umetnost zrelog srednjeg veka u vizantiji i zapadnoj evropi

7/21/2019 Umetnost zrelog srednjeg veka u Vizantiji i zapadnoj Evropi

http://slidepdf.com/reader/full/umetnost-zrelog-srednjeg-veka-u-vizantiji-i-zapadnoj-evropi 1/58

Krstaški ratovi

- 1095. Urban II poziva na prvi krstaški rat koji traje od 1096. do1099. godine (1078. su Seldžuci proterali hri!ane iz Svete ze"lje#

- kre!e se u oslo$a%anje &erusali"a i po"o! vizantijsko" carstvu da

zaustavi seldžuke- pokrenuo ga papa 'r$an na crveno" sa$oru u )rancusko" gradu*ler"onu

- +leksej *o"nin je pozvao papu da "u po"ogne u $or$i to jerezultiralo ti"e to papa poziva i vernike u rat

- ,etar ,ustinjak je $io )rancuski svetenik i glavni duhovni vo%a koji jepredvodio prvu nepla!eniku vojsku (to su $ili o$ini ljudi# u pohod kojise katastro)alno zavrio. ni su pljakali sve kuda su prolazili / seljakikrstaki rat

- ot)rid ujonski je jedan od vo%a ,rvog krstakog rata. 2akon

osvajanja &erusali"a $io je vladar jerusali"skog kraljevstva3 tanijei"ao je titulu uvara ro$a ospodnjeg. ,rvi se suko$io sa +lekseje"*o"nino" koji "u je tražio zakletvu lojalnosti koju je ipak položio.

- 4e"on 5uluski je tako%e $io jedan od vo%a. io je gro) od 5uluza. ,repoziva pape se $orio sa avari"a u paniji. 2ije položio zakletvu+lekseju3 ali jeste zakletvu prijateljstva.

- II krstaški rat traje od 117. do 119. godine- pokrenulo ga je "usli"ansko osvajanje dese i istoi"ene gro)ovije- nakon prvog rata osnovane su tri države: gro)ovija desa3 kneževina

+ntiohija i &erusali"ska kraljevina3 a kasnije i gro)ovija 5ripoli- ukljuuju se razni drugi i veliki prevrati u savezi"a- anojlo *o"nin sklapa savez sa 5urci"a da ne $i jaala +ntiohija- rat se zavrava po$edo" "usli"ana

- III rat traje od 1189. do 119;. godine3 a pokrenulo ga je Saladinovoosvajanje &erusali"a 1187. godine

- nakon osvajanja &erusali"skoj kraljevini je ostala o$ala od 5ira do &ope idozvola da hri!ani i"aju slo$odan pristup &erusali"u

- aludin < jedva uspostavlja "ir sa Saladino"

- 3 kraljevstva: *raljevstvo &erusali"sko (uglavno" nglezi#3 +ntiohija(=rancuzi# i 5ripoli (ostali#

- krstai: te"plari3 hospitalci- homo viator / nova pojava u srednje" veku. >judi poinju da putuju

do velikih "anastirskih ko"pleksa3 katedrala i hodoasnikih "estakao to su 4i"3 &erusali"3 Santjago de *o"postela

- armagedon / konana $or$a do$ra i zla? "esto te konane $or$e- <aznesenje je prva parusija. @esilo se na aslinovoj gori



- eshaton / vre"e posle Arista- mappaemundi / nastale su u srednje" veku? svet je prikazan kao

Aristovo telo3 kao krug u ije" je centru &erusali"3 a na sa"o" o$odukruga su predstavljeni varvari

- razvijaju se trgovinski putevi duž reka 4ajna / ajna / @unav

- otvaraju se univerziteti. ,rvi u zapadnoj vropi je olonja3 a u istonoj je *arlov univerzitet u ,ragu- armina burana / Bpes"e iz ureC / "esto u avarskoj. ' pitanju je

rukopisna z$irka aljivih pesa"a putuju!ih studenata i "ladihsvetenika

- ,eriod oko 1000. godine- gradi se "anastir *lini i itav red- "anastiri do$ijaju na znaaju jer su klju kolektivnog i linog oi!enja- poinju da utiu i na politiki život u zapadnoj vropi- to se deava jer se 10DD. godine iekuje apokalipsa3 a razna

deavanja poput po"raenja Sunca3 $olesti3 erupcije vulkana uticale suna to da ljudi jo vie veruju da !e se apokalipsa zaista dogoditi- zato pose$an znaaj u ovo" periodu i"aju relikvije3 a sa"i" ti" i

"anastiri u koji"a se nalaze- opet se vra!aju ranohri!anski ideali3 tipa sahranjivanje ad sanctus i

raste znaaj relikvija prvog reda poput Easnog krsta3 ogorodiinihsuza itd.

- kako $i "anastiri pružili ljudi"a put proi!enja i spasenja3 $ilo je $itnoda u svo" posedu i"aju to vie relikvija3 a to je uslovilo iu"nožavanje $roja oltara u koji"a !e se one uvati

- vra!a se regula"a Sv. enedikta

- "anastiri se ujedinjuju sa lokalno" vlastelo" jer se podižu na njihovi"posedi"a- z$og velike korupcije koja se javila u takvo" odnosu3 stvara se

"anastir *lini koji !e taj pro$le" reiti. *lini je kontrolisao vie od 1000"anastira.

- svaki "anastirski red je i"ao tri ina / "onasi3 vojnici i radnici i na tajnain je uspostavljen red. 5rojstvo u inovi"a se s"atralo $ožiji"daro" i nosilo je sopstvenu si"$oliku

- od kraja F veka papstvo je $ilo pod vo%stvo" "o!nih ri"skihporodica3 a ton je želeo da preuz"e kontrolu nad papstvo"3 to !edovesti do $or$e za investituru koja !e se zavriti tako to !e se car

pokloniti papi u *anosi 1077. godine- *ler"on =eran je "esto u ko" je 'r$an pozvao na krstaki rat

!anastir Klini- 910. godine osniva <ilje" od +kvitanije. ,osve!en je apostoli"a ,etru i

,avlu i to je $io $enediktinski sa"ostan.- 9D;. godine opat do do$ija dozvolu od pape da iri klinijevske re)or"e- nalazi se na teritoriji urgundije3 a razvio se duž itave zapadne vrope



- "anastir *lini se nalazi na važno" hodoasniko" putu koji je vodiodo "anastira Santjago de *o"postela gde su $ile "oti Sv. &akova

- *lini je i"ao tri )aze razvoja3 ali je za nas najvažniji *lini koji jenastao u vre"e opata ga / 80-ih godina F veka.

- 109G. godine ,apa 'r$an poziva na krstaki rat i to" priliko"

osve!uje "anastir *lini- pose$no važna postaje "uzika u liturgijsko" inu / s"atralo se dauzdiže duh i telo i i"ala je kos"oloka svojstva / gregorijansko pojanje je usavreno u "anastiru *lini (kapiteli#

- *lini je znatno stradao u =rancuskoj revoluciji- u "uzeju se danas uvaju kapiteli gde su predstavljeni tonovi

gregorijanskog pojanja- itav "anastir je ura%en u ukrasu / Strani sud je $io na ulau3 a kapiteli

ukraeni scena"a iz Aristovog života- poto *lini nije sauvan "i jasniju sliku "ože"o ste!i pos"atraju!i

dva3 nje"u $liska "anastira / "vetu !agdalenu u #ezleju i "vetog

$azara u %tenu (o$e nastale poetko" F veka#- ove dve posvete su u vezi sa tadanjo" popularno" legendo" osveto" gralu3 a i krstaki ratovi se jo uvek vode. arija je sveti gral3 a>azara je sa" sus vaskrsao i pokazao tu "o! na nje"u pre nego to jeon sa" vaskrsao.

- na ovi" gra%evina"a nije sauvano slikarstvo3 ali jeste skulptura:- Sv. >azar / !aiestas &omini i "trašni sud- Sv. agdalena / !isio apostolorum / Aristos odailja apostole da ire

veru- ova dva portala su"iraju poentu delanja klinijevskog reda3 ali isto tako

iskazuju svoju politiku "o!

- <ezlej je "esto gde poinju i krstaki rat. @rugi je sazvao episkop*lervo u cilju osvajanja ze"lja nevernika i preo$ra!enja njihovog uhri!ane3 to znaaj portala u crkvi sv. agdalene ini neiz"erni"

'ormandija- #ilijam od 'ormandije $io je vojvoda ovog dela =rancuske. n i

njegova žena atilda =landrijska su $ili veliki ktitori. io je izuzetanratnik i izvrio je invaziju na nglesku. ' bii kod (ejstingsa 10)).godine osvaja nglesku i tada do$ija naziv <ilija" svaja.

- n i atilda su u 2or"andiji $ili ktitori ; važne crkve: "veti "te*an uKanu3 "veto +rojstvo u Kanu. vaj grad je $io glavni grad

nor"anskog vojvodstva.- ' >ondonu je izgradio dosta gra%evina3 uglavno" za"ke i utvr%enja.2ajpoznatija je ela kula ili $ondon to,er. ' jugoistono" delu senalazi kapela &ovana *rstitelja.

- <ažna je i katedrala u &aramu na severu ngleske iz F veka. ,ri njoj je postojao i skriptoriju" koji je gajio tradiciju '"$rije. sniva se ikatedralna kola3 a kasnije ugledni univerzitet. ako je toko" vre"enadogra%ivana3 njena struktura je ostala ista. vo "esto je važno jer je



tu prvi put upotrebljen šestodelni krstasto / rebrasti svod3 to!e kasnije postati princip za razvoj ostalih gotikih crkava.

- +apiserija iz -ajea / izvezeno platno irine G0 c"3 a dužine 70 c".Euva se u "estu aje3 pa se zato ovako naziva. slikano je scena"a$itke kod Aejstingsa sa natpisi"a na latinsko" (7; scene#.

'emaka- ovde se jako ose!a $or$a za investituru- u /pajeru se vidi pokazivanje carske "o!i kopiranje" *arlovih

zaduž$ina / u elevaciji i osnovi. "a i antikiziraju!e ele"ente poputplitkih lizena i slepih arkada

- kod crkava u Kelnu se vidi ipak ve!i uticaj 4i"a3 tanijeranohri!anske u"etnosti (polihro"ija crvene i $ele $oje#. 5u sudopre"ljene "noge relikvije iz Harigrada jer je ovo $ilo znaajnoepiskopsko i hodoasniko "esto. 5u se nalazila i teoloka kola.

!onte asino- uniten je u svetsko" ratu- sagra%en je na pagansko" "anastiru i posve!en ovanu Krstitelju- opat &eziderije vri sveo$uhvatno o$novu 107G. godine i to"

priliko" stvara itav "anastirski ko"pleks i dovodi "ajstore izHarigrada

- na"erno njih poziva uprkos raskolu 10G. godine jer je s"atrao da suoni zadržali $olje ri"sku tradiciju. 5ako%e su jugo" talije dostaBvladaliC ro"ejski carevi koji su $ili veliki ktitori

- >av iz strije je napisao hroniku iz vre"ena @eziderija- car daruje povelje onte Hasinu

- "ajstori su sauvali tehnika znanja koja su onda preneli lokalni""ajstori"a koji su kasnije BizvrnuliC te tehnike i do$ijali kontra / e)ekat.- vizantijski carevi su se trudili da na jugu talije deluju u duhovnoj s)eri i

s)eri ute"ljivanja naspra" "o!i ri"skih prelaza u svetovnoj vlasti- kako ova crkva nije sauvana danas3 okre!e"o se drugi" crkva"a

koje su sagra%ene u isto vre"e i od strane istih ktitora3 tanije crkvi"ant 2ngelo in ormis koju je sagradio opat @eziderije

- ovo je tro$rodna $azilika u kojoj je sauvano )resko slikarstvo3 naosnovu kojeg "ože"o naslutiti i progra" u crkvi onte Hasino

- u ovo" slikarstvu se vide ele"enti i istone i zapadne tradicije- u apsidi je prikazan (ristos u slavi / vladar *os"osa? to je u ovo"

razdo$lju u <izantiji "nogo potencirano ("ada se o$ino ovakvapredstava nalazi u kupoli#- na zapadnom zidu je "trašni sud- u glavnom brodu3 iznad kolonada su prikazana (ristova uda i

parabole - stil odlikuje ukrtanje tradicija / karolinško 4 otonske (iz knjižne

ilu"inacije jer su uvek pri $enediktinski" "anastiri"a $ili velikiskriptoriju"i# jer je ta slika podeljena u vie registara3 a to je neto to



"ože"o na!i u randvalovoj i <ivijanovoj $i$liji npr? ali i starije isavre"ene vizantijske umetnosti3 to se jasno vidi u nainuoslikavanja inkarnata (oi i jagodice su naglaene3 a to je postignutoko"$inacijo" ze"ljanih tonova sa zeleno" senko"#3 "e%uti"3 ovde jeo$rnuto naslikan tako da o$razi izgledaju uvueno (za razliku od

vizantijskih predstava#- slikarstvo na )asadi je iz F veka i tu je naslikana !aria egina3 to jeneposredan uticaj teoloke doktrine zapadne crkve / ernard od*lervoa je $io inspirisan B,es"o" nad pes"a"aC i razvija doktrinu oariji kraljici ne$esa.

#izantijska umetnost 6 obin Kormak - postoji razlika iz"e%u u"etnosti u prestonici / *onstantipolju i peri)eriji- "enja se unutranji prostor crkve nakon ikonoklaz"a / postepeno

nastaje ko"pleksna oltarska pregrada- znaaj ikone ponovo raste / Bikona se pred na"a pojavljuje kao živa

oso$a koja graciozno pria svoji" usti"aC- 7'ebeske stepenie8 / najvažnija3 sa Sinaja iz F veka. ,rikazujenagradu i kaznu (penjaje ili padanje "onaha sa tih ne$eskih stepenica#

- ode :bnerianus / narativne scene sa portreti"a jevan%elista- -ogorodia %digitrija / ikona koju je &ovan *o"nin nosio u procesiji

do crkve (rista ;antokratora (danas Iejrek dža"ija u stan$ulu#.vo je najve!a crkva posle +ja SoJje i i"ala je kapelu posve!enuSveto" ihajlu. vde su sagranjivane dinastije *o"nina i ,aleologa.

- danas postoji tri "anastira u rkoj koja i"aju "ozaiku dekoraciju:(osios $oukas< 'ea !oni na (iosu< &a*ni (iz"e%u +tine i leusa#

- %sios $uka / "ozaik je ra%en po uzoru na )resku 2everovanje 5o"ino

iz F veka iz iste crkve koja se nalazi u kripti katolikona naseverozapadno" zidu. ozaik se nalazi na južno" zidu- ne zna se ko je davao novac "anastiru3 ali patron je $io car /

Konstantin I= !onomah- 'ea !oni na (iosu / u F veku podiže carska porodica / ihajlo <3

Ioja i njena sestra 5eodora3 ali glavni ktitor je Konstantin I=!onomah

- &a*ni / cistercitski "anastir od 1;07. do 1;113 a zati" postajekatoliki do sredine F< veka. 2aputen je u F< veku.

- +ra$ljani i <izantinci su izgu$ili svoje $aze na Siciliji i južnoj taliji u Fveku i za"enili su ih 2or"ani

- ugarska3 a%arska3 Sr$ija postaju nezavisne sile i ti"e tete <izantiji jer su $ile pod njeno" kontrolo"- u *onstantinopolju se "eaju stilovi / <elika palata $iva proirena u F

veku u stilu isla"ske u"etnosti- <eneto je glavna vizantijska luka u taliji i tu se nalazila katedrala Sveta

arija +sunta iz Fi i F veka3 u ijoj se apsidi nalazi -ogorodia3 a nazapadnom zidu "trašni sud. vo su zajedno radili vizantijski i lokalni"ajstori.



- rkva "vetog !arka u #eneiji je kopija Svetih apostla iz &ustinijanovog do$a.

#iktor $azarev 6 :poha &uka< Komnina i 2n>ela ?1059 6 1@0AB- prva polovina F i F vek ine klasinu epohu vizantijske u"etnosti. 5o

je vrlo postojan stil koji traje 1G0 godina- likovne u"etnosti se razvijaju u strogi" okviri"a? utvr%uje se sveani3uzvieni stil iji je zadatak da izrazi najdu$lje "o"ente pravoslavnereligioznosti i duhovnosti

- do"inantan ele"ent postaje tanka3 apstraktna i stilizovana linija (izlatna pozadina#

- Jgure su izdužene3 do$ijaju pose$nu lako!u i vazdunost? prikazuju sestrogo asketski likovi

- u koloritu su guste3 zasi!ene $oje- najlake se evolucija stila ovog perioda prati u "inijatura"a / uzor na

koji"a su drugi narodi uili

- retko se doga%a da "inijatura zauzi"a itav list? to su uglavno" sitnepredstave na "argina"a i u tekstu (preuzeto iz sirijske tradicije#- rukopisi tre!e etvrtine F veka su najvia taka u razvoju vizantijske

u"etnosti u vidu ilustracije knjiga- si!une Jgure su pune ljupkosti3 pokreti su laki i neusiljeni3 a pejzaži i

arhitektura su "aksi"alno sažeti i svedeni- evan>elje iz -ea / jedno od naj$oljih vizantijskih rukopisa- Jguralni inicijal doživljava pose$an procvat? ne"a vie helenskog

uticaja- kraje" F veka nastaje jo jedan talas do$rih rukopisa3 ali ovde linija

sa"a se$i postaje cilj3 pove!ava se suvo!a o$rade

- u F veku je ogru$ela orna"entika / u koloritu se pojavljuju dreavaintenzivnost i arenilo / životinjska orna"entika postaje karakteristianele"ent

- od sredine F veka preovla%uju potpuno povrinske )or"e3 ukoenipokreti3 upro!ene pozadine / "veta "oCja 6 Ktitorski portret u

juDnoj galeriji / ogorodica i Aristos3 a &ovan *o"nin i supruga rinaprinose darove (1118. godine#. *asnije je dodat i njihov sin +leksej (11;;. godine#. / &eizis u juDnoj galeriji - sauvani su sa"o gornjidelovi Jgura? izuzetno do$ro ura%eni / pri"etno je nijansiranje.

- najpoznatije delo "onu"entalnog "ozaikog slikarstva F veka sumozaii u Ee*alu. Sagradio ju je nor"anski osvaja odDer II. Hrkva

ne"a kupolu3 pa je ;antokrator u apsidi. spod je -ogorodia%ranta sa A arhan>ela3 a ispod su dva registra sa 1@ apostola.,ripadaju grki" "ajstori"a (insignirani su na grko" jeziku#? vo jerazvijeni ko"ninski tip sa naglaeno povijeni" nosevi"a / uprezviteriju"u i"a i latinskih natpisa3 to govori o to"e da supo"agali i lokalni u"etnici. Sredino" FF veka su ponovo restaurisani.

- resko slikarstvoF



- "veti ;antelejmon u 'erezima (akedonija# / 116. godine32leksej Komnin< natpis nad portale priprate. ' apsidi je )reska;riešGa3 a ispod je ;ovorka svetitelja. ' konhi >akonikona je

ovan ;retea3 a u proskomidiji -ogorodia %ranta. spod njih supo dva >akona. =reske na zidovi"a su raspore%ene u tri reda (gornja

zona / jevan>eoske sene3 a dole su stojeGe Cgure svetitelja#.;riprata sa scena"a svetog ;antelejmona. ' stilu se vidi snažnalinearizacija3 zasi!ene $oje i grki tipovi lica.

- "veti &imitrije u #ladimiru- )reske su unitene. Sauvano je sa"o na "alo" i veliko" svodu hora3

a scena je "trašni sud / na veliko" svodu je 1@ apostola3 a na"alo" 4aj sa -ogorodiom i pravedniima. vo je razvijeniko"ninski tip koji odlikuje stroga proporcionalnost3 prekrasni na$ori ikolorit. vo je $lisko prestoniki" spo"enici"a.

- ikone "enolozi nastaju u F i F veku

!onte asino4 "a visoki krovni transept (5-transept#? karakteristino

4 "ant 2ngelo in ormis4 u apsidi !aiestas &omini3 oko njega si"$oli jevan%elista3 a ispod su

prikazana D an%ela4 na zapadu je "trašni sud4 u glavno" $rodu je iklus (ristovih uda i parabola i prikaz opata

&eziderija i ktitorski portret

4 "an ;ietro al !onte

4 sauvan je "trašni sud. !ajestas &omini< a ispod aDdaja.4 svod / 'ebeski erusalim (uticaj tkrovenja &ovanovog#

4 "en $azar / prvi put potpisan umetnik ? Jguralni kapiteli sanarativo"

4 Aodoasnike crkve:4 "en "eren u +uluzu (F vek# / oko 1080. godine3 razvija se novi tip

koji o"ogu!ava ve!i $roj $rodova (G#3 transept i"a tri $roda3 apsidado$ija ophodni $rod i radijalne kapele

4 iznad ukrsnice je kula

4 "en oa< Konk 4 slian plan kao u 5uluzu3 sa"o je svedenije dosta? opet kula iznad

ukrsnice koja pruža svetlost itavo" prostoru4 na glavno" portalu je "trašni sud (naj$olje ouvan#. io je o$ojen3 ali

su $oje vre"eno" izgu$ljene. "a i natpis na latinsko"

4 "antjago de Kompostela



4 portal se naziva ;ortio della Hloria / prikaz "esijanskih vladar iArista? sadrži "onu"entalnu predstavu &akova jer se tu uvaju njegove"oti (apostol &akov / zatitnik panije#

4 "veti ;etar u !oasaku / skulptura

4 apokaliptina predstava !ajestas &omini i @A stara apokalipse4 tri"o / stu$i! stupca koji je i"ao i si"$olinu )unkciju i tu supredstavljeni proroi i *antastine zveri

4 javljaju se scene na kapiteli"a3 npr. "amson i lav< sirene...

4 Sauvana dekoracija:4 aspeGe / visilo je iznad ukrsnice ili na neko" vidljivo" "estu? od

drveta koje je polihro"no o$ra%eno3 arhaini izgled4 astor / tkanine3 tapiserije / predstava Stvaranja sveta4 "tatue / nalazile su se na oltarski" "enza"a? o$ino i"a prikaz

-ogorodie i (rista? i"ale su )unkciju relikvijara? pravljene su i od

"etala3 $isera3 dragog ka"enja3 a "ogle su $iti i u drugo" o$liku?elikvijar iz Konka / naj$olje sauvan i ukraen zlato"4 %ltarska slika / na oltarskoj trpezi4 2ntipedijum / istkana je ili od drveta i visi sa oltarske trpeze4 'alonj / postolje na koje se stavlja knjiga? o$ino su to si"$oli

jevan%elista predstavljeni ili sa"i jevan%elisti

4 na zapadu =rancuske javlja se pojava gde nije $itan sa"o portal ve!itava zapadna )asada

4 "veti +roCm u 2rlu (,rovansa# / dekoracija se pose$no razvija? u

provansi su $ile klesarske radionice sarko)aga jo iz do$a antike i onisu nastavili da gaje tu tradiciju3 a to se odrazilo i na skulpturu? nacrkva"a se naglaava arhitravna greda sa predstava"a? stu$ovi ikapiteli su esto spolije? pilastri su kanelirani? "eandri3 prepleti / jug=rancukse

4 u zidno" slikarstvu F i F veka se razvijaju narativne scene

"likarstvo- "en "aven Hartam / slikarstvo je sauvano na podužno"

poluo$liasto" svodu? prikazane su starozavetne scene o ,otopu ioktrovenje &ovanovo3 a u kripti su scene "uenitva

- "an Klemente< +ahulj (*atalonija# / u apsidi je (ristos u slavi- "anta !aria< +ahulj (*atalonija# / -ogorodia i (ristos naprestolu (ajestas# i 3 mudraa kako prinose darove (epi)anija#

- tekstil je izuzetno kori!en za diplo"atiju / vladari su slali i do$ijali ihna poklon

"everna i entralna Italija



- razvoj trgovine3 najvie zahvaljuju!i reci ,o- glavni grad >o"$ardije je !ilano- $itna je i !odena- Katedrala u !odeni / $ila je centar grada (gra%ena je u F i F veku#?

s o$ziro" na to da je talija $ila "eta i"perijalnih pretenzija3 svaki grad

je i"ao svoje zidine i vojsku da se $rani? ovo je vre"e protorenesanse iprotohu"aniz"a- veliko obnavljanje / renesansa F veka / uz po"o! razvoja trgovine

se deava? nastaju novi drutveni staleži i novi poredak- u F veku olonja / s"isao studiranja / kvadriju" i triviju"- u odeni itava zajednica odluuje o izgledu crkve i njeno" vizuelno"

identitetu. vo je trobrodna bazilika sa zasvedenim entralnimbrodom? glavni $rod je izdeljen alternacijo" stubJstuba? i"agalerije i oltarski prostor< a ispod3 tanije3 u ravni sa podo" jekripta (ovo je novina da gledalac "ože da pos"atra kriptu direktno# ito je isti princip kao ad santos. znad ulaza je lo>a odakle su se vrili

$itni doga%aji3 episkop i vladar grada su tu održali govore. ;ortali su jednostavni / skulpturalna dekoracija je BokoC vrata (ploe i )rizovi#- iz$or scena je drugaiji nego u =rancuskoj / $i$lijski narativ3 ali ovde

nije akcenat na Stradanju3 ve! na "pasenju3 sotiroloki. (podse!a narano hri!anstvo#

- luneta iznad ulaza je otvorena3 a )riz je na okviri"a- uvodi se novi narativ3 tanije heroji tog vremena i predstave basni3

a javljaju se i natpisi na narodnom jeziku / Hiljermo i 'ikolo 6protomajstor i skulptor

- "an enon u #eroni / porta sa tre"o" (direktno antiko nasle%e#3

tro$rodna $azilika

- ;arma / delo enedikta +ntelanija? itav ko"pleks / katedrala3krstionica i zvonik

im- u do$a osvajanja 2or"ana (F vek# obert #iskard osvaja i spaljuje

4i"3 nakon ega se deava velika o$nova- pose$no se o$navljaju crkve na Itineru / put od >ateranske $azilike do

Svetog arka u <atikanu / !aggiore put

- "an Klemente u imu- San *le"ente je $io ,etrov uenik i udotvorac i ustanovio je $iskupiju- na to" "estu je prvo $io "itreu"3 pa kasnije %akonikon (u nje"u su

se okupljale prve hri!anske zajednice#3 pa onda $azilika- u aspidi je mozaik 6 Krst na zlatnoj pozadini (krst kao lignu" vitae /

@rvo života#- Jgure ispunjavaju citati iz ranog hri!anstva- estice svetitelja su ugra%ene u apsidu



- ispod konhe je *riz jaganjaa3 a iznad u vrhu konhe je predstavastarozavetnog šatora

- gornja crkva je potpuno o$novljena u F veku

Komnini

- vladali su od 1081. do 118G. godine. ni su poreklo" iz ale +zije3 ana vlast su doli zahvaljuju!i vojno" uspehu- zaetnik je 2leksej I Komnin. 2asledio ga je sin ovan II Komnin za

kog se s"atra da je $io naj$olji vladar ove dinastije. 5ron predajenaj"la%e" sinu !anojlu I Komninu3 nakon koga vlada 2leksej IIKomnin.

