20. april 2018. godine

"Udvostručene kazne za neizdavanje fiskalnih

računa"

Direktorka Poreske uprave Dragana Marković kaže za RTS da su neki od propusta koje poreski obveznici

prave – neizdavanje fiskalnih računa, neprijavljivanje radnika ili neslaganje u blagajni. Dodaje da su

izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji pooštrene kazne za nepoštovanje propisa.

Ukoliko se prvi put u kontroli ustanovi jedna od nepravilnosti, umesto dosadašnjih sedam dana, biće 15 dana

privremene zabrane obavljanja delatnosti. Ukoliko se po drugi put ustanovi da postoji nepravilnost, biće 90

dana po novim izmenama Zakona o poreskom postupku, a ukoliko se i treći put ustanovi da postoji

nepravilnost, privremena zabrana obavljanja delatnosti će biti godinu dana.

Koji su to propusti koje pravi poreski obveznik?

Ima više propusta. Na primer, neizdavanje fiskalnih računa, zatim radno-pravni status zaposlenih –

neprijavljeni radnici ili neslaganje u blagajni.

Prinudna naplata se do sada uglavnom odvijala blokadom računa i zaplenom imovine. Sada ima nekih

novina koje su na prvi pogled pozitivne?

Izmirenje obaveza putem reprograma, i novina je što se u Zakonu sada dozvoljava mogućnost od 12 meseci

grejs perioda.

U zakonu je do sada pisalo da Poreska uprava utvrđuje, kontroliše i naplaćuje. Međutim, sada imamo

formulaciju da pruža usluge. Šta to znači za obveznike?

Pravac u kome se kreću promene Poreske uprave u skladu sa izmenama Zakona o poreskom postupku i

poreskoj administraciji usmeren je ka razvoju klijentskog odnosa Poreske uprave i poreskih obveznika. U

duhu našeg programa transformacije, oformljen je već duže vreme Sektor za pružanje usluga poreskim

obveznicima i otvoreno je 37 šaltera širom Srbije u kojima poreski obveznici mogu da dobiju podršku i gde

možemo da rešimo njihove određene probleme i pitanja.

Kakve efekte Poreska uprava očekuje od primene izmenjenog Zakona o poreskom postupku?

Pozivamo poreske obveznike da redovno izmiruju poreske obaveze jer samo na taj način možemo doći do

novih bolnica, vrtića, puteva za dobrobit čitavog društva. Na taj način će izbeći kazne koje su propisane

novim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Izmene Zakona o poreskom postupku donose 98 novina u radu Poreske uprave i obavezama poreskih

obveznika.

Zapošljavanjem inspektora i strožim merama

protiv "nezdravog" dela privrede

Inspektori su prva linija u borbi protiv sive ekonomije, a Zakon o inspekcijskom nadzoru predviđa

revolucionarnu novost za naš sistem - inspekcijsku kontrolu neregistrovanih poslovnih subjekata, kaže

ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić.

"Zapošljavanje mladih inspektora, mnogo strože mere protiv prekršilaca i uvođenje novih institucija koje će,

prvi put ikada, omogućiti preventivne akcije, doprineće da ova godina postane izuzetno važna za promociju

novog pristupa u eliminisanju sive ekonomije", rekao je Ružić u intervjuu za magazin "Diplomacy &

Commerce".

U prošlosti, kako objašnjava, inspektorima nije bilo dozvoljeno da uđu, na primer, u jedan neregistrovani

butik koji se nalazi u nekom stanu ili da kazne ulične prodavce koji prodaju robu na kartonskim kutijama

koje služe kao štandovi.

Ističući da je inspektorima to danas dozvoljeno, dodaje da je upravo "na tome naš fokus, na 'bolesnom' delu

naše ekonomije, odnosno na ljudima koji svesno i namerno krše zakon idući protiv pravedne konkurencije i

tržišnih propisa, dok istovremeno ugrožavaju bezbednost drugih ljudi, naše svojine i okruženja".

Prema rečima Ružića, inspektori u Srbiji danas imaju još jednu novu ulogu, a to je da su savetnici

preduzeća, što su preduzetnici, kako napominje, pozitivno dočekali, kao i sve promene koje su u toku,

budući da su od samog početka sprovođenja reformi želeli da ovaj zakon bude usvojen.

