23. IZVORI INOVATIVNIH MOGUNOSTI (23. 30.)

Prema Peter Drucker-u postoji 7 izvora inovativnih mogunosti, od kojih se prva 4 (NEOEKIVANO, NEPODUDARNOSTI, POTREBE PROCESA i PROMENE U STRUKTURI PRIVREDE ILI TRITA) nalaze u okviru preduzea, a preostala 3 izvora (DEMOGRAFSKE PROMENE, PROMENE U OPAANJIMA, RASPOLOENJIMA I ZNAENJIMA i NOVA NAUNA I NENAUNA SAZNANJA) nalaze van preduzea.

1. NEOEKIVANO (24.)

Neoekivani uspeh nudi najvei broj mogunosti za uspenu inovaciju.Ovaj izvor inovativnih mogunosti esto biva nedovoljno iskorien;- ako menader ne moe sve zasluge za uspeh da pripie samo sebi,- postoji iroko rasprostranjeno uverenje da samo ono to je u praksi dugo trajalo moe da bude dobro.Rukovodstvo treba da, uz pomo najsposobnijih ljudi u kompaniji, razmotri odgovore na bitna pitanja da bi iskoristili ovaj izvor inovativnih mogunosti.(pitanja: 1. ta bi ovo moglo da znai? 2. kuda bi nas moglo dovesti? 3. ta treba uraditi? 4. kako postupiti?)Neoekivani promaaj se za razliku od neoekivanog uspeha ne moe zanemariti i odbaciti. Ako neto omane i pored briljivog planiranja, to nagovetava neku veoma vanu promenu, ali i znaajnu mogunost.Potrebno je izai napolje i oslukivati, a ne nasumino istraivati i analizirati.Svako istraivanje mora biti logiko i sistematsko.Neoekivani spoljnji dogaaj tj. dogaaj van firme, dogaaj potpuno suprotan naim oekivanjima, moe nam pokazati u kom smeru ii.On nam moe ukazati na manjkavost u naim analizama i na neophodnost proirenja (najee ne i promene) delatnosti kojom se naa firma bavi.Ovakav izvor inovativnih mogunosti pogodniji je za vee kompanije.

2. NEPODUDARNOSTI (25.)

Nepodudarnost je neslaganje izmeu ONOG TO JESTE i onog TO BI TREBALO DA BUDE. Nepodudarnost je simptom neke bitne greke, a greka mora da bude izazov za inovaciju.

Nepodudarnost ekonomskih realnosti javlja se kada tranja nekog proizvoda (usluge) naglo raste, a taj rast ne prati i poboljanje ekonomskih performansi tog proizvoda (usluge). Ovo prua vee mogunosti za pre svega manja preduzea.Nepodudarnost izmeu realnosti i pretpostavke o njoj javlja se kada proizvoa (ili onaj ko prua neku uslugu) pogreno opaa realnost, tj. pravi pogrene pretpostavke i napor usmerava u pogrenom pravcu.Reenje u ovakvim sluajevima zahteva jednostavnost.Nepodudarnost izmeu opaenih i stvarnih vrednosti i oekivanja klijenata Najei vid nepodudarnosti. Proizvoai i dobavljai skoro uvek pogreno zamiljaju ta kupac stvarno kupuje. Oni moraju da pretpostave da je ono to predstavlja vrednost za proizvoaa i dobavljaa, isto tako jednaka vrednost i za potroaa.Nepodudarnost u okviru ritma ili logike procesa Javlja se, na primer, u nekom procesu koji je inae jednostavan ali postoji neto to ga zadrava i oteava. Ograniavajui faktor kod ove vrste nepodudarnosti je to su one uglavnom vidljive samo ljudima koji se nalaze u okviru datog sektora proizvodnje ili usluga. To nije neto to bi neko spolja mogao da primeti, da razume i da zbog toga bude u stanju i da to iskoristi.

3. POTREBA PROCESA (26.)

Za razliku od ostalih inovacija potreba procesa ne zapoinje nekim dogaajem iz okruenja (bilo internog ili eksternog) ve poinje nekim poslom koji treba da se uradi. Ona usavrava postojei proces ili zamenjuje neku slabu vezu u njemu.U inovacijama zasnovanim na potrebi procesa, svako u organizaciji uvek zna da ta potreba postoji. Ipak, o njoj niko nita ne zna. Meutim, kada se inovacija pojavi, odmah je prihvaena kao oigledna i ubrzo postaje standard-model.Uzroci novih potreba procesa mogu biti:- nepodudarnost- demografski problemi- istraivanje programaUspene inovacije, zasnovane na potrebama procesa, zahtevaju zadovoljavanje 5 osnovnih kriterijuma:1. Da to bude samodovoljan proces,2. Da postoji jedna slaba ili nedostajua karika,3. Da postoji jasno definisan cilj,4. Da postoji jasno utvrena mogunost i specifikacija traenog reenja, 5. Da postoji raireno i opte prihvaeno shvatanje, da moe postojati bolji nainOgranienja kod ovih inovacija su:1. mora se razumeti ta je potrebno2. mora postojati dovoljna koliina znanja3. reenje mora da odgovara nainu na koji ljudi ele da rade svoj posao i da ne povreuje njihova moralna i druga naela.