- nakon anojla idu teka vre"ena i $rojna s"enjivanja na tronu. 5o jerezultiralo slo"o" i prvi" pado" Harigrada 1;0. godine od krstaa idužda @andala. 5ada se zavrava srednjevizantijski period.

- *o"nini razvijaju novi tip zaduž$inarstva koji se artikulie u ovo"periodu / line zaduž$ine porodice. Harevi nisu orijentisani sa"o na

o$navljanje starih zaduž$ina? "anje se nadovezuju i oslanjaju na staro.- Harigrad i"a 7 $rda (kao i 4i"#3 podeljen je na 1 disktrikta.- Ia nas postaje važan 10. distrikt jer tu i"a najvie zaduž$ina *o"nina3

"anastiri ($lizu su Sv. +postoli i Sv. ,olieukt#- grade "anastire da $i se povlaili tu u "onatvo i sahranjivali- novina je i to da žene doprinose ktitorstvu

- !anastir (rista ;antepopte 6 :ski Imaret dDamija- osnovala ga je 2na &alosena ("ajka +lekseja *o"nina#- nalazi se $lizu Arista ,antokratora- dosta saznaje"o iz spisa B+leksijadaC koji je napisala +na *o"nin o

svo" ocu

- ovi" distrikto" stvara se novo sakralno jezgro. Sa"i vladari "anje$orave u staroj palati3 a vie u kvartu #laherne3 gde se nalazi novapalata i glavno sedite.

- -ogorodia u #lahernama- tu se nalazila udotvorna ogorodiina ikona i plat- vezuje se za istoriju delovanja ikone digitrije- ovaj kult se utvr%ivao od 7. do 10. veka- sagradili su je 2leksej i Irina &uka

- 2leksej i Irina II podižu dvojni "anastir (rista ;ilantroposa(+leksej# i -ogorodie Keharitomene (rina / ogorodice$lagodatne#. vi" se oni poistove!uju sa Aristo" i ogorodico".

4 ovan II Komnin i Irina ;iroška podižu dinastiki "auzolej / (ristos;antokrator3 a !anojlo I i" se prikljuio u ktitorstvu. *o"pleks sesastoji od D crkve3 unutranje i spoljanje priprate. radi se od 1117.



do 11D7. godine. @anas je to Ierek dža"ija. ,oto je "alo "aterijalnogsauvano3 dosta saznaje"o iz tipika ovog "anastira (kako je izgledala#

4 vizuelna kultura je i"ala kljunu ulogu u liturgijski" radnja"a. 2pr. /,aladiju" carstva je $ila ikona -ogorodie %digitrije koja je svakogutorka ila na litiju kroz grad. 5o je prenoenje svetosti ulica"a

(e)e"erni spektakl#. @olazila je i do ,antokratora3 gro$a ktitora i takose carska porodica stavlja pod njenu zatitu i to je privatizacijasakralnih o$jekata.

"eminarski radoviKlini

- jug urgundije- posve!en prinevi" apostoli"a3 ,etru i ,avlu- podiže ga 910. godine <ilje" od +kvitanije- oko 1000. godine / vre"e prožeto straho" od apokalipse i Aristovog

dolaska koje se oekivalo 10DD. godine (jo od &ustinijana#3 a e"u sudoprinele erupcije3 po"raenje sunca i razne $olesti (predložak /tkrovenje &ovanovo#

- krivac je prona%en u "onatvu gde se pojavilo raskalatvo3 pa se"onasi okre!u "anastiri"a u cilju oslo$o%enja od greha. anastiripostaju klju iskupljenja grehova i sredstvo spasenja3 nukleusduhovnog života.

- kult relikvija se razvija3 a sa"i" ti" se u"nožava i $roj oltara gde !ese te relikvije uvati (sve u cilju Spaseja i vo%enja narodu ka 2e$esko" &erusali"u#

- zaživljava sve to je živelo u prvi" vekovi"a hri!anstva3 tipa ad

sanctos- "anastiri se vra!aju osnovni" naeli"a3 regula"a Sv. enedikta- 9D;. godine klinijevski opat3 do do$ija dozvolu od papstva da iri

klinijevske re)or"e i dozvolu za podizanje drugih "anastira koji !e $itipod okrilje" *linija (!erke / "anastiri3 a *lini je "atica#

- ko"pleks se tako razvija po itavoj zapadnoj vropi3 a to uslovljavapojavu hodoa!a. anastiri na hodoasniki" putevi"a $i!e izuzetnovažni z$og progra"a.

- 109G. godine papa 'r$an u *ler"onu poziva na krstaki rat i to"priliko" osve!uje ovaj "anastir / tada vladaju toni i deava se $or$aza investituru

- usled nove re)or"e "onatva3 crkve se grade tako da odgovarajupotre$a"a hodoasnika- "uzika postaje $itan ele"ent liturgijskog ina3 a to se naj$olje vidi na

kapiteli"a gregorijanskog pojanja u *liniju koji se danas uvaju u"uzeju *lini u ,arizu

- Eitav *lini je $io ukraen to je $itno jer je to $io važan "anastir nahodoasniko" putu i preko vizuelnog se vrila edukacija naroda

- *lini u do$ri" odnosi"a sa papstvo"



- lavna crkva je nastala u poslednjoj )azi razvoja3 a sauvana je i danas/ Klini III / peto$rodna $azilika odvojena stu$ovi"a i stupci"a. lavni$rod najvii i najiri3 a $oni su sve "anji. "a ; transepta3 zapadnijive!i3 nad ijo" se ukrsnico" nalazila kula. 5aj transept je i"ao jo po jednu kulu sa severne i južne strane i dve "anje kule na krajevi"a

transepta. @anas postoji sa"o južna kula istonog transepta. 2a istoku je apsida sa a"$ulatoriju"o" oko kojeg su zrakasto postavljenekapele. ,ored glavnog portala3 postoje jo i Porta Germanorum

(severni# i Porta Galilea (južni#. *o"pleks je i"ao sve to je potre$no jedno" "anastiru i $io je opasan zidina"a (i"a >adK Hhapel saklaustero"#.

- Hluniacu"L B4i"ska stanicaC / )ranaka vila u kojoj su svojevre"eno$oravili *arolinzi / opat erno je priznaje kao re)or"isani "anastir3 naije" !e severu $iti podignut "anastir *lini

- crkva je osve!ena 9;7. godine3 ali je rekonstruisana u vie navrataz$og velikog priliva hodoasnika

- *lini je osve!en 981. godine3 do$io je narteks i $avasti svod- Klini III – pored jako do$ro os"iljenog progra"a (Strani sud nazapadno" portalu i u trpezariji#3 $io je duhovni centar celogklinijevskog reda3 najveanstveniji.

- uticaj @eziderija / neo$ino postavljene arkade i svodovi i strogopotovanje "ate"atike

- arhitekta Hunzo / oslanja se na <itruvija- konana posveta 11D0. godine od no!entija - apsida visoka3 ali ne koliko i glavni svod. ,et uzvienih kapela se izdižu

nad a"$ulatoriju"o" sa arkada"a otvoreni" ka oltaru- tu su skulpture "alih di"enzija koje govore o "onako" životu i

vrlina"a- dva kapitela kod oltara ilustruju ,rvi greh i +vra"ovu žrtvu3 divan uvodu scenu Arista u slavi na svodu apside

- žen <iole-le-@ik / Bklinijevska kolaC / kritikuju ga

"veti $azar u %tenu4 uzor u arhitekturi i duhovnosti / *lini4 u tenu su se uvale "oti Sv. >azara3 pa se ova crkva ra%a 11;0.

godine i do$ija kriptu pogodnu za uvanje "otiju (u o$ližnje" <ezleju je crkva Sv. agdalene3 >azareve sestre podignuta "alo pre ove crkve#

4 kult >azara važan z$og Aristovog uda u <itaniji kada je vaskrsao

>azara / to je si"$ol po$ede života nad s"r!u3 ali i najava sa"ogAristovog vaskrsenja4 izgradnja zapoeta 11;0. godine / $iskup tena3 tijen de až3 zalaže

se za klinijevski red4 južno od starije katedrale posve!enu sveto" 2azaru gde su se pre

ovoga uvale "oti4 11D0. osvetio ju je papa no!entije 3 ali je izgradnja trajala do sredine

1G. veka kada su "oti svetog >azara prenete u ovu crkvu



4 tro$rodna sa tri apside i transepto"? $oni $rodovi duplo uži odglavnog $roda3 a svodovi zasvedeni prelo"ljeni" luci"a

4 elevacija u naosu / zona arkade? zona slepih tri)oriju"a i zona prozora.4 kula nad ukrsnico" gotika4 18. vek / zazida" veliki deo o$ra%enog ti"panona zapadnog portala3 a

ostatak uklonjen3 severni portal i gro$ >azara ote!eni? <iole-le-@ikrestaurie sredino" 19. veka i o$navlja zapadni ti"panon sapredstavo" Stranog suda

- ,oetko" F veka3 skulpturalna dekoracija na zapadu poinje da izlaziiz enterijera i zauzi"a prostore )asada3 ti"panona3 portala... va delasu $ila "onu"entalna3 velikih di"enzija i ra%ena od vrstih "aterijala ipostavljena javno kako $i ulivala strahopotovanje.

- ranohri!anski uticaj / skulptura podre%ena arhitekturi? horizontalnapodela (kao sarko)azi#

- u"etnik Hislebertus ostavio potpis ispod Aristovih nogu u Strano"sudu (verovatno radio i na *liniju i <ezleju#? izdužene Jgure3 naglaene

draperije3 izrazi lica upro!eni- ti"panon sa predstavo" izaziva i one koji u crkvu ne zalaze- danas je sauvana dekoraija zapadnog portala< deli"ino je

sauvan relje* severnog portala3 kao i niz Cguralnih kapitela- apadni portal / stepenasto uvuen sa predstavo" "trašnog suda?

predvorje je zasvedeno u drugoj polovini 1;. veka i pratilo je tro$rodnuosnova naosa (kao *lini verovatno#? tu su se sahranjivali donatori i"onasi i ova *unerarna *unkija naglaava si"$oliku s"rti3 pokajanjai spasenja. 5i"panon izdeljen na ;9 ploa

- u entru je (ristos na prestolu u mandorli koju drDe A an>ela3 aispod nogu je potpis? Jgura je predi"enzionirana (verovatno kao u

*liniju#. Sa desne strane Arista je 2e$eski jerusali" sa apostoli"a3an%eli"a i ogorodico"3 a sa leve pakao sa arhan%elo" ihajlo" kojisa %avolo" "eri due. 'advratnik / sveopšti vaskrs sa an>elom usreidni koji odvaja grenike i pravednike. 2aglaena je ekspresivnost.2a arhivolti su zodijaki znaci i kos"oloki ciklusi koji aludiraju naArista kao gospodara kos"ikog i ze"aljskog.

- kapitel postaje glavni nosilac biblijskih pria / 2e dotii "e se3,ranje nogu3 ekstvo u gipat3 San kraljeva... ,ostoje i istoorna"entalni kapiteli sa isprepletani" lozica"a i Moralni" "otivi"a

- portal na severnom kraku transepta / ostao sa"o deo arhitravnegrede sa predstavom :ve? va je horizontalno postavljena3 a veruje

se da je +da" $io sa druge strane. ,redstava je senzualna i neo$ina. &edno" ruko" ukazuje na o$ra!anje +da"u3 dok drugo" uzi"a ja$ukusa @rveta poznanja. 2a ti"panonu je $ila predstava #askrsenja$azarevog3 ali je izgu$ljena.

- veruje se da je ro"anika skulptura poznavala $oju (zapisi <iole-le-@ika#



"veta !agdalena u #ezleju- osnovana u karolinko" periodu / sredina F veka / Nerar de 4usijon- u urgundiji3 na hodoasniko" putu za Santjago- u 11. veku crkva uva relikvije arije agdalene3 pa raste njen znaaj- "anastir je $itan i jer je $io polazna tana krstakog pohoda

sredino" 1;. veka- $enediktinski "anastir- nova zgrada crkve sa horo" i transepto" je osve!ena poetko" 1;.

veka3 ali je u$rzo unitena u požaru- naos je iz karolinkog perioda i ostao je sauvan- sredino" 1;. veka je dozidana priprata sa spoljni" portalo" koji danas

i"a novi portal- kraje" 1;. veka izgra%en je gotiki hor i transept- skulpture na )asadi iz sredine 1;. veka su razorene toko" )rancuske

revolucije- sredino" 19. veka <iole-le-@ik restaurie oronulu crkvu u <ezleju

- tro$rodna $azilika sa priprato" na zapadu3 naoso" i složeni"oltarski" prostoro" sa horo" na istoku (krstasti svod#. 5ri portala izpriprate u naos i $one $rodove.

- stupci i stu$ovi )or"iraju krst u osnovi- prva crkva kojakoristi poprene lukova za podelu na traveje- timpanon iznad portala koji vodi iz priprate u naos 3 izgra%en u

prvoj polovini 1;. veka / najvažniji u urgunediji- !isija apostola spojena sa varijantom &uhova gde je prisutan

Arisots. kolo su narodi koji ekaju da i" se propovedi jevan%elje- 'a timpanonu središnjeg portala je (ristos na prestolu i "ilazak

svetog &uha na apostole (glave su ote!ene#. 4adijalno oko

ti"panona su predstavljeni narodi3 a u "edaljoni"a arhivolte suzodijak i "eseni radovi. 2a arhitravu su predstave naroda i paganskogžrtvovanja životinja3 a na tri"ou &ovan *rstitelj Mankiran sa po jedni"apostolo". 2a levo" dovratniku su dva apostola u razgovoru3 a nadesno ,etar i ,avle u razgovoru

- apostoli su gestovi"a snažno individualizovani i postavljeni radijalno- na timpanonu severnog portala priprate je u donjoj zoni ;ria o

:mausu / (ristos sreGe dva apostola< #eera u :mausu i;ovratak uenika u erusalim3 dok je u donje" redu avljanjeapostolima ili #aznesenje3 a u zoni kapitela / severno / )antastineživotinje3 a na dovratniku an%eo i %avo? južno / personiJkacije tonova

crkvenog pevanja3 a na dovratniku %avo i de"on- na timpanonu juDnog portala priprate su u donje" redu scenevezane za Aristovo detinjstvo / -lagovesti< "usret !arije i

elisavete< avljanje pastirima< o>enje. ' gornje" redu je;oklonjenje kraljeva. ' zoni kapiteli su severno Jgure diseja isirena3 na dovratniku an%eli3 a južno )auni i de"oni3 a na dovratnikuan%eo.

- progra" 1;. veka želi da ostvari nedostižnost oga



"en oa u Konku- u +veronu u =rancuskoj3 na hodoasniko" putu ka Sanjtagu- prenoenje "otiju "uenice <ere iz +žena3 devojice koja je

postradala u vre"e cara aksi"ijana3 u selo *onk3 tanije njihovo

preoti"anje / furta sacra $ilo je presudno za ovaj "anastir- "anastir do$ija na znaaju z$og legende da su "oti vratile vid jedno" hodoasniku

- prvo$itna crkva iz F veka3 ali ne"a izvora- 10. vek / nova crkva posve!ena Sveto" Spasu / duplo "anja od

dananje crkve- veliki priliv hodoasnika zahtevao je ve!u gra%evinu ija izgradnja

poinje u vre"e opata dolrika3 sredino" 11. veka.- veo"a je do$ro ouvana? tro$rodna je3 i"a transpet i apsidu sa

a"$ulatoriju"o" i zrakasto postavljeni" kapela"a3 a nad ukrsnico" iproelje" i"a kule

- glavni $rod je relativno "raan3 osvetljen je prozori"a $onih $rodovai galerija i kulo"- prozori se uklanjaju da $i se o$ez$edila sigurnost visokih svodova- u prvoj polovini 19. veka restauriu se oni delovi crkve koji su

neophodni da ne $i propala (jer je znatno stradala toko" =rancuskerevolucije# i tad crkva do$ija kule nad proelje" koje nije i"alaprvo$itno

- gra%ena od $lokova pravilnog ka"ena3 pa deluje "asivno i usaglaeno- najstarijoj skulpturalnoj dekoraiji pripadaju ele"enti iz druge

polovine 11. veka / proporcionalne Jgure3 nenaglaeni detalji istatika (za razliku od urgundije#? glave predi"enzionirane? prati i

ri"sku tradiciju kori!enje" korintskih kapitela i antikih "otiva(sirene3 kentauri3 gri)oni#? važni su kapiteli koji ilustruju "u>enjesvetoj #eri3 kao i odre%ene scene iz ciklusa stradanja apostola;etra. 'nutranjost krase $rojni reljeJ3 poput predstave -lagovesti.

- danas je ostala sauvana dekoracija u luneti iznad zapadnogportala rkve koja se datuje u sredinu 1@. veka / izvedena u žuto"krenjaku3 ko"pozicija je do$ro sauvana predstava "trašnog sudakoja je sauvala prvo$itnu polihro"iju. Scena je izdeljena horizontalni"i vertikalni" linija"a. ' centru je (ristos na tronu u mandorli3okružen ne$o"3 zvezda"a i an%eli"a3 o$uen u hiton i he"antion sadugo" koso" i $rado". 4uka"a razluuje 4aj od ,akla? iznad njega

dva an%ela uznose krst3 a sa strane su ogorodica3 sveti ,etar3 kao i+ntonije <eliki (osniva# sa svetitelji"a? sa leve strane su etiri an%elakoji tite Arista. @ole je 4aj sa +vra"o" i dua"a pravednika i drugi"sveti" linosti"a. u trouglasti" povrina"a iz"e%u ti"panona jeSveta <era i sveopti <askrs. ihajlo sa kantaro" je pod Aristovi"noga"a3 a pod za$ato" %avo i grenici.

- izrazito su prikazana "uenja grenika i to je i"alo za cilj da ulijestrah3 kao i ukoenost lica koje prikazuje ne"o! pred ,aklo"



- 1; leoninska stiha prate eshatoloku ko"poziciju- crkva i"a bogatu rizniu sa pred"eti"a iz G. veka3 antiki"

ka"eja"a3 kao i veliki" $roje" $ogosluž$enih pred"eta3 $rojni"e"aljni" pred"eti"a iz 11. veka3 a najvažniji je oltar svete #ere3naruen za opata egona oko 1100. godine / sastoji se od ala$astera i

dva sre$rna okvira? prvi je uzan i ukraen geo"etrijski" i Moralni""otivi"a3 a drugi krasi drago ka"enje / prvi pri"er !elijastog e"aljana $ronzi

- najistaknutija je zlatna statua svete #ere sa njenim moštima.4elikvijar predstavlja svetiteljku koja sedi na tronu i okrenuta je)rontalno3 a njen torzo je od drvenog jezgra prekrive" zlatni" isre$rni" listi!i"a. <idljivi delovi drvenih ruku pridodatih torzu supored zlata i sre$ra3 optoeni dragi" ka"enje" i antiki"ka"eja"a. Ilatna glava iz galo-ri"skog perioda za koju se veruje da je $ila poklon cara i koja je svakako portret "uke oso$e3 veo"a jeiz"enjena po prenoenju "otiju "uenice svete <ere iz +žena u

*onk.

"an !inijanto al !onte- zvan zidova =irence- Sveti inijas / jevrejski princ3 prvi Jrentinski "uenik? strada u D. veku

na hodoa!u za 4i" / legenda / odsekli "u glavu3 on doao do nje ispojio je sa telo"3 posle eka odlazi u pustinjake na al onteu gde segradi svetilite3 a od 8. veka kapela

- ktiptu iz 11. veka je sagradio eiskop Ailde$rand- tro$rodna $azilika3 D traveja odvojena stupci"a i luni" greda"a.

e%u stu$ovi"a i kapiteli"a i"a dosta spolija koji uokviruju polihro"ni

rez$areni oltar u ko"e su $ili ostaci Sv. inijata? hor je uzdignut ipostavljen u centar apside3 ukraen panelni" arkada"a i mozaikom upolukaloti? pod je od "er"era i i"a predstavu zodijaka? )asada"er"erna

- =irenca u drugoj polovini 1;. veka / centar velike re)or"e- donja )asada ukraena sa pet polihr"nih delova3 to se ponavlja i na

gornje" delu )asade? gornji deo je kao proelje klasinog hra"a saprozoro" iznad (tu se nalazi "ozaika Jgura Arista3 Sv. inijata iogorodice oko prozora# koja izgledaju kao vrata koja su nedosižnavernici"a? sa"o glavni $rod i kripta ostaju dostupni narodu

- "ozaik na zlatnoj pozadini / (ristos iz"e%u -ogorodie i "v.

!inijata je nastao sredino" 1D. veka3 nalazi se na )asadi- oltar je ogra%en "er"erno" tranzeno" i govornico"3 a to je radovanija di Haiole i raneska &ominika? u polukaloti / (ristosblagosilja?

- @esno od $azilike je crkva ,alazzo @ei <escovi3 izgra%ena kraje"1;9G. godine.

