Ugostiteljstvo Ovo poglavlje e vas upoznati sa kreiranjem ugostiteljskih ulaznih kalkulacija, trebovanja, ank listi, razduenja. U uvodnom delu su data podeavanja koja su neophodna da se izvre da bi ugostiteljski modul pravilno funkcionisao.

Podeavanja ifarnika

Sva podeavanja se nalaze u stavci menija ifarnici Artikli i pratei ifarnici i stavci menija Ugostiteljstvo ifarnici. Sva navedena podeavanja odgovaraju istoimenim stavkama menija koja se nalaze u ovoj grupi. Mesta izdavanja: Definiu se sva mesta iz kojih se mogu izdavati gotovi proizvodi. O primeni ovog ifarnika pogledajte vie u delu koji objanjava popunjavanje cenovnika. U primeru na slici je dati tipina organizacija mesta izdavanja. Naravno u sluaju kompleksnije organizacije ova podela moe i drugaije izgledati.

Regioni: Regioni se unose ukoliko postoji potreba izdavanjem rauna na vie mesta u objektu. Svaki region predstavlja odreenu oblast (odreeni broj stolova) koji pripadaju tom regionu. Na kasi e biti omoguemo izdavanje rauna samo za stolove koji pripadaju tom regionu.

Stolovi: Za svaki region moemo definisati jedan ili vie stolova. Sto predstavlja logiku jedinicu po kojoj zaduejete muterije. Sto ne mora predstavljati strogo bukvalno preslikanu fiziku organizaciju stolova ve zavisno od potreba moe imati i drugaije znaenje. Ukoliko ne postoji potreba za preciznijim oznaavanjem stolovi mogu biti oznaeni obinim rednim

brojevima. Naravno mogue i i sloenije oznaavanje stolova gde e se tano znati poloaj svakog stola u prostoriji, bati i sl. U primeru koji je dat vidimo jednu tipinu organizaciju stolova po regionima. U koloni redosled se unosi redosled po kojem e se stolovi prikazivati u programu Kasa.

Vrste robe: Ovo podeavanje je neophodno zbog pravilnog formiranja ank liste. Prilikom otvaranja nove vrste robe treba obratiti panju na polje normirano Ovo polje moe imati jednu od sledeih vrednosti:

- Proizvod pod ovom vrstom robe se podrazumeva ono sto se slui u ugostiteljskom objektu. Prozivod je normirana roba to znai da je za artikal kojeg otvorimo pod ovom vrstom robe neophodno da se napravi i normativ (recept)

- Sirovina ovom vrstom robe emo oznaavati sve artikle koji e biti sirovine koje e ulaziti u normative gotovih proizvoda

- Poluprozivod artikli koji ulaze u sastav proizvoda a sami su sastavljeni od vie artikala koji su sirovine

Klasifikacija artikala:

Klasifikacija artikala slui da se zavisno od vrste artikala lake manipulie sa odreenom grupom artikala. Klasificiranje artikala koji pripadaju normiranim artiklima olakava rad na kasi. Podelom artikala na grupe prilikom rada na ugostiteljskoj kasi na brz i lak nain se pristupa artiklu (pogledati primere klasifikacije koje su date kao i primere kako to izgleda u programu kasa). Klasificiranje sirovina slui za praenje stanja sirovina na lageru po grupama, kao i za olakani unos artikala na ulaznim dokumentima. Pri samoj instalaciji dobili ste primer standardne klasifikacije ako ste je zahtevali. Preporuuje se da je klasifikacija uradjena tako da nema vie od 10 vrsta i ne vie od 10 oznaka u okviru svake vrste. Klasifikacija nije nicim ogranicena, ova preporuka se daje radi preglednosti. U ugostiteljstvu se koriste vrsta i oznaka.. Primetiete da se u okviru klasifikacije pojavljuje i podela, ali nije potrebno koristiti je u ugostiteljstvu. Nakon unosa vrste i oznake,u stavci menija ifarnici Artikli i pratei ifarniciKlasifikacijaGrafiki prikaz pogledajte grafiki prikaz klasifikacije artikala , a zatim pogledajte kako to izgleda na kasi. Obratite panju na veliinu polja na kasi da biste imali u vidu koliko dugaak naziv artikla moete koristiti a da taj naziv ceo stane u polje na kasi. O samom unosu klasifikacije pogledajte deo upustva o unosu klasifikacije u program. Na sledeim slikama moete pogledati primere standardne klasifikacije koja dolazi uz program. Primer unosa osnovne kategorije artikala (Vrsta):

Primer unosa podkategorije (Podela):

Grafiki prikaz klasifikacije artikala:

Unos artikala

U ovom poglavlju emo objasniti kroz dva primera unos artikla koji predstavlja gotov prozvod kao i unos artikala koji predstavlja sirovinu. Pre samog unosa dajemo par napomena za organizaciju artikala. Preporuljivo je da se artiklima koji su gotovi proizvodi dodeljuju ifre od 1 do recimo 2000 (preptostavka je da je to dovoljan broj rezervisanih ifara) dok se za sirovine preporuuje opseg od 2000 pa navie. Takoe preopruka je da se prilikom unosa opisa gotovih proizvoda unose velika slova dok se sirovine se preporuuje mala slova. Ovo se preporuuje jer e se esto deavati situacija da e se gotov proizvod i sirovina od koje se sastoji (pogledati deo o jednoslonim i vieslonim normativima u delu unosa normativa) imati isti opis. Na ovaj nain emo vizuleno razlikovati ifre to e smanjiti mogunost zabune.