4. PROMENE U STRUKTURI PRIVREDE ILI TRITA (27.)

- Privredne i trine strukture ponekad izgledaju godinama potpuno stabilne. Meutim one su u stvarnosti krte i veoma lomljive. Kompanija moe lako da izgubi vodeu poziciju na tritu, a kada je jednom izgubi ona se teko vraa.- esto se deava da neka promena u strukturi privrede bude jasna i vidljiva za ljude spolja, ali da je ljudi iznutra (ak i ako je vide) ignoriu, jer u njoj vide, pre svega, opasnost za sebe.- etiri indikatora promena u strukturi privrede su:1. brz rast neke privredne grane2 neodgovarajui nain opsluivanja trita3. povezivanje (konvergencija) razliitih tehnologija4. promena u nainu obavljanja posla.- Inovacije koje koriste promene u privrednoj strukturi naroito su uspene kada u nekoj delatnosti dominira jedan ili svega nekoliko proizvoaa. ak i ako nema pravog monopola ti dominantni proizvoai pokazuju tendenciju da budu uzurpatori jer su godinama bili neugroeni. U situaciji kada doljak preuzme ak i vei deo njihovog posla oni se teko mobiliu za kontranapad. Stoga inovator ima itekakve izglede da zabelei znaajan uspeh.

5. DEMOGRAFSKA KRETANJA (28.)

Od svih spoljnih promena (npr. promene u drutvenoj, politikoj ili nekoj drugoj sredini) demografske promene (promene u stanovnitvu, starosnoj strukturi, zaposlenosti, dohotku, obrazovnom statusu i td.) su najoiglednija vrsta promena.Demografske promene imaju veliki uticaj na to TA e biti kupovano, OD KOGA i U KOJIM KOLIINAMA.I ako su poslovni ljudi, politiari i ekonomisti oduvek bili svesni znaaja demografskih promena nije postojalo uverenje da treba na njih obraati posebnu panju u svakodnevnom procesu donoenja odluka, jer su one spore i deavaju se tokom dugih vremenskih intervala.Meutim, imati takav pristup u dananje vreme predstavlja ludost. Promene u stanovnitvu su izrazita karakteristika dananjeg vremena.Analiza demografskih promena obuhvata posmatranje podataka o starosnoj strukturi stanovnitva, nivou njegovog obrazovanja, vrstama zanimanja, koliini i distribuciji dohotka,Poetni korak su statistiki podaci ijom se analizom moe dobiti veliki broj odgovora od poslovnog znaaja, koja dalje otvaraju vrata uspenim inovacijama.6. PROMENE U OPAANJU (29.)

U matematici nema razlike izmeu aa je do pola puna" i "aa je do pola prazna". Meutim, znaenje tih dveju izjava je potpuno razliito kao to su razliite i njihove posledice.Primeri:1. injenica je da je tokom zadnjih etvrdeset godina dolo do nezabeleenog napretka i poboljanja opteg zdravstvenog stanja Amerikanaca. Svi indikatori fizikog zdravlja i funkcija znatno su poboljani. Pa ipak nacija je zahvaena kolektivnom hipohondrijom. Nikada ranije nije bilo toliko izraene zabrinutosti i straha zbog zdravlja.Izmeu ostalog ovo je stvorila trite za nove asopise iz oblasti zdravstvene zatite, kompanije za proizvodnju zdrave hrane, opreme za dogiranje-tranje.2. Nekada se smatralo da obian narod jede, a bogati ljudi obeduju.Danas se to opaanje promenilo u tom pravcu da se svi ljudi hrane. Trend hranjenja je postao razlog popularnosti brojnih TV programa o gurmanskom kuvanju, kao i otvaranja brojnih prehrambenih lanaca (Mek Donalds,Kentaki...)3. Desetak godina je bilo potrebno da veina amerikog stanovnitva promeni opaanje u vienju sebe od pripadnika radnike klase do pripadnika srednje klase.Kada je Vilijam Benton poetkom 50-ih izvrio ispitivanje zbog ega je tako, doao je do odgovora da je poraslo verovanje u to da deca putme dobrih uspeha u koli mogu napredovati kroz ivot.Tada se on odluio za kupovinu kompanije Enciklopedia Britanika koja je bila na izdisaju i sprovero reklamnu kampanju pod sloganom Ako elite pripadnost srednjoj klasi, vae dete mora imati Enciklopediju Britanika. Uspeh kompanije bio je ogroman.Zakljuak iz svih ovih primera je da i ako se deava promena u opaanju, injenice uglavnom ostaju iste. Meutim, znaenje tih injenica se menja bre ili sporije tokom vremena. Ovde se upravo i krije opasnost. Prerano kretanje u iskoriavanje promene u opaanju moe biti pogubno, jer se moe desiti da se zapravo i ne radi o promeni u opaanju ve o prolaznom i kratkotrajnom modnom kriku.

7. NOVO ZNANJE (30.)

Inovacija zasnovana na znanju je ta koja moe da donese novac I slavu. Vrste znanja na kojima inovacija moe biti zasnovana su razliite(nauna, tehnika, socijalna znanja).

Osnovne karakteristike inovacija zasnovanih na znanju su:1) Najdue vreme realizacijeVreme realizacije obuhvata dva perioda:I od pojave novog znanja do primenljivosti tog novog znanja na tehnologiju.II od poetka razvoja tehnologije do pojave proizvoda ili usluga na tritu.2) Uobiajeno je povezivanje vie razliitih vrsta znanjaMeu znanjima povezanim u svrhu dobijanja ove vrste inovacija ima ak I onih koja ne spadaju u nauna ili tehnoloka.3) Visok stepen rizikaDa bi bila uspena inovacija zasnovana na znanju mora da bude zrela. To znai da mora biti primamljiva, da stvori potrebu i elju. Meutim, niko ne moe napred sa sigurnou da tvrdi da li e korisnik biti zainteresovan, ravnoduan ili ak aktivno otporan prema njoj. U cilju smanjenja rizika postoje tzv. istraivaki programi.

