tvobitno ogr,aniden, Neposredno pred rat, raspuStene su sveklasne organizacije sem reZirnskih.

Supr6tnosti iznaedu burZoazije i radniS'tva jedva

,rtpunol-,, da se artikuliSu po'd stal'nim -i snaZ'nim prritiskomegzistencijalnih problema selj'aS'tva, koje-dini preko .trid6tvrtine uXupnog stanovni5tva. PreteZan deo ove skupingdine parcelni-selfuci (uodi 1941. go'dine bilo je preko 2,5miliona seljadkih po,seda). lnaie ogranidena ekonornskamoi tako razdroibljenog selja5tva, dodatno je potkopanaagrarrrom krizorn igZO. godine i posledicama velike eko-nornske krize koja je najsnaZnije zahvatila nerazvijenezemlje s izvesni,rn zai<a5njenlem - 1931. godil'e' Pogodenpadom cena poljoprivrednih proizvoda, veliki deo selja3tvaprimoran j'e-na'z,aduZivanje, tako cla je vi3e od dve tr'e-iine domaiinstava grcalo u dugovima. Porasto'm zadu-Zenosti, praktidno je poni5tena ionako polovidno sprovo-dena,agrarna reforrna.

I kao i svugde g,de antifeu'dalna revolucija nijedorr,r'Sena a burZoaska tek podinje, gde ni jedan deo dru-Stva, staleZ ili klasa, nije sposoban da iznutra fo'rrni,razajednicu i uspostavi socijalnu hegemoniju, zakonito rastemoi osamo,staljene drZave koja natl<riljuj'e dru3'tvo, na-sto,jeci da ga u celost'i obujmi. Slabim nitima povezane

206207

dru5tvene klase, i iznutra i spolja, gotovo elementarnomsmagom Lude za snaZnom drZavom, ali je podjednakomZestinom i odbacuju kao strano telo. U takvim pritrikama.politidki Zivot druStva i sloboda delovanja pojedinca spu-tani su politiko,m rerdukovano'm n,a vlast oko koje sebezobzirrno gloZe nacionalne oligarhije. I same liSene sna-ge kojom bi ojadale svoiu soc,iialnu osnovu, nacionalneoligarhije traZe osl"o,nac u politidkim dini,ocima iznad svihklasa i ditavog druStva - u dinastiji kao -bioloikom-,

"vanistorijskom.. integral,ivnorn diniocu. Usled toga, par-Iament.arizam i despo,tiz,am su ili u labilnoj r:avno,teZiili, deSie, u Zestoko,m sukobu. U svakom sludaiu, kakoie,mo dalje videti, prosto,r za neku alternativnu ili baremopozicionu politiku je veo'ma -skuden.

U periodima postoianja parlamentarizma, politidkiZivot zemlje karakteri5e, pored vei redenog, jo5 i bezmalonepregledno Sa,renilo politidkih stranak,a, ponekad i vi5eo'd detrde'set, kao i deste promene vlade - za ne5tc vi5e odclrradsssl godina postojanja prve Jugoslavije promenjenoje 39 vlada.

LJz srre to. parlamentarizam je stalno ugroZen i mili-tarizacijorn politidkih stranaka (Madekova -Za5tita.., Sto-clinoviieve .Zelene koSulje. itd.), k,ao i politizacijornvoiuih ili poluvoinih organizacija, narodito ratnih vete-rana.

Sve veia uloga ogolje'ne s,ile u mehanidkom odrZanjudru5tvenog jedinstva samo je najupedatJjivija posledicaduboke krize svako.q zajedni5tva, koje gotovo dokrajdujenacionalis,tidki folklon sa svojim "sla'u-nim pro5lostima-,-nepodmirenim raiun,ima.. i rastvornirn mrZnjama.s

Pred tako sloZenim mozaiko'm klasne strukture me-duratnog jugoslovenskog dru5tva, stide ,se utisak da seono nalazi na saJnom rubu civilizacije i varvarstva, p,a biizgledalo da nema smisla jspitivati razvoj takvo,g dru5tvapo uzoru na razv,ijena gnadanska dm5tva. Ni5ta ne bi bilolak5e nego ,prist,ati uz olako izredene ocene ,o otrulojJugoslarriji<<, a ne zapttati se d,a li je, i kako,, moguinopodiil novu dru5ttrenu tvorevinu na posve trulom teme-tju. Da se ne bismo zapleli u ovu ili onu ideoio5ku

5 Vidi o tome: lvo Andrii, ,,Pisrno iz 1920. Todine,,, Kultura,Beograd, 1971, br. 16 (preStampano iz sarajevskog pregleda 1946).

aporiju, pokuSajmo da upotpunimo mozaik meduratnogdru5tva, mada to nije jednost,aivno, jer se ne mozemoosloniti na'kakv,u temeljitu i celovitu socijalnu i kulturnuistoriju toga doba.

Iako nerazvijena, ekonorrr:ij,a meduratnog jugo,slo'ven-skog druitva o,bezbeclivala je, kroz sva tri ciklusa krize,makar i m'inimalnu pro5irenu reprodukciju. Tadainjiprivre'dni sistem nije se raspao pr'e politidkog. Mada veo-ma spora, industrijalzacija je tekla bez posezanja zadrastidnim merama. It,azvojern industrije nastajala je,odgovaraiuiim ritmom, i radnicka klasa, kao dmStveni.subjekat mogu6ih druStvenih promena. Uvid'u u razvoiekonomije moZda ponajvi6e nedostaje saz,nanje o nadinuformiranja interesa udes'nika u procesu materijalne pro-izvodnje i njima odgovaraiuiih ideologiia kao bitnihsastojaka politiilce ekonomije. Isto takq tek bi trebaloispitati sukobe oko ciljeva i snedstava privrednog razvoja,pa i stanovi5ta kritike date politidke ekonomije.

Valjalo bi, trakode, prouditi sukobe oko preobraZajasvojinskih odnosa i glavnih oblika proizvodnog delovanjakao bitnih strana druStvene podele rada n,a koioj podivaklasna struktura dru5tva. Za sve to postoie bogaii ,ali nei iskoriSieni izvo'ri. Naime, ved nesistenratskinr po'smatna-njem mogli smo uoditi p,rotivredne procese preoblikovanjasvojinskih odnosa ri preplitanje razliditih oblika vlasni-Stva, kroz sva tri ciklus.a krize, od nepokretne svoiinena zemlju, preko formiranja pokretnog burZoaskog vlas-ni5tva, do zad,ruZnih. konporativnih i drZavrr-ih oblikavlasni5tva. Ovi proceji bili- su ratom prekinuti, da bi seposle oslobodenj,a zemlje nastavili.

Pomenuti procesi prelaze okvir -disfie- ekonornije izadiru u svet politike i kulture, politike kad je rei oefeklivns- podupiranju ovog ili

^onog o,blika "svojine;

Kulture, kad je red o idejama o ovom ili orno,m op5tempravcu ,njihovog preobnaZaja. Na odreden nadin. oko togasu- izbijali sporrovi i sukobi u sva tri ciklusa krize, i upolitidkoi i u kulturnoj sferi.

Pojednostavljeno redeno, u periodima uspona parla-mentanizma, najveiu podr5ku uZivala je pokretna- bur.-zoaska svojina, a u trenucima njegove krize ili jadanjaoespotskih oblika viasti probijali su se u prvi pla,n tra-qtctonalni oblici nepokretnog vlasniStva na zemlju, ko,r-

208 209

dru5tvene klase, i iznutra i spolja, gotovo elementarnomsmagom Lude za snaZnom drZavom, ali je podjednakomZestinom i odbacuju kao strano telo. U takvim pritrikama.politidki Zivot druStva i sloboda delovanja pojedinca spu-tani su politiko,m rerdukovano'm n,a vlast oko koje sebezobzirrno gloZe nacionalne oligarhije. I same liSene sna-ge kojom bi ojadale svoiu soc,iialnu osnovu, nacionalneoligarhije traZe osl"o,nac u politidkim dini,ocima iznad svihklasa i ditavog druStva - u dinastiji kao -bioloikom-,

"vanistorijskom.. integral,ivnorn diniocu. Usled toga, par-Iament.arizam i despo,tiz,am su ili u labilnoj r:avno,teZiili, deSie, u Zestoko,m sukobu. U svakom sludaiu, kakoie,mo dalje videti, prosto,r za neku alternativnu ili baremopozicionu politiku je veo'ma -skuden.

U periodima postoianja parlamentarizma, politidkiZivot zemlje karakteri5e, pored vei redenog, jo5 i bezmalonepregledno Sa,renilo politidkih stranak,a, ponekad i vi5eo'd detrde'set, kao i deste promene vlade - za ne5tc vi5e odclrradsssl godina postojanja prve Jugoslavije promenjenoje 39 vlada.

LJz srre to. parlamentarizam je stalno ugroZen i mili-tarizacijorn politidkih stranaka (Madekova -Za5tita.., Sto-clinoviieve .Zelene koSulje. itd.), k,ao i politizacijornvoiuih ili poluvoinih organizacija, narodito ratnih vete-rana.

Sve veia uloga ogolje'ne s,ile u mehanidkom odrZanjudru5tvenog jedinstva samo je najupedatJjivija posledicaduboke krize svako.q zajedni5tva, koje gotovo dokrajdujenacionalis,tidki folklon sa svojim "sla'u-nim pro5lostima-,-nepodmirenim raiun,ima.. i rastvornirn mrZnjama.s

Pred tako sloZenim mozaiko'm klasne strukture me-duratnog jugoslovenskog dru5tva, stide ,se utisak da seono nalazi na saJnom rubu civilizacije i varvarstva, p,a biizgledalo da nema smisla jspitivati razvoj takvo,g dru5tvapo uzoru na razv,ijena gnadanska dm5tva. Ni5ta ne bi bilolak5e nego ,prist,ati uz olako izredene ocene ,o otrulojJugoslarriji<<, a ne zapttati se d,a li je, i kako,, moguinopodiil novu dru5ttrenu tvorevinu na posve trulom teme-tju. Da se ne bismo zapleli u ovu ili onu ideoio5ku

5 Vidi o tome: lvo Andrii, ,,Pisrno iz 1920. Todine,,, Kultura,Beograd, 1971, br. 16 (preStampano iz sarajevskog pregleda 1946).

aporiju, pokuSajmo da upotpunimo mozaik meduratnogdru5tva, mada to nije jednost,aivno, jer se ne mozemoosloniti na'kakv,u temeljitu i celovitu socijalnu i kulturnuistoriju toga doba.

Iako nerazvijena, ekonorrr:ij,a meduratnog jugo,slo'ven-skog druitva o,bezbeclivala je, kroz sva tri ciklusa krize,makar i m'inimalnu pro5irenu reprodukciju. Tadainjiprivre'dni sistem nije se raspao pr'e politidkog. Mada veo-ma spora, industrijalzacija je tekla bez posezanja zadrastidnim merama. It,azvojern industrije nastajala je,odgovaraiuiim ritmom, i radnicka klasa, kao dmStveni.subjekat mogu6ih druStvenih promena. Uvid'u u razvoiekonomije moZda ponajvi6e nedostaje saz,nanje o nadinuformiranja interesa udes'nika u procesu materijalne pro-izvodnje i njima odgovaraiuiih ideologiia kao bitnihsastojaka politiilce ekonomije. Isto takq tek bi trebaloispitati sukobe oko ciljeva i snedstava privrednog razvoja,pa i stanovi5ta kritike date politidke ekonomije.

Valjalo bi, trakode, prouditi sukobe oko preobraZajasvojinskih odnosa i glavnih oblika proizvodnog delovanjakao bitnih strana druStvene podele rada n,a koioj podivaklasna struktura dru5tva. Za sve to postoie bogaii ,ali nei iskoriSieni izvo'ri. Naime, ved nesistenratskinr po'smatna-njem mogli smo uoditi p,rotivredne procese preoblikovanjasvojinskih odnosa ri preplitanje razliditih oblika vlasni-Stva, kroz sva tri ciklus.a krize, od nepokretne svoiinena zemlju, preko formiranja pokretnog burZoaskog vlas-ni5tva, do zad,ruZnih. konporativnih i drZavrr-ih oblikavlasni5tva. Ovi proceji bili- su ratom prekinuti, da bi seposle oslobodenj,a zemlje nastavili.

Pomenuti procesi prelaze okvir -disfie- ekonornije izadiru u svet politike i kulture, politike kad je rei oefeklivns- podupiranju ovog ili

^onog o,blika "svojine;

Kulture, kad je red o idejama o ovom ili orno,m op5tempravcu ,njihovog preobnaZaja. Na odreden nadin. oko togasu- izbijali sporrovi i sukobi u sva tri ciklusa krize, i upolitidkoi i u kulturnoj sferi.

Pojednostavljeno redeno, u periodima uspona parla-mentanizma, najveiu podr5ku uZivala je pokretna- bur.-zoaska svojina, a u trenucima njegove krize ili jadanjaoespotskih oblika viasti probijali su se u prvi pla,n tra-qtctonalni oblici nepokretnog vlasniStva na zemlju, ko,r-

208 209

porativnog i drZavnog vlasni5tva, dok je u periodima us-pona druitvenih pokreta jadala rideja o zadiruZnom ilii<akvom drugom obliku korlektivnog vlasni5tva' U stvari,tek bi trebalo pro'uditi sva tri ciklusa krize politidkogp,oretka, da bisrno utvrdili njen'e posled,ice na- p'riwedniZivot zemljg i da bi ,se otkrili dublji osnovi fo'rnrr._.iranjaslidnih ili oprecnih ekonomskih interesa od kojih suzavisile razlidite kornporzicije politidkih'strttja, grupa, stra-naka, koalicija i pokreta.

Ne5to vi5e vei sa'da moZemo reii o prelamanju krizeekonomije i po,litike u sferi kulture, dok bi podnobnijerazmatranje ciklusa krize u njoj samoi, ostavili za drugupriliku. Dok su za neke d,r.uge terne dzvori oslcudni, ovdesu preobilni.

III. GLEDISTA O KRIZI

Kriza druitva na dvojak nadin zahvata glavne du-horrne tokove: reLigiju, libe.ralizam i socijalizam; oni je iartikuliSu, ,ali ,se i povijaj'u i lome pod njenim udarirna.Dabome, u igri siu ne samo donea6i tokovi i vidovi krize,vei i medunarodni, narodito oni koji su povezani s okto-barskom revolucijo,m, pojavom fa5izma i nacizma, Span-skim gradanskim rato'm, sukobima unutar kapitalistidkogsvet,a (izrnetlu demoknatiie i totalitarizma). Prema tirnizazovirna vremerna izr.a:Zena su raziidita gledi5ta u svakojcd po,menutih glavnih duhovnih rstruja.

1. Religija

Da bi religija postala lidina stvar gr:adana nuZan jeuslov da je gradansko, driu5tvo toliko razvijeno da sejavna i privatna sfena l.iudskog Zivota mogu jasno razgra-ni,diti, a to izmedu ostalog podrazumeva da su crkva idri.ava rrazdvoj'ene. U onoj meri u ko,joj je to postignuto,mogu6no je odekivati da i liinosti s religioznim uvere.-njinaa sudeluju ne ,samo u jarmorn Zivo,tu, vec i m em€inci-patorskim po,knetima. Takav je paradigmatidan rsludaj, umedurnatnim jugoslovenskim prilikama. bio sa protago-nistima hri5ianskog personalizma i ,socij,alizrrla iu Sloveni-ji, diii je najeminentniji predstavnik pesnik i politidanEdvard Kocbek.

UvaZavajuii odgovarajuie izuzetke, izvesno je da uposmatranom periodu u svim ko,nfesijama domin'i'ra kle-rikaliza,m, doduSe, razlidite intelektualne snage i politid-kog uticaja. Sa stanovi5ta klerikalizm,a, kr,iza modernogdruitva je pre'dznak apokalipse, ako ne vei i ona samana delu, koiu izazivaju poglavito medusobno neprijatelj-ski suprotstavliene vere i donerkle zavedeni deo vlastitepastve. A pro'tiv ne,prijatelja sva su sredstva dop,u5tena,sve do verskog rata i istreblie'nja. Pored satanizacijednrgih ko,nfes,ija, na udaru su, kako iemo dalje videti, ilaidke i'deje, u prvo'm red,u liberralizam i ,socijalizam.

Pored tradicionalnih ko'nfesija, svoja gledi5ta o krizidruStva iz\oZili su i protagonis,ti neke wste "svetovnereligije*, koii drZe do naroditog znadaja ornostranih sila(Nacije, Klase, Stranke, DrZave, Vode itd.) u Zivotuljudi i dru5tva.

Od tr,adicionalnih konfesija, glediSta o krizi dru5tvirnajcelovitije i najpodrobnije su izloZena na jednom skupukatoliike inteligencije 1938. godine, koji je bio po,sveien,i papinim blagdslovo,m, temi -DruStveni poredak i poli-tidki pokreti.-G

Vei prilikom otvaranja pomenutog skupa, predseda-vajuii, .Iurai Scetinec, profeso,r i deka,n Ekonomsko ko-merciialne Skole, naznadio je pravac u kojem treba traZitiglavni uzrok krize: on bi bio u tome Sto je: -Do trijumfadodla ideja slobode, i to gotovo neogr;onidene slobodeu Zivotu individualnom i druStveno.m, nad ideiorn ver-nosti u dtrhonmom. moralnom i politidko,m pogtredu-. Li-beralni individualizam u privredno,rn Zivo,tu je -r:azbioogranidenu instituciju druStvenog Livota, koja se oditovalau prijaSnjem konpo,rativno,m sist,e,mu.., unii,tavajuci sred-nje stal,eZe i uzrokujudi -joS veie si,ro,maStvo Sirokihnarodnih slojerra.. Napo,redo sa libenalizmo,m, odbacuje set socijalizam, odnosno ko,munizam, zato Sto klasnom bor-9q- i revolucijom razara -socijalno jedinstvo naroda-.tzlaz iz takvih nedaia, izazvanilr' liberalizmo,m i kornu-nizmom, podivao, bi na postul,atu ,socijalne i nacionalnesolldarnosli". Za njegovo ostvarenie zalabu se, svako nasvoj nradin. hri5dansko-socijalni i neki nacionalistidki

..^_,_0 qlr-Stueni poredak i druitaeni pokreti. Hrvatski socijalniI teoan (II I zasjedanje, lgBB), Zagreb 1939.

210 2 l l

porativnog i drZavnog vlasni5tva, dok je u periodima us-pona druitvenih pokreta jadala rideja o zadiruZnom ilii<akvom drugom obliku korlektivnog vlasni5tva' U stvari,tek bi trebalo pro'uditi sva tri ciklusa krize politidkogp,oretka, da bisrno utvrdili njen'e posled,ice na- p'riwedniZivot zemljg i da bi ,se otkrili dublji osnovi fo'rnrr._.iranjaslidnih ili oprecnih ekonomskih interesa od kojih suzavisile razlidite kornporzicije politidkih'strttja, grupa, stra-naka, koalicija i pokreta.

Ne5to vi5e vei sa'da moZemo reii o prelamanju krizeekonomije i po,litike u sferi kulture, dok bi podnobnijerazmatranje ciklusa krize u njoj samoi, ostavili za drugupriliku. Dok su za neke d,r.uge terne dzvori oslcudni, ovdesu preobilni.

III. GLEDISTA O KRIZI

Kriza druitva na dvojak nadin zahvata glavne du-horrne tokove: reLigiju, libe.ralizam i socijalizam; oni je iartikuliSu, ,ali ,se i povijaj'u i lome pod njenim udarirna.Dabome, u igri siu ne samo donea6i tokovi i vidovi krize,vei i medunarodni, narodito oni koji su povezani s okto-barskom revolucijo,m, pojavom fa5izma i nacizma, Span-skim gradanskim rato'm, sukobima unutar kapitalistidkogsvet,a (izrnetlu demoknatiie i totalitarizma). Prema tirnizazovirna vremerna izr.a:Zena su raziidita gledi5ta u svakojcd po,menutih glavnih duhovnih rstruja.

1. Religija

Da bi religija postala lidina stvar gr:adana nuZan jeuslov da je gradansko, driu5tvo toliko razvijeno da sejavna i privatna sfena l.iudskog Zivota mogu jasno razgra-ni,diti, a to izmedu ostalog podrazumeva da su crkva idri.ava rrazdvoj'ene. U onoj meri u ko,joj je to postignuto,mogu6no je odekivati da i liinosti s religioznim uvere.-njinaa sudeluju ne ,samo u jarmorn Zivo,tu, vec i m em€inci-patorskim po,knetima. Takav je paradigmatidan rsludaj, umedurnatnim jugoslovenskim prilikama. bio sa protago-nistima hri5ianskog personalizma i ,socij,alizrrla iu Sloveni-ji, diii je najeminentniji predstavnik pesnik i politidanEdvard Kocbek.

UvaZavajuii odgovarajuie izuzetke, izvesno je da uposmatranom periodu u svim ko,nfesijama domin'i'ra kle-rikaliza,m, doduSe, razlidite intelektualne snage i politid-kog uticaja. Sa stanovi5ta klerikalizm,a, kr,iza modernogdruitva je pre'dznak apokalipse, ako ne vei i ona samana delu, koiu izazivaju poglavito medusobno neprijatelj-ski suprotstavliene vere i donerkle zavedeni deo vlastitepastve. A pro'tiv ne,prijatelja sva su sredstva dop,u5tena,sve do verskog rata i istreblie'nja. Pored satanizacijednrgih ko,nfes,ija, na udaru su, kako iemo dalje videti, ilaidke i'deje, u prvo'm red,u liberralizam i ,socijalizam.

Pored tradicionalnih ko'nfesija, svoja gledi5ta o krizidruStva iz\oZili su i protagonis,ti neke wste "svetovnereligije*, koii drZe do naroditog znadaja ornostranih sila(Nacije, Klase, Stranke, DrZave, Vode itd.) u Zivotuljudi i dru5tva.

Od tr,adicionalnih konfesija, glediSta o krizi dru5tvirnajcelovitije i najpodrobnije su izloZena na jednom skupukatoliike inteligencije 1938. godine, koji je bio po,sveien,i papinim blagdslovo,m, temi -DruStveni poredak i poli-tidki pokreti.-G

Vei prilikom otvaranja pomenutog skupa, predseda-vajuii, .Iurai Scetinec, profeso,r i deka,n Ekonomsko ko-merciialne Skole, naznadio je pravac u kojem treba traZitiglavni uzrok krize: on bi bio u tome Sto je: -Do trijumfadodla ideja slobode, i to gotovo neogr;onidene slobodeu Zivotu individualnom i druStveno.m, nad ideiorn ver-nosti u dtrhonmom. moralnom i politidko,m pogtredu-. Li-beralni individualizam u privredno,rn Zivo,tu je -r:azbioogranidenu instituciju druStvenog Livota, koja se oditovalau prijaSnjem konpo,rativno,m sist,e,mu.., unii,tavajuci sred-nje stal,eZe i uzrokujudi -joS veie si,ro,maStvo Sirokihnarodnih slojerra.. Napo,redo sa libenalizmo,m, odbacuje set socijalizam, odnosno ko,munizam, zato Sto klasnom bor-9q- i revolucijom razara -socijalno jedinstvo naroda-.tzlaz iz takvih nedaia, izazvanilr' liberalizmo,m i kornu-nizmom, podivao, bi na postul,atu ,socijalne i nacionalnesolldarnosli". Za njegovo ostvarenie zalabu se, svako nasvoj nradin. hri5dansko-socijalni i neki nacionalistidki

..^_,_0 qlr-Stueni poredak i druitaeni pokreti. Hrvatski socijalniI teoan (II I zasjedanje, lgBB), Zagreb 1939.

210 2 l l

pokreti, diji je -glavni ciij potp'uno jedinstvo: socijaln<r,kulturneo i politidko jedinstvo svojega naroda i ostvariti$to veiu snagu i moi ,svoje drZave..' fnade, isti autol'daje predno,st hri5iansko*socijalnom shvatanju korpora-tivizma nad kr.ajnostima fa5izma i nacionalsooij'alizma'pogoto'vo zbog toga Sto u njemu vi'di mogu6no,st ostva-renja,autonomije i samo,upravne korpo,r:acije.

Predod.Zba o krizi kao katastrofi pojadana je pristup-nom besedorn nadbiskupa Alojzija Sfiepinca; ona podinjeredim.a: "Zivimo u doba u kojem je potptrno poremeienahijerarhija vrednosti. . ... Time Sto su rnaterijalne wed.-nosti po'stale na'd'redene duhovnim, kaZe on d,alje, ljttdskiro'd je upao u anarhiju. eaf je i moi crkve, koja jenekad *ukrotila i barbane.., ugroZe,n,a kroz "vrata pakle-na.., i to ne samo od strane -IaZnih pnoro,ka.. i neforrna-cije, koji ie odvraiaju o'd udela u politidkom Zivotu,nego joi vi5e novim opasnostima koje prete haoso,m, nakoje ie on sarno, da -upre prstom... Prva opasnost jeekonornski liberalizam, koji "ne priznaje nikakva atrto-riteta.., 'ntraZi potpunu s,amostalnost individua i jedini muie cilj lidni profit.., a drnuga - *joS gori ekstrern<< -jeste marksistidki socijalizam koji podvaja rad i kapital.Spas iz haosa vodi preko orkve, jer je ona o,staJa postojanai onda kada se sve poko'lebalo, braneii: -principe prirod-nog p[flVo.<, '"dostojanstr.o ljudske osobe.<, porodice,"pravde i ljub.avi.., -poStivanje privatnog vlasni5tva.o,uzajamne duZno.sti poie'dinca i drZave. Crkva, isto.rrre-meno, odbacuje 'divliadko ruSenje.., -divlju slobodu.. i-sve,moi etatizina*.,,Crkva katolidka-, istide nadbiskup,-odbija bonbu klasa kao ubitad,nu za op,stanak ljmdskogdru5tva. Na,suprot t,ornu o,na naglaiuje surad,nju klasa. Ata suradnja orstva,rit ie ,se najljepSe po dobro o,rganizira-ni m p'ro'f esi,onalnim udruZenj ima, ko,rporacijama !*

U vi5e refe'rata razrnatr,ani su liberalizam, fa5izam,n,acionalsocijalizam i marksizam. I u ovom potonjern vidise niz ma;na, od toga Sto u njemu ,>nema no"crta buduiegdrtt|lvao, do toga da ruSi porodicu i arutoritet, da uvodizajedn,icu Zena i drZavni mo,nopol industrije. Glavni raz-log za ,odbacivanje marksizma tide se njegove neodnede-nosti: -To je samo, maita o nekom. . . raju na zemlji,neiasna, kao i svaka ma5ta, ali zamamr\a za usijane imalokulturne ljude.* Inade, tada5nji reZirn u SSSR-u po-

smatra se dornektre izdvojeno od marksizma, pri dernu se

nokazuie znatno razumevanje za odbacivanje'"urarmil'ov-

[".. i obttorra, pojmova "domo\'rine" i n'patriotizma"'

Na isto'rn skupu izlo'Zeni su i rezultati dve ankete'

U prvoj anketi, o prodiranju liberalizma u hrvatsko

dru5tvo, lzn"eti su utisci o razmahu krize "na 'svim pod-

r"djt;a privrednog Livot'a", koja iz'?ziva >>rasap drtravg'g

;;$,a;.., ^oa

,riSitt isloieva do ,,seo,skih pottreu5ica...-T".1:

.""ir a.t.vane; -Raiap seljadke imowine, r'asap obitelji'

il; seliadkih vrednota i vrlina' ' ' Sin ne potluje oca'

"Gc'"biiL sina, Zena rrauZa, mul Ze'nu'" Liberalizmu se'

a"a"*", b"iznaju i neke 'dobre strane - ukidanie kmet-

stva i es^nafa, razvoj tehnike, industrije i sLaobrai'aja' kgo

i""i"""*t:" kanala iocijalne -pokretljivqs-ti - -no preteZu

,riuso,u" idrn" strane: -Ali kraj svih tih dobrih st'ranag6s["aa"tt og liberalizma, iskadu ] J.oS j1dery konfalqfrSrru tr"dtr. sir:anice liudskoga, Sto ih je rodio kapitalist'id-ki materijalizar-$, egocentrizam, anacio'nalizlm,'ateizam,,amoralni nrideila'm, asocijalni individualiz'am''

Drug'u anketu. -o prodiraniu marksizma kod nas',sproi,ela-je analitidka sluZba propagandnog odeljenja nad-

biskupije.U marksiste istraZivad ubr'aja -komu'ni'ste, tj' stalji-

niste, a u novije vrijeme i po kojega trockistu, zatimsocijaliste raznih stru'ia i gru-pa*. Nqjylse ga zanimajudlanovi KPJ (ceni da ih ima oho dve liljade), srnat'rajuiid.a oni imaju veii uticaj 'na srpsko i slovenadko nego nahrvat,sko radniStvo. Istovremeno' on se ne slaZe s oce-nom sluZbenog predstavnika Kominterne, po kgioj je

KPJ najgona KP na Balkanu, zbog-toga-Sto u njoj pre-teZan utlcaj ,i'maj'u intele'ktualci. -Mi 'obratno drZimoo,istide isti Lnalitidar, n da je marksistidka inteligencija,pogotovo cladka o'mladina, dovela do novih poleF ilegal'nem,J,rksistidke ,organizacije kod nas." Takav polet najpri-metniji je na uiivevzilefit, sredniim, strudnirn i SegrtskimBkolarira, dok za odrasle tvndi kako "otpadajir.r, svadaju sei grupiraju u klike*" Ovirn obja3njava i neuspeh -pan-tij&e inte,rvencije u knjiZevnim spo'rovirna. Uz to, kon-st,atuje se da je ive reda pojava .'.,s{ons\gg komunizmao,i da

"'ieniava -ilegalni ma::ksistidki snobizam*, rranoditopod dojmorn raztadunavanja u Moskvi i poraza u Spaniii'

212 213

pokreti, diji je -glavni ciij potp'uno jedinstvo: socijaln<r,kulturneo i politidko jedinstvo svojega naroda i ostvariti$to veiu snagu i moi ,svoje drZave..' fnade, isti autol'daje predno,st hri5iansko*socijalnom shvatanju korpora-tivizma nad kr.ajnostima fa5izma i nacionalsooij'alizma'pogoto'vo zbog toga Sto u njemu vi'di mogu6no,st ostva-renja,autonomije i samo,upravne korpo,r:acije.

Predod.Zba o krizi kao katastrofi pojadana je pristup-nom besedorn nadbiskupa Alojzija Sfiepinca; ona podinjeredim.a: "Zivimo u doba u kojem je potptrno poremeienahijerarhija vrednosti. . ... Time Sto su rnaterijalne wed.-nosti po'stale na'd'redene duhovnim, kaZe on d,alje, ljttdskiro'd je upao u anarhiju. eaf je i moi crkve, koja jenekad *ukrotila i barbane.., ugroZe,n,a kroz "vrata pakle-na.., i to ne samo od strane -IaZnih pnoro,ka.. i neforrna-cije, koji ie odvraiaju o'd udela u politidkom Zivotu,nego joi vi5e novim opasnostima koje prete haoso,m, nakoje ie on sarno, da -upre prstom... Prva opasnost jeekonornski liberalizam, koji "ne priznaje nikakva atrto-riteta.., 'ntraZi potpunu s,amostalnost individua i jedini muie cilj lidni profit.., a drnuga - *joS gori ekstrern<< -jeste marksistidki socijalizam koji podvaja rad i kapital.Spas iz haosa vodi preko orkve, jer je ona o,staJa postojanai onda kada se sve poko'lebalo, braneii: -principe prirod-nog p[flVo.<, '"dostojanstr.o ljudske osobe.<, porodice,"pravde i ljub.avi.., -poStivanje privatnog vlasni5tva.o,uzajamne duZno.sti poie'dinca i drZave. Crkva, isto.rrre-meno, odbacuje 'divliadko ruSenje.., -divlju slobodu.. i-sve,moi etatizina*.,,Crkva katolidka-, istide nadbiskup,-odbija bonbu klasa kao ubitad,nu za op,stanak ljmdskogdru5tva. Na,suprot t,ornu o,na naglaiuje surad,nju klasa. Ata suradnja orstva,rit ie ,se najljepSe po dobro o,rganizira-ni m p'ro'f esi,onalnim udruZenj ima, ko,rporacijama !*

U vi5e refe'rata razrnatr,ani su liberalizam, fa5izam,n,acionalsocijalizam i marksizam. I u ovom potonjern vidise niz ma;na, od toga Sto u njemu ,>nema no"crta buduiegdrtt|lvao, do toga da ruSi porodicu i arutoritet, da uvodizajedn,icu Zena i drZavni mo,nopol industrije. Glavni raz-log za ,odbacivanje marksizma tide se njegove neodnede-nosti: -To je samo, maita o nekom. . . raju na zemlji,neiasna, kao i svaka ma5ta, ali zamamr\a za usijane imalokulturne ljude.* Inade, tada5nji reZirn u SSSR-u po-

smatra se dornektre izdvojeno od marksizma, pri dernu se

nokazuie znatno razumevanje za odbacivanje'"urarmil'ov-

[".. i obttorra, pojmova "domo\'rine" i n'patriotizma"'

Na isto'rn skupu izlo'Zeni su i rezultati dve ankete'

U prvoj anketi, o prodiranju liberalizma u hrvatsko

dru5tvo, lzn"eti su utisci o razmahu krize "na 'svim pod-

r"djt;a privrednog Livot'a", koja iz'?ziva >>rasap drtravg'g

;;$,a;.., ^oa

,riSitt isloieva do ,,seo,skih pottreu5ica...-T".1:

.""ir a.t.vane; -Raiap seljadke imowine, r'asap obitelji'

il; seliadkih vrednota i vrlina' ' ' Sin ne potluje oca'

"Gc'"biiL sina, Zena rrauZa, mul Ze'nu'" Liberalizmu se'

a"a"*", b"iznaju i neke 'dobre strane - ukidanie kmet-

stva i es^nafa, razvoj tehnike, industrije i sLaobrai'aja' kgo

i""i"""*t:" kanala iocijalne -pokretljivqs-ti - -no preteZu

,riuso,u" idrn" strane: -Ali kraj svih tih dobrih st'ranag6s["aa"tt og liberalizma, iskadu ] J.oS j1dery konfalqfrSrru tr"dtr. sir:anice liudskoga, Sto ih je rodio kapitalist'id-ki materijalizar-$, egocentrizam, anacio'nalizlm,'ateizam,,amoralni nrideila'm, asocijalni individualiz'am''

Drug'u anketu. -o prodiraniu marksizma kod nas',sproi,ela-je analitidka sluZba propagandnog odeljenja nad-

biskupije.U marksiste istraZivad ubr'aja -komu'ni'ste, tj' stalji-

niste, a u novije vrijeme i po kojega trockistu, zatimsocijaliste raznih stru'ia i gru-pa*. Nqjylse ga zanimajudlanovi KPJ (ceni da ih ima oho dve liljade), srnat'rajuiid.a oni imaju veii uticaj 'na srpsko i slovenadko nego nahrvat,sko radniStvo. Istovremeno' on se ne slaZe s oce-nom sluZbenog predstavnika Kominterne, po kgioj je

KPJ najgona KP na Balkanu, zbog-toga-Sto u njoj pre-teZan utlcaj ,i'maj'u intele'ktualci. -Mi 'obratno drZimoo,istide isti Lnalitidar, n da je marksistidka inteligencija,pogotovo cladka o'mladina, dovela do novih poleF ilegal'nem,J,rksistidke ,organizacije kod nas." Takav polet najpri-metniji je na uiivevzilefit, sredniim, strudnirn i SegrtskimBkolarira, dok za odrasle tvndi kako "otpadajir.r, svadaju sei grupiraju u klike*" Ovirn obja3njava i neuspeh -pan-tij&e inte,rvencije u knjiZevnim spo'rovirna. Uz to, kon-st,atuje se da je ive reda pojava .'.,s{ons\gg komunizmao,i da

"'ieniava -ilegalni ma::ksistidki snobizam*, rranoditopod dojmorn raztadunavanja u Moskvi i poraza u Spaniii'

212 213

Sem gradova, o,cenjeno ie da se marksiz.am Siri i naseosk.im podrudjima, po5lotovo pasivnim, dak -uzduZ di-tave hrvatske morske obal,e*.

-Glavna dogma marksistidke taktike-, primeceno jeovde, ojest taktika pe,netracije, svih struja, gnup,a, dru-ltava i politidkih st,ranaka koje se dadu penetrirati, a usmislu direktiva uspostavljanja jedirnstvene fronte ili pud-ke fronte-. Mad,a zapaZa sklonost prema prcuvelidavanjuznadaja svega Sto dine, on irn prizn,aje uspehe u pokre-tanju akcija od op5teg interesa, pa p'rirnecuje: -Najka-rakteristidnije je pri torn, da rsu mnogi zahtjevi kojepostavljajr-r marksisti u ime pojedi,nih ,staleZa opravdani,ali su pomijeSani s marksistidkim pridodatko,m, 5to dinite akcije opasnima*. Od to-g -pridodatka* i.zlaganje, kojeje do tada suzd,rZa,no, prelazi okvir racionalnog p,retre-sanja dinjenica i zapodinje zgralanje i o,sudivanje; podudal dolazi najpre -iudoredna iskva,renost. . . narodito upogledu ponaS:anja u seksualnom pitanju*. Isti ton pno-teke se i na >>veze s .inostranstvorn.<. Ati, kao da sedonekle uzmiie pned slikom o modno,m protivnikm, pasledi norra promena tona, te se ova anteta zavr*avazaklj rdkom -da manksis,te ne treba ni potcijeniti ni pre-cijeniti, jer u oba sludaja mogu marksisti izbiti za iebekorist-. Stoga, tre,ba savladatj strah pred protivnikorn,kako bi bo,rba protiv njega bila 'r.lspe5nija.

I sa stanovi'Sta neke vrste osvetovne neligije*, krizadru3tva je doZivljena kao katastrofa, dok je nida u iz-bavljenje pctraZena u mistidnim silama. Drvensrveno na-cionalne mitologije.

Tu ,se kr,iza doZivljava najpre kao unu,tarnja kolizijady? .or.*.j1 . - guU,itka vetilie id,eje-vodilje (iosovskogmita)- i pritiska mat,erijalizma zapadne civilizaciie nisvakidaSnji Zivot. Takva ,svakodnevica kosi se sa pret-postavljenom velidinom spasilaca Zatpada od islama i savaZno5du straZara Slovenstva. Iz istog rnrela izvire, dalje,Ztldnja za onirn Sto bi bilo -naddneino".. Sposobnoist tatako neSto nalazi se u ratnim patnjam,a i pobedama.pd.atle sl'ede, smatr:a Vladjmi,r Velrnar-Jankovii', -zahteviktrlfurnog,,unutra5njeg nacionali,zm,a, pnobudenog isku-stvom rata, nacio,nalizma koji ie nadsvodivad "klasnihborbi.., s tim Sto su takvi zahievi'-opravdani samo onda,kad on predstavlja pokret n,arodne^duSe i njenu Zelju

da svetu donese na dar visoke dove6ije, osveStane kul-

iil" "o"anosrti... Takvim pregnuiem raskinula bi se ve-

Zdriorst samo' >>uz mad i phig'f pa bi.se dospelo'-do '"svog

i:;^r u religioznont. uiiot"ot,- umetnidko'm' filozofskom

i"aiGtt"to-"oblikti.1 a to, opet, - pretpostavlja ostvananj e

*t ^Z"ltt lidnosti.., 63p -novi lip litnosti"''- . - -_ovakozamiSl jen- 'novi t ip l j lnost l . ist iautornalrazi

s obeogradskorn Eoveku*, koji bi.. t'rebalo da se otrese

o-u"f.l""ptoaznosti, kako bi p'roniknuo u su5tinu svoga

bica "i

ostvario ,>mo'rafnu konce'ntraciju' kao okosni'cu

-ag'nitnog Livota.,, i:iiota pod z.'namenjern bor'be "na tzi'

v'ot .i srnrt<<' zapr:avo, kak; stoji na- drugom,.-."ttY: '-?