"Prema poslednjoj anketi iz 2017. godine, samo 13 odsto poslovnih ljudi posmatra inspektore kao

otežavajući faktor u poslovanju, dok je u 2011. godine taj procenat bio preko 50 odsto", navodi ministar za

državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Dodaje i da je od početka implementacije ovog zakona u januaru 2018. godine, od ukupno 784.275 izvršenih

inspekcijskih kontrola, 10.414 realizovano kod neregistrovanih poslovnih subjekata.

"Takođe u januaru 2018, Inspektorat za rad je otkrio 781 neprijavljenog radnika, da bi, nakon nadzora, bilo

prijavljeno njih 675", kaže ministar.

Kao jedan od ciljeva resornog ministarstva, Ružić navodi i podizanje svesti među građanima i preduzećima

o značaju borbe protiv sive ekonomije, što se, kako podseća, realizuje kroz organizovanje nagradne igre

"Uzmi račun i pobedi", koja ima za cilj da motiviše građane da uzmu račun za kupljenu robu, jer na taj način

doprinose tome da se 20 odsto novca vrati u budžet.

Ružić je najavio takođe da će uskoro biti otvorena Kancelarija privrednog savetnika, koji će postati stalni

kanal za komunikaciju između preduzeća i države u pitanjima koja se tiču inspekcijskog nadzora, kao i

mesto gde će preduzeća moći da dobiju informacije, iznesu svoje probleme i da dobiju savet.

Nova švajcarska strategija saradnje za razvoj

južne Srbije

Obrazovanje, ekonomski razvoj, energetika i reforma lokalne samouprave ključne su oblasti u kojima će

Švajcarska pomagati Srbiju do 2021.godine, u skladu sa novom Strategijom saradnje sa Srbijom koja je

danas svečano predstavljena.

Direktor Švajcarske kancelarije za saradnju Ursula Lojbli rekla je da nova strategija predstavlja nastavak

uspešne saradnje dve zemlje i da se oblasti na koje se odnosi poklapaju sa prioritetima Vlade Srbije u okviru

evropskih integracija.

Kako je istakla, Švajcarska će u narednom periodu ulagati u razvojne projekte u južnoj i jugozapadnoj Srbiji.

''Mi smo prepoznatljivi po inkluzivnom razvoju, a ovo su regije u kojima je najveće siromaštvo i gde treba

najviše ulagati. Imamo partnere u Srbiji kao što su Stalna konferencija gradova i opština i Ministarstvo

državne uprave i lokalne samouprave'', rekla je Lojbli.

Predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Švajcarske Rut Huber istakla je da je Švajcarska sa programom

razvoja u Srbiji prisutna od 1991.godine i da predstavljanje nove strategije ukazuje na spremnost te zemlje

da i dalje podržava Srbiju u njenim naporima na evropskom putu.

Ona je navela da Švajcarska ima specifično iskustvo u oblasti lokalnog razvoja i u segmentu dualnog

obrazovanja i da to iskustvo želi da podeli sa Srbijom.

''Imamo dugu tradiciju stručnog obrazovanja, a da bi jedna privreda bila uspešna i da bi se razvijala, nisu

potrebni samo oni sa univerzitetskim diplomama, već i sa znanjem iz raznih struka i zanata'', naglasila je

Huber.

Prema njenim rečima, na snažnu vezu Srbije i Švajcarske utiče i činjenica da u njenoj zemlji živi i radi oko

200.000 državljana Srbije.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević kazao je da ministarstvo na čijem

je čelu tesno sarađuje sa Švajcarskom, a posebno u sferi socijalne inkluzije.

''Zahvaljujem Švajcarskoj na pomoći i velikom razumevanju za naše probleme kao što su položaj Roma, koji

moramo da promenimo, i migranstka kriza u kojoj se Srbija pokazala kao odgovorna zemlja. Želimo da

unapredimo delovanje u tim oblastima i mislim da će ono što ćemo uraditi u narednom periodu istaći Srbiju

iznad svih drugih zemalja'', rekao je Đorđević.

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak ocenio je da će se

novom švajcarskom strategijom saradnje sa Srbijom unaprediti proces reformi javne uprave i lokalne

samouprave.

Kako je rekao, Srbija je podrškom Švajcarske agencije za razvoj dobila mogućnost da u 45 jedinica lokalne

samouprave unapredi rad poreske administracije.

