umetnik kao publika - goran djordjevic

7/22/2019 Umetnik kao publika - Goran Djordjevic

1/12

, 17. 2011. 18:00

14,

: 1979-1985.

:

http://razgovori .wordpress.com

:

:

:

,

: ,

-

-

dez

org


2/12

: 1979-1985.

:

14,

23. 2011.

: 12 20 . .

48,

24. 2011.

: 12 18 . .

, , . . . , . , .

, , 1980. 1980.

. . 1979. 1985, . , , , .

.

, -, , , . , (. , ). ,

, , , . ,

, . .

. : 1979-1985 : . , (.

) , . . : 1979-1985 .

, - 1980. , -

.

. : 1979 - 1985.

, 2011.


3/12

1950. .

(1980-1985.):

, , , 1980. , , III 106/15, , 1980.

The Harbingers of Apocalypse, original & copies, Museum fur (-Sub)Kultur , , 1980.

, , , , 1981.

, , , , 1981.

/ Copies, , , , 1981.

/ Copies, , , 1981.

Copies, Museum fur Kultur , , 1982.

, , , 1982.

Bider uber Bilder, Kunstmuseum Hannover mit Sammlung Sprengel, , 1982.

, , , 1983.Bilder uber Bilder, Wilhelm-Hack-Museum, Ludwigshafen am Rhein, 1984.

, , , 1984.

, , , 1984.

, , , 1985.

, , , 1985.

(1980-1985.):

, , , 1981.

The Second Internaonal Drawing Triennale, Muzeum Architektury/Muzeum Historyczne, , 1981-1982.

Arteder 82, Muestra Internacional de Obra Grafca, , 1982. , . 57, , 1982.

The Ritz, WPA & Collab Projects NY, The Ritz Hotel, , 1983.

, , , 1984.

Arsts Call, Judson Memorial Church, , 1984.


4/12

: 1979-1985. , 2011. 1980.


5/12

: 1979-1985. , 2011. 1980.


6/12

: 1979-1985. , 2011.


7/12

: 1979-1985. , 2011.


8/12

: 1979-1985. , 2011.


9/12

Goran orevi

ORIGINAL

I KOPIJA

Slobodan Mijukovi: Krajem sedamdesetihgodina poeo si da kopira dela drugihumetnika i sve do danas tvoj rad je na razliitenaine vezan za temu kopije. Rad na kopijamaza tebe je istovremeno znaio poetak korienjamedija crtea i slike, pri emu treba rei da nemaakademsko slikarsko obrazovanje i da si etkom ibojom poeo da radi nakon iskustava sa drugimmedijima. Kako je dolo do te promene?

Goran orevi: I pored toga to je u umet-nosti prethodne decenije dominirala upotrebanetradicionalnih umetnikih sredstava (novimediji), slika i slikarstvo nisu bili u potpunostipotisnuti sa umetnike scene. Tu, pre svega,

mislim na hiper-realizam i primarno slikarstvo.Mene hiper-realizam nije privlaio, verovatnozbog izraenog perfekcionizma, poto smatramda zanatska virtuoznost i vrednost dela nemajupuno zajednikog. Po duhu i ideji mnogo blie mije bilo primarno slikarstvo, gde je sam postupakslikanja istovremeno i ekskluzivni sadraj slike.Meutim, ni tada a ni kasnije nisam pomiljao dai sam ponem da slikam. U to vreme slikarstvomi je zaista bilo daleko. Jo uvek sam bio uverenu konanu pobedu tadanje Nove umetnostinad Tradicijom, Akademijom, Institucijom,Estetikom. Vremenom je postajalo jasno da

sama upotreba novih medija ne garantujeimunitet od gluposti. Bilo je dovoljno da nekonapravi bilo kakav performans, snimi videoili seriju fotograja, nacrta nekakve dijagramekoji izgledaju egzaktno, pa da to bude novo iavangardno.

Deavalo se da su termin konceptualna umetnost

sa pozitivnim predznakom poeli da koristei ljudi sa kojima nisam eleo da imam bilo tazajedniko. Jednostavno, oseao sam kako surazlike izmeu Tradicije i Avangarde postaleminimalne. Tada sam poeo da razmiljam oradovima koji bi bili realizovani u tradicionalnimmaterijalima. Naravno, nisam ni pomiljao daih koristim na tradicionalan nain. Mislim daje prvi takav rad bio Autoportret sa modelom.Ako se sea, to je paralelopiped na koji samprilepio ki reprodukciju sa umetnikom koji slikajednu damu, okruenu pratiljama, u vrtu punomcvea i zelenila. Jako mi se dopao ovaj prizor kojina jednostavan i istinit nain govori o umetniku,a bilo je i neeg perverznog u ideji da se takvaslika sjedini sa istom minimalistikom formom.Ali formalna dijametralnost minimalistikog