^lep5u smrto.s U takvom samotvora5tvu, spolj'nl uucaJl

i odnosi u Sirim pioito"ittt" postaju irelevantni' Sve bi

moralo biti -nase.l, .orqansk6", P3 se -srpska nanodna

revot.rciia* shvata kao da je nikla r:skljucivg -iz srpske

rnuke i iz srpskog poima o pravima doveka i gradanina*'

No, ta samob'itnost 'vi'Se

n1je -toliko -ugroZ-en3 iqnitraun'utarnjom te,nrijom du5e, lioliko spolja, od drugih. na-

cija, i *t l"tok" i"*sa Zapada, pa krizu moZe proZiveti je-

dino snaZenjem svog borbenog duna'RazliditL religidzne pred-odZbe, pored onoga- Sto. ih

razdvaja i suprotitavlja, imaju, i- neka zajednidka obe-leZja. jedno od njih je-osobeni d!*9o,.O tome su rnnogeop$te stvari poznate,"te ie ovde biti vi5e govora onekinnnjegovim ko'nkretnim oblicima. Red je kako o 'oso'benornoltit u kazivanja misli i oseianja, toliko i o nekoj vrstilutaj,uiih siZea"koji se, kroz duZe- lazdoblje, javljaju na\i u Lavadenim ideoloeijama. To bi bili .elativno postojanijezidki sklopovi koli

"piedodavaj'u apokalipsu' ago'nidni Zi-vot, distotu i slavu.'

Apokaliptiifte predstave ka,rak'teriSe doZivljaj whun-ske dramati8nosti tienutkari nagnutnorsti nad ru'bo'm po-nora. Sa takve o5trice noZa ili se pada u bezdan ili Zudiza kakvim sigurnim skloni5tem - tradicijom, ctrkvom,strainkom ili nacijom. Ono'me ko bi iskoradilo iz takvogskrovi5ta, napred ili nazad, levo ili desno, gore ili dole,--

t \tl"dittir Velmar-Jankovii, Duhouna kfiza sadalnjice,Stam-Farija -Mirotodivi., Beograd 1923, str. 3-15 (Pre3tampano iztasopisa Noui rsidici).-8

Vladimir-Jankovii, Pregleil s Kalemegdana' Ogled o beo-gradsliom doveku, Beograd, 1938. str. 5-3' 45-31.

214 215

Sem gradova, o,cenjeno ie da se marksiz.am Siri i naseosk.im podrudjima, po5lotovo pasivnim, dak -uzduZ di-tave hrvatske morske obal,e*.

-Glavna dogma marksistidke taktike-, primeceno jeovde, ojest taktika pe,netracije, svih struja, gnup,a, dru-ltava i politidkih st,ranaka koje se dadu penetrirati, a usmislu direktiva uspostavljanja jedirnstvene fronte ili pud-ke fronte-. Mad,a zapaZa sklonost prema prcuvelidavanjuznadaja svega Sto dine, on irn prizn,aje uspehe u pokre-tanju akcija od op5teg interesa, pa p'rirnecuje: -Najka-rakteristidnije je pri torn, da rsu mnogi zahtjevi kojepostavljajr-r marksisti u ime pojedi,nih ,staleZa opravdani,ali su pomijeSani s marksistidkim pridodatko,m, 5to dinite akcije opasnima*. Od to-g -pridodatka* i.zlaganje, kojeje do tada suzd,rZa,no, prelazi okvir racionalnog p,retre-sanja dinjenica i zapodinje zgralanje i o,sudivanje; podudal dolazi najpre -iudoredna iskva,renost. . . narodito upogledu ponaS:anja u seksualnom pitanju*. Isti ton pno-teke se i na >>veze s .inostranstvorn.<. Ati, kao da sedonekle uzmiie pned slikom o modno,m protivnikm, pasledi norra promena tona, te se ova anteta zavr*avazaklj rdkom -da manksis,te ne treba ni potcijeniti ni pre-cijeniti, jer u oba sludaja mogu marksisti izbiti za iebekorist-. Stoga, tre,ba savladatj strah pred protivnikorn,kako bi bo,rba protiv njega bila 'r.lspe5nija.

I sa stanovi'Sta neke vrste osvetovne neligije*, krizadru3tva je doZivljena kao katastrofa, dok je nida u iz-bavljenje pctraZena u mistidnim silama. Drvensrveno na-cionalne mitologije.

Tu ,se kr,iza doZivljava najpre kao unu,tarnja kolizijady? .or.*.j1 . - guU,itka vetilie id,eje-vodilje (iosovskogmita)- i pritiska mat,erijalizma zapadne civilizaciie nisvakidaSnji Zivot. Takva ,svakodnevica kosi se sa pret-postavljenom velidinom spasilaca Zatpada od islama i savaZno5du straZara Slovenstva. Iz istog rnrela izvire, dalje,Ztldnja za onirn Sto bi bilo -naddneino".. Sposobnoist tatako neSto nalazi se u ratnim patnjam,a i pobedama.pd.atle sl'ede, smatr:a Vladjmi,r Velrnar-Jankovii', -zahteviktrlfurnog,,unutra5njeg nacionali,zm,a, pnobudenog isku-stvom rata, nacio,nalizma koji ie nadsvodivad "klasnihborbi.., s tim Sto su takvi zahievi'-opravdani samo onda,kad on predstavlja pokret n,arodne^duSe i njenu Zelju

da svetu donese na dar visoke dove6ije, osveStane kul-

iil" "o"anosrti... Takvim pregnuiem raskinula bi se ve-

Zdriorst samo' >>uz mad i phig'f pa bi.se dospelo'-do '"svog

i:;^r u religioznont. uiiot"ot,- umetnidko'm' filozofskom

i"aiGtt"to-"oblikti.1 a to, opet, - pretpostavlja ostvananj e

*t ^Z"ltt lidnosti.., 63p -novi lip litnosti"''- . - -_ovakozamiSl jen- 'novi t ip l j lnost l . ist iautornalrazi

s obeogradskorn Eoveku*, koji bi.. t'rebalo da se otrese

o-u"f.l""ptoaznosti, kako bi p'roniknuo u su5tinu svoga

bica "i

ostvario ,>mo'rafnu konce'ntraciju' kao okosni'cu

-ag'nitnog Livota.,, i:iiota pod z.'namenjern bor'be "na tzi'

v'ot .i srnrt<<' zapr:avo, kak; stoji na- drugom,.-."ttY: '-?

^lep5u smrto.s U takvom samotvora5tvu, spolj'nl uucaJl

i odnosi u Sirim pioito"ittt" postaju irelevantni' Sve bi

moralo biti -nase.l, .orqansk6", P3 se -srpska nanodna

revot.rciia* shvata kao da je nikla r:skljucivg -iz srpske

rnuke i iz srpskog poima o pravima doveka i gradanina*'

No, ta samob'itnost 'vi'Se

n1je -toliko -ugroZ-en3 iqnitraun'utarnjom te,nrijom du5e, lioliko spolja, od drugih. na-

cija, i *t l"tok" i"*sa Zapada, pa krizu moZe proZiveti je-

dino snaZenjem svog borbenog duna'RazliditL religidzne pred-odZbe, pored onoga- Sto. ih

razdvaja i suprotitavlja, imaju, i- neka zajednidka obe-leZja. jedno od njih je-osobeni d!*9o,.O tome su rnnogeop$te stvari poznate,"te ie ovde biti vi5e govora onekinnnjegovim ko'nkretnim oblicima. Red je kako o 'oso'benornoltit u kazivanja misli i oseianja, toliko i o nekoj vrstilutaj,uiih siZea"koji se, kroz duZe- lazdoblje, javljaju na\i u Lavadenim ideoloeijama. To bi bili .elativno postojanijezidki sklopovi koli

"piedodavaj'u apokalipsu' ago'nidni Zi-vot, distotu i slavu.'

Apokaliptiifte predstave ka,rak'teriSe doZivljaj whun-ske dramati8nosti tienutkari nagnutnorsti nad ru'bo'm po-nora. Sa takve o5trice noZa ili se pada u bezdan ili Zudiza kakvim sigurnim skloni5tem - tradicijom, ctrkvom,strainkom ili nacijom. Ono'me ko bi iskoradilo iz takvogskrovi5ta, napred ili nazad, levo ili desno, gore ili dole,--

t \tl"dittir Velmar-Jankovii, Duhouna kfiza sadalnjice,Stam-Farija -Mirotodivi., Beograd 1923, str. 3-15 (Pre3tampano iztasopisa Noui rsidici).-8

Vladimir-Jankovii, Pregleil s Kalemegdana' Ogled o beo-gradsliom doveku, Beograd, 1938. str. 5-3' 45-31.

214 215

preti op,asnost da postane plen tajnih i tamnih sila.zavera r.azliditih krugova * konfesional,nih, libe,ralnih,ko'munistidkih, anarhistidkih itd. Obidno te krugove dinesmese razliditih -neiprijatelja* koje dovek rne moze racio-nalno pwezati u jednu celinu. Jedna od takvih smeSabila bi ona koj,u dine libemlizam i marksizam (nekavrsta "anarholiberaliz6a*). Ona je, recimo u Ljotiievojotad.ibini (1994-lg3z). dodarana ovako: ,,Vrenie neiulnadno-, sa. talogorn i m,utnim vodarna. omoguiilo ie mrlvcpostaje oko kojih je ovaj Sljam. . . hor f<rastavitr Zabakoii inte,rnacio,nalnim dubr.etom zasipaju rodne njive sa_mobitnog narodno stvaralastvs..; dalje ie veli: .Ko ne vi_$ du smo na disto kulturnorn planu uili u revoluciju?Stavi5e, moramo izvesti tragid,an 2at tlueat: revolucion^#niuzlet liberalistidko-marksistidkog nihilizrna i anarhizmaslomio je naie prrave narodno-liultu,rne snrage.<< pre izri-canja presude, bide pojadani tramrri tomovi ove i inademradne slike, pa se kaZe da u takav krug spada: -ditavtegr,on maJmuna i papagaja cnrene ili crne tudinStixre..-tusta i tma crvenih kepeca i dupavaca*, i, konadno, to su',grobari naSe kulture - oni su ubice...'pbtom *toii p"*suda: -Ali neka se - zna: za ubice postoji s,tra, poitoliodmazda. I tu odmazdu nosi, u ime Najvi5e"pravae,ZgOh.. , [ tako se zvao i ovaj pokret *odozgo*] ( tao). ' . . ; i ; :ri5te poniZenih, uvrede,nih, obespr,aviienih, ofezntenint"Y9?, pa i na polju kulturttog rin""aiaStrri . . . z.ato oil::-I^rT

zvonom poziva sve po,niZene stvaraladke snage nazboraSko narodno bdenie. . .nU ovih nekoliko re8enica sadrZana su mnoga obeleZja

cp5tih mesta bezmalo svake militantne ideo,ffie:-;;;!;'na5€9.< - kuZnost ,,tudeg.1 (pogotovo univer|ainog, k;;_mo,politskog i internacionatnog;l g,r,amzivost boffin __pravedan gnev sirornainih, poniZe itr, uvrettenih] o,bezli_denlh; pozivanje (zvonorn, irnrbom, ^ut"rr"* i sl.) na bud_nost, sabiranje, postrojavanje, p,restroiavanie: prizivaniepreKog suda i odmazde itd. Tome folklonu

'piipadaju" ikovanice kao Sto su >,judeorna,rksizam* ili .srboto*""i:

zam<<.Sve Sto se morze videti iz zaklona od" katastrofe, ,a onje o'bidno uistroien .kao .vojno utvrde,nje, .""

"f.o'"J"g"lidi na opsadu uledinlenih l,r*p.i:L1"i:i.-. pretpostavljena---,

OtrdZbina br:.3?, Uvodni i lanak, Beograd, 29. X 1936.

216

disciplina ,iznutna protegnut,a je i naokolo. U takvimpreditavama o neprekidno'm rratnom stanju, koje mogutlti ideotoSki ekvivalent permanentnom gradanskom r:atu'razumljivo je da se te5ko zapa:za razlika izmedu ide;ai b,aruta, redi i metaka.

Tako oznaden -neprijatelj.. v'azda vreba na trenutkeslabosti nodobdija, -ne miruie- dak ni u trenucima na-cionaine -uzvi5enos,ti*. Zdrui.eni neprijatelj drZavnog je-

di,nstva ili, kako ga nrazivaju ldeie (1934-1395) MlloSaCr"njanskog, taj .opasni pauk* plete svoju mreZu dak r

neposredno posle srnrti "BlaZenopodiv3eg Kralja..' i porecttoga Sto je -Prenos njegovog tela, kroz celu zemljtt . ''(blo) ... 'najuzvi5enija na5a nacionalna marr-ifestacija uop-3te otkako na5a drZava po'stoji. . ...10

Agonalni i.ivot dodarava se na viSe nadina. Jedan odnjih je stalna bonba sa prirodnom i isto,r,ijskom stihijom'dernu se, kao kontrast ruSiladtvu, protivstavlja graditell-stvo, neprekidna marljivost, mukotrpan rad. Takvu, sva-kodnevnu borbu zahteva narodito poloZaj izmedu Istokai Zapad,a, ili, kako kaZe Dragi5a Vbsi6: *Duhovna borbaIstoka i Zap,ad,a to je stara bonba za dovedarstvo kojene6e da Zuri, nego voli da mili. Naviklo je da mili i trebaga ostaviti da mili. Inade dolazi do skupog, rizidnog Ikrvavog tro,Senja. . ...11 Kao pandan mravljoj ist,r:ajnosttstoji jedna razgonopadena bo,rbenost. Nakon poziva na-sabiranje r,asutih Shdgo<., kada se "diZe ,gtras.., -trurbtzbor... poziva ,,na okup.., po2uruje -monolitizacij,a*, sledtkomanda, preko vei pomenute OtadZbine, uvodnikompod naslovcfir '>IJ meso!..: "Nepnes,tano. svi i s leva i des-na ktrkaiu d,a je zlo, a rriko ne izlazi iz rova, da zlu z,avrneSiju. . . Nama nije dovoljno utvrdivati zlo. Mi teZimoda se najenergidnijim sredstvima razbiiu klike, uniitemafije, rasteraju tajne i mraine koteriie, koje okivaj,ui guSe ovu zemliu i sis,aju zdrave sokove iz tela narod-nog . . . Gusta ie mreZa udruZenog zla . . . I mona sepodeti pucati u meso klika. i koterija . . . Pucaiemo umeso, dok ne razmrskamo zmiii otrovnu glavu, dok neuni5timo otrovnog pauka koji isisarra ovaj narod i siro-ma5i ovu zemlju . . . Poslednji je das, da se iskade izrovova i da se puca u meso . . ...t '

1r ldeje, Beograd, 10/1934_tl ld,eje, Be.ograd, 13. X 1934.Lz Otadlbina, god. I I (1935), Beograd, 29. XII 1935,

217

preti op,asnost da postane plen tajnih i tamnih sila.zavera r.azliditih krugova * konfesional,nih, libe,ralnih,ko'munistidkih, anarhistidkih itd. Obidno te krugove dinesmese razliditih -neiprijatelja* koje dovek rne moze racio-nalno pwezati u jednu celinu. Jedna od takvih smeSabila bi ona koj,u dine libemlizam i marksizam (nekavrsta "anarholiberaliz6a*). Ona je, recimo u Ljotiievojotad.ibini (1994-lg3z). dodarana ovako: ,,Vrenie neiulnadno-, sa. talogorn i m,utnim vodarna. omoguiilo ie mrlvcpostaje oko kojih je ovaj Sljam. . . hor f<rastavitr Zabakoii inte,rnacio,nalnim dubr.etom zasipaju rodne njive sa_mobitnog narodno stvaralastvs..; dalje ie veli: .Ko ne vi_$ du smo na disto kulturnorn planu uili u revoluciju?Stavi5e, moramo izvesti tragid,an 2at tlueat: revolucion^#niuzlet liberalistidko-marksistidkog nihilizrna i anarhizmaslomio je naie prrave narodno-liultu,rne snrage.<< pre izri-canja presude, bide pojadani tramrri tomovi ove i inademradne slike, pa se kaZe da u takav krug spada: -ditavtegr,on maJmuna i papagaja cnrene ili crne tudinStixre..-tusta i tma crvenih kepeca i dupavaca*, i, konadno, to su',grobari naSe kulture - oni su ubice...'pbtom *toii p"*suda: -Ali neka se - zna: za ubice postoji s,tra, poitoliodmazda. I tu odmazdu nosi, u ime Najvi5e"pravae,ZgOh.. , [ tako se zvao i ovaj pokret *odozgo*] ( tao). ' . . ; i ; :ri5te poniZenih, uvrede,nih, obespr,aviienih, ofezntenint"Y9?, pa i na polju kulturttog rin""aiaStrri . . . z.ato oil::-I^rT

zvonom poziva sve po,niZene stvaraladke snage nazboraSko narodno bdenie. . .nU ovih nekoliko re8enica sadrZana su mnoga obeleZja

cp5tih mesta bezmalo svake militantne ideo,ffie:-;;;!;'na5€9.< - kuZnost ,,tudeg.1 (pogotovo univer|ainog, k;;_mo,politskog i internacionatnog;l g,r,amzivost boffin __pravedan gnev sirornainih, poniZe itr, uvrettenih] o,bezli_denlh; pozivanje (zvonorn, irnrbom, ^ut"rr"* i sl.) na bud_nost, sabiranje, postrojavanje, p,restroiavanie: prizivaniepreKog suda i odmazde itd. Tome folklonu

'piipadaju" ikovanice kao Sto su >,judeorna,rksizam* ili .srboto*""i:

zam<<.Sve Sto se morze videti iz zaklona od" katastrofe, ,a onje o'bidno uistroien .kao .vojno utvrde,nje, .""

"f.o'"J"g"lidi na opsadu uledinlenih l,r*p.i:L1"i:i.-. pretpostavljena---,

OtrdZbina br:.3?, Uvodni i lanak, Beograd, 29. X 1936.

216

disciplina ,iznutna protegnut,a je i naokolo. U takvimpreditavama o neprekidno'm rratnom stanju, koje mogutlti ideotoSki ekvivalent permanentnom gradanskom r:atu'razumljivo je da se te5ko zapa:za razlika izmedu ide;ai b,aruta, redi i metaka.

Tako oznaden -neprijatelj.. v'azda vreba na trenutkeslabosti nodobdija, -ne miruie- dak ni u trenucima na-cionaine -uzvi5enos,ti*. Zdrui.eni neprijatelj drZavnog je-

di,nstva ili, kako ga nrazivaju ldeie (1934-1395) MlloSaCr"njanskog, taj .opasni pauk* plete svoju mreZu dak r

neposredno posle srnrti "BlaZenopodiv3eg Kralja..' i porecttoga Sto je -Prenos njegovog tela, kroz celu zemljtt . ''(blo) ... 'najuzvi5enija na5a nacionalna marr-ifestacija uop-3te otkako na5a drZava po'stoji. . ...10

Agonalni i.ivot dodarava se na viSe nadina. Jedan odnjih je stalna bonba sa prirodnom i isto,r,ijskom stihijom'dernu se, kao kontrast ruSiladtvu, protivstavlja graditell-stvo, neprekidna marljivost, mukotrpan rad. Takvu, sva-kodnevnu borbu zahteva narodito poloZaj izmedu Istokai Zapad,a, ili, kako kaZe Dragi5a Vbsi6: *Duhovna borbaIstoka i Zap,ad,a to je stara bonba za dovedarstvo kojene6e da Zuri, nego voli da mili. Naviklo je da mili i trebaga ostaviti da mili. Inade dolazi do skupog, rizidnog Ikrvavog tro,Senja. . ...11 Kao pandan mravljoj ist,r:ajnosttstoji jedna razgonopadena bo,rbenost. Nakon poziva na-sabiranje r,asutih Shdgo<., kada se "diZe ,gtras.., -trurbtzbor... poziva ,,na okup.., po2uruje -monolitizacij,a*, sledtkomanda, preko vei pomenute OtadZbine, uvodnikompod naslovcfir '>IJ meso!..: "Nepnes,tano. svi i s leva i des-na ktrkaiu d,a je zlo, a rriko ne izlazi iz rova, da zlu z,avrneSiju. . . Nama nije dovoljno utvrdivati zlo. Mi teZimoda se najenergidnijim sredstvima razbiiu klike, uniitemafije, rasteraju tajne i mraine koteriie, koje okivaj,ui guSe ovu zemliu i sis,aju zdrave sokove iz tela narod-nog . . . Gusta ie mreZa udruZenog zla . . . I mona sepodeti pucati u meso klika. i koterija . . . Pucaiemo umeso, dok ne razmrskamo zmiii otrovnu glavu, dok neuni5timo otrovnog pauka koji isisarra ovaj narod i siro-ma5i ovu zemlju . . . Poslednji je das, da se iskade izrovova i da se puca u meso . . ...t '

1r ldeje, Beograd, 10/1934_tl ld,eje, Be.ograd, 13. X 1934.Lz Otadlbina, god. I I (1935), Beograd, 29. XII 1935,

217

Posebran o'bli,k bonbenosti pro'poveda se prema >poira-Zenima* koje bi trebatro 'ndo'tuii.., bez ikakve sentimen-talnosti, popustljivosti - -trulog liber,alizm,a...

Sceno,m agonalnog Zivota do,rninir:a bniinost, strogost,smrknuto lice, samrtna ozbiljno,st: odzvo,nilo je o,ugo'dnostii vedrini*.

CistottL kao ideolo,Ska katregonija tide se, takode, po-sveienih stvari, kao Sto, su Ra,sa, Nacija, Klasa, Stranka,Tradicija. Drilava. Narodita briga poklanja se iisto,ti kad-rova. l<ao -ljt-rdi nanoditog kova.., uvek sprernn,ih na.pravilne i brze odluke.., jef : "Ma kako bunno brilo vre-me i<rmari dnZravnog bnoda mo,raju znati kudra vodebrod...t, Oni moraju biti uzorni auto,riterti, a ne >>nazrninikogovi6i, zlatni skorojevidi, doSljaci i surnnjivi tudin-ci..;14 otadZb,ina je u opasnorsti kad se kadnovi ispretmr:ajiu,kad -borci ,i junaci- odu u "pozadinu.., a "podtra, porrodnai potkupljiva ps2s,fliina izbije napredr..16 Dralje, ,radi odn-Zavanja disto,te kadrova, nuZno, je neprestance "trebitigubu iz to'rine.., razdvajati .kukolj od Zita.., da bi seuVek znalo gde ,Stf "Il&s,i..,

>pirovefeni<< i "ptravi.., A gde

"fufii.., "sumniivi.. i "krivi*. Tabori se moraju uvek raz-dvajati, positrojiav;ati i prebnojavati, p,a se, recimo, suge-ri5e ovakav izbor: -Ili u tabor ,u kome su zdruZenri libe-rralno*demokraftski partizan,i sa kom,unistimia, kapitalistesa revolucionarima, reakcionari s,a anarhistima. Ili u krmgonih koji hoie da ,n,ajzad jedn,om narod uzme svojeposlove u svoje rruke i svoju zemlju uredi po svojirnpotrebama, poniklim iz ra,snih njegovih os bina, na sebisvojstven nadin, za sebe i svoje potornstvo. Trei,eg ne-ma...t u

Ovde je, zapravo, manje red o odnedenim ,,tabori,ma..,a viie o jakoj volji za distotorm voda kao spasilaca ->paStifar<., .ba5tovana*,

"domaiina.., ,,Vode i udite,lja- i,n,arodito, "iscelitelia.. koji ume '"peii i seii samo onoSto treba da bude uniSteno... koji ie ivek najbolje znatida odstr.'ani '>strano tetro.. ili >>nezdr,avu izraslin,uo iz-zdrarrog organizma-. IJ figure o,ve vrste nacionalneItigijene spada i specifidno knjigovodstvo -distih radi.ma..,

l t Otad,Zbina, 1934. br. ?,la Otaddbina 121t934.tr Otad,,bina 4JllSZ4.t8 OtqdZbino, 91/193s.

u kojem, obidno. ,,nn5e.< ispada disto, poiteno, neduZno,pravidno, ojadeno', Sto od "tudinar. biva potkradano, pljad-i<ano, tladeno, mudeno. . . To '>na5instvo<< po,nekad je gro-

teskno, kao na primer onda kad'a Dimitrije Ljoti6-za-mera \[ilanu StoJadinoviiu da ie 'faiistidki Segnt* (Mu-

so,linijev i Hitlerov)' umesto da majstorrstvo vladanjacrpe iz ,'rodne grud'e...l? Nije manje.groteskno ni to' kad'asa iste strane

-dolaze zahtevi za distotom nacio'nalnog

iezika.. niti kada se insistira na kultu '>nevinosti<' - tela,dur5u, I kad,rova - Sto iziskuje stalno dokazivalje -ded-nosti i neduZnosti prerna raznih auto'ritetima, t'ako € !"od stalnog -ogradivanj'a* o'd ove ili one sumnjive idejeili lidnosti iedia moZe dospeti do kazivanja vlastite- misli'

Dodaravanj e slave takode ima razne o'blike' od kojihsu dva najde5Ca: (1) p,ozivanje na vlastitu sl,avnu pro5-Iost, slavne p'rethodnike, ,slavne po'dvige; i (2) darivanjeslave i pod,asti savremenicima _- odlikovanjirna' nagra-d,ama, iubiteiima. Sve je to pojadano dek'o.rom pa1ad1dodeka," ispraiajq zdriavica, primanj'a. . . A kao nalidjeble3tavog slavlja"o,digrava se po'tmula jagrna oko javnogpriznanja; povremeno i pred javnos'l, izbijaju raspre iparnice- oko vede ili rnanje slave, pravoga ili laZnogasjaja.

Radi celovitijeg uvidia u ra,zne vidove kritike (tad-nije: odbacivanja) liberalizma i socijaliz'm'a, bil,o bi po-trebno p,rouditi, porred odgovar,ajuiih dela, iz o'noga vre-mena i o tc,me vremenu, i neke kar:akteristiine i utica'jnepu,blikacije. kao Sto su, na primer, Bilten iugoslovenskogantimarksistiikog komitetcL, koji je iztrazio petnaesto-dnevno podev od 1937. godine, zatim neke dasopi,se kojisu, pr€ma dos.ada5njem p,regledu izvorne grade, irnalioso,bit duhovni i pers'onalni kont'inuitet, kao Sto su, re-oimo, glasilo iratniL veterana Narodna odbrana (1926 --1941j, Srpslci glas (1939-1940), Nsia botba (1941-1942) 'Srpski iarod- (1942-1944) i d'nevni list Novo vrenxt'(1941-1944).

Valjalo l:i, takoCe, ,upored,no ispitati -stanovi5ta i po-lemike "Hrvatskog

naroda i Srpskog glasa, kao i gle-d:i5ta i pole,mike liberal:eih i socijalistritkih dasopisa, sjedne, i klerikalnih i nacionalistidkih glasila, s dnugestrane.

1z oimitrije Ljotii Porukq fa{istiilcom {egrtu, Bez oznakem.esta i godine izdanja.

219

.i$i

218

Posebran o'bli,k bonbenosti pro'poveda se prema >poira-Zenima* koje bi trebatro 'ndo'tuii.., bez ikakve sentimen-talnosti, popustljivosti - -trulog liber,alizm,a...

Sceno,m agonalnog Zivota do,rninir:a bniinost, strogost,smrknuto lice, samrtna ozbiljno,st: odzvo,nilo je o,ugo'dnostii vedrini*.

CistottL kao ideolo,Ska katregonija tide se, takode, po-sveienih stvari, kao Sto, su Ra,sa, Nacija, Klasa, Stranka,Tradicija. Drilava. Narodita briga poklanja se iisto,ti kad-rova. l<ao -ljt-rdi nanoditog kova.., uvek sprernn,ih na.pravilne i brze odluke.., jef : "Ma kako bunno brilo vre-me i<rmari dnZravnog bnoda mo,raju znati kudra vodebrod...t, Oni moraju biti uzorni auto,riterti, a ne >>nazrninikogovi6i, zlatni skorojevidi, doSljaci i surnnjivi tudin-ci..;14 otadZb,ina je u opasnorsti kad se kadnovi ispretmr:ajiu,kad -borci ,i junaci- odu u "pozadinu.., a "podtra, porrodnai potkupljiva ps2s,fliina izbije napredr..16 Dralje, ,radi odn-Zavanja disto,te kadrova, nuZno, je neprestance "trebitigubu iz to'rine.., razdvajati .kukolj od Zita.., da bi seuVek znalo gde ,Stf "Il&s,i..,

>pirovefeni<< i "ptravi.., A gde

"fufii.., "sumniivi.. i "krivi*. Tabori se moraju uvek raz-dvajati, positrojiav;ati i prebnojavati, p,a se, recimo, suge-ri5e ovakav izbor: -Ili u tabor ,u kome su zdruZenri libe-rralno*demokraftski partizan,i sa kom,unistimia, kapitalistesa revolucionarima, reakcionari s,a anarhistima. Ili u krmgonih koji hoie da ,n,ajzad jedn,om narod uzme svojeposlove u svoje rruke i svoju zemlju uredi po svojirnpotrebama, poniklim iz ra,snih njegovih os bina, na sebisvojstven nadin, za sebe i svoje potornstvo. Trei,eg ne-ma...t u

Ovde je, zapravo, manje red o odnedenim ,,tabori,ma..,a viie o jakoj volji za distotorm voda kao spasilaca ->paStifar<., .ba5tovana*,

"domaiina.., ,,Vode i udite,lja- i,n,arodito, "iscelitelia.. koji ume '"peii i seii samo onoSto treba da bude uniSteno... koji ie ivek najbolje znatida odstr.'ani '>strano tetro.. ili >>nezdr,avu izraslin,uo iz-zdrarrog organizma-. IJ figure o,ve vrste nacionalneItigijene spada i specifidno knjigovodstvo -distih radi.ma..,

l t Otad,Zbina, 1934. br. ?,la Otaddbina 121t934.tr Otad,,bina 4JllSZ4.t8 OtqdZbino, 91/193s.

u kojem, obidno. ,,nn5e.< ispada disto, poiteno, neduZno,pravidno, ojadeno', Sto od "tudinar. biva potkradano, pljad-i<ano, tladeno, mudeno. . . To '>na5instvo<< po,nekad je gro-

teskno, kao na primer onda kad'a Dimitrije Ljoti6-za-mera \[ilanu StoJadinoviiu da ie 'faiistidki Segnt* (Mu-

so,linijev i Hitlerov)' umesto da majstorrstvo vladanjacrpe iz ,'rodne grud'e...l? Nije manje.groteskno ni to' kad'asa iste strane

-dolaze zahtevi za distotom nacio'nalnog

iezika.. niti kada se insistira na kultu '>nevinosti<' - tela,dur5u, I kad,rova - Sto iziskuje stalno dokazivalje -ded-nosti i neduZnosti prerna raznih auto'ritetima, t'ako € !"od stalnog -ogradivanj'a* o'd ove ili one sumnjive idejeili lidnosti iedia moZe dospeti do kazivanja vlastite- misli'

Dodaravanj e slave takode ima razne o'blike' od kojihsu dva najde5Ca: (1) p,ozivanje na vlastitu sl,avnu pro5-Iost, slavne p'rethodnike, ,slavne po'dvige; i (2) darivanjeslave i pod,asti savremenicima _- odlikovanjirna' nagra-d,ama, iubiteiima. Sve je to pojadano dek'o.rom pa1ad1dodeka," ispraiajq zdriavica, primanj'a. . . A kao nalidjeble3tavog slavlja"o,digrava se po'tmula jagrna oko javnogpriznanja; povremeno i pred javnos'l, izbijaju raspre iparnice- oko vede ili rnanje slave, pravoga ili laZnogasjaja.

Radi celovitijeg uvidia u ra,zne vidove kritike (tad-nije: odbacivanja) liberalizma i socijaliz'm'a, bil,o bi po-trebno p,rouditi, porred odgovar,ajuiih dela, iz o'noga vre-mena i o tc,me vremenu, i neke kar:akteristiine i utica'jnepu,blikacije. kao Sto su, na primer, Bilten iugoslovenskogantimarksistiikog komitetcL, koji je iztrazio petnaesto-dnevno podev od 1937. godine, zatim neke dasopi,se kojisu, pr€ma dos.ada5njem p,regledu izvorne grade, irnalioso,bit duhovni i pers'onalni kont'inuitet, kao Sto su, re-oimo, glasilo iratniL veterana Narodna odbrana (1926 --1941j, Srpslci glas (1939-1940), Nsia botba (1941-1942) 'Srpski iarod- (1942-1944) i d'nevni list Novo vrenxt'(1941-1944).

Valjalo l:i, takoCe, ,upored,no ispitati -stanovi5ta i po-lemike "Hrvatskog

naroda i Srpskog glasa, kao i gle-d:i5ta i pole,mike liberal:eih i socijalistritkih dasopisa, sjedne, i klerikalnih i nacionalistidkih glasila, s dnugestrane.

1z oimitrije Ljotii Porukq fa{istiilcom {egrtu, Bez oznakem.esta i godine izdanja.

219

.i$i

218

2. Liberalizam

Kao politidka filozofija, libenalizam se javlja s uspo-nom revolucionarnog gradanstva koje, nasuprot patrijar-halnoj civilizaciji i despotskim oiblici,rna po itidke vla,sti,tr,aga za rnoguinostima ciruitvenog napnetka kroz usavr-iavanje litnosti i razvoj de'mokratskih politidkih oblika.Pored takve teorijske usmere,nosti, koja je nrticala naformiranj,e i razvoj grad,anskog dru5tvl, liberalizam seiavlja i u jednom vidu koji ne prelazi granice poiitidkeekonomije, kao ideologija privatnog ekonomskog predu-zetni5tva. Pojarzo,m socijalizma, i tvorrevina koje su u nje-govo ime nastai'ale, liberalizam pokazuie sve veie od*brambe'ne sklon,rsti, nastoieii da povrati ,ili sadnva teko-rrine iz doba 'uspon,a revolucionarno,g grrad,anstva. Sem opolitidkom i eko,nomskom, moglo bi se govorriti i o kui-turno'm liberalizmu, kao stanoviitu pune slobode duhov-riog stvarala5tva i javnog izralavanja razliditih ideja,te.orija i urrerenj,a, mada se i tu nailazi na ,odrectene, gra-nice ,do kojih gradanstvo i gradansko dru5tvo moZe iii.

_ I n iugoslovenskom p,rostoru liberalizam se javljakroz kritiku patrijarhalne civiiizaciie i despo,tskih oUtitiapolitidke vlast,i, kao i socijalizm,a ka,da se ovaj bude po-javio.

TJ medr-rratnom periodu" l,iberalizam se javlja natroiak nadi,n: kao teorrij,a modernog gradanskog dru5tva.kao progna,m razvoja j,ugoslovenskog dru5tva i Eaoreago-Y-anje na krizu druStva i mog'r.rinosti nienog 3asple1a.OstavJjajuii za drugu priliku razmatranie siite,m,atskihdela vodeiih liberalnih intelektuatraca (Mihaila Iliia, Dor-da Tasiia i Slobodana Jovanorriia, na priirner), kao i a"r"-fzu. politidkih p,rograma, recimo republikan"aca (LjubornirStojanovi6 i JaSa Prrodanovii, na primer) ili'ulicajnihprivrednih krugova (Bogumil VoSnjak i dr.), ovde iemose og_raniditi ,na ispitivanie glediSta o krizi meduratnogjugoslovenskog d,ru3tva, o,bjavljenih na stranica,ma das,o-pi,sa. duZeg kontinuiteta i Bireg ,uticaja, kao Sto su Srpslcitlnj jiev ryi sl a snik .(i 901-1 9-r 4l r szo-i S+ r), N ov a Evio p a(1920-1941) i Zh,ot i rad (1928-1941), ' i l i l istova koj iiz.laze u vreme burnih previ,ran.ia, kao Sto su Sociialiivesnilc (1939) i Napred,- List zti narod (lg3g-Iglli.

Sami pokretadi Srpskog knjiZevnog gtasnika svoj da-sopis shvaiaju kao izdanak dva pokreta u Srbiji na po-

fut,t," veka: kniiZevno-politidkog i politidko-socijalnog' -aprvenstveno kao knjiZevnu zajednicu 'u koju se. ulazilone samo na osnovu kinjiZevne vred'nosti dela, ved i lidnei politiike destitosti.'u Pokretadi -- s oZni u polit'idkim,a

-neslo,Zni u knjiZevnim pitanjima - iisticali su knji-

Zevnu prirodu dasopisa zato S,to je tadanji zakon o Stampi,kako oni sami kaZu, spredavao' i'ole slobodnije pisanjepolitidkih listova; zbog toga: -Opozicija je moral,a d1 seTaktanja iz,a nauke i kniiZenmosti i da trraZi sebi izlaz,au teorijskim dLancima i alegonidrnim sastavim3...lo IJ totrDsmislu, karaht'e'ristidan ie odjek imalo objavljivanje Do-rna,noviieve *stradije-. Iako su razvojem p'arlamentariz-ma, posle por&zn ovladanovStine.. i obaranja dinastiieObrenoviia. nastaJ'i povoljniji uslovi za izralavanje poli-tidkih uverenja, urednici su na prvo mesto stavljali knji-Zevne i kultttrne zadatke, iime je dasopis sticao rraZnos'ijezidke i estetidkg norme, dok je sisternatsko reagovanjena domaie i medun,arodne politidke, ekoinomske i socijal-ne 'prilil<e bilo, po vaZno,sti. na dnugom mest,u.

IzlaT,uii ustaljenim petnaestodne'vnim ritmorn, tokomukupnog vremena izlaZernja daso,pri,s je osfiavio z'a sobon-t814 svezaka u 84 knjiga sa oko 64 hiljada stranica (po-slednji broj pojavio se 1. aprila 1941. go,idne). .U njemuje.., pi5e u redakcijskom dlanku uz detrdesetogodi5niicttizlahenja d,asopisa, -simb.olidki rzrai,en jedan duhovni vi-talitet, dura5no udaranje zdravog naciorn,alnog bila krozsva isku5enja, sve po'lrese ,i preokrete Sto ih je narodproZiveo u tih detrdeset burnih goidina..< Kroz preptritanievere i surnnje, previ,r:anje idei,a, nar,astanje arnbicjiageneracrija, uspone i krizq dasopis je nastojao da se nepovija ni desno, niti trevo, da sledi >'svoj ravnomerni ri-tam.., zastupa -ista merila o knjiZer.no,sti kao, i svemudrugo,m: strog sud o ljudim,a i delima-, i da ne bude onisamo beogradski ni samo srpski... U takvom nastojanju,eitaoci su. prema oceni Redalqqijs. -bivali katkad iznena-

18 Vidi: JaSa M. Prodanovii, ',Dvadesetpetogodi5njica osni-vcnja Slpskog kn jiZevnog glasnika.., Srpslc,i kniideuni glasnik.| lova seri ja, knj. XVIII , br.3, Beograd, 1. I I 1926, str. 18?-191._ 1'8 Slobodan Jovanovii, -Potitidko poreklo S. K. Glasnika*,sKG xxXII , br. 2, Beograd, 16. I. 19J1.

220 221

2. Liberalizam

Kao politidka filozofija, libenalizam se javlja s uspo-nom revolucionarnog gradanstva koje, nasuprot patrijar-halnoj civilizaciji i despotskim oiblici,rna po itidke vla,sti,tr,aga za rnoguinostima ciruitvenog napnetka kroz usavr-iavanje litnosti i razvoj de'mokratskih politidkih oblika.Pored takve teorijske usmere,nosti, koja je nrticala naformiranj,e i razvoj grad,anskog dru5tvl, liberalizam seiavlja i u jednom vidu koji ne prelazi granice poiitidkeekonomije, kao ideologija privatnog ekonomskog predu-zetni5tva. Pojarzo,m socijalizma, i tvorrevina koje su u nje-govo ime nastai'ale, liberalizam pokazuie sve veie od*brambe'ne sklon,rsti, nastoieii da povrati ,ili sadnva teko-rrine iz doba 'uspon,a revolucionarno,g grrad,anstva. Sem opolitidkom i eko,nomskom, moglo bi se govorriti i o kui-turno'm liberalizmu, kao stanoviitu pune slobode duhov-riog stvarala5tva i javnog izralavanja razliditih ideja,te.orija i urrerenj,a, mada se i tu nailazi na ,odrectene, gra-nice ,do kojih gradanstvo i gradansko dru5tvo moZe iii.

_ I n iugoslovenskom p,rostoru liberalizam se javljakroz kritiku patrijarhalne civiiizaciie i despo,tskih oUtitiapolitidke vlast,i, kao i socijalizm,a ka,da se ovaj bude po-javio.