''Na taj način ćemo se nadovezati na proces ozakonjenja nelegalnih objekata i uvesti ih u registre, a samim

tim povećati obuhvat poreskih obveznika'', naglasio je Bošnjak.

Dodao je da je značajna i podrška Švajcarske u reformi lokalne samouprave kroz unapređenje

međuopštinske saradnje.

On je naveo da će usvajanjem Predloga izmena i dopuna Zakona o lokalnim samoupravama njima biti

omogućeno da organizuju zajedničke usluge i dele resurse.

Japanci stižu u grad na Dunavu: Biće dobre plate

Japanski proizvođač rashladnih sistema, uređaja i kompresora kompanija Mayekawa planira izgradnju

proizvodne hale u Smederevu, prenosi sajt Grada Smedereva.

Ova kompanija je početkom 2018. godine otkupila zemljište u Industrijskoj zoni u Smederevu.

Gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović sastala se sa predstavnicima japanske kompanije, a direktor

firme Mayekawa Srbija Žikica Andrejević, istakao je da će se ovaj objekat graditi u tri faze, prenosi Grad

Smederevo.

"Nakon završetka prve, planiramo zapošljavanje 15-30 radnika, sledeće godine 30-70, zatim 70-100, a na

kraju i više od 200 radnika. Cilj nam je da se polako osvaja proizvodnja, jer se radi o izuzetno odgovornom,

komplikovanom i visoko tehnološkom proizvodu koji će se montirati u Smederevu.

Inače, u Industrijskoj zoni već se nalazi smederevska kompanija Em Dip pro team, koja će proizvoditi

sudove pod pritiskom za potrebe Mayekawa SRB, što, uz saradnju sa firmom Klima, čitavom projektu daje

dodatnu vrednost", kazao je Andrejević. On je istakao da su zadovoljni što će jedna tako velika korporacija

imati svoju halu u njihovom gradu i što će širiti svoju proizvodnju.

"U prvoj fazi će se sagraditi hala od 2.000 kvadrata, druga i sledeća faza predviđa gradnju još toliko

proizvodnog prostora, tako da mi očekujemo na kraju projekta oko 6.000 kvadrata i upošljavanje oko 200 do

300 radnika. Naravno, reč je o specifičnim zanatima, zanatima koji se dobro plaćaju", rekao je on.

Kako je rekao Tsuyosi Hattandu, generalni direktor „Mayekawa Europe", danas „Mayekawa" ima

proizvodnju u 38 zemalja sveta, osnovana je 1924. godine, a 1971. osniva svoju firmu u Belgiji, okolini

Brisela, kako bi krajnji kupci i u Evropi bili zadovoljni proizvodima i uslugama te kompanije.

Sastanak u 13 sati: Predsednica Vlade na sednici

Saveta za borbu protiv sive ekonomije

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić učestvovaće danas na sednici Saveta za borbu protiv sive ekonomije.

Sastanak će biti održan u 13 sati u zgradi Vlade Srbije, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s

medijima.

Ujedno, danas će prisustvovati i svečanosti povodom obeležavanja 70 godina od osnivanja Instituta za

nuklearne nauke "Vinča".

Direktorka Instituta "Vinča" dr Milica Marčeta Kaninski uručiće premijerki Brnabić plaketu povodom

proslave ovog značajnog jubileja.

RTB Bor: Izvoz bakra veći za trećinu

Rudarsko-topioničarski basen Bor je u prvom kvartalu 2018. isporučio na strana tržišta robu vrednu 54,3

miliona dolara, što je za 34 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada je izvoz vredeo 40,6 miliona

dolara.

Devizni priliv je u prva tri meseca za trećinu bolji

zbog veće proizvodnje RTB-a, porasta cene bakra,

ali i konstantno velike tražnje za "crvenim

metalom" iz zemalja u okruženju.

RTB Bor je od januara do marta ove godine

prodao na stranim tržištima 7.523 tone bakra ili

700 tona više nego u istom tromesečju 2017.

Poboljšana je tromesečna proizvodnja, pa je RTB

samo po tom osnovu ostvario 13 miliona dolara

veći devizni priliv.

U isto vreme, cena bakra na svetskoj berzi je, uz

manje oscilacije, beležila blagi uzlazni trend. Tek u drugoj polovini aprila, posle dužeg vremena, preskočila

je prognozirani prag od 7.000 dolara za tonu.