ifra Artikla - kree od broja 1 za prozivode, a npr. od 2000 za sirovine (o sirovinama cemo kasnije). ifra artikla je broj od 1 do 999999. Kataloka ifra je niz alfanumerikih znakova(moete koristiti i slova i cifre )i ona se prepisuje iz ifre artikla ako se ne koriste interne ifre u kafani. Naziv artikla - ne treba da je dugaak da bi stao u polje na kasi. Naziv artikla moe biti i vie aritkala koji su iste nabavne cene i iste(sline) prodajne cene. Npr Fanta, Kokakola, Pepsi i Mirinda mogu biti jedan artikal (pogledati primer za otvaranje sirovine) Tarifa poreza - za proizvode onog koji nije pdv obveznik odaberite 010, ako jeste pdv obveznik onda 18% ya sve gotovoe proiyvode, za sirovine morate konsultovati knjigovou da biste bili sigurni kojoj poreskoj stopi pripada artikal. Jedinica mere - se preporuuje da bude komad. Na taj nain korisnik je posteen unoenja koeficijenata pri unosu i sve vreme mu se roba vodi u istim jedinicama mere. Ako korisnik insistira da robu vodi u jedinicama mere u kojima nabavlja robu, onda obratiti panju na polje koeficijent pri unosu barkodova i to ce kasnije objanjeno. Primer: Radimo ulaz nekog pia koje se nabavlja u flasi od 7 decilitra a slui po 0.03 litara, dakle imamo 23,33333 doza (komada) u jednoj flai . Treba da se uradi ulaz robe od 5 flaa. Ako je jedinica mere komad tj na ulazu smo ve razbili ifru na komade onda ovako izgleda rad sa takvim artiklom: Jedinica mere kom Ulaz 116,66666 kom ( 5*23,333333) Razduuje 1kom (1 dozu) pri prodaji U suprotnom ovako izgleda zaduivanje i razduivanje tog artikla: Jedinica mere litar Ulaz 3,5 litara ( 5*0.7) Razduuje 0.03 litara pri prodaji Tarifna grupa - je 'normirano' za prozivod i 'nenormirano' za poluprozivod i sirovine. Ovo je jako vano! Vrstu i oznaku - odaberite tako da se lako snalazite na kasi. Ako ne znate sve vrste i oznake moe vam pomoi grafiki prikaz u stavci menija ifarnici/Klasifikacija/Grafiki prikaz Kalo - Unesete standard i to samo za sirovine. Prozivod ne moze da kalira. Kalo moe biti i npr. otpadak pri ienju krompira, kao i ono sto se gubi od mase stajanjem. ank lista - Ako je ekirano polje ank lista znai da artikal uzlazi u ank listu. Evo male pomoi koji artikli ulaze u ank listu:

-ako sirovina od koje moete napraviti jednosloni proizvod koji je u anku, onda taj proizvod ulazi u ank listu -ako je viesloni prozivod koji je u anku onda taj proizvod ulazi u ank listu -ako je sirovina koja nije prozivod onda taj proizvod ne ulazi u ank listu U konkretnom primeru gotov proizvod ne ide u ank listu ve emo umesto toga staviti u ank listu sirovine iz koje je ovaj proizvod nastao (pogledati donji primer otvaranja artikla koji je sirovina).

Unos barkodova Preporuljivo je da se nakon unosa svakog artikla unosi barkod za njega, ili ako ima vie barkodova za jednu ifru, onda uneti sve te barkodove odmah nakon unoenja artikla sa tom ifrom. U stavci menija ifarnici/Bar-kodovi dodajete barkodove. Evo opisa vanih polja pri unosu bar-kodova: Vrsta stavke - je ugostiteljska za prozivode a trgovaka za sirovine. Koeficijent - u barkodu se popunjava naknadno. Jedinica mere - treba da je komad i koeficijent 1, a ako unosimo robu u jedinicama mere u kojima se roba nabavlja (npr.pia unosimo u litrima a ne u dozama tj.komadima) onda ovo treba promeniti, ali ne mora pri unosu bar-koda,ve moe i kasnije. Primer unosa barkoda za gotov proizvod: Obratiti panju na polje Vr.stavke gde je stavljeno da je to ugostiteljska roba.

Primer unosa barkoda za sirovinu: Obratiti panju na polje Vr.stavke gde je stavljeno da je to ugostiteljska roba. Takoe obratiti panju na vrednost polja koeficijent gde je stavljeno 23.33333 jer e najvei broj nabavki biti u flaama od 0.7 litara. U sluaju da se za ovu grupu artikala imamo ulaz u flaama koje je razliiti od 0.7 lit na samoj ulaznoj kalkulaciji e biti omogueno da se promeni koeficijent.

Unos Cenovnika Prilikom odabira stavke menija UgostiteljstvoPreglediCenovnik otvara se prozor kao na primeru koji dat. U cenovnik se moe dodati samo artikala koji je oznaen kao gotov proizvod. U nastavku dajemo opis polja koje neophodno popuniti u cenovniku: ifra Na standardan nain se bira ifra iz padajue liste koju elimo da dodamo u cenovnik Mesto izdavanja Bira se mesto izdavanja artikla iz ifarnika mesta izdavanaje koje smo ranije uneli. Tipina organizacija je da mesta izdavanja budu anka ili kuhinja zavisno od toga odakle se artikal izdaje. Cena Unosi se prodajna cena tog artikla. Cena reprezentacija Unosi se cena koja se odnosi na prodajnu cenu artikla ako je u pitanju reprezentacija. Ovo polje se unosi samo u sluajevima kada postoji odvojeni cenovnik ze redovne kupce i povlaene kupce.

Nabavna cena se ne unosi. Ona se automatski aurira na osnovu nabavnih cena sastojaka koji ulaze u normativ gotovog proizvoda. Za detaljenije objanjenje pogl