TJ medr-rratnom periodu" l,iberalizam se javlja natroiak nadi,n: kao teorrij,a modernog gradanskog dru5tva.kao progna,m razvoja j,ugoslovenskog dru5tva i Eaoreago-Y-anje na krizu druStva i mog'r.rinosti nienog 3asple1a.OstavJjajuii za drugu priliku razmatranie siite,m,atskihdela vodeiih liberalnih intelektuatraca (Mihaila Iliia, Dor-da Tasiia i Slobodana Jovanorriia, na priirner), kao i a"r"-fzu. politidkih p,rograma, recimo republikan"aca (LjubornirStojanovi6 i JaSa Prrodanovii, na primer) ili'ulicajnihprivrednih krugova (Bogumil VoSnjak i dr.), ovde iemose og_raniditi ,na ispitivanie glediSta o krizi meduratnogjugoslovenskog d,ru3tva, o,bjavljenih na stranica,ma das,o-pi,sa. duZeg kontinuiteta i Bireg ,uticaja, kao Sto su Srpslcitlnj jiev ryi sl a snik .(i 901-1 9-r 4l r szo-i S+ r), N ov a Evio p a(1920-1941) i Zh,ot i rad (1928-1941), ' i l i l istova koj iiz.laze u vreme burnih previ,ran.ia, kao Sto su Sociialiivesnilc (1939) i Napred,- List zti narod (lg3g-Iglli.

Sami pokretadi Srpskog knjiZevnog gtasnika svoj da-sopis shvaiaju kao izdanak dva pokreta u Srbiji na po-

fut,t," veka: kniiZevno-politidkog i politidko-socijalnog' -aprvenstveno kao knjiZevnu zajednicu 'u koju se. ulazilone samo na osnovu kinjiZevne vred'nosti dela, ved i lidnei politiike destitosti.'u Pokretadi -- s oZni u polit'idkim,a

-neslo,Zni u knjiZevnim pitanjima - iisticali su knji-

Zevnu prirodu dasopisa zato S,to je tadanji zakon o Stampi,kako oni sami kaZu, spredavao' i'ole slobodnije pisanjepolitidkih listova; zbog toga: -Opozicija je moral,a d1 seTaktanja iz,a nauke i kniiZenmosti i da trraZi sebi izlaz,au teorijskim dLancima i alegonidrnim sastavim3...lo IJ totrDsmislu, karaht'e'ristidan ie odjek imalo objavljivanje Do-rna,noviieve *stradije-. Iako su razvojem p'arlamentariz-ma, posle por&zn ovladanovStine.. i obaranja dinastiieObrenoviia. nastaJ'i povoljniji uslovi za izralavanje poli-tidkih uverenja, urednici su na prvo mesto stavljali knji-Zevne i kultttrne zadatke, iime je dasopis sticao rraZnos'ijezidke i estetidkg norme, dok je sisternatsko reagovanjena domaie i medun,arodne politidke, ekoinomske i socijal-ne 'prilil<e bilo, po vaZno,sti. na dnugom mest,u.

IzlaT,uii ustaljenim petnaestodne'vnim ritmorn, tokomukupnog vremena izlaZernja daso,pri,s je osfiavio z'a sobon-t814 svezaka u 84 knjiga sa oko 64 hiljada stranica (po-slednji broj pojavio se 1. aprila 1941. go,idne). .U njemuje.., pi5e u redakcijskom dlanku uz detrdesetogodi5niicttizlahenja d,asopisa, -simb.olidki rzrai,en jedan duhovni vi-talitet, dura5no udaranje zdravog naciorn,alnog bila krozsva isku5enja, sve po'lrese ,i preokrete Sto ih je narodproZiveo u tih detrdeset burnih goidina..< Kroz preptritanievere i surnnje, previ,r:anje idei,a, nar,astanje arnbicjiageneracrija, uspone i krizq dasopis je nastojao da se nepovija ni desno, niti trevo, da sledi >'svoj ravnomerni ri-tam.., zastupa -ista merila o knjiZer.no,sti kao, i svemudrugo,m: strog sud o ljudim,a i delima-, i da ne bude onisamo beogradski ni samo srpski... U takvom nastojanju,eitaoci su. prema oceni Redalqqijs. -bivali katkad iznena-

18 Vidi: JaSa M. Prodanovii, ',Dvadesetpetogodi5njica osni-vcnja Slpskog kn jiZevnog glasnika.., Srpslc,i kniideuni glasnik.| lova seri ja, knj. XVIII , br.3, Beograd, 1. I I 1926, str. 18?-191._ 1'8 Slobodan Jovanovii, -Potitidko poreklo S. K. Glasnika*,sKG xxXII , br. 2, Beograd, 16. I. 19J1.

220 221

deni liberalizmom urednika.., time Sto su otvarali prostor-dislrusijama o velikirm problemima koji 'su ;bdvali nadnevncm r.edu ru toku ovih poslednjih clvadeset godina- o odnosima srpsko-hrrratskim. o ured,enj,u ze,mlje, okrizi p,arlament,a,rjzma - kroz Siroke otvorene a'nketeprot{la u sva velika imena Jugoslavije*.to- 5"n deo evropskog pohreta libenalnih intelekturalaca,

okupljenih oko britanske Noue Evrope,zt jugosJovenskidasopis Nova Evropa izlazio ie, pod uredni5ivo,m MilanaCurdina, ustaljenim petnaestodnevnim ritmo,m (sem pre-kida zbog po,vremenih ;sudskih zabrania).

Osnovne 'ideje oba i,asopisa su identid,n,e: obnovaonoga Sto je rat razo,ric u mat,e,rijalnom pog}eclu i pne-tvaranje u delo svih onih ideja n novorn porretku (r zo-ruZ-anje, mir, samoopredeljenje naroda, trkidanje'tajned,i,plomatije i suprotstavljanje domi,naciji velikih siia).Ide-al kcjem se teZi jeste nova i preporodena Evropi,u cijem ostvarenju bi vaZna uJoga pripala Slovenstvu- u prvo'm redu Rusiji (nadaju se da ,,po,mna6enje suncau Ru,s.iji. ne,ce dugo trajati*) ati i .fugo-slaviji i behoslo_vackoJ. I<ao rrrostu izmedu istodne i zarpadrne Ev,rope.rt

_. U programsko,m ilanku jugoslovenike redakciie na_t'odito je istaknuta po,treba

-uJpostavljanja prarlaimenta_

riznra i suzbijanja predratnih stranadkih "program^ iri_jamno,g podo_zrenja, kako bi >rnoVo pot<ritleila* vodila

>narodne proslove na nor,.im temeljima- ;maludi ina umu"politiktr jedinstven,og narocla-.rr pod jedinsivenim naro_dom ovde se raztrme nanod u s,rnislu republikanst

" ira_

dicije francuske revorucije, l<ao' zajednrci tiuaii soridarnau boirbi za slabodu, a_ne za prevlast."' Zatim sleae iaeieo Soko,lstvu kao sveslovenskoj o,rganizaciii koja .r"E.ri*knepkost tela i d,uh slo,venske solift,arno.ti.;' wiirr;;.#-rodito se istide socijalni znadaj selj,a5tva i selj"adke de_

" U\rodni dlanak .eetrdesetogodi5njica Srpskog knjiZevnogglasnika-, SKG LxrX, br. 3, Beogiad;- i l - i i 1e41, str. 1zB_1?9.-, usnrvaa britanske Noue Europe bio je R. W. Seaton, amedu -njen-im 1:okretadima.. od Jugosl'ou"n", fiio :e J"""n--Cvijie.:, R.V.Vatson, -Sta hoSS ryova Evi.oda*, Noua n"iiei, i"a.I, knj,. Il. Ptl. l., Zagreb, 16. rx 1e20, ;tr.

-i:5.-" vrdeti jedan od uvodnih-dlanaka za prvi broj, pod naslo_vom "Iz naieg proglama-, str. 5_g.:r l\ililan Grol, -Savremeni nacionalizam*, Isfo, str. B_lB.2i Laza popovii, -Novi pogledi-n"-soi.irrt"s-, rsto, str. rB-r6.

mokratije; seljak je, naime, -ymgo da oruZjem izvojuje

;i;bre":,'ali i'u p"iiitom ur'ede'nja rxlve 'drZave -Skolo-

tirili"ai. unsli "svoje bunZoaske poimove i u drZavu i

u odnos prefiIra ser;a5t"vu. Da bi seliak strupi'o.u civiliza-

Jii," i demoknatijir, neophodno je sprovesti pravidnu

"jrutttn reformu, raditi na podizanju umn'og I moralnog

,,[uor i fizidkog stanja naroda (bolnice' lekari, higijenskoprosveiivanje itd').'zo'---priilXoril

razrade svorg pro'grama, Redakcija dajeprednost javnom nad tajnim delovanjem 'i evolucionim

irad revolucionarnim metodama dru5tvenih prorrlena' tls-

r"".tu tadke progrlrrlo. ;sul (1) rad kaoiide'al, kultura rada

i-trganizaciia tld"; (2) jugoslovenstvo kao -jedinstvo

;G-- "^"o0"*

diju 'oi<oinicu^.dine

Sn ohrvati, narod

koji "nastaje i postaje most ka Slovenstvu; (3) Slovenstvo-" eije doba t-et dblazi, posle Grka, Latina i Gerrnana- kao si,nteza lstoka i Zapada; (4) klasnra o'rijeltacija

kao sinteza internacionatrnog i nacionalnog, pnotiv 'leZnog

burZuiskog nacionalizma.<' orijent'acija na -podizaniu- se-

ij*Stn* do" dominantne uloge ru d:rZavi", ali sa. Zeiio.m'lO. uu prid,ruZimo radnicima uopite, t'e da kao irrtelek-tualni ridniiki proletarijat, klasno orijentisarni' obrazu-jemo zajednidki

-radni fiont, 'skupa sa zemljorad'nic'ima'

"ru*n', o,rijentaciju i klasnu borbu pretpostavlj'*-9 d4i:nacionalnoj borbi u dosada5njem- smisl,u te rredi*i (5)

dobri i s,raafni odnosi sa lsusedirna' bliZim i daljimnarodima Evrope i s'u'e'ta kao o,snova novih odnosa medunanodima; (6) drZava je samo -ustartova od nuZde", a iparlameniariiam je >>nruZno zlo*, prednost se daje zadrm-gar-stvu nad kapitalizrno,m i socijalizmom; (?) ostvaniti

"* izboreno nadelo emancipacije Zena; i (B) staranje

o fizidkom, intetrektualno'm i monalnom 'o'dgoj'u o'mla-dine.tt

U prvom brojtr dasop'tsa Zivot i rad, urnesto' pro-gr,ama Redakcije,"" objavlj-en je uvodnt 6lanak Ljubornirabavicloviia, prvaka D-emokratske stnanke. Kao n'ajvaZnijizadatak, Davidovic is,tide stvara:nje vrsnih ljudi kojih je

!o Tihomir2? Uvodnik

knj. IX, br. 1,e8 easopis

pored dasopisa,

Ostoj i i , -sel jaika Demohrati ja' , Isto, str. 16-21'-Osnovni pogledi 'Nove Evrope'', NoDa Europa,

Zagreb, l. I L924, str. 1-9.izdaje' Zadruga za Stanrpu "Ziuot i rarl* koia'izdaje i knj ige.

222 223

deni liberalizmom urednika.., time Sto su otvarali prostor-dislrusijama o velikirm problemima koji 'su ;bdvali nadnevncm r.edu ru toku ovih poslednjih clvadeset godina- o odnosima srpsko-hrrratskim. o ured,enj,u ze,mlje, okrizi p,arlament,a,rjzma - kroz Siroke otvorene a'nketeprot{la u sva velika imena Jugoslavije*.to- 5"n deo evropskog pohreta libenalnih intelekturalaca,

okupljenih oko britanske Noue Evrope,zt jugosJovenskidasopis Nova Evropa izlazio ie, pod uredni5ivo,m MilanaCurdina, ustaljenim petnaestodnevnim ritmo,m (sem pre-kida zbog po,vremenih ;sudskih zabrania).

Osnovne 'ideje oba i,asopisa su identid,n,e: obnovaonoga Sto je rat razo,ric u mat,e,rijalnom pog}eclu i pne-tvaranje u delo svih onih ideja n novorn porretku (r zo-ruZ-anje, mir, samoopredeljenje naroda, trkidanje'tajned,i,plomatije i suprotstavljanje domi,naciji velikih siia).Ide-al kcjem se teZi jeste nova i preporodena Evropi,u cijem ostvarenju bi vaZna uJoga pripala Slovenstvu- u prvo'm redu Rusiji (nadaju se da ,,po,mna6enje suncau Ru,s.iji. ne,ce dugo trajati*) ati i .fugo-slaviji i behoslo_vackoJ. I<ao rrrostu izmedu istodne i zarpadrne Ev,rope.rt

_. U programsko,m ilanku jugoslovenike redakciie na_t'odito je istaknuta po,treba

-uJpostavljanja prarlaimenta_

riznra i suzbijanja predratnih stranadkih "program^ iri_jamno,g podo_zrenja, kako bi >rnoVo pot<ritleila* vodila

>narodne proslove na nor,.im temeljima- ;maludi ina umu"politiktr jedinstven,og narocla-.rr pod jedinsivenim naro_dom ovde se raztrme nanod u s,rnislu republikanst

" ira_

dicije francuske revorucije, l<ao' zajednrci tiuaii soridarnau boirbi za slabodu, a_ne za prevlast."' Zatim sleae iaeieo Soko,lstvu kao sveslovenskoj o,rganizaciii koja .r"E.ri*knepkost tela i d,uh slo,venske solift,arno.ti.;' wiirr;;.#-rodito se istide socijalni znadaj selj,a5tva i selj"adke de_

" U\rodni dlanak .eetrdesetogodi5njica Srpskog knjiZevnogglasnika-, SKG LxrX, br. 3, Beogiad;- i l - i i 1e41, str. 1zB_1?9.-, usnrvaa britanske Noue Europe bio je R. W. Seaton, amedu -njen-im 1:okretadima.. od Jugosl'ou"n", fiio :e J"""n--Cvijie.:, R.V.Vatson, -Sta hoSS ryova Evi.oda*, Noua n"iiei, i"a.I, knj,. Il. Ptl. l., Zagreb, 16. rx 1e20, ;tr.

-i:5.-" vrdeti jedan od uvodnih-dlanaka za prvi broj, pod naslo_vom "Iz naieg proglama-, str. 5_g.:r l\ililan Grol, -Savremeni nacionalizam*, Isfo, str. B_lB.2i Laza popovii, -Novi pogledi-n"-soi.irrt"s-, rsto, str. rB-r6.

mokratije; seljak je, naime, -ymgo da oruZjem izvojuje

;i;bre":,'ali i'u p"iiitom ur'ede'nja rxlve 'drZave -Skolo-

tirili"ai. unsli "svoje bunZoaske poimove i u drZavu i

u odnos prefiIra ser;a5t"vu. Da bi seliak strupi'o.u civiliza-

Jii," i demoknatijir, neophodno je sprovesti pravidnu

"jrutttn reformu, raditi na podizanju umn'og I moralnog

,,[uor i fizidkog stanja naroda (bolnice' lekari, higijenskoprosveiivanje itd').'zo'---priilXoril

razrade svorg pro'grama, Redakcija dajeprednost javnom nad tajnim delovanjem 'i evolucionim

irad revolucionarnim metodama dru5tvenih prorrlena' tls-

r"".tu tadke progrlrrlo. ;sul (1) rad kaoiide'al, kultura rada

i-trganizaciia tld"; (2) jugoslovenstvo kao -jedinstvo

;G-- "^"o0"*

diju 'oi<oinicu^.dine

Sn ohrvati, narod

koji "nastaje i postaje most ka Slovenstvu; (3) Slovenstvo-" eije doba t-et dblazi, posle Grka, Latina i Gerrnana- kao si,nteza lstoka i Zapada; (4) klasnra o'rijeltacija

kao sinteza internacionatrnog i nacionalnog, pnotiv 'leZnog

burZuiskog nacionalizma.<' orijent'acija na -podizaniu- se-

ij*Stn* do" dominantne uloge ru d:rZavi", ali sa. Zeiio.m'lO. uu prid,ruZimo radnicima uopite, t'e da kao irrtelek-tualni ridniiki proletarijat, klasno orijentisarni' obrazu-jemo zajednidki

-radni fiont, 'skupa sa zemljorad'nic'ima'

"ru*n', o,rijentaciju i klasnu borbu pretpostavlj'*-9 d4i:nacionalnoj borbi u dosada5njem- smisl,u te rredi*i (5)

dobri i s,raafni odnosi sa lsusedirna' bliZim i daljimnarodima Evrope i s'u'e'ta kao o,snova novih odnosa medunanodima; (6) drZava je samo -ustartova od nuZde", a iparlameniariiam je >>nruZno zlo*, prednost se daje zadrm-gar-stvu nad kapitalizrno,m i socijalizmom; (?) ostvaniti

"* izboreno nadelo emancipacije Zena; i (B) staranje

o fizidkom, intetrektualno'm i monalnom 'o'dgoj'u o'mla-dine.tt

U prvom brojtr dasop'tsa Zivot i rad, urnesto' pro-gr,ama Redakcije,"" objavlj-en je uvodnt 6lanak Ljubornirabavicloviia, prvaka D-emokratske stnanke. Kao n'ajvaZnijizadatak, Davidovic is,tide stvara:nje vrsnih ljudi kojih je

!o Tihomir2? Uvodnik

knj. IX, br. 1,e8 easopis

pored dasopisa,

Ostoj i i , -sel jaika Demohrati ja' , Isto, str. 16-21'-Osnovni pogledi 'Nove Evrope'', NoDa Europa,

Zagreb, l. I L924, str. 1-9.izdaje' Zadruga za Stanrpu "Ziuot i rarl* koia'izdaje i knj ige.

222 223

-omalilo u na5em dru5t\ru.., jer "u ovom ruzrlom i m;l-terijalistidkom vremenu 'ljudi' se odqju tecivu harijerei materijalnog bo,gatstva, dok borba za pnincipe, bo,rbaza Demokratiju, sma,trra se s,m,e5nom nesav"reme,nosi'u...S vero,m u do,br'u btrduino'st dernokr,atij,e, neposrednizadaci odredeni su poid znarnjeiniem "kulta r,adi<.: ,,Mineiemo da zaboravimo, ni praktidne svrhe ;nar.odnog Zi-vota. Demokratija se rro,ra brinuti o ,onirna koji pate.Ona se mora okreruti seijaku, radniku zanatl,iji.'Demo-\54!ija mo,ra niihov Zirro,t ,napraviti sno5ljivim Zivotom.Hoiemo lcroz rad da pobolj5amo Zivot ovrim nedovimana5ega dru5tva. Njihov boijitak, bo,lj;itak ie svih dru5tve-nih redova na3ih. Kako iemo se radom pomo6i" moZdaiu ,reii u dmgorn dlanku.".'n-- U drugom ilanku, Davidovii upuiuje op5ti prekor:

-MnoSo govorimo, malo rad.imo. Narodito-se malo iadilo.*'.fome se nije ni duditi, n,astavlja on, k.ad,a se radi podmo-r:anjern a ne s liubavlju p,ret-na padu i vo,ljom za; ad. I)ok kod nas ljudi Zude

- za Zivotom od reitte, ,,u

clrugom svetu.. (Americi, pre svega) se ,,umire na raduu- dubo,ko;j starosti*; tamo se radi mnogo, tamo se rradplaia dobro, ,a rezn)tat je -udc,ban Zivif Kirokih masatlat'oclnih*. Cdmah, palt, doclaje kako ",rie misli na bez-du5nu ek-sploataciju suage dov"eiije.., jer ,,sn,a vodi dege,neraciji, livalitativnom opada,nju raseo: .To je put pio_padanju i ne,stanku. Tirr p,utem j neierno i ne smemo..Uz to sledi nabrajanje ne,obavljenih a najvaZnijih poslo_va: materijalno i kgltuSng podizanje seliaka, diza,rrje Etove6eg broja narodnih 6kota, St<otovafi i'Zene _ ULduCen'raike i stub porodioe, onganizovati rad ,seljaka i zimi,preko.zadruga; sve to, treb-alo bi ,irazraditi rio detatja*

-i

o,stvariti, zakljud,uje D,avidovii.s0. .. Mada polaze od slidnih op5tih iideja, tri dasopisa oko,jiml^_ie^.ovde red rrazlilkuju se kako po tome Sto 1"pr:'r^,fsK'Cl prvenstveno knjiZevni, a preo,stala ava iirgfI LR) poglavito socijalni i poi.itidki, tako i po torne Stoprvi istide l"gj.r. naciona,lnu, srpsk,u, k,ulturnu misiju,doi< ovi drugi imaju izraZeniju jugoslo,vensku orije,ntaciiu,

"E;. M. Davidovi i , *put ka demokrati j i . . . . , uvodnik.Ziuot"^i_r.ad, god. I, sv-. 1,-'Beograd, januira ts.)28, str. l_2.30 Ljub. M. Davidovii, -D-a tiOi-o,.'.* (uvoanit), .Zi,uot iru,d, god. I, knj. II, sv. ?, Beogracl, jul f9ZB, str. +At_n8g.

drbeci se stroZih kultunrih i politidkih merila (NE) ilitete\i sv,e vecoj poputrarizaciji demoknatskih naiela kaonekoj wsti liberalnog populizma (ZR).

Slidnosti i razlike izmedu ova tri d,asopisa, zapravotri varija,nte kultunnog i pol"itidkog liber,alizma, moZemoprec,iznije uroditi prateci njihova gl,ediSta ,o raznim aspek-iinr,a krize meduratnog jugosloverrskog drruBtva, kao Stosu: (a) kriza 'uspostavlja-nja politidkog poretka; (b) krizaparlamentarnog sisterna; (c) kritika faS.zrna, nacizma ibolj5evizma kao de'spoitskih reienja kt,ize gradanskog dru-Stva; i (d) neposredno re,agcvanje na zaoStnavanje krizedrtr3tva.

(a) Kniza uspostavljanja politidkog poretka

Kao socijalna pozadina politidke scene na kojoj seodvija sukob oko ustar,'a drZave u stvaranju, pomalja seslika zbrke i meteZa. Pored upedatijivih tr',agova irata iokupcije, "drame maksimuma pasivitet'a<., kak'o, je oku-paciju Beogr:ada doZivetra Isidorra Sekulii, dr:a,me koja jesamo mat,erijalno :ali ne i duhovno prevtradana,'t za6ta1enaje opasno,st koja preti druStvu ri novom po,retku odIegalizacije nasilja finansijske i vojne vlasti, narodito uHrvatskoj, g'de dolazi i do, ot',uZ,anog ,o,tpora i njegovogbrutalnog slamanja, ali se na to gleda mahom kao naoma5ke pojedinaca."'

U sporu oko 'oblika nove drZave * centr':alizam ilidecentr:aliz.acija, savezna drZava (federacija) ili drZavnisavez (ko,nfederaciia) - Slobodan J,ovanovii .ie, na stra-niciarna SKG, vi5e ukazivao na te5koie ovog ili onogre,{enja nego, Sto se sam zalolio za nekq odneeleno leSenje.DrZeii do odurranja lokalne samo,upfave i parlarnentariz-ma. Jovanovi6 b,rani ova nadela od zebnji '"beogradskeStampe* da ,ie samouprava raz,biti jedinstve,ng drZavu.Cak i kad se prihvati fede.ralizam, ist,ide ,on, treba sadu-vati sarnoup,ravu." Smatrajuii ,da drZavni savez pripada

a1 Isidora Sekuli i , oKako je upravo bi lo?*, Noua Europa,trvodnil< z.a br. Bl1S2l.

3: M. Rojc, *Prilike u [Irvatskoj., Noua Europa, Zllg?l, str.?0.

33 Slobodan Jovanovii, "O federalizmu*, SKG, knj. I, br. b,Eeograd, 1. XI 1920. str. 353-361.

22422s

-omalilo u na5em dru5t\ru.., jer "u ovom ruzrlom i m;l-terijalistidkom vremenu 'ljudi' se odqju tecivu harijerei materijalnog bo,gatstva, dok borba za pnincipe, bo,rbaza Demokratiju, sma,trra se s,m,e5nom nesav"reme,nosi'u...S vero,m u do,br'u btrduino'st dernokr,atij,e, neposrednizadaci odredeni su poid znarnjeiniem "kulta r,adi<.: ,,Mineiemo da zaboravimo, ni praktidne svrhe ;nar.odnog Zi-vota. Demokratija se rro,ra brinuti o ,onirna koji pate.Ona se mora okreruti seijaku, radniku zanatl,iji.'Demo-\54!ija mo,ra niihov Zirro,t ,napraviti sno5ljivim Zivotom.Hoiemo lcroz rad da pobolj5amo Zivot ovrim nedovimana5ega dru5tva. Njihov boijitak, bo,lj;itak ie svih dru5tve-nih redova na3ih. Kako iemo se radom pomo6i" moZdaiu ,reii u dmgorn dlanku.".'n-- U drugom ilanku, Davidovii upuiuje op5ti prekor:

-MnoSo govorimo, malo rad.imo. Narodito-se malo iadilo.*'.fome se nije ni duditi, n,astavlja on, k.ad,a se radi podmo-r:anjern a ne s liubavlju p,ret-na padu i vo,ljom za; ad. I)ok kod nas ljudi Zude

- za Zivotom od reitte, ,,u

clrugom svetu.. (Americi, pre svega) se ,,umire na raduu- dubo,ko;j starosti*; tamo se radi mnogo, tamo se rradplaia dobro, ,a rezn)tat je -udc,ban Zivif Kirokih masatlat'oclnih*. Cdmah, palt, doclaje kako ",rie misli na bez-du5nu ek-sploataciju suage dov"eiije.., jer ,,sn,a vodi dege,neraciji, livalitativnom opada,nju raseo: .To je put pio_padanju i ne,stanku. Tirr p,utem j neierno i ne smemo..Uz to sledi nabrajanje ne,obavljenih a najvaZnijih poslo_va: materijalno i kgltuSng podizanje seliaka, diza,rrje Etove6eg broja narodnih 6kota, St<otovafi i'Zene _ ULduCen'raike i stub porodioe, onganizovati rad ,seljaka i zimi,preko.zadruga; sve to, treb-alo bi ,irazraditi rio detatja*

-i

o,stvariti, zakljud,uje D,avidovii.s0. .. Mada polaze od slidnih op5tih iideja, tri dasopisa oko,jiml^_ie^.ovde red rrazlilkuju se kako po tome Sto 1"pr:'r^,fsK'Cl prvenstveno knjiZevni, a preo,stala ava iirgfI LR) poglavito socijalni i poi.itidki, tako i po torne Stoprvi istide l"gj.r. naciona,lnu, srpsk,u, k,ulturnu misiju,doi< ovi drugi imaju izraZeniju jugoslo,vensku orije,ntaciiu,

"E;. M. Davidovi i , *put ka demokrati j i . . . . , uvodnik.Ziuot"^i_r.ad, god. I, sv-. 1,-'Beograd, januira ts.)28, str. l_2.30 Ljub. M. Davidovii, -D-a tiOi-o,.'.* (uvoanit), .Zi,uot iru,d, god. I, knj. II, sv. ?, Beogracl, jul f9ZB, str. +At_n8g.

drbeci se stroZih kultunrih i politidkih merila (NE) ilitete\i sv,e vecoj poputrarizaciji demoknatskih naiela kaonekoj wsti liberalnog populizma (ZR).

Slidnosti i razlike izmedu ova tri d,asopisa, zapravotri varija,nte kultunnog i pol"itidkog liber,alizma, moZemoprec,iznije uroditi prateci njihova gl,ediSta ,o raznim aspek-iinr,a krize meduratnog jugosloverrskog drruBtva, kao Stosu: (a) kriza 'uspostavlja-nja politidkog poretka; (b) krizaparlamentarnog sisterna; (c) kritika faS.zrna, nacizma ibolj5evizma kao de'spoitskih reienja kt,ize gradanskog dru-Stva; i (d) neposredno re,agcvanje na zaoStnavanje krizedrtr3tva.

(a) Kniza uspostavljanja politidkog poretka

Kao socijalna pozadina politidke scene na kojoj seodvija sukob oko ustar,'a drZave u stvaranju, pomalja seslika zbrke i meteZa. Pored upedatijivih tr',agova irata iokupcije, "drame maksimuma pasivitet'a<., kak'o, je oku-paciju Beogr:ada doZivetra Isidorra Sekulii, dr:a,me koja jesamo mat,erijalno :ali ne i duhovno prevtradana,'t za6ta1enaje opasno,st koja preti druStvu ri novom po,retku odIegalizacije nasilja finansijske i vojne vlasti, narodito uHrvatskoj, g'de dolazi i do, ot',uZ,anog ,o,tpora i njegovogbrutalnog slamanja, ali se na to gleda mahom kao naoma5ke pojedinaca."'

U sporu oko 'oblika nove drZave * centr':alizam ilidecentr:aliz.acija, savezna drZava (federacija) ili drZavnisavez (ko,nfederaciia) - Slobodan J,ovanovii .ie, na stra-niciarna SKG, vi5e ukazivao na te5koie ovog ili onogre,{enja nego, Sto se sam zalolio za nekq odneeleno leSenje.DrZeii do odurranja lokalne samo,upfave i parlarnentariz-ma. Jovanovi6 b,rani ova nadela od zebnji '"beogradskeStampe* da ,ie samouprava raz,biti jedinstve,ng drZavu.Cak i kad se prihvati fede.ralizam, ist,ide ,on, treba sadu-vati sarnoup,ravu." Smatrajuii ,da drZavni savez pripada

a1 Isidora Sekuli i , oKako je upravo bi lo?*, Noua Europa,trvodnil< z.a br. Bl1S2l.

3: M. Rojc, *Prilike u [Irvatskoj., Noua Europa, Zllg?l, str.?0.

33 Slobodan Jovanovii, "O federalizmu*, SKG, knj. I, br. b,Eeograd, 1. XI 1920. str. 353-361.

22422s

pr-oSlo,sti, on ,ukazuje na viSe teSko6a u formiranju .savez-ne drZave: za tako nedto bi bilo potrebno udruZivanjevi5e samostalnih drZava a ne sarno jed,ne ili dve; zatim,izgJreda nepnihvatljivo da se pr.o,bl,em posrnatra -isklju-divo sa hrvatskog gtrqdiita* koje nastoji da obezbedimaksimalnu auionomijiu ne samo za rsebe mego isto na-delo nameie i drugim delovima drZave (da svi postanubanovine po uzonu na hrvatsko drZavrro pnavo) i, na,ro-cito, Sto nerna odgovarajuiih delotvorrrih dinilaca ujedi-nj,avanja za ditarru savezntr dri-avu. Takav dinilac je, nap,rimer u Sjedinjenim DrZavama, partijska centralizncija;nairne, veliki broj drZava 'objedinjavaju dve partije kojepocivajtr na ist,im nadelirna i interesima. Medutirn, jedinastranka koja je u Jugoslaviji uspela ,da prod,re sa svoji'morganizacijarna i nadelima u sve pokrajing to je socija-Iistidka str"a;nka, ali kako je ona, kaZe Jovanovii, '>tr ovomtrenutku usvojila revolucionarni program, na nju nijeradunati kao' na drZavotvornu isna,gru u na5em novornpolitidkom Zivotu... Da proZmu sve pokrajine nije poSloza r.ukom ni kato,licirna niti f)emokratskoj ,stranci, jer seu ,njerxcm vodstvu -rride iskljudivo srpski pol,itidari*.-Ako bi se, kod nas, usvojilo federal,istidko uredenje...tlpozorava Jovanovii, >,naS€ straarke, takve kakve su sada,ne bi bile u sta,nju suzbijati svojorn organizacijoim oneteZnje po)itidkog razjedinjavanja koje to uredenje sobomdonosi..r Ni drugo poznato iskustvo odrZania jedinstvasav€zne 'drZave, Nemradka Carevina, diie jedinstvo obez-bed,uju pnuska hegemonija u Saveznom vecu (btrcj gla-sova i predsedni5tvo) i mo,narll oslonjen na vojsku i bi-rokratiiu takode ne moZe biti prihvaieno a da se pret-hodno ne utvr:di ,,ko ie u novbi ,saveznoj drZavi vbaitiprvu red, ko,me ie p,ripadati hegemoniia*. Ulo,gu pruskeu novoj drZavi ne moZe imati ni Hrvatska, niti Sr,bija-sa svojim ,parlamentanizmoirn i svojo,m partijskorn poce-panoSiu ii neslogorn*. Buduii da ovde nerna'nijedLne oclpornenutih ujedinjavajuiih veza, Jovanovii zakljuduje dada je -r,rlo neizvesno da bi kod nas ogled ,sa ?edeializ-Il"Iom u.speo...3a Po njegovo'm rniStjenju, >>u ovoj kriz,isrpsko h.rvatskih odnosa.. niie prihvb.tljivo ni ne5enie

3a Slobodan Jovanovii.SKG, I, br. 6, Beograd, 16.

-Je li federalizam kod nas mogudan?..XI 1920, str. 435-441.

226

koj,e predlaT.e Narodni klub (Hrvatska zajed,nica), jer nji-

hov nacrt ustava previ5e lidi na ugovror izmedu po'krajina.

koii ie bliZi drZavnorrl savezu no saveznoj drZavi, zaptavo,iiCi

"u ,realnu uniiu samostalnih drZava povezanih istim

vladac'cem, ali nije izvesno da mo,narh i di,nastija moguobezbediti jedi,nstvo drZave, te ie drZave koj'e bi takavsavez sklopile meclusobno neprestano da se *pogatl'aju,cenjkaju, parnide-."

Kad je vlada ,do,nela Obznanu protiv kom'unista,poslanika i ditave njihove onganizacije, reagovala su obaia'so,pisa. Preko SKG zramereno je vladi Sto jednom svomre5enju daje zakornsku soogu, dime kr5i elen-lentarnenorme parla,mentarizma, ali se, isliovremeno, nalazi ra-zumevanje za takvu meru da bi se mogli suzhiti >'rs.Zorrlielementi koiima kao obrazac sluZe ruski revoluciona,rnimetodi-: pornenuti akt vlade, prema ovom glediStu, na-stoji -jedino da o,drZi r.ed, obezbed,i slob,odu, saduva svo-jin'u*. AIi, treba voditi radun,a da on vaZi samo za ko'mun,iste i da mora biti priwemen.'o (Funkciju Obznaneubrzo ie preuzeti" sve do 1941. godine, Zakon o zaititi dr-Zave koji ie biti prrimenjivan ne samo protiv komu'nista.)Siidno gledi5te objavljeno je i u NE, uz nastojanje da sediferencira odgovo,rnost vlade, i<omunistidkih voda i obid-nih kom,unista: -Ne solidari5uii se sa ko,munistim4 -koji speciialno kod nas ne vode dovoljno raduna o prili-kam.a i sredini u koioj Zivimo, te se suviSe povode zasvojim uditeljima na str:a'ni, - mi se nikako ne slaZemoni rsa danaSnjirn na5im burZoaskim ured'enjem, od d:ijetrulosti i iskvarenosti zemlja pati ne manje nego odzulu,ma komunistidkih voda.*t" Hajka, pak, koja je zapovod uzela atentat na miinistra Dra5koviia, proturnadenaje kao "dvolidna logika... jer jedni ,atent'atori se slave,Princip i dnugovi, a druge spremaju za ve$a1,a.48 lzray',enctje i glediSte, da ie politidki Zivo,t u zemlji beznadelani razoran, narodito je pcgoden iskljudenjem iz nj'ega ko-

n5 Slobodan Jovanovid, -Ustav Narodnog kluba-, SKG, II,br. 6, Beograd. 16. III 1921. str. 424-430.

"u K., ounutarnja politika. "Obznana.. - Kabinet g. PaSiia',

SKG, knj. I I , br. 2, Beograd, 16. I 1921, str. 154-156.a7 C., -'Obznana' u Skup5tini., Noua Ersropa llLg?l, str. 18

- 1 8 3 .3e Marijan Mikac, "DrZava i mladi atentatori-, Notsa Exropa,

411921, str. 436.

-

227

pr-oSlo,sti, on ,ukazuje na viSe teSko6a u formiranju .savez-ne drZave: za tako nedto bi bilo potrebno udruZivanjevi5e samostalnih drZava a ne sarno jed,ne ili dve; zatim,izgJreda nepnihvatljivo da se pr.o,bl,em posrnatra -isklju-divo sa hrvatskog gtrqdiita* koje nastoji da obezbedimaksimalnu auionomijiu ne samo za rsebe mego isto na-delo nameie i drugim delovima drZave (da svi postanubanovine po uzonu na hrvatsko drZavrro pnavo) i, na,ro-cito, Sto nerna odgovarajuiih delotvorrrih dinilaca ujedi-nj,avanja za ditarru savezntr dri-avu. Takav dinilac je, nap,rimer u Sjedinjenim DrZavama, partijska centralizncija;nairne, veliki broj drZava 'objedinjavaju dve partije kojepocivajtr na ist,im nadelirna i interesima. Medutirn, jedinastranka koja je u Jugoslaviji uspela ,da prod,re sa svoji'morganizacijarna i nadelima u sve pokrajing to je socija-Iistidka str"a;nka, ali kako je ona, kaZe Jovanovii, '>tr ovomtrenutku usvojila revolucionarni program, na nju nijeradunati kao' na drZavotvornu isna,gru u na5em novornpolitidkom Zivotu... Da proZmu sve pokrajine nije poSloza r.ukom ni kato,licirna niti f)emokratskoj ,stranci, jer seu ,njerxcm vodstvu -rride iskljudivo srpski pol,itidari*.-Ako bi se, kod nas, usvojilo federal,istidko uredenje...tlpozorava Jovanovii, >,naS€ straarke, takve kakve su sada,ne bi bile u sta,nju suzbijati svojorn organizacijoim oneteZnje po)itidkog razjedinjavanja koje to uredenje sobomdonosi..r Ni drugo poznato iskustvo odrZania jedinstvasav€zne 'drZave, Nemradka Carevina, diie jedinstvo obez-bed,uju pnuska hegemonija u Saveznom vecu (btrcj gla-sova i predsedni5tvo) i mo,narll oslonjen na vojsku i bi-rokratiiu takode ne moZe biti prihvaieno a da se pret-hodno ne utvr:di ,,ko ie u novbi ,saveznoj drZavi vbaitiprvu red, ko,me ie p,ripadati hegemoniia*. Ulo,gu pruskeu novoj drZavi ne moZe imati ni Hrvatska, niti Sr,bija-sa svojim ,parlamentanizmoirn i svojo,m partijskorn poce-panoSiu ii neslogorn*. Buduii da ovde nerna'nijedLne oclpornenutih ujedinjavajuiih veza, Jovanovii zakljuduje dada je -r,rlo neizvesno da bi kod nas ogled ,sa ?edeializ-Il"Iom u.speo...3a Po njegovo'm rniStjenju, >>u ovoj kriz,isrpsko h.rvatskih odnosa.. niie prihvb.tljivo ni ne5enie

3a Slobodan Jovanovii.SKG, I, br. 6, Beograd, 16.

-Je li federalizam kod nas mogudan?..XI 1920, str. 435-441.

226

koj,e predlaT.e Narodni klub (Hrvatska zajed,nica), jer nji-

hov nacrt ustava previ5e lidi na ugovror izmedu po'krajina.

koii ie bliZi drZavnorrl savezu no saveznoj drZavi, zaptavo,iiCi

"u ,realnu uniiu samostalnih drZava povezanih istim

vladac'cem, ali nije izvesno da mo,narh i di,nastija moguobezbediti jedi,nstvo drZave, te ie drZave koj'e bi takavsavez sklopile meclusobno neprestano da se *pogatl'aju,cenjkaju, parnide-."

Kad je vlada ,do,nela Obznanu protiv kom'unista,poslanika i ditave njihove onganizacije, reagovala su obaia'so,pisa. Preko SKG zramereno je vladi Sto jednom svomre5enju daje zakornsku soogu, dime kr5i elen-lentarnenorme parla,mentarizma, ali se, isliovremeno, nalazi ra-zumevanje za takvu meru da bi se mogli suzhiti >'rs.Zorrlielementi koiima kao obrazac sluZe ruski revoluciona,rnimetodi-: pornenuti akt vlade, prema ovom glediStu, na-stoji -jedino da o,drZi r.ed, obezbed,i slob,odu, saduva svo-jin'u*. AIi, treba voditi radun,a da on vaZi samo za ko'mun,iste i da mora biti priwemen.'o (Funkciju Obznaneubrzo ie preuzeti" sve do 1941. godine, Zakon o zaititi dr-Zave koji ie biti prrimenjivan ne samo protiv komu'nista.)Siidno gledi5te objavljeno je i u NE, uz nastojanje da sediferencira odgovo,rnost vlade, i<omunistidkih voda i obid-nih kom,unista: -Ne solidari5uii se sa ko,munistim4 -koji speciialno kod nas ne vode dovoljno raduna o prili-kam.a i sredini u koioj Zivimo, te se suviSe povode zasvojim uditeljima na str:a'ni, - mi se nikako ne slaZemoni rsa danaSnjirn na5im burZoaskim ured'enjem, od d:ijetrulosti i iskvarenosti zemlja pati ne manje nego odzulu,ma komunistidkih voda.*t" Hajka, pak, koja je zapovod uzela atentat na miinistra Dra5koviia, proturnadenaje kao "dvolidna logika... jer jedni ,atent'atori se slave,Princip i dnugovi, a druge spremaju za ve$a1,a.48 lzray',enctje i glediSte, da ie politidki Zivo,t u zemlji beznadelani razoran, narodito je pcgoden iskljudenjem iz nj'ega ko-

n5 Slobodan Jovanovid, -Ustav Narodnog kluba-, SKG, II,br. 6, Beograd. 16. III 1921. str. 424-430.

