1  

 

   

Udruženje građana RODITELJ 

KORUPCIJA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA 

rezultati pilot istraživanja o korupciji u zdravstvenim 

ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem 

žena 

2  

 

 

ISTRAŽIVANJE O KORUPCIJI U ZDRAVSTVUu ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem žena 

Udruženje  gradjana  RODITELJ  uradilo  je  pilot  istraživanje  o 

korupciji  u  zdravstvu  sa  ciljem  da  se  ustanove  preliminarni 

podaci o učestalosti korupcije i načinima na koje se ista odvija 

u  okviru  zdravstvenih  ustanova  koje  se  bave  reproduktivnim 

zdravljem  žena  u  Srbiji  (planiranje  trudnoće,  veštačka 

oplodnja,  trudnoća,  porodjaj,  bolesti  reproduktivnih  organa 

idr.)  

Iskustvo  Udruženja  RODITELJ  govori  da  se  žene  u  Srbiji 

susreću  sa  različitim  vidovima  korupcije  na  svim  nivoima 

zdravstvenih  službi  koje  se  bave  zaštitom  reproduktivnog 

zdravlja, ali da je u najvećem broju slučajeva ‐ ne prijavljuju.  

CIlj  sprovodjenja  istraživanja bio  je da  se  stvori bolja  slika o 

stepenu  korupcije  koji  se  odigrava  u  zdravstvenim 

ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem, načinima 

na  koji  korisnici  usluga  posmatraju  korupciju  i  njihovim 

reakcijama kada se suoče sa korupcijom. 

 

OSNOVNI PODACI O ISTRAŽIVANJU 

Vreme sprovodjenja istraživanja: 10 februar  ‐ 10 mart 2011 

Veličina uzorka: 421 ispitanika 

Ciljna grupa: Korisnice usluga zdravstvenih ustanova koje se 

bave reproduktivnim zdravljem žena; njihovi članovi porodice 

i prijatelji koji su dolazili u kontakt sa medicinskim osobljem u 

periodu kada su one bile korisnice usluga te ustanove. 

Metodologija: Kombinovani metod 

Prikupljanje podataka: Onlajn upitnik 

 

Priprema izveštaja: mr Nikolina Ljepava 

 

 

SADRŽAJ 

Kratak pregled rezultata   3 

Demografija   4 

Iskustva sa korupcijom   5 

Kako se korupcija odvija   6 

Davanje novca   8 

Porođaj   9 

Čašćavanje med. osoblja   10 

Prijava korupcije   11 

 

 

 

 

3  

 

 

KRATAK PREGLED REZULTATA 

 

 

 

 

Davanje novca medicinskom osoblju  za uslugu koja  je  inače pokrivena  zdravstvenim osiguranjem, u našim bolnicama postalo  je više pravilo nego  izuzetak. Najveći broj  ispitanika se za dodatno plaćanje usluga odlučuje kako bi osigurali dobijanje određene  usluge  koja  inače  ne  bi  bila  obezbeđena  (npr.  epiduralna  anestezija),  ali  zbog  straha  od  lošeg  tretmana  lekara  i medicinskog osoblja  ili skraćenja vremena  čekanja na određenu  intervenciju. Upravo zato  je neophodno  informisanje korisnika zdravstvenih usluga o postojećim mehanizmima za zažtitu od korupcije, kao i širenje javne svesti o potrebi preuzimanja aktivne uloge u borbi protiv korupcije.  

