Др. Ст. Мољевнћ■ !■ * —т »Л Р оам м м м ш ш ааН кгЈ кивипилк ' : < М М Ш М Ш М 1

УЛОГА И ЗНАЧАЈ

ВРБАСКЕ БДНОВИНЕ

ПРЕДАВАЊЕ одржано 30 јануара 1939

Штампарнја Браћа Јакшић 5аге>а Лука

Србија је уш ла у рат са Аустро-Угарском да реш и српско питање. Још у почетку рата она га је прош ирила са српског на југословенско питање, и након четири го- дине ратовања она га је и реш ила. Веровала је да је тиме реш ено и српско и хрватско питањ е, али није било та- ко. Хрвати су испоставили хрватско питањ е, које десет година потреса наш унутраш њ и живот. Они траже да се то питањ е реш и. Срби нем ају никаква разлога да се про- тиве реш ењ у тога питања. Само Срби не могу и неће до-

зволити, а ни Хрвати не треба да то траже, да се реш е- њем хрватског питањ а створи српско питање. А оно би се неминовно створило, ако би се Срби на подручју које захвата Бос. Крајину, Банију, Кордун, Лику и С еверну Д алмацију, а који чине компактну целину од преко1,200.000 душ а, ставили у подређен положај било п рем а Загребу или Сарајеву.

Срби на Бос. Крајини који су за слободу свога краја највиш е дали у свој прош лости, давној и недавној, им ају да у томе питањ у заузм у свој став и кажу своју одлуч- н у реч.

Томе је намењ ено и предавањ е »Улога и значај Вр- баске бановине«.

Прилог уз карту

СРБИ И ХРВАТИ НА ПОЈАСУ УЗ ВРБАСКУ БАНОВИНУ:

Срба на том непрекинутом подручју од Маџарске до Јад- ранског мора, у том 21 срезу, има за 132.978 душа више него Хрвата.

Србаправослабних

Хрђатакатолика

1. Слатина Подравска 20.232 19.951'2. Грубишно Поље 11.211 6.8283. Дарувар 10.912 6.4854. Пакрац 20.515 11.1125. Окучани 20.915 11.1126. Новска 4.911 15.2757. Хрв. Костајница 19.157 9.853

: 8. Петриња 16.343 20.0979. Глина 30.603 15.003

10. Вргин М.оет 30.237 7.57111. Војнић 28.441 10.82512. Огулин 22,516 24,59213. Слуњ 24.352 21.47014. Оточац 16.075 17,53015. Кореница 12.045 2.42416. Д оњ и Лаиац 15.047 1.50017. Госпић 13.611 17.42818. Удбина 8.897 3.07719. Г рачац 19.818 8.020

20. Книн 32.020 28.34021. Бенковац 31.954 27.828

405.476 272.498

Сабскабанобина

) Приморска Ј банобина

11.

СРБИ, ХРВАТИ И МУСЛИМАНИ У ВРЕАСКОЈ БАНОВИНИ:

Хрвати имају већину у дервентском и градачачком, мусли- мани у цазинском, тешањском и грачаничком, а Срби православ- ни у свих осталих двадесет срезова.

1 1 1 .

Подаци на карти узеги су по статистици од 1921 и 1931 г. осим за срезове добојски, теслићки, маглајски и тешањски, а ти су узети према 1937 години стога, што при попису 1901 тешањски срез ни.је био образован, већ је настао тек 1935 г. из горњих трију срезова.

Улога и значај Брбаске бановине

ПОДРУЧЈЕ И ИСТОРИЈСКО - ПОЛИТИЧКЕ ГРАНИЦЕ

Некадањи »Доњи Краји« и »Јајачка бановина« чинили су већ у средњем веку једно засебно подручје, које је историјска основа данашње Врбаске бановине.

Већ у 16 веку под турском власти назива се то подоучје Бос. Крајина. Само, граница му тада сеже на северу до реке Купе и града Сиска. Под Бос. Крајину је тада спадао и један део Сла- воније (Церник у Славонији). Она је део Бссанског пашал,ука, коме је седиште сд 1580 до 1639 Бањ а Лука, а границе од Дуна- ва до Клиса н Сплита н од Оточца и Удбине до Косовске Ми- тровице.

Те су се границе померале и сужавале према томе како је моћ отоманског царства опадала, да се најпссле сведу на оне што их је затекао и повукао Берлински конгрес и аустро-угарска окупација.

Како гу и Турска и Аустрија били освајачи, ми би данас у својој слободној — ослобођеној — отаџбини требали да о тим границама говоримс само кас с некадањим вењгачким пре- : радама које су ударили ти освајачи, најпре једни па онда доуги, а у намери да нас што боље, сигурније и вештије поделе и раздвсје .

Али политичари, кад им устреба, лаћају се свега, па није чудо што неки данас траже и »историјске границе«, да подупру своју тезу и оправдају своје захтеве, иако ни историчаои, л>уди од науке, не могу да те границе поуздано позуку и утврде, бар за један дужи временски период. И они кажу да је тим под- ручјем које данас чини Врбаску бановииу владала босанска вла- стела, да су ту допирали и Мацари, па и нека хрватска властела и т. д. Али све у неком делу и у нексм времену. Ништа стално, ништа одређено. Сигурно је само, да су овде најдуже владали Турци који су те историјске границе у многоме изменили и по- стављали својс према својој снази и својим потребама и цил>е- вима.

Ја бих за Коајину и за Врбаску бановину ргкао:То је псдручје на коме је, у источном делу, пре сто го-

дина, 1839 год. б .кнула Поп-Јовичина буна, а у ссталим делови- ма, 1875, 1875 и 1877 Крајишки устанак. И док је Средња Босна спавала мртвим сном, а Хрватска расправ.л_.ала своју нагодбу и свој државно-правни положај према Маџарској, дотле је Крајина прслевала крв за своју слободу и своје сједињење са Србнјом, исто као што је на другој страни чинила Херцеговина.

То је подручје са кога је 20 августа 1875 г. седамдесет и седам војвода и поглавара народних, још га живе турске царе- вине, гшогласило приса.једињење са Кнежевином Србијом.

То је подручје на коме су деловали Војвода Петар Мрко-

њић, Васо Пелагић и Петар Кочић, сви гледа.јући на Србију, а са кога је никао и Гаврило Принцип.

То је подручје које је дало толике политичке процесе под Аустријом: приједорски процес, процес »Отаџбине« Петра Ко- чића и Васе Кондића, процес »Барут мирише«, шпијунски про- цес Драгољ.уба Кесића и Тоде Поповића, ђачки процес »Југо- славија« и најпосле »Бањалучки велеиздајнички процес«, а сви су ти процеси покретани ради веза са Србијом.

То јет!Т)дручје ко.је је дало Срби.ји 8.000 добровољ аца у светскоме рату.

То је подручје са кога је 27 новембра 1918 године про- глашено безусловно и дефинитивно с.једињење с Краљевином Србијом.

То је подручје на коме данас живи 700.000 Срба право- славних, и чине округло 60% свега становништва, које и данас гледа на Београд, и од њега очекује решење свога питања и свог положа.ја.