%bnova rkve "an 2mbro>o u !ilanu u 11. i 1@. veku



- ilano važan z$og +"$rozija ilanskog- prvo$itna $azilika izgra%ena u drugoj polovini . veka kada ju je

osvetao tadanji "ilanski $iskup3 +"$rozije i u nju uneo "oti svetih"uenika Hervazija i ;rotazija na ije" je "estu stradanjapodignuta

- nakon +"$rozijeve s"rti3 njegove "oti su položene u kriptu crkve- pretrpela $rojna ote!enja i o$nove (u karolinko vre"e joj je dodatzvonik (5orre dei onaci# uz južnu )asadu (9. vek#3 kao i zlatni oltar ici$oriju"#

- velika o$nova u 11. veku- ro"aniki stil3 ali to nije jedinstven3 pa koristi"o ter"in lo"$ardijska

u"etnost- tro$rodna sa trolano" apsid" i atriju"o" $iva nadogra%ena- veliki atriju" do$ija novi znaaj (ranije da o"ogu!i pristup to ve!e"

$roju katihu"ena3 ali sad se podrazu"eva da su krteni# / tu seokuplja gra%anstvo3 vode se pole"ike

- u 1;. veku se gradi jo jedan zvonik3 5orre dei Hanonici uz severnustranu crkve3 (1;D0L0# / stilski nije u skladu sa ostatko"3 ve! jepri"er lo"$ardijske arhitekture

- italijani ih zovu ca"panella / zvonce- naglaene su horizontale na ovo" zvoniku3 kao to je to sluaj sa

italijanski" crkva"a 11. veka / jedine vertikale na )asadi su pilastri- koristi se opeka3 ka"en i "alter- atriju" spolja ini G nia u vidu slepih arkada3 a centralna nia

predstavlja ulaz? istoni deo atriju"a i"a )unkciju narteksa? atriju"zasveden krstasti" svodo"

- Jguralne predstave na kapiteli"a su iz 1;. veka i radio ih je lokalni

skulptor / prepleti $iljnih i životinjskih "otiva u uglavno" plitko"relje)u? predstava dva an%ela koji drže toak? predstava $ika i vepra- iznad narteksa je $alkon tri)oro" otvoren ka atriju"u? kapiteli koji nose

luk tri)ore su ukraeni u plitko" relje)u / vegetativni "otivi uprepleti"a3 kao i predstave oveka i orla u desno" uglu centralnogluka / si"$oli dvojice jeva%elista (restaurisane u 17. veku#

- iznad najistonijeg traveja glavnog $roda je kupola izvedenatro"pa"a? spolja je os"ostrana

- na zapadno" zidu su tri portala? relje)ni ukrasi na $oni" portali"a suu vidu ka"ene ploe sa relje)o" i datiraju iz ranog srednjeg veka?glavni portal je Mankiran grupisani" pilastri"a sa dekorativno

o$ra%eni" kapiteli"a na koje se oslanja arhivolta? u luneti iznadportala ne postoje relje)ni ukras3 ali je arhivolta dekorisana? u 1;. veku je o$ra%en nadvratnik u ije" se centru u "edaljonu nalazi 2gnus&ei3 dok su sa strane predstave $ika i lava? iz"e%u su kružni prepleti$iljnih "otiva? na pilastru su lav i $ik3 a ispod krst ukraen trolano"trako"? vrata glavnog portala su od drveta sa scena"a @avidovogživota3 rekonstruisane oko 700. godine? na njih su dodate ruke uo$liku lavljiv glava od $ronze u 11. i 1;. veku



- sla$o je osvetljena prozori"a na istonoj i zapadnoj )asadi i krozgalerije $onih $rodova

- glavni i $oni $rodovi su zasvedeni krstasti" svodo"3 a sa"o svodglavnog $roda je ojaan re$ri"a od opeke sa intarzijo" $elog ka"ena

- kapiteli: u zapadno" delu naosa preovla%uju životinjski "otivi (lavovi3

orlovi3 konji3 )antastina $i!a# a postepeno se gu$e ti ele"enti kaistoku naosa? u galeriji do"inira apstraktna te"atika / Moralni prepleti?na ulazu u crkvu na slo$odnostoje!e" stu$u je $ronzana skulpturaz"ije3 nehustan (ojsije# iz 11. veka

- u glavno" $rodu je sarko)ag iz . veka ukraen $i$lijski" scena"a3 aiznad je a"von koji poiva na arkadi stu$ovu koju krasi lo"$ardijskirelje) / te"atika zasnovana na +"$rozijevi" spisi"a? centralna te"a je greh i iskupljenje? a"von ogra%en "er"erni" ploa"a $ez ukrasa

- u prostrano" oltarsko" prostoru su zlatni oltar i ci$oriju"3 iznad kripte+"$rozija? u konhi apside je mozaika predstava rezultat $rojnihintervencija kroz vekove / entralna Cgura je (ristos na prestolu

iz 11. veka3 dok su "edaljoni sa svetitelji"a ispod Aristovih nogu iz1;. veka? $oni delovi sa scena"a Sv. +"$rozija i svetog artina iz 5ura su iz karolinke epohe. statak "ozaika su restaurisani u 18. veku

- poslednja o$nova je $ila po zavretku svetskog rata3 kada je ve!i deocrkve $io prilino uniten? uprkos to" razaranju3 uspela je da sauvaodlike lo"$ardijske arhitekture

"anta !aria de +ahull- $itna z$og toga to je u paniji (gde i Santjago#- sagra%ena iz"e%u 11. i 1;. veka / katalonska ro"anika? na istoku

panije3 $lizu San *le"ente

- tro$rodna? stu$ovi"a izdeljena na D $roda? nakon rekonstrukcije sa"o jedan $rod? oltar i"a tri apside3 $one su uvuene? zvonik je ponovljeniz crkve San *le"ente iz 1;. veka3 i"a slepe arkade i dekorisan je poduticaje" lo"$ardijske u"etnosti

- pretrpela je $rojne pro"ene3 ali joj je prvo$itan izgled vra!enrekonstrukcijo" ;0. veka

- vrhunac u ciklusu )resaka crkvi u 5ahulju? ovde se nalaze kopije )resakakoje prikazuju ;akao i "trašni sud3 dok su originalne u 2acionalno""uzeju u"etnosti *atalonije

- cela $ila oslikana? osvetao ju je <ilija" de 4oda-ar$astra- u polukaloti apside -ogorodia sa (ristom / !aiestas !ariae /

te"a proizvedena iz vizantijske ikonograJje ogorodice *iriotise?ogorodica je na tronu3 ali je ona sa"a tron Aristu? o$oje ih opkružuje"andorla? sus drži perga"ent sa zakoni"a u levoj ruci3 a desno"$lagosilja3 tri "udraca "u odaju poast prinose!i darove ruka"aprekrivenih velo" u znak potovanja

- u zoni ispod je niz lukova u iji" su okviri"a apostoli



- niže je orna"entalna traka u kojoj su oslikana )antastina $i!a u"edaljoni"a3 a pod nji"a je orna"entisana draperija / )reska na gipsuretuirana te"pero".

- okolo su paralelne Jgure organizovane arhitekturo"3 a si"uliranenizo" lukova

- uz ogorodicu prikazuje elhiora3 a sa druge strane grupie druga dva"udraca- )rag"entarne scene: ajestas @o"ini sa jevan%elisti"a (tetra"or)no#- na $oni" zidovi"a su $i$lijske scene i svetitelji u razliiti" zona"a- sa $one strane apside je sinteza 5ri "udraca u posedi rodu i

,oklonjenje Aristu? na stu$ovi"a su svetitelji i proroci- na zapadno" zidu je borba &avida i Holijata / do$ra i zla4 )or"a3 geo"etrizacija ode!e- karakteristike: iroke linije koje odvajaju Jgure i ograniavaju polja?

koriste se paralelne linije gusto raspo raspore%ene po na$ori"a3 z$ogostvarivanja konstrasta svetlosti i senke. ,ose$no se oslikavaju nakit i

ukrasi3 gde se vidi uticaj <izantije. zražena je geo"etrijska otrina.Eista $oja3 esto zasi!ene z$og sla$e osvetljenosti. 2eke si"$oline /crvena (patnja# i plava (sa"o!a# kod ogorodice? a neke estetske /Aristova tunika ponavlja $oju ogorodiine haljine na plavoj pozadini /da se ne narui jedinstvenost.

- Svetlost gotovo da ne postoji jer se likovi s"etaju u $ezvre"enskiprostor $ožanskog. 2e"a perspektive. ,ostoji slikana arhitektura3tako%e $ez perspektive. <idi se hijerarhijska nor"a u odnosu Jgura /ogorodica ve!a od ostalih3 da se prikaže njena veliina. =igure)rontalne $ez volu"ena / vizantijsko nasle%e.

4 Santa aria u 5ahulju ne prikazuje svet onakvi" kakav jeste3 ve!

na"erno pokuava da ga odalji od ovoze"aljskog i to upravo koriste!ivizantijske uzore.

"an Klemente de +ahulj- prva polovina 1;. veka- tro$rodna $azilika / tri apside3 jugoistono i"a estospratni zvonik

kvadratne osnove? spolja ukraena lo"$ardijski" stilo" (kula#?slikarstvo je pre ove crkve $ilo pod uticaje" ikonoklaz"a i isla"a3 paJgure nisu $ile ekspresivne3 a ovde postaju

- pansko slikarstvo 1;. veka je ili pod uticaje" avara (izdužene glavesa e)ekto" spljotenosti# ili pod vizantijski" uticaje"

- sauvano je u )rag"enti"a u glavnoj apsidi3 a verovatno nastalo 11;D.godine- Aristos u slavi i "andorli sedi na )rag"enti"a luka (ne"a trona#?

signiran sa al)a i o"ega / desno" ruko" $lagosilja3 u levoj drži knjiguna kojoj pie B&a sa" svetlost svetaC? okolo su jevan%ekisti sasi"$oli"a i heruvivi"a? pod noga"a Arista je )rag"ent rajskog vrtaispod kog je "ono)ora apside dok su sa leve i desne strane stoje!eJgure apostola sa natpisi"a? na svodu je )rag"ent slike u tondi sa



predstavo" +gnus @ei sa seda" oiju3 a na luku istonog traveja slikau tondi sa 4uko" $ožjo" / ove )reske su u "uzeju *atalonije uarseloni? usled dananjih rekonstrukcija3 ovu scenu okružuju sceneAristovih uda i one vezane za *aina i +velja

- Bslikar iz 5ahuljaC: $ogat kolorit3 oso$enost )or"e3 izdužena lica i

prodorne oi. <izantijska stroga )rontalnost3 ko"pozicija i te"atika.4azliito / postojanje "andorle i seg"enta luka u"esto trona.,ri"etan je engleski uticaj / krstai. 'ticaj =rancuske u reljeJ"acrkava. pansko / ruenje uo$iajene )or"e.

-azilika "an Klemente u imu- $lizu *oloseu"a? i"e po ,etrovo" ueniku- originalna $azilika iz . veka3 ali otkriveni i ostaci starijeg i stradalog

"itreu"a iz 2eronovog do$a- restaurisana vie puta3 a poetko" 1;. veka izgra%ena nova $azilika3

podiže je kardinal 2nastasijus (to pie iznad episkopskog trona#

- gornja $azilika sledi plan donje $azilika3 pa je tako tro$rodna saapsido" na zapadu3 atriju"o" na istoku3 a srednji $rod je vii od$onih

- za oživljavanje "ozaika je zadužen @eziderije3 a vizantijska u"etnostsa vie strana dopire u 4i"? razni rukopisi utiu na razvoj "ozaika uapsida"a ovog perioda

- apsida: "ozaik na zlatnoj pozadini3 aspeGe? pored su ogorodica i &ovan? ispod je vinova loza koja se iri i titi crkvu koja je ilustrovana"ali" Jgura"a crkvenih otaca ri"okatolike crkve ije su se esticeovde uvale

- krst je drvo života? predstave "alog jelena to"e doprinose / spre"a se

da napadne z"iju? ovo je te"a iz Jziologa / od stare crkve je nastalanova? ovo je predstava žrtve3 ali i po$ede koja je usledila vaskrsenje"?zlatni venac si"$olie triju")? di"enzija"a se istie patos ogorodice i &ovana / ekspresivnost? ispod akantusa su rajske reke sa jeleni"a?golu$ovi su si"$olino apostoli

- svaka Jgura i"a si"$olino znaenje? puti3 rajske životinje3 ptice i jeleni su ranohri!anski "otiv

- tri Jgure unutar loze predstavljaju život i veru- u apsidi su estice krsta3 zu$ &akova i zu$ gnjata ugra%ene u Aristovo

telo iznad natpisa koji o to"e govori / natpis upore%uje Aristovu crkvusa ovo" lozo" / osu%ena je da se osui3 ali joj Aristov krst pruža

ponovo zelenilo. &akov3 gnjat3 rigorije i +"$rozije su prikazani iznadnatpisa. otiv ptice u kavezu pored +"$rozija / Aristos je zatoen unai" gresi"a (to se vidi u crkvi "aria in trastevere u 4i"u#

- u najvioj zoni triju")alnog luka je poprsje Arista koji $lagosilja u"edaljonu Mankiran jevan%elisti"a? sa o$e strane su ,etar i ,avle?pored ,avla >avrentije sa reetko"3 a ispod je prorok sajia? desno je,etar3 a pored *li"ent ispod kojeg je la%a? ispod je &ere"ija sa svitko"



- spod proroka su <itleje" i &erusali" sa stadi"a ovaca koje idu ka &agnjetu $ožje" u apsidi

- na potr$uju su dekorativne loze i cve!e / ranohri!anski uticaj

-azilika !onreale

- u provinciji ,aler"o3 Sicilija- nakon nor"anskih osvajanja3 hri!ani"a $iva vra!ena stara katedralau ,aler"u? <ilija" odluuje da ovde sagradi katedralu $enediktinskogreda / kako $i istakao "o!3 ali i proirio katolianstvo

- naj$olji pri"er nor"anske arhitekture danas- radovi zapoeti 117. godine3 a posveta je <aznesenju ogorodice- 118;. podignuta na nivo "itropolije- unutranja dekoracija ura%ena 80-ih godina 1;. veka- pored $azilika tu su i $rojna zdanja potre$na "onasi"a? sve je

opasano zidovi"a i i"a 1; kula? to je toko" vre"ena rueno i ponovogra%eno3 "alo ta je autentino

- sudar ri"skih3 katolikih i grkih3 ortodoksnih ele"enata- irok srednji $rod kao ranohri!anska $azilika- trodelni oltarski i horski prostor su vizantijsko nasle%e- drvena tavanica oslikana je jaki" $oja"a- narteks na zapadu Mankiran sa dva tornja- sa južne strane je klauster- "er"erni kapiteli sa predstava / $iljni3 $i$lijski i alegorijski "otivi /

<ilija" sa katedralo"? predstave nor"anske istorije na Siciliji- Jgure kao na tapiseriji iz ajea- 6G00 "; "ozaika / skoro sve slo$odne povrine- nasle%e vizantijske tradicije3 ali su neki detalji (spoljanjost apside#

uticaj isla"a3 a klauster je ra%en u $enediktinsko" duhu- porede se sa "ozaici"a u ,alatinskoj katedrali u ,aler"u? u o$ei"a"o G ciklusa (; o onrealu direktna kopija iz ,aler"a / o životu,etra i ,avla3 razliito sa"o "esto slikanja / ,aler"o / u $oni"$rodovi"a3 a onreale u prosko"idiji i %akonikonu#? ciklus o Aristovo"životu originalnih? sline su starozavetne predstave i nalaze se na isti""esti"a u crkvi

- ; scene prikazuju <ilija"a / krunisanje are (izražen inkarnat3hladnije $oje#i ktitorski portret (lice $ledo3 "eke linije# / razliitegrupe u"etnika si"ultano rade

- "ozaici na prvi pogled vizantijski / uticaj dolazi preko Sicilije ili

$enediktinskih "anastira poput onte Hasina u vre"e @eziderija- ipak3 nije vizantijski prekriti itave povrine "ozaici"a- nisu u skladu sa arhitekturo"3 a to je u <izantiji $io sluaj- scene u glavno" $rodu su "ale za takvu povrinu3 pa ih je teko

sagledati / odstupanje od vizantijskih uzora- u ovoj zdanju vladaju sivi i s"e%i tonovi (a u <izantiji plavi i zeleni#- pojavljuju se i žanr scene (odstupanje od vizantijskih uzora#



- korelacije iz"e%u scena tre$a da po"ognu verniku da shvati itavu"ozaiku dekoraciju kao jednu celinu (ogorodica na tronu u apsidi iva na zapadno" zidu / ideja da je va preJguracija ogorodice (ovdeprikazana ""aculata / ezgrena#3 to povlai vezu iz"e%u +da"a iArista3 koji !e iskupiti ljudske grehe#? kako diže"o pogled prvo vidi"o

ogorodicu i Arista (saznaje"o ljudsku stranu jer je u "ajino" krilu#3onda ugleda"o ,antokratora iznad i uvi%a"o $ožansko i na krajuvidi"o heti"asiju koja i"a eshatoloku si"$oliku

- gro$ovi <ilije"a i su uniteni u požaru u 19. veku? tada unitenipred"eti od drveta3 ve!i deo krova i $rojni "ozaici u horu / sve jerekonstruisano

- severna strana / gro$nice žene i sinova <ilija"a i urna Svetog >uja F- podni mozaik od mermera u horu / opus alePandrinu"3 uticaj

arpaske kulture- dve $arokne kapele naknadno dodate- crkva i"a dvoja bronzanih vrata / zapadni portal je delo onana

,izana iz druge polovina 1;. veka / najve!a vrata tog vre"ena?podeljena na ; kvadrata sa $i$lijsko" te"atiko"? "anja $ronzanavrata su rad arisana da 5ranija / ;8 panela sa svetitelji"a i jevan%elisti"a / ura"ljena "ozaiko" u arapsko" stilu

!ozaii bazilike Ee*alu- ri"okatolika katedrala na Siciliji3 izgra%ena 11D1. godine nakon

nor"anskog osvajanja- pre"a legendi 4ožer je podiže nakon to se spasen od oluje / da

$ude gro$nica kraljeva jer je $io prvi kralj Sicilije- arhitektura / spoj vizantijske3 isla"ske3 nor"anske i ri"ske kulture

- zavrena do 1;0. (naslednici 4ožera# u svedenije" "aniru3 pa to ovodalo pri"at katedrali u ,aler"u- svedenost se vidi u orna"entalni" luci"a? enterijer je pojednostavljen

i arhitektura i"a za cilj da istakne "ozaike- posve!ena ,etru i ,avlu- prestonika tradicija se sledi:- apsida / Aristos ,antokrator (nije i"ala kupolu#? ispod / ogorodica

ranta sa arhan%ela3 a ispod 1; apostola u dva registra? "ozaicii"aju sa"o grke natpise i delo su grkih "ajstora

- naglasak na linearnost u pore%enju sa @a)ni? o$rada je suvlja i Jgurepljosnatije

- o$rada draperije3 stroge proporcije3 du$ok kolorit / Harigradski slikari- svod / poprsja arhan%ela sa po dva heruvi"a i seraJ"a3 a nazidovi"a Jgure svetitelja

- u gornjoj zoni starozavetne te"e sa "edaljoni"a u koji"a su +vra" ielhisedek iz"e%u stoje!ih Jgura @avida i Solo"ona i ojsija? tu je ired proroka3 a u donje dve zone su Jgure svetitelja / crkveni oci3%akoni3 ratnici



- izuzev <asilija <elikog3 &ovana Ilatoustog i rigorija ogoslova3 ostalisvetitelji u prezviteriju"u su signirani na latinsko" jeziku

- orna"entalno / linearna podela lica i"a analogije u )resa"a u2erezi"a iz sredine 1;. veka

- skulpturalni ukras / ranije3 kapitel je uglavno" ukraavan $iljni"3

zoo"or)ni" i antropo"or)ni" o$lici"a3 a sada se ukljuuju i narativnescene / Stari i 2ovi zavet3 satirine scene i alegorije- i"a klauster- nakon restauracija ;00. godine3 "anastir je otvoren

"veti ;etar u !oasaku- najstariji sauvani ro"aniki klauster i važnu i $ogatu skulpturalnu

dekoraciju- severozapadna =rancuska na hodoasniko" putu- crkvu podigao Alodovek3 pretrpeo tete u napadi"a avara i 2or"ana- o$navlja ga >uj ,o$ožni poetko" 9. veka

- u 11. veku požar i velika o$nova kada je pripojen opatiji *lini podigu"ano" @uran de redonso"3 tada je ponovo osveten- klauster za "onahe sainjen od etiri natkrivena tre"a oko otvorenog

vrta i južni portal sa naglasko" na skulpturi / iz ovog perioda- dovren oko 1100. godine- u centru "anastirskog ko"pleksa (kao Sen alen3 *lini#3 klauster je

ura%en o$ini" i udvojeni" stu$ovi"a sa zajedniki" kapiteli"a kojisu ko"$inacija i"post i korintskog kapitela3 a na uglovi"a su stupci?na "er"erni" ploa"a stu$aca su 9 apostola i opat @urandus? kapitelina srediti"a krila / 76 $ogato ukraenih sa starozavetno" inovozavetno" te"atiko"3 "otivi"a životinja3 $iljaka i )antastinih

$i!a3 a polovina sa predstava"a iz žitija svetaca- uloga kapitela da upozore3 ali i tite- iako pod okrilje" *linija3 ova skulptura je srodnija 5uluzu- glavni portal je sa juDne strane3 jer je tako okrenuta ka ulici? ura%en

je u prvoj polovini 1;. veka / tipian ro"aniki portal / du$oko uvuentre" sa tri luka? na $oni" zidovi"a tre"a su predstave: istoni zid / oAristovo" životu3 na zapadno" zidu je Aristovo udo (>azar#3 a poredsu predstave koje se vezuju za s"rtne grehe / pohlepa i požude kaosuprotnost ogorodiinoj vrlini aludira na vu

- u luneti je (ristos u slavi kao vladar na prestolu u trenutku dolaska? u jednoj ruci drži kodeks3 a drugo" $lagosilja? uz njega su

si"$oli jevan%elista3 ; seraJ"a i ; starca apokalipse sa svici"a- tu su i Jgure stareina "anjih di"enzija u odnosu na Arista zastraeniprizoro"

- nadvratnik je ukraen rozeta"a i nadahnut isla"sko" u"etno!u- tri"o na eonoj strani ukraava 6 isprepletanih lavova / uvari hra"a3

ali i de"onska uloga? dovratnici i tri"o i"aju talasaste o$rise to jeisla"ski uticaj (želja hri!ana da preo$rate "usli"ane#



- portal je nastao posle prvog krstakog pohoda kraje" 11. veka3 zatokontakt sa isla"o"

- tri"o na $oni" strana"a i"a predstave ,avla zapadno i &ere"ijeistono

- ova Jgura proroka je vrhunac skulpture ovog perioda / izdužena i

povijena Jgura da $i odgovarala stu$u? noge prekrtene3 glavasavijena? na ka"eni" ploa"a su jo dve stoje!e Jgure3 verovatno,etar i sajia.

- spoljanji zd tre"a / južno 4ožer3 severno enedikt

!appaemundi- po uzoru na antike prikaze sveta- od 8 / 1G. veka nastaju "ape sveta kojih je do danas sauvano preko

1000- ovek srednjeg veka / ne raz"ilja o Jziki" odlika"a3 ve! je za njega

$og stvorio svet za 7 dana

- ljudi nisu putovali3 slika se zasniva na veri i i"aginaciji (osi"hodoasnika koji su koristili ove "ape i pisane izvore#- sidor Seviljski Bti"ologijaC / opisuje $i$lijska "esta3 o$janjava

kos"oloke pojave i daje i" hri!ansko znaenje? prihvata ideju os)erino" o$liku sveta3 iako se "isli da su srednjovekovni ljudi s"atralida je vet ravna ploa? do pogrenih zakljuaka se dolazi z$ogdvodi"enzionalnog naina prikazivanja sveta (jer tehniki nije vie $ilo"ogu!e#

- predstavljaju tada poznate kontinente / +ziju3 vropu i +)riku- pored naseljenog sveta prikazuju i deo koji je naseljen nehri!anski"

narodi"a

- preuzi"aju se toponi"i iz ,tolo"ejeve BeograJjeC (antike "ape nisusauvane3 ali su sigurno $ile dostupne u periodu ranog hri!anstva#- pojavljuju se Jzike odlike relje)a / reke3 planine3 ostrva- geogra)ski kontekst dopunjen istorijski" i religijski"- 1D. vek3 najpoznatije "ape: (ere*ord< :bstor* i ;saltirska mapa- i"ale za cilj da po"ognu oveku da shvati svet oko se$e- slika sveta / slika je $ila oru%e edukacije za nepis"ene- najve!i $roj srednjovekovnih "appae"undi su prona%ene kao stranice

ilu"iniranih rukopise i to naje!e i$lija i psaltira3 pa su $ile u vrstojvezi sa teksto"

- i"ale su svoje legende3 a izvori su klasini i $i$lijski tekstovi

- "ape su s"atrane slika"a- one prikazuju duhovnu istoriju pre"a hri!ansko" shvatanju vre"ena3od postanka sveta do njegovog kraja3 odnosno @rugog Aristovogdolaska

- izra%ivai nisu $ili BkartograJC ve! iluminatori / nastaju uskriptoriju"i"a3 izra%uju se i u drugi" tehnika"a tipa vitraži3 )reske3podni "ozaici i skulpturalna dela



- u zrelo" srednje" veku postaju detaljnije i izra%uju se u ve!i")or"ati"a

- najreprezentativnije su $ile izraz "o!i i stvar prestiža3 pa su i"ale ipolitiku )unkciju (Aere)ord "apa prikazuje uve!anu nglesku da $iizrazila nad"o!#

- prikazuju glavne hodoasnike centre / 4i"3 &erusali"3 Santjago- pre"a i$liji3 svaki od 2ojevih sinova naseljavaju jedan kontinet3 pa jekarakteristino za ove "ape da $udu orijentisane ka istoku (kao iantike "ape#3 to znai da se azijski kontinent nalazi u gornje" delu"ape3 a vropa i +)rika u donje"

- vodene povrine koje dele kontinente iskazane su linija"a- &erusali" je naje!e u sa"o" centru "ape- ' gornje" delu prikaz ajestas @o"ini ili @eizis- na o$odi"a sveta "onstruozna $i!a / nekrteni narodi- +da" i va u gornje" delu "ape u 4ajsko" vrtu u trenutku ,rvog

greha / srednjovekovni ljudi s"atrali da je postojao 4aj na ze"lji koji je

nedostupan greno" oveku- nakon krstakih ratova se izra%uju "ape jer je Sveta ze"lja osvojenaponovo / najpoznatija iz (aga3 nastala oko 1170-80. godine3 u donje"registru su ratnici na konji"a / &erusali" je krsto" izdeljen na delaz$og si"$olike Aristovog stradanja

- apokalipsa se prikazuje uglavno" iznad "ape3 pa "apa postaje si"$olsveukupnog vre"ena3 prolosti i $udu!nosti i prostora u vizuelno"prikazu

- psaltirska mapa / uva se u ritanskoj $i$lioteci u >ondonu3prona%ena u <est"insteru? zapravo je "inijatura nastala oko 1;6G.godine i ukraena je "notvo" detalja iako je "alih raz"era? svet je

prikazan kao krug3 okružen okeano"? istok je na vrhu sa prikazon 4aja3+da"a i ve3 a ispod proistiu rajske reke? u centru je &erusali"? naseveru (u desno" delu "ape# su "onstruozna $i!a $ez glava ili sakue!i" glava"a ili telesni" de)or"iteti"a? iznad prikaza sveta jeAristos koji $lagosilja3 Mankiran sa dva an%ela3 a ispod su dva z"aja /tipian pri"er ilu"ancije "appae"undi

- mapa iz (ere*ordske katedrale nastala oko 1;80. godine? ogro"nihraz"era3 najve!a poznata srednjovekovna "apa koja je ostalasauvana? izra%iva je 4iard iz Aoldinge"a i >a)or"a3 u okvirupoetinog teksta i njegov portret je naslikan u donje" desno" uglu3kako na konju pozdravlja lovca? u levo" uglu je Hezar koji daje

instrukcije da se iz"eri svet? ucrtano je "notvo detalja / gradova3linosti3 doga%aja3 $i!a? raj u gornje" delu3 na istoku3 a &erusali" ucentru "ape? ngleska disproporcionalno uve!ana3 a "apa jeverovatno $ilana"enjena neko" vladaru ili izražavanju politikenad"o!i? "onstruozne rase na o$odi"a sveta? u vrhu Aristos uStrano" sudu okružen an%eli"a3 dok su ispod njega spaene iproklete due? na "argina"a pie mors / aludira na kraj sveta? "ožda je $ila deo triptiha i da su $ono postojala dva krila koja su je zatvarala3



a sa unutranjosti je $ila predstava lagovesti3 kao aluzija naotelovljenje logosa?