Bitna karakteristika korupcije je upravo njen dvosmerni tok, a velika zastupljenost korupcije u zdravstvenim ustanovama predstavlja direktnu posledicu nerazumevanja pojma korupcije  i neprepoznavanja njenih  različitih,  često prikrivenih, pojavnih oblika. U prilog ovoj tvrdnji govore rezultati da je skoro polovina  ispitnika, iako im nije bilo otvoreno traženo, ipak davalo novac zdravstvenim  radnicima,  bez  jasnog  stava  da  i  to  predstavlja  koruptivno  ponašanje.  Nizak  nivo  svesti  o  sopstvenoj  ulozi  i odgovornosti u borbi protiv korupcije i nedostatak adekvatne i efikasne državne kampanje i edukacije korisnika zdravstvenih usluga o pravima pacijenata, načinima njihovog ostvarivanja  i  zaštite dovode do  toga da građani ne umeju da prepoznaju koruptivno ponašanje,  pa  čak  i  kada  se  sami  ponašaju  tako.  Duboko  ukorenjeni  tradicionalni  i  kulturološki  obrasci  „čašćavanja“  koji  se podstiču ili ignorišu od strane medicinskog osoblja potrebno je na najstrožiji način sankcionisati. 

Jedan od pokazatelja koji nedvosmisleno upućuje na  to da  se problem korupcije u  zdravstvenim ustanovama koje  se bave reproduktivnim zdravljem žena mora tretirati mnogo sistematičnije i sveobuhvatnije, je i podatak da najveći deo ispitanika ne prijavljuje korupciju, bilo da je novac dat ili ne. Ovo ukazuje na nedostatak poverenja pacijenata u mehanizme nadležnih službi za  suzbijanje  i  borbu  protiv  korupcije,  i  predstavlja  glavnu  barijeru  u  procesu  rešavanja  problema  korupcije  uopšte.  Iako  su mehanizmi  za  zaštitu  građana  od  korupcije  definisani,  u  praksi  je  vidljiv  neproporcionalan  odnos  između  broja  prijavljenih  i realnih  slučajeva  koruptivnog  ponašanja.  Zbog  toga  je  neophodno  uticati  na  povećanje  efikasnosti  postojećih  institucionalnih mehanizama u borbi protiv korupcije, ali  i na osnaživanje uloge svakog od sektora u delokrugu njihovih ovlažćenja  i  interakciji sa građanima. 

Poražava činjenica da je 58,4% ispitanika, na pitanje da li su upoznati sa svojim pravima kao pacijenata i obavezama lekara i medicinskog  osoblja  u  zdravstvenim  ustanovama,  odgovorilo  negativno.  Nažalost,  to  je  direktna  posledica  niskog  nivoa informisanosti građana o funkciji obaveznih doprinosa za zdravstveno osiguranje, ali  i nedostatka adekvatne  i efikasne državne kampanje o pravima pacijenata, načinima njihovog ostvarivanja i zaštite. 

 

 

 

Napomena: Imajući u vidu nereprezentativnost online uzorka  rezultati ovog pilot istraživanja ne mogu biti generalizovani na 

ukupnu populaciju Srbije što nije ni bila namera. Cilj pilot istraživanja je sticanje preliminarne slike o mehanizmima i shvatanju 

korupcije u institucijama koje se bave reproduktivnim zdravljem žena i postavljanje smernica za dalji rad u ovom pravcu.  

4  

KR 

 

 

  DEMOGRAFIJA 

    U istraživanju je učestvovalo ukupno 421 ispitanika, 400 žena i 21 muškarac, prosečne starosti izmedju 25 i 35 

godina. Najveći broj ispitanika (46%) je iz Beograda, 29% ispitanika je iz Vojvodine, 10% iz Centralne Srbije, 5 % iz 

Južne Srbije a ispod 5% ispitanika je iz Zapadne i Istočne Srbije. Dodatnih 5% ispitanika u ovom trenutku ne živi u 

Srbiji.  Fakultet ili višu školu završilo je 65% ispitanika, srednjoškolsko obrazovanje ima 33% ispitanika a 1% ispitanika 

ima završenu osnovnu školu.  Velika većina ispitanika ‐ 87%  su direktne korisnice zdravstvenih usluga institucija koje 

se bave reproduktivnim zdravljem a 13%  ispitanika čine članovi porodica ili prijatelji korisnica usluga. Tipičan ispitanik 

u ovoj pilot anketi je žena uzrasta izmedju 25 i 35 godina, visoke školske spreme iz Beograda.  