Мени ови моменти изгледа.ју много одлучни.ји за у гвр^и- вање подручја и припадности Врбаске бановине, него оне неодре- 1*,ене »историјске границе« које су познате само по титулама пе- кадање властеле, ко.ја .је, по тадањо.ј моди, насто.јала да у те ти- туле меће и подруч.ја и земље, у ко.је ти носиоци великих и ду- гачких титула једва ако су кад и повирили.

Мени сви моменти, који показу.р' велику отпорну снчгу. здрав национални живот и неодољиву тежњу за слободом, из- гледа.ју далеко прегежнији и одлучни.ји него и оне »историјске границе«, које су постављали туђинци — осва.јачи, Турци и Аустријанци, према својим политичким рачунима и комбинаци- .јама.

О оним првим, титуларним, истори.јским границама у на- роду нема већ одавна никакве традиције, — а што се тиче ових других, освајачких, народ се на Крајини против њих борио по цену живота својих на.јбољих синова и толику крв пролевао да их раскине и брише, јер су га у њих стезали само његови душ- мани и освајачи, и одвајали од његове браће.*

4 ПРОГЛАС НАРОДУ БОСНЕ од 20 августа 1876.

(Заврш етак)»У име тога нашег великог савезника 'Бога, мн васколике кође угганпч-

ких чета босанеких, данас једини законити претставннци српске земље <Босне, послије тодиког чекаљ а и без наде на икакву помоћ, рјеш авамо: да од данас ;и навијек кидамо са нехришћанеком владом цариградском и агелећи с браћо.« на- шом Србима дијелити судбину, па ма каква она била, проглашавамо: да се ди- мовина наша Босна присајужава Србији, законитом и лрвом прејамнику држиве сгарих наш их краљ ева и царева и лроглашавамо нашим наследнпм гск-подарчм књ аза српског Милана М. Обреновића IV !«

»Живио нам наш народ српски !«»Живио господар наш књаз Милап М. Обреновић IV !«»Живила наша државна влада у нашој престоници Београду !«20 јуна 1870.•Војводе и иоглавари васколиких босанских устаника: Војвода Голуб Ба-

бић, поп 'Воко ЈСаран, поп Илија Бидбија, Симо Чавка, Ш пиро Скакић, Стојан Митраковић, Триво Амелица, Мића Тркуљ а, П авао Бабић, Лука Поповић, Перо

ПСЛОЖАЈ, ГЕОГРАФСКЕ ГРАНИЦЕ И НАСЕЉАПрема северу омеђена реком Савом, Врбаска бановина је

т а к о од природе везана са средиштем државе, Београдом ; од О гавоније је одељена, али ипак не отцепљена од тамошњих српских насеља. На западу ослоњена на Хрватску, али све на чисто српска насеља у Банији, на Кордуну и Лици.

Становништво је у тим пограничним кра.јевима у новском и дворском срезу, у деловима крупског и бихаћког среза, у це- лом петровачком срезу апсолутно истоветно са становништвом у пограничним срезовима Кордуна, Баније и Лике; исти елеме- нат, исти обичаји, иста нош њ а и све.

На ју го зап ад / , све до надомак мора, Врб. баноЕина се ослања на српска насеља у Далмаци.ји, на кнински срез у коме о д 60.465 становника има 32.020 и бенковачки у коме од 59.790 има 31.954 •Срба православних. И та насеља српска иду све до Шибеника, ко ји се систематски занемару.је на корист Сплита. И ту је опет исти елемент као у срезовима граховском, гламочком и мрко- њићком, те делу ја јачког среза.

Од централне Босне и Сарајева Врбаска баноБИна је пот- пуно растављена Влашићем и његовим обронцима.

Југозападни и западни део бановине је планински, док је северни и североисточни део равница — савска долина и долина река Уне, Врбаса и Босне, раздељ.ене планинама Козаром између Уне и Врбаса, а М отајицом између Врбаса и Босне.

Насељеност: Врбаска бановина данас им преко 1,200.000 -стновника, тако да је по бро.ју житеља оставила иза себе не са- мо Приморску и Зетску, него и Дравску бановину. Од тога је лреко 700.000 Срба православних, око 300.000 муслимана и око170.000 Хрвата католика. Срби су у планинским деловима где досижу местимице преко 80°/», у граховском срезу 94.36°/°, у гла- мочком 80.09"/", мркоњићком 81.41°/», али и у Поуњу : дворски срез 88.24“/», дубички 84.89°/», новски 79.24% ст., а тако и у до-

Ковачевпћ, Петар Зељковић, Сгојан Вашелић, Васиљ Марић, Јово Вукобрад, Марко Ваић, пои Д авид Груоор, Вид Милановић, Ђоко Деспотовић, Вучен Ми- л>уш, Јоваи -Кнеигевић, Вид 'Б.урић, лол Јокан Иећанац, Петар Ерцег, Никола 'Ваковић, Милан Ковачевић, Тодор Новаковић, Илија Шевић. Никола Медић, Никола Ћулибрк, С ава 'Буричић, Јово Ш арац, Јово Мркић, Церо Дошеновић, Л ука Богдановић, Остоја Вејповић, Рисгго Дукић, Ш пиро Вулин, Никола Ш тр- бац, Јово К аран, Перо Гачић, Симо Давидовић, Тејо Ерцег, Тривун Бундало, Јово •Мајкић, Шпиро Сладојевић, Стојан Дамјановић, Обрад Каран, Бојан Вујато- вић, Станко Кременац, Лазо Дробац, Јован Грбић, Симо Умичевић, Миладин Станић, Сава Адамовић, пои Стеван Поповић, Марко Б ајалица, Деспот Ступар, Пане Николић, Остоја Ољача, Перо Вабић, Л у к а Брдар, Раде Поповић, Марко В елајлица, Деспот Деепотовић, Нине Карлица, Миле Б рлић, Димитри.је Пљакић,

поп Тривун Станишљевић, Д ане Видовић, Јово Митраковић, ТЈорђс Јовановпћ, Ристо Јејић, Гавро Дејановић, Нико Галоња, Ј. Ш митран.

ПРОКЛАМАЦИЈА од 27 новембра 1918

Цјелокупни народ Боене и Херцеговине, без разлике вјере, свечано из- јављу.је, да Босна и Херцеговина нијесу од стране народа Б осне и Херцеговине, нити од стране Краљевине Србвје никада признате аутеро-угарским иокрајкна- ма, исго их је монархија поред свих протеста Сроије и народа овс зедгље само

лини савско.ј и врбаско.ј све до долине реке Босне, где- су претежно католици и муслимани. Муслимани, поред градова где су претежно настањени, има.ју своја неколика компактна на- сеља: у ц а з и н с к о и ^ р е зу , делу крупског, делу бихаћког, теш ан- ског, добојског и грачаничког. Католици Хрвати су у дервент- ском и градачачком срезу — долина Босне, те нешто у јајачком срезу и околици Бањ е Луке.

Тај положај и та компактност српских маса били су раз- лог занемаривања Бос. Крајине под турском, под аустријском, па, изгледа, и под нашом управом у слободној држави.

Аустрија је уочила компактност српских маса на Крајини, па је хтела да их одвоји од осталих српских крајева, а онда да их прореди. У томе смеру учинила је много.

