umetnost preidstorije

8/10/2019 umetnost preidstorije

1/50


2/50

Rasprostiranje

paleolitske

umetnosti u Evropi:

Crveno: zidne slike

Zeleno: nosivefigure

Cijan linija: dosezi

gleera,

obale u ledenomdobu.


3/50


4/50

Vilensdorfska

Venera

Statuete su uglavnomenske figure sauveanim delovima

tela koji oznaavajuplodnost , bedra i grudi, dok su glava,ruke inoge yapostavljeni u

obradi. To su boginje-majke iliPALEOLITSKEVENERE


5/50


6/50

PeinskoslikarstvoU unutranjosti peinasa obe stranePirineja,dananje

Francuske,panije,Italije...NAJZNAAJNIJE :Peina Altamira u paniji iLasko u Francuskoj.

Boje su bile zemljanog

porekla,iji je pigment bilaivotinjska mast ili krv

Paleolitsko slikarstvo

izraava ovekovu borbuza opstanak


7/50

Lepenski vir

Lepenski Virje jedno odnajveihinajznaajnijihmezolitskih

arheolokihnalazita.Smetenoje na desnojobali Dunavau

erdapskojklisuri
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82


8/50

Najstariji kulturni sloj ini naselje sa ostacima kuatrapezoidne osnove i sa kamenom skulpturom.Primerciskulpture predstavljaju najee samo ljudsku glavu,koju inisam oblik kamena,sa plitko obraenim krupnim oima,pravimnosem i velikim ustima,esto otvorenim i sa krajeva povijenimna dole.Ribolik izgled idola upuuje na ribolov kao glavno

zanimanje stanovnika Lepenskog vira


9/50

Sa poboljanjem klimatskih uslova i postepenimnestankom ledenog doba nastupilo je mlae

kameno dobaNEOLIT

Dolazi do stalnog nastanjivanja

Pojava grnarije

I dalje je prisutan kult boginje majke

Skulpture osloboene paleolitskogrealizma-sada je prisutna jaka

stilizacija i geometrizacija prirodnihoblika


10/50


11/50


12/50

UMETNOST ST ROG

EGIPT


13/50

Istorija Egipta je najduaodsvih starih civilizacija koje su se

razvijale na Sredozemlju i

prostire se u vremenu od oko3000. godine p. n. e. pa sve

do 4. vekan. e.

U ovoj zemlji koja se razvijala

na obalama reke Nili koja jebila zatvorena za spoljanjekulturne uticaje, razvio se jedan

umetnikistil koji je jedvadoiveopromene u svojoj

trihiljadugodinjojistoriji. Sve umetnike manifestacije

starog Egipta bile su podreenedravi,religijii faraonukoji je

smatran bogom na Zemlji.
http://sr.wikipedia.org/wiki/4._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/4._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/4._%D0%B2%D0%B5%D0%BA


14/50

I i II dinastija a istiese car Narmer,zaetnikujedinjenja iosnivaprve dinastije. Na Narmerovoj paletiisklesanoj u kamenu(oko 3100. godine p. n. e.,Arheolokimuzej u Kairu),predstavljen je sam faraon kako nosi krunu sa juga i potinjavanarod sa severa svojoj volji, sa isprepletenim vratovima lavova

kao metaforom ujedinjenja Egipta pod vlast jednog faraona.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80


15/50

ARHITEKTURA Bogatstvo kamena koji graevini

obezbeuje venost uslovilo je sistemgradnje (krenjak i granit)

Grobnice

Prvobitna grobnice je MASTABA


16/50

Iz mastabe se razvila stepenasta piramida tako to

se sastoji iz 6 mastaba izgraenih jedna na drugoj Takva najstarija je grobnica je faraona Zosera u

Sahari


17/50

Monumentalni kompleks u Gizi

Keopsova,Kefrenova I Mikerinova Piramida


18/50

Presek Keopsove piramide. Legenda: 1.ulaz, 2.silueta

izvornog pokriva, 3.tunel, 4.lana grobnica, 5.tunel, 6.ulaz ugaleriju, 7.kraljiina odaja, 8.velika galerija, 9.ulaz,10.kraljevska odaja, 11.granitni svodni blokovi, 12.kanali.

