umetnost i šizofrenija

8/18/2019 Umetnost i šizofrenija

1/19

Umetnost šizofreničara i njihovapovezanost sa modernom

umetnošću

Silvano Arieti


2/19

Biograja i kratak pregled rada napolju šizofrenije

Silvano Arieti (Pisa !talija "# jun $%$&' ju )ork* avgust $%#$+' napušta !taliju sa dolaskom

fašističkog re,ima-

Psihijatar.psihoanalitičarAutoritet na polju šizofrenijePristum šizofreniji.traumatski modelmentalnog zdravlja.mali /roj pristali0aPsihološke traume

Pristali0e1 2arr3 Sullivan 4rieda.5ei0hmann 6heodore 7idz 8regor3 Bateson SilvanoArieti-


3/19

9izofrenija.iskustvena pojava.poremećenaporodi0a ! okru,enje

$%:;- farmakoterapija$%#;- porodična dinamika ! šizofrenija.ta/utema7idz.kritika istra,ivanja /iološko orijentisanihpsihijatara

9izofrenogenična teorija roditeljstva


4/19

7idz primer porodi0e '

>omina0ija tokom intervjua

?ta0 se ne meša u odgajanju de0e

porodične pro/leme prepušta ,eni@ajka nameta svoj pogled na svet


5/19

Silvano Arieti

Psihološka etiologija šizofrenije

erealističan način vienja se/e ! sveta

Psihogeni faktori.porodično okru,enje !dinamika

9izofrenija.povreda unutrašnje slike koju

imamo o se/ikstremna anksioznost.ranjivost

Baza psihodinamike šizofrenije

Produ,etak perioda detinjstva sa izrazitom

vezanošću ! zavisnošću prema roditeljima?dnos izmeu supru,nika.pdr,ava 7idzovogledište


6/19

Silvano Arieti.porodična dinamika

Capovednički ! agresivni roditelj (ota0 ilimajka+

>ete ne mo,e da iska,e se/eBrak agresivnog roditelja sa zavisnim !sla/im roditeljem (ota0 ili majka+

e mo,e da se suprostavi agresoru

Sla/ roditelj postaje agresivan prema detetuili ne mo,e ili ne ume da ga zaštiti

Pa0ijenti iz takvih porodi0a ula,u napor daostanu u realnosti ali mehanizmi od/rane

popuste@enja realnost.z/og konDikta ! slike o se/i

!dealiza0ija roditelja kompeza0ija za lošusliku o se/i

Psihoza.raspad idealizovane slike roditelja


7/19

Eritika. na milione zlostavljene de0e /itre/alo da imaju psihotični poremećaj

Arieti.odgovor1

oso/e pred kojima su mladi ljudi jedinoranjivi su oni sa kojima su emo0ionalno

vezani u detinjstvu,

Arieti.priroda trume15atovi nesreće ne stvaraju anksioznost kojaremeti sliku o se/i ili self

kstremno siromaštvo tragedija zička

/olest ne vode u šizofrenijuPsihičke traume povreuju sliku o se/i

5oditelji podrivali dečiji kon0ept o se/i


8/19

9izofrena umetnost ! modernaumetnost

Silvano Arieti

Eognitivni pro0esi ! njihova povezanost saumetnošću

Umetnost šizofreničara pru,a uvid u toknjihove /olesti

?pa,anje usmereno šizofreničrima upogledu stvaranja.slikaju češće negonormalni ljudi

2ipoteze1

>osada.dolazi do ispoljavanja čak !najskromnijeg talenta


9/19

Potraga za onim što je pa0ijent izgu/io ili mu jenedostajalo u ,ivotu

5azlog /oravi u samoj prirodi šizofrenog

pro0esaPojava primarnog pro0esa ! motiva0ionihimpulsa za koje nije znao tre/a da seaktuelizuju na papiru

@otiva0ioni impulsi.,elje koje se nisu ostvarileili izrazile z/og primitivnog ! sramnog konteksa