1. Обуставила је изграђивањ е трансбалканске пруге, за коју је барон Хирш био добио концесију од султана Абдул- Азиса, и већ две године пре окупације био је израдио крак од Сиска до Бањ е Луке. Том би пругом нормалног колосека била Бос. Крајина везана са српским источним земљама и кра- јевима. Д а то спречи, Аустрија је после окупације цео систем жељезничке мреже пребацила на другу страну, у средњу Босну, и поставила га у другом смеру, од севера према југу, и на дру- гој основи. Она је провела пругу од Бос. Брода према Сараје- ву, све кроз католичка и муслиманска насеља, а онда исто тако од Сарајева преко М.остара према Јадранском мору. (Тако да- нас ради и наша држ ава у задњ е две-три године са индустрија- лизацијом земље, и у стопу иде тим путем и као да копира Аустрија и њене планове).

2. На самој Крајини Аустрија је ударила д в е . три смер- нице да српски елеменат прореди:

а) Пругу Бањ а Лука — Добрљин, ко.ју су изградили фран- цуски инжињери под турском владом, прогласила је за МПНаг- Баћп, и ставила под војну управу, под којом је та пруга била

1--ПЛЈМ у евојој Еластн држала, а 1-0 праву су нрипадале само СрГш.ји, што јс н чптав културни свијет приликом пнекг:ионе кризе и признао.

Пошто је ова аустро-угарека сила мишицом храбре српеке војске и љеинх великих савезника уклоаена, то народ Боспе и Х ерцегоиш е својг.м сувероно.м вољом 'успоотавља опет право па своје мјесто и нроглашује. да се дапашњим да- ном вољом парода (Во-'на и Херцеговина сматра саставннм и нераздруживим ди- .јелом Краљевине Србије, те да се подвр-ава једипо властп

КРАЉА ПЕТПА 1. КАРАЂОРЂЕВМЋА И ЊЕГОВОЈ ВЛАД|И У БЕОГРАДУ,а д а све остале власти од данашњег дана ирестају у сво.је име д.јсловатп, ного само у пме Краљевске владс К раљ етш е СрГтје, у кслико она ту влш т на к>их прене.-е.

Уједно изјављује, да стоји на становишту да је паш народ једннствен нарол са срп.жим, хрватским и слосеначким и.меном, те триаог, да се га.ј чнтав иарод окупи у једно.ј јединственој држ ави под владом

II е т р а 1. К а р а ђ о р ђ с в и ћ а

V којо.ј му се држави мора осигурати иотиуна равноправноет, једнакост п евето:.т евнју трих имена и свијт трију вјера нашег народа.

СДБОР НАРОДНОГ В јИЈЕЋА (потписи чланова)

? а све врем е окуп ац и је , па и после анекси.је, све до п р о п асти А устрије . У д и р екц и ји .је б и л о о д 100 чиновника и нам еш тен и ка три Србина, и т о јед ан архи вар , д руги п о м оћн и м агази н ер и тре- ћи п о м с ћ н и писар.

б) На главн о ј цести Б а њ а Л ука — Бос. Г р ад и ш к а , к о ја је била т а к о ђ е р и згр ађ ен а п од турском уп равом , у једн ом , и Б а њ а Л ук а — П р њ ав о р — Д ер в ен та у д ругом , см еру к олон и зи - рано је п р ек о 30.000 стран ац а к о л о н и с т а :

у б ањ о лу ч к и срез су • насељ ени Т али јан и — Ф урландери и Н ем ц и и з Р а јх а , у гр а д и ш к и срез Н ем ци из Р а јх а — Х ановер и Баварска , а им а и Х оландеза .

Ти ■ Н ем ци су зап о с е л и н а јп л о д н и је кра.јеве — ж и тн и ц у Крајине, Л и јевч е-п ољ е , д о к су наш и љ уди и у сам ом бањ олуч- ком срезу остали по стенам а и гудурам а , где ни ш та не м ож е да роди , јер нема ни хум уса ни воде. У п р њ а в о р с к о м и српском д елу д ер вен тско г среза насељ ени су п ретеж н о П ољ аци , затим У крајинц и , Н емци, М аџ ари и неш то м ало Чеха. У сво.је време б и л о је у н екад чисто српском п р њ а в о р с к о м срезу око 22.000 колон иста .

Запостављање на пољу народног просвећивања нарочито је било у програму Аустро-угарске управе.

П о р ед нереш еног а гр а р н с г пи тањ а , ко је је, углавном , ти- ш тал о Србе поавославне , .јер је од сеоског ж и в љ а п о д кмет- ством било 82“/» Срба, А устри ја је н а р о ч и то и систем атски на- с т с ја л а да срп ск о житељ.ство п росветн о заостан е . Срби су се том е д о в и јал и тим е да су сами о свом т р о ш к у п о д и за л и и из- д р ж а в а л и сво је српске ш ко л е и сво је учитељ.е. Али њ им а се ко- ристио само град , а српски живаљ. је б и о углавном на селу. Аустри.ја је за в а р о ш п о н еш то и учинила. П о д и гл а је бар ос- .исвне ш ко л е за чиновничку дец у и за остале вер си сп о вести , али на селима, н ар о ч и то оним где је п р етеж н о српско ж и тељ - ство, ни.је уч и њ ен о ниш та. С амо два-три при м ера : у бос. нов- ском срезу за 40 го ди н а није аустр. у п рава на селу п од и гла ни .једне .једине основн е ш коле, али у томе је срезу 80°/о С рба и 16'’/» м услим ана; у бос. д у би ч к о м срезу је на селу п о д и гл а за 1 их 40 го ди н а једв а једн у једи н у основну, ш колу, јер је и у том е срезу 85°/о Срба и 9°/» муслимана. Али је з а т о у Бос. Но- вом д р ж а л а ж а н д а р м е р и јс к и в о д са 12 ж а н д а р м е р и јс к и х касар- на, свака са по десетину ж ан дар м а . Н ије тако п осту п ал а ни на К рајини са свим срезови м а . У дервен тск ом срезу .је н. пр. по- дигла 15 сеоских основн их ш кола . А ли у том е је срезу Срба п р авославн и х сам о 35.56°/»

И сто је т а к о са средњ им ш ко л ам а :У Сара.јеву је п од и гла велику гим нази ју , м уш ку учитељ-

ску ш колу , ж ен ску учитељ ску ш колу , средњ у техничку ш колу, реалку, ниж у во.јну ш колу , т р го в ач к у акад ем и ју , т р го в ач ку ш ко- лу, ш ер и јатск у ш к о л у итд., у М о стар у је п о д и гл а вели ку ги- к к а з и ју , у Т у зл и велику гим нази ју , на Ш и р о к о м Б р и је гу ф ра- њ евачку гимнази.ју, у Т равнику и сусовачку вели ку гим нази ју , у В исоком ш ес т с р а зр е д н у ф р а њ е в ач к у гим нази ју , у Ливну, Брч-

ком, Мостару, Бијељини и Требињу трговачке школе, у Р ељ ев > г богословију, у Сарајеву католичко богословско семениште.