"u K., ounutarnja politika. "Obznana.. - Kabinet g. PaSiia',

SKG, knj. I I , br. 2, Beograd, 16. I 1921, str. 154-156.a7 C., -'Obznana' u Skup5tini., Noua Ersropa llLg?l, str. 18

- 1 8 3 .3e Marijan Mikac, "DrZava i mladi atentatori-, Notsa Exropa,

411921, str. 436.

-

227

mrf,nista i radiievaca, a dramatizacijom sovjetskog pokretqstva$a se psihoza u kojoj je drZavnom aparratru o1ak5anoda se sa svofim protivnicima o,bradunava na srednjove-korrni nadi.n.'o U dramatidnim trerrucima rezerve prernahomu,nistima gotovo ie sasvim nestati, recimo tada kadaje, povodom osude na 'smrt radnika Eure Keq'o5ewi6,a,zbog Strajka husinskih rudara, ditav broj Nove Evropc(10/1922) posve6en ovom dogadaju. U uvodniku piSe, ,i2-medu os,talo,g, da se podrZava sve Sto, su komunisti "imalida nam kaZ,u u ovoj stvari.., jer ,se po,kazalo da je ovajreZirn >'nesporsoban i svirep"., go,mila grorb za grobcxm svedotle da fs -jednog lepog dana prsnuti kao da ga nikadnije ni bilo*. U istom broju dasopisa objavljeni su Tprilozi MoSe Pijade, Minoslav,a KrleZe, Iva Poltiea i dr.O uticaju javne reii, dak i u takvom reZirnru, valja raz-mi5ljati i u svetlu dinjenice da presuda l)uri Keruseviiunije izvriena (o torn sludaju pisali su i drrugi listovi idasopisi).

(b) Kriza parlamentarnog sistema

Ured,niStvo SKG, nalazeii da $ podetkom 1922. go-dine "odnosi izmedu Srba i Hrvata doSli do krize-.pogotovo zbog izgleda da se hrvatsko pi,tanje ,interna-cion,alizuje, ',iako svesno da u politici

-vode prvu red

ptryst1 i interesi, a rtek iza njih, i to na odstojanju, razlogi ub-eclivanje, smatralo je da jedna anketa b s"rpsko-frr-vatskim odnosirna mr:Ze u izvesnoj meri doprineii sti5a-valju sukroba, ukoliko b dala moguinosti ljudima dobrev-olje i sa na5e i s.a hrvatske strane da iznesu jed,no po-mirljivo glediSte-. Uredni5tvo je objavilo ""j"*-o onamiSljenja koja postarrljenom pitanj,u pnilaze sa rrazliditiht,adaka...no

P^ored opltih mesta kao Sto je, recimq da podvoje-nost Srba i Hrvata >ne opstoji" (Ivo Vojnovii) iti uodu-

.1, Ql Mitkovii, -Na5 politidl<i Zivot*, Noua Europa, 2/1922,str. 46-54.

r0 Vicli "Anketu o srpsko-hrvatshim odnosima.., objavljenuocl aprila do oktobra 1922. godine, gde se nalaze oai""o"i

"!eugbroja kujiZevnika i javnih iactnika -iz

ditave Jugoslivije.

vanja da je odnos.medu njirna prewak za razumevairqe

problema nove drlave, lziai-eni su uglavnom razlidita

Lritidka gledi5ta'Za teSko stanje u zemiji okrivljeni su: >>verska pi-

tanja--(S. Kurtovib), 1bo]919a ps'iha* (U' Desnica)' "Pffi-frflii :^i. (A. Tres,i6-Pavidii), op5ta moralna d'evalvacija

l'f<"t.ip"i:t posle ,rata (S. Pandurovi6), izgubljeno. uza-

i"*tto^ pbverenle (M' brol)' -birokrat'ski centraliza "ii.- F"iiei. -pasivizarn kocl Slovenaoa* (R. Nikolii)' nezre-

il'tt ^ "pai.:*:"

(D. Lapdevii)' -jer smo dopor vukova*

i--t*^i svatovi* (V. Nazor) ttd,..' Iilaz je traZen u raznim

p""""1-u' ,,makn'uti vidovdanski ustav i pristupiti me-

husotrrrom ctogovonu radi uspostavljanja. l9{:ryT.i"og.^tJ"*""pi""nog" uredenja drZai'e* (Lj' Babid-Dalski)' -da

se odstrani aianSnli p'seudoparlamentanizam<< i usposta"'i

i"ai*.t"*"" drhavi -decentialisan'a sa siP!11- lollfll -ikim samoupraavmra<< (I. Tartalja), "novi

izborl" (ureo-

ttiS-t"o--Oaz:irQ, aoii 6f -iti d6'jednoga sporazurna.ilido gradanskog "nsta.. (V. Brajevi6), - ako drZavnict n'rsugt4'p1 -da kuraZno proglase integralno lttgoslovens.tvon*oz" .* -pre6i r.t i".rotr"lottt"t6 jqgog]o.vens!y."'^i T]iemo se uie,Oiniti krvar,tim Zrtvama" (L' Vojnovic)' Sr"psrtpoiitid,ari nametnuli su monarhiju, dinastii"'itry'g ::l;iralizam, korupciju i partiza;nstvo', smatra J' Prodanovtc'a na ,,centralizam i kimarilski apsolutizam hrvatski btrokje odgovorio tegirattlem drZavirog jedinstva', dok bi

ira;boiia organizicila'bita "federalivna republika'; po

trribno je sirovesti -rov€r polpu,lo- slobodne tizbore", sa-

mo u tom pravcll mogu se^ izbeii krize, grey.rati t \TlNeosnovano- je, smatra'Lj. Stoja'novii, dati neZim smratratlsrpskim, ta'o Sto je svdevremeno u -H'rvatskoj bio ma-

darski, nego je to' reZim -danainjih vlastodrZac'a*, a naj-

U"f:u r*s.i:e" bi,la bi federrativna republiys' *Za r'9pr1!-iikanski oblik vladavine je i socijahJtidka partija", istideN. Divac, -i to joB na o6,11ovu op3te sv-ojine s.redstava zaproizvodnju... Nirodi diji su se pripadnici' piSe Pr L?p-levii, tokom rata 1914-18. uzajam'no istrebljiyali -Yysazreii ni za drZavno ni z,a nacion'alno ujedinjenje' ali 6e

da d.emokratskog redenja dovesti razvi'tak kapritalizma(pod demokratijom .u p"d".r.tmeva narodito 'Sto Sima i3io punija samouprav6*). .Hegemornija. kapitalistidka"'smatia Llpdevii, iigtaitiie ;'sve plemenrske razlike", "ier228

- 'q$,'

229

mrf,nista i radiievaca, a dramatizacijom sovjetskog pokretqstva$a se psihoza u kojoj je drZavnom aparratru o1ak5anoda se sa svofim protivnicima o,bradunava na srednjove-korrni nadi.n.'o U dramatidnim trerrucima rezerve prernahomu,nistima gotovo ie sasvim nestati, recimo tada kadaje, povodom osude na 'smrt radnika Eure Keq'o5ewi6,a,zbog Strajka husinskih rudara, ditav broj Nove Evropc(10/1922) posve6en ovom dogadaju. U uvodniku piSe, ,i2-medu os,talo,g, da se podrZava sve Sto, su komunisti "imalida nam kaZ,u u ovoj stvari.., jer ,se po,kazalo da je ovajreZirn >'nesporsoban i svirep"., go,mila grorb za grobcxm svedotle da fs -jednog lepog dana prsnuti kao da ga nikadnije ni bilo*. U istom broju dasopisa objavljeni su Tprilozi MoSe Pijade, Minoslav,a KrleZe, Iva Poltiea i dr.O uticaju javne reii, dak i u takvom reZirnru, valja raz-mi5ljati i u svetlu dinjenice da presuda l)uri Keruseviiunije izvriena (o torn sludaju pisali su i drrugi listovi idasopisi).

(b) Kriza parlamentarnog sistema

Ured,niStvo SKG, nalazeii da $ podetkom 1922. go-dine "odnosi izmedu Srba i Hrvata doSli do krize-.pogotovo zbog izgleda da se hrvatsko pi,tanje ,interna-cion,alizuje, ',iako svesno da u politici

-vode prvu red

ptryst1 i interesi, a rtek iza njih, i to na odstojanju, razlogi ub-eclivanje, smatralo je da jedna anketa b s"rpsko-frr-vatskim odnosirna mr:Ze u izvesnoj meri doprineii sti5a-valju sukroba, ukoliko b dala moguinosti ljudima dobrev-olje i sa na5e i s.a hrvatske strane da iznesu jed,no po-mirljivo glediSte-. Uredni5tvo je objavilo ""j"*-o onamiSljenja koja postarrljenom pitanj,u pnilaze sa rrazliditiht,adaka...no

P^ored opltih mesta kao Sto je, recimq da podvoje-nost Srba i Hrvata >ne opstoji" (Ivo Vojnovii) iti uodu-

.1, Ql Mitkovii, -Na5 politidl<i Zivot*, Noua Europa, 2/1922,str. 46-54.

r0 Vicli "Anketu o srpsko-hrvatshim odnosima.., objavljenuocl aprila do oktobra 1922. godine, gde se nalaze oai""o"i

"!eugbroja kujiZevnika i javnih iactnika -iz

ditave Jugoslivije.

vanja da je odnos.medu njirna prewak za razumevairqe

problema nove drlave, lziai-eni su uglavnom razlidita

Lritidka gledi5ta'Za teSko stanje u zemiji okrivljeni su: >>verska pi-

tanja--(S. Kurtovib), 1bo]919a ps'iha* (U' Desnica)' "Pffi-frflii :^i. (A. Tres,i6-Pavidii), op5ta moralna d'evalvacija

l'f<"t.ip"i:t posle ,rata (S. Pandurovi6), izgubljeno. uza-

i"*tto^ pbverenle (M' brol)' -birokrat'ski centraliza "ii.- F"iiei. -pasivizarn kocl Slovenaoa* (R. Nikolii)' nezre-

il'tt ^ "pai.:*:"

(D. Lapdevii)' -jer smo dopor vukova*

i--t*^i svatovi* (V. Nazor) ttd,..' Iilaz je traZen u raznim

p""""1-u' ,,makn'uti vidovdanski ustav i pristupiti me-

husotrrrom ctogovonu radi uspostavljanja. l9{:ryT.i"og.^tJ"*""pi""nog" uredenja drZai'e* (Lj' Babid-Dalski)' -da

se odstrani aianSnli p'seudoparlamentanizam<< i usposta"'i

i"ai*.t"*"" drhavi -decentialisan'a sa siP!11- lollfll -ikim samoupraavmra<< (I. Tartalja), "novi

izborl" (ureo-

ttiS-t"o--Oaz:irQ, aoii 6f -iti d6'jednoga sporazurna.ilido gradanskog "nsta.. (V. Brajevi6), - ako drZavnict n'rsugt4'p1 -da kuraZno proglase integralno lttgoslovens.tvon*oz" .* -pre6i r.t i".rotr"lottt"t6 jqgog]o.vens!y."'^i T]iemo se uie,Oiniti krvar,tim Zrtvama" (L' Vojnovic)' Sr"psrtpoiitid,ari nametnuli su monarhiju, dinastii"'itry'g ::l;iralizam, korupciju i partiza;nstvo', smatra J' Prodanovtc'a na ,,centralizam i kimarilski apsolutizam hrvatski btrokje odgovorio tegirattlem drZavirog jedinstva', dok bi

ira;boiia organizicila'bita "federalivna republika'; po

trribno je sirovesti -rov€r polpu,lo- slobodne tizbore", sa-

mo u tom pravcll mogu se^ izbeii krize, grey.rati t \TlNeosnovano- je, smatra'Lj. Stoja'novii, dati neZim smratratlsrpskim, ta'o Sto je svdevremeno u -H'rvatskoj bio ma-

darski, nego je to' reZim -danainjih vlastodrZac'a*, a naj-

U"f:u r*s.i:e" bi,la bi federrativna republiys' *Za r'9pr1!-iikanski oblik vladavine je i socijahJtidka partija", istideN. Divac, -i to joB na o6,11ovu op3te sv-ojine s.redstava zaproizvodnju... Nirodi diji su se pripadnici' piSe Pr L?p-levii, tokom rata 1914-18. uzajam'no istrebljiyali -Yysazreii ni za drZavno ni z,a nacion'alno ujedinjenje' ali 6e

da d.emokratskog redenja dovesti razvi'tak kapritalizma(pod demokratijom .u p"d".r.tmeva narodito 'Sto Sima i3io punija samouprav6*). .Hegemornija. kapitalistidka"'smatia Llpdevii, iigtaitiie ;'sve plemenrske razlike", "ier228

- 'q$,'

229

6e ljude gnupisati prema njihovim klasnim interesirna iklasnoj icteologiji*. Isto stanovi5te zastupa i V. Kona6.On ogekuje da ce razvoj kapitalizma u Jugoslaviji stvori-ti jednu kapitalistidki i fin,an,.sijski nez,avisnu jugosloven-sku_.burZoa7iju, ,g ne _'nacionalno podeljenu, f *protivujediniene -jugoslovensfte kapitalistidke klase organizuie:", k?g ujedinjen jugoslovens*i proletarij,at*. Tak"av pro_letariiat biie odvojen ,od seljadke klase

"i u svakom po-

gl'edu brojn,iji i ,snaZniji od nje. -Apatiju koju je stv&iokomunistidki pokret i njegorri suludi eksperimenti-, istidel(orac, -brzo ie pcbeditri zdnavi politridki srnisao i ,l,ealnepobrebe proleterske kl,ase.. Sve io rrodi obnovi ,,politikedemokratskog socijalizma-. doir trenutni probJ,emi -og.ibiti re5eni -zdravim i fons,iranim razvitkom ,."S*g ,r?_roda.r, zaklju6uje Kor:a6.

Mada suodeno sa tako razlid ti,m gledistirna i d:r,arna_tidnim upozorenjiina. Uredrniitvo SKb s,rnatna: oprvi inaiaktivniji uzrok nezadovoljsivu Hrvata, ili bar uzroklroji je to nezadovo,ljstvo raspalio i pro5irio u narndnem,ase, IeLi u rdavoj admri,nistraciji.*

- g1o*", Unedni5tvo

ffljud,uie aa nijg po sredi nacionalni, vei poliitidki fro-blem, kao -problem ,dobre administrativne organiziciiez.emljeo i poziva inteligenciju da doprinese .duhlu p;ii-_liivosti i dobre volje..

Posle atentata na prvake HSS u SkupStini, juna1928. godine, kriza parlamentarizma dospela :L a"

""f1"":ca; pred tom djnjenicom naSli su se ,i- pobbrnici pa,rla_mentarne demoi<ratije medu saradnicirna rrazliditih'da,so-pisa i listova, pa i Srpslcog knjiievnog glasniko i ioi,Evrope.

Obracajuii se irr prvom redu srpsko,m ,nrarodu da biga u_putio -u. ozbiljnije prosudiavnib test<e dana5niice.,BoZidar Marliovii rgj:pr" nastoji cla otkloni ;uanu ,a-diua.iraspnostr,a,njenu u Srrbiji po kojoj se oslobodenje Hrvat,arazurxe oniako ,,kao Sto sc razumL oslo,borlenje haSeg ma_lda 9d trlns]1oS_:-arya*. --'frs!a ponoviti i ato je to'tatropoz'nato.., istide Markovii, -da je-Hrva.tirna ru Air,striji b,i,opotpuno obezbedsn ne sarno Zivot, lidna sloboda, ir-.Jvi;,:]i|]-9:r_s1-{9bt?,

rnego da su imali I sve rislove ;;;j;f :

toy:_"_ J gz vii ani e. Hrvatski LIn,ivE1"2i1.1, Akademi j

" r, *r'r_

:.?1..""::l_s,!e i puno dmrgih ustanova to najbolje poka_zuJu.< lmali su i -surogat srroje hrvatske drZavL. oUeen

u svojoj autononaiji, u kojoj su oni sa'mostalno obavljali

poslove prosvete, prravtosuda, umrtra5njih delLa i pr:irurede

preko svog p'arlamenta (S;abora) donoSenjem zakona i

preko svoje autorronlne vtrade... Sve je to bilo pre'naalo,

hteli su d,a obnove svroju drZavu i u tom srnlslu je

,,hrvatski nacio,nal,izam bio sasvrirn opravdana pojava*'

Nevolje rsu nasttl,pile d'inj'enls6m da j'e ujedinjenje nramet-

nuo rat, te re5eniima koja su postignuta, posle deset go-

d,ina zajedniikog i'ivata, -niko d,anas nije zadovoljan''

U Beogradu se go'vorri ,o 'namput&ciji.., a u Zagrebu o

>,rastovi.<, tako da ta dva grada '"stoje jedan prema

drugo,m kao dva zakrvavljena i izbezumljena neprijatelja,

d,a je te5ko u prodlos,ti naii slidan sludaj slepila i medu-

sobne borbe...

Uzruke takvom s,tanj;r.r, nastavlja Markovii, ne trebatraZiti u predr',atriirn negb u po,r:ratnim pnilikarna' Prvi je.mada 'ne i jedin{, postojete drZavno uned'enj'e, koje jenastaLo ne sarno nam'otanjem interesa snpskih po'Iitiiara'nego i time Sto s,e Hrvati -nisu bo,r:ili pro'tivu centra-Iizma* ,u Narrodnoj skup5tini. ved rsu .borbi pretpostavitriapstinencij'u*. Alri, "glavni uzrok dana5njem zlu \edi uduhu dana5nje vladavine, u ono -ne 5to bismo mi nazvalinjen sistem<. Tu spadaju rdav dinormitki aparat, nedo-statak demokratrizma i dernagog'ija, pogot,ovo seljadkihvocla. "Dana5nji sistem*, istide Mankovid "ne podiva nademokra,tizmu ne,go samo na dernagogiji. Cilj je dol,azakna vlast, ali ne radi ostrl,arenja svog prograrna, Sto bi bilosasvim opravdano, nego u prvorn redu radi ostvarenjapartijskih i lidnih ko,risti.* U takvim okolnostima mogu-can je sxms "lazni parlamentarizam,,: .op5ti haos, ko-rupcij,a i med,usobni nat.. i -laZni nacio,nalizam... Nikodanas neie dAti sistem. Irlarod i u Sr,bijri i u Hrvatskoj'podjedneko pati ri iz godine u godinu pada u sve veiubedu.; lek nije 'ni ,amputacija ni r,astava, i onema pravaovra generacija da svojim lq.rdim radom upropasti ono Stosu genera.i.cje briZljivo i pametno pripremale ne samo zaovu vei za sve gonreracije posle nas... "Samo u irstinid,emokratski i pa,rlamentanni reZim moZe obezbediti jed-nakost i ravnopra\mo,st.<, zakljud,uje Ma,rkovi6. Radi toga

230 231

6e ljude gnupisati prema njihovim klasnim interesirna iklasnoj icteologiji*. Isto stanovi5te zastupa i V. Kona6.On ogekuje da ce razvoj kapitalizma u Jugoslaviji stvori-ti jednu kapitalistidki i fin,an,.sijski nez,avisnu jugosloven-sku_.burZoa7iju, ,g ne _'nacionalno podeljenu, f *protivujediniene -jugoslovensfte kapitalistidke klase organizuie:", k?g ujedinjen jugoslovens*i proletarij,at*. Tak"av pro_letariiat biie odvojen ,od seljadke klase

"i u svakom po-

gl'edu brojn,iji i ,snaZniji od nje. -Apatiju koju je stv&iokomunistidki pokret i njegorri suludi eksperimenti-, istidel(orac, -brzo ie pcbeditri zdnavi politridki srnisao i ,l,ealnepobrebe proleterske kl,ase.. Sve io rrodi obnovi ,,politikedemokratskog socijalizma-. doir trenutni probJ,emi -og.ibiti re5eni -zdravim i fons,iranim razvitkom ,."S*g ,r?_roda.r, zaklju6uje Kor:a6.

Mada suodeno sa tako razlid ti,m gledistirna i d:r,arna_tidnim upozorenjiina. Uredrniitvo SKb s,rnatna: oprvi inaiaktivniji uzrok nezadovoljsivu Hrvata, ili bar uzroklroji je to nezadovo,ljstvo raspalio i pro5irio u narndnem,ase, IeLi u rdavoj admri,nistraciji.*

- g1o*", Unedni5tvo

ffljud,uie aa nijg po sredi nacionalni, vei poliitidki fro-blem, kao -problem ,dobre administrativne organiziciiez.emljeo i poziva inteligenciju da doprinese .duhlu p;ii-_liivosti i dobre volje..

Posle atentata na prvake HSS u SkupStini, juna1928. godine, kriza parlamentarizma dospela :L a"

""f1"":ca; pred tom djnjenicom naSli su se ,i- pobbrnici pa,rla_mentarne demoi<ratije medu saradnicirna rrazliditih'da,so-pisa i listova, pa i Srpslcog knjiievnog glasniko i ioi,Evrope.

Obracajuii se irr prvom redu srpsko,m ,nrarodu da biga u_putio -u. ozbiljnije prosudiavnib test<e dana5niice.,BoZidar Marliovii rgj:pr" nastoji cla otkloni ;uanu ,a-diua.iraspnostr,a,njenu u Srrbiji po kojoj se oslobodenje Hrvat,arazurxe oniako ,,kao Sto sc razumL oslo,borlenje haSeg ma_lda 9d trlns]1oS_:-arya*. --'frs!a ponoviti i ato je to'tatropoz'nato.., istide Markovii, -da je-Hrva.tirna ru Air,striji b,i,opotpuno obezbedsn ne sarno Zivot, lidna sloboda, ir-.Jvi;,:]i|]-9:r_s1-{9bt?,

rnego da su imali I sve rislove ;;;j;f :

toy:_"_ J gz vii ani e. Hrvatski LIn,ivE1"2i1.1, Akademi j

" r, *r'r_

:.?1..""::l_s,!e i puno dmrgih ustanova to najbolje poka_zuJu.< lmali su i -surogat srroje hrvatske drZavL. oUeen

u svojoj autononaiji, u kojoj su oni sa'mostalno obavljali

poslove prosvete, prravtosuda, umrtra5njih delLa i pr:irurede

preko svog p'arlamenta (S;abora) donoSenjem zakona i

preko svoje autorronlne vtrade... Sve je to bilo pre'naalo,

hteli su d,a obnove svroju drZavu i u tom srnlslu je

,,hrvatski nacio,nal,izam bio sasvrirn opravdana pojava*'

Nevolje rsu nasttl,pile d'inj'enls6m da j'e ujedinjenje nramet-

nuo rat, te re5eniima koja su postignuta, posle deset go-

d,ina zajedniikog i'ivata, -niko d,anas nije zadovoljan''

U Beogradu se go'vorri ,o 'namput&ciji.., a u Zagrebu o

>,rastovi.<, tako da ta dva grada '"stoje jedan prema

drugo,m kao dva zakrvavljena i izbezumljena neprijatelja,

d,a je te5ko u prodlos,ti naii slidan sludaj slepila i medu-

sobne borbe...

Uzruke takvom s,tanj;r.r, nastavlja Markovii, ne trebatraZiti u predr',atriirn negb u po,r:ratnim pnilikarna' Prvi je.mada 'ne i jedin{, postojete drZavno uned'enj'e, koje jenastaLo ne sarno nam'otanjem interesa snpskih po'Iitiiara'nego i time Sto s,e Hrvati -nisu bo,r:ili pro'tivu centra-Iizma* ,u Narrodnoj skup5tini. ved rsu .borbi pretpostavitriapstinencij'u*. Alri, "glavni uzrok dana5njem zlu \edi uduhu dana5nje vladavine, u ono -ne 5to bismo mi nazvalinjen sistem<. Tu spadaju rdav dinormitki aparat, nedo-statak demokratrizma i dernagog'ija, pogot,ovo seljadkihvocla. "Dana5nji sistem*, istide Mankovid "ne podiva nademokra,tizmu ne,go samo na dernagogiji. Cilj je dol,azakna vlast, ali ne radi ostrl,arenja svog prograrna, Sto bi bilosasvim opravdano, nego u prvorn redu radi ostvarenjapartijskih i lidnih ko,risti.* U takvim okolnostima mogu-can je sxms "lazni parlamentarizam,,: .op5ti haos, ko-rupcij,a i med,usobni nat.. i -laZni nacio,nalizam... Nikodanas neie dAti sistem. Irlarod i u Sr,bijri i u Hrvatskoj'podjedneko pati ri iz godine u godinu pada u sve veiubedu.; lek nije 'ni ,amputacija ni r,astava, i onema pravaovra generacija da svojim lq.rdim radom upropasti ono Stosu genera.i.cje briZljivo i pametno pripremale ne samo zaovu vei za sve gonreracije posle nas... "Samo u irstinid,emokratski i pa,rlamentanni reZim moZe obezbediti jed-nakost i ravnopra\mo,st.<, zakljud,uje Ma,rkovi6. Radi toga

230 231

su neophod,ne brze reforme da bi u buduiem uredenjupojedini delovi naroda na5li kontinuitet svojih istorijskihdinjenica.o'

Iako je krug oko Nove Evrope padrlao monarhiiskiobl,ik uredenja (Kongres javnih radnika, Ztagreb, 10. IXIg22), gledi5ta o p'oretku nisu manie kritidka, te dolazii dg zabrane broja d,asopisa, zbog -trvrede Vladaoca*(1211927). Opredeljenje z-a jugoslovenstvo doZivljava sekao s,amoobmana, jer se, u datom poretku, pokazalo dase -borba za kulturni i ekonomski preporod j,ugosloven-skog narod-a ne moZe ozbiljno povesti pre nego 5to seukloni sirstem Gla'"njade, pre nego Sto ,se zavede prawrirecl i osobna sigurnost...nr Do bitnih tema, domaiih i svet-skih, ne moZe se do,spet'i usred bujice korupcio,na5kihafera i bezn,a6elne borbe za vlast.og

Atentat Lu Skup5tini pro,istekao je iz kulminacijepsihoze uzajamnog podozrenja i gloZenja, koju su stvoriliradikaliia (ne Beogr:ad i Srbija) i njeni prirepci -iz pre-ka..; to,me su doprineli i S. pribiievii i S. Raaie i ar.te5kim r.eiima i psovkama prot,ivn-ika (-stsks-, -pliadka.-3i.., -pljaika5kocinca,rska dar5ija* itd.). Inade, reZim 1evec godinama tole,risao i pomagao brutalno nasilje orju-naBkih, srnaovskih i ha,naovskih grupa. Sve to pr:et,idrZavi rasulom, 1" ss po,novo istide potreba neviziie us-tava rad'i uspostavljanja s,tvarne demokratije.a,

Moguinost 'demokra,tskih reformi, i pored snazrrqogpritiska l:iber:alne iavno,sti u tome smeru, bitno je ogri-ni6ena, izmedn ostalog, dinjenicom cla je 1g2b.- godi,nelliiana 'opoziciona stria'nka, HRSS, odbaoita svoje iepub-lil<ansko stanovi5,te i uKIa u skup5tinu i vladu, Aa Ui tet<posle atentata na svoje prvake pokre,nula pitanje reviziieustava. Kad se pokazalo da ,o,tlozicione istranke nisuspremne da stanu na ,njihovu stnanlr, ,seljaci su bili upu-

alf BoZidar Markovii, -DanaSnja politidka kriza.., SKG, knj.XXV,.br. B, Beograd, 16. XII tSZ-8, i tr . 6r4_62b., . i;Jyg_ Kolbg -Sistem Glavnjade.., uvodnik, Noua Europa,knj. XVIII ,- br. B, Zagreb, 28. IV 1928, str. 354_3Sb.-,^-:, M. C., -Rat ratu, i dole oruZje*, uvodnil<, Noua Europal r t 928.

.n lvl. C., *Zlodin punise Radiia. (Trageclija iJdnog naro_da).., Nooo Etsropa. Zagreb, 26. VIi

-i'SZe, -.t". 4t_bg.

ieni na yanstranaifte akc'ite' tako da je, u jesen 1928'

aocline, bilo, ,i u Srbiji i u I{rvatskoj (i drugde), vanstra-iadkih zborova seliaka.4;

Kao Sto je poznato' umesto demokratsl<ih refonmi.Sestojanuarska iliktatura suspenduje parlamentarizam'K,ralj preuzima svu vlast n zemlji, poni5ten,a je javne

bezbbd,nost gradana. uvedenar cenzura Stampe, uki'nutaobluttt* I op5tinska samoupra\ra, forrniran je specijalnisud za politidke krivice, zabranjene su polit'idke stranke'Novu t ladu podrZali su, pored o'stalih, gorrnji slojeviHrvatske, diii iu predstavnici zauzeli najvaZnije privred-ne ,resore u'generblskoj vlad;i. pokazujuir jo5 jedno'm rlaekono,mski triberalizarn i politidki despotizam bez veiihteikoia iciu zaiedno.

(c) Knitika falizma. uacizma i boli5evjzma

Na osnovu dostupnih istoriografskih 'izvora vi5e mo-/*mo saznabi o nastanku, Sireniu i Zrtvama despotskihoblika vlasti, nego li Sto dono'se spoznajuorazliditim ot-porima. Moglo bi se 're6i cia su tek otSkrinuta vrat'a zaproudavanje razliditih vidova otpppx novijim oblicimadespotizma, o,d otpor,a prvaka opozicio,nih rstranaka i strtt-ja (Lj. Davidovii, marrta 1929. ili D. Jovanoviia, novem-br:a iste godine), preko poziva voda KPJ nra u,stanak(iste 1929. qodine), d.o demonstracija studenata Beograda,Zagreba i Liubliane pod parolom oDole diktatura!- (no-vembra 1931). Da razlidite vrste i oblike otoora tek trebaispitivati, na to upuiuje, recimo, podatak d,a od 152 po-li'tidka procesa pred Sudorn za za5titu drZave 1929-32.na dlanove KPJ i SI(OJ-a otpada 83, dok je prreostaiih69 nepoznato, a ni jedno ni drugo nije dovoljno ispitano.

Ovom priliko,m moZemo sailrro naznaditi pnavac is-traZivania kritike despoitske intervencije m gradanskodru5tvo, na nepo,sredne kritike njihovih domaiih oblikat ,na rreke njihove varijante u Evropi toga vrnmena.- "Novo stanje. izazvalo je pokretate Nove Evropeda vei 26. januara objave svoje gledi5te, pod istoimenim

. 45 Vidi Sire o tome

sestojanuorsk e d. iktature.u: Todor Stojkov, OPoziciia u oremeBeograd. Prosveta, 1969.

233232

su neophod,ne brze reforme da bi u buduiem uredenjupojedini delovi naroda na5li kontinuitet svojih istorijskihdinjenica.o'

Iako je krug oko Nove Evrope padrlao monarhiiskiobl,ik uredenja (Kongres javnih radnika, Ztagreb, 10. IXIg22), gledi5ta o p'oretku nisu manie kritidka, te dolazii dg zabrane broja d,asopisa, zbog -trvrede Vladaoca*(1211927). Opredeljenje z-a jugoslovenstvo doZivljava sekao s,amoobmana, jer se, u datom poretku, pokazalo dase -borba za kulturni i ekonomski preporod j,ugosloven-skog narod-a ne moZe ozbiljno povesti pre nego 5to seukloni sirstem Gla'"njade, pre nego Sto ,se zavede prawrirecl i osobna sigurnost...nr Do bitnih tema, domaiih i svet-skih, ne moZe se do,spet'i usred bujice korupcio,na5kihafera i bezn,a6elne borbe za vlast.og

Atentat Lu Skup5tini pro,istekao je iz kulminacijepsihoze uzajamnog podozrenja i gloZenja, koju su stvoriliradikaliia (ne Beogr:ad i Srbija) i njeni prirepci -iz pre-ka..; to,me su doprineli i S. pribiievii i S. Raaie i ar.te5kim r.eiima i psovkama prot,ivn-ika (-stsks-, -pliadka.-3i.., -pljaika5kocinca,rska dar5ija* itd.). Inade, reZim 1evec godinama tole,risao i pomagao brutalno nasilje orju-naBkih, srnaovskih i ha,naovskih grupa. Sve to pr:et,idrZavi rasulom, 1" ss po,novo istide potreba neviziie us-tava rad'i uspostavljanja s,tvarne demokratije.a,

Moguinost 'demokra,tskih reformi, i pored snazrrqogpritiska l:iber:alne iavno,sti u tome smeru, bitno je ogri-ni6ena, izmedn ostalog, dinjenicom cla je 1g2b.- godi,nelliiana 'opoziciona stria'nka, HRSS, odbaoita svoje iepub-lil<ansko stanovi5,te i uKIa u skup5tinu i vladu, Aa Ui tet<posle atentata na svoje prvake pokre,nula pitanje reviziieustava. Kad se pokazalo da ,o,tlozicione istranke nisuspremne da stanu na ,njihovu stnanlr, ,seljaci su bili upu-

alf BoZidar Markovii, -DanaSnja politidka kriza.., SKG, knj.XXV,.br. B, Beograd, 16. XII tSZ-8, i tr . 6r4_62b., . i;Jyg_ Kolbg -Sistem Glavnjade.., uvodnik, Noua Europa,knj. XVIII ,- br. B, Zagreb, 28. IV 1928, str. 354_3Sb.-,^-:, M. C., -Rat ratu, i dole oruZje*, uvodnil<, Noua Europal r t 928.

.n lvl. C., *Zlodin punise Radiia. (Trageclija iJdnog naro_da).., Nooo Etsropa. Zagreb, 26. VIi

-i'SZe, -.t". 4t_bg.

ieni na yanstranaifte akc'ite' tako da je, u jesen 1928'

aocline, bilo, ,i u Srbiji i u I{rvatskoj (i drugde), vanstra-iadkih zborova seliaka.4;

Kao Sto je poznato' umesto demokratsl<ih refonmi.Sestojanuarska iliktatura suspenduje parlamentarizam'K,ralj preuzima svu vlast n zemlji, poni5ten,a je javne

bezbbd,nost gradana. uvedenar cenzura Stampe, uki'nutaobluttt* I op5tinska samoupra\ra, forrniran je specijalnisud za politidke krivice, zabranjene su polit'idke stranke'Novu t ladu podrZali su, pored o'stalih, gorrnji slojeviHrvatske, diii iu predstavnici zauzeli najvaZnije privred-ne ,resore u'generblskoj vlad;i. pokazujuir jo5 jedno'm rlaekono,mski triberalizarn i politidki despotizam bez veiihteikoia iciu zaiedno.

(c) Knitika falizma. uacizma i boli5evjzma

Na osnovu dostupnih istoriografskih 'izvora vi5e mo-/*mo saznabi o nastanku, Sireniu i Zrtvama despotskihoblika vlasti, nego li Sto dono'se spoznajuorazliditim ot-porima. Moglo bi se 're6i cia su tek otSkrinuta vrat'a zaproudavanje razliditih vidova otpppx novijim oblicimadespotizma, o,d otpor,a prvaka opozicio,nih rstranaka i strtt-ja (Lj. Davidovii, marrta 1929. ili D. Jovanoviia, novem-br:a iste godine), preko poziva voda KPJ nra u,stanak(iste 1929. qodine), d.o demonstracija studenata Beograda,Zagreba i Liubliane pod parolom oDole diktatura!- (no-vembra 1931). Da razlidite vrste i oblike otoora tek trebaispitivati, na to upuiuje, recimo, podatak d,a od 152 po-li'tidka procesa pred Sudorn za za5titu drZave 1929-32.na dlanove KPJ i SI(OJ-a otpada 83, dok je prreostaiih69 nepoznato, a ni jedno ni drugo nije dovoljno ispitano.

Ovom priliko,m moZemo sailrro naznaditi pnavac is-traZivania kritike despoitske intervencije m gradanskodru5tvo, na nepo,sredne kritike njihovih domaiih oblikat ,na rreke njihove varijante u Evropi toga vrnmena.- "Novo stanje. izazvalo je pokretate Nove Evropeda vei 26. januara objave svoje gledi5te, pod istoimenim

. 45 Vidi Sire o tome

sestojanuorsk e d. iktature.u: Todor Stojkov, OPoziciia u oremeBeograd. Prosveta, 1969.

233232

naslo\rom uvdnog dlanka.'0 Iako su Ltpoznati rs ,izjavamaKralja i Pnedseur-ika vlade - krojirna rse odbaoujru pret-postavke da je red o zavodenju apsolutizma, diktature iliIalizma ili o trajnijim rnerama vlasti - ,u ovorn uvod-rrril<u istide se da oorst'aje dinjenica, da je Ustav ne ,samosusp,endovan nego ukinut, a d;alekoseZnost priprema zaapsolutni reZim, i vr,emenska 'ne,odredenost, odnosno ras-tegljivost, trajanja ovog stanja u ,gonnjim izjavama (.dimbude zevr5ena zada(a ,sada5nje \rlade..), oduzima namnadu da iemo lrskoro dobiti nov Llstav i udi opet u punustavni 1ivot.., Podsecaj,u6i na svoje dotada5nje kritikereZima i profesionalnih politidara, kao i na ,to da su samiubedeni demokrate i strranatki neop,rredeljeni javni rad-niei, koji bi -medtr poslednjima zaZaliti za vl,adavinomko.iu sn-ro tako o5tro i iskreno osud,ivali.., ist;idu,svoj stav:',Mi ne Zali'mo za r''eZimom i za njegovim pr,edstravnicima,- daleko im lepa ku6a; ali Zatrimo za ustavnim stanjem,i znamo za5to Zalimo.* Oni odbacuju sva ona gledi'5taIroja bi iSla za tim da dosada5nji rdavi parl'amentarnizarnuzrfiu za dokaz o nespo,sobnosti nrarod,a za demokratrijtri slobodu, pa u vezi s tim podsecaj,u na predgovon kra-ljevog oca Milovom delu O slobodi, 'iz 1867. godi,ne, gdeje on pobijao sumnje predstavnika obrazovani,h nanodaut ,sposobnost malih naro'da za :zivat u slob,odi.

Uvereni da im preo,staje sasviLrn rnala p'uko,tina zaizlaz iz <<novog Stanj.a.., p,isci uvodnika nude izvesnru sa-r"adnju, ali p,od ,nekim uslovima: da bude zaista privr,e-meno; da se osnaZi ideja o jugoslovenstvu; da se ukin'upreostali tragovi verske nesno5lj,ivosti i neracional,no tra-ce,nje duievne i ekorno,mske snage narodne praz'novanjern-dvostrukih svetaca... Zahtevalo se i ukirdanje korupcrije,ostvarenje agrarne neforme, r,e5avanje autonomije univer-ziteta, uklamjanje nesposobnih i kon-rno,piranih po,Iiftidara- a sve to' -verujuii duboko u politidki smisao i zdravuustavntr svest na5eg naroda...