predmeta i arene ki reprodukcije ne impliciraautomatski i njihovu suprotnost na nivou znaenja.Smatram da i jedina svedena minimalistikaforma moe biti izraz krajnjeg oportunizmakao i bilo koji ortodoksni ki. Sledei rad, iz togvremena, o kome bih govorio jeste serija crtearaenih olovkom koju sam nazvao Kratka istorijaumetnosti. Crtei predstavljaju radove iz istorijeumetnosti svedene na isti format i istu tehniku,i to su prve kopije koje sam uradio. Posebno mije bilo zanimljivo kopiranje radova iz moderneumetnosti (Maljevi, Duchamp, Manzoni, Beuys,Smithson...). Dopala mi se apsurdnost ideje

precrtavanja Kosuthovih denicija. Tada samosetio da kopiranje moe biti zanimljivo. Akopostoje neki atributi karakteristini za modernuumetnost onda su to novo, originalno, autentino,matovito. A kopiranje je upravo suprotno odtoga. Ono ponavlja, reprodukuje, neoriginalnoje, imitativno, sterilno i nematovito. Mislim dame je zato i privuklo.

Trei rad koji bih spomenuo odnosi se namoju sliku iz mladosti Glasnici Apokalipse.Ova izrazito runa, neukusna i iznad svegadiletantska slika, koje sam se kasnije godinamastideo, predstavlja moj prvi ozbiljniji slikarskipokuaj.

Deset godina nakon nastanka ove slike odluiosam da napravim nekoliko skica koje kao dapredstavljaju pripremu za njenu realizaciju,verovatno zato to mi je bilo poznato da mnogimznaajnim slikama iz istorije umetnosti prethodebrojni crtei, skice i studije. Odluio samda Glasnici Apokalipse postanu znaajnoumetniko delo. Ova tri rada, koja sam prvi putizloio januara 1980. u Galeriji SKC-a, smatramvanim za razumevanje radova koje sam kasnije

realizovao.

S.M.: Oigledno je da ti ne pravi slikezbog toga da bi, savlauajui postepeno umeeslikanja, konano postao dobar slikar, vesi se tom mediju okrenuo u trenutku kada ti seon uinio pogodnim za realizaciju odreenihzamisli drugaije prirode, naime zamisli koje sene mogu dokuiti iz svojstava imanentnih medijukoji su posredovane. ini mi se da pravi slikekojima ne bi trebalo pristupati kao slikama. kojisu posredovane. ini mi se da pravi slike kojimane bi trebalo pristupati kao slikama.

Umetnik u prvom licu 9

Goran orevi,Kopiranje Mondrijana u Narodnom muzeju u Beogradu, 1983.


10/12

G..: Nakon spomenute izlobe poeo samda slikam kopije Glasnika Apokalipse, aistovremeno sam nastavio da kopiram i radovemodernih umetnika (Mondrian, Maljevi,Lichtenstein...). Tano je da moje kopije nisurezultat namere da postepeno savladam umeeslikanja, i pored toga to sam se ponekad itrudio da napravim dobru kopiju. Mislim da isam izbor radova govori tome u prilog. Ne znamkome bi palo na pamet da usavrava vetinuslikanja kopirajui Mondrianove kompozicijeili Maljevieve suprematistike slike. Kopiranjeje konceptualno krajnje jednostavan postupak.Odabere se neki rad koji se nazove originalom ionda se pokuavaju da ponove njegove formalneosobine. Rezultat takvog postupka je kopija,koja se u sluaju dosledno izvedenog postupkaskoro ne razlikuje od originala. Na primer,izmeu Mondianove kompozicije i kopije kojusam napravio skoro da i nema razlike. Meutim,slika koju je Mondrian radio verovatno je rezultatnjegovog interesovanja za odnose izmeupovrina i boja, dok je njena kapija rezultat moginteresovanja za sam problem kopiranja. Moemo

zakljuiti da se ove dve slike, koje su formalnoiste, potpuno razlikuju na semantikom planu.I to nije sve. Dok se predmet Mondrianovoginteresovanja moe itati sa same slike, to se nebi moglo rei za njenu kopiju. Kopija je slika posvim slikarskim parametrima, a ipak se njenaideja nalazi izvan same slike.