 

 

Grafikon 1: Geografska distribucija 

 

 

Grafikon 2: Stepen obrazovanja

5  

 

 

 

ISKUSTVA SA KORUPCIJOM 

Preko 50% ispitanika izjasnilo se da je imalo direktnog ili indirektnog iskustva sa korupcijom u državnim zdravstvenim 

ustanovama. Samo 12% ispitanika izjavilo je da ne poznaje nikoga ko je imao iskustva sa korupcijom u državnim 

zdravstvenim ustanovama što ukazuje da je korupcija duboko ukorenjena u istim. Kada je reč o ustanovama koje se 

bave reproduktivnim zdravljem žena, 42% ispitanika odgovorilo je da je imalo iskustva sa korupcijom jedan do tri 

puta, a 10% ispitanika imalo je takva iskustva više od tri puta.   

Ovakvi podaci ukazuju da  svaka druga pacijentkinja u ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem žena  ima 

iskustva sa korupcijom .  

Najčešće spominjane zdravstvene ustanove kada je u pitanju korupcija su: Novosadska Betanija, GAK Narodni front i 

GAK Višegradska.  Veći broj ispitanika spomenuo je da se korupcija odvija i u okviru njihovih nadležnih domova 

zdravlja. 

 

 

 

 

6  

 

 

 

KAKO SE KORUPCIJA ODVIJA 

Rezultati istraživanja ukazuju na to da je direktno traženje novca manje uobičajeno od indirektnog. Jedna četvrtina 

ispitanika (25%)  izjasnila se da im je novac u zdravstvenim ustanovama tražen direktno jednom ili više puta. Sa druge 

strane skoro polovina ispitanika (46%) izjasnilo se da im je novac tražen indirektno.  Od 30% ispitanika traženo je da 

dodatno plate neku od procedura ili pregleda koje su bile pokrivene zdravstvenim osiguranjem (a koje su obavljene u 

državnoj zdravstvenoj instituciji), a 54.5% pacijenata upućeno je na privatnu kliniku da na njoj obavi proceduru ili 

pregled koji je inače pokriven zdravstvenim osiguranjem. Procedure za koje se najčešće traži doplaćivanje na 

klinikama su epiduralna anestezija i laboratorijske analize,  a ispitanici su naveli veliki broj različitih razloga za 

upućivanje na pregled u privatnu kliniku od izrade laboratorijskih analiza i dijagnostičkih pregleda na koje bi se inače 

duže čekalo pa do kontrolnih pregleda. 

 

Indirektno traženje novca ispitanici opisuju na sledeće načine: 

Napomenuto mi je da treba da se ostavi čast za doktorku, konkretno od strane doktorke.              

Preko veze... podrazumevalo se i znala se cena unapred, sa popustom pošto je preko te osobe     

Preko sestre, koja je nagovestila da je doktorka cenjena i veliki stručnjak, da je teško doći do nje, pa ako 

stvarno to želim...Naknadno je tretman doktorke postao znatno ljubazniji, sadržajniji i predanije je obavljala 

7  

svoj posao.        

8  

 

 

 

Odredjivanjem termina za neku od intervencija ili nekih pretraga (UZ, EKG itd.) ili analiza sa dugim perodom 

čekanja, medjutim, nuđenjem (i davanjem, naravno) određene sume novca, termini bi bili promenjeni       

Indirektno mi je stavljeno do znanja da će izabrani lekar prisustvovati porodjaju ali da to podrazumeva 

plaćanje                                                                                                                                                                                                            

U pitanju je bio carski rez, može ali uz "dogovor" naravno "dogovor" je pao i carski rez odrađen.                                   