Kad,a je, zbro,g c'itriranog dlanl<'a, taj bro'j dasopirsasudski z,abranjen, a protiv njegovih potpisnika pokrenutaoptuZnica (od koje se ubrzo, odustalo), Urredni5tvo je, dabi moglo dalie u,ticati na zbivarnja, odludilo da, do ddj.€,

16 Uvodnik -Novo stanjg.., NoDd Europa, knj. XIX, br. 2,Zagreb, 23. I 1929. str. 33-41.

suspenduie rubrirku 'politicki pre$Ied'' i vi3e se posveti

it'5Jt" b"fitidkim, G op5tirn i nepolitidkim doma6im

temama.47I pre ,no Sto' ie se neposredno suod'i'ti sa despothizmom

u vlasiitq zemlji. de'lovi liberalne inteligenaijt o"lq'?:

"ul,i- *" n"a polariu f'a5rizma u Itnliji, p'ro'tiv kojeg ustale

BoZidar AdZiija, .o"i5Jiut", pozivaludii u ime rrardni5tva i-a'"*-"[."ti:e, 'na

ujedi'njenje svih progresivnih snaga u

U""Ui ptoiiv niega.n' Go,tovo istowem6no' Norta-Evropa

"U:""f:,li"- tritit<i taSistidkog pokreta'u Bavarsko.i' kao

ookreta otvoreno uperenog "p"bti" moderne demokrati.ie

i "".ii"rir-u,;;

ttoii se zala?e za hi'pernacionatrizam' anti-

ooltiiu- i 'okupija

ratne hu3kade ru Nemnrdkaj'i0- N.9.va"fiiipi' ,U:ruif" je i te,matski broj -Faiistidka ltaliia-

Glietdi. iL " "atou ,od glasila pod. uticaj'"f q:lili:k:F

iiberahzma, dasop,is XX VEK, za koji se -pretpost'avlla, oa

je bio pod 'uticaje'm vLadaj'uiih.privrednih krugova lexo-iil;t,r? iiberatizrna), otvaran iL prostor donekle suptil-

"": p."?ug"tdi 'uraJina hivota 'u Nernadkoj (arhitekturi'

stilu,sta,nrovanja it.d.).51Kritika boijievizma na stranicama SKG ogranidena

je na reZim, uz izvesno uvidanje njegove sooijalne. uslov-

ijenosti pnimitivizmom i m'isticizmort ru'skog seljaka' kc-

*" e" Ui'ti potretrno mnogo vrernena da shvati slobodu'tim vi5e S'to mu se na talivom putu ispredilo bolj5evidkonasilje kac realna p,retnja mradrrom budu6noScu'"= Slil<aruskog seljaka pr,edodena ie i ovako: "P'odlac, pretvaralo'laZac."rob. nihiilst, *ott""ititt, pijanic'a, grub, patnijarha-

{? vidi dokumente objavljene u Nor:oj Europi, knj' xIX'

br. 3, Zagreb, L1. II 1929, str. 65-66.a8 BoZidar AdZija, -Fa5izam u Italiji', Nooa Eotopa' sll922'

s t r . 2 ? B - 2 8 1 .a0 M. Eorcievii, *Faiizam tt Bavarskoj", Nooa Europa' 5h923'

str. 1i l0-145.50 Slavko Kir5ner, -Previranja u Nemadlroj*, Nooa Europa'

knj. XXVI, br. 6, Zalreb, 26. vl 193i1, str. 230-232'51 Vidi: Vihelm Ruof, 'Arhitektura savremene Nemaike''

XX vER, Beograd, god. II (1939), br. 4, str. 604-614.52 lloZidar purii, oRusija i Rusi.. (1), SKG, knj. I!,__br. -4'

Beograd. 13. II 1921, str. 267'-276 Q), br. 5, Beograd, 1' III 1921'str. 364-3?1.

l

234 235

naslo\rom uvdnog dlanka.'0 Iako su Ltpoznati rs ,izjavamaKralja i Pnedseur-ika vlade - krojirna rse odbaoujru pret-postavke da je red o zavodenju apsolutizma, diktature iliIalizma ili o trajnijim rnerama vlasti - ,u ovorn uvod-rrril<u istide se da oorst'aje dinjenica, da je Ustav ne ,samosusp,endovan nego ukinut, a d;alekoseZnost priprema zaapsolutni reZim, i vr,emenska 'ne,odredenost, odnosno ras-tegljivost, trajanja ovog stanja u ,gonnjim izjavama (.dimbude zevr5ena zada(a ,sada5nje \rlade..), oduzima namnadu da iemo lrskoro dobiti nov Llstav i udi opet u punustavni 1ivot.., Podsecaj,u6i na svoje dotada5nje kritikereZima i profesionalnih politidara, kao i na ,to da su samiubedeni demokrate i strranatki neop,rredeljeni javni rad-niei, koji bi -medtr poslednjima zaZaliti za vl,adavinomko.iu sn-ro tako o5tro i iskreno osud,ivali.., ist;idu,svoj stav:',Mi ne Zali'mo za r''eZimom i za njegovim pr,edstravnicima,- daleko im lepa ku6a; ali Zatrimo za ustavnim stanjem,i znamo za5to Zalimo.* Oni odbacuju sva ona gledi'5taIroja bi iSla za tim da dosada5nji rdavi parl'amentarnizarnuzrfiu za dokaz o nespo,sobnosti nrarod,a za demokratrijtri slobodu, pa u vezi s tim podsecaj,u na predgovon kra-ljevog oca Milovom delu O slobodi, 'iz 1867. godi,ne, gdeje on pobijao sumnje predstavnika obrazovani,h nanodaut ,sposobnost malih naro'da za :zivat u slob,odi.

Uvereni da im preo,staje sasviLrn rnala p'uko,tina zaizlaz iz <<novog Stanj.a.., p,isci uvodnika nude izvesnru sa-r"adnju, ali p,od ,nekim uslovima: da bude zaista privr,e-meno; da se osnaZi ideja o jugoslovenstvu; da se ukin'upreostali tragovi verske nesno5lj,ivosti i neracional,no tra-ce,nje duievne i ekorno,mske snage narodne praz'novanjern-dvostrukih svetaca... Zahtevalo se i ukirdanje korupcrije,ostvarenje agrarne neforme, r,e5avanje autonomije univer-ziteta, uklamjanje nesposobnih i kon-rno,piranih po,Iiftidara- a sve to' -verujuii duboko u politidki smisao i zdravuustavntr svest na5eg naroda...

Kad,a je, zbro,g c'itriranog dlanl<'a, taj bro'j dasopirsasudski z,abranjen, a protiv njegovih potpisnika pokrenutaoptuZnica (od koje se ubrzo, odustalo), Urredni5tvo je, dabi moglo dalie u,ticati na zbivarnja, odludilo da, do ddj.€,

16 Uvodnik -Novo stanjg.., NoDd Europa, knj. XIX, br. 2,Zagreb, 23. I 1929. str. 33-41.

suspenduie rubrirku 'politicki pre$Ied'' i vi3e se posveti

it'5Jt" b"fitidkim, G op5tirn i nepolitidkim doma6im

temama.47I pre ,no Sto' ie se neposredno suod'i'ti sa despothizmom

u vlasiitq zemlji. de'lovi liberalne inteligenaijt o"lq'?:

"ul,i- *" n"a polariu f'a5rizma u Itnliji, p'ro'tiv kojeg ustale

BoZidar AdZiija, .o"i5Jiut", pozivaludii u ime rrardni5tva i-a'"*-"[."ti:e, 'na

ujedi'njenje svih progresivnih snaga u

U""Ui ptoiiv niega.n' Go,tovo istowem6no' Norta-Evropa

"U:""f:,li"- tritit<i taSistidkog pokreta'u Bavarsko.i' kao

ookreta otvoreno uperenog "p"bti" moderne demokrati.ie

i "".ii"rir-u,;;

ttoii se zala?e za hi'pernacionatrizam' anti-

ooltiiu- i 'okupija

ratne hu3kade ru Nemnrdkaj'i0- N.9.va"fiiipi' ,U:ruif" je i te,matski broj -Faiistidka ltaliia-

Glietdi. iL " "atou ,od glasila pod. uticaj'"f q:lili:k:F

iiberahzma, dasop,is XX VEK, za koji se -pretpost'avlla, oa

je bio pod 'uticaje'm vLadaj'uiih.privrednih krugova lexo-iil;t,r? iiberatizrna), otvaran iL prostor donekle suptil-

"": p."?ug"tdi 'uraJina hivota 'u Nernadkoj (arhitekturi'

stilu,sta,nrovanja it.d.).51Kritika boijievizma na stranicama SKG ogranidena

je na reZim, uz izvesno uvidanje njegove sooijalne. uslov-

ijenosti pnimitivizmom i m'isticizmort ru'skog seljaka' kc-

*" e" Ui'ti potretrno mnogo vrernena da shvati slobodu'tim vi5e S'to mu se na talivom putu ispredilo bolj5evidkonasilje kac realna p,retnja mradrrom budu6noScu'"= Slil<aruskog seljaka pr,edodena ie i ovako: "P'odlac, pretvaralo'laZac."rob. nihiilst, *ott""ititt, pijanic'a, grub, patnijarha-

{? vidi dokumente objavljene u Nor:oj Europi, knj' xIX'

br. 3, Zagreb, L1. II 1929, str. 65-66.a8 BoZidar AdZija, -Fa5izam u Italiji', Nooa Eotopa' sll922'

s t r . 2 ? B - 2 8 1 .a0 M. Eorcievii, *Faiizam tt Bavarskoj", Nooa Europa' 5h923'

str. 1i l0-145.50 Slavko Kir5ner, -Previranja u Nemadlroj*, Nooa Europa'

knj. XXVI, br. 6, Zalreb, 26. vl 193i1, str. 230-232'51 Vidi: Vihelm Ruof, 'Arhitektura savremene Nemaike''

XX vER, Beograd, god. II (1939), br. 4, str. 604-614.52 lloZidar purii, oRusija i Rusi.. (1), SKG, knj. I!,__br. -4'

Beograd. 13. II 1921, str. 267'-276 Q), br. 5, Beograd, 1' III 1921'str. 364-3?1.

l

234 235

lan, bogobojaZljiv, mek, Si:rok kao stepa, neznalica, to jeRus koga ie Revo,lucija otkrila.*tt S odgo,varajudom pai-njom prate se i sukobi medu boljdevicima.sa

U jednoj vrs,ti kritike boljSevizma primetna je pod-voj'eno,st izmetlu odbacivanja neZima i rslovenske so,l,ider-nosti sa ruskim ,nanodom. Za nazliku od d,rtrg,,ih utopijra,s,nratra D. Lapdevii, bo.li5evidka se odrZava na -vtradlavirnigru,be "sile.. ,i vl,asti manjine. 1lo je posledica okolnostiStc se ltusija 'nije razvijala organski, vei dekretskio,bez ,,yssnlijene ,i moine graclanske klase... Meduti,m, iz'slovenske so,li'da,rnosti i ljubavi prem,a sv,ojoj ,uvek dra-go'j Rusij,i*, istide Lapdevii na stranicama dasopisa Zivoti rad, -Zelimo d,a ona bo,lest svojih uto,pija Sto rpre preboiii da se Sto raniie p,ojavi na m,edunaro'dnoj ,sceni u svemsjaju svorne i ru celoj vrelidi,ni svojoj !..55

Nova Evropa pnati zbiva,nja u SSSR-u na viie na-dina. Najzastupljeniji su inforrnativni prilozi. St"amp,anoje viSe ternatskih broieva: oKorru-rniz,am ,kod nas i usvgtu (..7311923, 1. maj), -Sovjetska Ru,sija* (I}llg24),-Kultunna i prosve,tn,a politika u Sovjetskoj Rusiji*(6/1925). -O desetorgodi5njici Ruske revolucije- (6ltgi7).Urredni5tvo daje prednost onim gtredri,Stima, t<b1a, u aufrupolitidkog liberalizrrna, nalaze dra Rusrijd ne odgovar,a nicarrzam ni bolj5evizam vei seljadka demokr:atija. U duhuSlovenstva, treba n,egovati dobre odnose sa SSSR-om.Takav tstav pro'nswlja se i u uvod,nrirn dlancima ",Ruskaokto,b,arska nevo'lucija.. (9llg27) i -Uvek za Rusiju..(10/1e33).

Uredni5tvo Nove Evrope bilo je, pored toga, jedanod gl,avnih pokreitada i organizatora prikupljanja pomodigladqlma u Rusiji, poie,tkom 1920-rih-godina.

Na istnanricarna istoga dasopisa, nrarodito u vrernerazmaha Staljinovog tero,ra, vode,na je polenaika o priroditamo5njeg po,re,tkasu koj? je, poned ostalog, bil,a poastak-nuta knjigom Andre Ziaa povratak iz. RusilZ.r' Iiad

53 Jov. M. Jovanovii, "Qsr Nikola II i Ruska revolucija..,SKG, knj. IX, br.5, Beograd, l . XII 192?. str. b24*b325a Vidi: i\fomdiio Eordevii, -sludaj Trockoga., SKG, knj.XXII br. ?.

._ ̂^^5s Dragi6a. Lapdevii, ,,Ruski sludaj*, Zivot i rail, god. II(1929), sv. 18. str. 421-428.56 Vidi o tome: Zivojin BulagdZii, ,,Lenjin., SKG, knj. XI,

br. 5, Beograd, l. III 1g24, str. zdl-Ssn; .Rlsiji u mbAuria"oa-

ie. pak, red o pogledima na medunarodnu ulog-u SSSR-a'litdl# sm dosta"tazlidita, od jednostranog odbacivanja'"do po"gttt*tidkog procenjivanja.*-'7,^"

r,uudii'rinji ro qranicarna libera.listidkog poi'manja

iiovekove slobode i revolucije, moZe bit'i veonaa podst'i-

*i"t el"aiSte Milana Cu'r'dina, ur'ednika Nove Evrope'

llii "ri""a

Sirenja plamena rata, 1940. $odi19, pi5e: -Neie

""i*ei Shl.jinu" da s'e o'dride Sloven'stva' Stroveni 6e na-

;&;tt _- s Rusijo'm nra delu - ipak udahnutri du5u Novoj'fwopi;

utoliko'bolje ako joj pninesu ne sasvim po'ni5tene

Gfo"ini" Revolucijb socijilnog znadaj'a. Ati ie socijalnip"*U"ur": postati blagoaet zJ Ovrotr)u i ceo svet tek kad

[roa" kroz'engle,ski lJvak. 'Sovjeti" ali u eng]reskoj for-

i',j, to je na5 "komunizam, - ako njega dg'lije -Evropa i

dovedanstvo na kraiu ovog rata, neie tolika dr'agocenaljudska krv biti prolivena uzalud.";8

(d) Reagovanje'na zao5travanje krize u zemlji

Tokom ctruge decenije postojanja prve Jugoslavijepr.eplitali su se tokovi ekonomske i qo'Iitidke krize, pa suih iemellniji posmatradri ,tadanjih zb'iwanj'a, kako' iemodalje videti, uzimald u njihovoj povezanosti."

IJ vreme nametnutih ogranidenja politidke sloibode,otpriiike do sredine 1930-tih godi'na, teZi5te riazrmat'ranjaje na eko,nornshim aspektima krize dr:uStva, narro'di'to naposledicama svelske krize na prir.rredni Zivo't jrugosl'oven-ikog dru5tva.5n TeZ,iSte j,e, ipak, n;a 'dornaiim kretani'ima,jer se smatra da Jugoslardja joi nije zahvaierra p'anikotrtpreci opasno56u varvanstva, vei da pati o'd "ved'ne krize"

nim oclnosima-, SI(G, linj. LVIII, br. ?, str. 437-439; D!m. D.Zivaljevii, *Sta je Anri Bero video u Moskvi.', Ziuot i rad, -god.i (192S), sv. 4, str. 250-253; -Istina o Sovjetskoj Rusiji'. Ziiro-li, rq,d, llLgzl, str. 384-386; -NaSi u Rusiji*, Ziuot i rad, 611928,str. 462-46rr i -sovjetsko selo*, Zioot i, tad, 9lL92B, str' ?01-702.

5? Povodom pomenute knjigg Nooa Europa (XXX, br. 1'Zirgreb, 26. I 193?) donela je pod zajednidkim naslovom "AndreZid na povratku iz Rusije.., priloge Al. Jeladiia, Bogdana Radicei Ante Cilige (str. lL-25).' 58 e., *Jugoslavija i Rusija, i rat u Evropi.., Norsa Durapa,knj. XXXVIII, br. 6-?, Zagteb, 26. VI 1940, str. 198-202.

50 Vidi: Ivo Belin, -Svetska privredna knza i Ju$oslavija"'Nova Europa, knj. XXIV, br. 3, Zagreb,26. IX 1931, str. 139-143.

236237

lan, bogobojaZljiv, mek, Si:rok kao stepa, neznalica, to jeRus koga ie Revo,lucija otkrila.*tt S odgo,varajudom pai-njom prate se i sukobi medu boljdevicima.sa

U jednoj vrs,ti kritike boljSevizma primetna je pod-voj'eno,st izmetlu odbacivanja neZima i rslovenske so,l,ider-nosti sa ruskim ,nanodom. Za nazliku od d,rtrg,,ih utopijra,s,nratra D. Lapdevii, bo.li5evidka se odrZava na -vtradlavirnigru,be "sile.. ,i vl,asti manjine. 1lo je posledica okolnostiStc se ltusija 'nije razvijala organski, vei dekretskio,bez ,,yssnlijene ,i moine graclanske klase... Meduti,m, iz'slovenske so,li'da,rnosti i ljubavi prem,a sv,ojoj ,uvek dra-go'j Rusij,i*, istide Lapdevii na stranicama dasopisa Zivoti rad, -Zelimo d,a ona bo,lest svojih uto,pija Sto rpre preboiii da se Sto raniie p,ojavi na m,edunaro'dnoj ,sceni u svemsjaju svorne i ru celoj vrelidi,ni svojoj !..55

Nova Evropa pnati zbiva,nja u SSSR-u na viie na-dina. Najzastupljeniji su inforrnativni prilozi. St"amp,anoje viSe ternatskih broieva: oKorru-rniz,am ,kod nas i usvgtu (..7311923, 1. maj), -Sovjetska Ru,sija* (I}llg24),-Kultunna i prosve,tn,a politika u Sovjetskoj Rusiji*(6/1925). -O desetorgodi5njici Ruske revolucije- (6ltgi7).Urredni5tvo daje prednost onim gtredri,Stima, t<b1a, u aufrupolitidkog liberalizrrna, nalaze dra Rusrijd ne odgovar,a nicarrzam ni bolj5evizam vei seljadka demokr:atija. U duhuSlovenstva, treba n,egovati dobre odnose sa SSSR-om.Takav tstav pro'nswlja se i u uvod,nrirn dlancima ",Ruskaokto,b,arska nevo'lucija.. (9llg27) i -Uvek za Rusiju..(10/1e33).

Uredni5tvo Nove Evrope bilo je, pored toga, jedanod gl,avnih pokreitada i organizatora prikupljanja pomodigladqlma u Rusiji, poie,tkom 1920-rih-godina.

Na istnanricarna istoga dasopisa, nrarodito u vrernerazmaha Staljinovog tero,ra, vode,na je polenaika o priroditamo5njeg po,re,tkasu koj? je, poned ostalog, bil,a poastak-nuta knjigom Andre Ziaa povratak iz. RusilZ.r' Iiad

53 Jov. M. Jovanovii, "Qsr Nikola II i Ruska revolucija..,SKG, knj. IX, br.5, Beograd, l . XII 192?. str. b24*b325a Vidi: i\fomdiio Eordevii, -sludaj Trockoga., SKG, knj.XXII br. ?.

._ ̂^^5s Dragi6a. Lapdevii, ,,Ruski sludaj*, Zivot i rail, god. II(1929), sv. 18. str. 421-428.56 Vidi o tome: Zivojin BulagdZii, ,,Lenjin., SKG, knj. XI,

br. 5, Beograd, l. III 1g24, str. zdl-Ssn; .Rlsiji u mbAuria"oa-

ie. pak, red o pogledima na medunarodnu ulog-u SSSR-a'litdl# sm dosta"tazlidita, od jednostranog odbacivanja'"do po"gttt*tidkog procenjivanja.*-'7,^"

r,uudii'rinji ro qranicarna libera.listidkog poi'manja

iiovekove slobode i revolucije, moZe bit'i veonaa podst'i-

*i"t el"aiSte Milana Cu'r'dina, ur'ednika Nove Evrope'

llii "ri""a

Sirenja plamena rata, 1940. $odi19, pi5e: -Neie

""i*ei Shl.jinu" da s'e o'dride Sloven'stva' Stroveni 6e na-

;&;tt _- s Rusijo'm nra delu - ipak udahnutri du5u Novoj'fwopi;

utoliko'bolje ako joj pninesu ne sasvim po'ni5tene

Gfo"ini" Revolucijb socijilnog znadaj'a. Ati ie socijalnip"*U"ur": postati blagoaet zJ Ovrotr)u i ceo svet tek kad

[roa" kroz'engle,ski lJvak. 'Sovjeti" ali u eng]reskoj for-

i',j, to je na5 "komunizam, - ako njega dg'lije -Evropa i

dovedanstvo na kraiu ovog rata, neie tolika dr'agocenaljudska krv biti prolivena uzalud.";8

(d) Reagovanje'na zao5travanje krize u zemlji

Tokom ctruge decenije postojanja prve Jugoslavijepr.eplitali su se tokovi ekonomske i qo'Iitidke krize, pa suih iemellniji posmatradri ,tadanjih zb'iwanj'a, kako' iemodalje videti, uzimald u njihovoj povezanosti."

IJ vreme nametnutih ogranidenja politidke sloibode,otpriiike do sredine 1930-tih godi'na, teZi5te riazrmat'ranjaje na eko,nornshim aspektima krize dr:uStva, narro'di'to naposledicama svelske krize na prir.rredni Zivo't jrugosl'oven-ikog dru5tva.5n TeZ,iSte j,e, ipak, n;a 'dornaiim kretani'ima,jer se smatra da Jugoslardja joi nije zahvaierra p'anikotrtpreci opasno56u varvanstva, vei da pati o'd "ved'ne krize"

nim oclnosima-, SI(G, linj. LVIII, br. ?, str. 437-439; D!m. D.Zivaljevii, *Sta je Anri Bero video u Moskvi.', Ziuot i rad, -god.i (192S), sv. 4, str. 250-253; -Istina o Sovjetskoj Rusiji'. Ziiro-li, rq,d, llLgzl, str. 384-386; -NaSi u Rusiji*, Ziuot i rad, 611928,str. 462-46rr i -sovjetsko selo*, Zioot i, tad, 9lL92B, str' ?01-702.

5? Povodom pomenute knjigg Nooa Europa (XXX, br. 1'Zirgreb, 26. I 193?) donela je pod zajednidkim naslovom "AndreZid na povratku iz Rusije.., priloge Al. Jeladiia, Bogdana Radicei Ante Cilige (str. lL-25).' 58 e., *Jugoslavija i Rusija, i rat u Evropi.., Norsa Durapa,knj. XXXVIII, br. 6-?, Zagteb, 26. VI 1940, str. 198-202.

50 Vidi: Ivo Belin, -Svetska privredna knza i Ju$oslavija"'Nova Europa, knj. XXIV, br. 3, Zagreb,26. IX 1931, str. 139-143.

236237

seliaitva koje je izgubiio sve Sto je nako'n oslobodenjasteklo, u konist rraroiana i kapitalri,sta.on lz\az iz nje tnaZise .u bolje organizovanom nadu, dak do r.eligi,oznog z€Lnosai'adom,ot {i u prevazilaZenju individualizma i lraoia smii-ljenim planom u kojerm bri sadaSnje mesto imali karteliu rindustriji a z,ardruge u poljopnivredi i zanatsrtnzru.o, Na-Iazeii da je gl,avni uz,rok krizl, ,tt sistemu slobodne ka-pitalistiilce privyefls,,, izlaz bi bio u ptanskoj privnedi ikolektivizmu, ali ne etatistiikom.o,'

I na st'rrarnicama dasopiisa Zivot i rad (8511933) eko-nomska- kriza dospeva u pr-ri plan. Objavljen je izve5tajBeogradske radnidke komore o poloZaju naanitte ttaseu Srbij,i, komentariSe s,e sluZbe,ni podaiak o ?00 000 rne-zapo,slenih u z,ernlji i poziva u bo,ibtr protiv i,ivta, zele-na5a i -b,erzanskih hijena-. Istovrerneno s.e lstide; -Zlotinbi bio kad bi se u na5oj zemljri povela borba redova iklasao.

S obnovom pairlamentanizma, koju je r:at drastidnoprekinti.o,oa nastavliena je javna debafa o starim i nekimnovim ljegovim uspes,ima. Tako je, na priimer, anketa\gyy lvr^gne o -pitani,ima na5e uniutra5nle politike*(1935-36)0' donela manie novih s,aznanja o poiifiemmodrnosima, ali je u snediste javnih ,razmatr.anja stavilasloZene odnose eko,nomskih i politidlcih procesa, pornera-iuii teZi5te interesov,anja sa politidke lia socijainoj de-mokratiji.

Pored rponavijanja gledi5ta o pclitidkim, n'aro'dito na-

cionalnim ^oAnos'i'ina, 'tcoje smo mogli. ttPo"t"ti- --p^t*:

ikE; -SKG,

ovde su zanimlj:iva .zap'aLani'a o to'me da

;iil;;;t;-ilj" tistu resila, da,' recimo,'dec"entnalizacrija u

iua"*ot""tskom reZimu ne znadi grnogo (R' Dermano-

"ia.l a. niSta bitno nije urad'ila ni'Jevtiierra vlada -koja

i""tl**rf"'^".ffi";"i1i di,ktatu^r bez dikta,tona i di'neii

kao d,a je na n3u' preEao cluh pokojnog Kralja' (M'

Cu,r'6in).Od poli,tidkih gledriSta p'ad'a u od'i jedno koje' na. tragu

ideie Svltozara Mibkovi,ia o uzaja'mn'oj uslovlje,nost'i unu-

i"fij" i sfol;ne slobode u nacionalnrrm oslobodenju' pr9-

i-i-*i aut""t iatije 'po'smatr:a ne toliko kao odnos izmedu

"""ii", f."fiXo t

"o' prgblem njih9.y.e-, unutannje pol'itidke

o"S;"ia"i:u.,,Bez sellackog. pol,itidkog pt9!-"I9d1,P:

Sr6a-, istide Mitan Pr,ibiievi6, ona prvom mestu onrn u

Srbiji, nema pravog tri u'ig,rtttog 're5en;a naSih prorble'mgL''166- -'af." je

'vei iarJam6ntarizam u krizi' smatra JaSa

P,rodanovi6r ,,Sto -se

cd'uzme parlamentu? treba watiti

n,arodu-. U dr-rhu ideje o naro'd'nom suve'i"enite'tu' on se

iitoZ" za Sire shvatanje demokratije: -ekono'mska stvar-

nost danaSniice traZi od svakog savesnog gr:adanina jld'1o

napredno socijalno shvatanje- drZavne o'rganlzaclle' KoJe

"i,if.ofif." ne iskljucuje pravilan razvoj nacioinalnog ose-

6anj,a.-Buduci cla sr.r poznati oblici parlamentartzma postali

uski za reSenje ttur-ih ekonomskih i socijalnih. problema'izlaz iz krize i bede traZi se u srni5ljenoj socijalnol-no-I5tici, planskoj p,rivredi i vladi radni'ka i seija'ka (V' l{'V"iii"tiel. 'I"i,t" ulogu trebalo b-i da ima P.iv'redniparlameni (D. Tomac). Postaje s-alv'T 'izvesno da "nemaiti p.ntu nacionalno-politidk-e slobode i jgdn$opti bezsooiial.ne slobode i ekonomsko-rnater.ijalne obezbedenosti..(N. Tintii).

Iz, suodavanja sa novim zbivanjima menjaju se -teonijski poglecti'na demokratiju. Tako, na prirme'r' pro-fesoi Eo,rde* Tasii sl'natra da klasidne ideje o dernok, a-tijri (Ruso, Kanl., engleski utiliatri,sti i radikatri) nisu do-voli,ne da.bismo shv-atil'i sav|e'menri rsmisao i zadatke de-

utt e., -Za mirno rasudivanje-, uvodnik, Noua Europa, br. l,Zagreb, 23. I t9:]2, str. 1-b.

Ivo Kolbe, -Organizaci ja sel jadke drZave-, uvodnik, NouaI:uropa 1/1934. str. l -?.

_i: ̂ f"" Belin, -ps2yoj i smerniea na3e privrede*, Noua Euro.pa, 2/1934, str. 38-48.

- 6,.J. Zubovi i , -O organizaci j i pr ivrede-, uvodnik,

2a, I<rr j . XXVII, br. 2, Zagren, ZO.' l t f984, str. 3B_g?.6't Vidi o tome Sire: Branko petranovii, Istorija

l91B-t9?8, Beograd. Noli t , 1980, str. 112_tB?.

Noua Euro-

Jugoslauijc

-,.- 11 9*dtistvo. je for:muljsalo tri pitanja: -1) Koji su glaunittKtuetnt probLem.i unutra5nje politike Jugoslavije?

-Z) NJ toji

1ac_yr (kojim metodama) .treba pristupiti reiivanjir tifr'pr-oUfemai3). Koji su c:iljeoi (reSenja tih -problimiif*-

OOdovore i" po.fafiditaoci i saradnici iz gotovo svih kra;eva zenil;e, razfieiiih -iu

zanimanja, a i gledi5ta su veoma razlidita.

so Milan Pribiievic, -Hrvatsko pitanjeNoua Eoropa, hnj. XXIX, br. 3, Zagteb, 26.

238 239

i Seljadko Pitanje*'I I I 1936. str. 110.

seliaitva koje je izgubiio sve Sto je nako'n oslobodenjasteklo, u konist rraroiana i kapitalri,sta.on lz\az iz nje tnaZise .u bolje organizovanom nadu, dak do r.eligi,oznog z€Lnosai'adom,ot {i u prevazilaZenju individualizma i lraoia smii-ljenim planom u kojerm bri sadaSnje mesto imali karteliu rindustriji a z,ardruge u poljopnivredi i zanatsrtnzru.o, Na-Iazeii da je gl,avni uz,rok krizl, ,tt sistemu slobodne ka-pitalistiilce privyefls,,, izlaz bi bio u ptanskoj privnedi ikolektivizmu, ali ne etatistiikom.o,'

I na st'rrarnicama dasopiisa Zivot i rad (8511933) eko-nomska- kriza dospeva u pr-ri plan. Objavljen je izve5tajBeogradske radnidke komore o poloZaju naanitte ttaseu Srbij,i, komentariSe s,e sluZbe,ni podaiak o ?00 000 rne-zapo,slenih u z,ernlji i poziva u bo,ibtr protiv i,ivta, zele-na5a i -b,erzanskih hijena-. Istovrerneno s.e lstide; -Zlotinbi bio kad bi se u na5oj zemljri povela borba redova iklasao.

S obnovom pairlamentanizma, koju je r:at drastidnoprekinti.o,oa nastavliena je javna debafa o starim i nekimnovim ljegovim uspes,ima. Tako je, na priimer, anketa\gyy lvr^gne o -pitani,ima na5e uniutra5nle politike*(1935-36)0' donela manie novih s,aznanja o poiifiemmodrnosima, ali je u snediste javnih ,razmatr.anja stavilasloZene odnose eko,nomskih i politidlcih procesa, pornera-iuii teZi5te interesov,anja sa politidke lia socijainoj de-mokratiji.

Pored rponavijanja gledi5ta o pclitidkim, n'aro'dito na-

cionalnim ^oAnos'i'ina, 'tcoje smo mogli. ttPo"t"ti- --p^t*:

ikE; -SKG,

ovde su zanimlj:iva .zap'aLani'a o to'me da

;iil;;;t;-ilj" tistu resila, da,' recimo,'dec"entnalizacrija u

iua"*ot""tskom reZimu ne znadi grnogo (R' Dermano-

"ia.l a. niSta bitno nije urad'ila ni'Jevtiierra vlada -koja

i""tl**rf"'^".ffi";"i1i di,ktatu^r bez dikta,tona i di'neii

kao d,a je na n3u' preEao cluh pokojnog Kralja' (M'

Cu,r'6in).Od poli,tidkih gledriSta p'ad'a u od'i jedno koje' na. tragu

ideie Svltozara Mibkovi,ia o uzaja'mn'oj uslovlje,nost'i unu-

i"fij" i sfol;ne slobode u nacionalnrrm oslobodenju' pr9-

i-i-*i aut""t iatije 'po'smatr:a ne toliko kao odnos izmedu

"""ii", f."fiXo t

"o' prgblem njih9.y.e-, unutannje pol'itidke

o"S;"ia"i:u.,,Bez sellackog. pol,itidkog pt9!-"I9d1,P:

Sr6a-, istide Mitan Pr,ibiievi6, ona prvom mestu onrn u

Srbiji, nema pravog tri u'ig,rtttog 're5en;a naSih prorble'mgL''166- -'af." je

'vei iarJam6ntarizam u krizi' smatra JaSa

P,rodanovi6r ,,Sto -se

cd'uzme parlamentu? treba watiti

n,arodu-. U dr-rhu ideje o naro'd'nom suve'i"enite'tu' on se

iitoZ" za Sire shvatanje demokratije: -ekono'mska stvar-

nost danaSniice traZi od svakog savesnog gr:adanina jld'1o

napredno socijalno shvatanje- drZavne o'rganlzaclle' KoJe

"i,if.ofif." ne iskljucuje pravilan razvoj nacioinalnog ose-

6anj,a.-Buduci cla sr.r poznati oblici parlamentartzma postali

uski za reSenje ttur-ih ekonomskih i socijalnih. problema'izlaz iz krize i bede traZi se u srni5ljenoj socijalnol-no-I5tici, planskoj p,rivredi i vladi radni'ka i seija'ka (V' l{'V"iii"tiel. 'I"i,t" ulogu trebalo b-i da ima P.iv'redniparlameni (D. Tomac). Postaje s-alv'T 'izvesno da "nemaiti p.ntu nacionalno-politidk-e slobode i jgdn$opti bezsooiial.ne slobode i ekonomsko-rnater.ijalne obezbedenosti..(N. Tintii).

Iz, suodavanja sa novim zbivanjima menjaju se -teonijski poglecti'na demokratiju. Tako, na prirme'r' pro-fesoi Eo,rde* Tasii sl'natra da klasidne ideje o dernok, a-tijri (Ruso, Kanl., engleski utiliatri,sti i radikatri) nisu do-voli,ne da.bismo shv-atil'i sav|e'menri rsmisao i zadatke de-

utt e., -Za mirno rasudivanje-, uvodnik, Noua Europa, br. l,Zagreb, 23. I t9:]2, str. 1-b.

Ivo Kolbe, -Organizaci ja sel jadke drZave-, uvodnik, NouaI:uropa 1/1934. str. l -?.

_i: ̂ f"" Belin, -ps2yoj i smerniea na3e privrede*, Noua Euro.pa, 2/1934, str. 38-48.

- 6,.J. Zubovi i , -O organizaci j i pr ivrede-, uvodnik,

2a, I<rr j . XXVII, br. 2, Zagren, ZO.' l t f984, str. 3B_g?.6't Vidi o tome Sire: Branko petranovii, Istorija

l91B-t9?8, Beograd. Noli t , 1980, str. 112_tB?.

Noua Euro-

Jugoslauijc

-,.- 11 9*dtistvo. je for:muljsalo tri pitanja: -1) Koji su glaunittKtuetnt probLem.i unutra5nje politike Jugoslavije?

-Z) NJ toji

1ac_yr (kojim metodama) .treba pristupiti reiivanjir tifr'pr-oUfemai3). Koji su c:iljeoi (reSenja tih -problimiif*-

OOdovore i" po.fafiditaoci i saradnici iz gotovo svih kra;eva zenil;e, razfieiiih -iu

zanimanja, a i gledi5ta su veoma razlidita.

so Milan Pribiievic, -Hrvatsko pitanjeNoua Eoropa, hnj. XXIX, br. 3, Zagteb, 26.

238 239

i Seljadko Pitanje*'I I I 1936. str. 110.

mokt:atije. vei c{a se "sistem u kojem vladaju slo,bodamo,ra posmatnati s.amo i,stonijski*, -u evoluciji d,ru3tva-.u'Polazeii ,od teze da ,.den-.okratija vredi kolriko d socijalniporedak na kome 'se izgraduje<<, o.n ukazuje na nuZnosLpolti,tidkih i socijalnih refo'rmi koj.e zahteva -kompleks-no,st gr"upnog Zivo,ta u modernom druStvu... Ali najvecaod svih je teSkoda koia dolazi od klasne borbe, dodajeon, *i€r ona do,vodi u pitanje iedinstvo i homoge;no,stdruitven,u, koja je prebpostavka za demokratiiu. Suv,iSevelike s'upro,tnosti nose sa sobo,m ,op,asnost tinanrija veiine.Buduii da je politidka sloboda s&rrra po, sebi nedovoljna,Tasii smatra da demokratija vnedii onoliko kotriko uspeS-no re5ava zad,atke koji proizlaze iz savremenog razvojakapitalizma. Oni se s.aZeto mogu izr,aziti -kao itvaranjesoc.ijalne demokr'atije-. U tom s,mislu, Tasii ,razlikujeviSe nje,nih oblik'a i stupnjeva: (1) kad se politika vodiu interesu Sirokih narodnih masa pute,m za5titnog z,ako-ttodavstva; (2) -sociialna demo,klatiia u uZem smislu toie demokratiia u kojoj se vrSi socijali'zaeija bar izvesnihprivrednih doib,ara i izvesnih preduze6a i u kojoj ie sestvoriti prrivredni organi (saveti) gde ie saractivatf zajed-tu,o poslodavci i radnici u up,ravijanju preduzei.ima' nirzajednidku rkorist i uopS,te gde se uvocli pla4ska privreclau svi'iru socijalne plilvde, ili -korporativni sistem*; (B)demokr:atshi i samoupravni oblioi engleskih plu,raiijti(Lashi); (4) diste socijalistidke demokrJtske teori;e koicse vide prinudenim da uno,se u upravli,anje opStom svo-irino,m ,princip samoui:pave (Zores); (b) razni oblici s,indi-kalizma, gilde,n-socijalizma, kolektivizma, zadrugarstva; i(6) -sovjetski si'stem u Prusiji, gde kornunistidk:a partiiau ime radniidke klase upravlja suver,eno svojino,rn-, koitrbi, po prognamu i ideologiji partiie, imala da se iu tokulazvoja pre.tvori r_r jefnu pravu r:adnidku demokratiju*.U svim pomen,ltim oblicima ,i stupnjevima dernokratiieizvesna je dinjonica ,>da d,anas driavna ideja gospodarii .da se socija,lna de,mokrratija ostvaruje, ,rij,rlX" prekonje,". Sto -ne iskljuduje elastidnost u metoda,ma i me5o-vite oblike niti ideje tehnidke cleeentralizacije..._ _ U tom pravcu ,ne5to se moZe postiii i u Jugoslaviii.

-Mi smo izalLi iz okvira patr{jarhatrnih oblika ?i.rotu" i* tt D"rd. Tasji,_ "Smisao i zadaci demokratije.. , Srpski knji-zeDn, gr&snik, knj. XLVII, br. 1, Beograd, 1. I i936, sit. El_62.

nismo joS sag'radili 'nove. U politidko'm Zivotu smo se

iinetafi izmedu" krajnositi: anto,rilativni,h rreZirna'i narodnihpobuna. U politidki 7'ivot unosili smo mnogo naklonostiiapovedanl,u 'i go'spo'darenju' kao i druge strrane-r'evolu'cionarne i" hajdudlie krvi, violentni po prinordi. IJSIi smou preiod mladog i jo5 nerazvijenog kapitalrizma -T. ti::

so"im naklo,nost.ima da eksploarbi5e i isisava'* NeSto b{3e moglo postiii kad bi se politidke st.ra,nke viSe razl'iko-vale p"o svorm socij'alnom p,rognam,u, intelekt'ualci manjebili orijentisa,ni na d'rZavu, a pre svega: "Tneba niamsistemafskog i istrajnog raCa; treba nam driscripline, alione koja z-nadi saradnj'u i poverenje; tneba nam vi5esmisla ia pravo i zakornitost; treba nam viSe po6tovanjanadela radi: svima ustanovama davat'i mest'a i nagrade,samo i i.skljudivo, bez obzirla na sve dnugo, prerna li6notvrednosti j radu zakliuduie profesor Tasii.

Uprkos teEkoiama, ideje pa'r'lamentarizm,a se ne na-pu5taiu, kako to pokazl;ie, iecimo, trvodnik lista Socijalniiesnik, pod nasldvop .NaSa verra<<: *Nije istina da ievladavina veiine, oclnos'no na'rodna vladavina ili demo-knatii,a, kao druitveni oblik propala. Niie istina jer bi toznadilo da je Zivot ljudi u zajedniai propao. Metlutirn,dovedanstrro tek pcdinje da Zivi d'ru5tvenim Zivotorn, Zi-voto,m zajednice. Ona je'tako,retii iude iziSla iz indi'"ridual-nog Zivota koiim ie Zivela stotiin,ama $odri,na. . ...08

Od citiranog postulata demokratije, jo5 zanimijivijije pokuiaj da se ispitaiu krajnje granjce parlamentarriz-m'a, da se, kao gesl'o lista Napred,istide nrisao: "Ne rnoZese primit,i sistem po ko,me bi nanod vladao na p'oli'tidkornpolj,u, a robovao ,na ekonomsko'm. Ali isto tako ne nmgtlse prirniti ni sistemi, i poku5aji koji pruZaiu n,arodutoboZnje re5enje e<onomskfh i socijalnrih nevolia od'uzi-maim6i im slobodu. Ne odvajajuii 'soeijalnu pravdu oclpoiitii:ke slorbode i ne mrisleii da se ro'ne imaju ostvaritina rriadun clruge, demo,kratija ne moZe ostati s'amo poli-ti6ka; ona mora u isti mah biti ,i ekonomska i sooijalnaili je uopSte neie briti.*6n

68 Socijalni uesnik podeo je da izlazi u Beogradu, kao pct-naestodnevni l ist, od apri la 1939.

0s Vlasnik lista Nopred, List zo, narod bio je dr MihailoIlid, profesor univerzitela, a urednik Ljubomir Radovanovii,advokat.