S.M.:Glasnike Apokalipse naslikao si jokao gimnazijalac 1969. godine, dakle u vremekad, ako je tako ispravno rei, jo nisi bioumetnik. Kao slikarsko delo, taj kolski rad, kakosam kae, smatra potpuno bezvrednim, to ondoista i jeste. Zar svaki normalan umetnik nenastoji da svoje poetnike, neuspele pokuajeuniti ili makar svesno prikriva? Ili ti, moda,misli da se kopiranjem jedne loe slike moenapraviti vie dobrih?

G..: Bez obzira na motive, teko jepretpostaviti da bi neko kopirao sliku za kojuunapred zna da je bezvredna, a pogotovo jenezamislivo kopirati sopstveni neuspeo rad. Zatoje kopiranje ove slike neobino. Pored toga, neradi se o jednoj kopiji, nego o pedesetak koje samdo sada napravio, a nameravam i da nastavim.Ako je original bezvredan, da li to implicira ibezvrednost njegove kopije? Na osnovu ovogprimera izgleda da ne mora uvek biti tako.Smatram da su kopije Glasnika... znaajnije odoriginala, bez obzira to se oni meusobno skorouopte ne razlikuju.

S.M.:Rekao bih da znaenje ovog tvog radanije u onome ta je slikano, niti u onome kako jeslikano, ve bi ga trebalo traiti u odgovoru zatoje slikano. Dakako, do ovog pitanja dospeva setek preko prethodna dva, nakon to se uvidi daodogovori na njih ne otkrivaju tvoju intenciju.

G..: Mislim da je to tano. Ideja kopiranjaGlasnika... je nastala pre svega zato to mi se touinilo krajnje besmislenim. Ovaj utisak postajeintenzivniji sa svakom novom kopijom poto seradi o kopiranju jedne iste slike. Tako sve slikelie jedna na drugu. Ako vidimo sliku od preetiri godine i neku koju sam uradio ovih dana, tunema nikakve razlike. Ista slika i ista ideja. Nemapromene. Na neki nain to je anti-istorijski rad.Mislim da bi na slian nain bilo zbunjujue kadabi u nekom muzeju videli Mondrijanovu sliku, azatim, nekoliko prostorija dalje kopiju te iste slikesmetenu u jedan drugi istorijski kontekst.

S.M.: Tvoje kopije se mogu posmatrati sastanovita interpretacija predloaka kojekoristi. Ti su predloci ve i samim ponavljanjempreneseni iz njihovog prvobitnog konteksta ujedan drugi, to dovodi do promene znaenja.Na primer, u jednom broju radova ti uslikavaMondriana, Andrea i Burena u sladunjaveprizore ki reprodukcija, ime njihov rad uvodiu ikoniki kontekst koji ve nosi odreenaznaenja. Slino je kod radova u kojima umestoreprodukcija koristi razliite predmete malih

dimenzija na kojima slika takoe Mondriana,Maljevia ili Stellu. Kopije koje radi na lesonituili drvenim ploama, dakle na neutralnimpodlogama, ne uvode se u znaenjski kontekstikoninih prizora, a njihovo itanje sada unajveoj meri zavisi od razliitih svojstava samepodloge i naina na koji ih postavlja u datuplohu.


Goran orevi, Glasnici Apokalipse, kopija, 1980.


11/12


G..: Verujem da ne bi bilo teko pokazatida su se radovi o kojima je re formalno razvilisuperpozicijom Autoportreta sa modelom iKratke istorije umetnosti. Radovi Bureana,

Beuysa ili Andrea u kombinaciji sa ki re-

produkcijama su, na primer, isti oni radovi sakojima su ti autori predstavljeni u Istoriji. Sdruge strane, moglo bi se rei da su ovi radovislini Autoportretu zbog neobine koegzis-tencije dva antagonistika pogleda na svet: kiai avangarde. Tehniki posmatrano, to su samokopije koje sam radio na neuobiajenoj podlozi,a njihova interpretacija u odnosu na iri ikonikikontekst uglavnom zavisi od posmatraa. Os-oba koja ne poznaje modernu umetnost nee niprimetiti neku intervenciju, ili ako je i primetinee je razumeti. Za takvog posmatraa to bi biouobiajeni prizor koji bi ona prepoznao ili ne biprepoznao kao ki reprodukciju. Mene jednos-tavno zabavlja da pravim ovakve slike, vero-

vatno zbog neke ironinosti i prema sopstvenomsistemu vrednosti i prema umetnosti. Hteo bih dapodsetim i na nekoliko Lichtensteinovih radovakoje sam kopirao na poutelom papiru i staviou starinske ramove. Ovde dotrajali papir i stariramovi menjaju istorijski kontekst unosei umu nae honoloko lociranje poznatih ikona Pop-Arta. Na slian nain, i stari komadi lesonita nakojima sam radio kopije Maljevia imaju sopst-venu vizuelnu i znaenjsku vrednost (materijal,boja, faktura, oblik) koja neminovno utie napromenu znaenja poznatih suprematistikihformi. Ovo samo pokazuje da, u principu, nepostoji neka neutralna podloga, poto celokupanmaterijal kojim je realizovan neki rad odreujenjegov neposredni kontekst.