Zahtevi koje mora da ispuni inovacija zasnovana na znanju su:1. detaljna analiza svih bitnih faktora (socijalnih, ekonomskih, perceptivnih i dr.)2. jasno fokusiranje (inovator mora iz prve biti u pravu jer drugu ansu nee imati)3. dosledno voenje (inovator mora da ui i praktikuje preduzetniki menadment jer mu u protivnom gotovo sigurno sledi neuspeh).

PRIMERI:NEOEKIVANONeoekivani spoljni dogaajIMB personalni kompjuter. Do sedamdesetih godina prolog veka svi su mislili da budunost pripada velikim centralizovanim kompjuterima sa velikom memorijom i velikim mogunostima. Od 1975. godine, desetogodinjaci su poeli da igraju kompjuterske igre. Njihovi oevi su poeli da u svojoj kancelariji imaju sopstveni kompjuter, koji je odvojen od centralnog sistema. IBM je formirao svoj kompjuterski tim za proizvodnju PC raunara : Ljudi u IBM nisu verovali u tako neto moe da se desi. Ova promena je izazvala ok, ali i shvatanje da izau napolje i organizuju se na takav nain da najbolje iskoriste prednosti razvoja dogaaja, za koje su smatrali da ne moe da se desi, ali se ipak desioNEPODUDARNOSTINepodudarnost ekonomskih realnostiPrimer: zdravstvo odnosi 7 i 11 procenata znatno veeg bruto nacionalnog proizvoda, ali su ekonomske performanse smanjene, pogorane. Trokovi su rasli mnogo bre nego usluge, verovatno tri do etiri puta. Tranja zdravstvenih usluga nastavie da raste, paralelno sa snanim rastom broja starijih ljudi, a ujedno e rasti trokovi te zatite. U Velikoj Britaniji, radikalnu inovaciju ini sistem privatnog zdravstvenog osiguranja, koji je postao najbre rastua i najpopularnija korist zaposlenih. Britanski sistem ovog osiguranja uspeo je da zadri trokove zdravstvene zatite na relativno niem nivou. I amerika bolnica dobija ulogu slinu britanskoj bolnici: kao mesto za hitne sluajeve, za bolesti opasne po ivot, kao i za intenzivnu negu i tretman akutnih oboljenja. Meutim, te inovacije koje su ukljuene u posao koji donosi profit, pretvaraju nepodudarnost izmeu ekonomske realnosti rastue tranje zdravstvenih usluga i ekonomske realnosti smanjene performanse tih usluga.Nepodudarnost izmeu realnosti i pretpostavke o njoj Primer-teretni brod je smanjio trokove utovarom na kopnu, i zadravanje u lukama je skraeno za tri etvrtine, a samim tim i zaguenje luka, kao i tete od kraa. Nepodudarnost izmeu opaene i stvarne realnosti ne zahteva neku herojsku inovaciju. Razdvajanje utovara od njegovog samog prikupljanja za utovar zahteva zaista malo, ali prilagoeno metodama plovidbe prekookenaskih brodova. Reenje uvek treba da bude jednostavno, usmereno i veoma specifino.Nepodudarnost izmeu opaenih i stvarnih vrednosti i oekivanja klijenata moe da se ilustruje primerom kada je Hruov 1956. obiao SAD , rekao je da Rusi nikada nee eleti da poseduju automobile, jeftin taksi ima mnogo vie smisla. Pogreno opaanje Hruova, stvorilo je jednu od preduzetnikih mogunosti i najvee i najivlje crno trite.Nepodudarnost u okviru ritma ili logike procesaOperacija one katarakte, je rutinska, usavrena, ali u fazi presecanja onog miia-ligamenta, povezivanja krvnih sudova, rizikuje krvarenje koje ugroava samo oko i hirurzi su se plaili jedne kratke i brze faze itavog procesa tj. operacije.Prodavac u farmaceutskoj kompaniji Vilijam Konor, zakljuio je bez mnogo istraivanja da je takom 1890.-tih godina izolovan enzim koji skoro trenutno rastvara taj ligament, ali niko nije uspero da ouva taj enzim due od par sati. On je sam vrei probe, uspeo da nae sredstvo koje e enzimu da produi ivot na polici tj, rok. U roku nekoliko godina svi oni hirurzi su koristili Konorovo patentirano jedinjenje. A dvadeset godina kasanije on je prodao svoju kompaniju jednoj multinacionalnoj kompaniji za veliku sumu.POTREBA PROCESAPRIMER 1. Dobijanje fotografije zahtevalo je upotrebu tekih lomljivih staklenih ploa, koje su morale da budu noene svuda okolo i paljivo uvane, kamere su teke, duge pripreme za fotografisanje, itd. Svi problemi tih 1870.- tih godina nisu mogli da budu reeni zbog tadanjeg nivoa nauke i tehnologije.Sredinom 1880.