240241

mokt:atije. vei c{a se "sistem u kojem vladaju slo,bodamo,ra posmatnati s.amo i,stonijski*, -u evoluciji d,ru3tva-.u'Polazeii ,od teze da ,.den-.okratija vredi kolriko d socijalniporedak na kome 'se izgraduje<<, o.n ukazuje na nuZnosLpolti,tidkih i socijalnih refo'rmi koj.e zahteva -kompleks-no,st gr"upnog Zivo,ta u modernom druStvu... Ali najvecaod svih je teSkoda koia dolazi od klasne borbe, dodajeon, *i€r ona do,vodi u pitanje iedinstvo i homoge;no,stdruitven,u, koja je prebpostavka za demokratiiu. Suv,iSevelike s'upro,tnosti nose sa sobo,m ,op,asnost tinanrija veiine.Buduii da je politidka sloboda s&rrra po, sebi nedovoljna,Tasii smatra da demokratija vnedii onoliko kotriko uspeS-no re5ava zad,atke koji proizlaze iz savremenog razvojakapitalizma. Oni se s.aZeto mogu izr,aziti -kao itvaranjesoc.ijalne demokr'atije-. U tom s,mislu, Tasii ,razlikujeviSe nje,nih oblik'a i stupnjeva: (1) kad se politika vodiu interesu Sirokih narodnih masa pute,m za5titnog z,ako-ttodavstva; (2) -sociialna demo,klatiia u uZem smislu toie demokratiia u kojoj se vrSi socijali'zaeija bar izvesnihprivrednih doib,ara i izvesnih preduze6a i u kojoj ie sestvoriti prrivredni organi (saveti) gde ie saractivatf zajed-tu,o poslodavci i radnici u up,ravijanju preduzei.ima' nirzajednidku rkorist i uopS,te gde se uvocli pla4ska privreclau svi'iru socijalne plilvde, ili -korporativni sistem*; (B)demokr:atshi i samoupravni oblioi engleskih plu,raiijti(Lashi); (4) diste socijalistidke demokrJtske teori;e koicse vide prinudenim da uno,se u upravli,anje opStom svo-irino,m ,princip samoui:pave (Zores); (b) razni oblici s,indi-kalizma, gilde,n-socijalizma, kolektivizma, zadrugarstva; i(6) -sovjetski si'stem u Prusiji, gde kornunistidk:a partiiau ime radniidke klase upravlja suver,eno svojino,rn-, koitrbi, po prognamu i ideologiji partiie, imala da se iu tokulazvoja pre.tvori r_r jefnu pravu r:adnidku demokratiju*.U svim pomen,ltim oblicima ,i stupnjevima dernokratiieizvesna je dinjonica ,>da d,anas driavna ideja gospodarii .da se socija,lna de,mokrratija ostvaruje, ,rij,rlX" prekonje,". Sto -ne iskljuduje elastidnost u metoda,ma i me5o-vite oblike niti ideje tehnidke cleeentralizacije..._ _ U tom pravcu ,ne5to se moZe postiii i u Jugoslaviii.

-Mi smo izalLi iz okvira patr{jarhatrnih oblika ?i.rotu" i* tt D"rd. Tasji,_ "Smisao i zadaci demokratije.. , Srpski knji-zeDn, gr&snik, knj. XLVII, br. 1, Beograd, 1. I i936, sit. El_62.

nismo joS sag'radili 'nove. U politidko'm Zivotu smo se

iinetafi izmedu" krajnositi: anto,rilativni,h rreZirna'i narodnihpobuna. U politidki 7'ivot unosili smo mnogo naklonostiiapovedanl,u 'i go'spo'darenju' kao i druge strrane-r'evolu'cionarne i" hajdudlie krvi, violentni po prinordi. IJSIi smou preiod mladog i jo5 nerazvijenog kapitalrizma -T. ti::

so"im naklo,nost.ima da eksploarbi5e i isisava'* NeSto b{3e moglo postiii kad bi se politidke st.ra,nke viSe razl'iko-vale p"o svorm socij'alnom p,rognam,u, intelekt'ualci manjebili orijentisa,ni na d'rZavu, a pre svega: "Tneba niamsistemafskog i istrajnog raCa; treba nam driscripline, alione koja z-nadi saradnj'u i poverenje; tneba nam vi5esmisla ia pravo i zakornitost; treba nam viSe po6tovanjanadela radi: svima ustanovama davat'i mest'a i nagrade,samo i i.skljudivo, bez obzirla na sve dnugo, prerna li6notvrednosti j radu zakliuduie profesor Tasii.

Uprkos teEkoiama, ideje pa'r'lamentarizm,a se ne na-pu5taiu, kako to pokazl;ie, iecimo, trvodnik lista Socijalniiesnik, pod nasldvop .NaSa verra<<: *Nije istina da ievladavina veiine, oclnos'no na'rodna vladavina ili demo-knatii,a, kao druitveni oblik propala. Niie istina jer bi toznadilo da je Zivot ljudi u zajedniai propao. Metlutirn,dovedanstrro tek pcdinje da Zivi d'ru5tvenim Zivotorn, Zi-voto,m zajednice. Ona je'tako,retii iude iziSla iz indi'"ridual-nog Zivota koiim ie Zivela stotiin,ama $odri,na. . ...08

Od citiranog postulata demokratije, jo5 zanimijivijije pokuiaj da se ispitaiu krajnje granjce parlamentarriz-m'a, da se, kao gesl'o lista Napred,istide nrisao: "Ne rnoZese primit,i sistem po ko,me bi nanod vladao na p'oli'tidkornpolj,u, a robovao ,na ekonomsko'm. Ali isto tako ne nmgtlse prirniti ni sistemi, i poku5aji koji pruZaiu n,arodutoboZnje re5enje e<onomskfh i socijalnrih nevolia od'uzi-maim6i im slobodu. Ne odvajajuii 'soeijalnu pravdu oclpoiitii:ke slorbode i ne mrisleii da se ro'ne imaju ostvaritina rriadun clruge, demo,kratija ne moZe ostati s'amo poli-ti6ka; ona mora u isti mah biti ,i ekonomska i sooijalnaili je uopSte neie briti.*6n

68 Socijalni uesnik podeo je da izlazi u Beogradu, kao pct-naestodnevni l ist, od apri la 1939.

0s Vlasnik lista Nopred, List zo, narod bio je dr MihailoIlid, profesor univerzitela, a urednik Ljubomir Radovanovii,advokat.

240241

U traganj'r.r za altennativo,m datom I'eZimu, iz kru-gova libenalne inteligenc'ije u javnost dospevaju i nasto-ianja da se p'revaziclu okviri libea.alizrna ,ka vi5im obli-cima socijalizma. "Ako dakle socijalizarn hote da.osivari ,socijalnu p'ravednost i dostojanstvo do,vjeka.., piSeu to,m smislu Mirko Kus-Nikolajev, '"ornd'a to mo,Ze' s,amotakav ,socijalizam koji ie biti no'Sen od svih rradnih slo-jeva dru5tva, koji ie u jedrirnstven,oin fi.ontu rad;a uravno-teZiti svoie snag€, umjesto da se druStveni islojevi me-dusobno pobijaju. a u ko,r"ist tankog sio'ja kapitalistridkiheksploat'atora. . . S,amo skuplja,nje ;svih radnih slojevanaroda mo,Ze pr:idonijeti stvaranju jedne nove dru5tvenesituacije, u koioi ie bonba za socijalni ideal biti u prvon:rrredu Strrar i-lVje,I'gnia...tt,

Ostavliajuii ovde po strani rispitivanje jedne britnePoj,ave onoga doba - druStvenih pokret,a - ovde ie bitisamo pomenut jedan od ,oblika praktidnog politidkog an-gaZma,na dela lib,eralne inteligenciie.

JoS tr jesen 1934. god,ine, pokretadi Nove Evrlps i,Zagreba, zajed,no sa g,ruporn uglednih beograclsl<ih inte-iektualaca, zahterrali str od naiviBe drZavne vla,sti rizvesnudemokratizaciju polititkog Zivota (Zagrebadki me,moran-dum), a u iistorn krrugu, trz izrres,ne r,azldke izmedu zagre-badke :i beogradske grrupe (u pogledu broja ii oblmap_okraj,iina Ll novo n urredenju drZave), foqrffrutrisain jeNacrt u.st,ava i stavlien na iavnu diskusiiu.?r Zaiednidke:su im dve rideie: '>prvo, da je neophodno po,trebno da sei-to p "ije i iz temelja pnomijeni danaSnie unuta,rnje ure-denjc' drZave. i to po nadelu sloZene drZavne zaibdnice;i d,r'ugo, da to,uledenj,e ima ,lrtvnd,iti sarn narrod, po on,imlv-oJim predstavnicima koiima ie u po'tpuno slobodnirnizbcrima istinski i nepatvo,reno dati- svoje povjerenje,tako da bi doSlo do p,ravog nar,od,no,g sporazumi Sr6a,Hrvat,a i Slovenaca, bez n,adglas,avanj,i narod,a ili pokra-jine iedne lrad drugorn..<

_.Osnovna ideja kruga oko Nove Eyrope, jo| iz 1g27.godine kada s,u lansiratri parolu ,,Natrag u pokiajine!.. kaoisto,r,ijske, kulturne i politidke zaiedniie, jeste preurede---lt

ilfi.f." I(us Nikolajev, ,,U snslet frontu rada. , Noua Earo-Io, b_1. L2. Zagreb. 26. Xfi 1939 str. 394-408.

l:__V_t_di, -.!darr prijedlog za Nacrt Ustava*, Noua Europa,,

knj. XXX, br. T-8, Zagreb, 26. VII 1987, str. 226_2J6.

nie drZave na pokrajinskom Llmesto na nacionalnom prin-

cipu. Tu ideju po,navljaju, u treinutku novog zao5travanj'anicionaln,ih o,dLnosa, k'ada nacionalne oligarhije dveju naj-brrojnijih nacij;a nastoje da nadu re5enj,e koj'e 6e tji"n-"naj;i3e odgovanati, kada, na primer, S'rpski kulturrnf klublansira iearolu -Srb,i na okup !.. i ulaz,i u sve Ze5iu ko,n-frontaciju sa hrvatskim nacionalizmorn, narodito' oko pne-vlasti u Bosni. U takvim prilikama uzrnide se i od jugo-slovenstva, istrajava na srbohrvatskom stanovi5tu i po-lirajinskom ,nadetru, kako bi se onemogudilo da -politikan-ti i Spekr-ilanti.. ft6slpromituju -naro'dno jedinstvo*' Uzsve to, isiedi i,dramatidno pitanje: -Da l,i iemo s tudinompr.otiv rodenog brata?.."

Poreci nadel:rih st,avova, traZe se konkretne prome-ne, narcldito posle novog atentat u Skup5tini (6. III i936)koji je skre,nuo paZnju na dublje ko,rene feno'mena poli-tidkog ubrice i folklo,ra koji se rada. a ovaj ie biti pneva-ziden -Tek dakle kad vridirno. da stupaju na sna,gu novipolitidki z,akoni, a'da se ukidaju st,ari . . . , da se pu5tajun,a slobodn potitidki osuele,nici, da se raspu5taju organi-zacije koie konkuli3u zakonitoj narodno-i odbrani; kaddujemo, d,a se pri istr,agama i ina6e na policiii ne pnime-njuju viSe metodi i ne deSavaju dinovi koji nam terajr-rrumen stida i gneva ru oi:raze; kad - redju - o,setinr-crda nov duh, slobodan i demokrratski, prodire u drZarrneustanove i prioZima r,ad na5ih vlas,ti i n'iihovih o,rgana...?r

3. SocijalizamPred istim pro,blernima, kao i r.eligija i liberalizam,

naiao se ,i sooijalizam. I u ovom, takod,e Sirokorn duhor'-nom okvinu primetne su znad,ajne razlike u pogledimat.-a knizu sawe,menog svet,a i medurratnog jugoslovenskogdlu5tva, niene cikluse i konkretna pitania. lZa razli.ku odranije razmalranih orijentaicja, socijatriz,am je najvi5ezaokupljen mogr-rdnostim'a radil<alnih reSenia pa 6e torne,sasvim razumliivo, dalje biti posve6ena veia paZnja.

7r C., '-Ja sam Srbohrvatu, Noua Earopa, br. 6-?, Zagreb,26. VI 1939, str. 198-202 i oMi nismo 'srbohrvati', odgovara larn$r,9r Mile'Budak-. }\Jorsa Eoropa, knj. XXXIL, loi . A,-Zagreb, 26.VIII 19J9, str. 2b3_258.o -

tt e., "Pucanje u Skup5tini*, Noua Europa, knj. XXIX, br.", 4agreb, 26. I I I 1916, str. 65_69.

242 243

U traganj'r.r za altennativo,m datom I'eZimu, iz kru-gova libenalne inteligenc'ije u javnost dospevaju i nasto-ianja da se p'revaziclu okviri libea.alizrna ,ka vi5im obli-cima socijalizma. "Ako dakle socijalizarn hote da.osivari ,socijalnu p'ravednost i dostojanstvo do,vjeka.., piSeu to,m smislu Mirko Kus-Nikolajev, '"ornd'a to mo,Ze' s,amotakav ,socijalizam koji ie biti no'Sen od svih rradnih slo-jeva dru5tva, koji ie u jedrirnstven,oin fi.ontu rad;a uravno-teZiti svoie snag€, umjesto da se druStveni islojevi me-dusobno pobijaju. a u ko,r"ist tankog sio'ja kapitalistridkiheksploat'atora. . . S,amo skuplja,nje ;svih radnih slojevanaroda mo,Ze pr:idonijeti stvaranju jedne nove dru5tvenesituacije, u koioi ie bonba za socijalni ideal biti u prvon:rrredu Strrar i-lVje,I'gnia...tt,

Ostavliajuii ovde po strani rispitivanje jedne britnePoj,ave onoga doba - druStvenih pokret,a - ovde ie bitisamo pomenut jedan od ,oblika praktidnog politidkog an-gaZma,na dela lib,eralne inteligenciie.

JoS tr jesen 1934. god,ine, pokretadi Nove Evrlps i,Zagreba, zajed,no sa g,ruporn uglednih beograclsl<ih inte-iektualaca, zahterrali str od naiviBe drZavne vla,sti rizvesnudemokratizaciju polititkog Zivota (Zagrebadki me,moran-dum), a u iistorn krrugu, trz izrres,ne r,azldke izmedu zagre-badke :i beogradske grrupe (u pogledu broja ii oblmap_okraj,iina Ll novo n urredenju drZave), foqrffrutrisain jeNacrt u.st,ava i stavlien na iavnu diskusiiu.?r Zaiednidke:su im dve rideie: '>prvo, da je neophodno po,trebno da sei-to p "ije i iz temelja pnomijeni danaSnie unuta,rnje ure-denjc' drZave. i to po nadelu sloZene drZavne zaibdnice;i d,r'ugo, da to,uledenj,e ima ,lrtvnd,iti sarn narrod, po on,imlv-oJim predstavnicima koiima ie u po'tpuno slobodnirnizbcrima istinski i nepatvo,reno dati- svoje povjerenje,tako da bi doSlo do p,ravog nar,od,no,g sporazumi Sr6a,Hrvat,a i Slovenaca, bez n,adglas,avanj,i narod,a ili pokra-jine iedne lrad drugorn..<

_.Osnovna ideja kruga oko Nove Eyrope, jo| iz 1g27.godine kada s,u lansiratri parolu ,,Natrag u pokiajine!.. kaoisto,r,ijske, kulturne i politidke zaiedniie, jeste preurede---lt

ilfi.f." I(us Nikolajev, ,,U snslet frontu rada. , Noua Earo-Io, b_1. L2. Zagreb. 26. Xfi 1939 str. 394-408.

l:__V_t_di, -.!darr prijedlog za Nacrt Ustava*, Noua Europa,,

knj. XXX, br. T-8, Zagreb, 26. VII 1987, str. 226_2J6.

nie drZave na pokrajinskom Llmesto na nacionalnom prin-

cipu. Tu ideju po,navljaju, u treinutku novog zao5travanj'anicionaln,ih o,dLnosa, k'ada nacionalne oligarhije dveju naj-brrojnijih nacij;a nastoje da nadu re5enj,e koj'e 6e tji"n-"naj;i3e odgovanati, kada, na primer, S'rpski kulturrnf klublansira iearolu -Srb,i na okup !.. i ulaz,i u sve Ze5iu ko,n-frontaciju sa hrvatskim nacionalizmorn, narodito' oko pne-vlasti u Bosni. U takvim prilikama uzrnide se i od jugo-slovenstva, istrajava na srbohrvatskom stanovi5tu i po-lirajinskom ,nadetru, kako bi se onemogudilo da -politikan-ti i Spekr-ilanti.. ft6slpromituju -naro'dno jedinstvo*' Uzsve to, isiedi i,dramatidno pitanje: -Da l,i iemo s tudinompr.otiv rodenog brata?.."

Poreci nadel:rih st,avova, traZe se konkretne prome-ne, narcldito posle novog atentat u Skup5tini (6. III i936)koji je skre,nuo paZnju na dublje ko,rene feno'mena poli-tidkog ubrice i folklo,ra koji se rada. a ovaj ie biti pneva-ziden -Tek dakle kad vridirno. da stupaju na sna,gu novipolitidki z,akoni, a'da se ukidaju st,ari . . . , da se pu5tajun,a slobodn potitidki osuele,nici, da se raspu5taju organi-zacije koie konkuli3u zakonitoj narodno-i odbrani; kaddujemo, d,a se pri istr,agama i ina6e na policiii ne pnime-njuju viSe metodi i ne deSavaju dinovi koji nam terajr-rrumen stida i gneva ru oi:raze; kad - redju - o,setinr-crda nov duh, slobodan i demokrratski, prodire u drZarrneustanove i prioZima r,ad na5ih vlas,ti i n'iihovih o,rgana...?r

3. SocijalizamPred istim pro,blernima, kao i r.eligija i liberalizam,

naiao se ,i sooijalizam. I u ovom, takod,e Sirokorn duhor'-nom okvinu primetne su znad,ajne razlike u pogledimat.-a knizu sawe,menog svet,a i medurratnog jugoslovenskogdlu5tva, niene cikluse i konkretna pitania. lZa razli.ku odranije razmalranih orijentaicja, socijatriz,am je najvi5ezaokupljen mogr-rdnostim'a radil<alnih reSenia pa 6e torne,sasvim razumliivo, dalje biti posve6ena veia paZnja.

7r C., '-Ja sam Srbohrvatu, Noua Earopa, br. 6-?, Zagreb,26. VI 1939, str. 198-202 i oMi nismo 'srbohrvati', odgovara larn$r,9r Mile'Budak-. }\Jorsa Eoropa, knj. XXXIL, loi . A,-Zagreb, 26.VIII 19J9, str. 2b3_258.o -

tt e., "Pucanje u Skup5tini*, Noua Europa, knj. XXIX, br.", 4agreb, 26. I I I 1916, str. 65_69.

242 243

Ni ovde, kao ni ranije ne moZemo se upu,stiti u raz-ma,h:anje svih znadajnijih dela rsocijalistidke literaturc(u analizu rsistematskih rasprava Filipa Filipoviia, SirneMa,rkoviia, Brnaka Bujiia, BoZidrara AdZije, VeselinaMasle3e, na primer) ili znadajnijih njegov,ih tokova _*od zadrrugarstva, usko socijalistidki,h i socrijaldernokrat-slcih, preko boljSevidkih, do anarhis;tidkih, a jo5 rnanjemoZemo anralitd"dki obuhvati,ti razli:dite d,ru5tvene pokrete- seljadke, gradanske, radnidk,e; Zenske i iornlad,inske.Nije moguino o,buhvailiti ni sve znadaj,nije dasopise i lis-tove preko kojih su izlagane raztridite ideje o socijalizrnu.Umesto ,svega :foga, ogranid,iierno se na rnanji broj izvoraza koje pnetpostavljarno da ie nam omoguiiti uvid ubitne i r,azlidite poglede na uzroke krize rneduu:atnogj.ttgosl,ovenskog druStva 'i, jo,S viSe, na shvat,anja o mogu-ii.m njenim re5enjirna.

Buduii d,a su, bare,m prema raspoloZivirn saznanjima,kniza i njeno rerro'lucionarno reSenjg vi5e predmet-yaz-matranja u,okvir-u kornunistidke strnrje socijalistidkogmi5ljetrja nego ostatrih socijalistidkih Skotra, dalje izlaganjebiiB ogranideno na dve terne: (a) odnos ko,mru,nizmJpne-ma demokrratiji i (b) glediSta bo,lj5erzizrna o krizi i ki'izasamog bolj5evizma.

(a) I{omun izam i dcmokratija

- Ostavljajudi ovde po str:an,i Marksovo shvatanjekomunizma i r:azlidite inteppre,tacije marrksizma, kao irazlidite izvore i tokove ko.munistidkrih shvatania puenastanka prve Jugorslavije," valja r:azmol,riti one

"izvbnckoji sadrZe razlidita poimanja odnosa krize, demolratijei revolucije.

Napomenut .e raz l i kernoZdan,a jbo l ieupu6u je jedan,"^;;;*{'al" t1a",;;;t;" nerasvetlie" seoi iz te20' go-

d,tne, bez koJeg le t'"lko """''-eti

mnoga i<asnija zbiv'anja

u nevo'lucionarnom pot<retu i komunistidkoi stranci'

U sre'd,i-(tu oo*""*G;p"* lalaz,i se iedno od bitnih

i dramatidnifr pita'nia: ';4"

j" izl?z iz krize dru5tva? I-I

to(m spo'ru .""u",,J-sklie socijalizma nastoje da nadu

adekvatan odg'gYoir' uti i* sve- jadi ut'icaj bolj3evizrna'

narodito posr€dStvolrl up""o stvorene Tre6e inte'rnacio-

ffi"inordl"i*".). Cra"io pitanje-pred ko'ji'm su se 1920'

nasli j ugoslovensKr ko*uniiti, pod-.uticaj em, Uotj Seyi1T3,

ilt^ jl,'a" \i ie onLlani ustariak-k"g Ptl ka.osvalan3u

orf,ltief." vlast,i neposnedan zadatak; i kakva je 'u tome

ffig;;;rk""tr.ftt ko'munistitkih stranaka' mkljuiiv i ju-

goslovenskuOdgo'u'or natvr'Sih funkcionena f{o'minterne i o'nrih

komuni,sta kojri su aufin ^liftova glediSt'a (n'adin to."Ttg-

;il-6;i"ferne i p""" gdatl-t" nlenog delova rja- i datj.e

pnivlade paZnju ,isttaZiva8n; bio je da-o'dn"rah trr"eba preii

I^l;*.is'rra ,rt*st< I au ,'tome, tada, balkanske komu-

ffiid# pJ"ti:"l".ut &a prednjade, jer tu su burzo'askevlade rslabije, a nezadovoilstvo masa' narodito nacional-

mrr ..r."pi"'i,'snaZniJe ne'go" dnugde. u. Evropi' gde-je. talas

*".f""ii" 'inspirisariih Oi<to'broir doiiveo polaz' Za takvo

Sf*ai5t"'tpredelila se. sude6i- p'rema poznatiim izvorima'

?.e1".1.f'Lgata vukovarskog kongresa KPJ (20-25' juna

1920. godirne).Oi"f.eiie gledi5te i danas je teorijski,StitttllY::,:

i tada je ima\o znai.ajne duho'une i.praktidne konzel(-

""d; ie ga vatla J"Jt"U"ij" razrnotriii''s To-gledi5te.je

na vei polrnenut-om kongresu izloklo jedan od korrluni's-tidkih pnvaka toga ,rru-urr", ZiyU^-" Tofalov-i!' i-l'i"gledi,Ste vedine odenjeno kao posledica "prazne-.1ev91-Y-cionar,ne hip,noze* kojoj su mahom podtregli Inqd] 9i1:.vi. Opdlnjeni ruLsho,m revoluoijom, oni tl svroJol zemrJlviiSe rsiede doktnirnarne iluzije, nego Sto poznajiu stvarne

Prilike i zadatke.

takvom vizijom, on ne previda cla su rat i njegove-posledicemoZaa -'ieikupo plaieia'-uvertira za sav kasniji napredak'..Ziv.-lil-il;;;;i;."Ir"T"ptr-r rat i drustveni razvitak*' Deto, knj' 74'

"' *'t,il?:' o#,o!,3,";,3'i ; "lll.l.! r, Beograd, 1 e20.

, 1, J_oS !.915. godine izraiene su slutnje u mogu6e pravcet'eSenja krize [<oja je izazvala rat. Rat je sve uskoviilao- i maliako s-e.zavr5io, piSe tacla Zivko Jovanovii (kasnije jedan odliomunistidhih prvaka), ',ne moZe proii bez dubljih socijalnihprorrrena ... izazsra(.e rnnoge reforme i revolucije ekonomike ipolitidke*. Sve izvesniji je, raspad srednjovekovnih oblika dr.u-*tvenog Zivota: -Prinridu se n;ihove poslednje godlne".. -Ovilpotmula tutnjava*, slut i Jovanovj i buduia ai,savln:a,-.1e veipotela u Rusiji*, Ona ie se posle rata, moZda jo5

'za ".rrum"rata, pretvoriti u revoluciju otvorenu i Sireg obima.* ponet

244 245

Ni ovde, kao ni ranije ne moZemo se upu,stiti u raz-ma,h:anje svih znadajnijih dela rsocijalistidke literaturc(u analizu rsistematskih rasprava Filipa Filipoviia, SirneMa,rkoviia, Brnaka Bujiia, BoZidrara AdZije, VeselinaMasle3e, na primer) ili znadajnijih njegov,ih tokova _*od zadrrugarstva, usko socijalistidki,h i socrijaldernokrat-slcih, preko boljSevidkih, do anarhis;tidkih, a jo5 rnanjemoZemo anralitd"dki obuhvati,ti razli:dite d,ru5tvene pokrete- seljadke, gradanske, radnidk,e; Zenske i iornlad,inske.Nije moguino o,buhvailiti ni sve znadaj,nije dasopise i lis-tove preko kojih su izlagane raztridite ideje o socijalizrnu.Umesto ,svega :foga, ogranid,iierno se na rnanji broj izvoraza koje pnetpostavljarno da ie nam omoguiiti uvid ubitne i r,azlidite poglede na uzroke krize rneduu:atnogj.ttgosl,ovenskog druStva 'i, jo,S viSe, na shvat,anja o mogu-ii.m njenim re5enjirna.

Buduii d,a su, bare,m prema raspoloZivirn saznanjima,kniza i njeno rerro'lucionarno reSenjg vi5e predmet-yaz-matranja u,okvir-u kornunistidke strnrje socijalistidkogmi5ljetrja nego ostatrih socijalistidkih Skotra, dalje izlaganjebiiB ogranideno na dve terne: (a) odnos ko,mru,nizmJpne-ma demokrratiji i (b) glediSta bo,lj5erzizrna o krizi i ki'izasamog bolj5evizma.

(a) I{omun izam i dcmokratija

- Ostavljajudi ovde po str:an,i Marksovo shvatanjekomunizma i r:azlidite inteppre,tacije marrksizma, kao irazlidite izvore i tokove ko.munistidkrih shvatania puenastanka prve Jugorslavije," valja r:azmol,riti one

"izvbnckoji sadrZe razlidita poimanja odnosa krize, demolratijei revolucije.

Napomenut .e raz l i kernoZdan,a jbo l ieupu6u je jedan,"^;;;*{'al" t1a",;;;t;" nerasvetlie" seoi iz te20' go-

d,tne, bez koJeg le t'"lko """''-eti

mnoga i<asnija zbiv'anja

u nevo'lucionarnom pot<retu i komunistidkoi stranci'

U sre'd,i-(tu oo*""*G;p"* lalaz,i se iedno od bitnih

i dramatidnifr pita'nia: ';4"

j" izl?z iz krize dru5tva? I-I

to(m spo'ru .""u",,J-sklie socijalizma nastoje da nadu

adekvatan odg'gYoir' uti i* sve- jadi ut'icaj bolj3evizrna'

narodito posr€dStvolrl up""o stvorene Tre6e inte'rnacio-

ffi"inordl"i*".). Cra"io pitanje-pred ko'ji'm su se 1920'

nasli j ugoslovensKr ko*uniiti, pod-.uticaj em, Uotj Seyi1T3,

ilt^ jl,'a" \i ie onLlani ustariak-k"g Ptl ka.osvalan3u

orf,ltief." vlast,i neposnedan zadatak; i kakva je 'u tome

ffig;;;rk""tr.ftt ko'munistitkih stranaka' mkljuiiv i ju-

goslovenskuOdgo'u'or natvr'Sih funkcionena f{o'minterne i o'nrih

komuni,sta kojri su aufin ^liftova glediSt'a (n'adin to."Ttg-

;il-6;i"ferne i p""" gdatl-t" nlenog delova rja- i datj.e

pnivlade paZnju ,isttaZiva8n; bio je da-o'dn"rah trr"eba preii

I^l;*.is'rra ,rt*st< I au ,'tome, tada, balkanske komu-

ffiid# pJ"ti:"l".ut &a prednjade, jer tu su burzo'askevlade rslabije, a nezadovoilstvo masa' narodito nacional-

mrr ..r."pi"'i,'snaZniJe ne'go" dnugde. u. Evropi' gde-je. talas

*".f""ii" 'inspirisariih Oi<to'broir doiiveo polaz' Za takvo

Sf*ai5t"'tpredelila se. sude6i- p'rema poznatiim izvorima'

?.e1".1.f'Lgata vukovarskog kongresa KPJ (20-25' juna

1920. godirne).Oi"f.eiie gledi5te i danas je teorijski,StitttllY::,:

i tada je ima\o znai.ajne duho'une i.praktidne konzel(-

""d; ie ga vatla J"Jt"U"ij" razrnotriii''s To-gledi5te.je

na vei polrnenut-om kongresu izloklo jedan od korrluni's-tidkih pnvaka toga ,rru-urr", ZiyU^-" Tofalov-i!' i-l'i"gledi,Ste vedine odenjeno kao posledica "prazne-.1ev91-Y-cionar,ne hip,noze* kojoj su mahom podtregli Inqd] 9i1:.vi. Opdlnjeni ruLsho,m revoluoijom, oni tl svroJol zemrJlviiSe rsiede doktnirnarne iluzije, nego Sto poznajiu stvarne

Prilike i zadatke.

takvom vizijom, on ne previda cla su rat i njegove-posledicemoZaa -'ieikupo plaieia'-uvertira za sav kasniji napredak'..Ziv.-lil-il;;;;i;."Ir"T"ptr-r rat i drustveni razvitak*' Deto, knj' 74'

"' *'t,il?:' o#,o!,3,";,3'i ; "lll.l.! r, Beograd, 1 e20.

, 1, J_oS !.915. godine izraiene su slutnje u mogu6e pravcet'eSenja krize [<oja je izazvala rat. Rat je sve uskoviilao- i maliako s-e.zavr5io, piSe tacla Zivko Jovanovii (kasnije jedan odliomunistidhih prvaka), ',ne moZe proii bez dubljih socijalnihprorrrena ... izazsra(.e rnnoge reforme i revolucije ekonomike ipolitidke*. Sve izvesniji je, raspad srednjovekovnih oblika dr.u-*tvenog Zivota: -Prinridu se n;ihove poslednje godlne".. -Ovilpotmula tutnjava*, slut i Jovanovj i buduia ai,savln:a,-.1e veipotela u Rusiji*, Ona ie se posle rata, moZda jo5

'za ".rrum"rata, pretvoriti u revoluciju otvorenu i Sireg obima.* ponet

244 245

Pnema o,vom drugom glediStu, osvajanje politidkevlasti ne moZe biti neposredan zadatak, jer je postojecadrZava srnazna - o,sl,anja se na vojsku, p,oliciju ri selja,Stvokoje je ili do;bilo zemlju. ili veruje d'a 6e je ubrzo dobiti,dok radniitvo - malobrojno, slabo i neorganizovano -ne sarno Sto nije kadro da osvoji vlast, ,nego je jo5 maniesposobno d,a je zadrLi ukotriko bi onuZani ustanak i uspeo..Ko,munistidka vladavina na Balkanu*, sm,atna Topalov,ii,-moguina je samo u sl,uiajnr n,aslorna ri s,aveza sa susedruimvelikoindustrijskim, to ie,redi velikopro,leterskim d,rZa-vama u Centm Evrope, u kojima bi proletanijat poilitidkii pnirrredno po puno zagospodario.- Ne po,ridudi da je'iugoslovensko d,ruBtvo u kriizi, ,orn istide da je rei o knizikaprlft]i2*o onoliko ko,liko lra,p,italizma ;Lr Jugoslavijiuop5te ima.

Prilikom utvrdivanja cilieva nepos,redne ,borbe, naistom mestu polazi se od ocene da liberraLna btry'-o'azijanije politidki gospodar zemlje, vei d,a su nadmodne snagefeud'alne pro"{losti -- ferudalni velikoposed, crkva i p1e-menski Sovinizam - i da glavnu sooijalnu osnovu vlastidine selja5tvo i strani kapital. U takvi,m pr.ilikama, pr-venstrreni zadatak jeste strrar.anje snaZne centralizovan€stranke, oslonjene na mase, kao i stvaranje jedinstvenr,ogs,i,ndikalnog pokreta, s tim da se ne name6e central,izam.ier bi to vodilo cepanju ii stranke i sindikalnog pokreta.Drugi vaZ,an zadatak ieste iskorenjivanje feudalne p,roS-lo'sti a treii je borba za dru5tven'i nap,redak i duhovnuslobodu, p,rotiv neakcion'anne diktature, za demokratiju ipolitidku jedn'akost, za d,ernokratsku organizaciju drhave:.Mi se firoram'o odi,udno boniti za ,raslabljivanje vladavin-skog ,aparata dnZave, za ,un^iStenje ,monarhije, miilitarizma,birokratije i istaii zahteve za narod,nom samoupravomu opStirni, srezu, okrugu (Zupanij[), obl,asti i drlavi, zapnava naroda da bir,a i srnenjuje sve di,novnike.* To ieutoliko prede Sto tada5,nia vlada, poput -apsolutistidkegomile-, re5ava najs,ud,b,o,nosnija pitanja naroda bez ikakvekontrole samog naroda.

Ovako postavljeni zadaci i ciljevi politidkog delova,njakomunista rnogli bi se razumeti, govoreii novijo,m termi-nologijom, k,ao -ant,a,gonistidka participacij,a.. (L. Baso),a ne kao puko sudelova.nj,e u bu,rZoaskoj viastri. To niijesaradnja sa burZoaskim strankama, u koju se, od socija-

lrista, upustio Vito'mir Korai' nego specifid'an vi'd kritidke

del,atnosti. -Mi mortirno- t"Jau bi'Ui p.istrtni ne 'radi po-

rnag,anja burZoasl<e -ilu""t

vladavi'ne' vei r'adi njenoga

raskrinkavati" 'r tt'golieavania' Cilj na5 morra biti odtre-

nie klasne svestl er<s[Ioatisanih masa* - istide se u ovom

;i;s;"#t;- t"r..t"f'u "io*- a"nr' predlozen ':." t"i::i

prognam, prema xojem: -KPJ ne postavlia sebi za zada-

;#";^''"i.h;itr.i'it'"i -'-

iti'i"i revoiuciiu' vei pod

revoluciorna,rnom delatno'56u nrazrume celokupnu .ostoboll-il;;il;il koia ie se voditi pogodnim sred'stvima' raz-

nolikim prena poo*"t:jirro* tdtiotl' snaga proletarijata

i bunZoazije.*^ --f<"J je red o 'odnosu pre'ma Kominterni' i po ovorn

sledi5tu KPJ treba da ostane njen dlan' dak se istride da

3" ]xp.r-tiu .u-o tr"'aniti tekovine rrrsite re'r'oluc'ije vec

ie udestvovati u p*ipt"*u-"- i izvoditi sve d'ogovorene

;.Ij;t"". "t "i;"

inten'nacionalnog karaktera'"**Epo. rnua" :"el;i;i'ens!im T<o'rnun:ist'ima je' medu-

ti,m, u toku irste.g?J'ilt-d*lje-zao5t-ren' u prnrom redu

oko nadela tt" x"ii-*-1""Ut da podivaju odnosi medu

komunistima, i u .ffii;":;;ju "t"t?tttu'

i'u okvinu medu-

naroCne organizacije.'o- V"A u"treinutku 'izbijanja prvog znadajnijeg spofl:a'

vlad,ajuda vedina u KPJ ie narnetn'ula orincip *ho'mo'ge-

rrosti.. (zaprravo "*"i"llitioti-i "t""ttu''"" o*""r'tt kojeg

*t":i"f6t" iskljude'na iz rukovodstva i oodbadena" na

i;*;i; tt"" t "."

(Zan:imljiva je p.o'jed"ino'st da ie ovo

nadelo uvdeno "

?Ft i "pre samih- boljSevik?: kojl -!9zabraniti *frakcije' u svojoj stranai tek qodlnu qana

docnije, na X t otgr".t, *L"t"- 1921, ali ni"tada to jo5

nije konacna stvari- C"f. 1i zahtev trrrt'ernacionale da se

sv'e stranLe koie ho6e da budu njen{ dlanovi izjasne na

.".:i- "ttrednim

kongresima o.21 uslovtr za prirstup u

nju, ovde nije ispr-rnj"'ti. p"'-"^"ti.uslovi nisu objavljeni

t"i gl"uiU-" ut.u"t", h"gq 19 prva. dini ko'mun'irstidka opo-

zicija i, lstovremeno, tol^i;t-svoja kriiidl<a stanoviSta o

nj ima.Na prvom mestu, l<ri'tici je podvngmrt-,Tlii t::f:

ranjra,i ^,organrizaciono

ust'rojstvo Intennacionale' zaum

ciljevi koje joi ";1;t;

rusko"rukovodstvo' te neposre'dni- ? 6 v i d i . N a s a s p o r r r o p i t a n j c ' . M a n i f e s t o p o z i c i j e K P J , B e o -

grad, 1920.

247246

Pnema o,vom drugom glediStu, osvajanje politidkevlasti ne moZe biti neposredan zadatak, jer je postojecadrZava srnazna - o,sl,anja se na vojsku, p,oliciju ri selja,Stvokoje je ili do;bilo zemlju. ili veruje d'a 6e je ubrzo dobiti,dok radniitvo - malobrojno, slabo i neorganizovano -ne sarno Sto nije kadro da osvoji vlast, ,nego je jo5 maniesposobno d,a je zadrLi ukotriko bi onuZani ustanak i uspeo..Ko,munistidka vladavina na Balkanu*, sm,atna Topalov,ii,-moguina je samo u sl,uiajnr n,aslorna ri s,aveza sa susedruimvelikoindustrijskim, to ie,redi velikopro,leterskim d,rZa-vama u Centm Evrope, u kojima bi proletanijat poilitidkii pnirrredno po puno zagospodario.- Ne po,ridudi da je'iugoslovensko d,ruBtvo u kriizi, ,orn istide da je rei o knizikaprlft]i2*o onoliko ko,liko lra,p,italizma ;Lr Jugoslavijiuop5te ima.

Prilikom utvrdivanja cilieva nepos,redne ,borbe, naistom mestu polazi se od ocene da liberraLna btry'-o'azijanije politidki gospodar zemlje, vei d,a su nadmodne snagefeud'alne pro"{losti -- ferudalni velikoposed, crkva i p1e-menski Sovinizam - i da glavnu sooijalnu osnovu vlastidine selja5tvo i strani kapital. U takvi,m pr.ilikama, pr-venstrreni zadatak jeste strrar.anje snaZne centralizovan€stranke, oslonjene na mase, kao i stvaranje jedinstvenr,ogs,i,ndikalnog pokreta, s tim da se ne name6e central,izam.ier bi to vodilo cepanju ii stranke i sindikalnog pokreta.Drugi vaZ,an zadatak ieste iskorenjivanje feudalne p,roS-lo'sti a treii je borba za dru5tven'i nap,redak i duhovnuslobodu, p,rotiv neakcion'anne diktature, za demokratiju ipolitidku jedn'akost, za d,ernokratsku organizaciju drhave:.Mi se firoram'o odi,udno boniti za ,raslabljivanje vladavin-skog ,aparata dnZave, za ,un^iStenje ,monarhije, miilitarizma,birokratije i istaii zahteve za narod,nom samoupravomu opStirni, srezu, okrugu (Zupanij[), obl,asti i drlavi, zapnava naroda da bir,a i srnenjuje sve di,novnike.* To ieutoliko prede Sto tada5,nia vlada, poput -apsolutistidkegomile-, re5ava najs,ud,b,o,nosnija pitanja naroda bez ikakvekontrole samog naroda.