S
http://sh.wikipedia.org/wiki/Keopsova_piramidahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Keopsova_piramidahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Keopsova_piramidahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Keopsova_piramida


19/50

U vreme Srednjeg i Novog carstva grobnice

su usecane u stene

Dolina kraljeva Pogrebni hram i grobnica

faraonke Hatseput


20/50

Grobnica kraljice Nefertari


21/50


22/50

Grobni hram Ramzesa II u Abu Simbelu


23/50

U i d N t k k b i


24/50

U periodu Novog carstva kao kue bogova graeni suhramovi u Karnaku i Luksoru


25/50

Hram u Luksoru


26/50


27/50

Vajarstvo i slikarstvo

Bili su namenjeni hramovima i grobnica

Statue su klesane u jednom komadukamena sa naglaskom na osu simetrije,masivnost i stabilnost

Sa zadnje strane su uvek bile vezane zazid

Rade u kamenu : diorit,crni granit i bazalt

Slikarstvo kao i skulptura ima motivevezane za veni ivot na slikama nemailuzije prostora ni perspektive

Postoji kanon


28/50

Statue faraona Kefrena, diorit I crni granit


29/50

Pisar bista kraljice Nefertiti


30/50


31/50

UMETNOST


32/50

UMETNOSTMESOPOTAMIJE

Mesopotamija je skupr zliiti

kultur i

n rod koji su se nastanjivali oko 2500

godine p.n.e., na podrujuizmeureka Tigra i

Eufrata.

Epohe :


33/50

p

Sumer(3500 - 2340 godine p.n.e.) glavni grad Uruk

Akad(2340 - 2180 godine p.n.e.), stapanje Semita sa Sumerima, vladarSargon i njegovi naslednici, njegov unuk je Naram-Sin

2180 - 2125godine p.n.e., vladaju 515e48f plemena sa severoistoka Novosumerskorazdoblje(2125 - 2000 godine p.n.e.), glavni grad Ur,

samo je Lagasbio samostalan grad-drzava - vladar Gudea

2000 -1000godine p.n.e., Hiksi i drugi narodi u Mesopotamiji, samojeVavilonod 1760 - 1600 godine p.n.e. samostalan, osnivaHamurabi

Asirija(1000 - 612 godine p.n.e.), od 2000-1500 godine p.n.e. Hititinaseljavaju Anadoliju, a Mitanci Siriju, Asur i SZ Mesopotamiju. 1360godine p.n.e. Hititi pokoravaju Mitance, te Asirija ponovo stiesamostalnost. 612 godine p.n.e. pad Asirije, dok juzni deo drzave ostajeslobodan - Novi Vavilon

Novi Vavilon (612 - 539godine p.n.e.), vladar Navukodonosor,

Semiramidini vrtovi Persija (osvaja Vavilon 539 godine p.n.e. - do 331 godine p.n.e. kad je

osvaja Aleksandar Veliki), dinastija Ahmenida, vladar Kir Veliki

Persija dinastija Sasanida


34/50

Zigurat grada Ura


35/50


36/50


37/50


38/50

Kraljicina

lira iz

grobnice

Pu-abi u

Uru


39/50

Steg iz Ura

koljke lapis lazuli icrveni krenjak


40/50

AKADSKA UMETNOSTPobednika Naram Sinova stela


41/50

Osniva

Akadskogcarstva Sargon I

ASIRSKA UMETNOST


42/50

Asirskikrilati bik

sa

ljudskom

glavom

ASIRSKA UMETNOST

ASIRSKA UMETNOST


43/50

ASIRSKA UMETNOSTKapija na tvravi Sargona II U Horsabadu


44/50


45/50

Asirski

lov na

lavove

Bareljef nizak, plitak reljef, u kojem su

plastinioblici priljubljeni uz podlogu, zarazliku od reljefa koji jejaeizboen.Dolazi iz vajarstva Egipta, Asirije (bareljefi

Asurbanipalove palate u Ninivi,

VII. v.p.n.e.) i istonihzemalja

ASIRSKA UMETNOS


46/50

Vavilonska umetnost

Najznaajniji periodi razvoju su bili zavreme Hamurabija i Nabukodonosora II

H bij


47/50

Hamurabijeva

stela


48/50


49/50


50/50

umetnost preidstorije

Documents