-tih godina, dola su nova saznanja koja su omoguila Dordu Istmenu, osnivau kompanije Kodak, da teke staklene ploe zameni celuloznim filmom, koji je bio praktino bez teine, neosetljivim ak ina grubo rukovanje. Istmen je uspeo i da projektuje odgovarajuu, mnogo laku kameru za svoj film. U roku od deset godina Istmen Kodak je preuzeo primat u svetu fotografije, koji i danas uspeno uva.PRIMER 2. Istraivaki program zvui kao neto veliko i znaajno. Za mnoge ljude to znai slanje na mesec ili pronalazak vakcine. Meutim, najuspenija primena tih programa je u oblasti malih i jasno definisanih projekata - to manjih i jasno definisanih, tim bolje.U tom smislu je najbolji primer - jedne uspene inovacije zasnovane na potrebi procesa - veoma mali proizvod, maije oi za auto puteve, koji je na primer, smanjio broj saobraajnih nesrea u Japanu za skoro dve treine.Japan je veoma kasno poeo da gradi asfaltne puteve (oko 1965.god). godinama nije imao takve puteve u unutranjosti zemlje, van veih gradova. Meutim, zemlja je bila iznenadno zahvaena talasom motorizacije, to je vladu primoralo da uurbano radi na asfaltiranju puteva. Putevi su bili oni stari, (graeni od desetog veka), dovoljno iroki za jedva dva vozila, puni mrtvih uglova sa raskrsnicama na svakih nekoliko kilometara, putevi su se ukrtali pod nemoguim uglovima. Nesree su poele da se dogaaju uzlaznom stopom (novi automobili razvijaju velike brzine) i to posebno nou. Veliki pritisak na vladu da se neto uini. Naravno, da izgradnja potpuno novih puteva nije dolazila u obzir. Mladi Japanac, Tamon Ivasa, video je toj krizi mogunost za inovaciju. On je izvrio preprojektovanje tradicionalnih reflektora - maijih oiju na drumovima, tako to je u njih ugradio mala staklena leita, koja su bila tako podeena, da reflektuju farove dolazeeg vozila iz bilo kog pravca. Vlada je pourila da reflekore ugradi na stotine hiljada mesta du puteva i zaista broj nesrea je odmah bio drastino smanjen. PROMENE U STRUKTURI PRIVREDE ILI TRITA1. Najsigurniji i najlake primetan od svih indikatora jeste, brz rast odreene grane privrede. Ni ljudi u Citroenu nisu bili spremni da prihvate injenicu zato su ih novodilice ili bivi drugoplasirani uspeli i mogli da dotuku i to na njihovom sopstvenom tritu.2. U vreme kada jedna grana koja brzo raste, udvostrui obim svog poslovanja, po svemu sudei, postaje neodgovarajui nain, na koji ona opaa i opsluuje svoje trite. Primer: dveju razliitih inovatora, koji su pronali segment trita, koji postojee finansijske servisne ustanove nisu zapazile i zato ga nisu na adekvatan nain ni pokrile ili penzione fondove, koji su bili sasvim novi.3. Jedan drugi razvoj , koji e predvidljivo dovesti do iznenadnih promene u privrednoj strukturi, jeste konvergencija (sporazum,povezivanje) tehnologija, koje su do tada smatrane kao potpuno odvojene. Primer: Interne telefonske centrale za vea preduzea. Najveu korist su izvukle novodilice ROLM Corporation, koje su povezivanjem dveju razliitih tehnologija, telefonske i kompjuterske tehnologije, i postale glavni konkurent Bell System- u, koji sada nema vie od jedne treine trita, uprkos svom tehnikom liderstvu. Bell system je tehniki bio sposoban da obavi taj posao, ali u svom vienju trita kompjuter je video kao neto sasvim daleko i razliito. (Bell Systemu je trebalo skoro deset godina, pre nego to je odgovorio na akcije novih konkurenata, zato to se veoma teko mobiliu u kontranapad).4. Jedna privredna delatnost je zrela za bitne strukturne promene, ukoliko se brzo menja nain na koji ona obavlja posao.Pre trideset godina veina amerikih lekara je imala sopstvenu privatnu praksu, oko 1980, samo 50%, sada 40% (ak 75% mlaih lekara radi grupno, kao partneri sa drugim lekarima). Nekoliko ljudi su primetili i shvatili to kao mogunost za inovaciju.Usluna kompanija mogla je da projektuje biroe za grupu lekara, da im kae kakva im oprema treba, da rukovodi njihovom .DEMOGRAFSKA KRETANJASvi ljudi koji e 2030. god ispuniti uslove za penziju, ve danas su deo aktivne radne snage, u odreenoj grupi zanimanja, u kojoj e ostati do penzije ili smrti. Uspesi u obrazovanju dananjih ljudi u njihovim ranim ili srednjim dvadesetim godinama, u velikoj meri e odrediti staze njihove karijere.Sama demografska kretanja pokazuju da kombinovani efekat naglog pada nataliteta i eksplozije znanja ine situaciju u kojoj bi tradicionalno zapoljavanje manuelnih proizvodnih radnika u razvijenim zemljama, moglo da bude 1/3 u odnosu na stanje od 1970. god. (iako je proizvodnja u preraivakoj industriji istovrmeno bila poveana za 3-4 puta, kao rezultat automatizacije).