Prihod od prodaje bakra prošlog meseca je "težio" 15,35 miliona dolara, a prodajom paladijuma, selena,

sumporne kiseline i plavog kamena kompanija je zaradila dodatnih 763 miliona dolara i ostvarila ukupan

izvoz u iznosu 16,1 milion dolara.

Proizvodi RTB-a Bor prodavani su tokom marta Poljskoj, Nemačkoj, Turskoj, Hrvatskoj, Italiji, Bugarskoj i

Rumuniji.

PRAVOSNAŽNA PRESUDA ZA KREDIT U

ŠVAJCARCIMA: Klijentu smanjen dug za pet

miliona

Prema pravosnažnoj presudi Osnovnog suda u Novom Sadu, u korist klijenta zaključeno je da on banci

duguje ukupno 3,8 miliona dinara, umesto osam do devet miliona, koliko po planu otplate od njega banka

potražuje, saopštilo je udruženje bankarskih klijenata Efektiva.

Razlog za raskid ugovora su promenjene okolnosti koje se tiču enormnog skoka kursa švajcarskog franka u

odnosu na dinar i evro, ali i zbog bolesti dužnika.

- Konstatovano je narušavanje načela jednakosti uzajamnih davanja sadržano u članu 15 Zakona o

obligacionim odnosima, kao i nedovoljna informisanost korisnika u predugovornoj fazi o svim rizicima

podizanja kredita u CHF valuti - kaže Dejan Gavrilović iz Efektive i podseća da su u Sloveniji i BiH donete

presude za apsolutnu ništavost ugovora.

Bez turbulencija u „Er Srbiji”

Ništa ne ukazuje da će se „Etihad” povući iz naše avio-kompanije, uverava premijerka Ana Brnabić

Ugovor o strateškom partnerstvu Vlade Srbije i „Etihada” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji u

zajedničkoj kompaniji „Er Srbija” ima 49 odsto udela, ističe za oko tri meseca, ali se još ne zna da li će on

biti obnovljen i pod kojim uslovima.

Premijerka Ana Brnabić uverava da ništa ne ukazuje da će se „Etihad” povući iz naše avio-kompanije.

– Predstavnici Srbije u stalnom su kontaktu sa predstavnicima „Etihada”. Šeik Muhamed bin Zajed el

Nahjan bio je prošle godine u Beogradu. Nemamo nikakvih naznaka da će „Etihad” izaći iz ugovora. „Er

Srbija” dobro posluje i, što je još važnije, kompanija ima i ozbiljno dobre rezultate, koji se preslikavaju na

poslovanje beogradskog aerodroma, koji ne bi ovoliko vredeo da nije „Er Srbije” – objasnila je predsednica

vlade novinarima u Kruševcu.

Predrag Vujović, bivši direktor „Jata”, smatra da je na delu jedna vrsta nadmudrivanja između „Etihada” i

Vlade Srbije ko će da pokrene pitanje ugovora.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Kad ekonomija prkosi političkim sporovima

U organizaciji Privredne komore Srbije, više od 150 srpskih privrednika iz 70 kompanija prvi put nastupa na

Međunarodnom sajmu privrede u Prištini, koji će trajati do 21. aprila

Privrednici iz Srbije, koji nastupaju na Međunarodnom sajmu

privrede u Prištini, uvereni su da ekonomija treba da ide ispred

politike, da privredna saradnja može da prevaziđe sve barijere, ali

ističu da očekuju da ih političari "prate" i podrže u takvom pristupu.

U organizaciji Privredne komore Srbije, više od 150 srpskih

privrednika iz 70 kompanija prvi put nastupa na

Međunarodnom sajmu privrede u Prištini, koji će trajati do 21.

aprila.

To je izazvalo veliku pažnju, ne samo u Prištini.

Američki ambasador Greg Delavi je zajedno sa predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom

posetio srpske firme na sajmu, a američka agencija AP konstatovala da privrednici "prkose političkim

sporovima".

Sami privrednici potvrđuju za Tanjug da su veoma zainteresovani da prošire poslovanje i povećaju prodaju

na kosovskom tržištu.

Željko Stašević iz kraljevačke firme Amiga je prvi put na nekom sajmu u Prištini.

