12

Seminarski rad

Predmet:

Likovna poetika

Tema:

UMETNOST UCESTVOVANJA

student:

Dunja Ignjatovic

Slikarstvo

Covek je simbolicka zivotinja. Zivotinja koja ima neprestalni poriv za igrom i izrazavanjem. Iz igre izrazavanja razvili su se razliciti vidovi komunikacije. U knjizevnosti se sluzimo jezikom i recima, u muzici tonovima i sazvucijima, a u likovnoj umetnosti slikama razlicitih predmeta ili ideja kao i porukama opredmecenim u kamenu,glini,metalu,drvetu...

U arhitekturi ideje koje cine sistem vrednosti jednog drustva opredmecene su materijalnom okviru u kome se odvija nas svakodnevni zivot. Sa svih strana nas zivot, odrazen je u bezbroj slika, u njima ovekovecujemo nase postojanje i svedocimo ga. Zbog cega nam se bas neki poseban predmet dopada, zbog cega nas njegov narociti oblik i faktura uzbudjuju? Zbog cega medju mnogim biramo bas taj odredjeni predmet da izrazimo nase zelje i htenja? Nase snove? Odgovore na sva pitanja mozemo dati sa psiholoskog, filozofskog, socijoloskog i brojnih drugih stanovista. No, bez obzira na stanoviste i bez obzira na poriv od kojeg se krece u stvaralacku avanturu, zelja za istrazivanjem je kroz vekove konstantna, i ona, poput magneta koji sebi privlaci metalne opiljke, primice sebi najrazlicitije predmete.

Da li je covek - simbolicka zivotinja gladna za usvajanjem i neprekidnim stvaranjem znacenja - u stanju da pobegne od svoje simbolicne prirode? Djuilo Karlo Argan i Akile Bonito Oliva,Moderna umetnost 1770-1970-2000 1-3, Beograd 2004.

Odgovor na ovo tesko pitanje neka ostane otvoren.

Zadatak ovog rada je da se pozabavimo odgovorom na temu: Umetnost ucestvovanja.

Umetnost ucestvovanja - Budi danas umetnik.

Povodom svecanog otvaranja letnje sezone u Skadarliji, dosla sam na ideju da napravim projekat ''Budi danas umetnik'', sa temom oslikavanje Beogradskih dama u gradjanskoj nosnji 19.veka. Naziv teme je i sam naziv galerije ''Beogradska dama'' koja se nalazi u Skadarskoj ulici.

Ideja je bila da pozovemo pubilku, posetioce svecanosti i da zajedno sa nama oslikavaju kartonske sablone u obliku dama.

Za pocetak projekta, oslikala sam veseli plakat na kojem je pisalo -Budi danas umetnik i postavila ga ispred galerije.

Slika 1: Budi danas umetnik

Pored tog plakata stajale su cetkice, boje i stafelaj sa podlogom za rad na kome sam ja pocela da slikam, ali je osmisljen da prolaznicima omoguci da se kretativno izraze.

Slika 2: Stafelaj i pribor za slikanje

Zbog neocekivane posecenosti, velikog broja ljudi raznog uzrasta, a narocito dece, taj stafelaj nije bio dovoljan. Mali ucesnici su pronalazili svoje inspirativne kutke, kako bi sto lepse preneli svoje dozivljaje. Njihovi prostori za rad bili su kaldrma, zardinjere i zidovi obliznjih objekata, po kojima su prostirali svoje kartone i trudili se da sve zadive svojim umecem, dok su stariji ucesnici sedeli u bastama okolnih restorana i tu slikali.

Slika 3: Najmladji ucesnici

Slika 4: I stariji su bili tu

Slika 5: Ljudi su slikali i u bastama restorana

Vecinu oslikanih sablona su odnosili sa sobom. Ideja je bila da ga sacuvaju kao neki suvenir i uspomenu o kreativnom druzenju, dok su se neki ucesnici ipak opredelii da svoju damu ostave u galeriji. Posle toga bila je mala izlozba u izlogu galerije, gde su bili izlozeni radovi nasih ucesnika. S obzirom da se sve desavalo spontano i da je ceo projekat bio jedan veliki izazov sve je proslo i vise od zadovoljavajuceg i uspesnog.

Slozen problem tumacenja umetnickih dela i njihovih razumevanja neodvojivo je povezan sa nacinom na koji se tematsko i motivsko dodiruje sa tehnickim i zanatskim. Ucenje na bogatom iskustvu tradicije i proslosti ne samo da nam daje bogat fond predstava i primera, vec nam pokazuje i to kako su minule epohe gradile vlastiti lik u sferi vizuelne kulture. Jos vise od toga, ovim putem sticemo samopouzdanje u vlastitom stvaralastvu koje ne mora uvek da nosi pecat akademskih formi, vec moze biti, kao sto je i na pocetku bilo, neiskaziva potreba za izrazavanjem. Arnold Hauzer,Socijalna istorija umetnosti i knjizevnosti 1-2, Beograd 1966.