31. PRONALASCI I STRATEGIJA RAZVOJA

- Nauna otkria i pronalasci obino predstavljaju rezultat dugogodinjeg rada i ne deavaju se suvie esto, ali kada se dese promene dosta toga. Na osnovu prakse moe se zakljuiti da je vreme koje je potrebno da bi se neko nauno otkrie komercijalizovalo kroz proizvod na tritu negde izmeu 25 i 35 godina. Paradoks je to to istraivaka odeljenja koja dou do naunog otkria obino izgube plodove svog pronalaska, tj. samo prue mogunost nekom drugom da razvije i komercijalizuje dato otkrie.- Vreme nije saveznik ljudima koji rade na istraivanju jer se od njih oekuje da u to kraem roku ostvare rezultat. Kada se prozor jednom zatvori mogunost za ispravke ne postoji.- Radi uspenog rasta i razvoja mone kompanije razvijaju sopstvena istraivako-razvojna odeljenja. Ona prate dogaanja u svetu, vre predvianja, a i sama kreiraju eljena dogaanja.- Istraivako-razvojna odeljenja se bave svim oblicima istraivako-razvojnog rada:1. fundamentalnim istraivanjima2. primenjenim istraivanjima3. eksperimentalno-razvojnim istraivanjima.- U tu svrhu kompanije izdvajaju 3 do 5% od ukupnog prihoda, a sva istraivanja su otvorenog tipa i ukljuuju veliki broj istraivaa. S obzirom da zajedniki interes imaju i kompanija i grad i univerzitet oni se povezuju u tzv. TEHNOLOKI PARK koji se dalje povezuje sa drugim tehnolokim parkovima u svetu to je od vrhunskog interesa za kompaniju.

model povezivanja tehnolokih parkova32. ISTRAIVANJE I RAZVOJ PODELA I KARAKTERISTIKE

Istraivako razvojne aktivnosti se (prema OECD-u) dele u 3 kategorije:1. FUNDAMENTALNA ISTRAIVANJA imaju za zadatak irenje sistematizovanih znanja iz neke oblasti i njenih prateih disciplina. Rezultati ovih istraivanja se publikuju u naunim asopisima i slue kao osnova daljim istraivanjima.2. PRIMENJENA ISTRAIVANJA ova istraivanja su usmerena na praktinu primenu i mogu se oslanjati na:- rezultate fundamentalnih istraivanja ili- direktnu primenu novih ideja.Rezultati fundamentalnih istraivanja su proizvodi, usluge, procesi, i oni se obino zatiuju patentima.3. EKSPERIMENTALNO RAZVOJNA ISTRAIVANJA imaju za cilj da se neto proizvede i proda na tritu.U praksi je esto nemogue napraviti jasnu razliku izmeu ovih vrsta istraivanaj jer se ona meusobno dosta prepliu. Ipak, prema tradicionalnom nainu razmiljanja, aktivnosti u razvoju novog proizvoda u odnosu na stepen inteligencije ljudi imale bi izgled:

Ovakav tok aktivnosti u razvoju novog proizvoda se u dananje vreme smatra pogrenim, prvenstveno zbog konstantne potrebe da se potrebno vreme za realizaciju skrati. Stoga prema novom pristupu ta meusobna povezanost ima oblik:

Problemi kod ovakvog pristupa su:1) oteana procena (merenje) rezultata na kraju istraivako-razvojnog procesa jer se proizvodi kod svake faze razlikuju (npr. kod fundamentalnih istraivanja, proizvod je publikacija u naunim asopisima, a kod primenjenih istraivanja proizvod moe biti jedan jedini prototip proizvoda kako na osnovu ovoga izmeriti dobit?2) odavanje bitnih detalja o proizvodu pri postupku patentiranja, zbog ega kompanije esto rezultate svojih istraivanja dre u tajnosti.

33. MERENJE ISTRAIVAKO-RAZVOJNIH AKTIVNOSTI

- Merenjem trokova (inputa) i rezultata (outputa) nekog istraivako-razvojnog projekta utvruje se njegova isplativost (Cost-benefit analiza). Na osnovu ove analize utvruje se opravdanost ili neopravdanost takvog projekta.- Kod odreivanja trokova treba uzeti u obzir stvarno vreme angaovanja svih ljudskih resursa, zatim trokove materijala, trokove infrastrukture, itd. Trokovi obuke radnika, kao i prikupljanje literaturnih podataka ne spadaju u ove trokove jer se smatra da je svaka ozbiljna firma to ve prethodno izvrila.

- Tabela prikazuje finansiranje istraivako-razvojnih aktivnosti (R&D aktivnosti)

RADIFINANSIRAKOMPANIJAIZVANKOMPANIJE

KOMPANIJAAB

DRUGEINSTITUCIJEC

Polje A je suma koju izdvaja sama kompanija za istraivako-razvojne aktivnosti. Polje C je suma koju kompanija dobija od vlade, meunarodnih fondova, itd za istraivanja u vlastitim laboratorijama. Neki poslovi koje finansira kompanija mogu da se rade i izvan nje (na fakultetima, institutima,) i to predstavlja polje B.Trokovi plaeni od strane kompanije i drave (A+B) zovu se NACIONALNI TROKOVI, a zbir svih trokova (A+B+C) zove se ISTRAIVAKO RAZVOJNI BUDET.Polja A,B i C se mogu dalje podeliti na po dva dela (A1, A2, B1, B2, C1, C2) pri emu polje 1 obuhvata trajni kapital (zgrade, oprema,) dok polje 2 obuhvata operativne trokove (struju, vodu, grejanje, plate,).