"Ovde smo započeli saradnju sa kompanijom sa Kosova i cilj nam je da proširimo kontakte sa kosovskim

firmama i da vidimo da li ima prostora da povećamo svoje prisustvo na tržištu. Nadamo se da će to biti

rezultat ovog sajma".

Amiga se bavi proizvodnjom stubova za javnu rasvetu, stubova za telekomunikacije i dalekovode,

tramvajske i trolejbuske stubove, čeličnih konstrukcija za proizvodne i sportske hale.

"Nadamo se će država i Privredna komora Srbije obezbediti da zaista ekonomija ide ispred politike i da

nećemo imati bilo kakvih prepreka za saradnju", naglasio je Stašević.

Menadžer prodaje u kompaniji Tigar, Miša Tošić, je takođe prvi put na sajmu, iako njegova kompanija ima

dugogodišnje iskustvo prodaje na kosovskom tržištu.

Kako kaže, kupci su pre rata na KiM bili uglavnom Albanci i Tigar je tada imao oko 20 objekata i

predstavništvo u Prištini.

"Posle nije bilo posla, pa smo zatvarali jedno po jedno. Sada imamo dva do tri kupca godišnje, koji imaju

određene nabavke. Imamo želju da proširimo naše aktivnosti ovde".

Navodi da su pronašli novog partnera Izi step iz Kosovske Mitrovice, koji je u mešovitom sastavu - Albanci

i Srbi, a koji će im obezbediti još bolje poslovanje na tom prostoru.

Prema njegovim rečima, uglavnom se na KiM traži obuća i "tigar lepak", lopte i Tigar pokušava da proširr

prodaju i na specijalizovane proizvode, na primer sertifikovani program obuće - vatrogasne čizme, lovačke,

ribolovačke, rudarske i druge.

Dragiša Riznić, šef proizvodnje u Tehnoopremi iz Kraljeva, koja se bavi preradom drveta i proizvodnjom

nameštaja i izradom ploča, kao i pravljenjem peleta, kaže da do sada nisu imali iskustva na KiM, i da su zato

došli na sajam u Prištini.

"Tražimo potencijalne kupce za pelet i druge proizvode. Tražimo i distributera, najviše nas interesuje da

nađemo generalnog zastupnika", dodao je.

Član menadžmenta u firmi Aleva Mirko Asanović je rekao da sajam vide kao priliku za proširenje kontakata

i poslovanja na KiM.

Već stabilno posluju na KiM, ali da su sada, navodi, predstavili dve nove linije proizvoda, koji su skoro

predstavljeni i u centralnoj Srbiji, a u pitanju su proizvodi bez šećera, nemanjeni osobama koje zdravo žive,

kao i organska hrana namenjena deci.

"Vrlo brzo će se naći i na ovom tržištu. Ovo je još jedan način - da put proizvoda ne poznaje granice i da

ekonomija prevazilazi sve barijere".

Rekao je i da iz godine u godinu imaju rast prodaje proizvoda na kovosvskom tržištu.

Menadžer prodaje Marijan Milošković iz Agro-mila iz Pojata koji proizvodi stočnu hranu rekao je već

posluju na KiM i da su ranije bili na poljoprivrednom sajmu u Prištini.

"Za sada smo zadovoljni, imamo dugogodišnju saradnju sa postojećim distributerom koji je iz Prištine.

Nema prepreka, saradnja je za sada odlična".

Inače, kaže da na KiM traže kompletan program stočne hrane, za piliće, koke nosilje, junad i krave muzare.

Putarina i na magistralama?

U poslovnoj strategiji "Putevi Srbije" razmatraju naplatu korišćenja i puteva prve B kategorije. Namet bi,

ukoliko dobije "zeleno svetlo" nadležnih, plaćali kamioni teži od 12 tona

PUTARINA i na pravcu od Beograda do Vršca, preko Pančeva. Ukoliko zaživi ideja "Puteva Srbije" mogla

bi da počne da se naplaćuje i vožnja srpskim magistralama. Doduše, samo za "teškaše", kamione teže od 12

tona. Ovaj scenario navodi se u Dugoročnom i srednjoročnom planu poslovne strategije ovog preduzeća u

narednoj deceniji, do 2027. godine. Uvođenje putarine i na državnim putevima prve B kategorije moralo bi

najpre da odobri nadležno ministarstvo.