То је све на једној половици окупиране територије, на оној где су Срби у мањини. На оној друго.ј, ко.ја данас чини подручје Врбаске бановине, где .је око 60°/° Срба, била је до- 1911 год. само једна једина средња школа, реалка у Бањ ој Лу- ци, и то основана школске године 1895— 189-3, тек 17 година по окупацији. И у ту су ш колу ишла углавном чиновничка деца. Стога су рударски чиновници и сад претежно странци. Нешто пред рат основане су још ниже гимназије у Бихаћу и у Дервенти, опет где су Срби у мањини.

Дакле, на .једној половици, на подручју где су настањени иретежно католици и муслимани, била је до пред рат дваде- сет и .једна средња школа, а на друго.ј, где су претежно Срби православни, једна једина, па и га подигнута са закашњењем од седамнаест година.

Интересантно је да на подруч.ју данашње Врбаске бано- вине није до пред сам рат аустријска управа подигла ни једне једине ни трговачке, ни ниже техничке, ни занатске школе, и да су деца са Крајине ишла у трговачку ш колу у Брчко, у Са- ра.јево, па чак и у Земун, разуме се, само деца имућиијих р о д и- теља. Пред рат је подигла трговачку школу у Бихаау, са цигла. два учитеља и без директора.

Разумљиво је стога свега заш то је и данданас на по- лручју Врбаске бановине 72.6°/<> неписмених, а кад се одбију ] радови, та.ј се проценат пење у неким крајевима и преко 80°/», и то углавном међу српским елементсм. — И данданас има у Врбаско.ј бановини 118.974 деце способне за школу, а не могу да је похађају, јер нема ни основних школа.

Врбаека бановина, у поређењу нпр. са Словенијом, треба још равних 150 година да постигне данашње стање Словеније у основној настави, ако би ишли досадаш њим ходом.

После Ослобођења није учињено све до образоЕања В р- баске бановине скоро ништа да се то стање исправи.

Д ош ле су парти.је, и партијски људи и донесоше и пар- ти.јски живот. Од Крајине су се тражили само гласови, тражи- •чо се псверење, ваљало је државу спасавати. И Крајина је да- вала. На њој су се кандидовали сви прваци свих партија. Али нико да погледа на Крајину и њено стање, да јој помогне и да је придигне. За првих десет година слободног ж ивота једва ако се дигло десетак основних школа, довршен јс она.ј крак гфуге од Крупе до Бихаћа, око 30 км, који је Аустрија за време пата била почела, и подигнут је понтонски мост на Сави, који Еаља растваоати кадгод која лађа има да прође, који ваља склањати кад се Сава почне ледити, и који ваља стално крпити.

То су, изгледа, све тековине за првих десет година сло- бодног живота.

ОБРАЗСВАЊЕ ВРБАСКЕ БАНОВИНЕ И ЊЕНА ИЗГРАДЊАИ требало је да дође шесто-јануарски режим, да се ф о р -

мира Врбаска бановина, па да се нешто у њој и за њу учини..

Врбаскод бановини сс и то спочитава, што \е створена под режимом диктатуре. Као да су Турска и Аустро-Угарска, кс је су стезале Србе у границе Босне и Херцеговине и делиле их од остале браће, биле неке демократије. То јо.ј спочитавају суседи, и они то чине, како веле, у име демократије. Ја не знам колико ко данас има права да говори испред демократије. Ја се бо.јим да многи данас не желе да, под плаштом демократије, српске победе, стечене толиким жргвама и толиком српском кр- ви, двадесет година после Ослобођења, једном дефегистичком политиком ретроактивно, с повратном снагом, претворе у по- раз, и успоставе раније стање, неки §1;аШб Чио ап1:е, као што Немци чине горе на северу. Само би они што то хоће требали да знају, прво да они нису Немци, и друго да наше Ослобођење није стечено за зеленим столом, већ на бојноме пољу и пото- цима наше крви.

А што се тиче приговора ко.ји се у име демократије чини Врбаско.ј бановини, ја бих ту, иако сам убеђени демокрага,

ччинио једну малу коректуру. Све ми се чини да је правилније ставиги тај приговор у име Врбаске бановине демократији: што '1 о ни.је она учинила, што она није образовала Врбаску бано- вину, и што то није учињено пуно рани.је, већ је пропуштено ви- ше од десет драгоцених година. М ожда би онда многе ствари црукчије изгледале.

То .је траж ио један од основних принципа демократи.је, прин- цип једнакости. Јер се само од себе намеће питање: Зар смо ми једнаки кад у Врбаској бановини имамо 118.974 деце спо- собне за школу, а без школе, без најосновније наставе, без пи- смености, док други, само нешто даље од нас, V исто.ј држави, ништа .јачи од нас него далеко мањи по пространству земље, па сад слаби.ји по бро.ју житељства, као и по својим жртвама, датим за ова.ј за.једнички дом, имају могућности да свако сво- је дете и у на.јзабаченијим селу школу.ју, има.ју толике средње школе да могу пола земље задовољити, има.ју сво.ј универзитет итд. итд. и опет вечито нешто траже, и вечито добива.ју.* Неће то бити једнакост. Још нало па на Кра.јини иеће бити Крајишни- ка на видни.јем положа.ју ни у државној ни у бановинско.ј служ- би. За Кра.јишнике ће остати само цапин, да њиме униште још и онај остатак својих шума, и рударска лампа, да с њом из мај- кс аемље ваде комад сува леба за се и за своју децу. Све друге службе биће за оне друге, којима је ова заједничка др- жава пружила могућности да се школу.ју, док нама то нијс дала.

По ф орм ирањ у бановинг је учињено релативно много. О ко две стотине сеоских основних школа, уређење путева, ар- терски бунареви, пољопрмвредна школа, три пољ спривредне

станице, етнографски музеј, позориш:те итд. Од Бањ е Луке, ко ја је била паланка, почео .је да се изграђује град. Уколико ни.је све добро, има да се уважи недостатак радника и средстава. Један

* Држава је ове године цредвидела ,у свом буџету за У ниверзитет у Љ убљани, који служи само Словенцима, 23 милиона Динара, а цео наш бановин- ски буџет износи 39 милиона Динара.

— 10 —

проф есор са- Сорбоне, који је 1933 прош ао Врбаску бановину, рече ми да Југославија као да хоће у Бањ ој Луци да покаже сво.ју конструктвину моћ. Нажалост, то је био само почетак на коме се стало.

Тај период није тра.јао ни три године. Већ друге године долази • криза, пресушују средства, више није имало с чим да се ради.

ПРИГОВОРИ ДА ЈЕ ВРЕАСКА БАНОВИНА ПАСИВНА

Врбаско.ј се бановини одмах по њеном формирањ у стало приговарати да је пасивна и да је стога треба укинути.

Ако погледамо с које су стране долазили ти приговори, видећемо да су ти приговори били углавном из Загреба и Са- рајева. На те приговоре ја бих поставио само ова питања:

Заш то смо пасивни ?Па треба ли нас побити ако смо пасивни ?Хоће ли нас неко од њих примити на свој буџет да нас

п^ЈЕигне и припомогне ?Заш то та.ј приговор не чине нпр. Приморској бановини ?И како .је то логично да се иза тога приговора крије, а

каткад и отворено поставља одмах и захтеЕ на крајеве Врбаске бановине, ако не и целу бановину ? Пасивна је, дајте је нама! Тако веле и Загреб и Сарајево.