- :bstor* mapa3 unitena u svetsko" ratu3 danas i"a"o sa"o)otogra)ske reprodukcije? prona%ena u $enediktinsko" "anastiru u$stor)u (sever 2e"ake#? u vrhu je Aristova glava3 ruke sa leve i

desne strane3 a noge na dnu "ape? "apa si"$olie Aristovo telo3 ali iprikazuje gro$na "esta apostola arka3 artolo"eja3 =ilipa3 5o"e?i"ala je i praktinu na"enu? oko "ape je ispisan tekst koji jeo$janjavao razne prirodne pojave3 opisivao životinjske vrste i sl. 'gornje" desno" uglu je $io natpis koji govori da ona Btre$a da dainstrukcije putnici"a i da prikaže stvari koju su na putu najprijatnijeoi"aC

"en &eni i obnova pod opatom "iDeom< vitraDi- $azilika u ,arizu3 izgra%ena sredino" 8. veka? stu$ovi"a izdeljena na

$rodove i i"a drvenu tavanicu? gro$na crkva "erovinkih vladara?

snažan uticaj 4i"a se vidi u tro$rodnosti3 apsidi na istoku i transeptuispred apside? ura%ena u gotiko" stilu3 u"nožava se $roj $rodova3pokrivaju se krstasti" svodo" sa re$ri"a i prelo"ljeni" luci"a?podižu se $oni tornjevi3 osvetljava se prostor veliki" prozori"a ivitraži"a

- oko 110 / poetak gotike / o$navljaju se horovi Sen @enija podopato" Sižeo"

- 10. vek3 =rancuska / procvat trgovine3 porast stanovnitva i$lagostanje / ova crkva odigrala kljunu ulogu u "onatvu i $ila jecentar "anastirsko" života

- Siže / )asada za zapadni deo crkve? nije $ila striktno gotika3 ali se

uklopila u koncept arhitektonskih o$nova u kolini? stil hora je stogaodgovor na pokrete koji se javljaju ovih godina i to se ogleda u upotre$ire$rastih svodova

- znaajno je da se eksperi"entie sa re$rasti" svodovi"a i pre Sen@enija

- )rancuski kraljevi se$e s"atraju nasledniko" *arla <elikog koji je ovdekrunisan za kralja3 a *arlo Qelavi je ovde i sahranjen

- Siže o$navlja gro$ *arla Qelavog i u to" se ogleda potre$a zapotovanje" karolinke tradicije

- ovde sahranjen i zatitnik =rancuske3 @ionisije / >uj F lino nosiostatke Sv. @ionisije od kripte do gornjeg hora priliko" ponovne

posvete- ponovno potvr%ivanje starih tradicija / uspostavljanje direktne veze ilegiti"iteta

- o$nova kao nain priznavanja i vra!anja u prolost- ,re"a opatu Sižeu karolinka crkva Sen @eni i"ala je dva nedostatka.

'laz je $io previe uzak za go"ile hodoasnika i prostor oko glavnog$roda nije $io dovoljno veliki toko" svetkovina kada su se relikvije tu iizlagale. ,rvi nedostatak eli"inisan je 110. godine kada je zavren



zapadni deo. *ada je gra%evina na zapadu dostigla horizontalni nivoiznad takozvane ka"ere i kada su njene zidine zavrene3 Siže seokrenuo o$novi istonog dela. Stari hor nije $io sreen sve dok zidovinovog hora pored njega nisu dostigli odre%enu visinu. Siže opisuje kakosu stara kripta i kapela na istonoj strani kori!eni da $i se podigao

novi hor na ve!e" nivou kako $i se relikvije lake sagledale. Siže jezapoeo i izgradnju a"$ulatoriju"a koji se nalazi u istono" delu3 izaapside. ko a"$ulatoriju"a $ile su kapele polukružno raspore%ene ukoji"a su se nalazile relikvije. ' ro"aniko" periodu ove kapele su$ile odvojene prostorije3 a Sižeova ideja je $ila da otvori taj prostorkako $i svetlost "ogla nes"etano da ulazi u crkvu. pat i arhitekta suverovatno zajedno odluili ne sa"o da i"aju jedan a"$ulatoriju" saseda" kapela oko glavne apside ve! i da izostave zidove kapela takoda kreiraju jo jedan dodatni a"$ulatoriju" oko prvog. 2a ovaj nainreen je pro$le" prisustva velikog $roja hodoasnika.

- $nova ove katedrale u 1;. veku predstavlja kljunu poziciju na polju

srednjovekovne arhitekture. @ve kule na proelju3 hor saa"$ulatoriju"o" i kapela"a koje su postavljene polukružno jesuzapravo prvi poznati pri"eri prave gotike arhitekture. *ako ,ano)skiistie3 o$nova Sen @enija jeste delo jednog inteligentnog oveka koji3ne sa"o da je o$novio crkvu u novo" duhu3 ve! je napravio i novi stilu arhitekturi.

- Siže je napisao dva spisa o to"e ta je radio. ' prvo" spisu navoditrokove koje je i"ao pre poetka o$nove. ,re"a njegovo" "iljenjuo$nova je ve! $ila nagovetena i navodi razloge z$og toga. 2avodi ikako je tražio odgovaraju!e "aterijale3 grede3 ka"ene $lokove3dragocene "etale za opre"anje ukljuuju!i i neuspeo pokuaj

uvoženja "er"era iz 4i"a. ,rvi poduhvat poeo je 11D7.godine kada je sruena karolinka )asada i kada su podignute na krajnje" zapadudve kule3 narteks3 kao i hodnik koji ih spaja sa $rodo" koji je iz do$a*arolinga. Iavreno je posveto" 9.juna 110.godine. @rugi poduhvatpoeo je 1.jula iste godine3 a zavrio se sveani" osve!enje" 11.juna11.godine. 5oko" ovih godina zavren je a"$ulatoriju" sakapela"a3 pre"estio je karolonku apsidu i kriptu. oti su izvedene izkripte i nalazile su se u najsvetije" delu crkve3 u sredini zajedno sarelikvija"a. $nova je o$uhvatala i iz"enu horova sa oltari"a3oltarski" $rodovi"a3 hodnici"a i postavljanje $ojenih prozora.

- ako se vitraž koristio jo u kasnoj antici3 prve potpuno sauvane

vitraže i"a"o tek iz oko 1100.godine. 2ove celine se pojavljuju tek oko110.godine da $i se neprekidno koristii do kraja srednjeg veka.- Si"$oliki3 svetlost vitraža tu"ai se kao odraz $ožanske svetlosti.

4anogotiki vitraži esto sintetiki i alegorijski prikazuju složenecrkvene te"e3 pre svega iz Starog i 2ovog zaveta. d 1D.veka3 z$ogvie pedagokog odnosa pre"a vernici"a3 progra" se o$oga!ujenarativni" prikazi"a života svetitelja. Siže je insistirao da u crkvi $udupostavljeni i "ozaici3 ali su ipak vitraži postigli o$e na"ene. ni su



proizveli nestvarnu i tajanstvenu gotiku svetlost koja u$lažava s"enusvetlosti i "raka u "odulaciji i ujedinjuje prostor crkve at"os)ero""istinosti. *ako i sa" Siže kaže 33oni prelivaju unutranjost predivno"i neprestano" svetlo!u.C

- Serija vitraža zapoinje >ozo" &esejevo" koja poinje u kapela"a

a"$ulatoiju"a. ,rozor sa scena"a iz ojsijevog života je naj$oljesauvan prozor iz 1;.veka u Sen @eniju. Sastoji se od pet registara3 asvaka scena na to" prozoru predstavljena je u kružno" centralno"panelu. nogi naunici s"atarli su da su ojsijeve scene u ovojkraljevskoj katedrali pose$no istaknute i važne $udu!i da je on $iovo%a zrailja3 to ga ini arhetipo" )rancuskog kralja koji predvodi svojnarod. vaj prozor je važan i z$og toga to je Siže ostavio opise ovihscena i odre%ene stihove koji o$janjavaju njihovu si"$oliku. ,rikazanesu scene poput pronalaženja ojsija u kolevci od strane )araonovek!erke3 scena 2eopali"a kupina3 scena )araona koji je potopljen u"oru zajedno sa svoji" konjanici"a3 ojsije pri"a zakone i ojsije i

$akarna z"ija. ve scene nalaze se u severno" delu.- Slede!i prozor sadrži scene koje se vezuju za apostola ,avla. d petpanela koji se nalaze na to" prozoru sa"o su dva iz 1;.veka. ' pitanju je scena sa +"inada$o" i scena Arista iz"e%u klezije i Sinagoge. 5ako%e se nalaze u severno" delu. &o neke scene sa ostalih prozorakoje su nastale u 1;.veku jesu scene lagovesti i 4o%enja Aristovog.

Kenterberi katedrala*raje" estog veka po pozivu tel$erta (80;-;D9#3 paganskog

saksonskog kralja *enta3 "isija predvo%ena +vgustino"3 prioro" "anastirarigorija <elikog se zaputila u ritaniju. +vgustin je G97. godine stigao na

sa" jug saksonskih naseo$ina u vre"e kada je saksonsko drutvo iro"ostrva jo $ilo u stalno" "enjanju. Iajedno sa svojo" "onako"zajednico"3 $ili su s"eteni u *enter$eriju3 do tada ri"sko" gradu3 koji !ei"ati veo"a $itnu ulogu u istoriji engleske crkve. no to je +vgustinu injegovi" "onasi"a $ilo potre$no je duhovni centar u ko"e $i oni "ogli dadelaju. n !e na to" "estu o$noviti gra%evinu3 za koju se verovalo da su jesagradili 4i"ljani3 i uz po"o! tel$erta preo$likovati je nalik na crkvi Svetog,etra u 4i"u. +vgustin je tako%e pokuao da prido$ije podrku keltskihepiskopa3 ali se to neuspeno zavrilo. <ie od jednog veka je keltska crkva$ila odseena od 4i"a3 i to u vre"e kada je ri"ska crkva "enjala svojeo$iaje. pak3 +vgustin je i"ao vie sre!e "e%u nglezi"a. stoni Saksonci

su pokrteni 60. godine i od"ah su do$ili episkopa sa sedite" u >ondonu.*ada je 60G. godine +vgustin u"ro3 inilo se da je u *entu hri!anstvoute"eljeno.' jedanaesto" i dvanaesto" veku3 ple"i!i i svetenici su $ili skoro jedininaruioci zidnog slikarstva3 i iz tog razloga je njihov ukus ostao za$eležen nasvi" deli"a nastali" u to" periodu. d slikarstva je ostalo jako "alo3 i onose danas nalazi u kapeli sv. +nsle"a sa južne strane oltarskog prostora i ukapeli posve!enoj arhangelu avrilu u kripti. *apela sv. +nsle"a se nalazi sa



južne strane a"$ulatoriju"a i i"a posvetu sv. ,etru i ,avlu. Nivopis jeprilino uniten3 i sa"o je jedna predstava danas ouvana iz ciklusa životaapostola. uvana je scena kako poskok napada sv. ,avla na o$ala"a alte(@ela apostolska ;8#. $ziro" da je kapela posve!ena ,etru i ,avlu 3 "ogu!eda je postojala i Jgura sv. ,etra na suprotno" zidu3 korespondiraju!i sa

,avlo". 2a )reska"a je pri"etan uticaj vizantijske u"etnosti nastale naSiciliji. ,ri izradi kori!en je plavi pig"ent koji se do$ija od lapis lazulika"ena3 najskupljeg srednjovekovnog pig"enta. ,retpostavlja se da jeu"etnik poznavaoc vizantijskih rukopisa koji su uticali na živopisanje ovekapele.*apela posve!ena arhangelu avrilu je gra%ena oko 11D0. godine. Svodapside je $io ukraen apokaliptini" "ajestaso". andorla je $ila Mankiranaetvorico" an%ela3 sa ne$eski" &erusali"o" i stakleni" "ore" sa zapadnestrane. 2a donje" delu istonog luka3 su predstavljeni an%eli i &ovan *rstitelj3koji pie. @rve!e života i zvezde upotpunjuju predstavu. Aeruvi" na $oni"strana"a Mankiraju zid. ,olukalota apside pruža idealnu povrinu za ovu

scenu. Slikar je veto naglasio njenu konkavnost3 ine!i an%eoske Jgure kaoda le$de iznad glave svevide!eg i sveznaju!eg oga3 nalik slikarsko" "anirupoznatih vizantijskih verzija ove scene. Iidno slikarstvo u apsidi kapeleposve!ene sv. avrilu pokazuju sklonost ka raniji" ilu"inirani" rukopisi"a upotpunosti3 ali "nogo vie stilskog poklapanja se "ože pri"etiti u jedinojsauvanoj Jguri na zidu kapele sv. +nsel"a.Scene su naslikane sa o$e strane apside u dve zone3 koje poinju saavrilo" predvi%anje" &ovanovog i Aristovog ro%enja. spod su scene$lagovesti Iahariji3 ro%enje i i"enovanje &ovana3 kao i poklonjenje kraljevakoje je u veo"a loe" stanju. @ekoracija koja je velika za"isao3 izvedena jena jednolian nain. Scene su okružene Jgura"a3 koje i"aju velike glave.

odelacija je postignuta snažni" senenje" istih $oja istaknuti"kori!enje" linije. )ekat vizantijske )or"e i "etoda je oigledan3 ali je on naneoigledan nain apsor$ovan. 2aj$liže stilske paralele se "ogu prona!i uilu"inirani" rukopisi"a *enter$erija. vo slikarstvo se datuje u periodiz"e%u 11D0-03 i pretpostavlja se da je deo dekorativne she"e koju jenaruio prior *onrard.si" zidne dekoracije3 do danas je pretrajalo nekoliko pri"eraka vitraža. 5ivitraži pripadaju periodu o$nove nakon požara 1173 dok pre toga ne"apodataka od postojanju dekoracije te vrste. ' horu oko glavnog svetilitanalazile su se u dva reda Jgure koje predstavljaju praroditelje Aristove3 kao iscene iz Starog zaveta3 koje se datiraju u period oko 1180. godine. '

horsko" prostoru se nalazilo dvanaest prozora dekorisanih te"a"a Starog i2ovog zaveta3 od ijih sakupljenih )rag"enta je )or"iran vitraž u kapeli sv. 5rojice. 5u je scena uda i najverovatnije scena života i "uenitva sv. 5o"asa eketa. ' *oroni 3 na krajnje" istoku su prozori u vidu "edaljona(tonde# iz 1;;03 sa scena"a $i$lijskog karaktera.no to je crkvu u *enter$eriju nainilo veliki" duhovni" centro" jesu "otiarhiepiskopa 5o"asa eketa. n je $io arhiepiskop ove crkve od ;. juna116;. do 1170. godine3 kada je i u$ijen. @ok je 5o"as eket $io na



episkopsko" tronu3 u isto vre"e na vladarsko" tronu je sedeo kralj Aenri .'$rzo po stupanju na arhiepiski presto dolazi do raz"irica iz"e%u eketa ikralja3 koje su se odnosile na crkvena prava. $ziro" da su oni $ilidugogodinji prijatelji kralj je oekivao crkvenu podrku državnoj politici3"e%uti" eket se sve vie priklanjao papi. 5o"as eket je s"atrao da

arhiepsikopija je važnija od sa"og kralja i kraljevstva3 i da iz toga razlogacrkva tre$a da poseduje ve!u "o!. ako je i sa" papa +leksandar pokuavao da rei suko$ ove dvojice3 5o"as3 arhiepsikop *enter$erija3 u$ijen je u utorak3 ;9. dece"$ra3 1170. godine. '$istvo su izvrila etvorica vitezakralja Aenrija 3 u katedrali arhiepiskopije. '$rzo nakon s"rti3 117D. godinepapa +leksandar !e ga kanonizovati i proglasiti sveti".*enter$eri svedoi o dvoznano" odnosu engleskih graditelja pre"a)rancusko" graditeljstvu tog vre"ena. ni su se divili i oponaali ono to ses"atralo vode!i" evropski" stilo"3 ali su ga uvek s"atrali tu%i" i tetni"za svoju du$oko ukorenjenu tradiciju. vako arhitektonski ure%en prostor3$io je jedan od važnih taaka na hodoasniki" putevi"a3 kako z$og

relikvija3 tako i z$og svetilita sv. 5o"asa eketa. Strahopotovanje pre"aovo" "ueniku je izazvalo lavinu hodoasnika koji od tada dolaze kako $i sepoklonili njegovi" "oti"a. 'gledaju!i se na ovu crkve "noge okolne !epro"ovisati kult svetih linosti kako $i stekli ugled kakav je uživao*enter$eri. itno je naglasiti da osi" ovog važnog kulta3 potre$a za ovakvi""esti"a je $ila veo"a izražena oko i nakon hiljadite godine u ljudskoj svesti.I$og konstantnog iekivanja drugog Aristovog dolaska "enja se i sa"aarhitektura. radi se "nogo kapela uz sa"u crkvu koje pohranjuju relikvije i"oti svetih kako $i vernici $ili u to neposrednije" dodiru sa nji"a kaonjihovi" posrednici"a do venog života. ako je prolo dosta vre"ena nakonhiljadite3 ljudi jedanaestog i dvanaestog veka žele da $udu sahranjivani $liže

sveti"a i u to ve!i" hra"ovi"a3 jer je to ono to !e i" o"ogu!iti spasenje.

rkva "vetog ;antelejmona u 'erezimaodine 1018. teritorija dananje akedonije pridružena je o$lasti

<izantijskog carstva zahvaljuju!i osvajanji"a vladara dinastije akedonaca3<asiliju ugarou$ici. Sruivi Sa"uilovu slovensku carevinu3 proirio jegranice carstva do @unava i zauzi"aju!i tako celo alkansko poluostrvo3uvrstio je svoju vlast solidnije nego $ilo koji osvaja pre njega. Sa" <asilije3koliko je poznato3 ne podiže zaduž$ine na novoosvojenoj teritoriji ali poslenjegovih osvajanja dolazi do aku"ulacije $ogatstva to njegovi"

naslednici"a o"ogu!ava podizanje velikog $roja gra%evina. ,oljuljanaratovi"a3 strani" osvajanji"a i pustoenji"a3 <izantija poinje da seoporavlja kraje" F i toko" F veka3 za vre"e vladavine dinastije *o"nina.*ako <. arkovi! navodi3 vre"e *o"nina je period zastoja u opadanju<izantijskog carstva. @rugo" polovino" F veka zaduž$inarska delatnostprelazi okvire sa"e prestonice te dolazi do podizanja velikog $roja "anastirau provincija"a kakva je $ila o$last dananje akedonije. Harigrad kaoprestonica i dalje je centar donoenja svih odluka3 a o$nova u"etnosti posle



pada ikonoklaz"a zavisila je upravo od ovih odluka. ' akedoniji to seodnosilo na guenje $ogu"ilske jeresi koja se irila "e%u slovenski"narodo" i sa kojo" $or$u vode vizantijska crkva kao i sa" car +leksije *o"nin. iskorenjavanju ove jeresi govorilo se na crkveni" sa$ori"a uHarigradu3 održani" 1103 11D3 kao i 11G6. godine. 2akon $or$e sa jeresi3

ve! toliko poznate vizantijskoj istoriji3 o$nova likovne u"etnosti razvijala se ustrogi" okviri"a i sa"o unutar tih nor"i "ogla se rairiti3 iz prestonice3 kaudaljeniji" provincija"a carstva. 2a te"elji"a tih naela3 koja su se u$rzotoliko ustalila da nisu "ogla $iti poljuljana od strane tu%ih uticaja3 nastajeuo$lien stil koji se toko" 1G0 godina odlikovao relativno veliko"postojano!u. vaj sveani3 uzvieni stil i"a za zadatak da izrazi najdu$lje"o"ente religioznosti. ' irenju prestonikog stila van Harigrada velikuulogu i"ali su $ogati svetovni )eudalci. 4azvoje" siste"a haristikije3 nesa"o da su upravljali "anastiri"a i "anastirski" i"anji"a3 ve! su svoji"posedi"a neesto prisvajali seoska i"anja to je u velikoj "eri proirilonjihove "ogu!nosti kada je re o ktitorskoj delatnosti. irenje )eudalnih

poseda dovelo je do podizanja tolikog $roja "anastira da je "onatvo u<izantiji ovladalo celi" drutvo"3 crkvo" i državo". <eliki $roj tih"anastira podignut je za vre"e F veka u o$lasti dananje akedonije3tadanje provincije <izantijskog carstva3 u kojoj je služ$ovao +leksije +n%eo*o"nin3 sin *onstantina +n%ela i !erke +leksija *o"nina3 33porJrorodneRR 5eodore. *ao lan carske porodice i i"u!ni svetovni )eudalac3 +leksije je u$lizini svog sedita Skoplja3 na o$ronci"a planine <odno3 kod sela ornji2erezi3 podigao svoju zaduž$inu3 "anastirsku crkvu Svetog ,antelej"ona.Hrkva je podignuta 116. godine o e"u3 kao i o ktitorstvu3 svedoi grkinatpis na "er"ernoj arhitravnoj gredi glavnog portal koji vodi iz priprate unaos. Nivopisana je iste3 ili ve! naredne godine. Spoljanjost crkve je

skro"na3 "alih ali har"oninih di"enzija (slika 1#. raditelji su doli izHarigrada ili iz njegove neposredne $lizine3 ali kako tvrdi Quri!3 nisu $ili"edju najreprezentativniji" "ajstori"a tog vre"ena. Hrkva i"a osnovuupisanog grkog krsta3 sažetog tipa3 sa priprato" (slika ;#. 2a zapadu naosanalaze se dve kapele3 jedna na severnoj3 druga na južnoj strani3 dok oltarskideo3 odvojen ikonostaso"3 i"a apsidu3 iznutra polukružnu3 spolja trostranu3 idve kapele koje i"aju )unkciju protezisa i %akonikona. ve dve kapele i"ajupo dva ulaza3 jedan iz naosa i jedan iz oltarskog prostora3 dok su sa istonestrane zavene sa po jedno" apsido" "alih di"enzija. ,oput nekih crkava izF veka u Harigradu3 i ova gra%evina i"a jednu ve!u kopolu3 iznutra kružnu3spolja os"ostranu3 nad ukrsnico" krsta i etiri "anje kupole3 iznutra kružne3

a spolja etvorostrane3 koje zasvo%uju ugaone kapele. ,olihro"na )asadasainjena je od ko"$inacije lo"ljenog ka"ena3 uzetog iz neposredne $lizine3i opeke koje su "ajstori sa"i pekli od gline nadjene na terenu. *a"en iopeka spajani su vidljivi" sloje" "altera. pak3 istaknut znaaj crkve Svetog,antelej"ona u 2erezi"a proistie3 ne toliko iz njene skro"ne spoljanjostikoliko iz njenog izrazito $ogatog i veliki" delo" sauvanog živopisa. @alekiuticaj Harigrada i tradicija prestonikog "onu"entalnog slikarstva naao jesvoj najsjajniji pri"er u "aloj provincijskoj crkvi F veka. d precizno



datovanog )resko-ciklusa sauvano je oko ;0 scena 3 kao i "nogo$rojnestoje!e Jgure svetitelja i svetih ratnika. ,o rei"a <. 2. >azareva3 naoslikavanju crkve u 2erezi"a radila su tri ili etiri u"etnika. lavni u"etnik je3 po svoj prilici3 doao iz Harigrada3 to dalje podupire tvrdnje o snažni"veza"a iz"e%u prestonice i udaljenijih provincija carstva. vaj slikar3 ije