8reška je prepisati šizofrenom stvaralaštvuprimitivne infatilne ili potpuno sekualnemotive

Eako je motiv artistički shvaćen ! kako sepatologija pojavljuje kroz realiza0iju

9izofrena umetnost./or/a izmeu motiva0ionihimpulsa ! šizofrene kognitivne strukture

pa0ijenata


10/19

>ostupnost primarnim pro0esima !dezinhi/i0ija ,elja zamena za tehnikeveštine priv,enosti

Umetnost kod šizofreničara.suočavanje sasopstvenim vienjem realnosti

Svet šizofreničara nestalan neuhvatljiv sklonkonstantnim ! tur/ulentnim promenama

?pa,anje sveta je uvek drugačije sa pojavomraznih stadijuma /olesti

Slikanjem se prilagoava novoj vizijirealnosti


11/19

Eroz 0rte,e koje na0rtaju mo,e se pratitiregresija šizofreničara koja se odvija u četirifaze1

Prva faza1 rup0ija ,elja /ez korek0ijesekundarnog pro0es

>ruga faza1 Postepena dezintrega0ijamehanizama sekundarnog pro0esa ! pojavamehanizma primarnog pro0esa

6reća faza1 >olazi do kristaliza0ijemehanizama primarnog pro0esa u njihovojrigidnoj ! stereotipnoj formi

Fetvrta faza1 >ezintegra0ija mehanizamaprimarnih pro0esa se takoe došava

Pa0ijenti koji se oporave ne regradiraju ispoddruge faze


12/19

Eako se primarni pro0esi manifestuju ušizofreniji ! šizofrenoj umetnosti

Prin0ip aktivne konkretiza0ije

ije sposo/an da odr,i pro0es apstraktnogmišljenja kada je anksiozno isprovo0iran

6ransformiše anksioznost u konkretnureprezenta0iju

Pa0ijent koji je /io sposo/an da u svimaspektima ,ivota razmišlja na apstraktnomnivou imao je u/eenje da ga truje ,ena

!mao je osećaj da mu ,ena truje ,ivot.terapijaApstraktno ! metaforično trovanje postajekonkretno ! spe0ično.unutrašnji nemirprojektovan na svet


13/19

Eonkretne reprezenta0ije mogu predstavljatiapstraktne pojave.likovna umetnost

Saradnja primarnih i sekundarnih pro0esa.magična sinteza

ov način sagledavanja sveta stvaranje-

ormalni kreativni ljudi ! šizofreničari imajupovezanost sa primarnim pro0esimanormalne kreativne oso/e koriste !sekundarne po0ese za razliku odšizofreničara


14/19

Prin0ip Gon >omarus1

< ormalna oso/a prihvata identitet naosnovu identičnih su/jekta šizofreničariprihvataju identitet na osnovu identičnihpredikataevi0a @arija

Predikat evi0u @ariju ! pa0ijentkinju


15/19


16/19

Belgijski psihijatan Bo/on.prikaz slučaja8aston.katatonična šizofrenija?ta0 alkoholičar ! agresivan majka

razdra,ljiva ! prezaštitnički nastrojenaIrta čudovište.nosorog>iskusija o 0rte,uBolji odnos izmeu pa0ijenta ! psihijatra

4ilm o dzungli.lov0i u/ijaju nosorogeosorog sim/ol moći ! sim/ol nemoći (ota0 !majka+Irtanje nosoroga postaje izvorište opasnosti

Počinje da se plaši slike do/ija realnekarakteristike ,ivotinje u pa0ijentovoj glaviPa0ijent prestaje da slika ! vraća se uprethodno stanje


17/19

osorog.govor za se/e.mor/idan sistem

9ta je pošlo naopakoJ

?d/rana sa restorativnim kvalitetima

Uznemiravanje ! dalja regresija

Be,i od nosoroga kao što je po/egao od o0aArieti.psihijatar nastrojen materinski.nije ustanju da ukloni moć koju nosorog ima

@ajka.sla/a ! neekasna


18/19


19/19

umetnost i šizofrenija

Documents