Umetniko delo postaje umetniko/umetnost nakon izdvajanja neega na poseban nain i iz posebnih razloga. Postoji bitna razlika izmeu postavljanja dela kao obine stvari i postavljanja dela kao umetnikog dela. Umetniko delo postoji u svom prostoru i svom vremenu koji se razlikuju od vremena i prostora obine stvari (ne opaamo umetniko delo ''u njegovoj okolini'', ve u njegovoj unutranjoj samostalnosti koja zahteva za sebe posebno istaknuto mesto u svetu; umetniko delo ne stari kao obina stvar). Ono najavljuje pojavu potpuno nove realnosti.

Ono to je zanimljivo je da neke stvari vremenom postaju umetnika dela a isprva su bile obine stvari. Dakle - tvorac nije imao svest da e to delo jednog dana postati umetniko delo najvieg ranga (npr. kameni no iz vremena kamenog doba) po muzejima.

Dakle - umetnik ne moe sam svoje delo da proglasi umetnikim delom, a ni nedelom, jer ono svoje mesto u svetu mora tek da dobije. Ali - umetnik moe da istrauje znaenja - i svoje delo obogati znaenjima. Zato snepotovi (u tom nekom optem smislu) nisu a-priori - nita, neumetnost. Oni nita ili neto postaju tek kada seoznae. Jovan Despotovi, Trei program Radio Beograda, Beograd, 30. 5.2006, Kultura, umetnost, nauka,Politika, Beograd, 10. 6.2006, s. 8-9

Slucajni prolaznici su svojim ucescem u mom projektu ostavili trag svoje potrebe za izrazavanjem.

Fenomenu kreatvinosti se u nae vreme posveuje velika panja. Vreme ukome ivimo ne moe se zamisliti bez ljudi velikih kreativnih sposobnosti. U budunosti oveanstvu e bitijopotrebnapokoljenjakojasukreativna. Benedetto Croce,Aesthetic as Science of Expression and General Linguistic, 1902.

Kreativnost i sposobnost umetnickog izrazavanja medju ljudima postoji, evidentna je i opipljiva. Ova cinjenica se pokazala tacnom tokom mog projekta.

Kreativnost je prisutna u svakom oveku i da su naroito jeprisutna u deijem dobu i moe se razvijati ijaatiupotrebom,vebanjem.Za razvojdeijekreativnostipotrebno je stvoriti uslove koji podrazumevaju razvojnu, podsticajnu i bogatu sredinu za svu decu, u kojoj e dete imati visokstepen slobode i samostalnosti u odluivanju, izraavanju i stvaranju. Beittel, R. Kenneth, Analyses of levels of creative perfomances in visual art, 1960.

Slikarstvo je danas izgubilo znaaj koji je imalo za vreme renesanse. U renesansi je slikarstvo zamenjivalo fotografiju, TV i video, dok je danas situacija obrnuta. U vremenu digitalne kulture i proirenih medija izazov je baviti se slikarstvom. Re je o tome da se slika uvek menja. To je ono to zbunjuje teoretiare. Ona je iva stvar koja se preobraava: od slike do znaka i obratno, od tafelajnog platna do digitalnog fotoaparata. Kada kaem da je slika danas ugroena,mislim na tradicionalno shvatanje slike u smislu tafelajnog platna, njenu likovnost i zanatsko umee nasuprot digitalnoj, medijskoj ili postslici. David Novitz. The Boundaries of Art, 1992.

To i jeste razlog zasto sam radila ovakav projekat ne bih li ozivela imaginarni muzej da bih pokazala da je ivot ove i ovakve slike i dalje mogu.

Literatura:

David Novitz. The Boundaries of Art, 1992.

Jovan Despotovi, Trei program Radio Beograda, Beograd, 30. 5.2006, Kultura, umetnost, nauka,Politika, Beograd, 10. 6.2006, s. 8-9

Benedetto Croce,Aesthetic as Science of Expression and General Linguistic, 1902.

Beittel, R. Kenneth, Analyses of levels of creative perfomances in visual art, 1960.

Arnold Hauzer,Socijalna istorija umetnosti i knjizevnosti 1-2, Beograd 1966.

Djuilo Karlo Argan i Akile Bonito Oliva,Moderna umetnost 1770-1970-2000 1-3, Beograd 2004.