i"e ostaje nepoznato3 svoje visoko teoloko i slikarsko o$razovanje pokazujeuzi"aju!i na se$e oslikavanje najodgovornijih i najosvetljenijih delova crkve.,ripisuju "u se scene poput: 4o%enje ogorodice3 <avedenje3 Sretenje3,reo$raženje3 'lazak u &erusali"3 Skidanje sa krsta3 plakivanje Arista3 kao ive!ina svetiteljskih Jgura i Jgure crkvenih otaca u glavnoj apsidi crkve.S"eli" i lagani" potezi"a nanosi $oju u de$eli" na"azi"a koji ponegdeo$razuju relje)ni sloj $oje. @raperiju3 vlasi kose i $rade3 kao i svetlosneakcente na lici"a i telu Jgura podvrgava snaznoj linearnoj stilizaciji. uste3sirove i zasi!ene $oje sijaju poput skupocenog e"alja3 za"enjuju!i ti"e sjajzlata i "ozaika koji odsustvuju u dekoraciji crkve Svetog ,antelej"ona. Skoroorna"entalni prepleti koje o$razuju kontrast ta"nozelenog inkarnata i $elih

svetlosnih akcenata3 kao i prelivanje tonova doprinose stvaranju ve!eirealnosti koja odražava $listanje neze"aljskog sveta. lavno" uenikuovog carigradskog slikara date su na odgovornost prikazivanje scenevharistije3 kao i Jgure svetih ratnika na južno" zidu zapadnog krakaupisanog krsta. ' deli"a ovog slikara ve! nedostaje sigurnost poteza kojui"a stariji "ajstor3 dok su na"azi $oje postali razre%eniji. ,ripratu i susedneugaone kapele oslikavali su jedan ili dva slikara koji jo vie zaostaju zaglavni" u"etniko". <erovatno slikari iz lokalnih radionica3 u iji" su ruka"aprestoniki uzori esto $ili izloženi upro!avanju3 pokazuju "nogo "anji nivoznanja3 tehnike i sigurnosti pri oslikavanju zidova zapadnog dela crkve. Iarazliku od strogog3 preciznog crteža glavnog "ajstora3 njihov crtež je krut3

oni sla$ije ose!aju )or"u3 a $oje su $lede i povrinski nanete. +ko se krenesa istoka crkve3 u apsidi nalazi se ,rie!e u dve zone (slika D#. ' gornjojzoni3 iznad tri)ore3 nalaze se "anje Jgure apostola koje prilaze sredituko"pozicije u ko" su predstavljena dva an%ela oko stilizovanog ci$oriju"a(slika #. ' donje" delu prikazana je povorka crkvenih otaca ve!ih di"enzija3insigniranih na grko" jeziku3 u ije" sreditu3 ispod prozora dva an%ela saripida"a Mankiraju Aeti"asiju sa si"$olo" Svetog @uha3 raspe!e" i trnovi"vence". va ko"pozicija i"a si"$oliku liturgijske žrtve3 ili scene ,oklonjenje jagnjetu. ' konhi %akonikona nalazi se poprsje Svetog &ovana ,retee3 dokse u konhi protezisa nalazi poprsje ogorodice rante (slika G#. spod ovihJgura naslikane su po dve Jgure %akona. stali zidovi oltarskog prostora3 kao

i stu$ovi3 ispunjeni su dopojasni" Jgura"a svetitelja u "edaljoni"a3 "e%ukoji"a se po svo" koloritu i ekspresivnosti pose$no istiu svetitelji *uz"an i@a"jan. 2a zidovi"a pored ikonostasa nalaze se Jgure ogorodice sa "ali"Aristo"3 na severnoj strani oltarske pregrade3 i Jgura Svetog ,antelej"ona3sa južne strane3 ko"e je crkva i posve!ena. =igura ogorodice sa Aristo" jeote!ena u ve!oj "eri3 zajedno sa celi" ikonostaso"3 dok se prikaz Svetog,antelej"ona nalazi u $olje ouvano" stanju (slika 6#. Sveti ,antelej"onprikazan je kao nežan3 produhovljen "ladi!3 sa skalpelo" u desnoj i kutijo"



sa lekovi"a u levoj ruci3 kao atri$uti"a zatitnika zdravlja i lekara (slika 7#.ve Jgure3 postavljene pored ikonostasa3 odvojene su od ostalih scena lunozavreni" ra"ovi"a ra%eni" u tuko dekoraciji. *ako se od"ie odoltarskog prostora3 u naosu su sauvane scene uglavno" vezane za Aristovživot. =reske su podeljenje u tri zone. ornja3 potkupolna zone je ote!ena i

ponovo oslikana u F< veku3 zona u sredini je sainjena od novozavetnihciklusa iz Aristovog života3 dok prize"nu zonu ini galerija stoje!ih Jgurasvetitelja. ' sredinjoj zoni3 u znaajni" )rag"enti"a3 sauvane su scene:4o%enje ogorodice3 <avedenje u hra"3 Sretenje3 ,reo$raženje3 <askrsenje>azarevo3 'lazak u &erusali"3 Skidanje sa krsta i plakivanje Arista. vescene su raprezentativni pri"er sigurne i nadarene ruke "ajstora izHarigrada na ko"e je $io zadatak da prenese tradiciju prestonikog slikarstvau "alu "anastirsku crkvu koja se nalazi u neposrednoj $lizini Skoplja. Slikarnaputa volu"iozno o$ra%ivanje likova3 Jgure i"aju izdužene proporcije3 onesu lake i vazduaste3 dok su i" pokreti podre%eni najstrožiji" pravili"a.pak3 i u okviru tih nor"i3 spretna etkica carigradskog slikara uspeva da u

asketski" Jgura"a3 koje izražavaju najdu$lju produhovljenost3 ispolji3 pa aki da naglasi izuzetnu dra"atinost situacije. <rhunsko delo glavnog "ajstora je svakako ko"pozicija plakivanje Arista (slika 8# koja se razlikuje od istihscena slikanih pre i posle crkve u 2erezi"a. no to izdvaja ovu scenu3 oddrugih3 po te"i istih scena3 je pre svega naglaena dra"atinost i isticanjeunutranjih ose!anja prikazanih linosti. ogorodica je prikazana kao prava3o$ina "ajka koja tuguje za svoji" "rtvi" sino"3 $olna gri"asa na njeno"licu izražava stanje du$oke žalosti (slika 9#. Suzdržani gestovi ovde suustupili "esto od $ola savijeni" teli"a ogorodice i Svetog &ovana koja senalaze u har"oniji sa talasasti" o$lici"a stena oko njih. &ake e"ocijeodjekuju celo" ko"pozicijo" pa se suze ogorodice prenose i na lica an%ela

koji u žalosti pos"atraju. 'pravo taj e"otivni na$oj je ono to ovu )resku inineponovljivo" i odlikuje visoku vrednost vizantijskog slikarstva. vakvakreativna interpretacija poznatih teolokih te"a ostvarena je i u ostatkuprogra"a crkve Svetog ,antelej"ona3 a pose$no u ko"poziciji Skidanje sakrsta (slika 10#. 2a izrazito plavoj pozadini koja dodiruje "aslinasto zelenuze"lju3 prikazan je veliki drveni krst za ije su daske i dalje prikovaneAristove noge. statak Aristovog $eživotnog tela pridržava 2ikodi"3 dok suoko njega ogorodica3 sa leve strane3 koja lju$i lice svog sina i Sveti &ovankoji se klanja sa desne strane i lju$i Aristovu ruku. Heo zapadni zid zauzi"ajudve scene: 4o%enje ogorodice (slika 11# i <avedenje u hra". $e scene usu ve!oj "eri ote!ene ali se strunost i iskustvo "ajstora "ogu prepoznati

u detalji"a. ,a je tako na ko"poziciji 4o%enja zani"ljiv detalj kupanja "aleogorodice u ka"enoj kadi (slika 1;#3 dok se na sceni <avedenja zapažajuproduhovljena lica "ladih devojaka (slika 1D#. <eto naslikani detaljipri"e!uju se i drugi" ko"pozicija"a3 kao to je 'lazak u &erusali" (slika1#. I$og ve!eg ote!enja3 Arist koji prilazi gradu na "agarcu se jedvarazaznaje3 ali se ouvala grupa gra%ana na kapiji jerusali"skoj3 "e%u kojoj seizdvaja žena koja podiže svoje dete na ra"ena kako $i $olje videlo Arista.Scene ,reo$raženja3 Sretenja i <askrsenja >azarovog se nalaze na istoj strani



naosa i sauvane su u znaajni" )rag"enti"a. 2a predstavi ,reo$raženja(slika 1G# izgu$ljen je lik Arista3 ali se on raspoznaje po sjajnoj "andorli kojaga okružuje kao i deli"ino sauvani" insignija"a na grko" jeziku. @etaljkoji *. ala$anov istie jesu sitni cvetovi crvene i plave $oje koji su pritisnutiiz"e%u stena. Scena Sretenje (slika 16# je ote!ena na sredini ali se i dalje

razaznaju likovi ogorodice sa "ali" Aristo"3 proroice +ne i starcaSi"eona koji su okupljeni oko asne trpeze. 2a detalju (slika 17# se jasnopri"e!uje to linerno tretiranje akcenata na vlasi"a kose i $rade3 kao i nadreperiji od kojih u"etnik stvara Jnu i tananu orna"entiku. ako je polovinako"pozicije <askrsenje >azarevo (slika 18# do danas nestala3 sauvao se lik>azara i deo arhitekture iza njega3 she"atizovani do te "ere da odaju utisakpozorinih kulisa. lavni u"etnik crkve u 2erezi"a i"ao je zadatak danaslika i stoje!e Jgure svetitelja. ni predstavljaju neponovljivu galerijulikova sa jasno izdi)erencirani" Jziono"ija"a. Svaki od njih i"a individualnecrte lica3 pa se stoga razlikuju do$ro!udni3 strogi3 na"rgo%eni3 za"iljenisvetitelji. =igure svetih ratnika naslikao je uenik glavnog "ajstora kao "lade

i jake3 u pancirni" koulja"a i ko"pletno" ratno" opre"o". >okalni"u"etnici"a dato je oslikavanje ugaonih kapela u zapadno" delu naosa3 gdesu predstavili Arista ,antokratora3 Arista-svetenika i Jgure svetitelja3 kao iživopisanje priprate sa scena"a iz života Svetog ,antelej"ona. Hrkva i njenživopis su "irno stajali na o$ronci"a planine <odno sve do velikogze"ljotresa 1GGG. godine. Ie"ljotres odnosi prvo$itnu kupolu3 dok susvodovi i kalota apside teko ote!eni. ako se akedonija tada ve! vie od1G0 godina nalazila pod vla!u 5uraka s"anlija3 "onasi nisu ekali dugo sapoetko" o$nove "anastirske crkve. 2epoznati slikari pokazali su s"isao zaocenu visokih vrednosti starog slikarstva F veka3 te su se trudili da sauvaju)rag"ente starih )resaka podre%uju!i i" svoj crtež i ko"poziciju3 to se

naj$olje "ože videti na ko"poziciji ,rie!e apostola u oltarsko" prostoru.Nivopis iz gornjih zona crkve je $io potpuno uniten3 ali su slikari F< vekanajverovatnije o$novili scene koje su se tu nalazile. ' kupoli su naslikaliArista ,antokratora3 dok su se na ta"$uru3 iz"e%u prozora3 nalazile Jgureproroka. ' kaloti apside ponovo je svoje "esto nala ogorodica sa "ali"Aristo"3 a ko"pozicije <elikih praznika popunile su zidove svoda. ,rogra" jeu odre%enoj "eri $io i iz"enjen3 pa se "e%u ovi" kasniji" )reska"a naaose i lik ruskog sveca &akova3 episkopa rostovskog3 koji je $io kanonizovan1G9. godine. Helokupan živopis iz $io je preslikan i za$oravljen u FF veku.odine 19;63 na inicijativu 2. >. kunjeva3 poinje otkrivanje i prouavanjestarog )resko slikarstva 2ereza3 kako onog iz F3 tako i iz F< veka (slika 193

slika ;0#. kunjev je uoio izuzetan znaaj koje je ovo slikarstvo i"alo zaistoriju vizantijske u"etnosti3 ali je sa"i" ti" otkriven i uticaj koji je progra"Svetog ,antelej"ona i"ao na stil živopisa crkava u vekovi"a koji su usledili.*raje" F i poetko" F< veka3 dolasko" vladara dinastije 2e"anji!a naove prostore3 uoen je znaaj stila prestonikog "onu"entalnog slikarstva izperioda ko"ninskih vladara. Sa"a crkva Svetog ,antelej"ona po"enuta je upovelji kralja ilutina3 1D00. godine. itno je spo"enuti da sa slikarstvo"2ereza i"aju slinosti ve! i rake gra%evine F veka3 o$rada lica i osvetljeni



delovi koji podse!aju na orna"entalni "otiv "ogu se prona!i na )reska"aur%evih stupova kod 2ovog ,azara. Svakako3 crkva Svetog ,antelej"ona jecarigradski" stilo" svog živopisa uticala i na slikarski progra" drugih crkavana tlu akedonije3 kao to je crkva u *ur$inovu. @anas se pos"atra ne sa"outicaj koji je crkva u 2erezi"a i"ala na svoje sled$enice3 ve! i uticaj koji je

Harigrad i"ao na zaduž$ine svojih provincijija. liska uzaja"na veza "ože sevideti kako u putovanji"a carigradskih "ajstora koji su donosili tradicijuvizantijskog slikarstva u udaljene delove carstva3 tako i u analogija"a"onu"entalnog slikarstva sa prestoniki" rukopisi"a. ,rouavanje )resakau 2erezi"a unosi niz korekcija u tradicionalna rasu%ivanja o slikarstvu Fveka3 ispravljaju!i3 do skoro3 jednostranu predstavu o optoj slici razvojavizantijskog slikarstva. Iahvaljuju!i pojedinani" Jgura"a3 poput ouvanoglika Svetog 5ri)una3 "ladi!a nežnog i produhovljenog lica3 ali i uspenoostvareno" celokupno" progra"u3 slikarstvo ove crkve u$raja se "e%unajznaajnija dostignu!a vizantijske u"etnosti uopte.

'ea !oni na (iosu*ada je re o crkva"a iz oko 100. godine njihova karakteristika jesu

iroke kupole koje poivaju na ugaoni" tro"pa"a3 a ne na pandantiJ"a.B Strukturalno one su "ogle $iti podeljene na dve vrste3 BjednostavnijeC ijase kupola oslanja direktno na spoljne zidove i BsloženijeC3 gde je jezgro nadkoji" poiva kupola okruženo dodatni" prostoro".C2ajraniji pri"er B jednostavnijegC tipa jeste 2ea oni ( 2ovi "anastir# nagrko" ostrvu Aios3 gde su pose$no u unutranjosti vidljivi uticaji naina nakoje se praktikovalo ukraavanje u prestonici. ,re"a pisani" izvori"a zna se

da je crkvu podigao *nstantin F ono"ah3 tre!i "už carice Ioje3 iz dinastijeakedonaca koji je vladao u periodu od 10; do 10GG. godine. ako nije $iopose$no uspean vladar 3 u plitiko" s"islu3 *onstantin F je dosta pažnjeposve!ivao kulturi i u"etnosti.zgradnji katolikona 2ea oni prethodi proroanstvo tri hioska "onaha3 kojisu oko 10;. godine3 osnovali "anastir na "estu gde je otkrivenaudotvorna ikona ogorodice. B 5ri kalu%era su putovala na itilenska ostrva3gde su se sreli sa *onstantino"3 koji je tada $io u izgnanstvu3 i predvideli sunjegov dolazak na presto <izantijskog carstva. *onstantin i" je o$e!ao svojupo"o! u podizanju ogorodiine crkve3 ako se njihovo proroanstvo ispuni.*ada se vratio u prestonicu i postao tre!i "už carice Ioje3 a sa"i" ti" i

vladar3 setio se svog o$e!anja3 a njegova podrka za izgradnju 2ea oninastupila je od"ah i oz$iljno.C Ia izgradnju katolikona *onstantin F aljezanatlije i "aterijal.Hrkva i"a o$lik upisanog krsta 3 ija kupola poiva na ugaoni" tro"pa"a3 aiz"e%u tro"pi njen oslonac3 na zapadu3 severu i jugu3 ine spoljni zidovi dokna istoku ulogu oslonca i"aju dva stupca3 koja ujedno oltarski prostor deleod naosa. Se" na tro"pa"a3 tako%e se i na delovi"a iz"e%u njih3 )or"iraju



polukalote u gornji" delovi"a i na taj nain $azu ini oktogon nad koji"poiva "asivna kupola.2a istonoj strani )or"iran je pravougaoni trodelni oltarski prostor sa triapside koje su spolja trostrne3 a iznutra polukružne. lavna i najve!a apsidapripada centralno" delu oltarskog prostora3 a dve "anje %akonikonu i

protezisu3 koji ine zase$ne delove oltarskog prostora.Hentralni i najve!i deo hra"a ini kvadratni naos koji je zasveden3 prethodnospo"enuto" kupolo". 2je"u prethodi trodelni narteks3 nad koji" poivaslepa kupola3 nad centralni" delo"3 dok su druga dva $ona dela zasvedenapoluo$liasti" svodovi"a. 2ad nji" se nalaze tri kupole3 nad svaki"traveje" po jedna3 dok se na severnoj i južnoj strani nalaze $one konhe.=asade su3 tako%e o$ra%ene na nain kako je to $ilo uo$iajeno za grkuo$last. 4e%anje ka"ena i opeke3 u vidu hoizontalnih traka zastupljeno je unižoj zoni )asade. lavna apsida katolikona na spoljanjoj strani i"a triprozorska otvora uokvirena nia"a3 a u zoni iznad nalaze se stepenastouvuene slepe nie izvedene u opeci3 to pokazuje prestoniki uticaj.

Stepenasto uvuene slepe arkade nalaze se duž $onih zidova crkve ukoji"a su postevljeni jednodelni i dvodelni prozorski otvori. ,ose$no u luni"zavreci"a slepih arkada istie se ukras koji je ostvaren postupko" pri ko"ese opeka utapa u "alter i postavlja tako da )or"ira razliite geo"etrijskeo$like. ' potkrovno" delu nalaze se testerasti venci koji kontinuirano tekuoko itave gra%evine.to se tie ukrasa u unutranjosti3 on se tako%e vezuje za uticaje izprestonice. 5i uzori se pri"e!uju u kori!enju "er"erne oplate u niži" i"ozaike dekoracije u vii" delovi"a hra"a3 kakvi su prisutni3 pre svega3 ucrkvi Svete SoJje u Harigradu.4aspored "ozaikih scena prati topograJju i hijerarhiju likova koja je

uspostavljena jo u drugoj polovini 9. veka3 kada se pose$no istie predstavaogorodice. B 2ije sluajno to su ikonoJli ogorodiin lik istakli u prvi plan.na je neraskidivo povezana sa dog"o" o ovaplo!enju3 kojoj se u to"periodu pridavao pose$an znaaj... konoJli su svesrdno naglaavali Aristovuoveiju prirodu. tuda se javlja pojaano interesovanje za ciklus stradanja.C' centralnoj apsidi nalazi se predstava ogorodice sa Aristo" deteto" 3 doksu u $oni" apsida"a arhan%eli ihailo i avrilo. ozaik u kupoli je uniten3ali se progra" "ože rekonstruisati na osnovu pisanih izvora. ' centru kupole je Aristos ,antokrator okružen sa devet an%ela. z"e%u polukalota koje)or"iraju oktogon $aze kupole3 na istonoj strani se nalaze dva heruvi"a. 2azapadnoj strani su dva seraJ"a3 dok su jevan%elisti s"eteni na severnu3

odnosno3 na južnu stranu. &ovan je na jugozapadnoj3 arko naseverozapadnoj3 >uka na jugoistonoj3 a atej na severoistonoj strani. 2ekiod ovih "ozaika su sauvani3 dok su neki u potpunosti uniteni3 kao napri"er3 predstava heruvi"a i jevan%eliste ateja. znad svake od osa"konhi3 koje sadrže hristoloke scene3 u "edaljoni"a su predstavljeni likoviapostola. 4o%enje3 koje je $ilo s"eteno u istonoj konhi3 je u potpunostiuniteno. lagovesti su u severoistonoj konhi3 a Sretenje u jugoistonoj iouvani su u delovi"a. *rtenje u južnoj3 ,reo$raženje u jugozapadnoj3



4aspe!e na zapadnoj3 Skidanje sa krsta u severozapadnoj i <askrsenje usevernoj konhi su veliki" delo" sauvani.nogo $olje su sauvani "ozaici u narteksu. ' vrhu "ale slepe kupole kojo" je zasveden centralni deo nalazi se poprsje ogorodice. ko nje su predstave"uenika3 a "edaljoni sa predstava"a &oaki"a i +ne3 Ste)ana ,rvo"uenika

i ,antelej"ona su sauvani na pandantiJ"a. 2ajvažnija predstava unarteksu je poprsje Arista u luneti iznad istonog ulaza3 koji vodi u naos3 alikoja je u potpunosti unitena. 2a zapadno" zidu centralnog dela priprate3nasuprot Aristovoj predstavi3 s"etena su etiri proroka. @vojica supredstavljena u punoj veliini3 dok su druga dva lika u "edaljoni"a. d oveetiri predstave dve su sauvane3 a ostale )rag"entarno. 2a potr$uji"alukova3 koji nose kupolu3 nalaze se "edaljoni svetih3 po seda" na svako"luku. ' $oni" delovi"a narteksa nalazi se osa" scena Aristovih stradanja ipojedinane predstave svetaca. 2a severno" zidu narteksa s"eteno je,ranje nogu3 sauvano u do$ro" stanju. <askrsenje >azarevo3 'lazak u &erusali"3 kao i pripre"na scena za ,ranje nogu je deli"ino unitena. 2a

južno" zidu je olitva u eci"ansko" vrtu i zdajstvo &udino3 koje su udo$ro" stanju3 dok su ,enjanje na krst i Silazak Svetog @uha na apostole3veo"a ote!eni.to se sa"ih "ozaika tie3 tu do"inira raznovrsni kolorit u lju$iasti"3s"aragdnozeleni"3 ta"no plavi"3 $ledoružiasti" i crveni" tonovi"a kojise sjedinjuju sa zlatno" pozadino". Ilatna $oja je $ila $itna jer je i"alaizrazitu si"$oliku. <ezivala se za Arista odnosno za pi)aniju.Eitav "ozaiki ciklus3 sa svi" svoji" ele"enti"a3 linosti"a svetih3 $oja izlatne pozadine pokazuje dog"u o iskupljenju kroz Aristov dolazak na svet injegovo stradanje.' stilsko" pogledu3 2ea oni je karakteristina jer se u njoj pri"e!uje

evolucija vizantijskog stila3 gde su pri"etna suva asketska lica i izduženeJgure tela. 2aglaena je linearnost3 kao i upro!avanje crteža. Svi oviele"enti karakteriu pozniji perid u"etnosti u do$a akedonaca.Eitav slikani progra" katolikona o$jedinjuje praoce3 proroke3 apostole i sveteoce Hrkve3 svetitelje i "uenike3 tojest sve one koji su predskazali triju") Hrkve i koji su se za nju $orili i doprinosili njeno" jaanju.

;ortret Komnina u arigradskoj "vetoj "oCji*atedrala vizantijske prestonice3 Sveta SoJja3 sagra%ena je na

najistaknutije" "estu Harigrada3 uz sa"u carsku palatu. vo izvanrednoarhitektonsko postignu!e služilo je u odre%eni" trenuci"a kao pravoslavna ikatolika crkva3 kao dža"ija3 da $i od 19DG. godine pa do danas služila kao

"uzej. Sveta SoJja nikada nije do$ila "ozaiki ukras koji $i pokrivao sveraspoložive povrine ove ogro"ne gra%evine. 2a tri$ina"a Svete SoJje senalaze votivni portreti *o"nina3 iz F veka3 koji na" pružaju usa"ljenipri"er "ozaika iz tog razdo$lja u prestonici <izantije. "e ove crkve jeprvo$itno $ilo egale kklesia ili <elika crkva3 da $i re SoJja3 u poetku $ezSveta3 postalo popularno u rano" < veku.

Sveta SoJja je gra%ena u vie navrata. +rhitekte ovogizvrsnog dela vizantijske arhitekture $ili su +nte"ije iz 5rala i sidor iz ileta.



,rva crkva Svete SoJje je zapoeta u vre"e *onstantina3 a verovatno je $ilazavrena u vre"e *onstancija 3 D60. godine. ,oto" je 1G. godine osve!enadruga crkva Svete SoJje3 nakon to je3 0. godine stradala u požaru. ' tokupoznate po$une 2ika3 koja se dogodila GD;. godine3 crkva je ponovnostradala. 2a njenoj rekonstrukciji zapoeto je u vre"e vizantijskog

i"peratora &ustinijana. Sveta SoJja je osve!ena ;7. dece"$ra GD7. godine.e%uti"3 dvadeset godina kasnije3 odnosno GG8. godine3 pala je velikakupola usled ze"ljotresa koji su pogodili Harigrad. *ako arhitekte ove crkvenisu vie $ili "e%u živi"a3 o$nova Svete SoJje je poverena sidoru la%e".2a prostoru sa"og Harigrada3 iz F veka3 sauvala su se dva "ozaika3 koji senalaze u južnoj galeriji carigradske Svete SoJje. 5o su velianstveni @eizis iportret *o"nina3 poznatiji pod nazivo" ozaik &ovana *o"nina3 postavljenoko 1118. godine. &užna galerija je u kasniji" vekovi"a služila carski"porodica"a da o$avljaju kraljevske dužnosti a da ne $udu vi%eni od strane"ase ljudi iz naosa. z tih razloga je razu"ljivo da su se ovde sauvaliportreti carskih porodica.