U prvoj fazi bi se putarina plaćala na najfrekventnijim magistralama. U drugoj fazi, putari bi namet

obračunavali i kamionima težim od 3,5 tone. Ideja naplatnog sistema već postoji.

- Ukoliko se takva odluka donese, naplatni sistem se može lako proširiti i na naplatu putarine na državnim

putevima prvog B reda, za one kategorije vozila za koju odluka bude glasila - stoji u strategiji "Puteva

Srbije". - U tehnološkom smislu, to bi bilo proširenje elektronske naplate putarine, koje bi se realizovalo

istom opremom kojom je realizovan i ENP sistem na auto-putevima, bez izgradnje naplatnih stanica. Sektor

za naplatu putarine osmislio je novi sistem naplate na državnim putevima prvog B reda za vozila čija ukupna

težina prelazi 12 tona, odnosno 3,5 tona u drugoj fazi, čija je prezentacija na godišnjoj konferenciji

Udruženja koncesionara auto-puteva Evrope 2015. godine, potvrdila da ovaj novi koncept za naplatu

putarine predstavlja funkcionalno, efikasno i jeftino rešenje.

Instalacijom ovog sistema bi najpre bili obuhvaćeni državni putevi prvog B reda, koji imaju najveći

intenzitet saobraćaja, a potom i preostali sukcesivno, u zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava.

Putari od ove mere očekuju najpre - povećanje prihoda. Ali veruju da bi putarina na ovim pravcima

preusmerila saobraćaj teških vozila na auto-puteve i tako povećala bezbednost saobraćaja.

Dinamika otvaranja novih naplatnih stanica zavisi od izgradnje novih puteva. Ako je verovati strategiji,

tokom ove godine otvoriće se 22 nove naplatne stanice. I to od Niša do granice sa Makedonijom 12, šest od

Niša do bugarske granice i četiri na potezu od Obrenovca do Požege.

PORUKA KAO KEŠ

PLAN "Puteva Srbije" je da u budućnosti prošire način naplate putarine i to uvođenjem mogućnosti plaćanja

kroz sms servise, korišćenjem kreditnih i debitnih kartica velikih transportnih operatera ili isporučilaca

goriva. Planiraju i korišćenje NFC tehnologije - kratkodometne tehnologije bežične komunikacije. To

podrazumeva sistem plaćanja bez dodira.

Fabrici: Srbija može da uđe u EU 2025. ako

sprovede reforme

Ulazak Srbije u EU je moguć 2025. godine ako se sprovedu neophodne reforme, rekao je danas šef

delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

On je u Privrednoj komori Srbije (PKS),

gde je privrednicima predstavio izveštaj

Evropske komisije o napredovanju Srbije u

reformama od kraja 2016. do početka 2018.

godine u procesu pridruživanja EU, rekao

da rok nije određen.

"Pod uslovom da Srbija sprovede

neophodne reforme, a reforme su potrebne i

za EU u oblasti evro zone, bankarske unije i

niz drugih pitanja, 2025. godina je

potencijalni datum za ulazak Srbije u EU", rekao je Fabrici odgovarajući na pitanje prisutnih.

On je rekao da je period do 2025. godine i dug i kratak i da je, od trenutka kada se usaglase sva pitanja

potrebno dve godine za ratifikaciju.

"Perspektiva postoji, ali poruka izveštaja Evropske komisije je da ima mnogo stvari koje Srbija treba hitno

da reši, počev od promene Ustava", rekao je Fabrici.

On je rekao da je u izveštaju konstatovano da je Srbija postigla izvestan napredak u reformama, ali da ima

još "mnogo da se radi".

Dodao je da je poruka izveštaja da "Srbija sprovodi preporuke EU u svom interesu, a ne zato što to Brisel

traži".

"Privredni rast Srbije od oko dva odsto nije dovoljan da se premosti jaz u odnosu na razvijenije zemlje",

rekao je Fabrici.

Ocenio je da su ostvareni mnogo bolji fiskalni rezultati jer je "u budžetu suficit i rastu investicije", što je

dokaz da se poboljšava poslovni ambijent.

Srbija je, prema njegovim rečima, napredovala vidljivije u ekonomskoj nego političkoj sferi.