34. OBELEJA NAUNO-ISTRAIVAKOG RADA

Istraivako-razvojni proces je dugotrajan i mukotrpan rad koji zahteva visoku koncentraciju, istrajnost i privrenost tom radu.Sastoji se iz sledeih koraka:1. FORMIRANJE IDEJE je najvaniji korak do koga se stie sluanjem, razmiljanjem, opaanjem, analizom proitane literature,2. PREISPITIVANJE OPRAVDANOSTI FORMIRANE IDEJE sprovodi se prikupljanjem i analizom svih objavljenih rezultata na datu temu.3. ORGANIZACIJA I IZVOENJE EKSPERIMENATA Eksperimente izvodi istraivaki tim koji se sastavlja od najboljih raspoloivih, kako teoretiara, tako i eksperimentatora, i koje predvodi rukovodilac projekta, koji je najee i nosilac ideje.4. ANALIZA REZULTATA I PISANJE IZVETAJA Pie se izvetaj u vidu elaborata koji se dostavlja investitoru na reviziju.5. SAOPTAVANJE REZULTATA vri se jedino u sluaju da je ugovorom sa investitorom to dozvoljeno (ako nije istraivaki proces je zavren, a investitor uva dobijeni rezultat i upotrebljava ga prema svojoj proceni). Naini za saoptavanje rezultata su izlaganje na naunom skupu ili publikovanje u naunim asopisima (poeljno poznatim i svetski priznatim).6. OSLUKIVANJE EHA OSTVARENOG REZULTATA nekada traje i sledeih 10-20 godina. Ukoliko se objavljeni rad citira onda je on uspeo da ostvari uticaj na naunu misao u svetu po pitanju te oblasti.Paralelno sa oslukivanjem eha ostvarenog rezultata istraivai moraju da osmiljavaju kako da ostvareni rezultat transformiu u proizvod (inovaciju) jer bi bez toga izostala sredstva za nova budua istraivanja.

35. PET STVARI DA KOD INOVACIJE

Prema Peter Drucker-u 5 stvari koje treba initi da bi istraivaki rezultat postao inovacija su:1. IZVRITI OZBILJNU ANALIZU KOJI OD 7 IZVORA INOVATIVNIH MOGUNOSTI PRUA ANSU REZULTATU NAEG ISTRAIVANJA;2. INOVACIJA MORA BITI PREZENTOVANA NA POSEBAN NAIN TAKO DA BUDE PRIJEMLJIVA, pogotovu ljudima koji trebaju da donesu odluku o njenoj primeni;3. INOVACIJA MORA DA BUDE JEDNOSTAVNA da kao takva doe u iu javnosti;4. POELJNO JE DA INOVACIJA (BAR U POETKU) BUDE MALA, jer male inovacije zahtevaju manje novca, manji broj ljudi za realizaciju i manje trite;5. uspena INOVACIJA TEI DA BUDE LIDER, tj. dominantna u svojoj sredini.

36. TRI STVARI NE KOD INOVACIJE

Prema Peter Drucker-u 3 stvari koje treba ne initi da bi istraivaki rezultat postao inovacija su:1. INOVACIJA NE TREBA DA BUDE PREPAMETNA , njom treba da upravljaju obini ljudi2. STVARI NE TREBA DA SE SUVIE USITNJAVAJU, na pokuavajte da odjednom uinite suvie mnogo stvari. INOVACIJA MORA DA BUDE KONKRETNA, da se ne rasplinjava.3. INOVACIJE NE TREBA PRAVITI ZA BUDUNOST, ve za sadanjost.

37. KATEGORIZACIJA (KARAKTERISTIKE) REZULTATA NIR-A

U svetu postoji praksa da se rezultati ostvareni u nauno-istraivakom radu saoptavaju na naunim skupovima i publikuju putem lanaka u naunim i strunim asopisima ili u obliku knjiga monografija.- Nauni skupovi mogu biti meunarodnog ili nacionalnog karaktera.- Nauni asopisi meunarodnog znaaja su rangirani prema vrednosti impakt faktora (predstavlja prosenu citiranost publikovanih radova u toku godine) i vodee ini prvih 50% asopisa sa te rang liste.- Knjige i monografije su vrsta publikacije obimnijeg nauno-istraivakog rada, sakupljanog kroz dui vremenski period i mogu se kategorisati kao:1) knjige i monografije meunarodnog znaaja;2) knjige i monografije nacionalnog znaaja.to se nauno-istraivakih radnika tie, njihova nauna zvanja su u korelaciji sa zvanjima na univerzitetu. Neophodan uslov za sticanje naunog zvanja je doktorat nauka. Postoje 3 nivoa naunih zvanja:I nivo nauni saradnik >zvanje na univerzitetu docent;II nivo vii nauni saradnik > zvanje na univerzitetu vanredni profesor;III nivo nauni savetnik > zvanje na univerzitetu redovni profesor.Za istraivae bez doktorata na univerzitetu postoje sledea zvanja:zavren fakultet asistent-pripravnik;magistar asistent.Postupak dobijanja naunog zvanja je sledei:- formira se struna komisija od najmanje 3 lana, ije je zvanje najmanje jednako zvanju za koje se kandidat bira;- komisija daje predlog naunom veu nauno istraivake organizacije za koji lanovi tog vea glasaju i ako ima vie od 50% glasova predlog se usvaja i alje dravnoj komisiji na razmatranje;- ako dravna komisija predlog prihvati menader nauno-istraivake organizacije kandidatu izdaje reenje.Kriterijumi koje komisija (zavisno od zvanja) uzima u obzir su:1) citiranost naunih radova;2) dokazana sposobnost u rukovoenju;3) uee u meunarodnoj saradnji.Pre isteka 5 godina od izbora u zvanje nauni radnik mora da pokrene postupak za izbor u vie nauno zvanje ili za reizbor u postojee zvanje.Ukoliko se postupak ne pokrene zvanje se gubi. U dananje vreme citiranost radova se dokazuje lako pomou kompjuterske baze podataka SCI (Scienece Citation Index) i to je najvanije merilo kompetentnosti i najbolji nain za kategorizaciju nauno-istraivakih rezultata.38. STRATEGIJA ISTRAIVANJA I RAZVOJA