4odonaelnik loze i osniva dinastije *o"nina3 iji !e neposredni ili po$onipoto"ci vladati carstvo" do kraja njegovog postojanja je +leksej *o"nin.Sa"o pedeset godina nakon s"rti <asilija carstvo je $ilo na ru$u propasti.<elika o$nova koja je ve! kraje" veka usledila pod dinastijo" *o"ninapredstavljala je novi i"puls3 novu etapu u konstruisanju tj. o$navljanjusaveza iz"e%u oga i 2ovog zrailja3 i potre$u da se ponovo potvrdi i stari"-novi" sredstvi"a naglasi $ogo"iza$ranost i $ogo"uvanost prestonice3 sveto o$ojeno izrazito eshatoloki" uverenji"a koja ine važnu osnovu zarazu"evanje politike i verske istorije kao i vizuelne kulture itave epohe.Harevi ko"ninske dinastije su $ili vo%eni oekivanji"a $liskog kraja dana3 a oto"e govori i injenica da je +leksije *o"nin se$e video u ulozi poslednjeg

hri!anskog cara. Ia carsku palatu je poruio "ozaik sa predstavo"Stranog suda3 a ove jerusali"ske preokupacije vodile su i njegovognaslednika &ovana *o"nina. Elanovi roda @uka su +lekseja *o"nina3 uprole!e 1081. godine istakli i podržali kao svog kandidata za carsku krunu.e%uti"3 +leksejev dolazak na vlast3 osvajanje" Harigrada na <eliki etvrtak1. aprila 1081. godine3 nije znaio i uspostavljanje dinastije *o"nina3 ve! jekrunisanje3 od strane prestonikog patrijarha *oz"e predstavljalo poetakvelike i dugotrajne $or$e +lekseja *o"nina za stvaranje dinastije ipriznavanje njenog legiti"iteta. &edanaesti vek3 istovre"eno3 za vizantijskocarstvo $urni vek3 sa so$o" je doneo i potpuno i konano uvr!enje idejedinastije u teorijski nenasledno" carstvu 4o"eja3 i to na po"alo

paradoksalan nain: ostavljaju!i po strani prvu etvrt jedanaestog stole!a3o$eleženu jedno" od najsnažnijih linosti vizantijske povesti3 "o!ni"vasilevso" <asilije" 3 u poslednji" decenija"a vodila se neprestana isnažna $or$a za do$ijanje carskog legiti"iteta i podjednako za stvaranjedinastije3 odnosno stvarno o$ez$e%ivanje nasle%a prestola svoji" sinovi"a iliiza$ranici"a. Stvarni legiti"itet dinastije je ostvaren tek du$oko u+leksejevoj vladavini. @inastija *o"nina je ve! u vre"e &ovana *o"ninapostala vrsta politika realnost i snažna ideja kojo" je +leksejev sin isticao



svoju povezanost sa oce" i rodonaelniko" vladarske loze3 prenose!istvoreni legiti"itet i na svog sina prvenca koji je dedino i"e i nosio. &ovan *o"nin je u dinastijsko" pogledu $io najsvesniji i najodgovorniji vladar ovedinastijske porodice. Eetiri godine nakon preuzi"anja vlasti3 11;;. godine3 &ovan *o"nin krunie svog sina prvenca +lekseja. vi" krunisanje" je

konano uspostavljena dinastija *o"nina. e%uti"3 s"r!u krunisanog+lekseja i s"r!u njegovog drugog sina +ndronika3 sav trud ovog vasilevsa dauspostavi dinastiju $io je uniten. Svojo" poslednjo" voljo"3 jedno" vrsto"us"enog testa"enta donosi odluku o nasledniku carske krune3 opredeljuju!ise za na"jla%eg sina3 anojla *o"nina3 rue!i tako starosnu hijerarhijusvog poto"stva. vakvi" dolasko" na vlast3 anojlo !e itavog života $itioptere!en senko" nelegi"iteta svoje vladavine3 a suparnitvo sa stariji"$rato" sako" je karakterisalo veliki deo anojlovih napora na stvaranju iizgradnji legiti"iteta svoje vladavine. 2akon s"rti "o!nog anojla *o"nina3;.septe"$ra 1180. godine3 razdor i suko$ naj$ližih krvnih srodnika ukazao je u svojoj puno"o!i na izu"iranje zajednistva carevih poto"aka

istovre"eno sa nestanko" jake porodice kao i porodinog ideala izko"ninske ideologije. +rhitektonskodostignu!e vizantijskog carstva3 Sveta SoJja i"ala je naos izdeljen u tri$roda3 oltarski prostor na istoku3 dok je na zapadu $io narteks. 2arteksSvete SoJje predstavlja važno ostvarenje i u arhitektonsko" i ukonstruktivno" s"islu. 2jegov osnovni o$lik je nasle%en iz antikearhitekture. spred Svete SoJje je $io postavljen prostrani atriju"3 uokvirentre"ovi"a u ije" je sreditu $ila es"a za a$laciju3 to je $io do$ro poznato$iaj iz ranohri!anske $azilike. 2a zapadnoj strani crkve sagra%ena jezatvorena galerija. Sredinji i najve!i deo prostora prekriva visoko uTdignutakupola3 velikog prenika (D1"#3 postavljena na etiri oslonca. Hela za"isao

gra%evine je podre%ena kupoli. ,rostor ispod kupole je na severnoj i južnojstrani o$eležen kolonada"a3 koje3 u prize"no" delu3 odvajaju $one$rodove od sredinjeg prostora3 a na spratu su galerije. 'nutranji prostorcrkve je o$ra%en sa najve!i" i najvii" a"$icija"a. Ia o$radu je kori!enskupocen "aterijal3 od "er"ernog poda3 preko stu$ova3 kapitela3 venaca3parapeta i zidnih povrina3 do "ozaika u kupoli. ,ose$no tre$a po"enutiprokoneski "er"er i zeleni ka"en3 va%en iz tesalijskog ka"enolo"a.*ori!en je i ple"enit "etal3 sre$ro u raznovrsnoj o$radi3 dok su "ozaicipostavljani na zlatnoj osnovi. Sveta SoJja je i"ala i izuzetno "esto u sklopucere"onija3 koje su $ile važan deo javnog života vladara3 njegove porodice iokruženja. 2a istono" delu srednjeg polja južnog $roda se nalazila loža za

vladara. Harica sa svojo" pratnjo" je i"ala "esto na južnoj galeriji naspratu3 dok $i se za severnu i zapadnu spratnu galeriju "oglo re!i da su $ilana"enjena ugledni" linosti"a koje su pratile liturgiju.' razdo$lju od ikonoklaz"a do krstakog pljakanja Harigrada3 vizantijskiu"etnici su u zidni" "ozaici"a stvorili najznaajnija dela. @olazi doo$laganja crkvenih zidova "ozaiko"3 ija vladaju!a te"a nije $ila sa"odekorativna nego hri!anska ikonograJja. ako nije $ilo neke naroito naglepro"ene u karakteru u"etnosti sa dolasko" na vlast dinastije @uka (10G9-



1081# i *o"nina (1081-118G#3 u F veku je3 u svako" sluaju3 ro%en novi3oso$eniji i liniji stil. ' u"etnosti se konano utvr%uje sveani3 uzvieni stil3iji je zadatak da izrazi najdu$lje "o"ente pravoslavne religioznosti. ' prviplan iz$ijaju "aloazijski uticaji. 5anka3 apstraktna3 stilizovana linija postajedo"inantan ele"ent u slikarstvu. Ilatna povrina do$ija najiru pri"enu3 a

nekada $ogati arhitektonski pejzaži postaju she"atizovani. =igure do$ijajupose$nu lako!u i vazduastost3 njihovi strogi3 asketski likovi izražavajunajdu$lju produhovljenost. ' koloritu vode!u ulogu igraju guste3 zasi!ene$oje3 ije nijanse podse!aju na skupoceni e"alj.

vaj klasian vizantisjki stil je dostigaonajve!i procvat u sa"oj prestonici vizantijskog carstva3 u Harigradu. Harigradpostaje glavni u"etniki centar od druge polovine F veka3 a njegovi uticajise radijalno ire u svi" pravci"a. ez o$zira na to to su granice<izantijskog carstva postale uže3 i to se njegovo $lagostanje s"anjilo3 upoetku su3 ipak3 jo uvek izra%ivane divne "ozaike dekoracije pre"auzori"a crkve B2eaC3 <asilija .

' velikoj crkvi Svete SoJje u Harigradu sauvani su "ozaici3 kako saprizori"a iz Svetog pis"a3 tako su ouvani i "ozaici sa predstava"a careva.' apsidi se nalazi predstava ogorodice na prestolu sa Aristo". $oje i"ajuni"$. vaj "ozaik datira3 od"ah nakon perioda ikonoklaz"a. znad vratakoja vode iz narteksa u crkvu prikazan je >av < udri na koleni"a predAristo"3 a iznad njega su "edaljoni3 jedan sa ogorodico"3 i drugi saan%elo". ,redstava arhan%ela ihajla iz desetog veka3 koji je prikazan kakostoji i drži skiptar u desnoj ruci3 i glo$us u levoj ruci. +rhan%el avrilo jepredstavljen sa suprotne strane3 i ova predstava je sauvana u delovi"a.znad južnih vrata na "ozaiku postavljeno" verovatno za vlade <asilija 3

iz"e%u 986. godine i 99. godine3 odnosno3 iz perioda poznijeg desetogveka3 prikazani su *onstantin i &ustinijan sa ogorodico". *onstantin jeprikazan kako prinosi "aketu grada ogorodici3 a &ustinijan "aketu SveteSoJje. @rugi" rei"a3 ova predstava pokazuje dva "onarha koji su ispunilisvoje dužnosti pre"a crkvi i državi. &ustinijan je oznaen kao svetac. ' južnojgaleriji Svete SoJje nalazi se velianstveni @eizis. vaj "ozaik predstavljatriju") "ozaike u"etnosti u Harigradu. d prvo$itne ko"pozicije sauvalisu se sa"o gornji delovi Jgura. e%uti"3 u južnoj galeriji i"a i drugih"ozakih predstava sa predstava"a careva. ozaik jednog carskog para3postavljenog vek ranije no portret *o"nina3 na ko"e su predstavljeni*onstantin F ono"ah i Ioja3 dovren oko 10;. godine. Harica Ioja je $ila

udata za tri vasilevsa: za 4o"ana (10;8-D#3 ihajla <(10D-1# i za*onstantina F ono"aha (10;-GG#. 2a "ozaiku je predstavljen Aristos,antokrator kako sedi na tronu3 i dva "onarha *onstantin F ono"ah i Iojakako Aristu prinose vre!icu sre$ra i svitak. @ruga "ozaika predstavaprikazuje i"peratora &ovana *o"nina i njegovu suprugu rinu ,iroku3 sakasnije dodati" portreto" sina +lekseja3 oko 1118-11;;. godine. vajvotivni portret *o"nina prikazuje ogorodicu3 koja ispred se$e drži "alogArista3 a sa strana stoje &ovan *o"nin (1118-11D# i njegova supruga rina3



k!erka ugarskog kralja >adislava. 5oko" 11;;. godine3 kad je &ovan proglasiosvog sina prvenca +leksija za savladara3 na $onoj strani susednog pilastradodat je i +leksijev portret. =igure zauzi"aju strogo )rontalne stavove3 ideluju nekako kruto iako je kasnije dodati portret cara +lekseja znatnooso$eniji. Hentralna Jgura "ozaika je ogorodica. 2jena Jgura je izrazito

naglaena ta"no plavo" $ojo". 2jeno lice je oz$iljno3 ali izuzetno "lado.,odse!a na lice ogorodice3 vi%eno na najlepi" ikona"a. Harski par jeodeven u raskonu ode!u3 posutu dragi" ka"enje" (divisioni sa lorosi"a#3dok su i" glave ovenane kruna"a. &ovan *o"nin u ruka"a drži vreicu sazlato"3 a rina svitak perga"enta. *o"poziciona she"a ovog "ozaikaponavlja raspored Jgura na starije" "ozaiku s predstava"a carice Ioje i*onstantina ono"aha. Here"onijal koji je vladao na vizantijsko" dvoru $io je toliko krut da u"etnik nije "ogao da odstupi od njega. tuda potie)rontalno3 strogo si"etrino postavljanje Jgura3 kao i verno reprodukovanjecarskih odeždi. 2a"ozaiko" portretu *o"nina dolazi do pojaavanja linearno-povrinskog

naela3 to se pose$no pri"e!uje u o$radi likova carskog para. vde jelinearni stil uticao na tehniku rada3 jer su "er"erne kockice na licupostavljene u otri" paralelni" linija"a3 a najsvetlija "esta data su3 sa dotada nepoznato" otrino". 2a licu ogorodice se zapaža zao$ljenost )or"i3dok su lica i"peratora &ovana i njegove supruge rine ura%ena u lako"graJko" "aniru3 z$og ega izgleda da njihova volu"inoznost iezava upovrini. 4u"enilo je naneto u tanki" ra)ura"a. '"etnik je najuspenijeuradio lik rine3 ije zavodljivo lice nosi na se$i peat raJniranosti3 dok seo$rada +leksejevog lika odlikuje daleko ve!o" $eživotno!u. +leksejevportret je uradio drugi3 "anje siguran u"etnik3 sve linije je izvela "anjesigurna ruka. 5anke graJke linije neutraliu volu"en3 tako da je opte

shvatanje )or"e ostalo isto. *olorit "ozaika s portreti"a *o"nina odlikuje senaglaeno" otrino". ' nje"u se zapaža da je $oja privlaila u"etnike kaosredstvo za stvaranje iluzije skupocenosti. '"etnici zloupotre$ljavaju zlatokoje koriste u ko"$inaciji sa crveno"3 ta"noplavo"3 gri"izno" i $elo"$ojo". 2eutralno-priguen ostaje jedino lju$iasti ton "ukih divisiona.

Sveta SoJja ili <elika crkva$ila je od pose$nog znaaja3 ne sa"o za istoriju vizantijske arhitekture3 ve! je njena "ozaika dekoracija doprinela izuavanju vizantijskog slikarstvauopte. Svojo" arhitekturo"3 kupolo" velikih raz"era i skupoceno"o$rado" unutranjeg prostora3 kao i "ozaici"a na zlatni" povrina"a3odavala je3 u to vre"e3 sliku idealno za"iljenog kos"osa. ' unutranje"

prostoru Svete SoJje postavljeno je vie vrednih "ozaika3 nezavisni jedni oddrugih3 i razliitog datu"a3 ali ove "ozaike predstave na" pružaju pregledistorijskih prilika u to do$a3 a "ozaike predstave "onarha prikazanih nazidni" povrina"a ove crkve na" pokazuju koliko je Sveta SoJja uživalaugled i od naistaknutijih linosti onoga vre"ena.

ukopisi Komnina



Slikarstvo u rukopisi"a <izantinci su du$oko cenili. no se negovalo saveliko" pažnjo" od strane poznavaoca slikarskih tehnika. ,oeci ove graneu"etnosti3 koja se razvijala uporedo sa radionica"a u koji"a su seprepisivale knjige3 datiraju se jo u prve vekove nae ere. ' sa"oj <izantiji3ova grana poinje da se razvija u . veku3 da $i doživela sla$ljenje za vre"e

ikonoklaz"a. Svoju o$novu rukopisi su doživeli u 9. veku nakon po$ede nad jeretici"a. ,saltiri su "e%u prvi" ostvarenji"a koja su nastala nakonikonoklaz"a. 2ajstariji pri"erak prikazuje liturgijske o$iaje Svete SoJje uHarigradu. 4aznolikost rukopisa ogleda se u te"a"a koje su se koristile i unainu prikazivanja istih. Svi rukopisi i"aju $ogatu koloristiku3 sve Jgure sudetaljno o$ra%ene s o$ziro" koja je preciznost $ila potre$na3 a sve sedrugaije postavljaju u odnosu na tekst. *oristili su se orna"enti3 Jgure iarhitektonska zdanja za ukraavanje. no to je karakteristino je preciznoo$ra%ivanje draperije3 koje !e se u naredno" periodu odraziti i na zidnoslikarstvo. ,reciznije je re!i da su se najverovatnije ove dve grane u"etnostirazvijale paralelno3 s o$ziro" na "notvo analogija koje je "ogu!e uoiti. '

svi" rukopisi"a svaka predstava je potpuna slika3 a scene i"aju izraženudra"atinost. 5o je postignuto upravo isticanje" Jgura i jasno!o" njihovihpokreta3 kao i "i"iko" lica. 5ako%e3 dosta se pažnje pridavalo iorna"entalni" ukrasi"a koji su okruživali scene3 dok su na neki" pri"eri"ate dekoracije kori!ene da $i se u njih u"etala scena i tako su one postajalera"ovi za slike. '"etnik teži da itavu stranicu u rukopisu predstavi kao jedinstvenu ko"poziciju3 e"u doprinose dekoracija3 Jgure3 ukraenezastavice sa scena"a i eventualni ukrasi na "argina"a.

lu"inirani rukopisi ko"ninske epohe (pregled3 najvažniji spo"enici3 stil#

'"etnost ilu"iniranih rukopisa $ila je iroko rasprostranjena za vre"evladavine *o"nina. na je nastavljala antiku tradiciju i nije $ila vezanasa"o za religiju3 ve! su se esto oslikavale i knjige o "edicini i lovu. ' ovojo$lasti u"etnosti slikari su "ogli uvek da ostanu verni nainu slikanja ite"a"a koje su koristili. aterijal na ko"e se slikalo je uvek $io isti3 koristiose perga"ent jo od antike3 a te"e su i dalje $ile iste i sa" nain njihovogprikazivanja i o$ra%ivanja sa"o je nastavljen po tradiciji. ,erga"ent sepripre"ao na proveren nain3 a ustaljeni naini slikanja koristili su se zaprikazivanje portreta i scena. 'pravo se u "inijaturi3 "e%u ostali"tehnika"a3 "ože videti koliko je vizantijska u"etnost $ila naprednija uodnosu na u"etnosti koje su se razvijale u ostali" delovi"a sveta. <izantinci

su postavili osnove za raznovrsniju u"etnost i unapredili antiko nasle%e utradiciji o$likovanja ljudskog tela i draperija3 a sve to rade!i vode!i seosnovni" teoloki" o$iaji"a u u"etnosti. ' ovo" period vizantijski stil u"inijaturi dostiže svoj vrhunac. ,ri"etna je zrelost koja se $azira na antiki"principi"a3 tradiciju koja je dugo vekova izuavana i potovana. *o"pozicijesu skladno reene i vodilo se rauna o proporcija"a ljudskog tela. =igurasada $iva uskla%ena u odnosu na ostale ele"ente koji su prikazivani. 5ako%e3kori!eni su geo"etrijski o$lici koji su na skladan nain $ili ko"$inovani sa



ti" ele"enti"a. <rhunac rukopisi dostižu u 1;. veku kada se u ilustracija"a javlja perspektiva3 a sporedni ele"enti kao to su pred"eti i arhitekturado$ijaju skra!enje. 5i"e se naglaava du$ina prostora a istiu se Jgure kojesu u prvo" planu. vaj period "ože da se nazove nastavko"pozno"akedonske epohe. 4ukopisi koji su nastali u ovo" periodu uo$liili su

stil vizantijske vizuelne u"etnosti. ,ostoje odre%ene razlike u odnosu na 10.vek. inijature u rukopisi"a vie nisu sa"ostalne ve! se one vrlo vetoko"$inuju sa teksto"3 ine!i tako jedan skladan koncept. ,is"o koji" jeteskt pisan uglavno" je $io latinski i izveden je sa takvo" vetino" da seini da je gotovo kaligra)ski. nicijali u tekstu su lagani i preJnjeni3 kao i sa"eJgure. storiari u"etnosti esto upore%uju rukopise iz ovog perioda sa oni"koji su nastali u =rancuskoj u 1D. i 1. veku. ogu se prona!i slinosti udekoru3 koloritu i preciznosti. &asno je da se i rukopisi3 iako su nastajali poisti" principi"a i iako se jasno di)erenciraju od ostalih koji su nastali zavre"e <izantijskog carstva3 razlikuju jedni od drugih u zavisnosti od toga uko" delu veka su nastajali. pak su ih izra%ivali razliiti u"etnici iz razliitih

radionica3 a sa" stil se naravno vre"eno" usavravao. ' dalje" tekstuanalizirani su odre%eni rukopisi koji su3 "e%u "nogo$rojni" koji su nastali uperiodu od dva veka3 svojo" te"atiko" i slikarsko" vetino" uo$liili poja"ilu"inarih rukopisa i koji su postali uzor za naredne vekove.,arazinus grekus 7 (,ar. gr. 7#3 oslikano etvrorojevan%elje3 jedan je odnajdetaljnije ilustrovanih rukopisa 11. veka. 2jegove $rojne "inijatureklasiJkuju ga i odvajaju od drugih ilu"iniranih rukopisa ovog perioda. @atujese u tre!u etvrtinu veka i nastao je u radionici "anastira Studion uHarigradu. ' rukopisu postoji "nogo scena ali jasno se izdvajaju naj$itnije.2a kraju jevan%elja po atiji3 pre scene ,rie!a apostola3 dve stoje!e Jgurenaslikane su ispod lukova koji su Mankirani pal"a"a. >eva Jgura3 odevena u

ta"ne nijanse3 predstavlja opata "anastira u ko"e je rukopis nastao. patpruža ruke ateji kako $i pri"io jevan%elje od njega. 4u$ovi njihove ode!enaglaeni su zlatni" e)ekti"a3 to postaje karakteristino za sve Jgure uovo" rukopisu. ' rukopisu je tako%e prikazan i Strani sud. ' donje" levo"uglu strane predstavljen je opat sa grupo" "onaha iz"e%u trona na koje"sede dve Jgure. va scena aludira na raj i opatovu "olitvu da se$i o$ez$edi"esto u raju3 koja je jasno prikazana na njegovo" licu i u njegovo" stavu.2a kraju arkovog jevan%elja3 opat i jevan%elisti prikazani su ispod duplogluka. Sveti arko ne predaje svoje jevan%elje opatu3 kao to to ini ateja uprethodno" pri"eru3 ve! podiže ruke ka 4aju3 iz kog se pojavljuje rukaospodnja. znad ove predstave naslikano je 4aspe!e. d svih predstava u

ovo" rukopisu ova se najvie istie svojo" detaljno!u i preJnjeno!u3 a jasno je da je te"atika jedna od naj$itnijih u u"etnosti. vaj pri"er rukopisatano opisuje preJnjenost u o$ra%ivanju Jgura i pred"eta3 koji se $ogati"kolorito" istiu na svetloj pozadini istiu i ine celine savrene skladnosti.@etalji na draperiji3 koja je linearno o$ra%ena3 ura%eni su od zlata.4ukopis sa sinaksaro" jo jedan je od izuzetnih pri"era rukopisa ovogperioda. @atuje se u poslednju etvrtinu 11. veka. @anas se uva u <atikanu.e%u "nogo scena koje su u ovo" rukopisu živopisane3 izdvajaju se &osi)ov



san i ekstvo u gipat. vo je klasian pri"er podražavanja Starog zaveta3koriste!i scene koje su $ile este i u ranohri!ansko do$a3 u prvi" pri"eri"aslikarstva u katako"$a"a. 2ain na koji su ove scene i Jgure o$ra%enepredstavlja klasinu tradiciju kojo" su se vodili u"etnici u radionica"a. noto ovaj rukopis povezuje sa ostali" su oslikane Jgure na "argina"a

stranica3 to postaje jedna od glavnih karakteristika. *olorit koji" su Jgurenaglaene kao i svi dekorativni ele"enti veo"a je izražen. 4ukopis odieprecizno!u i preJnjeno!u3 kao i svi ostali rukopisi ovog perioda.4ukopis sa zastavico" i inicijalo" u vidu Jgure apostola &akova datira se usa" kraj 11. veka. @anas se uva u oskvi. 2a ovo" pri"eru "ože"o jasnoda zakljui"o oso$ine rukopisa ovog veka. 5ipian je pri"er carigradskeu"etnosti u radionica"a. no to ovaj rukopis odvaja od drugih jepro"enjen inicijal. vde je upotre$ljena Jgura3 to sa"o pokazuje raznolikostu kori!enju odre%enih detalja u dekorisanju. 2aje!e su inicijali $ili Moralniili zoo"or)ni "otivi. vo" pro"eno" potiskuje se tipian životinjskiorna"ent koji se do tada naje!e koristio. Iastavica u ovo" rukopisu je

veo"a precizno oslikana3 sa zlatno" i plavo" $ojo". vo na" dokazujedetaljnost kojo" su se u"etnici $avili o$ra!aju!i pažnju na svaki deostranice. stale delove dekoriu akantusi3 koji se uglavno" nalaze napoetku poglavlja.Sa kraja 11. veka postoji jo jedan rukopis u ko"e se u"esto orna"enata zainicijal koristila Jgura3 tanije u ovo" pri"eru dve Jgure. vaj rukopis nastao je za cara ihajla < i pri"er je na"enjenog ilu"iniranog jevan%elja. 'zastavici se nalazi scena koja tako%e sadrži dve Jgure kao i inicijal.,ored ovih rukopisa3 na kraju veka nastaju rukopisi koji prikazuju razliitestepene askeze. ni se potpuno di)erenciraju od ostalih i ine jednu potpunonovu grupu rukopisa koji tako%e pripadaju carigradskoj u"etnosti. =igure u

ovi" rukopisi"a su liene težine i volu"inioznosti. ,otpuno su satkane odlinija koje "odeluju )or"e3 a sa"e Jgure su izdužene. 2a licu se pri"e!ujeisposniki izraz i upravo ove oso$ine "ogu da se povežu sa Jgura"a uzidno" slikarstvu. ,ozadine u ovi" scena"a isto ne"aju volu"en i nisu jasno deJnisane i na taj nain se stvara iluzija pozorinih scena. vaj tiprukopisa sa askezo" postaje pose$no znaajan za ovaj period jer je"onatvo i dalje $ilo važan aspect života u prestonici3 koji postoji jo odute"eljivanja hri!anstva. &edan od najko"plikovanijih ilustrovanih rukopisa datira se u sredinu 1;.veka. vaj preJnjeni rukopis vezuje se za Svetog rigorija 2azarijanskog. 'nje"u je naistaknutija predstava 4o%enja Aristovog3 sa ukraeni" inicijali"a

i zastavica"a3 to je postalo ustaljeno u ovoj grani u"etnosti.vaj vek doneo je naj$olje "inijature vizantijske u"etnosti3 koje prikazujuzrelost u ilu"inaciji i o$ra%ivanju ele"enata. no to ovaj period karakterie je preovla%ivanje povrinskih )or"i. ,rikazivanje Jgura usavrilo je svetehnike koje su se koristile u prethodno" veku. ne su prikazane skoro $ezpokreta3 a "e%uso$no se razlikuju po izrazi"a lica3 koja su oslikana sazeleno" podlogo" i izuzetno" precizno!u3 sa akcenti"a $ele $oje3 to setako%e "ože pri"etiti i u "onu"entalno" slikarstvu. ,ozadina3 koju ine



arhitektonski ele"enti ili pejzaž3 skoro potpuno se stapaju u jednu )or"u3 to jo vie naglaava Jgure. stali ele"enti3 zastavice3 inicijali i ostalidekorativni detalji3 ostali su isti u odnosu na prethodne pri"ere. Sve ovekarakteristike predstavljaju tipian stil srednjovekovne u"etnosti koja serazvijala pod uticaje" carskog "anastira. ' drugoj polovini 1;. veka

pri"e!uju se odre%ena odstupanja od ustaljenih tradicionalnih nainailu"inacije. =igure vie nisu vezane za zastavice ili inicijal3 ve! su nasu"inoraspore%ene po "argina"a pa ak i u sa"o" tekstu. ne se i dalje o$ra%ujusa visoko" precizno!u3 "e%uti" nisu vezane jedna za drugu ili za pozadinuve! sa"ostalno predstavljaju jedan dekorativni ele"ent.