"Postoji još pitanja koja se tiču ekonomije koja treba rešiti da bi Srbija, kada se priključi EU, izdržala

pritisak tržišta od 500 miliona potrošača", rekao je Fabrici.

On je istakao da je postignut izvestan napredak u efikasnosti pravosudnog sistema, ali ne i u njegovoj

nezavisnosti od političkog uticaja.

Dodao je da je preporuka da se sprovedu promene Ustava i da se u oblasti pravosuđa radi brže i temeljnije

na spornim pitanjima.

Fabrici je rekao da su u oblasti borbe protiv korupcije i kriminala "usvojeni neki zakoni", ali da je to samo

prvi korak i da ne postoji evidencija istraga, optužnica i presuda.

U oblasti slobode izražavanja i medija, kako je rekao nije napravljen napredak i istakao da prostor za

izražavanje mora da bude "jasan i transparentan" i da mora da postoji odgovornost.

Fabrici je ukazao da reforme treba nastaviti u javnoj upravi, poreskom sistemu, javnim preduzećima, sferi

javnih nabavki, zaštiti konkurencije i borbi protiv sive ekonomije.

Šefica sektora za evropske integracije u Delegaciji EU u Srbiji Radica Nusdorfer istakla je da Srbija krši

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) kada je reč o kupovini poljoprivrednog zemljišta.

"SSP se ne poštuje ni kada je reč o zajmovima između rezidentnih i nerezidentnih preduzeća", rekla je

Nusdorfer i navela primer "Agrokora" kada je Vlada Srbije pokušala da zaštiti firme te kompanije koje su

registrovane u Srbiji.

Ona je navela i da se ne poštuje ravnopravnost kod javnih nabavki i da raste broj žalbi stranih firmi.

"Prošle godine samo je jedan odsto stranih firmi učestvovalo u javnim nabavkama, a godinu dana ranije pet

odsto", rekla je Nusdorfer i dodala da se biraju ponude sa najnižim cenama umesto po kvalitetu.

Ona je rekla da sanitarne kontrole treba unaprediti i da ih treba raditi po kriterijumu rizika kako bi se ubrzao

transport.

Dobar napredak je, prema njenim rečima, ostvaren u oblasti transporta, ali je istakla da bezbednost

saobraćaja mora da se poboljša jer dosta ljudi gine.

Nusdorfer je navela da je poreska reforma usporena i da važe različite akcize za domaće i uvozne rakije.

Dodala je da nije usvojen zakon o genetski modifikovanim organizmima što je preduslov za ulazak Srbije u

Svetsku trgovinsku organizaciju i EU, kao i da postoje restrikcije u izdavanju dozvola za uvoz i izvoz

neopasnog otpada.

NBS uzima posao Poreske; odlaganje plaćanja na

grejs od 12 meseci

Grejs period do 24 meseca moći će da imaju poreski obveznici koji primenjuju plan reorganizacije i

finansijskog restrukturiranja.

Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojima se

poreskim obveznicima u Srbiji pri odobravanju odlaganja plaćanja obaveza omogućava i pravo na grejs

period od 12 meseci.

Grejs period do 24 meseca moći će da imaju poreski

obveznici koji primenjuju plan reorganizacije i finansijskog

restrukturiranja.

Tim zakonom po tumačenju Vlade Srbije stvaraju se i uslovi

za transformaciju Poreske uprave.

Ta služba prema postojećem zakonskom rešenju u postupku

poreske kontrole obavlja kancelarijsku kontrolu, terensku

kontrolu i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, dok će prema predloženom rešenju obavljati

pružanje poreske usluge, poresku kontrolu i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.

Utvrđena je i izmena predmeta i sredstava prinudne naplate poreskog duga, pa će poreska dugovanja moći

da se naplate i iz štednih uloga, kao i svih drugih prihoda na tekućim računima poreskih obveznika.

Narodna banka Srbije od 1. januara 2019. godine preuzima nadležnosti Poreske uprave za obavljanje

poslova izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, poslova izdavanja sertifikata za

obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova i deviznog poslovanja, zbog čega će, kako je

navedeno u obrazloženju efekata predloženih izmena Zakona, deo zaposlenih u Poreskoj upravi koji su se

bavili tim poslovima preuzeti centralna banka.

To je propisano Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju koji je

Skupština danas takođe usvojila.