Изгледа да се тај приговор и поставл^а само заго да се њиме оправда она.ј захтев.

Али није Врбаска бановина пасивна, него је начињена пасивном, а на корист баш оних који јо ј приговара.ју да је па- сивна. Они су је и учинили пасивном.

Ево доказа:Богатство Врбаске бановине су чиниле, па и данас чине,

њене шуме и њене руде. По шумама она долази на прво место у држави са 47.2°''» шумског 'гла. То је стање, додуше, данас много друкчије, јер су многе шуме и исечене и опустошене, али Врбаска бановина по свом шумском тлу и данас је на првом месту у држави. Те шуме нису ни приватне ни самоуправне, као што су у Хрватско.ј или Словенији, него су држакне, а државне с / стога што су тако узимане под турском, под аустријском, па тако и под нашо.м државном управом, јер ни до данас није ре- шено ггитање издвајањ а мера и балталика, нити се ко сети да што издвоји за само.управе — општинску и бановинску, да се и њима некако омогући живот. И док приходе својих шума други крајеви претежно задрж ава ју за се, или их не дају, Бос. Крајина их даје у државну касу, да користи од њих види и бо- гата Војводина, и плодни Срем, и напредна Словенија, и сви дру- ги крајеви. Исто је тако и са рудним богатством Бос. Крајине, на ко јо ј лежи и највећи наш рудник Љ убија.

Не спомињем да се крајишке шуме исекоше, а да их нико ие пошумљава.

Па не само то, него су управе тих шумских и рударских предузећа која искоришћава.ју то једино. природно богатство

— 11 —

Крајине односене са подручја Врбаске бановине и пргнесене у ене кра.јеве са ко.јих се стално говори да је Врбаска бановина пасивна и да је треба укинути.

»Шипад«, највеће - предузеће шумске индустрије у нашој земљи, а једно од највећих у Средњој Европи, простире се и црпи све сво.је сировине искључиво са Врбаске бановине. Њ е- гово подручје протеже се с краја на крај бановине, од Добрљи- на па до Книна. Али седиште и управа ни.је на подоучју бано- вине с које црпи сировине, и на ко јо ј предузеће лежи, већ да- леко изван тога подручја —■ у Сарајеву. У управи је пре две године било 57 чиновника и намештеника, данас их са Целуло- зом има преко стотину. Значи да предузеће издрж ава сто по- родица у Сарајеву. Све трговачке, банковне и друге пословне операције одвијају се у Сарајеву, које је, само благодарећи »ПЈипаду«, постало средиште дрвне индустрије у целој земљи. У њему се одвијају све операције и трансакције, у њему се врше све набавке за предузеће, које да.ју посла трговини, занатству, банкарству, а онда и самоуправним финансијама потребне при ходе. Од 1924 г. тражи Крајина да се седиште управе »Шипада« пренесе на подручје Врбаске бановине, одакле предузеће црпи сву потребну грађу, чије шуме већ пола века искоришћује. Нај- пре је то тражио Привредни одбор Кра.јине, онда Трговинско- индустријска и Занатска ком ора и банска већа Врбаске бановине на свим сво.јим заседањима, у сво.јим резолуцијама, ко.је су пот- писивали врбаски банови. Али је све било узалуд. Некад се обе- ћавало, после је било речено, да ће држава преузети редовну управу и централу пренети у Београд, док није прошле године донесено решење да се »Шипад« спа.ја са »Крива.јом« и »Дур- митором« са седиштем у Сарајеву. На та.ј начин су на рачун »Ш ипада« пребачена та два, разним спекулацијама упропаштена предузећа, а Сарајеву на то.ј основи обезбеђено средиште дрвне трговине, на.јважније у сво.ј држави.

Слично .је било са »Целулозом« у Д рвару која је ту имала и сво.је седиште, све до прошле године, кад је пренесено у Са- рајево и »Целулоза« припојена »Шипаду«.

Прош.ле године .је створен и железни комбинат са Зени- цом, као центром железне индустри.је, а Сарајевом као седиш- тем, и у та.ј комбинат .је уврштена Љг/би.ја, на.јвећи наш железни рудник. Тако да ће се са Крајине извозити рудача на друго под- ручје, у другу бановину, преко 270 км. далеко, да се тамо пре- рађује, и да наш крајишки ни радник, ни трговац, ни индустри- јалац не имадне посла ни користи, као ни наше самоуправне финанси.је.

Сва тако предузећа дрвне и рударске индустрије којима држава управља пренесена су са подручја Врбаске бановине у Сарајево и његову околицу

Није много друкчи.је ни са приватним предузећима:Југословенска дестилација дрва Теслић, такођер .једно ве-

лико индустри.јско предузеће, које све лежи на подруч.ју Врба-

— 12 —

ске бановине и црпи из ње све потребне сировине, има своју управу и своје седиште у Загребу.

Југосл. д. д. за трговину дрва, Бос. Крупа, седиште у Загребу;

Книнска индустрија дрва д. д. Буковача, срез Бос. Петро- вац, седиште у Загребу;

Нашичка творница танина и паропила д. д. Гор. П одград- ци, Бос. Градишка, седиште у Загребу;

Пансини Браћа, пилана Д оњ и Вакуф — седиште Сарајево;Угар шумска индустрија д. д. Д оњ и Вакуф, седиште Тур-

бе — Трвник;Р. Турчића синови, Бос. Кобаш, срез Прњавор — седиште

Загреб;И остала' индустрија:Југосл. Стандард Вакуум Ојл Комп. Бос. Брод — седиште

З ^ р е б ;»Сана« д. д. за индустрију гипса и уметног гнојива Бла-

гај — Бос Нови — седиште Загреб;»Доберљин« угљенокопно и рударско д. д. Добрљин, се-

диште Загреб;»Адриа-боксит« угљенокоп у Довару, седиште Сплит;»Далмација-боксит« Бос. Крупа — седиште Сплит;»Гиродал« рударско удружење Баљевац, срез Бихаћ, се-

диште Загреб;»Крањска индустријска дружба« Ракелићи, срез П риједор,

седиште Јасенице.Осим малих пилана, које су при ово.ј задњ ој кризи ис-

пропадале, свега два већа индустријска предузећа у Врбаско] бановини имају у њо.ј и своје седиште: Боснабоа у Бањ ој Луци и Електробосна у Ја.јцу, па и та два има.ју сво.је матице вани, Боснабоа Експлоатацију у Загребу, а Електробосна у Братисла- ги. У њиховим управама нема него код Боснабоа један члан са подруч.ја Врбаске бановине, а у Електробссни нико. Ту су неко- лика члана из Сара.јева, а остало у туђини.

И кад се питамо, како то и Загреб, од некад мирног пен- зионерског града, и Сара.јево од сиромашног административног центра Босне, преко ноћи постадош е трговачки и индустријски центри, нај.јачи у земљи, онда ћемо видети да је то било и на туђи рачун, добрим делом на рачун »пасивне« Врбаске бановине.

Стога, кад би се привредни радиус и Загреба и Сарајева свео на њихова истинска подруч.ја, кад би се Врбаско.ј банови- ни дало оно што је њено, иако дозлабога исцрпљено и опу- стошено, онда би ми мож да за који децениј питали ко је па- сиван.