- Strategija istraivanja i razvoja u kompaniji zavisi od celokupne strategije razvoja kompanije, kao i strategije nauno-istraivakog rada u itavoj dravi. Strategija istraivakog rada u samostalnim istraivako-razvojnim organizacijama takoe zavisi od svih ovih faktora.Strategija razvoja kompanije sprovodi se na 3 nivoa:I KORPORATIVNI NIVO izvrava dva zadatka:1) definie vrstu poslova kojima e se baviti kompanija (ostanak u istim poslovima ili izmena poslova);2) alocira (vri preraspodelu) resursa unutar kompanije.II POSLOVNI (BIZNIS) NIVO ima za osnovni zadatak nadgledanje konkurencije i stvaranje konkurentske prednosti.Menaderi na poslovnom nivou deluju nezavisno ali primenjuju strategijju definisanu na korporativnom nivou.III FUNKCIONALNI NIVO na ovom nivou primenjuju se odluke donete na poslovnom nivou.Dakle, smer donoenja odluka je: I II III .Razrada strategije razvoja se vri na poslovnom nivou, a vrste strategija razvoja su:1) HORIZONTALNI RAZVOJ2) VERTIKALNA INTEGRACIJA3) DIVERSIFIKACIJA.

ema nivoa sprovoenja strategije razvoja39. HORIZONTALNI RAZVOJ

Strategija horizontalnog razvoja podrazumeva aktivnosti u okviru posla koji se ve obavlja. Tu spadaju: identifikacija konkurencije, poveanje uea na tritu svojima naporima ili kupovinom konkurentske kompanije, itd. Treba pomenuti kao bitne, probleme koji nastaju pri integraciji kupljene firme u ve postojeu. Bitno je da radnici prihvate novu sredinu i nove odnose koji vladaju u njoj i u potpunosti se integriu.

40. VERTIKALNA INTEGRACIJA

Vertikalna integracija nastaje kada postojea firma preuzima poslove kojima se bave njeni klijenti ili dobavljai, pri emu moe biti:1) Vertikalna integracija unapred preuzimanje poslova od klijenata;2) Vertikalna integracija unazad preuzimanje poslova od dobavljaa.

41. DIVERSIFIKACIJA

Diversifikacija znai ostvarivanje neeg novog za kompaniju.Vrste diversifikacije su:1. DIVERSIFIKACIJA PO SRODNOSTI (U OKVIRU ISTE GRANE) omoguava bolje korienje unutranjih resursa inovativnog rada, iskustva u proizvodnji itd.2. DIVERSIFIKACIJA PO NESRODNIM DELATNOSTIMA - glavni motiv ove diversifikacije je finansijski.Diversifikacija omoguava da se razgrana posao, izbace nove ideje na trite, zadri rast prodaje. Ipak, treba imati na umu da sve to nije mogue bez investicija, a investiranje uvek prati rizik. Mogui pravci diversifikacije su putem razvoja proizvoda ili putem razvoja trita, pa su prema tome alternative:1) Stari proizvod na nova trita (strategija razvoja trita);2) Novi proizvod na postojea trita (strategija razvoja proizvoda);3) Novi proizvod na nova trita (potpuna diversifikacija).Diversifikacija strategijom korak po korak moe da se izvede na dva naina:1. novi proizvod na postojee, a potom na novo trite;2. stari proizvod na novo trite, a potom novi proizvod.ematski prikaz moguih pravaca diversifikacije (putem razvoja trita i razvoja proizvoda) ima izgled:

42. FUNKCIONALNA STRATEGIJA

Funkcionalna strategija podrazumeva razvoj iji je cilj zadovoljenje odreenih ljudskih potreba.Primer: Ako procene govore da 70% ljudi oteenog vida ima potrebu za naoarima, a 30% za soivima, onda kompanija koja se bavi proizvodnjom ovih pomagala treba da svojom strategijom proprati ovakav odnos ljudskih potreba.Funkcionalna strategija moe da se razvija u 3 smera:1) POVEANJE BROJA KUPACA;2) PROIRENJE UPOTREBNE VREDNOSTI PROIZVODA;3) POVEANJE KVALITETA PROIZVODA.

43. STRATEGIJA SMANJENJA TROKOVA

Strategija smanjenja trokova dovodi do smanjenja prodajne cene proizvoda.Trokovi proizvodnje mogu da se smanje:1) korienjem iskustva;2) poveanjem obima proizvodnje;3)smanjenjem broja varijacija istog proizvoda.Ovu strategiju primenjuju uglavnom velike firme, a za male i srednje firme pogodnija je strategija diversifikacije.

44. ULOGA TEHNOLOGIJE

Svaka tehnologija ima svoj ivotni ciklus (kao na slici):