Tim zakonom se rešava pitanje ispunjavanja obaveza Srbije koje su preuzete na osnovu Sporazuma o

stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koje se odnose na slobodno kretanje kapitala po osnovu portfolio

investicija i finansijskih zajmova i kredita s rokom dospeća kraćim od godinu dana. Cilj donošenja zakona je

stvaranje uslova za slobodno kretanje kapitala po osnovu ulaganja rezidenata u kratkoročne hartije od

vrednosti izdavaoca iz Evropske unije, kao i ulaganja nerezidenata koji imaju sedište, odnosno prebivalište u

državama članicama EU u kratkoročne hartije od vrednosti u Srbiji.

Beta, N1

Gradonačelnik Kraljeva nudi državi aerodrom

Morava u Lađevcima

Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić pozvao je najviše predstavnike vlasti da tom gradu pomognu da

aerodrom Morava u Lađevcima konačno proradi.

On je rekao da tim aerodromom treba da upravlja država, i da ga ne zanima šta Nišlije misle o prenosu

svojine na republiku.

"Pozivam predsednika Srbije Aleksandra Vučića i

premijerku Anu Brnabić da dođu u Kraljevo i kažu

nam šta treba da uradimo kako bi aerodrom

Morava u Lađevcima konačno proradio. Grad

Kraljevo će dati sve što može iz budžeta i ako treba

i zadužiti se, samo da aerodrom proradi. A onda

ćemo sve ono što smo uložili dati državi, jer ona

treba da upravlja ovim aerodromom", rekao je

Terzić.

Terzić je na vanrednoj konferenciji za novinare

rekao, komentarišući slučaj niškog aerodroma, da ga ne zanima šta Nišlije misle o prenosu svojine na

republiku.

"Znam da Kraljevčani hoće da imaju aerodrom, i znam da je najbolji način da ga država vodi, profesionalni

menadžment, ljudi koji znaju da uvećaju broj putnika na nekom aerodromu, koji znaju kako on funkcioniše.

A ne da mi ovde izaberemo nekog partijskog moljca, i postavimo ga da prima veliku platu, a da ceo

aerodrom stagnira. Ako Nišlije ne žele, Kraljevčani žele aerodrom", kazao je on.

Terzić je rekao i da mu smeta što se u nekim drugim gradovima, ljudi bune zato što državna svojina treba da

pređe u državno vlasništvo.

"Šta je tu nelogično? Mi hoćemo da Morava u Lađevcima radi. Ne zanima nas na koji način. Tehnički uslovi

postoje i mi više nećemo da čekamo. Ako gospoda iz Niša ne žele, Kraljevčani žele", rekao je

gradonačelnik.

BETA/POLITIKA

Nedimović: Zemljište dato u zakup 'Tenisu' biće

ponuđeno u zakup drugima

Nemački proizvođač mesa Tenis u obavezi je da započne svoje ulaganje u Srbiji krajem ove ili početkom

naredne godine, a dok ne krene sa podizanjem farmi, zemljište koje je od države dobio u zakup na 30

godina, biće ponuđeno drugim zainteresovanim zakupcima, piše današnja Politika.

To je za list potvrdio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je rekao da neće valjda zemljište biti

u parlogu.

"Sve će ići u zakup dok ne bude zaključen ugovor. Prva lokacija 'Tenisu' je odobrena za agroekonomsku

2018-2019", objasnio je Nedimović.

Nemačka kompanija, čiji se dolazak najavljuje već nekoliko godina, u avgustu prošle godine dobila je

dozvolu državne komisije za zakup zemljišta u Kikindi i 2.400 hektara u Zrenjaninu, odobrenje se još čeka

od lokalnih samouprava u Plandištu, Vršcu i Sečnju, navodi Politika.

Tenis još nije ušao u zvaničan zakup zemljišta u Srbiji, odnosno nije krenuo u izgradnju farmi.

Nedimović je rekao da razlog nije nemogućnost izvoza mesa iz Srbije u Evropsku uniju jer se još obavalja

vakcinacija svinja protiv svinjske kuge.

On je kazao da je planirano ulaganje Tenisa 20 miliona evra po farmi i zapošljavanje 50 ljudi na svakoj od

dogovorenih lokacija.

"Tenis ima pet aplikacija za pet lokacija, što znači da je reč o investiciji od 100 miliona evra i otvaranju 250

novih radnih mesta", istakao je Nedimović.