Врбаска бановина није ни административно изграђена, све је у почетку. На њено подручје .је пренесена само политичка и финансијска државна администраци.ја, нешто шумске, а мно- го је тога још остало. Да наведем само два примера;

— 13 —

Дирекција пошта обећаје се Бањ ој Луци већ седам годи- на, и кад смо тешка срца отцепљени од Сара.јева, онда су нас подвргли под Сплит. То је пуно горе него кад би Љ убљ ану метнули под београдску дирекци.ју. Јер од Љ убљ ане до Београ- да има 570 км. а од Бањ е Луке до Сплита 645 км. и то преко дичке пруге коју сваке зиме завеје снег.

А шта би рекла браћа Словенци кад би неко пренео њи- хову дирекцију из Љ убљ ане у Београд?

И сваких избора нам се обећа.је да ће се подићи у Б ањ о ј Луци дирекција пошта, само је ми још не видесмо.

Исто је тако са апелационим судом. М.и и данас, са 30 среских рудова и три велика окружна суда на подручју Врбаске бановине, потпадамо под Апелациони суд у Сарајеву. Пре се- дам година обећао је тадањи министар правде, јавно, и у Скуп- штини и у Сенату, да ће образовати апелациони суд у Бањ ој Луци, чим се образују срески и окружни судови у Србији и Цр- но.ј Гори, али од тада се изменило десетак министара правде, а ми апелације не добисмо.

Онима из Бихаћа ваља прећи 555 км., а нама из Бањ е Лу- ке 548 км, и преседати једном у Бос. Новом, други пут у Суњи и трећи пут у Броду, прелазити један део Врбаске, велик део Савске и псла Дринске бановине, док дођемо до своје апелације. За 58 км. би ближе било онима из М арибора долазита / Бео- град, кад би им апелација била у Београду, него што је онима из Бихаћа или Бањ е Луке у Сарајево. А шта би рекли они из Ма- рибора кад би неко предлож ио да им апелација буде у Београду?

Стога већ одавно Хрвати адвокати покрећу питање да се окружни судови у Врбаској бановини подреде Апелационом су- ду у Загребу, који је Бањ ој Луци за 337 км. ближи него Сарајево.

Тако је и на многим другим подручјима:На територији Врбаске бановине с толиким рудним бо-

гатством нема ниједне рударске ни школе ни управне власти, ни инспекције, а имају је друге бановине. као нпр. Приморска, где рударство није ништа јаче него код нас. Врбаска бановина потпада под Рударску дирекцију у Сарајеву, а у неким ствари- ма под рударско сатништво у Загребу.

Иако је најбогатија шумом, Врбаска бановина нема ни. једне шумарске школе. Наш човек са Крајине не може бити ви- ше ни лугар, јер ваља да сврши лугарску школу, а има их свега две у земљ.и, једна у Марибору, а друга у Сарајеву. И сад зами- слите како би брат Словенац г л е д .т нашег Крајишника Србина кад би дош ао у његову Словенију да му његову шуму чува, а каш ће Крајишник морати трпети брата Словнца, јер он сам неће бити школован да чува ону исту шуму, >у којо.ј су и за ко ју су и сн и његови пређи толику крв пролили и животе своје за- лагали, као што није школован да буде, не начелник банеке управе, ни њ.еф стоека или инспектор, него ни жандарм ни фи- нанс. Данас су и ти позиви за њ недокучиви!

Врбаска бановина не само да се више не изграђује, него

— 14 —

се са ње у задње три године све однсси, њени се темељи оз- биљно поткопавају:

Са ње је однесен дефинитивно »Шипад«, »Целуло'за« и »Љ убија«.

Од ње .је отцепљен испод компетенције Окружног уреда з а осигурање радника цео источни део и подложен Тузли.

Од Врбаске шумске дирекци.је отцепљен је такођер њен источни део до под саму Бању Луку и припо.јен тузлаиској ди- оекцији, итд., итд.

БАЊА ЛУКА КАО СРЕДИШТЕ ВРЕАСКЕ БАНОВИНЕ

Они исти ко.ји су оспоравали и који и данас оспоравају право на живот Врбаско.ј бановини, оспоравају га и Бањо.ј Лу- ци као њеном средишту. Нема она, веле, права ни услова за жи- вот; тај крај спада под утицајну сферу Загреба и Сарајева.

Није то тако, није ни по прошлости на коју се они по- зива.ју.Ч Већ у прво време Турци су, домало по осва.јању Босне,

пренели седиште сво.је власти у овим кра.јевима V Бањ у Луку, која постаје седиште беглербега, доцније названог везирлука босанског. Из ње се управљ алс од Дунава па до Сплита и од Удбине до Косовске Митровице. Али кад је турска власт стала да опада,- и кад су Маџари и Аустријанци стали да, с времена на време, прелазе и Саву, и проваљују дубоко у унутрашњост па- шалука, Бањ а Лука је постала исувише изложена, па је седиште бос. везира пренесено у Травник, где је остало све до под ко- кац турске власти у овим крајевима до 1850 год., кад је под •Омерпашом Латасом пренесено у Сарајево.

Али с оних истих разлога, с којих је аустријска управа запостављ ала Бос. Крајину, запостављ ала је и Бању Луку. Јер док је у Загребу под Куеном могао да се слободно шири фран- ковлук, а у Сара.јеву Калајев бошњаклук; док је и Један и други у оним срединама могао да ухвати корена, крајиш ка средина је одисала .једним другим духом, оним из 1875 г. И створити од Бањ е Луке културни центар, значило би за Аустрију дати тој средини и томе д /х у израза, значило је радити против сгбе саме.

Ето, зато је аустријска управа тек 1895 г., седамнаест годи- на после окупације, отворила у Б ањ ој Луци прву средњу шко- лу. А ваљ а знати да су Срби још 1856 г. имали у Бањ ој Луци своју’ средњу школу — богословију Васе Пелагића.

И на тој .једној средњо.ј школи остала је цела Крајина све до 1911 год., док је V Сарајеву самом аустријска управа по- дигла десет средњих школа, музе.ј за цео Балкан, толике репре- зентативне зграде за сво.ју политичку, судску и финансијску администрацију, војне објекте итд., итд. са Илиџом, Бутмиром као местима за дистракцију њене високе господе.

Немамо ништа против Сарајева, само констатујемо чиње- кицу да је од Сара.јева свим силама вештачки стваран један центар ко.ји ће бити и • национално и политички безбојан, који ле бити поуздан носилац бсшњаклука, а који ће пред страним

— 15 —

светом приказивати Аустрију као културтрегерску силу. И док 1е она од Сара.јева створила један европски грзд, али 4еЗ/каци-оналне бо.је и без духа, Бањ а Лука је остала обична наланка, у ко јо ј чак за четрдесет година није подигла зграде ни за окружно начелство, ни за управу полицијс итд., све је то било смештено, све до образовањ а Врбаске бановине, у приватним кућама. Во.јска .је и дан данас, па и официрски дом, у баракама, подигн, тим од- мах иза окупације, или 'у турским касарнама кра.ј Врбаса. Бањ а Лука је била кажњена ради њене прошлости и њеног нацио- налног духа.