S.M.: Od jednog broja kolor fotograja kopijaslike Glasnici Apokalipse, sastavio si knjiicukojoj si dao naslov Traktat o besmislu (lozof-ska sveska). Takav naslov oito upuuje na na-meru da ovaj rad u formi artists book na iz -vestan nain uvede u lozofski kontekst. Postoji

li, odista, mogunost njegovog funkcionisanjau tom kontekstu i kako bi se takva mogunostmogla braniti?

G..: Traktat o besmislu nije artistsbook. To je lozofska sveska u kojoj se rasprav-lja o odnosu smisla i besmisla. U sutini, samasveska je jedan nain materijalizacije ovog prob-lema, prilagoen lozofskom kontekstu, dokje stvarni lozofski dogaaj samo kopiranjeGlasnika.... Radi se samo o promeni nainamaterijalizacije ideje: dok se lozo tradicio-nalno koriste reima i reenicama, ja sam ovdepokuao da to izvedem slikom. Mislim da su pi-tanja kao to je odnos izmeu originala i kopije,istine i lai, smisla i besmisla, legitimni predmetlozofskog razmatranja. Verujem da bi ovaj radmogao da postavi pitanje ekskluzivnosti verbal-nog jezika u lozoji.

S.M.:Rekao bih da je tvoj sadanji rad dostapovezan sa onim to si radio tokom sedamde-setih godina. Moda je jedna od glavnih sponaono to bih nazvao stalnim kretanjem na rubuumetnosti: naime, tvoji radovi uvek na izvestannain dovode u pitanje vlastiti umetniki status.Pojednostavljeno reeno, sedamdesetih godinaradilo se o upotrebi neumetnikih medija, dokje osamdesetih re o neumetnikoj upotrebijednog tradicionalnog umetnikog medija. inimi se da tvoje sadanje bavljenje slikanjem u bitine znai prekid sa iskustvom i nainom miljenjasedamdesetih godina.

G..: Mislim da si u pravu i pored toga to bise na prvi pogled, uporeujui moje radove izsedamdesetih i ove sada, teko moglo doi do

takvog zakljuka. Ne smatram da je kontinuitetneka posebna vrlina, ali ako u ovom sluaju pos-toji neka spona, onda je to pre svega moj odnosprema umetnosti. I dalje verujem da umetnosttreba koristiti jedino kao prostor za kulturnudiverziju, kao prostor u kome nema sakralnih

vrednosti, u kome se sve moe dovesti u pitanje.Ako se nekome ovakvi stavovi ine radikalnim,onda moram da kaem da su oni, pre svega,izraz simpatije prema intelektualnom anarhizmu

koji, na alost, nije daleko od utopije, s obziromda je istinska mo Tradicije i Institucije nes-razmerno, gotovo obeshrabrujue velika.

Novembar 1984.

Goran orevije roen 1950. godine u Dragau. Diplomirao

je na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu, a magistrirao naMassachusetts Institute of Technology u Kembridu, na odsekuza vizuelne studije. Saraivao je u redakciji galerije SKC-a uBeogradu u periodu 1972-1976. godine.

Samostalne izlobe:

1974. galerija SKC, Beograd1980. galerija SKC, Beograd Museum fur (Sub) Kultur, Berlin1981. galerija PM, Zagreb galerija KUC, Ljubljana galerija Happy New Art, Beograd1982. Museum fur Kultur, Hamburg Kunstmuseum, Hanover1983. Kunstmuseum, Ludvigshafen1984. galerija PM, Zagreb galerija KUC, Ljubljana

Kolektivne izlobe:

1973. II aprilski susreti, galerija SKC, Beograd1975. IX pariski bijenale, Muzej moderne umetnosti, Pariz

1976. VI bijenale grake, Krakov1977. Radical Attitudes to the Gallery, Art Net Gallery, London1978. Works and Words, De Appel, Amsterdam Filmovi umetnika, Stedijlik Museum, Amsterdam Nova umjetnika praksa, Galerija suvreme umjetnosti,

Zagreb1983. Pejza, Salon muzeja savremene umetnosti, Beograd Ritz Project, Art ists Colab, Vaington1984. Artists Call, Njujork

Goran orevi,Autoportret sa modelom, 1979.


12/12

/ :

( )?1.

( )?2.

umetnik kao publika - goran djordjevic

Documents