Ovako postavljeni zadaci i ciljevi politidkog delova,njakomunista rnogli bi se razumeti, govoreii novijo,m termi-nologijom, k,ao -ant,a,gonistidka participacij,a.. (L. Baso),a ne kao puko sudelova.nj,e u bu,rZoaskoj viastri. To niijesaradnja sa burZoaskim strankama, u koju se, od socija-

lrista, upustio Vito'mir Korai' nego specifid'an vi'd kritidke

del,atnosti. -Mi mortirno- t"Jau bi'Ui p.istrtni ne 'radi po-

rnag,anja burZoasl<e -ilu""t

vladavi'ne' vei r'adi njenoga

raskrinkavati" 'r tt'golieavania' Cilj na5 morra biti odtre-

nie klasne svestl er<s[Ioatisanih masa* - istide se u ovom

;i;s;"#t;- t"r..t"f'u "io*- a"nr' predlozen ':." t"i::i

prognam, prema xojem: -KPJ ne postavlia sebi za zada-

;#";^''"i.h;itr.i'it'"i -'-

iti'i"i revoiuciiu' vei pod

revoluciorna,rnom delatno'56u nrazrume celokupnu .ostoboll-il;;il;il koia ie se voditi pogodnim sred'stvima' raz-

nolikim prena poo*"t:jirro* tdtiotl' snaga proletarijata

i bunZoazije.*^ --f<"J je red o 'odnosu pre'ma Kominterni' i po ovorn

sledi5tu KPJ treba da ostane njen dlan' dak se istride da

3" ]xp.r-tiu .u-o tr"'aniti tekovine rrrsite re'r'oluc'ije vec

ie udestvovati u p*ipt"*u-"- i izvoditi sve d'ogovorene

;.Ij;t"". "t "i;"

inten'nacionalnog karaktera'"**Epo. rnua" :"el;i;i'ens!im T<o'rnun:ist'ima je' medu-

ti,m, u toku irste.g?J'ilt-d*lje-zao5t-ren' u prnrom redu

oko nadela tt" x"ii-*-1""Ut da podivaju odnosi medu

komunistima, i u .ffii;":;;ju "t"t?tttu'

i'u okvinu medu-

naroCne organizacije.'o- V"A u"treinutku 'izbijanja prvog znadajnijeg spofl:a'

vlad,ajuda vedina u KPJ ie narnetn'ula orincip *ho'mo'ge-

rrosti.. (zaprravo "*"i"llitioti-i "t""ttu''"" o*""r'tt kojeg

*t":i"f6t" iskljude'na iz rukovodstva i oodbadena" na

i;*;i; tt"" t "."

(Zan:imljiva je p.o'jed"ino'st da ie ovo

nadelo uvdeno "

?Ft i "pre samih- boljSevik?: kojl -!9zabraniti *frakcije' u svojoj stranai tek qodlnu qana

docnije, na X t otgr".t, *L"t"- 1921, ali ni"tada to jo5

nije konacna stvari- C"f. 1i zahtev trrrt'ernacionale da se

sv'e stranLe koie ho6e da budu njen{ dlanovi izjasne na

.".:i- "ttrednim

kongresima o.21 uslovtr za prirstup u

nju, ovde nije ispr-rnj"'ti. p"'-"^"ti.uslovi nisu objavljeni

t"i gl"uiU-" ut.u"t", h"gq 19 prva. dini ko'mun'irstidka opo-

zicija i, lstovremeno, tol^i;t-svoja kriiidl<a stanoviSta o

nj ima.Na prvom mestu, l<ri'tici je podvngmrt-,Tlii t::f:

ranjra,i ^,organrizaciono

ust'rojstvo Intennacionale' zaum

ciljevi koje joi ";1;t;

rusko"rukovodstvo' te neposre'dni- ? 6 v i d i . N a s a s p o r r r o p i t a n j c ' . M a n i f e s t o p o z i c i j e K P J , B e o -

grad, 1920.

247246

zadaci koje narnece rev'olucionarnim pokretima u svetlr.Uz kritiku, izlobena su 'alternativna nadela na kojima biona tnebalo da po6iva.

Iz dinjenice da KPJ nije pitan,a o internacionalnojpotritici koju Zeli da vodi i o 'onganizacij'i internracionalekojoj pripada, izveden je zakljudak da su ruski bolj5eviciodrZavali korektne odnose s revoluoionarima iz drugihzemalja samo dotle dok nisu osvojili vlast. Potom st-tprekinuli takve vez,e i -izbegli ,svaki pnethodni meiluna-rodnri dogovor sa lj'ud,ima sa kojima su r:a,nije radili. Onisu hteli isklj'udivo svoju Intennacionralu... Sa njihovoggled"isba ,izgleda razumljrivo Sto i drugde odekuju ,brzodelo,r, ali je neprihvatljivo nametctnie njihovog modelarevoiucije, za koji se postavlja pitanje da li je uopitecstvariv 'u drugim ze,mljama i drukdijim prilikama. Akose to ne uvaZava i od.luke donose rna brzinu i natunajr-rbez di,skusije, to vocli u sektaStvo i slabljenje revolucio-narnih pokneta. BaS tako se po,neo II kongres Interna-cionale, 'i,stide se ovde, geslorn: "stvarajte wuda isklju-divo komun,istidke sekte i nernilosrdno se cepajte! Cepajtt:sindikate i razbii ajte sind ikalnu intennac,ionalu !. Opaskomda je takvo po,naSanie, u stvari, .ko,ntrarevolucio'narno*.pala je te5ka red koja onernoguiava gotorno svaku daljndiskusriju.

Nametanje monolitinosti Internacionali kao jedinstve-noj svetskoj s,,runci zasnovanoj nb bo'lj5evidkim ideolo5-kirn i organizacionim nadelima, kao i pnavo, moskovskog-generalStaba* svetske rerrolucije- da donosi odl,uke i di-rekl,ive o mestu, vremernu i nadinu j,u,ri$a ina vlas't kojeie sekcije bespogovorno izvr5avatri, u o,vom dokumentukomunistidke opozicije ocenjeno je kao neprihvatljivo iStetno, pa su zbog toga odb'ade,ni po,stavlje,ni uslovi kojetreba da ispune sve komunistidke i d,r.uge ,strranke akoho6e da postanu nacion.alne sekcrije svetske komu,nistidkestrranke. Organizacioni poredak koji bi tim nadelirna biouspostavljen, istide jugoslovenska kommnistidka opozioija,''moZe imati za poslodricu samo to da uni5ti velike socija-listridke partije masa i ,stvori niStavlee ,i ,nemoine ko,mu-nis,tidke sekte, gde ie se od pravovernog odvajati pravo-venniji i jedan drugoga iskliudivati iz partije*.

Mogl,o ' i ,se; doduie, ,razumeti ono Sto hoie tvorcitakve o,rganizacije: -Ruski bolj5evici nemaju mnogo vre-

aarlA za deka,nje. Za njih.je lelqodno5liiv l'agani proces

ffit*: ;;i*i'd;"%;;- (ap'itaiizrna i- revolucionarnog

sazrevanja p*rtt*"1"i;:; Aii^- -Oni,ne traZe revolucio-

narrni savez'"'3"oi'fiJ u":l-.t' g*oyt-ltzu istom cilju' att

i;& "' ; " ri z ik u i,y^, *;i ; i1ii*l g:t j,"h,l" ?,"!l{".f .ii :3$#i**o#ili'T,"Jr;"*; !uoi" 't"p", 's-u"i" o'i l:T']::srdno razbaculu ."Jora"iet" potrgetc koje ne mogu oq-

ili; "1?il1[

]J;I3lh'i" -Si;1",,

a 3 ̂ 5:' odba ou j e d i r ek-tivu o oruzano,m nrui"irf.ti kao neposred'om zadatku' jer

smatla da je po"tffi"'at'""" '5i*a' a nroletarijat stao

za takav poatr"'-"tl''"iL;;l;' t"f'"-' ie -taino

uodeno u

"?"*''n1"1 j1q:1",'":*::"*n::tn"StJ,:i:ilfi i#t^fvodstvo Internacro'lba5 zbog togt -ptupoo"eult t'"aSo5 . partiji radunan;e ' sa

nezadovoljnidkim p"[t"ti*" u naSo.j zemiii' pa ma KaKvi

onri b'ili, pa i **'"""i"t""t"ionarrdjim"' premu njihovoj

zamisli oguzanog. ;;HffiT""*1i*":i" vlasti' trebalo bi

se oslo'niti nanocitJnl''""'"ao""find nacionalne manjine

svih vnsta - "o"ffi;]4:1;51#iluTt-i,'; ff#X"l?N; - -U taj oruZanil ustanaK,u'me-i

olemensk'i separa;t-i'sti svake vrste: katolici' mu"sliman-i-i

ffiffi :ti 5-"jsf"':",r" I L'fiyli?T,ff"*i. # ;:l:[jfil]"#: iiaril'liii;* +1" tu'1*':.iu*^i.:ff.lucije, imao bi ; ;;-jejt""-n.ill komr'rnizma i radnidke

klase i po,novo "i#;;jtGvavih

naoionatri'stidkitr orgija

na celome e"il."nu.l- Zr:f!.."'egP toga' zamisao skorr'aS'njeg

oruiir'nog .rut"*t**tip- ffis't" i"ugJ'd'o -megalomanrija i

pajacluk'. -'sva}<T'l[tti' p"tqsaioruZanog ustanka pro-

letanijata u cr,riu;;""j;;i; p9-llt^*" vl'ast'i bio bi jedan

mahnit pud i ttf*g""i oig"t'iototi mogli bi biti samo

;ffi ili"p,ii"t.iii;;;";;[;-t':::;" j----------------,,"?*3""T.Y**?;goui** treba- jasrno i otvoneno r€cl' t

to 'izbegava o" ,,li"i^ ono' p ema mi5ljenju o!3-11l^L'..'"

ff;ji-:ffii i;d;-;i"^"" uit"om]I'' sotovo oportumsrrc-

ku poiitiku 0""##:"-f"tz"*t- z"akonitost i DrZavni

Savet. .a spo'rJa se laktinje n'a r''ernost Trecoj Interna-

otttt"orrn,,,' dokumentu rsu, takode, odba6ene surnnie

Zinovjeva, p,,,"rtl"iiiuti"tioh"tu u tom trernrtku' da u

249248

zadaci koje narnece rev'olucionarnim pokretima u svetlr.Uz kritiku, izlobena su 'alternativna nadela na kojima biona tnebalo da po6iva.

Iz dinjenice da KPJ nije pitan,a o internacionalnojpotritici koju Zeli da vodi i o 'onganizacij'i internracionalekojoj pripada, izveden je zakljudak da su ruski bolj5eviciodrZavali korektne odnose s revoluoionarima iz drugihzemalja samo dotle dok nisu osvojili vlast. Potom st-tprekinuli takve vez,e i -izbegli ,svaki pnethodni meiluna-rodnri dogovor sa lj'ud,ima sa kojima su r:a,nije radili. Onisu hteli isklj'udivo svoju Intennacionralu... Sa njihovoggled"isba ,izgleda razumljrivo Sto i drugde odekuju ,brzodelo,r, ali je neprihvatljivo nametctnie njihovog modelarevoiucije, za koji se postavlja pitanje da li je uopitecstvariv 'u drugim ze,mljama i drukdijim prilikama. Akose to ne uvaZava i od.luke donose rna brzinu i natunajr-rbez di,skusije, to vocli u sektaStvo i slabljenje revolucio-narnih pokneta. BaS tako se po,neo II kongres Interna-cionale, 'i,stide se ovde, geslorn: "stvarajte wuda isklju-divo komun,istidke sekte i nernilosrdno se cepajte! Cepajtt:sindikate i razbii ajte sind ikalnu intennac,ionalu !. Opaskomda je takvo po,naSanie, u stvari, .ko,ntrarevolucio'narno*.pala je te5ka red koja onernoguiava gotorno svaku daljndiskusriju.

Nametanje monolitinosti Internacionali kao jedinstve-noj svetskoj s,,runci zasnovanoj nb bo'lj5evidkim ideolo5-kirn i organizacionim nadelima, kao i pnavo, moskovskog-generalStaba* svetske rerrolucije- da donosi odl,uke i di-rekl,ive o mestu, vremernu i nadinu j,u,ri$a ina vlas't kojeie sekcije bespogovorno izvr5avatri, u o,vom dokumentukomunistidke opozicije ocenjeno je kao neprihvatljivo iStetno, pa su zbog toga odb'ade,ni po,stavlje,ni uslovi kojetreba da ispune sve komunistidke i d,r.uge ,strranke akoho6e da postanu nacion.alne sekcrije svetske komu,nistidkestrranke. Organizacioni poredak koji bi tim nadelirna biouspostavljen, istide jugoslovenska kommnistidka opozioija,''moZe imati za poslodricu samo to da uni5ti velike socija-listridke partije masa i ,stvori niStavlee ,i ,nemoine ko,mu-nis,tidke sekte, gde ie se od pravovernog odvajati pravo-venniji i jedan drugoga iskliudivati iz partije*.

Mogl,o ' i ,se; doduie, ,razumeti ono Sto hoie tvorcitakve o,rganizacije: -Ruski bolj5evici nemaju mnogo vre-

aarlA za deka,nje. Za njih.je lelqodno5liiv l'agani proces

ffit*: ;;i*i'd;"%;;- (ap'itaiizrna i- revolucionarnog

sazrevanja p*rtt*"1"i;:; Aii^- -Oni,ne traZe revolucio-

narrni savez'"'3"oi'fiJ u":l-.t' g*oyt-ltzu istom cilju' att

i;& "' ; " ri z ik u i,y^, *;i ; i1ii*l g:t j,"h,l" ?,"!l{".f .ii :3$#i**o#ili'T,"Jr;"*; !uoi" 't"p", 's-u"i" o'i l:T']::srdno razbaculu ."Jora"iet" potrgetc koje ne mogu oq-

ili; "1?il1[

]J;I3lh'i" -Si;1",,

a 3 ̂ 5:' odba ou j e d i r ek-tivu o oruzano,m nrui"irf.ti kao neposred'om zadatku' jer

smatla da je po"tffi"'at'""" '5i*a' a nroletarijat stao

za takav poatr"'-"tl''"iL;;l;' t"f'"-' ie -taino

uodeno u

"?"*''n1"1 j1q:1",'":*::"*n::tn"StJ,:i:ilfi i#t^fvodstvo Internacro'lba5 zbog togt -ptupoo"eult t'"aSo5 . partiji radunan;e ' sa

nezadovoljnidkim p"[t"ti*" u naSo.j zemiii' pa ma KaKvi

onri b'ili, pa i **'"""i"t""t"ionarrdjim"' premu njihovoj

zamisli oguzanog. ;;HffiT""*1i*":i" vlasti' trebalo bi

se oslo'niti nanocitJnl''""'"ao""find nacionalne manjine

svih vnsta - "o"ffi;]4:1;51#iluTt-i,'; ff#X"l?N; - -U taj oruZanil ustanaK,u'me-i

olemensk'i separa;t-i'sti svake vrste: katolici' mu"sliman-i-i

ffiffi :ti 5-"jsf"':",r" I L'fiyli?T,ff"*i. # ;:l:[jfil]"#: iiaril'liii;* +1" tu'1*':.iu*^i.:ff.lucije, imao bi ; ;;-jejt""-n.ill komr'rnizma i radnidke

klase i po,novo "i#;;jtGvavih

naoionatri'stidkitr orgija

na celome e"il."nu.l- Zr:f!.."'egP toga' zamisao skorr'aS'njeg

oruiir'nog .rut"*t**tip- ffis't" i"ugJ'd'o -megalomanrija i

pajacluk'. -'sva}<T'l[tti' p"tqsaioruZanog ustanka pro-

letanijata u cr,riu;;""j;;i; p9-llt^*" vl'ast'i bio bi jedan

mahnit pud i ttf*g""i oig"t'iototi mogli bi biti samo

;ffi ili"p,ii"t.iii;;;";;[;-t':::;" j----------------,,"?*3""T.Y**?;goui** treba- jasrno i otvoneno r€cl' t

to 'izbegava o" ,,li"i^ ono' p ema mi5ljenju o!3-11l^L'..'"

ff;ji-:ffii i;d;-;i"^"" uit"om]I'' sotovo oportumsrrc-

ku poiitiku 0""##:"-f"tz"*t- z"akonitost i DrZavni

Savet. .a spo'rJa se laktinje n'a r''ernost Trecoj Interna-

otttt"orrn,,,' dokumentu rsu, takode, odba6ene surnnie

Zinovjeva, p,,,"rtl"iiiuti"tioh"tu u tom trernrtku' da u

249248

KPJ postoie ocentru"m,&5i.< i -refornriisrti.. - kako ie ilidoma6a istoriografija sve do naSih dana 'oznadavati -pa se ist,ide slede6e: .U njoj nema ni rreformista ni soci_jai-pacifiista. U 'njoj irna p,oglsvito revotrucionannitr mark-si,sta, dije je te'o,rijsko znanje i politidko, iskustvo bitrodovoijno snaZno da se ne d,aju povesti na poli,tiku rlelz-biljnog buntovni5tva ni redju ,ni delom. Ni,l"ad, od po-stanka svoga na5a pnatija nije b[l,a reformistidka i'zasvoje drZanje pred nat i u toku rata ona je ponorsnijanegc ruski bo,ljSevioi. Sedeii u Svajcarrskoj nije fno teSitiobiti protiv'ude5da Rusiie ,u R,atu.'Sedei,i-usred jed,ne sasvih strana napadnute zemlje pnetposrtavljalo je najvisillupanj internacionalne so,li,darnosti glasati proitiv rata...Na tom sta,novi5tu stoji se i sada, taaa je bdbiiura su_radnj,a sa Koraiern, i kacl,a se danas ustaje pnotiv levogoportunizma koii vodi u '"nezrelo bunr:to'r,ni$tvo i p,udilzarn<<, trseii se kako ie ,,pretvoriti u prah staru Evr6pu*.

I cl,alje se stoji na stanovi5tu internaoiornalne soiida,r_nostri -srriiu nenefor.mistidkih partiia*, D,a i rnove trntenna_cionale, ali s tim da ona bu,de d,rukdije ustrojena, kao-orgAn raznolikih potreba proletariiata raznrih zemeJia.a ne (kao) voj,nidka_organizacija koja sve partiie hoce dapotdini jednoj*. -Mi hoiemo'bratski savez u prizna:nj,uiednakosti .a ne .poiitidko tutorstvo.. - giasi

'zatf;ueit

l\{anil esta komunistidke opoziciie..Oy3l_ spor je prekrinul, kako zabranorn javrnog delo_

v,anja KPJ i terorom vladaiu6ih reZima rneduratne" Jugo_slavije,_tako ri daijo,m bo,ljievizacijom Kominterne i {-1e-g-a.lne KPJ. Tek bi jedna uporedna anal,iz,a ova dvapr"ooesa mogla p,okazati uzajamno uslovliavanje i pn:epli_tanje_ovih procesa, kao i-isve njihove znabajniiL p"Jtuai*.

Taj proces tek odnedavna privladi paZnju'iri";Zi;;;,p:g:1,1y: onih dije teorijsko inte,nesova.:nje prema5uje o"_tronstrukciju-.-ongarnizaoionih i pers,ornalnih veza izrnedu-razrlcltrh oblika i stupnjeva hijenarhijskih politidkih o,r_ganizacija. U torn smislu, po,sebno bi bito *,ba,"" p""""itite.oniiskc' poglede na odnos ko,mtrnizma i demo,t<ralij,e.recirno Sime Markovi(a,,, k,ao i sve znadajrrij," i;;;;,

-j1 y* o torae: Sima Markovi(., Nacionatno pitanje i. rail-niika klasa Jugoslauije, Bgoe194 LSZZ'; iiiiino pitanje i ra(Iniikaklasa .Jugostatlje, ",6o6lad,

-192d; Wiliiiitio pitanje u s1)ettostimarlcsizm.a, izd. Centralnog odbora m. i. p. .r., eeosraa,-i-9t;.

-"

2sa

oblike i do,mete shvatanja reienja "nacionaltr,og pitanja*

preko razarranja J'ugoslavije kao ve5tadke"'versajske"ivorevine, i ispitati da li su, i kakvi, pogledi postojali naunutarnie ustrojstvo,nacionalnih drtzava.

(b) Boli5evizam .- o krizi 'i u knizi

I(rizru boljSevidkog dela radnidkog pokreta u Jugo-slaviji, narodito u treiem cikltrsu krize meduratnogjugoslovenskog drru3tva, moZerno zapazi:h u prenapregnu-toj tenziji izmedu razliditih pogleda na'kultunu ri po'Iirtikrr,odnosno na njiho'rze uz,ajamne odnose. Ekonomski prob-lemi, pogotovo, r'izija niihovog re6enja (kao i buduiegpoli'tridkog pokreta) p,otisnuta je na sporedan kolosek ilije gotovo sasvim zanemarsna, kao da se verovalo kakosu svi pro;blemi bududeg dnuitva na uzor,an nadin re5eniu ',prwoj zemlji socij,alizma*. pa ih valja rsamo preuze'tinakon, kako se to u bolj5evizrnu kaZe, reSenja osnormogpitanja revolucije - osvajanja politidke vlasti (potombi se program pro5i,rio odrZanjem ,orsvojene vtrasti).

Pr.ema p,rogra,rnskim d-okumenti,ma, direktivama idlancima obiavlje,nirn u teoirijsko,m organu KPJ - daso-pisa Klasna borba (Moskva, Bed, Paniz, 1926-1934;1937) - svako z;nadajrrrije zao5travanje krize medunatnogj,ttgoslor,'ensko.g dru5tva po'smatrano je uglavnom sa sta-noviSta koliko ono icle na rnku oruZanom ustanku i osva-janj,u vlasti.?8

NajvaZniji u.slov za postiza,nie toga cilja jeste bo,Ij5e-v,iz,acija Partije, i 'to po ruzo,ru na tada vladajui'u doktrri'nubolj5evizma, koja je pomogla Staljinovoj f'rakciji da lik-vidi'ra ostale fnakcije u bo,lj-{eviz,'rnu i sve znadainiieoponente iz ranijih disknrsija. U tom pravcu, i ovde jepoZurivan obr:aiun sa svim gled;i5tima u stranci i pokretukoji ne bi odgovarao vladajuioj doktrini .monolitizaciie"i njenim trenutnim protagoni'stima.?o

?8 Vidi: Moravac, -O stabi l izaci j i kapital izma u Jugoslavi j i* ,Klasna borba, god. I I (1927), br. 2, str. 35-41.

te Vidi o tome podrobnije: Nepotpisani dlanak oProtiv frak-ciona(tva - za boljievii'ko jedinstvo partije.,, Klasna borba, god-tII (1928), br. 9, str, 23-27; zatim, programski dokument BiroaCK KPJ i CK SKOJ-a *Z,a bol j ievizaci ju Part i je! elanovima

251

KPJ postoie ocentru"m,&5i.< i -refornriisrti.. - kako ie ilidoma6a istoriografija sve do naSih dana 'oznadavati -pa se ist,ide slede6e: .U njoj nema ni rreformista ni soci_jai-pacifiista. U 'njoj irna p,oglsvito revotrucionannitr mark-si,sta, dije je te'o,rijsko znanje i politidko, iskustvo bitrodovoijno snaZno da se ne d,aju povesti na poli,tiku rlelz-biljnog buntovni5tva ni redju ,ni delom. Ni,l"ad, od po-stanka svoga na5a pnatija nije b[l,a reformistidka i'zasvoje drZanje pred nat i u toku rata ona je ponorsnijanegc ruski bo,ljSevioi. Sedeii u Svajcarrskoj nije fno teSitiobiti protiv'ude5da Rusiie ,u R,atu.'Sedei,i-usred jed,ne sasvih strana napadnute zemlje pnetposrtavljalo je najvisillupanj internacionalne so,li,darnosti glasati proitiv rata...Na tom sta,novi5tu stoji se i sada, taaa je bdbiiura su_radnj,a sa Koraiern, i kacl,a se danas ustaje pnotiv levogoportunizma koii vodi u '"nezrelo bunr:to'r,ni$tvo i p,udilzarn<<, trseii se kako ie ,,pretvoriti u prah staru Evr6pu*.

I cl,alje se stoji na stanovi5tu internaoiornalne soiida,r_nostri -srriiu nenefor.mistidkih partiia*, D,a i rnove trntenna_cionale, ali s tim da ona bu,de d,rukdije ustrojena, kao-orgAn raznolikih potreba proletariiata raznrih zemeJia.a ne (kao) voj,nidka_organizacija koja sve partiie hoce dapotdini jednoj*. -Mi hoiemo'bratski savez u prizna:nj,uiednakosti .a ne .poiitidko tutorstvo.. - giasi

'zatf;ueit

l\{anil esta komunistidke opoziciie..Oy3l_ spor je prekrinul, kako zabranorn javrnog delo_

v,anja KPJ i terorom vladaiu6ih reZima rneduratne" Jugo_slavije,_tako ri daijo,m bo,ljievizacijom Kominterne i {-1e-g-a.lne KPJ. Tek bi jedna uporedna anal,iz,a ova dvapr"ooesa mogla p,okazati uzajamno uslovliavanje i pn:epli_tanje_ovih procesa, kao i-isve njihove znabajniiL p"Jtuai*.

Taj proces tek odnedavna privladi paZnju'iri";Zi;;;,p:g:1,1y: onih dije teorijsko inte,nesova.:nje prema5uje o"_tronstrukciju-.-ongarnizaoionih i pers,ornalnih veza izrnedu-razrlcltrh oblika i stupnjeva hijenarhijskih politidkih o,r_ganizacija. U torn smislu, po,sebno bi bito *,ba,"" p""""itite.oniiskc' poglede na odnos ko,mtrnizma i demo,t<ralij,e.recirno Sime Markovi(a,,, k,ao i sve znadajrrij," i;;;;,

-j1 y* o torae: Sima Markovi(., Nacionatno pitanje i. rail-niika klasa Jugoslauije, Bgoe194 LSZZ'; iiiiino pitanje i ra(Iniikaklasa .Jugostatlje, ",6o6lad,

-192d; Wiliiiitio pitanje u s1)ettostimarlcsizm.a, izd. Centralnog odbora m. i. p. .r., eeosraa,-i-9t;.

-"

2sa

oblike i do,mete shvatanja reienja "nacionaltr,og pitanja*

preko razarranja J'ugoslavije kao ve5tadke"'versajske"ivorevine, i ispitati da li su, i kakvi, pogledi postojali naunutarnie ustrojstvo,nacionalnih drtzava.

(b) Boli5evizam .- o krizi 'i u knizi

I(rizru boljSevidkog dela radnidkog pokreta u Jugo-slaviji, narodito u treiem cikltrsu krize meduratnogjugoslovenskog drru3tva, moZerno zapazi:h u prenapregnu-toj tenziji izmedu razliditih pogleda na'kultunu ri po'Iirtikrr,odnosno na njiho'rze uz,ajamne odnose. Ekonomski prob-lemi, pogotovo, r'izija niihovog re6enja (kao i buduiegpoli'tridkog pokreta) p,otisnuta je na sporedan kolosek ilije gotovo sasvim zanemarsna, kao da se verovalo kakosu svi pro;blemi bududeg dnuitva na uzor,an nadin re5eniu ',prwoj zemlji socij,alizma*. pa ih valja rsamo preuze'tinakon, kako se to u bolj5evizrnu kaZe, reSenja osnormogpitanja revolucije - osvajanja politidke vlasti (potombi se program pro5i,rio odrZanjem ,orsvojene vtrasti).

Pr.ema p,rogra,rnskim d-okumenti,ma, direktivama idlancima obiavlje,nirn u teoirijsko,m organu KPJ - daso-pisa Klasna borba (Moskva, Bed, Paniz, 1926-1934;1937) - svako z;nadajrrrije zao5travanje krize medunatnogj,ttgoslor,'ensko.g dru5tva po'smatrano je uglavnom sa sta-noviSta koliko ono icle na rnku oruZanom ustanku i osva-janj,u vlasti.?8

NajvaZniji u.slov za postiza,nie toga cilja jeste bo,Ij5e-v,iz,acija Partije, i 'to po ruzo,ru na tada vladajui'u doktrri'nubolj5evizma, koja je pomogla Staljinovoj f'rakciji da lik-vidi'ra ostale fnakcije u bo,lj-{eviz,'rnu i sve znadainiieoponente iz ranijih disknrsija. U tom pravcu, i ovde jepoZurivan obr:aiun sa svim gled;i5tima u stranci i pokretukoji ne bi odgovarao vladajuioj doktrini .monolitizaciie"i njenim trenutnim protagoni'stima.?o

?8 Vidi: Moravac, -O stabi l izaci j i kapital izma u Jugoslavi j i* ,Klasna borba, god. I I (1927), br. 2, str. 35-41.

te Vidi o tome podrobnije: Nepotpisani dlanak oProtiv frak-ciona(tva - za boljievii'ko jedinstvo partije.,, Klasna borba, god-tII (1928), br. 9, str, 23-27; zatim, programski dokument BiroaCK KPJ i CK SKOJ-a *Z,a bol j ievizaci ju Part i je! elanovima

251

eak I kada bolj$evizacija nije 'ni izbh:za' privedena

kraju, u t,re,nutk'u kada ,rneZim na za'oStravanje -krize- od-govaru zarzodeniem Sestojanaurske dikta'ture, nrkovodstvoke.l ir.l"i" dlr"ektivu o podetku onuZanog ustanka, dijeposied,ice nisu dolrcIjrno proudene' ,sem Sto je poznato daustanak nije uspeo i da je sledio novi talas te'nora premakornunistrima.

U zanlisl,i revolucije u Jugoslaviji, prema program-skim dokumentim,a Ko,minter,ne iz 1929-1930. rgod:ine'pominju se dve faze: burZoasko dernokratska i sociialis-tidka. Prva bri proistekla iz "bo,rbe hrvatskog seljadkogpokretia i po,lrreta ostalih ugnjeteinih nacija rod postamkaJugoslavije<<, a pospeGio b'i je ,,i zadnji Siroki pokretselja"Stva ,i ugnjeternih nacija* (o rtom pokretu ne kaZe seniSta bliZe i odredenije -- p,r'i,m. N. P.), koji -pred'stavljapo svcjoj objektivnoi sadrZfui (borba protiv irnperijaliz-ma, naciornalno,g ugrnjetavanj,a, feudal:r:ih ostatraka, monar-hije, apsolut,izma, za naoionalnu nezavisnost, pod,el'u zom-lje, republrlal burZoasko-demokratsku revoluciiu.< Ali,kako, se odmah do'da.ie, to i ne bi bil,a neka s,amo,stal,nafaza revolucije, je,r: -BurZoazija ugnjetenih nacija rnrijei d,anas ne moze biti pokretna anagia bu,rzorasko-demo*kratske revolucije. Pobeda burZoasko-demokratske revo-luciie nemoguia je kao pobeda barxzoazije ri u granricamaburtoaske dernokratiie; ona je ,moguia sanrro kao revo-lucionanta pobeda njenih klusnih pokretnih snaga,radniike klase i seljaStvct pro,tiv burZo,azije, 's usporstavomciemokratske diklature radniitva i seliaitva nA baz,isovjeta. Revolucionanna po,bed,a radnidke klase i selja5tvau .Jrugoslaviji zajedno, ,s ,re,vo,lucijorm r,admika i seljaka uostalim balkanskim zemljama stvoriie Federaciiu Rad'niiko * Seljaikih Republika na Balkanu." Osim isti-canja ku.lzivom, ove ideje nisu bliZe razmatranre i obraz-lagane (recimo: ita se podn:azumeva pod *demokratskomdiik,taturo,m.., osovietima* i obalkanskom federacijom..),tako da vi5e lide na ezoteridne ideolo6ke formule. Uosta-Iom, kako ,se istide u jedno,m dokumentu Balkanske ko-

komunistidke paltije Jugoslavije... Klasna borbo, god. II (1928),br. 9, str. 27-30; kao i M. M., -Ofanziva socijalfa5izma. Socijal-demokrati kao apostoli velikosrpskoB fa5izma.., Klasna borba,god. V (1930), br. 16, str. 40-46 (ovde su na meti .socijalfa5istiu licu reZimskog vucibatine Topaloviia* itd.),

munistidke federacije iz 1929. go'dine, pilanje *karakter.a

predrstojeie revolucije . . . tttju. akademsko''apstraKtrlro pl-

;;il riego jedna old nalvainijih. osnova celokupne poli-

iif.J i t^f.iit<e Xp.l nienoga rada i borbe-. Ogranidavajuiise rla sadrZaj ovog dokume'nta, postavljajuci sloZene o.D-

like konkretnritr uo,rui ko'munista- terneljiitom istrazivanju,

taklika je zamiSlie'na ovako: -U sludaju revoluct;e u- rlr-

"tttt": h. p". d'uZnost je radnika i setjaka S'5b.ile da s1

stave, pccl vodstvo'm KPJ, na stran'u hrvatsl<'ih ma'sa I

protiit voino-fa5dstidke diktatu,re' Oni ne smeju pucati

ira hrvatske usta5e; o'ni ne smeiiu' prev'aZati vojnike-.i

munic'iju; o,ni moraju objavit;i masovni politidki .Srtrajkitd. Ali onda je .u-itn time vei otpodeo gradanski rat.i

" i"*o; Srb,iji i kornknetno p,ostavl,jeno p'itanje vlasti:

ili vojno-faSislidka diktatura ili protretenska diktatura u

*.rur., sa 'radnim selja5tvo'rn.* Formula ove taktile je'

d.tl;, ,ii"ii"otii istonak u Hrvatskoi pirs- grodanski,'it , Srbiii. Kada s,e oni o'bjeding poa rukovodstvomKPJ, rlaju kao'rezultat - pr"oietersku revolucij'u' Dabo-me, vz sndelova,nje drugih pokret'a nezadovoljnih masa'narod,ito nac'ionaln.ih pokreta- U do'datku ovom dokumen-tu od strane prodstavnika KPJ u BKF posebno.se dodaje:-SadrZaj burioasko-demokratske revolucije seljacko.g tip.abiie: uniStenje polufeuclalnih o'dnorsa, diScenje socijalnihoclnosa lporet,t<ai ustanova) od srrednjovekovnog dubre'ta'uki,danj e" veleposeda, svrgavanj e generalsko-fasistidke dik-l.ature, mon.ihii., uvladenie radnrih mas'a ugnjet'enih. u

borbu za urni5,tenje nacionainog 'ugnjefiavanla i za -uvada-nje samostalne Firvatske, Slovernije, Crne Gore' Makedo-nije itd. . . Prole't'arija,t mo'ra u p'rocesu bonbe brzo pre-

t"titi "A

burZoaslio-demokratske revotruoije seliadkog tipak socijalistidkoj revoluciji. Pod ovim uslovima burZoasko--demoi<ratska ,revolucija pribliZuje 'se sasvim k proleter-skoj revo,luciji. prva moia brzo da pre'ra5tava u drugu'U sada5njo:; eiabi ne moZe biti burZo'asko-dern'okratskerevolucije seliadkog tipa bez pre'ra5tanja u proletersku'"'"

80 Vicl i : .O karal i teru revoltrci je u Jugoslavi j i ' , I{ Iasna 9.or-ba. god. V (f930), br. 16, str. 3t-40. Tu su -obuhvaieni izvodi izclokunrer-rata Korninterne (IV kongres, 1. lX 1928)' RezolucijaKPJ, OCltrke BKF (Balkanske komunistidke federacije), od 4'XII 1929. i Posebnog misljenja KPJ u BKF o karakteru revo-Iuci je.

2s2

. "&,rf,

-l

-..--

253

eak I kada bolj$evizacija nije 'ni izbh:za' privedena

kraju, u t,re,nutk'u kada ,rneZim na za'oStravanje -krize- od-govaru zarzodeniem Sestojanaurske dikta'ture, nrkovodstvoke.l ir.l"i" dlr"ektivu o podetku onuZanog ustanka, dijeposied,ice nisu dolrcIjrno proudene' ,sem Sto je poznato daustanak nije uspeo i da je sledio novi talas te'nora premakornunistrima.

U zanlisl,i revolucije u Jugoslaviji, prema program-skim dokumentim,a Ko,minter,ne iz 1929-1930. rgod:ine'pominju se dve faze: burZoasko dernokratska i sociialis-tidka. Prva bri proistekla iz "bo,rbe hrvatskog seljadkogpokretia i po,lrreta ostalih ugnjeteinih nacija rod postamkaJugoslavije<<, a pospeGio b'i je ,,i zadnji Siroki pokretselja"Stva ,i ugnjeternih nacija* (o rtom pokretu ne kaZe seniSta bliZe i odredenije -- p,r'i,m. N. P.), koji -pred'stavljapo svcjoj objektivnoi sadrZfui (borba protiv irnperijaliz-ma, naciornalno,g ugrnjetavanj,a, feudal:r:ih ostatraka, monar-hije, apsolut,izma, za naoionalnu nezavisnost, pod,el'u zom-lje, republrlal burZoasko-demokratsku revoluciiu.< Ali,kako, se odmah do'da.ie, to i ne bi bil,a neka s,amo,stal,nafaza revolucije, je,r: -BurZoazija ugnjetenih nacija rnrijei d,anas ne moze biti pokretna anagia bu,rzorasko-demo*kratske revolucije. Pobeda burZoasko-demokratske revo-luciie nemoguia je kao pobeda barxzoazije ri u granricamaburtoaske dernokratiie; ona je ,moguia sanrro kao revo-lucionanta pobeda njenih klusnih pokretnih snaga,radniike klase i seljaStvct pro,tiv burZo,azije, 's usporstavomciemokratske diklature radniitva i seliaitva nA baz,isovjeta. Revolucionanna po,bed,a radnidke klase i selja5tvau .Jrugoslaviji zajedno, ,s ,re,vo,lucijorm r,admika i seljaka uostalim balkanskim zemljama stvoriie Federaciiu Rad'niiko * Seljaikih Republika na Balkanu." Osim isti-canja ku.lzivom, ove ideje nisu bliZe razmatranre i obraz-lagane (recimo: ita se podn:azumeva pod *demokratskomdiik,taturo,m.., osovietima* i obalkanskom federacijom..),tako da vi5e lide na ezoteridne ideolo6ke formule. Uosta-Iom, kako ,se istide u jedno,m dokumentu Balkanske ko-

komunistidke paltije Jugoslavije... Klasna borbo, god. II (1928),br. 9, str. 27-30; kao i M. M., -Ofanziva socijalfa5izma. Socijal-demokrati kao apostoli velikosrpskoB fa5izma.., Klasna borba,god. V (1930), br. 16, str. 40-46 (ovde su na meti .socijalfa5istiu licu reZimskog vucibatine Topaloviia* itd.),

munistidke federacije iz 1929. go'dine, pilanje *karakter.a

predrstojeie revolucije . . . tttju. akademsko''apstraKtrlro pl-

;;il riego jedna old nalvainijih. osnova celokupne poli-

iif.J i t^f.iit<e Xp.l nienoga rada i borbe-. Ogranidavajuiise rla sadrZaj ovog dokume'nta, postavljajuci sloZene o.D-

like konkretnritr uo,rui ko'munista- terneljiitom istrazivanju,

taklika je zamiSlie'na ovako: -U sludaju revoluct;e u- rlr-

"tttt": h. p". d'uZnost je radnika i setjaka S'5b.ile da s1

stave, pccl vodstvo'm KPJ, na stran'u hrvatsl<'ih ma'sa I

protiit voino-fa5dstidke diktatu,re' Oni ne smeju pucati

ira hrvatske usta5e; o'ni ne smeiiu' prev'aZati vojnike-.i

munic'iju; o,ni moraju objavit;i masovni politidki .Srtrajkitd. Ali onda je .u-itn time vei otpodeo gradanski rat.i

" i"*o; Srb,iji i kornknetno p,ostavl,jeno p'itanje vlasti:

ili vojno-faSislidka diktatura ili protretenska diktatura u

*.rur., sa 'radnim selja5tvo'rn.* Formula ove taktile je'

d.tl;, ,ii"ii"otii istonak u Hrvatskoi pirs- grodanski,'it , Srbiii. Kada s,e oni o'bjeding poa rukovodstvomKPJ, rlaju kao'rezultat - pr"oietersku revolucij'u' Dabo-me, vz sndelova,nje drugih pokret'a nezadovoljnih masa'narod,ito nac'ionaln.ih pokreta- U do'datku ovom dokumen-tu od strane prodstavnika KPJ u BKF posebno.se dodaje:-SadrZaj burioasko-demokratske revolucije seljacko.g tip.abiie: uniStenje polufeuclalnih o'dnorsa, diScenje socijalnihoclnosa lporet,t<ai ustanova) od srrednjovekovnog dubre'ta'uki,danj e" veleposeda, svrgavanj e generalsko-fasistidke dik-l.ature, mon.ihii., uvladenie radnrih mas'a ugnjet'enih. u

borbu za urni5,tenje nacionainog 'ugnjefiavanla i za -uvada-nje samostalne Firvatske, Slovernije, Crne Gore' Makedo-nije itd. . . Prole't'arija,t mo'ra u p'rocesu bonbe brzo pre-

t"titi "A

burZoaslio-demokratske revotruoije seliadkog tipak socijalistidkoj revoluciji. Pod ovim uslovima burZoasko--demoi<ratska ,revolucija pribliZuje 'se sasvim k proleter-skoj revo,luciji. prva moia brzo da pre'ra5tava u drugu'U sada5njo:; eiabi ne moZe biti burZo'asko-dern'okratskerevolucije seliadkog tipa bez pre'ra5tanja u proletersku'"'"

80 Vicl i : .O karal i teru revoltrci je u Jugoslavi j i ' , I{ Iasna 9.or-ba. god. V (f930), br. 16, str. 3t-40. Tu su -obuhvaieni izvodi izclokunrer-rata Korninterne (IV kongres, 1. lX 1928)' RezolucijaKPJ, OCltrke BKF (Balkanske komunistidke federacije), od 4'XII 1929. i Posebnog misljenja KPJ u BKF o karakteru revo-Iuci je.