U svakom stratekom planiranju tehnologija ima glavnu ulogu. Tehnologija je resurs bez koga promena nije mogua.Po definiciji: Tehnologija je funkcija primoravanja koja kreira potrebu za promenomUloga tehnologije je:1) DA ZADRI PROIZVODE I PROCESE U DOBROM STANJU- tehnoloki progres nastoji da evoluira fazu zrelosti na S-krivoj ivotnog ciklusa tehnologije tako to smanjuje cenu kotanja, poveava kvalitet izrade2) DA OBEZBEDI OSNOVE ZA INOVATIVNE PROCESE- ocena uspenosti tehnolokog menadera moe se dati tek kada se primena novih tehnologija odrazi na poslovanje.3) DA OBEZBEDI PREDNOST I EFIKASNIJI RAD- tehnoloki menadment mora da ima viziju i da sagleda perspektive, mora da kontrolie balans izmeu postojeih i novih tehnologija.Predvideti tehnologiju znai:- pokriti oblasti delovanja tehnologije- identifikovati kljune spoljne faktore- identifikovati sile prinude koje stvaraju potrebu za promenom- identifikovati posledice prethodne tehnologije- spremno se suoiti sa posledicamaUvoenje nove tehnoloke strategije odvija se u 7 faza:1) ANALIZA POSTOJEE (BAZNE) TEHNOLOGIJE;2) ANALIZA ZAHTEVA TRITA (OKOLINE);3) FINANSIJSKA ANALIZA;4) UPOREIVANJE ALTERNATIVNIH MOGUNOSTI RADI IZBORA; NAJOPTIMALNIJEG TEHNOLOKOG REENJA;5) DEFINISANJE TRAENE KONKURENTSKE TEHNOLOKE POZICIJE;6) ODRAVANJE BALANSA IZMEU POSTOJEE I NOVE TEHNOLOGIJE;7) ALOKACIJA (PRERASPODELA) RESURSA U CILJU REALIZACIJE PROGRAMA.Strateki ciljevi kompanije su:I primena stvarnog stanjaII poboljanje starog stanjaIII transfer eksterne tehnologijeIV adaptiranje nove i istraivanje stare tehnologijeV adaptiranje potpuno nove tehnologije za nove mogunosti.Presecanjem ovih 5 stratekih ciljeva sa nivoom sigurnosti i rizika dobija se matrica za razvoj tehnologije pomou koje se donosi odluka o finansiranju projekta. Ova matrica ima sledei izgled:primenademonstracijafokuspretraivanje

primenastvarnog stanja

poboljano starostanje

eksternatehnologija

nova tehnologija zamenjuje staru

nova tehnologija za novu mogunost

sigurno nesigurno

Razrada uvoenja poboljanja postojeih tehnologija se vri ili u R&D odeljenju kompanije ili van nje. Uvoenje poboljanih tehnologija kao i svaka druga promena izaziva kod zaposlenih otpor iz razloga to se plae gubitka trenutne pozicije, tj. gubitka posla. Zbog toga je neophodan rad na menjanju organizacione kulture koji podrazumeva menjanje stavova, oseanja i navika zaposlenih.

45. IZBOR PROJEKATA ISTRAIVANJA

Bez obzira ko daje predlog za odreeni projekat (R&D odeljenje kompanije, institut, fakultet,) taj projekat mora biti u skladu sa strategijom razvoja kompanije ili drave (zavisno od toga kome se upuuje).Elementi koje obuhvata prijava nekog projekta su:1) vreme i dinamika istraivanja po fazama;2) ime rukovodioca projekta sa referencama;3) imena lanova istraivakog tima sa referencama;4) potrebne finansije.Prilikom odluivanja o izboru projekta ovi elementi prolaze kroz tzv. filter za selekcionisanje istraivakih programa koji pomae ljudima koji procenjuju vrednost projekta da donesu odluku.Odluujui faktor prilikom izbora projekta najee je poverenje prema rukovodiocu projekta i njegov dosadanji rad. Zbog toga rukovodilac projekta mora da bude:1. inegrator2. komunikator3. voa4. donosilac odluka5. kreator atmosfere.Ipak, esto se deava da i pored sjajnog istraivakog tima izostanu rezultati, to ove istraivae stavlja u nezavidan poloaj, jer obino vie ne mogu da raunaju na sredstva iz istih fondova.

46. KONTROLA ISTRAIVANJA I RAZVOJA

Kontrola istraivako-razvojnog rada ima za cilj da prati tok istraivako-razvojnog programa i zavisno od ostvarenih rezultata dozvoli ili prekine dalje aktivnosti.Postoje tri vrste procene istraivako-razvojnog rada:1) PRE POETKA ISTRAIVAKO-RAZVOJNOG RADA;2) U TOKU ISTRAIVAKO-RAZVOJNIH AKTIVNOSTI;- vri se ocenjivanjem periodinih izvetaja (za periode od 6 meseci ili godinu dana);- osnovni kriterijumi su:1. nauni i tehniki kvalitet programa;2. nivo saglasnosti sa stratekim ciljevima kompanije;3. uporeivanje trokova i oekivanih rezultata (cost-benefit analiza).3) NAKON ZAVRETKA ISTRAIVAKO-RAZVOJNIH AKTIVNOSTI.Za praenje istraivako-razvojnog rada zadueni su struni odbori koji vre ocenu kvaliteta predloenog projekta i nivoa dobijenih rezultata. Ove strune odbore ine nezavisni eksperti iz pojedinih oblasti, ljudi van kompanije koji nemaju interesa da neopravdano podravaju lanove istraivakog tima. Rad strunih odbora dosta kota, ali je to daleko manje od tete koju moe da izazove samo jedna greka u istraivako-razvojnom projektu.Jo jedan jako koristan vid prikupljanja novih saznanja u donoenju stratekih odluka jeste konsalting. Konsultant je osoba ili organizacija koja ispunjava sledee uslove:1) nudi klijentu ono to mu nedostaje, a eli da stekne (znanje, ekspertizu, iskustvo, know-how u raznim oblastima biznisa,);2) ume da radi sa klijentima, poznaje psihologiju i ume da komunicira;3) nudi nezavisnost i objektivnost, klijentu saoptava istinu;4) pridrava se moralnog kodeksa, odnos sa klijentom se zasniva na poverenju.

Korienjem konsultanskih usluga moe se nadomestiti rad strunog odbora, ali ne u potpunosti. Najbolje je istovremeno koristiti i strune odbore i konsultante.