Још само једну паралелу између Сарајева и Бање Луке. Ми, наглашавам, немамо ништа против Сарајева, само, поучени прошлошћу, желимо да будемо што даље од њега.

Сара.јево је 1931 године имало 78.173 становника и то: 29.649 муслимана, — како »Обзор« вели Хрвата муслимана, неки веле да је у задње три године из Санџака и Цоне Горе досељено близу 10.000, и Хрвата-католика 21.372, а Срба правосл. од свега становни- штва, од 78.173 душа, нема више него 18.530, тако да према му- слиманима и католицима потпуно и исчезавају. Околица која алиментиса Сарајево својим жите.љством јесте Средња Босна и западна Херцеговина, везане железничким пругама према Бро- ду, Травнику и Мостару. Травник, Зеница, Вареш, Високо, Фој- ница, Крешево, Коњиц итд., све католичка и муслиманска места, одлева.ју своје становништво у Сарајево, где налази посла и бо- ље услове за живот. Тако ће сазмер становништва Сарајева стално остати исти, Срби ће и у будућности бити у незнатном броју, у мањини и према Хрватима и према муслиманима и у једном подређеном полсжају. Данас су, двадесет година пс Ослсбођењу, ипак у врло тешком положа.ју. А Сарајево има да б:уде псивредни и културни центар који ће да да је смер, тон и дух свему народном животу целе покрајине.

Какав смер, какав тон и какав дух може да даје данаш- ње Сарајево? Ево само једног примера:

У Сара.јеву, данас центру Дринске бановине, у ко јо ј је претежна већина Срба — православних, не излази ни један је- дини пслитички лист ћирилицом штампан, али зато излазе три муслиманска политичка листа, сва три латиницом, сва три на програму аутсномије Босне и Херцегсвине, сва три, ако не баш протусрпска, свакакс несрпска. К^ајина са тим и таким средиштем, и поред своје прошлости, и поред свих својих подвига и жр;тава и иоред 700.000 Срба, не би никад дошла до свог изражаја,

Напротив, Бањ а Лука, откако је постзла средиште бано- вине, све се више и по сразмеру свог житељства примиче ономо размеру ко.ји има и бановина. Већ данас у Бањ ој Луци Срби имају релативну већину. Временом ће имати и апсолутну. И, ако се придигне, да псстане једно веће културно средиште, као што и треба, она ће сјати сво.јим сопственим светлом и обасјавати цело ово подруч.је на коме живи око 1,200.000 Срба православ- них. Стога је, изгледа, и напада.ју, стога је занемару.ју...

— 16 —

РАЗЛОЗИ С КОЈИХ СЕ НАПАДА ВРЕАСКА БАНОВИНА И БАЊА ЛУКА КАО ЊЕНО СРЕДИШТЕ ПРИВРЕДНЕ СУ

И НАЦИОНАЛНО - ПО ЛИТИЧКЕ ПРИРОДЕ

Р азлоге привредне нарави изнео сам раније кад сам на- б ро јао привредна предузећа, која има.ју свсја седишта, било у Загребу, било у Сарајеву, а у новије време и у Сплиту, и која нскоришћују природна богатства Врбаске бановине уз сталне гговике: »Она је пасивна! Она не треба ни да постоји!«

Осврнућу се кратко на национално - политичке разлоге.Ако погледате на географску картгу1 Југославије и посмо-

трите положа.ј Врбаске бановине, а узмете статистичке Податке о насељима суседних срезова у Славонији, Кордуну, Банији и Лици, те северној Далмацији, онда ћете видети да компактна српска насеља иду од маџарске границе, испод самог Загреба, па до Ш ибеника и да, ослоњена на Србе у Врбаско.ј бановини, ожупљају око 1,200.000 Срба, а зна се да је природни прираштај ™ х кра.јева на.јјачи у свој држави, да је то један живи зи д који одва ја Хрвате са севера од оних у Средњој Босни и Западној Херцегоивни, у Средњој и Јужној Далмацији, и који се опире стварањ!)! Велике Хрватске изван оквира ове државе и отцепље- њу толиког бро.ја српског житељства у Хрватско.ј, Босни и Дал- мацији, од осталих Срба, као што на другој страни Хрвати, окупљени у збијеним насељ.има у Средњој Босни, у Херцеговини, и Средњој и Јужној Далмацији, одвајају ове исте Србе од Ср- бије и Црне Горе и прече стварањг Велике Србије.

Та територијална подручја, тај геополитички положај и тај етнографски сплет чине нужност Југославије, све и кад Ср- би и Хрвати и не би били један народ, све и да нгма за њен оп- станак и других, историјских, политичких. економских итд. разлога,

Ево само једног од тих д р /ги х разлога:Наша дуга обала на Јадранском мору, ако хоћемо да

остане у нашим рукама, мора имати сво.је залеђе етнички-нацио- нално, државно-политичко и економско — а то јој залеђе мо- же дати само једна снажна југословенска држава. Сетимо се са- мо Л ондснског пакта од 1915 г.

Али да се вратимо на онај српски блок што сеже од гра- иице Маџарске, па излази на Јадранско море.

Ова компактна маса од 1,200.000 Срба најозбиљнији је чинилац у хрватском питању. Јар хрватско питање, како мени кзгледа, садржаје два захтева Хрвата: први иде за што ширим гериторијалним псдручјем, а други тражи што већу власт и ком- лтенцију за та хрватска подручја. Код екстремиста први захтев се односи на сва подручја где има Хрвата, а други иде до пот- пуне државне самосталности. Сувишно је да говорим да су ова два захтева у нужно.ј овисности.

Хрватско питање, ако се узме у ширем опсегу, макар и не било потпуно по концепцији хрватских екстремиста, сукобљава се са једним неумитним чинбеником, са ових 1,200.000 Срба у

— 17 —

Врбаској бановини и око ње. То је, како рекох, један живи зид, који из године у годину све више расте и постаје и виши и .јачи. Овај зи д не може се отклонити ни пробити природним путем, то данас увиђају сви, па то ваља учинити вештачким — поли- тичким путем. У томе погледу има.ју данас две концепције.

Прва је да се Врбаска бановина подели, и да се бар један део — она.ј до Врбаса — припоји Хрватској. Ова концепција је, лр и стварању и одмах по стварању Врбаске бановине, и покре- тању хрватског питања, имала у Загребу врло много присталица. И пак се у задње време увидело и у Загребу да би то мало тешко ишло, пошто би се томе опро не само народ у Врбаској банови- јш, него и Србија, јер би најпосле изишло да .је Србија ушла у Светски рат, четири године пролевала крв својих најбољих си- нова, жртвовала и на коцку ставила и свој сопствени опстанак за стварање Велике Хрватске и потчињавање толиког броја Ср- ба Загребу.

Д ош ло се онда на другу политички добро смишљену и по иас Србе далеко опаснију концепцију н комбинацију: »враћање у историјске границе«, у смислу аутономије Босне, у којој, по оним речима господе из редакције »Обзора«, Хрвати католици и Хрвати муслимани чине већину према Србима. Значи да Срби у тим кра.јевима има.ју опет да се носе са бош њаклуком на једној и франковлуком на друго.ј страни или, што је највише у изгледу, са удруженим бош њаклуком и франковлуком. Поред .једне Хр- гатске у оквиру, која би обухватила што шире границе, створи- ла би се још једна Хрватска изван оквира, опет са својим др- жавним правом итд., у ко јо ј би се ми Срби морали да боримо з а опстанак, свеједно као да нисмо ни ослобођени.