 

Upućivanje na pregled na privatne klinike ispitanici opisuju na sledeće načine: 

Doktor iz "Narodnog fronta" me je na double test poslao u privatnu kliniku, na papiru lupio svoj pečat i rekao 

mi da im dam to.             

Otišla sam, nisam imala utisak da imam izbora. Sve vreme gledanja ultrazvuka su komentari bili 'pa ovde se 

ništa ne vidi', 'kao da gledam Crnca u tunelu', 'Deluje kao da je bebi obmotan pupčanik oko vrata'.            

U 9.mesecu trudnoce, trebalo da je odradim vaginalni i cervikalni bris, ginekolog me je poslao u privatnu 

laboratoriju po briseve jer ih Dom zdravlja nije imao a kada mi je uzeo bris, sa tim me je poslao u tu istu 

laboratoriju da mi urade analize koje sam naravno morala da platim iako imam zdravstveno osiguranje.      

Doktor nam je rekao da je trudnoća skup sport i da ako nismo spremni na trošak da mu nije jasno zašto smo to 

radili ako nemamo novca.                 

Citiram: "Ne misliš valjda da moja plata pokriva to što ti pratim trudnoću... Bezobrazna si, zvala si juče posle 

17h kad znaš da ja završavam s radom u privatnoj ordinaciji pa si danas došla ovde... Sve košta, draga moja!"  

Ne mogu sada i ovde da vas primim‐pregledam ali radim privatno. 

Moj lekar mi je preporučio da dodjem kod njega u privatnu kliniku da uradim "prženje" ranice na grliću 

materice...jer navodno državne ustanove ne poseduju tako kvalitetne aparate za tu svrhu.    

Kada  je reč o tretmanu pacijenata na privatnim i u državnim klinikama preko 40% odgovorilo je da je lekar kod koga 

su prethodno išli u državnoj bio ljubazniji kada su došli na privatnu kliniku. Jedna četvrtina ispitanika koja je otišla na 

pregled u privatnu kliniku odgovorila je da je lekar prema njima postupao identično i na privatnoj i na državnoj klinici.  

Takođe, 10% ispitanika upućivano je sa privatnih klinika drugim lekarima na državne klinike uz dogovor da se lekaru sa 

državne klinike isplati odredjena suma za uslugu koja je inače bila pokrivena zdravstvenim osiguranjem. Kao uslugu za 

koju se najčešće upućuje na državnu kliniku uz dodatnu doplatu, ispitanici su naveli porođaj.  

                                                                                                                                                                                                                           

9  

 

 

 

DAVANJE NOVCA 

Od ispitanika kojima je novac u državnim ustanovama tražen na direktan ili indirektan način, 31% je platilo za uslugu, 

49 % nije platilo a 20% ispitanika nije želelo da odgovori na ovo pitanje.  

Najveći broj ispitanika kao razlog iz koga su se odlučili za dodatno plaćanje usluga koje bi trebale biti obezbeđene 

zdravstvenom zaštitom,  navode strah od lošeg tretmana od strane lekara i medicinskog osoblja, dobijanje određene 

usluge koja inače ne bi bila obezbeđena (npr epiduralna anestezija), i skraćenje vremena čekanja na određenu 

intervenciju.  

U pitanju je bila epiduralna anestezija na porođaju, nisam mogla drugačije da dobijem tu uslugu i nisam želela 

da dođem u situaciju da nešto krene naopako na porođaju. 

 

Zbog toga što je plaćanje ponekad jedini način da budem sigurna da ću dobiti kvalitetnu zdravstvenu uslugu 

 

Dva sata nakon uzimanja novca od nas (rodbine pacijenta) pacijent je bio u pripremi za operaciju.  

Zbog straha da lekar neće izvrsiti svoju obavezu ako ne platim traženi iznos 

 

Iz straha da će zbog  neplaćanja trazenog biti ugrožen moj i život mog deteta. 

 Da bi lekar pristao da me operise i stavi na program. Doktor me je nekoliko puta vraćao iz bolnice pod 

izgovorom da nema mesta, dok mu nismo dali novac.  