2s2

. "&,rf,

-l

-..--

253

Oni kojd medu komunristima,ne prihvataju pome,nutu{ormulu revolucije ne mogu o'stati nr strnanci. Svi koji nepriihvataiu razar:anje -versajske Jugoslavije.. oz,nadeni sukao protivnici ,revo,lucije, ne ,samo medu socijalistim,a,nego dak i medu burZoaskim demokratiima. Izvesna re-zerva zadrZana je prerna Faveliievim -naciorrralfia5istrima..zato Sto i .dalje nastoje da parolarna o Veliikoi Hrvatskojkanali3n u tla5istidke vode revoLuc,ionarne teZnie hrvat-skih ladnih m,asa i budu kontrarevolucionarna tezervau sludaju ra,spada versajske Jug,oslavije-.8'

Kad ,r'evotrucija vi5e nije ,i teorijski problem, ili upodrugljivom znadenju -akademski.. (zanimliiv je manirideoloSkog diskursa da kategoriie s kojima ,intelekiualnone moZe izii'i na kraj stavlja po'd navodnike), rukovod-stvo KPJ izdaje direktivu o zadacima komrunista -na.teoretskoj fronti* (1937) medu koiima su i siedeie "Stet-nost reforntzima i socijalderrtolciatizma za radniilci po-kret: leoretski i po,litidki argumenti protiv reformisti8kepolitike ,i prakse.. -- oce,na ie vei da,ta, samo bi trebalojoi pribaviti ;i dokaze; isto tako i u sledeio;i tadci: "Kri-t ika. progranta,si tn.obm"ioaskih pokreta' i utopist i tkeideologije se!iutkih polcreta: Agrarni socijalizarn, korpo-ratir,nni soc'ijalizam, udenje o toboKnioi homogenosti se*lja5tva, poku5aj poistovjeiiva,nja danainjih zadruga sas3yjetskim kolhozima. itd... Tu je i nalog na dijem iz-vrSenju ie ,se posebno insistirati: -Popularizacija i prim-jena materiialistidke diialektike i parbijnost filozofije,naudnost marksirstidkog gledanja na svijet, suzbijanjet'aznih "teo,rija.. koie se u posledinje vrijeme Sir:e u Ju-goslaviji kao Sto su: indivi'dualna psihologija, neokanti-j anst..vo, mehanistidka shva'tanj a d ij aiektike,

- nadr,ealizarn

itd...8'U poslerdnjem i najbu,rnijem talasu ideo,lo5ke mono-

iitizacije boli5evidkog de}a poretka, usred treieq ciklusal<r:ize medur:a,tnog jugoslovenskog dru5tva, na povr5inispo.ra su bitne pr.etpostarzke kult;r.rrre: stvarala5tvo ili odr-Za.ranje? SloZ,en,a i raznolika jndividualna hreacija ili

tt Jadl?nski, .Nacionalnoreformistidke frontacije i borba zane,gemoniju nad revolucionarnim pokretom masa u Jugoslaviji.,Kl.ttsn^a bobra, god. VIII (19J3), br. 19-20 (maja 19J3) str. SS_+S.8r Vidi-: uZ9daie partije na teoretskoi froiti (Od,iuke p. B.),,,Klasna borbd, juni 1937, br. 1_2, str. 199_201.

pr,avilno i jed,instveno odrZavanje opjektivnih :tk1"1pr,irode i iisio,ri.ie? Sa stanovi3ta monol,i,tne ideologrJe I

itranke, svi pioblemi kulture nepovratno su r:ascepljenipo osovini id'ealizam - materijalizam u umetnositi, filo-^zofriji,

,rr"""i, po,iitici, svakodnevno'm Zivo'tu (wedelo- birazmisliti o'rt,r,u,t.nom znadenju kategorije .Iedinstva kaogesla rrevolucije XX veka, po,red -'ili protiv -->sloDode'

fednakosti i bratstr.a*). U .stvari, ovim' neprekidnim vra-canjm svih problema ljudskog- duha na 6am prag ele-merrtarnog tluastog Zivota poiide se ne sarn-o bo'gatstvokulture, nego se ii,r*t iznova poteZu pitanja. ]<oja- suteor"ijski veZ re3ena. Tek izvan ovoga rspora bi, r5fsga'm,ogli traZiti neke teorijske inov'acije udesinika u njemu,jer: je u samorn niegovorn toku 'ideolo5ka i po'litidkastrana presudna.

Pored zajednidke bolj5evidke podloge i okvira, udes-ttici u sukobu (barem oni sa glavnim ulogama) JednaKC)su, i s valjanim tazlozima, ruznemineni zao3trravanjemkrize u Siri"m ertropskim razme'rrarma - porsle prodonafa5izma i nacizrha, poruru republikanske Spa,nije i krahan,arorlnofro,ntovskog-otpora fiSizmu i nacizrnu na medu-nar:odnoj sae,ni (I\[inhen, okupaciia Au,str,ije 'i eehoslo-vadke), pakta SSSn-a sa Hitle'rovom Nemadkom, podeo

Je novi iat u Evropi koji ie ubrzo prerasti u novi svetskii'at -- i podjecinako sr..r- zaokupljeni teskim i nezaobilaz-nim pitanjem: ,Sta da se radi? BaS pred tim pita'njempodiniu vaZne razl,ike. Za jedne je samo pitanje teskobno,i muko,trpno tragaju za

"valjanim odgovo'rom, a drugi

kao da veruju kako je izlaz vel znan, samo ga se valJ;ldisciplino,r'ano drZati. Za ove druge je i sa'm,a sunutla rtUzor p,redskazanje ieresi i raskola, svetogrde Jedinstvai, n,i rmanje ni vi5e - -iogika ko'ntrarevoluciie*.

Pomenuta empirrijska istraZivanja vero'vatno ne mo-gu zaobiii, kad je re8 o bolj5evizmu, i jedno do'sta slo-Zeno pitarrie o torne koliko u literaturi irna tragova opoku5ijima samih bolj5evika da se suo'de s og'rrainide'nji-ma vlastitog stanovi5ti. U tom pogledu veoma je podsti-cajna ieclni nedovoljno poznata knitika staljirnizma odstrane jltgoslovenskog autora, komuniste. Red je o knjiziZivojini Favlovica B'ilans sovietskog termidora, koju ieautor objavio u vlastitorn izdanju, u Beogradu 1940. go-dine. Ova knjiga je znadajna vei po torne Sto reaguie

254 255

Oni kojd medu komunristima,ne prihvataju pome,nutu{ormulu revolucije ne mogu o'stati nr strnanci. Svi koji nepriihvataiu razar:anje -versajske Jugoslavije.. oz,nadeni sukao protivnici ,revo,lucije, ne ,samo medu socijalistim,a,nego dak i medu burZoaskim demokratiima. Izvesna re-zerva zadrZana je prerna Faveliievim -naciorrralfia5istrima..zato Sto i .dalje nastoje da parolarna o Veliikoi Hrvatskojkanali3n u tla5istidke vode revoLuc,ionarne teZnie hrvat-skih ladnih m,asa i budu kontrarevolucionarna tezervau sludaju ra,spada versajske Jug,oslavije-.8'

Kad ,r'evotrucija vi5e nije ,i teorijski problem, ili upodrugljivom znadenju -akademski.. (zanimliiv je manirideoloSkog diskursa da kategoriie s kojima ,intelekiualnone moZe izii'i na kraj stavlja po'd navodnike), rukovod-stvo KPJ izdaje direktivu o zadacima komrunista -na.teoretskoj fronti* (1937) medu koiima su i siedeie "Stet-nost reforntzima i socijalderrtolciatizma za radniilci po-kret: leoretski i po,litidki argumenti protiv reformisti8kepolitike ,i prakse.. -- oce,na ie vei da,ta, samo bi trebalojoi pribaviti ;i dokaze; isto tako i u sledeio;i tadci: "Kri-t ika. progranta,si tn.obm"ioaskih pokreta' i utopist i tkeideologije se!iutkih polcreta: Agrarni socijalizarn, korpo-ratir,nni soc'ijalizam, udenje o toboKnioi homogenosti se*lja5tva, poku5aj poistovjeiiva,nja danainjih zadruga sas3yjetskim kolhozima. itd... Tu je i nalog na dijem iz-vrSenju ie ,se posebno insistirati: -Popularizacija i prim-jena materiialistidke diialektike i parbijnost filozofije,naudnost marksirstidkog gledanja na svijet, suzbijanjet'aznih "teo,rija.. koie se u posledinje vrijeme Sir:e u Ju-goslaviji kao Sto su: indivi'dualna psihologija, neokanti-j anst..vo, mehanistidka shva'tanj a d ij aiektike,

- nadr,ealizarn

itd...8'U poslerdnjem i najbu,rnijem talasu ideo,lo5ke mono-

iitizacije boli5evidkog de}a poretka, usred treieq ciklusal<r:ize medur:a,tnog jugoslovenskog dru5tva, na povr5inispo.ra su bitne pr.etpostarzke kult;r.rrre: stvarala5tvo ili odr-Za.ranje? SloZ,en,a i raznolika jndividualna hreacija ili

tt Jadl?nski, .Nacionalnoreformistidke frontacije i borba zane,gemoniju nad revolucionarnim pokretom masa u Jugoslaviji.,Kl.ttsn^a bobra, god. VIII (19J3), br. 19-20 (maja 19J3) str. SS_+S.8r Vidi-: uZ9daie partije na teoretskoi froiti (Od,iuke p. B.),,,Klasna borbd, juni 1937, br. 1_2, str. 199_201.

pr,avilno i jed,instveno odrZavanje opjektivnih :tk1"1pr,irode i iisio,ri.ie? Sa stanovi3ta monol,i,tne ideologrJe I

itranke, svi pioblemi kulture nepovratno su r:ascepljenipo osovini id'ealizam - materijalizam u umetnositi, filo-^zofriji,

,rr"""i, po,iitici, svakodnevno'm Zivo'tu (wedelo- birazmisliti o'rt,r,u,t.nom znadenju kategorije .Iedinstva kaogesla rrevolucije XX veka, po,red -'ili protiv -->sloDode'

fednakosti i bratstr.a*). U .stvari, ovim' neprekidnim vra-canjm svih problema ljudskog- duha na 6am prag ele-merrtarnog tluastog Zivota poiide se ne sarn-o bo'gatstvokulture, nego se ii,r*t iznova poteZu pitanja. ]<oja- suteor"ijski veZ re3ena. Tek izvan ovoga rspora bi, r5fsga'm,ogli traZiti neke teorijske inov'acije udesinika u njemu,jer: je u samorn niegovorn toku 'ideolo5ka i po'litidkastrana presudna.

Pored zajednidke bolj5evidke podloge i okvira, udes-ttici u sukobu (barem oni sa glavnim ulogama) JednaKC)su, i s valjanim tazlozima, ruznemineni zao3trravanjemkrize u Siri"m ertropskim razme'rrarma - porsle prodonafa5izma i nacizrha, poruru republikanske Spa,nije i krahan,arorlnofro,ntovskog-otpora fiSizmu i nacizrnu na medu-nar:odnoj sae,ni (I\[inhen, okupaciia Au,str,ije 'i eehoslo-vadke), pakta SSSn-a sa Hitle'rovom Nemadkom, podeo

Je novi iat u Evropi koji ie ubrzo prerasti u novi svetskii'at -- i podjecinako sr..r- zaokupljeni teskim i nezaobilaz-nim pitanjem: ,Sta da se radi? BaS pred tim pita'njempodiniu vaZne razl,ike. Za jedne je samo pitanje teskobno,i muko,trpno tragaju za

"valjanim odgovo'rom, a drugi

kao da veruju kako je izlaz vel znan, samo ga se valJ;ldisciplino,r'ano drZati. Za ove druge je i sa'm,a sunutla rtUzor p,redskazanje ieresi i raskola, svetogrde Jedinstvai, n,i rmanje ni vi5e - -iogika ko'ntrarevoluciie*.

Pomenuta empirrijska istraZivanja vero'vatno ne mo-gu zaobiii, kad je re8 o bolj5evizmu, i jedno do'sta slo-Zeno pitarrie o torne koliko u literaturi irna tragova opoku5ijima samih bolj5evika da se suo'de s og'rrainide'nji-ma vlastitog stanovi5ti. U tom pogledu veoma je podsti-cajna ieclni nedovoljno poznata knitika staljirnizma odstrane jltgoslovenskog autora, komuniste. Red je o knjiziZivojini Favlovica B'ilans sovietskog termidora, koju ieautor objavio u vlastitorn izdanju, u Beogradu 1940. go-dine. Ova knjiga je znadajna vei po torne Sto reaguie

254 255

na .moskovskc' procese<<, iznoseii na stoti'nak stranicapodatke o Iikvidacijama funkci'oner,a Konniinterne, sov-jetske vlade i p,ariije, kao i rukovodilaca o,stalih kom,u-nistidkih str:anaka. Ona je d,alje, zanimljiva i p,o torneSto vei, tako reci sa lica mesta, otkriva d,a u ponenutimprocesima nije po sredi o;bnaduln sa -Spijunima.. i "urbi-cama<<, ved su e.ni *podetak definitivne likvidacije opo-zicio'nih gnrpa 'i zavodenja lidne driktature Staljina i nje-gove kl,ike*. Ona je, rekli bismo, jod zanimljivija porazlozinaa za izvesno zai<a5njenje u reagovanju, i pogranicarna do ko,jih dosp,eva jedina o,sobena kritika >>mos-kovskih p,rocesa<<.

Kao razloge za prigu5ivanje i odlaganje neposred-nog reagovania (i vlas,titog) protiv ovog izlidnog i Zal.os-nog krvavljenja-, Zivojin Pavlovii pominje: (1) disci-piinu, zapravo, slep,u pokornost partijskim fu,nkcionerj-ma; (2) vero'vanje d'a ie same ruske mase i poned svegl;ero,ra zaustavit,i pokolj; (3) shvatanje da u vrlo tedkojuedunarodnoj situaciji ne treba. *ubiti poverenie radnid-kjh nasa izvan Rusije u Sovjeitsku Uniju.. i (4) gledi5te"da je to unutarnja stva.r sarrre bolj5evicke partije, dijece dla,nstvo urneti prebrodi'ti i ovu l<rizu bez velikih po-sledi::r po rei-im, i saduvati partiju od rascepa.

U prilog obelodanjiva'n-iu srroiih pogleda, pavloviinavodi ovc i:aztroge: (1) proiirivanje terora na parrrt,ije--sekcije Ko,minterne (on kaZe: -Sada nzun je pivi pulpalo u odi da sovjetska poJ,icija ima prava na naSe Zivbteisto onako ]rao i na Zivorte sovjetskih g,radana*); (2) paktsa Hitlerom i (3) nada cla ce ti,me Sto ie ipak p,rogovoriodopr'ineti srpasavaniu pohap5enih koji jb,B nisu iogubtienii, 'istovremelno, rstati na put kar,ijenistima u

-KpJ koii

Itl..o.l dega ne prezajiu radi uspo,na u partijskoj hijenai-hiji, a moZda fe se urazumiti ako s,poznraiu -1s1-i4o"kao ludilo*, kao ,,reZim krvi i niskiir kleveta*. porecltoga, P,avlovii istide: -Potrebno ie zaiti,m naii ineki izl,az,neki novi put za rad-nidko i napiedno delovanje. potrebjno je uiini,ti s'u'e da se otresemo ipolicijskog stalji,nskogtutorstva, da stanemo na na5e noge i da udinim,o kraJzlodinadko'm istrebljivanju radnidkih boraca. . .... I pqred toga Sto je Pavlorrii, koliko mri je poznato,jedra,n od pnvih ako ne i prvi i,ugoslovenski"kornunistakoji je jav,no i nedvosrnisleno uslao protiv stalj:inistidkog

, zse

terona u SSSR-u i svojoj partiji, ,a da pri tome nijeodustao od svog komunjotidkog stanoviSta i uverenja usmisao borrbe za socijalizam, i u vlastitoj zemlji, upr,avozbog toga 5to se i njemu nametnula misao o novomputu, ne treba prevideti gnanicu njegovog kritidkog od-nosa p'rema staljinizmu.

Pored toga Sto se njegovom stanovi5tu moZe prigo-voniti isto ono Sto i gotovo identidnim ocenama iznetimu Hruidovljevom referatu, doduSe 15 godina kasnije,da u pitaniu nije "kult 1i6nosfi.., vei pqlitidki reZim iustrojstvo partije - uodljivo je da Pavlovii: (1) branipravo na Zivot Staljinovih oponenata i opozicionana ubolj5evidkoj partiii, ali ne i pravo na autonomno rni5lje-nje sve do opoziciie, koje je suspendo\xano u bolj5evizmujo5 za Lenjinova Z.ivota i (2) osporava pravo sovjetskedr:zave ,na Zivot glradaina, ali ne i rna gaZenje elementa,r-nih ljud,skih prava; on se pita: "Zar u Sovjetskoj U'nijinema dovoljno zatvora ,i prostora gde bi se mogli -izolo-vati ,.opozicionart ,a.lco se vei nije mogtro ili htelo sanjima saradiva'l,i; zar nije bilo bolje i dovednije te zasluZ-ne borce sovjetske revolucije poslati u Sihir ili joi dalje,na polarna ostrva, nego ih podaviti u raznim ljubJjan-kam,a?.

Ako Zivojinu Pavlovi6u gaZenje slobode i ubijanjeljudi u ime komunizma i socijaiizma nije bio dovoljanr''azlog da vedr tada usned krize sveta u kojem je Z'iveo,posumnja u svetost Str:anke koja je Staliinu, ,a ,i ne samonjemu, davala moi nad dijim se riazmahom zamislio (tasurnnja bi moZda urodila znadajnijim plodom da Pav-iovii nije, naglo '.i zagonetno nestao), a da je ko;jimsludajem ova knjiga (uprkos ogranidenosti krit,ike), pos-tala deo Skol.ske lektire jedne terneljne antistalJinistidkekulture, onda bisrrno, verovatno ,i mi danas zrelije i dub-lje rnislili i rasudivali o razliditim moguinost:ima raspletakrize i dru5,tva i revolucio,n,ar,nog pokreta.

Kad bismo bolje pozn'avali razne varrijante bolj5e-vizma i, jo5 viSe, sve znadajnije ideje i struje socijalizmamoZd.a bisrno bitri, bare,m duhovno, manje izloZeni sl.r-gestivnoj moii staljinistidke varijante bolj5evizrna, kojar-ram, uvek iznova, nameie doZivljai krize gradanskogdru$tva i moderne civilizacije na iutu pono,r!: na nje-govom dnu vrebaju rnnoge ,,rnradne pro5losti-, a put ka

257

na .moskovskc' procese<<, iznoseii na stoti'nak stranicapodatke o Iikvidacijama funkci'oner,a Konniinterne, sov-jetske vlade i p,ariije, kao i rukovodilaca o,stalih kom,u-nistidkih str:anaka. Ona je d,alje, zanimljiva i p,o torneSto vei, tako reci sa lica mesta, otkriva d,a u ponenutimprocesima nije po sredi o;bnaduln sa -Spijunima.. i "urbi-cama<<, ved su e.ni *podetak definitivne likvidacije opo-zicio'nih gnrpa 'i zavodenja lidne driktature Staljina i nje-gove kl,ike*. Ona je, rekli bismo, jod zanimljivija porazlozinaa za izvesno zai<a5njenje u reagovanju, i pogranicarna do ko,jih dosp,eva jedina o,sobena kritika >>mos-kovskih p,rocesa<<.

Kao razloge za prigu5ivanje i odlaganje neposred-nog reagovania (i vlas,titog) protiv ovog izlidnog i Zal.os-nog krvavljenja-, Zivojin Pavlovii pominje: (1) disci-piinu, zapravo, slep,u pokornost partijskim fu,nkcionerj-ma; (2) vero'vanje d'a ie same ruske mase i poned svegl;ero,ra zaustavit,i pokolj; (3) shvatanje da u vrlo tedkojuedunarodnoj situaciji ne treba. *ubiti poverenie radnid-kjh nasa izvan Rusije u Sovjeitsku Uniju.. i (4) gledi5te"da je to unutarnja stva.r sarrre bolj5evicke partije, dijece dla,nstvo urneti prebrodi'ti i ovu l<rizu bez velikih po-sledi::r po rei-im, i saduvati partiju od rascepa.

U prilog obelodanjiva'n-iu srroiih pogleda, pavloviinavodi ovc i:aztroge: (1) proiirivanje terora na parrrt,ije--sekcije Ko,minterne (on kaZe: -Sada nzun je pivi pulpalo u odi da sovjetska poJ,icija ima prava na naSe Zivbteisto onako ]rao i na Zivorte sovjetskih g,radana*); (2) paktsa Hitlerom i (3) nada cla ce ti,me Sto ie ipak p,rogovoriodopr'ineti srpasavaniu pohap5enih koji jb,B nisu iogubtienii, 'istovremelno, rstati na put kar,ijenistima u

-KpJ koii

Itl..o.l dega ne prezajiu radi uspo,na u partijskoj hijenai-hiji, a moZda fe se urazumiti ako s,poznraiu -1s1-i4o"kao ludilo*, kao ,,reZim krvi i niskiir kleveta*. porecltoga, P,avlovii istide: -Potrebno ie zaiti,m naii ineki izl,az,neki novi put za rad-nidko i napiedno delovanje. potrebjno je uiini,ti s'u'e da se otresemo ipolicijskog stalji,nskogtutorstva, da stanemo na na5e noge i da udinim,o kraJzlodinadko'm istrebljivanju radnidkih boraca. . .... I pqred toga Sto je Pavlorrii, koliko mri je poznato,jedra,n od pnvih ako ne i prvi i,ugoslovenski"kornunistakoji je jav,no i nedvosrnisleno uslao protiv stalj:inistidkog

, zse

terona u SSSR-u i svojoj partiji, ,a da pri tome nijeodustao od svog komunjotidkog stanoviSta i uverenja usmisao borrbe za socijalizam, i u vlastitoj zemlji, upr,avozbog toga 5to se i njemu nametnula misao o novomputu, ne treba prevideti gnanicu njegovog kritidkog od-nosa p'rema staljinizmu.

Pored toga Sto se njegovom stanovi5tu moZe prigo-voniti isto ono Sto i gotovo identidnim ocenama iznetimu Hruidovljevom referatu, doduSe 15 godina kasnije,da u pitaniu nije "kult 1i6nosfi.., vei pqlitidki reZim iustrojstvo partije - uodljivo je da Pavlovii: (1) branipravo na Zivot Staljinovih oponenata i opozicionana ubolj5evidkoj partiii, ali ne i pravo na autonomno rni5lje-nje sve do opoziciie, koje je suspendo\xano u bolj5evizmujo5 za Lenjinova Z.ivota i (2) osporava pravo sovjetskedr:zave ,na Zivot glradaina, ali ne i rna gaZenje elementa,r-nih ljud,skih prava; on se pita: "Zar u Sovjetskoj U'nijinema dovoljno zatvora ,i prostora gde bi se mogli -izolo-vati ,.opozicionart ,a.lco se vei nije mogtro ili htelo sanjima saradiva'l,i; zar nije bilo bolje i dovednije te zasluZ-ne borce sovjetske revolucije poslati u Sihir ili joi dalje,na polarna ostrva, nego ih podaviti u raznim ljubJjan-kam,a?.

Ako Zivojinu Pavlovi6u gaZenje slobode i ubijanjeljudi u ime komunizma i socijaiizma nije bio dovoljanr''azlog da vedr tada usned krize sveta u kojem je Z'iveo,posumnja u svetost Str:anke koja je Staliinu, ,a ,i ne samonjemu, davala moi nad dijim se riazmahom zamislio (tasurnnja bi moZda urodila znadajnijim plodom da Pav-iovii nije, naglo '.i zagonetno nestao), a da je ko;jimsludajem ova knjiga (uprkos ogranidenosti krit,ike), pos-tala deo Skol.ske lektire jedne terneljne antistalJinistidkekulture, onda bisrrno, verovatno ,i mi danas zrelije i dub-lje rnislili i rasudivali o razliditim moguinost:ima raspletakrize i dru5,tva i revolucio,n,ar,nog pokreta.

Kad bismo bolje pozn'avali razne varrijante bolj5e-vizma i, jo5 viSe, sve znadajnije ideje i struje socijalizmamoZd.a bisrno bitri, bare,m duhovno, manje izloZeni sl.r-gestivnoj moii staljinistidke varijante bolj5evizrna, kojar-ram, uvek iznova, nameie doZivljai krize gradanskogdru$tva i moderne civilizacije na iutu pono,r!: na nje-govom dnu vrebaju rnnoge ,,rnradne pro5losti-, a put ka

257

visinama -srretle buduinosti* vodi jedi,no preko lestavamro,nolitne Stranke. Da ovaj syojevrstan spo,j fatalizmai fanatizma, neumitnih zakona prirrode i druStva, s jed,ne,i po,litiikog volluntanizrna, s druge strrane, nije jedinamoguino,st nri sarnog bolj5evizma. a jo5 rnanje komruniz-ma, na to verovatno d.ovo,ljno o,sno\rano upuiuju otporii 'staljinizmu i boljievizmu o kojima je u ovom delu iz-Laganja bilo govora. Bilo bi, medutim, po'trebno jod dostatr'ud,a utoZiti u ,isp,'itivanje o,tpora ,stalj'inizmu sa r,azlidi-tih socijalistidkih stanovi5ta kako ,bi se pouzdanije utvr-diio koliko je u njima bilo izvonno demokratskih i revo-luoionairnih ideja i praktridnih nastnjanja da se nadutakva re5enja krize mednrahrog jugoslovenskog dr,u5tvakoja bi p,reuzela progrersivne tekovine grada.nskog dr'u-Stva i ubnzala materijalni i duhovni razvoj dm5tva, a uzto ne bi bila aravnodu5na prena pitarnju o ljtldspel

".tttdru5tvenih promena.

IV OTVORENA PITANJA DALJEG ISTRAZIVANJA

Ostavljajuii uobrazilji da odgo,vori na pitanje kakobi se rasplela kriza meduratnog iugoslovenskog dru5tvacla ono nije zah.radeno svetskim ratom, ,bliZe racionalnornpro,sudivanju bilo bi uponedno ispitivanje tokova i rezr,rl-tata druSlverno6l rrazvoja zemalia. srednje Ewope i Medi-terana, ko'je su se posle minulog rata na5le kako nastrani ratnih pobe'dnika, tako i gu,b,itnika.

Ovo istraZivanje bi u produZetku prven,stveno bilousmereno na otkrivanje onih empirijskih razvojnilc po-tencijala, u pr\zom redu duhovne prinode, koji su se uovo,j eposi pojavljivali u razLiditim vidovima, a sve d,'.rsada nisu ostvar"enii ili iscrpljeni.

Takva usmereno,st istraZivarn'ia potkrepljena je do-sada5njim uvidima u ,razliiita glediSta o uzrocima, toko-vima i re5enjrims krize medur,atnog jugosl'ovenskog dru-Stva koji s:u inam, najpre, p'ckazali moi stihije predgrtcianskih (i protiv-g,radanskih) oblika dru5tva, zalim te\-nje ka fo,rrmir'ani,u i razvoju gradanskog dru5tva i, trede,nastojanja za nje'nim socijalistidkim raspletima.

Sudu kritike iziaZemo, i zamisrao daljeg istraZivanj,a,narodito ona pitanja koja mogu ostati otvorena i posleceiovitijeg uvida u araspo'loZivu iskustve,nu gradu. To bi

bil,a pitanja o: (1) oblicima i sadrZaju posredujuiih di-nilaca izmedu date str"ukture druitva i mogu6ih struk-turnih p'romena; (2) o apstraktno,m i konkretqrom razgra-nidenju teoriiskih i ideolo5kih gledi5ta- o krizi dnu5tva injeno,m 'raspletu; i (3) o 'odnosu ideja, ideologija i dru-Stvenih pokreta.

U svemu torne, posebno vaZno i sloZeno je'ste 'suota-vanje sa pol,itidkim fenomenonr, koji u nerazvijenimdru5tvima irna ogrorn,an znad,aj. U tome valja ;rrazlikovatipolitiku kao dorninac,iju, vlast ,i otudenje, ,s jed,ne, i po-litiku kao oslobadanje, ko,ncepciju ,i ,nazotudenje, s drugestrane.

A kad je red o intelektualcirna koji pripadaju oma-lim narodima.., njihova vlastita politidka enrancipacijaukazuje se kao znadaian uslov razvitka kutrture, jer jete5ko zamisliti kako s'e na drukdiii nadin moZe odoletirastvornom uticaju melanhol.ije, na Sta je svojevnerne,noumesno ukazala Isidora Sekulii,'3 dodajud,i, rna drugommestu, jedno tale-ode umno z'apahanje, da -mali narod. . .r:ado Livi u stalnoj politidkoi usplahirenosti* iz koje-po,tidu n€ s?n'ro pogre5ni politidkri potezi nego i niskipolitidki mentalitet*.8n Oslobod,iti se takvog mentaliteta,da upo,trebimo ovu nrejaku red, ,ali i naivnog lukavstvad,a se istor:iji -malih nanoda.. moZe podvaljivati da bi seneI<ako preZive,Io' (ne i .istinski Zivelo), S,tor je Ko,sik, trsreclnedavne krize dehoslovadkog dru5tva, predodavao. svojimsunarod,nicima, moguino je tek suod,avanjem s velikirnZivo,tnim temarna, medu koje svakako spadaju sloboda iderrrokratiia, i to nezavisno od toga kojem se narodupripada.

Primljeno septembra 198g.Centar za filoz..ofiju iInstituta druStvenihBeograd

dru5tvenu teorijunauka

. 8i] Videti moto na prl'oj stranici ovoga teksta, koji je uzetiz: Isidora Sekulii, ana{itiiit trenuci i tufi.e, Sabrd,na d,ela, neo-grad, Vuk KaradZii, 19??, knj. tX, str. 83.

sa Isidola Sekuli i , Zapisi, Sabrana dela, knj. I I I , str. 90.

258 259

visinama -srretle buduinosti* vodi jedi,no preko lestavamro,nolitne Stranke. Da ovaj syojevrstan spo,j fatalizmai fanatizma, neumitnih zakona prirrode i druStva, s jed,ne,i po,litiikog volluntanizrna, s druge strrane, nije jedinamoguino,st nri sarnog bolj5evizma. a jo5 rnanje komruniz-ma, na to verovatno d.ovo,ljno o,sno\rano upuiuju otporii 'staljinizmu i boljievizmu o kojima je u ovom delu iz-Laganja bilo govora. Bilo bi, medutim, po'trebno jod dostatr'ud,a utoZiti u ,isp,'itivanje o,tpora ,stalj'inizmu sa r,azlidi-tih socijalistidkih stanovi5ta kako ,bi se pouzdanije utvr-diio koliko je u njima bilo izvonno demokratskih i revo-luoionairnih ideja i praktridnih nastnjanja da se nadutakva re5enja krize mednrahrog jugoslovenskog dr,u5tvakoja bi p,reuzela progrersivne tekovine grada.nskog dr'u-Stva i ubnzala materijalni i duhovni razvoj dm5tva, a uzto ne bi bila aravnodu5na prena pitarnju o ljtldspel

".tttdru5tvenih promena.

IV OTVORENA PITANJA DALJEG ISTRAZIVANJA

Ostavljajuii uobrazilji da odgo,vori na pitanje kakobi se rasplela kriza meduratnog iugoslovenskog dru5tvacla ono nije zah.radeno svetskim ratom, ,bliZe racionalnornpro,sudivanju bilo bi uponedno ispitivanje tokova i rezr,rl-tata druSlverno6l rrazvoja zemalia. srednje Ewope i Medi-terana, ko'je su se posle minulog rata na5le kako nastrani ratnih pobe'dnika, tako i gu,b,itnika.

Ovo istraZivanje bi u produZetku prven,stveno bilousmereno na otkrivanje onih empirijskih razvojnilc po-tencijala, u pr\zom redu duhovne prinode, koji su se uovo,j eposi pojavljivali u razLiditim vidovima, a sve d,'.rsada nisu ostvar"enii ili iscrpljeni.

Takva usmereno,st istraZivarn'ia potkrepljena je do-sada5njim uvidima u ,razliiita glediSta o uzrocima, toko-vima i re5enjrims krize medur,atnog jugosl'ovenskog dru-Stva koji s:u inam, najpre, p'ckazali moi stihije predgrtcianskih (i protiv-g,radanskih) oblika dru5tva, zalim te\-nje ka fo,rrmir'ani,u i razvoju gradanskog dru5tva i, trede,nastojanja za nje'nim socijalistidkim raspletima.

Sudu kritike iziaZemo, i zamisrao daljeg istraZivanj,a,narodito ona pitanja koja mogu ostati otvorena i posleceiovitijeg uvida u araspo'loZivu iskustve,nu gradu. To bi

bil,a pitanja o: (1) oblicima i sadrZaju posredujuiih di-nilaca izmedu date str"ukture druitva i mogu6ih struk-turnih p'romena; (2) o apstraktno,m i konkretqrom razgra-nidenju teoriiskih i ideolo5kih gledi5ta- o krizi dnu5tva injeno,m 'raspletu; i (3) o 'odnosu ideja, ideologija i dru-Stvenih pokreta.

U svemu torne, posebno vaZno i sloZeno je'ste 'suota-vanje sa pol,itidkim fenomenonr, koji u nerazvijenimdru5tvima irna ogrorn,an znad,aj. U tome valja ;rrazlikovatipolitiku kao dorninac,iju, vlast ,i otudenje, ,s jed,ne, i po-litiku kao oslobadanje, ko,ncepciju ,i ,nazotudenje, s drugestrane.

A kad je red o intelektualcirna koji pripadaju oma-lim narodima.., njihova vlastita politidka enrancipacijaukazuje se kao znadaian uslov razvitka kutrture, jer jete5ko zamisliti kako s'e na drukdiii nadin moZe odoletirastvornom uticaju melanhol.ije, na Sta je svojevnerne,noumesno ukazala Isidora Sekulii,'3 dodajud,i, rna drugommestu, jedno tale-ode umno z'apahanje, da -mali narod. . .r:ado Livi u stalnoj politidkoi usplahirenosti* iz koje-po,tidu n€ s?n'ro pogre5ni politidkri potezi nego i niskipolitidki mentalitet*.8n Oslobod,iti se takvog mentaliteta,da upo,trebimo ovu nrejaku red, ,ali i naivnog lukavstvad,a se istor:iji -malih nanoda.. moZe podvaljivati da bi seneI<ako preZive,Io' (ne i .istinski Zivelo), S,tor je Ko,sik, trsreclnedavne krize dehoslovadkog dru5tva, predodavao. svojimsunarod,nicima, moguino je tek suod,avanjem s velikirnZivo,tnim temarna, medu koje svakako spadaju sloboda iderrrokratiia, i to nezavisno od toga kojem se narodupripada.

Primljeno septembra 198g.Centar za filoz..ofiju iInstituta druStvenihBeograd

dru5tvenu teorijunauka

. 8i] Videti moto na prl'oj stranici ovoga teksta, koji je uzetiz: Isidora Sekulii, ana{itiiit trenuci i tufi.e, Sabrd,na d,ela, neo-grad, Vuk KaradZii, 19??, knj. tX, str. 83.

sa Isidola Sekuli i , Zapisi, Sabrana dela, knj. I I I , str. 90.

258 259

I

Nebojia Popov

THE CRISIS OF THE YUGOSLAV SOCIETY BETWEENTHE TWO WARS

(Summary)

To find out a society's devei,opmental possi.bilitiesa.r:rd to precisely indicate the trimits these possi'biliities'realization can reach is certainly an enterprise far morecomplex than to ,obtain new deta,ils about the matteralready krrown as i.s, for iinstance, the coll,apse of thefirst Yugoslavia. The very fact that a certain pol,iticaifrcm of a socriety expenionced a collapse at one timedoes not also irnply the overqorning of the focus of thissociety's crisis as well as of the varied theoretical andideol,ogical rrieu,'s about the sounces. fo,rms an'd outcorneof the crisis. The basic purpose of this work is to pre-sent certain find:iings of the research canried out so far,zuch as, 1) the class structures and the crisis of tJreYugoslav society between the two Wars and 2) the viewsabout this society's crisis beairng in mind the fundamen-1;a1 trends of the then time in religion, liberalism andsocialism. The author at firs presents the therreticalapprosch to the theme while at the end of the work hediscusses certain problems of the furttrer researchirng.

Flfozoliia i drulfvo ll 1989, str. 261-275

BOZIDAR JAKSIC Prethodno saopltenje UDK 321.?4(49?.1)

* Proditano kao predavanje u Mariboru 1. juna 1989.

POLITIKA NACIOKRATIJA U JUGOSLAVIJI*

Svoj,e izlaganje o polLi,tici naci'okratija 'u Jugostravijipodedu

-Iiterarnom neminiscencijom tz dela Vl'adimfu'a

Vojnovica Moskva 2042, koia se 'uslovno moZe tumatitikao futuristidka vizija socijalistidke utopije. Nairnq posrozu vode Sovjetskog Saveza zakljuciie da ne mogu->izgna-diti komunizanrn.. na celoj teritoniji drZtrve, odhrdili su seza moskovski okrug - IVioskorep. Oitav Zivot je podredenvelidanju Vode .- Genijalisimusa - kojeg 9u pqge ]a9-si'rali u kosmos da tamo Zivi. Osnorrni zad'atak intelek-tualaca je priprema Genijalisimusovih sabranih delal pokojirna i moskovske ulice nose imena: na prirner, Ulicasedmog to,ma, ili, neka kraia, ULica pogovoira za tre{itom. Na kraju vlast pada, Genijal,isirnusa uhapse-u Kos-mosu i nacle se u dt'forskoj deliji sa piscem. Tu vodesiedeci dijalog:

-Pa ip,ak - r:ekoh Bu5akovu - moida je t'vojanesreia hil,a u tome 5to si se oknuZio birokra,tama i uli-zicama koji ni5ta r.-isu ni urneli nego da pljeskaju' MoZdaje trebalo-da ih otera5 dodavola i da se obrat'iS direktnonarodu? IJveren sam da bi te narod podrZao.

- Prijatelju moj - tuZno rede biv3'i Genijelisimus- o kome- ti narodu govori3? I uo'p5te, Sta je to rrarod?Ima Ii razlike izmedu nra.ruda, stanov'lriStva, druitva, go-mile, nacije itri masa? I kako naziva5 milione ljudi kojiushiieno t"de za svoji.m ludim vodarna noseci njihovebezbrojne portrete i skandinaSuii njihove luda6ke parole?Ako, pa,p, hode5 da je narod upravo ono Sto je naj;boljemeclu tim rnilionima, onda mora5 priznati da se narod

260 261