Ikona -lagovesti sa "inajakona lagovesti iz "anastira Svete *atarine3 u pondožju planine Sinaj3

je delo ra%eno u tehnici te"pera na drvetu3 di"enzija 61P;3; c" i datira seu poslednje dve decenije F veka. 4ezultat je ikonogra)skih i stilskih inovacijau vizantijsko" slikarstvu toko" F veka3 uglavno" pod uticaje" ,atristikih

tekstova i kljunih pro"ena u vizantijskoj liturgiji. Iasi!en zlatni tonalitet inidelo izuzetno soJsticirani"3 a nita "anje nije znaajna razra%ena porukapredstave. =or"alnost stila ikone se "ože o$jasniti njeni" sadržaje". ' u"orno"liku arhangela avrila i njegovo" uzne"ireno" stavu tela3 koji okre!e le%a i jo uvek rairena krila pre"a pos"atrau3 prepoznat je Bneodluni arhangelC3koji" su se $avili vizantijski pisci od os"og veka pa nadalje u svoji"liturgijski" hi"na"a i propovedi"a. 2eodlunost se odnosi na njegovokole$anje u vezi posete ogorodici. +n%eoski glasnik ovde je pretvoren uraz$oritog i za"iljenog "udraca koji preispituje )atalnu poruku koju "orapreneti3 i koji je naj$olji nain da je saopti ogorodici. =igura arhangela je

dina"ina i nesta$ilna u pore%enju sa pasivno" i sede!o" Jguro"ogorodice3 koja je posve!ena svo" vezu do trenutka dolaska arhangela3kada se okre!e nje"u sa upitni" pogledo". 2jegov lagani korak daje scenidis$alans i naglaava nejednakost arhangelovog i ogorodiinog sveta. 5o jeu skladu sa naklono!u sa"og perioda to" energino" i elegantno" stilu3koji ko"$inuje ekspresivnost ose!anja sa raJnirano" tehniko".

' pozadini je $ogata arhitektonska dekoracija sa jasno" topogra)sko"si"$oliko". &edna od zgrada prikazuje ku!u ogorodice3 druga crkvu2azareta3 kao i sa" grad 2azaret. ogorodica sedi na zlatno" tronu izakoga se uzdiže $ogato zdanje sa svad$eni" zastoro" u )or"i crkve3 i"e jesi"$olino prikazan do" ospodnji. 2a gornje" spratu zdanja se nalazi

krovni vrt koji se odnosi na arijino devianstvo3 koje se vezuje za zatvorenivrt iz ,es"e nad ,es"a"a.

5i si vrt zatvoren3 sestro "oja nevjesto3 izvor zatvoren3 studenaczapea!en.(,jes"a nad ,jes"a"a3 :1;#

<rt je i si"$ol polodnosti to naglasva gnezdo rode iznad njega. ,lodna je i reka i njen $iljni i životinjski svet. ,risustvo $iljnih i vodenih ele"enata u



prvo" planu ko"pozicije naglaava visok nivo inspiracije koja se krije iza"eta)ora kori!enih u ,tristiki" tekstovi"a. Iapravo3 kada je G60 godinaposle doga%aja3 &ustinijan ustanovio proslavu praznika lagovesti na ;G."art3 povezanost praznika sa prole!e" je ohra$rila vizantijske pisce dakoriste "eta)oru godinjeg do$a u svoji" propovedi"a za lagovesti3 i"e

podse!aju da je vre"e Aristovog zae!a upravo prole!e. <e!ina ovih pisacastalno pravi paralelu praznika lagovesti i prirode kao si"$ola plodnosti.*oriste cve!e3 plodni rajski vrt3 pa ak izvor života koji iklja iz stene kao"eta)oru za ogorodicu. 2ajznaajniji pri"er ovakve vrste "eta)ore je+katist ogorodici3 u ko"e pesnik koristi dugi niz alegorinih slika3 kako $i seviestruko naglasilahvala ogorodice. deja udesnog zae!a Aristovog3 kao i njegovog ovaplo!enja3 je tako%eizreena u drugo" ikonogra)sko" detalju koji je3 iako jedva vidljiv3 od velikogznaaja. 4adi se o nago" telu "alog susa3 okruženog "andorlo"3"onohro"no predstavljen pored ogorodiinih grudi. na dodiruje ra"eBe"$rionaC isto" ruko" kojo" drži nit iz njenog veza. vako postavljena

purpurna nit kojo" $i pre$alo da izveze veo hra"a3 doga%aj opisan u,rotojevan%elju &akovljevo"3 a koja je povezana sa "ali" suso"3 aludira napupanu vrpcu koja povezuje dete sa njegovo" "ajko". vi ikonogra)skidetalji istiu neposrednost zae!a i ine ideju ovaplo!enja jo eksplicitnijo".e%uti"3 vredna po"ena je i želja da se predstavi teoloka priroda scenekroz prisustvo golu$a upisanog u svetlosni disk3 koji si"$olizuje svetog duha.

kona lagovesti sa Sinaja jedna je od "nogih3 iji" je otkri!e"pro"enjen pogled na ikonopisanje uopteno. tkri!e ikona u "anastiru Svete

*atarine na Sinaju je dovelo naunike u poziciju da iznova izuavaju istorijuikona. 2akon to su se pojavile $rojne nove-stare ikone3 univerziteti ,rinstonai iigena su organizovali ekspediciju koja je prouavala u "anastiru ponekoliko "eseci godinje od 19G6. do 196G. godine3 $ave!i se prito")otograJsanje" i restauracijo" ikona. ' okviru ekspedicije otkriveno je okotri hiljade do tada nepoznatih dela. zdati su i prvi to"ovi kataloga koje jesastavio pro). *urt <ajc"an. 2ajve!i deo z$irke ine ikone nastale od F veka u centralni" vizantijski"provincija"a i u sa"o" Harigradu3 kao i veliki $roj ikona nastalih na *ipru.ne predstavljaju jasan pregled razvitka stila. <e!ino" su stigle u "anastirkao poklon hodoasnika ili su proizvod Bkrstake u"etnostiC.

anastir je $io stanica na hodoasniko" putu ka Svetoj Ie"lji. Hiljhodoasnika je $ila Sinajska ora iznad "anastira3 "esto neopali"e kupine iojsijevog susreta sa ogo". snovao ga je &ustinijan u < veku i do danas je zadržao svoje originalno utvr%enje. Inaajna z$irka ikona prona%ena ovdeupu!uje na gu$itak "aterijala na drugi" "esti"a. Einjenica da je ovdesauvan toliki $roj ikona "ože se o$jasniti za$aeno!u lokacije3)ortiJkacijo" "anastira i pogodno" kli"o" za konzervaciju. 5ako%e3 $lago"anastira Svete *atarine nije se nalo pod udaro" krstaa jer je za vre"e



krstakih ratova ovo podruje ve! $ilo pod "usli"ansko" vla!u. anastir jeuvek održavao crkvene i kulturne veze sa &erusali"o"3 a za vre"e krstakogperioda potpao je pod >atinsku patrijariju3 pod jurisdikciju podrunogepiskopa ,etre.

kona lagovesti se navodi kao delo carigradskih "astora3 ali je vrlo lako

"ogla nastati u radionici "anastira Svete *atarine. 2a takav zakljuaknavode sjajne kružne povri koji se od zlatne pozadine3 iako i sa"i zlatni3odvajaju drugaije" tretiranje" $oje. 2a sinajsku radionicu ukazuje i detaljlika susa na ogorodiini" grudi"a koji se3 iakao nije karakteristian zasinajsko slikarstvo3 "ože dovesti u vezu sa si"$olo" ogorodice kaoneopali"e kupine sa Sinaja.

2aizad3 ovo je ikona visokog naunog sadržaja3 i sa druge strane nežna idirljiva predstava. 2jena poruka je vedra ali i racionalna3 prepuna detalja kojinavode pos"atraa na raz"iljanje. *ao takva predstavlja sintezudivergentnih ele"enata i sa pravo" se s"atra reprezentni" pri"ero"vizantijske u"etnosti.

Krstaške ikone na "inajuSveti rat za oslo$o%enje gro$a ospodnjeg od "usli"ana3 sveopte

prihva!en na crkveno" sa$oru u *ler"onu 109G. godine3 propovedanje"pape 'r$ana 3 predstavljao je i podstakao hodoa!a velikih raz"era uSvetu ze"lju. Ari!anski narod prostornu di"enziju sveta shvatao je krozsakralnu topograJju i &erusali" je predstavljao sredite istog. nogi"adestinacija hodoa!a nije $ila sa"o &erusali"3 ve! i druga $i$lijska "estaistonog editerana. ,o uspostavljanju *raljevine &erusali" (1099-1;91#3 kaoi >atinskog carstva (1;0-1;61#3 latinski hodoasnici poeli su da pristižu naSinaj u veliko" $roju .

&o od ranog hri!anstva Sinajsko" poluostrvu3 prostoru na koje" su seodigrali doga%aji iz knjige zlaska3 "esto teo)anije proroci"a ojsiju i liji3sklapanja saveza sa ospodo"3 posve!ivani su velika pažnja i potovanje.ko DD0. godine carica &elena3 "ajka prvog hri!anskog cara *onstantina (D06-DD7#3 podigla je kapelu na "estu na ko" je ojsije ugledao pla"enigr" kupine. *ada je car &ustinijan (G;7-G6G# podigao crkvu ,reo$raženjaospodnjeg na isto" "estu3 novi katolikon je o$uhvatio staru kapelu. Har jeisprva posvetio ,resvetoj ogorodici i vekovi"a su na ovo" sveto" "estunjen kult i kult ojsija najvie potovani. @ananje poi"anje kulta Svete*atarine kao glavnog u "anastiru3 ije se "irotoive "oti uvaju u crkvi3potie iz zapisa hodoasnika iz zapadne vrope. ,eriod krstakih delovanja

na stoku3 $io je izuzetno znaajan za sinajski "anastir z$og prilivahodoasnika3 irenje" kulta "uenice *atarine na Iapadu. njihovo"prisustvu svedoe "nogo$rojni pred"eti koje su ostavljali na dar "anastiru.

z"e%u 19G6. i 196G. godine izvrena je ekspedicija na Sinaj3 u kojoj susara%ivala tri univerziteta. ,redstavnik 'niverziteta u +leksandriji $io jepro)esor +h"ed =ikri3 'niveriteta ,rinston pro)esor *urt <ajc"an i'niverziteta iigen pro)esor @žordž =orsit. ' "anastiru su otkrili



izvanredna u"etnia dela: "ozaike3 )reske3 dela pri"enjene u"ernosti3ilu"inirane rukopise i ikone. e%u vie od dve hiljade ikona koje ova"onaka zajednica poseduje3 otkriveno je vie od sto dvadeset koje sepripisuju u"etnici"a sa Iapada. eneralno pos"atraju!i period latinskihdelovanja na stoku3 krstai su izvrili izvestan kulturni i u"etniki uticaj3

"ada je uticaj stoka na Iapad $io znatno jai i važniji. <e! su kritiarirenesanse uoili ovu pojavu3 izuavaju!i italijansku u"etnost F veka3 is"islili za nju ter"in "aniera greca tj. vizantijski "anir. ,ose$no krstakeikone prona%ene na Sinaju3 koje se ve!ino" datuju u trinaesti vek3 pokazujuprihvatanje vizantijskog stila3 ponekad u tolikoj "eri da ih je $ilo tekorazlikovati od vizantijskih dela.zuavaju!i "anastirske ikone *urt <ajc"an3 pro)esor deljenja za u"etnost iarheologiju na 'niverzitetu ,rinston3 koristio je ter"in locus sanctus (sveto"esto#3 sa na"ero" da oznai dela koja prikazuju svetitelje3 "esta iodre%ene poj"ove3 koji se "ogu pripisati ovoj svetoj lokaciji3 i )or"irajusinajsku ikonograJju. 2a pri"er3 to je predstava nesagorive kupine ili Sveta

*atarina. ,oput vizantijske princeze3 koja nosi loros i carsku krunu saprependulija"a3 "uenica je prikazivana jo od jedanaestog veka iro"<izantijskog carstva3 ali retko i uvek u prisustvu drugih svetitelja. 2jenoprisustvo na Sinaju likovni" pute" poinje sve vie da se istie toko"trinaestog veka3 prate!i razvoj njenog kulta povezano sa veliki"interesovanje" >atina. 2a krstaki" ikona"a ona nosi i carsku kuglu3 toodgovara zapadnoj tradiciji. Eesto je slikana u paru sa Sveto" arino"3 kojoj je u "anastiru $ila posve!ena jedna kapela3 a zajedno su slikane jer su o$ežene-"uenice3 postradale za veru. nogi" drugi" svetitelji"a posve!enesu kapele u "anastiru i njihovi likovi se tako%e pojavljuju na ikona"a i)or"iraju sinajsku ikonograJju . 5o su svakako proroci ojsije i lija3 Si"eon

Stolpnik i drugi. 5ako%e3 na Sinaju se razvio jedan novi ikonogra)ski tip3 ogorodica2eopali"a kupina. ' etvrto" veku3 rigorije 2azijanski uveo je pore%enjenesagorivog gr"a kupine sa devianstvo" presvete ogorodice. ' predstavigoru!eg gr"a kroz koji se ospod o$ratio ojsiju3 sadržana je "eta)ora oneporono" zae!u ajke ožije i Aristovo" ovaplo!enju. 2jihovopoistove!ivanje do$ilo je na Sinaju i likovni izraz prikazo" ogorodice koja jeo$uhva!ena pla"eni" gr"o"3 "ada se na "nogi" ikona"a prepoznaje kao2epoali"a kupina sa"o natpiso" <atou3 to na grko" jeziku znai gr".vaj ikonogra)ski tip pojavljuje se prvi put u periodu trinaestog veka3istovre"eno sa u$rzani" razvoje" "anastira kao hodoasnikog centra.

'oavanje sinajskih ele"enata na ikona"a po"oglo je istraživai"a da uodre%enoj "eri raspoznaju one koje su u "anastir donete3 od onih koje sunastale u "anastirski" radionica"a3 kao i to kog su porekla $ili "ajstori.2jihovo prepoznavanje u ko"$inaciji sa stilo"3 ele"enti"a ili iz$oro"svetitelja svojstveni" zapadnoj tradiciji3 dalo je znaajan zakljuak da su usa"o" "anastiru $ile )or"irane radionice u koji"a su radili ve!ino")rancuski i italijanski u"etnici3 koji su "e%uso$no esto i sara%ivali. 5vrdnjupotkrepljuje i postojanje velike grupe srodnih ikona3 kao i postojanje dva



epistila sa ikonostasa3 koja se pripisuju latinski" u"etnici"a3 a koje su z$ognjihovih preciznih di"enzija u"etnici "orali da se rade na licu "esta.,rve ikone latinskih "ajstora u "anastiru Svete *atarine datuju se udvanaesti vek i dospevale su ta"o sa"o sporadino. ne pokazuju davizantijski stil jo uvek nije u velikoj "eri uticao na latinske "ajstore3 kao to

!e to $iti u trinaesto" veku. *raje" dvanaestog veka nastala je ikona ijeporeklo o$janjava iz$or svetitelja. straživai su na osnovu toga zakljuili daikona nije nastala u "anastiru3 ve! da je doneena kao dar. ,redstavljeno jeest svetitelja raspore%anih u dva reda: Sveti ,avle3 &akov Stariji i Ste)an su uvie" redu3 dok su u niže" Sveti >avrentije3 artin iz 5ura i >eonard iz>i"oža (ikona $r.1#. '"etnik izostavlja vrlo $itnu karakteristiku vizantijskogteolokog raz"iljanja3 hijerarhijski red po koje" $i u gornje" redu uvek $ilenaslikane $ožanske linosti3 npr. ogorodica iz"e%u an%ela ili scena @eizis.+li na ovoj ikoni najistaknutiji je Sveti &akov Stariji3 koji je pre"a predanju $ioprvi jerusali"ski episkop3 z$og eka ovde stoji pre svetog ,avla. @esno od &akova stoji sveti Ste)an3 koji je "uen u &erusali"u. ,ro)esor *urt <ajc"an

s"atra da njihov iz$or ukazuje na to da je ikona verovatno u &erusali"u inastala. Svetitelji iz donjeg reda su potpuno sa Iapada. Sveti >eonard iz>i"oža je zatitnik zaro$ljenika3 na ta je ukazano paro" okova3 i ije jepredstavljanje razu"ljivo z$og ratnih zaro$ljavanja. Stil slikanja i ikonograJje je u osnovi Iapadnjaki.*rstake ikone na Sinaju trinaestog veka interesantne su po $roju iraznovrsnosti. <e! po"enuto3 radionice latinskih u"etnika ostavile su grupesrodnih ikona ije se slinosti "ogu u odre%enoj "eri deJnisati. *ada su upitanju ikone )rancuskih "ajstora3 to se ini i upore%ivanje" sa )rancuski""inijatura"a ra%eni" u +kri. +kra je $ila prestonica >atinskog Harstva poslepada &erusali"a 1;. godine3 pod "usli"ansku vlast. 5ako%e3 ona je

postala u"etniki centar zahvaljuju!i podstreku izrade $ogatih ilu"iniranihrukopisa i ikona3 od strane kralja >uja F3 kasnije Svetog3 koji je prvi put$oravio u Svetoj ze"lji od 1;G0. do 1;G. godine. inijature koje su za njegaizra%ene i u koji" se pronalaze slinosti sa sinajski" ikona"a jesu "inijatureisala u ,eru%i i i$lije koja se danas uva u $i$lioteci +rsenala u ,arizu.*arakteristina o$eležja )rancuskih radionica jesu iroko otvorene oi sapokretni" oni" ja$uica"a (rolling eKes#3 naglaena ose!ajnost3 kojo" sestvarala ve!a ljudskost prikaza3 pozadina koja sadrži Jligrantski ukras nagipsanoj pozadini - pastiglia3 pri e"u nije o$avezno da svako delo svenavedeno i sadrži.2a pri"er3 karakteristino o$eležje )rancuskih predstava 4aspe!a3 a koje !e

preuzeti i italijanski "ajstori3 jesu jedinstveni pokreti ogorodice i Svetog &ovana: ogorodica palce" dodiruje ugao usana3 a Sveti &ovan "ali" prsto"dodiruje nos. kona 4aspe!e i svetitelji (ikona $r. ;# sadrži i Jligrantski ukraspozadine3 i naglaenu ose!ajnost vidljivu u predstava"a an%ela koji plau3dok ogorodica i Sveti &ovan prave po"enute pokrete. e%uti"3 ona je ilocus sanctus slika3 jer iroki ra" ispunjavaju linosti sinajskih kultova3 koji suposrednici u prestavi <eliki @eizis3 koja se nalazi na vrhu. ,rvi supredstavljeni proroci ojsije i lija3 u gornji" uglovi"a ra"a. Iati"3 na



$oni" strana"a ra"a u parovi"a slede apostoli ,etar i ,avle3 koji $i u ovojpredstavi3 pre"a hijerarhiji3 tre$alo da $udu naslikani pre proroka. 4edosled je odre%ivan pre"a jaini kulta u sa"o" "anastiru i navodi na zakljuak da je ikona tu slikana. Iati" slede sveti ratnici or%e i 5eodor3 kapadokijskicrkveni oci &ovan Ilatousti i <asilije <eliki i svetiteljke *atarina i rina. Sveta

*atarina3 patron "anastira3 predstavljena je tipino poput vizantijskeprinceze3 ali ona drži i carsku kuglu3 to odgovara zapadnjakoj tradiciji. 2adnu su naslikani Sveti Si"eon Stolpnik3 ,avle 5ivejski3 nu)rije3 aksi"spovednik i Sveti @o"etije. Si"eonu Stolpniku posve!ena je pose$nakapela3 dok je Sveti nu)rije živeo u pe!ini nedaleko od "anastira. '"etnik je verovatno neko vre"e radio u "anastiru Svete *atarine i do$ro upoznaosinajsku topograJju. 2a ovoj ikoni vide se iste oso$enosti kao na "inijaturi s4aspe!e" iz isala u ,eru%i (slika $r. D#.,o"enutu saradnju u"etnika razliitih nacionalnosti otkriva jedan triptih.

,rednje strane krila oslikao je )rancuski "ajstor3 dok je sredinju plou3 kao izadnje strane krila3 oslikao italijanski u"etnik. 2a sredinjoj ploi oslikana je

ogorodica na prestolu (slika $r. a#3 a zadnje strane krila sadrže predstaveSvetog 2ikole i &ovana *rstitelja (slika $r. $#. e%uti"3 prednje strane krilaotkrivaju jo oso$enosti )rancuske radionice3 pre"a koji" se "noge ikone saSinaja s"etaju u istu grupu. 2ajpre se "ože navesti te"a *runisanjeogorodice (ikona $r.v#3 u =rancuskoj vrlo popularna3 ali u <izantiji u ovo"do$u jo nepoznata3 a koja ne $i ni "ogla $iti prihva!ena u pravoslavnojteologiji jer izjednaava ogorodicu i Arista. ,ro)esor *urt <ajc"an ukazujena "noge nevizantijske ikonogra)ske ele"ente: u predstavi Aristos "e%u"udraci"a (ikona $r.g#3 Aristos stoji "e%u ueni" &evreji"a3 dok "u sadruge strane prilaze roditelji. 'vo%enje" roditelja u prizor3 stvorena jeprirodnija situacija3 vie ljudska. Stil je vrlo $lizak stilu "inijatura iz

+rsenalske i$lije. va scena se u vizantijskoj ikonograJji prikazuje sasvi"drugaije: Arist sedi na srednje" delu polukružne drvene klupe okružen"udraci"a. ' prizoru plakivanje Arista (ikona $r. d#3 Arist le$di iznadotvorenog gro$a3 dok pre"a vizantijsko" uzoru leži položen na porJrnuplou koja je $ila uvena relikvija u Harigradu. 'spenje ogorodice (ikona $r.d# drži se potpuno vizantijskih uzora3 ali postoji ta naglaena ose!ajnost3uzne"irenost apostola koji oplakuju ogorodicu i Arist koji sa lju$avlju držiogorodiinu duu. ,ozadina ovih prizora ukraena je po"enuti"Jligranski" ukraso" na gipsu.stoj radionici pripada ikona koja pokazuje ogorodicu tipa 2eopali"a kupinasa Aristo" i tri svetitelja (slika $r. G#. >ocus sanctus ostvaren je kultni"

tipo" ogorodice i iz$oro" tri svetitelja3 ojsije" i lijo"3 kao i Sveti"2ikolo"3 ko"e je u "anastiru $ila posve!ena pose$na kapela . ogorodica2esagoriva kupina je rani tip u koje" kupina nije prikazana3 ve! je takooznaena natpiso"3 a ojsije je ovde predstavljen sa kratko"3 gusto"$rado"3 kako se prikazuje na svi" krstaki" ikona"a kao ko"pro"isnoreenje3 jer se jo od srednjevizantijskog perioda ojsije u <izantiji uvekpredstavlja $ez $rade3 a na Iapadu s dugo" $rado". ,risutni su izrazidu$okih ose!anja na njihovi" lici"a3 tipini za sva dela )rancuskih "ajstora.