Ту су се Велико-Хрвати нашли на истом гледишту са сара- .јевским аутономистима, који се од О слобођења боре за аутономију Босне са Сара.јевом као -средиштем. Они је наглашава.ју у својој резолуцији од 1933 и узимају као темељ сво.ј сво.јој политици, они за њу и данас раде свим снагама. По њихове се захтеву и -однеше сва природна богатства Врбаске бановине у Средњу Бос- ну, где готово нема Срба.

Ако мало изближе посмотримо ту тежњу босанског ауто- номизма, и ако се осврнемо на прошлост Босне под турском влашћу, па чак и пре ње, онда ћемо видети да је његова тежња слабљење централне државне власти, која би се, јп иН1та аНпеа, на концу конца имала свести на ништа, а све у ту сврху да сна- га и независност босанске господе буде ш го јача, њихов лични .нрестиж што већи.

Та тенденција је врло карактеристична у Босни. То је једна противдржавна тенденција која се, као црвена нит, провла- чи кроз сву прошлост босанску. Она де у средњем веку довела до потпуног партикуларизма и поцепаности националне снаге и била главни разлог онако срамног пада Босне у турске руке. И акс се упитамо заш то Босна, ко.ја ни по прсстранству, ни по бро.ју житељства, ни по богатству, није заостајала за државом кнеза Лазара, заш то она не даде сво.је Косово, одгСЕор је само

— 18 —

један: Зато што није имала своје ки нацконалне ки државне мисли, као што је ни данас нема, Та је тендгнци^а под турском власти најбоље изражена у п о кр ет / Хусеин-бега капетана Гра- даш:чевића — Змаја од Босне. Она је средином деветнаестог ве- ка приморала .султана да на Босну пошаље Омер-пашу Латаса, да повеша и побије ско 10.000 незадовољника, и заведе на час ред. Она је домало иза тога .опет довела д о поновног безвлађаV Босни и најпосле до аустријске с-купацијс.

Аустри.ја је ту тенденцију на свој начин искоришћавала у бсрби против Срба, па донекле и против Хрвата. Калај је на шој изграђивао сво.ј бошњаклук.

Данас ,је тенденција аутономије Еосне, да еиет успостави границу на Дрини, и да нас одели од Србије. А Србија ,је и ушлаV рат да ту границу брише, и да нас ослободи и уједини. Јасно је према томе, да је мисао аутономи.је Босне у потпуној п отво- реној противности с нашом и нацисналном и дожавном мисли. И Ј)азумл>иЕ.о .је стога што је у мисли Велике Хрватске нашла св^га -природног .савезника. Оне се не разилазе по смеву, већ само по својо.ј природи, ј е р .д о к је мисао Велике Хрватске сва у романтици старе школе хрватског дожавног права, мисао ау- тономне Босне је потпуно реалистична, чак до бруталности.

Али да се вратимо на оне дее концепције.И ^една и друга концепција претпоставља укидање Врба-

ске бановине.Ми, међутим, ваљ.а да будемо начисто: да су данас Срби

немало једини истински носиоци и дожавне и југословенске ми- сли у ово.ј земљи, а да остали, иако не сви, има.ју сво.је посебне политичке рачуне и концепције. А да се све те концепци.је, уко- лико су противне државној и југословенској мисли, онемогуае, да се захтеви Великс-Хрвата сведу на праву меру и на њихово природно псдручје, да се онемогући и франковлук и бошњак- лук, потребно је на овоме крају одржати и ојачати ова.ј жмви зид, потребно је окупити с-во Срба њто већ дедан век стоје под оружјем и чувају мртву стражу, потребно је одржати, придили и изградити Врбаску бановину, а Бању Луку оспособити да бу- де снажан културни центар, који ће паралисати утицај и Загре- ба и Сара.јева, укслико би тај утица.ј био противан општо.ј наци- оналној и државно.ј иде.ји, и бити предстража Београда — као носисца и државне и националне мисли. Кад то буде, и ти Вели- ко-Хрвати ће, рачунајући са стварности, увидети да је само у дакој југословенској држави и њихова будућност.

Ми смо у Врбаској бансвини данас сбссни, да смо на свим под.има народног живота, и у привреди, и у просвети, и / свему, занемарени и заостали, и да је то не само стога ш то смо морали да водимо једну дугу и тешку народну борбу са туђинском вла- сти, на.јпре јед.ном, па онда д т з у г о м , већ и стога што су други о нама бригу водили, што се нама чак из Сарадева управл>ало. Н ајбсљ и је доказ за то тај, што се то исто стање п р о д .ж и л о и под нашом народном управом преко десет година, и да се на свима полЈИма осетио напредак тек откако је образована Врбаска

бановина, и поред све слабе пажње која јо ј се из центра државе поклања, и поред свих неправда ко.је јо ј се чине.

И зграђивање и придизање Врбаске бановине то је наш интерес овде, али то није и једино наш интерес, јер:

Врбаску бановину треба придићи и изградити зато што то тражи принцип једнакости, .један од основних принципа демократије , јер се само тако може помоћи овај крај и ово жи- тељство које броји преко 1,200.000 душа Срба, Хрвата и мусли- мана, и које се множи брже него и у једном другом крају;

Врбаску бансвину треба придићи и изградити зато што то тражи национални интерес, пошто је овај крај у свој про- шлости давао за националну ствар све што је могао: и у устан- цима, и у велеиздајничким процесима, и V сво.јим мушким изја- вама у свим одлј/чним часовима, и у једном огромном бро.ју до- бровољ аца у прошломе рату, п а-ће и у будуће дати све за оп- шту ствар кад то затреба;

Врбаску бановину треба придићи и изградти зато што то тражи и општи државни интерес, јер снажна Врбаска бановна сама по себи онемогућује све тежње које би ишле из- ван граница ове државе.

ДРЖАЊЕ ЕЕОГРАДА

Б еоград .је, иако мало касно, учинио један подвиг кад је створио Врбаску бановину. Не потпун, но ипак смишљен и ве- лик. Али је онда, пред офанзивом загребачке штампе, стао насред нута, да домало, пред захтевом Сарајева, стане узмица- ти. И Крајина с болом у души прати тај узмак и пита се и, упра- во, боји се, да нећемо ми на Крајини бити гГредмет поткусурива- ња и партијских рачуна и комбинација.

Крајина се боји да неће бити жртвована онима који не само што за ову државу никад ништа не дадоше, већ који су били у одлучном часу, за време борбе, с ону страну фронта, а који и данас само траже и узима.ју, а ништа нг да.ју.

Ту Београд немало да не узмиче и пред Загребом и, наро- чито, пред Сара.јевом.

Крајина се томе чуди, Кра.јина се боји, али Крајина .још упи- ре своје очи и верује у Београд, јер држи да његова ни нацио- нална ни државна мисија није завршена, нарочито према овим кра.јевима, што кроз столећа чувају мртву стражу, ко.ји су све дали што су могли за стварање Југославије, а који ће, ако буде требало, све дати и за њено одржање.