Navedene sume koje su date lekarima i medicinskom osoblju kreću se od preko 1000E za lekara do 50 E za babice.  

 

 

10  

 

 

 

POROĐAJ 

Najveći broj ispitanika iskustva sa zdravstvenim institucijama koje se bave reproduktivnim zdravljem žena imalo je 

prilikom porođaja. Prilikom porođaja zabeležen je i najveći broj zahteva za doplatu usluge koja je predviđena 

zdravstvenom zaštitom (epiduralna anestezija), a porodilje su takodje i najčešće upućivane sa privatnih klinika na 

lekare u državnim klinikama koji bi im porođaj radili uz odgovarajuću doplatu po dogovorenoj ceni.  

Preko 48% ispitanika odgovorilo je da je dodatno platilo lekaru, babici  ili i lekaru i babici za porođaj. Kao motiv za 

davanje novca zdravstvenim radnicima ispitanici su u najvećem broju naveli razloge vezane za humaniji tretman u 

porodilištima i strah za zdravlje majke i deteta.  

Dala sam novac da bih bila sigurna da će se prema meni i detetu ophoditi normalno, kao prema ljudskom biću. 

Nisam plaćala za prvi ali bliži mi se sledeći porođaj, i verovatno ću platiti nekome. Jednostavno nemam snage 

da prolazim kroz tretman kroz koji sam prolazila u prošlom porođaju, kada nikoga nisam platila, jedva su se 

nakanili da me porode, stalno vikali na mene, i niko nije hteo da mi pomogne oko bebe. 

Platili smo jer se to očekuje. Tretman je uvek bolji i sve ide brže ako platite. U suprotnom niko vas i ne gleda. 

Posle  porođaja niko nije želeo da mi pomogne oko dojenja, niti savetom niti su na bebu obraćali pažnju. Ja 

sam plakala, beba je bila 3 dana gladna jer mleko nije kretalo,  nahranili su je veštačkim mlekom tek kad je 

sestra dobila "čast". Bili su ekstremno neljubazni, da su smeli mislim da bi nas tamo psovali direktno u lice zato 

što tražim pomoć oko izmlazanja. 

Ispitanici koji su odlučili da dodatno plate za zdravstvene usluge prilikom porođaja u najvećem procentu 39.5% novac 

daju lekarima.  

11  

 

39.5 

Ukupno 25.4 % ispitanika koji su davali novac, novac su dali i babici i lekarima a  16.9 % platilo je samo babicama. 

Dodatnih 18.2 % ispitanika odgovorilo je da je je zdravstvenim radnicima bio dat materijalni poklon. Takođe oko 15% 

ispitanika u komentarima je spomenulo i dodatno plaćanje anesteziologu koji je na porođaj dolazio. 

„ČAŠĆAVANJE“ MEDICINSKOG OSOBLJA 

 Neki ispitanici (40%) izjavili  su i da su novac i poklone zdravstvenim radnicima dali iako im oni ni u jednom trenutku 

nisu bili traženi.  Stav ovih ispitanika je da čašćavanje medicinskog osoblja ne predstavlja čin korupcije budući da se 

odvija po završenom lečenju i bez zahteva medicinskih radnika. Mnogi čašćavanje medicinskog osoblja vide kao 

pitanje običaja i kulture. Ovaj stav je naročito rasprostranjen kada je reč o porođajima.  

Smatram to osnovnom kulturom,zbog zahvalnosti lekaru i babici koji su me poradjali,zaista su bili divni prema 

meni. 

Dali smo novac da se zahvalimo  a i valja se kad se rodi dete. 

Smatram da je to normalan,ljudski gest,odneti nešto ljudima koji rade po 12h u smeni,a imaju osmeh i toplu 

reč za vas,vaše strahove, pitanja..... 

Želela sam da počastim doktora kao sto sam častila i svoje prijatelje nakon rođenja dece. 