=rancuski u"etnik koji je naslikao ikonu ogorodica digitrija iz"e%usvetitelja ,etra i ,avla3 +ntonija i vti"ija (slika $r.6#3 trudio se da sledivizantijski uzor3to se jasno uoava njegovi" oda$iro" lika ogorodicedigonske3 ikone koja je $ila paladiju" Harigrada i njeni" izdizanje" napostolje3 iznad svetitelja3 i"e je potovao hijerarhijski red. da$ir svetitelja

pokazuje da se kretao na relaciji Harigrad-Sinaj3 i da je na Sinaju proveodovoljno vre"ena da do$ro upozna sveta "esta. Sveti vti"ije je $iopatrijarh cargradski3 koji je napisao nekoliko $eseda i pesa"a posve!enih,resvetoj ogorodici3 dok se oda$ir svetitelja ,etra3 ,avla i +ntonija vezuje zau"etnikov $oravak na Sinaju3 jer su trojici svetitelja u "anastiru posve!enekapele. &aoj potvrdi locus sanctus slike doprinose i predstave ojsija kojipri"a ta$lice zakona i Svetog lije kojeg hrani gavran3 a koje se nalaze ugornje" pojasu ikone.' vre"e krstakih ratova veliki $roj ikona prikazivao je svete ratnike kakostoje ili jau konje. rupi ikona iji su slikari $ili )rancuskog porekla pripisujese jedna3 koja prikazuje Svetog or%a i 5eodora na konji"a (slika $r. 7#. 2a

dnu klei Jgura donora za koju grki natpis kaže: 33oli se za slugu ožjeg3or%a iz ,ariza??. konograJja je vizantijska3 ali sveti ratnici nose koplje sakrstaki" o$eležje"3 crveni" krsto" na $eloj pozadini. '"etnik je uspeo daistakne neustraivost ratnika i plahovitu narav konja3 ali nije uspeo da i" daod"erenost i preJnjenost3 karakteristine vizantijsko" stilu .Sauvane su ikone svetih ratnika koje su slikali i italijanski "ajstori. koneSvetog Sergija i <akha na konji"a (slika $r. 8# i Svetog Sergija koji jae (slika$r. 9# nastale su tako%e u isto" duhu3 ali sa jasni" krstaki" ele"enti"a. 5usu opet crveni krst na $elo" platnu zastave3 tita ili sedlu3 zapadnjakaode!a3 kao i dijade"a okovana perla"a3 kakva vizantijskoj ikonograJji nijepoznata. 2a drugoj ikoni predstavljena je i donorka koja klei3 to je tako%e

zapadnjai stav. na na glavi nosi kapu sa dugaki" crni" velo"3 kakve suna *ipru u to vre"e nosile žene da $i izrazile žaljenje z$og pada grada +kre1;91. godine3 ili "ožda jo i pre3 posle pada &erusali"a 1;. godine3 todaje vre"enski okvir nastanku ikone. klektika tendencija koja se u tovre"e razvijala u Svetoj ze"lji uoava se i na orijentalni" to$olci"a kojenose svetitelji na o$e ikone. sto" "ajstoru pripisuje se ikona sa Sveti"ratnici"a or%e"3 5eodoro" i @i"itrije" (slika $r. 10#3 u stoje!e" stavu3o$ueni u duge dvorske tunike i hla"idije3 cere"onijalnu dvorsku ode!u<izantinaca3 dok ispod nose pancir koulje krstaa3 kao i ikona sa dve tipinosinajske svetiteljke3 Sveto" *atarino" i Sveto" arino" (slika $r. 11#. Eistovizantijska predstava naruena je ovde latinski" ele"ento" carske kugle u

*atarininoj ruci. 4anije po"enuti triptih na koje" su zajedno radili )rancuski inajverovatnije ovaj italijanski slikar3 sada je ponovo $itno spo"enuti i z$ogtoga to otkriva "ogu!e poreklo u"etnika. Eitavu ovu grupu ikona ra%enihna Sinaju3 pro)esor *urt <ajc"an s"atra da je naslikao "ajstor koji je $ioporeklo" iz +pulije. si" estih slinosti sa )reska"a u +puliji3 najve!euporite pronalazi u predstavi Svetog 2ikole (slika $r. $ # na zadnjoj stranilevog krila triptiha . 2ikoline crte lica pokazuju da je uzor $ila uvena sinajskaikona Svetog 2ikole3 koju je neto ranije naslikao vizantijski "ajstor3 ali je



krstaki u"etnik iz"enio odeždu3 stavljaju!i "itru na svetiteljevu glavu idaju!i "u vladianski tap. 5ako je vizantijski 2ikola iz ire pretvoren u2ikolu iz arija3 iji su stanovnici 1087. godine tražili svetiteljeve "oti.'$rzo po do$ijanju relikvije3 postao je jedan od najpotovanijih svetiteljaitavog latinskog Iapada. &aka linija koja )or"ira ukoene Jgure3 jasne $oje i

sla$a volu"inacija3 kao i sklonost ka interesantni" detalji"a3 jesukarakteristike ovih ikona . 2jihova u"etnost nije $ila toliko napredna3 kolikose to "ože re!i za grupu ikona sa vrlo slini" karakteristika"a3 koje sutako%e nastale u "anastiru i koje se pripisuju venecijanski" "ajstori"a . 5rgovaki grad-država <enecija3 kraj enove i ,ize3 i"ala je jake veze sastoko"3 koje su jo ojaale poto su leani opljakali Harigrad 1;0.godine. va velika grupa pripisuje se venecijanski" "ajstori"aupore%ivanje" sa ikono" Svetog +ndreja (slika $r.1;# koja se uva u "uzeju*orer u <eneciji. 2a njoj se "ože uoiti naglaena linearna o$rada3 kose$rade i $ora3 pose$no na "estu gde se o$rve spajaju3 ali i draperija3 zati"po"alo kružno )or"iranje o$raza3 i otro osvetljavanje delova koje je

u"etnik želeo da naglasi. sto tretiranje )or"i i volu"ena prona%eno je navelikoj dvostranoj ikoni koja na prednjoj strani i"a prikazano 4aspe!e (slika$r. 1D# na $listavo zlatnoj podlozi3 dok je sa druge strane $ilo prikazanSilazak u ad (slika $r. 1a# na ta"noplavo" ne$u sa zvezda"a. >ica +da"a ive (slika $r. 1$# pokazuju izuzetne slinosti sa ikono" iz "uzeja *orer3 iprito" se va u <izantiji uvek prikazuje "ladoliko. Scena 4aspe!a pokazujeda su pokreti ruku ogorodice i Svetog &ovana postali odlika krstakih4aspe!a3 ne sa"o odlika )rancuske ikonograJje. 5u je i izražajniji opistelesnih o$lika3 dok se prikazuje i jedna neo$inost3 koja se u to" periodu javlja u severnoj vropi i koju talijani vrlo $rzo preuzi"aju3 a to je Arist kojina nožni" prsti"a i"a sa"o jedan nokat. kona je jedna od ukupno etiri

ikone koje se uvaju na Sinaju3 a koje su signirane na latinsko".@ruga vrlo potovana i iz vie razloga interesantna ikona ove radionicezapravo je diptih koji na jedno" krilu i"a prikazanog Svetog ,rokopija (slika$r. 1G#3 ra%enog po uzoru svetiteljev lik sa jedne jerusali"ske ikone3 a nadrugo" krilu prikazana je ogorodica *ikotisa (slika $r. 16a#3 koja podražavauvenu ikonu ogorodice3 koju je naslikao >uka3 i koja je iz "anastira *iko sa*ipra . $e ikone su se nalazile u o$lasti"a koji"a su upravljali krstai3 alidiptih nije nastao ni u jednoj od tih o$lasti3 ve! na Sinaju. *ao i na)rancusko" 4aspe!u3 i ovde su ra"ovi krila ispunjeni locus sanctus likovi"a iprizori"a. 2ajupeatljivija je predstava ogorodice 2eopali"e kupine (slika$r.16$# naslikane na sredini gornjeg dela ra"a3 iznad ogorodice *ikotise.

vaj pri"er je jedan od najranijih3 gde je ogorodica prikazana kako stojiokružena gr"o". kružuju je i njeni roditelji3 &oaki" i +na3 prikazani upoprsji"a3 koji"a je u "anastiru $ila posve!ena kapela3 kao i caru*onstantinu i carici &eleni3 koji se nalaze na donje" pojasu ra"a. niokružuju Svetu *atarinu3 koja je ponovo predstavljena poput vizantijskeprinceze3 ali uz krst "uenitva drži i zapadnjaku carsku kuglu. ,uno"Jguro" predstavljeni su ojsije i &ovan *rstitelj3 <asilije <eliki i Sveti 2ikola izire3 &ovan >estvinik3 jedan od sinajskih igu"ana3 kao i Sveti nu)rije3



asketa ija se kapela nalazila u $lizini "anastira. ' centru gornjeg pojasara"a ikone Svetog ,rokopija3 predstava Arista za"enjuje scenu @eizis3 da sene $i ponavljali likovi ogorodice i &ovana *rstitelja. 2jega okružuju $istearhan%ela. Iati" slede stoje!e Jgure svetitelja hijerarhijski" redo": ,etar i,avle3 &ovan i 5o"a3 5eodor i or%e3 i na donje" pojasu ra"a3 opet dopojasne

predstave *oz"e i @a"jana koji okružuju Svetog Aristo)ora. ,ose$ne kapeleu "anastiru $ile su posve!ene gotovo svi" naslikani" svetitelji"a. ,rogra"diptiha je sinajski u najve!oj "ogu!oj "eri.vaj venecijanski atelje pokazao je jo u par navrata da je delao u sa"o""anastiru. &edan pri"er je ikona ogorodice koja stoji i pridržava susa3Mankirana ojsije" i &ovano" *rstitelje" (slika $r. 17#. ogorodica je ovdeoznaena kao <atou (grki: gr"#3 2esagoriva kupina3 iako gr" nije prikazan .,roroci se tako%e uklapaju u sinajsku ikonograJju. ojsije je po vizantijsko""odelu naslikan $ez $rade3 dok je ,retea po isto" uzoru naslikanna"rtenog ela i raz$aruene kose3 ali izraženi opis telesnih o$lika3 otarcrtež lica i pojednostavljena3 prirodnija draperija ukazuju da je delo

venecijanskog "ajstora.2a"enski ra%ena za "anastirsku kapelu Svete *atarine =ranake3 epistilnaploa ikonostasa ove venecijanske radionice3 sadržala je poprsja apostola3u"esto dvanaest praznika. 2jih je $ilo est3 z$og "alih di"enzija kapele.2aslikani su Sveti ,etar sa svitko" i kljue"3 Sveti ,avle sa kodekso" (slika$r. 18a#3 etiri jevan%eliste3 i sveti ratnici or%e i ,rokopije. S"eteni suispod gotskih3 zailjenih lukova3 dok su na vizantijski" ikonostasi"a poprsjapostavljena ispod o$lih lukova. ,otuju!i vizantijsku tradiciju3 u"etnik je@eizis postavio u sredinu. e%uti"3 jevan%elisti &ovanu3 koji se u vizantijskoju"etnosti o$ino predstavlja sa potpuno $elo" $rado"3 a u zapadnoj $ez$rade3 predstavio je sa crno" $rado"3 a &ovanu *rstitelju (slika $r. 18$# kao i

glavi Svetog ,avla dao je ve!i realiza"3 linearno o$ra%uju!i $radu3 kosu i$ore .,ostoji "ogu!nost da su u "anastiru postojale dve ri"okatolike kapele. 2atu pretpostavku navodi injenica da je sauvana jo jedna epistilna ploaikonostasa. 5o znai da su ri"okatoliki "onasi na Sinaju prihvatilipravoslavni ikonostas. zradili su ga "ajstori tako%e venecijanskog porekla3ali je re o drugoj radionici. ni nisu $ili toliko veti kao "ajstori prvevenecijanske radionice. zraz herkulovsko telo koristi *urt <ajc"an da opieArista na ikoni Silazak u ad (slika $r. 1#3 dok tela sa druge epistilne ploeikonostasa naziva krupni" i zdepasti". pistil ovog ikonostasa sadrži ciklus<elikih praznika ko"e su dodati i 5ajna veera i ,ranje nogu3 ali je izostavljen

@eizis iz sredine. ' duhu krstake u"etnosti neke slike praznika strogo sedrže vizantijskih uzora3 ali na drugi" postoje odstupanja da $i se pokazalipose$ni zapadnjaki ele"enti. Sa vizantijsko" ikonograJjo" se "anje-vieslažu lagovesti3 Sretenje3 *rtenje3 ,reo$raženje3 'lazak u &erusali"3 Silazaku +d i <askrsenje. S druge strane3 jaki zapadnjaki ele"enti se javljaju najprena 4o%enju Aristovo" (slika $r. 19a#3 npr. individualizacijo" dvojice od tri"udraca. udrac koji stoji u sredini i nosi krznenu kapu3 tipian jeIapadnjak. 5re!i "udrac izgleda kao ongol. Ina se da je Sveti >uj 1;9.



godine poslao jednog izaslanika u *arakoru"3 veliko"e kanu3 kojeg je hteoda uvue kao saveznika u $or$u protiv "usli"ana . ongolski vojskovo%a*it$uta tvrdio je da je poto"ak jednog od tri "udraca. Iato je u liku tre!eg"udraca predstavljen *it$uta. 5o po"aže datovanju negde oko 1;G6-1;G8.godine. Iati"3 scena <askrsenje >azarevo predstavljena je na nevizantijski

nain: >azar nakon vaskrsenja sedi uspravno na poklopcu sarko)aga3 u"estoda stoji na otvoru gro$a. 4aspe!e (ikona $r. 19$# sadrži tipinu krstakuikonograJju3 gde ogorodica i Sveti &ovan ine tipine pokrete3 tj. dodiruju$radu i nos. 2ajjai zapadnjaki uticaj vidi se u prizoru Silaska svetog @uhana apostole (ikona $r. 19v#. ' svi" vizantijski" predstava"a ove te"e ,etrai ,avle3 kao prvi "e%u apostoli"a3 zajedno stoje u sredini. >atinski u"etnikpokazuje svoju opredeljenost pre"a 4i"u ti"e to ,etra postavlja u sa"osredite slike. d vizantijskog kanona odstupa i prizor 'spenja ogorodice(ikona $r. 19g#: ta"o gde se kao pandan Jguri ,etra3 koji stoji eloogorodiinog odra3 postavlja Jgura svetog ,avla3 krstaki u"etnik jepostavio grupu od etiri arhan%ela3 koji drže s)ere i skiptre i aludiraju na to da

je ogorodica 2e$eska kraljica. vaj epistil pripisan je venecijanskojradionici z$og stilskih i ikonogra)skih slinosti sa diptiho" sauvani" uernu3 koji sadrži "inijature ispod gorskog kristala3 i koji je izra%en u <enecijikraje" trinaestog veka za "a%arskog kralja +ndraa .Sinajska ikonograJja u dati" pri"eri"a upu!uje sa"o na "anastir Svete*atarine kao "esto nastanka. Iahvaljuju!i izolovanosti u ka"enoj pustinji3 uriznici se ouvao veliki $roj dela. e%uti"3 pojava ikonopisanja kaoznaajnog3 novog vida krstake u"etnosti3 najživlja u periodu od 1;G0. do1;91. godine3 stvorila je ikonopisake kolonije iro" teritorija koji" su vladalikrstai (,alestina sa &erusali"o" i +kro"3 Sirija3 *ipar#. Sveta Ie"lja je $ilaizložena stalno" pljakanju i unitavanju3 tako da se van "anastira "alo ta

ouvalo. '"etnici sa Iapada sa veliki" uživanje" su preuzeli vizantijskeuzore3 a krstake ikone su sa"i" ti" i"ale ulogu posrednika iz"e%uslikarstva stoka i Iapada.

;ala dL%roHrkva Svetog arka u <eneciji u periodu od jedanaestog do trinaestog

veka predstavljala je najvažniji centar religioznog i politikog života. dsa"og poetka ovo je $ila apostolska crkva koja je posedovala veliki $rojrelikvija3 a "e%u najznaajniji" su "oti svetog arka koje se uvaju uoltarsko" panelu tj. ,ali dUro.,ala dUro

&edan od najuvenijih spo"enika u <eneciji iz ovog perioda predstavlja ,aladUro . va oltarska ploa nalazi se u crkvi Svetog arka i predstavlja jedanod naja"$icioznijih pokuaja da se na jedno" "estu okupe veo"a dragocenivizantijski arte)akti iz razliitih perioda i konteksta3 i da se predstave u okviru jedne venecijanske )or"e.,ala dUro se nalazi na istono" delu crkve Svetog arka i s"etena je uoltarski prostor. spred nje se nalazi asna trpeza3 a sve je natkrivenoci$oriju"o".



to se tie naziva ,ale dUro3 ono potie od latinske rei BpallaC to znaitkanina. ' poetku ovakvi relikvijari su zapravo $ili u o$liku tkanine koja je$ila ukraena slika"a svetaca. ne su $ile kori!ene da pokriju oltar iliulepaju njegovu pozadinu toko" crkvene služ$e.ve tkanine su zati" za"enjene zlato" ili sre$ro" i veo"a esto su se

"ogle na!i u "letaki" crkva"a. tuda ,ala dUro nosi naziv3 jer sa"a reBoroC u prevodu sa italijanskog jezika znai zlato.,ala predstavlja jedan preJnjeni izraz vizantijskog naina rada u zlatu. 'z toovaj oltarski panel upotpunjen je $rojni" e"ajlirani" "edaljoni"a na koji"asu prikazani sveci koje su leani veo"a potovali.,ala se sastoji iz dva dela: od sa"e ,ale dUro i drvenog dela koji se nalazi sazadnje strane.d sa"og poetka ,ala je $ila otvorena sa"o toko" liturgijskih proslava u$azilici3 dok je sve ostalo vre"e $ila zaklonjena od vernika drugi" oltarski"pred"eto"3 a to je slika na drvetu.2ajstariju ovakvu sliku izveo je ,aul <enecijanski sa svoji" sinovi"a u

periodu od 1DD / 1DG.3 na kojoj je opisao prie o sveto" arku i drugi"sveci"a. va slika se danas nalazi u Hrkveno" "uzeju3 a za"enjena jedrugo" sliko"3 delo" jednog gotikog "ajstora iz petnaestog veka koja idanas stoji na ,ali.Sceneto se tie scena koje su predstavljene na ovo" oltarsko" panelu3 tu supredstave <elikih praznika3 predstave jevan%elista i drugih svetaca.' centralno" i najvažnije" delu pale nalazi se velianstvena Jgura Arista.n je predstavljen kako sedi na tronu3 u levoj ruci drži &evan%elje3 dokdesno" $lagosilja. ,redstava je izvedena na zlatnoj pozadini dok su njegovni"$3 &evan%elje i tron ukraeni dragulji"a.

,redstava Arista u slavi do"inira u centru pale i okružena je sa etiri"edaljona u koji"a su predstavljeni etiri jevan%elista. ni su prikazani saotvoreno" knjigo" u kojoj su rei iz svetog pis"a3 "e%uti" one su ovdeza"enjene dragulji"a kako $i se na taj nain predstavila dragocenost ovihrei.' zoni ispod Arista u sredinje" delu nalazi se ogorodica koja se "oli. na je sa raireni" ruka"a i po tipu je ogorodica ranta. Sa njene desne stranenalazi se predstava dužda rdela)a =aliera3 dok se sa ogorodiine levestrane nalazi predstava vizantijske carice rine.no to je karakteristino za ove predstave su neo$ini plavi ni"$ovi ovihJgura3 to je neke istraživae navodilo na drugaije pretpostavke o identitetu

Jgura koje se nalaze pored ogorodice.' gornje" registru iznad Arista predstavljena je Aeti"asija3 tj. ,rigotovljenipresto koji predstavlja pripre"ljeni tron za drugi Aristov dolazak na ze"lju uvre"e Stranog suda. Sa o$e strane ovog trona predstavljen je po jedanheruvi" i arhan%eo.,rostor iz"e%u svih ovih scena veo"a $ogato je ukraen dragulji"a.



2a $oni" strana"a ove centralne predstave3 u tri registra jedan iznaddrugog3 predstavljeno je dvanaest proroka3 dvanaest apostola i isto tolikoarhan%ela. ' zoni iznad predstavljene su skoro sve proslave vizantijske crkve.Sa leve strane su scene <elikih praznika: lagovesti3 4o%enje Aristovo3Sretenje3 *rtenje3 5ajna veera3 4aspe!e3 Silazak u +d3 <askrsenje3

2everovanje 5o"ino3 <aznesenje3 Silazak Svetog duha na apostole.2a $oni" strana"a3 u vertikalno" položaju predstavljeno je deset "alihscena. >evo su istaknuti doga%aji iz života svetog arka3 dok su na desnojstrani epizode koje se odnose na njegovo "uenitvo u +leksandriji i prenosnjegovih "otiju u <eneciju.' najvioj zoni pale nalazi se )riz koji je nastao od ikona koje potiu iz"anastira Arista ,antokratora u Harigradu. ' sa"o" centru nalazi sepredstava +rhan%ela ihaila koji je okružen sa est panela3 po tri sa svakestrane.2a prvo" panelu prikazan je Aristov ulazak u &erusali"3 ili Hveti3 pored jescena Silazak u +d3 a do nje 4aspe!e Aristovo. Sa desne strane arhan%ela

nastavlja se niz i prikazana je scena Aristovog <aznesenja3 zati" SilazakSvetog duha na apostole3 ili ,edesetnica i na poslednje" panelu prikazano jeuspenje ogorodice.<re"enski i istorijski okvirito se tie vre"enskih okvira3 kao i istorijskog konteksta u ko"e palanastaje3 to se "ože sagledati na vie nivoa. 2a sa"o" oltarsko" panelu"ogu se identiJkovati tri )aze u istoriji ovog velianstvenog dela.,alu dUro naruio je "letaki dužd redela)o =alier 110;. godine da seizgradi u Harigradu i nakon tri godine 110G. pala je $ila zavrena.,rva )aza datira iz ovog perioda i tada su nastali e"alji sa pria"a o sveto"arku koje se nalazi sa $onih strana. znad njih se nastavljaju scene est

%akona3 po tri sa svake strane3 kao i kalendar sa datu"i"a liturgijskihproslava.ornji deo pripada drugoj )azi gde je prikazana serija od est proslavavizantijske crkve3 a u sreditu je arhan%el ihailo.kone su stigle iz Harigrada u <eneciju najverovatnije nakon pada Harigrada1;0. godine3 i one su pripadale "anastiru Arista ,antokratora. 5re!a intervencija na pali izvedena je iz"e%u 1DD-1DG. godine podnared$o" dužda @andola.Iakljuak,ala dUro predstavlja spo"enik koji oslikava speciJnost odnosa iz"e%u<izantije i <enecije3 tako%e i politikih veza koje su se ostvarivale iz"e%u

duždova i venecijanskih princeza. 5ako se u zavisnosti od pro"ena koje suse odigravale na politiko" planu "enjao izgled3 ali i poruka koju je ,aladUro tre$alo da prenese.<enecija je od sa"og poetka pripadala vizantijsko" carstvu i $ila njegovaprovincija. <eze sa ovo" kulturo" oduvek su postojale to jasno prikazujepala3 koja na jedno" "estu o$jedinjuje vizantijske tradicije u izradi ikona3upotre$o" zlata i e"alja3 a koja se nalazi na prostoru letake repu$like.



va oltarska ploa s"atra se jedni" od najvrednijih i najpreJnjenijih izrazavizantijskog genija i kulta svetlosti koji je shva!en kao podizanje oveka kaogu3 gde sa"i "aterijali od kojih je izra%ena upu!uju upravo na to.

umetnost zrelog srednjeg veka u vizantiji i zapadnoj evropi

Documents