Ovakav stav je nekada prilično raširen naročito u porodilištima, pa su se u takvoj atmosferi neki od ispitanika koji nisu 

bili skloni davanju poklona osećali i neprijatno. 

Nisam davala ništa ali moram da kažem da je veliki pritisak na nas koji NE dajemo novac. Svi oko mene, koje 

poznajem i koje sam upoznala u porodilištu su davali novac, poklone, bombonjere, piće isl. Ja sam se osećala 

kao da radim nesto pogrešno zbog toga što nisam samoinicijativno častila babicu, sestru ili lekara. Moj suprug 

kada je dolazio po mene i bebu u porodilište hteo je da donese piće i bombonjeru, a kada sam mu ja rekla da 

to ne radi, on se osećao glupo ‐ rekao mi je da ga je bilo sramota sto dolazi praznih ruku jer svi drugi donose 

nešto. 

12  

Na pitanje da li smatraju da lekare treba častiti po završenom poslu, mišljenja ispitanika su bila podeljena. Nešto više 

od polovine ispitanika 58% smatra da lekarima ne treba davati nikakve poklone niti novac, i da oni samo rade svoj 

posao za koji su plaćeni. Preostali ispitanici smatraju da lekare uprkos tome što su plaćeni treba dodatno „čašćavati“ 

posle obavljenog posla ukoliko za to postoji volja. 

Zasto da ne? U redu je častiti taksistu, konobara a nije u redu častiti lekara?? 

 

Treba ih nagraditi po uspešno obavljenoj proceduri, kao znak pažnje, zahvalnosti, ne kao mito. 

 

13  

 

 

 

PRIJAVA KORUPCIJE 

Kada je reč o prijavi korupcije najveći deo ispitanika ne prijavljuje korupciju bez obzira da li je novac dat ili ne.  45.6 % 

ispitanika koji su dali novac odgovorilo je da slučaj nije prijavilo; 43.2 % ispitanika kojima je novac direktno ili 

indirektno tražen ali ga nisu dali odgovorilo je da slučaj nije prijavilo. 

Na ovo pitanje odgovor nije želelo da da 53.4% onih koji su novac dali i 55.1 % onih koji novac nisu dali. 

Odgovor da je korupciju prijavilo dalo je ukupno 3.6 % ispitanika iz obe grupe.  Na pitanje o ishodu prijave korupcije 

dobijen je samo jedan odgovor: 

Nema ishoda, prijavila sam čim sam stigla kući iz porodilišta na broj telefona za pritužbe koji je napisan na sajtu 

Ministarstva zdravlja, na telefonsku sekretaricu sam izdiktirala podatke i opisala događaj. To se desilo u 

decembru 2010.    

Na pitanje da  li su u svakoj situaciji bili upoznati sa svojim pravima kao pacijenta  i obavezama  lekara  i medicinskog 

osoblja u zdravstvenim ustanovama 58.4% ispitanika odgovorilo je da nisu bili upoznati.                                                  

14  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Udruženje RODITELJ 

TC Zemunikum,  lokal 44, Glavna 18t 11080 Zemun tel: 011 / 3165‐375 011 / 3165‐376 064 / 3292‐040 www.roditelj.org info@roditelj.org 

Udruženje RODITELJ 

Udruženje građana RODITELJ je neprofitna, nestranačka, nevladina organizacija osnovana 2006 godine u 

Beogradu.  Naša želja da aktivno učestvujemo u oblikovanju detinjstva, ali i budućnosti svojih mališana, dovela je 

do osnivanja Udruženja RODITELJ,  prve nevladine organizacije na teritoriji Srbije koja se isključivo bavi 

problemima roditeljstva i odgajanja dece u Srbiji.  

Zalažemo se za društvo koje je više prijateljski nastrojeno prema roditeljima i njihovoj deci i za puno poštovanje 

prava roditelja i dece.