Teodor Kainski (FC/ Freedom Club)

INDUSTRIJSKO DRUTVO I NJEGOVA BUDUNOST

Verujem u Unabombera. Takvih ima svuda. Njegove ideje su, kako su to govorili situacionisti, u svaijoj glavi. Stvar je samo u tome da oslune sopstveni gnev. Anonimni sagovornik, navedeno u John Zerzan, Whose Unabomber?, 1995.

RADNA VERZIJA

Ova verzija prevoda je u celini itana na III Programu Radio Beograda, tokom juna i jula 2007. tampano izdanje jo nije uraeno, tako da prevod do tada moe pretrpeti jo neke izmene. U ovoj verziji nedostaju i svi dodatni tekstovi planirani za tampano izdanje. Ali, sve glavno je tu: kompletan materijal objavljen u posebnom izdanju The Washington Post (1995), kratka biografija, napisana za potrebe radijskog emitovanja i spisak raznih relevantnih tekstova i arhiva. Tekst koji je pratio ovo elektronsko izdanje i koji moe posluiti kao uvod, moete preuzeti iz arhive liste-blok45 (poruka od 21. decembra 2008). Ovaj prevod se moe slobodno reprodukovati, na ma koji nain. to se nas tie, poeljno je ta eventualna izdanja, tampana ili elektronska, budu besplatna i lako dostupna, dok je autor, za originalni tekst, insistirao da bude javno dobro.

Naslov originala: Industrial Society and Its Future, by Theodore Kaczynski, 1995. Priredili: Aleksa Golijanin (prevod) i bata Nea (opta korektura), 2006-07.

http://www.modukit.com/anarhija-blok45 http://groups.google.com/group/blok45 aleksa.golijanin@gmail.com anarhija/ blok 45, decembar 2008. Sadraj

Napomena The Washington Post Uvod Psihologija moderne levice Oseanje inferiornosti Prekomerna socijalizacija Proces sticanja moi Zamenske aktivnosti Autonomija Izvori drutvenih problema Naruavanje procesa sticanja moi u modernom drutvu Kako se neki ljudi prilagoavaju Motivi naunika Priroda slobode Neki istorijski principi

Industrijsko-tehnoloko drutvo se ne moe reformisati Ograniavanje slobode u industrijsko-tehnolokom drutvu

je neminovno Loi aspekti tehnologije ne mogu se razdvojiti od dobrih Tehnologija je mnogo jaa drutvena sila od tenje ka

slobodi Laki drutveni problemi pokazali su se nereivim Revolucija je laka od reforme Kontrola ljudskog ponaanja Ljudska vrsta na raskru Ljudska patnja Budunost Strategija Dve vrste tehnologije Opasnost od levice Zavrna napomena Napomene Pismo upueno New York Times Zajednika izjava New York Times i Washington Post Biografija Bibliografija i drugi izvori

(The Washington Post, 19. septembar 1995, poseban dodatak. Napomena: Tekst u zagradama je deo Postovog dokumenta.) Ovaj tekst je prolog juna na adrese The New York Times i The Washington Post poslala osoba koja sebe naziva FC, a koju je FBI identifikovao kao Unabombera, koga vlasti terete za tri ubistva i 16 bombakih napada. Autor je zapretio da e poslati bombu na nenaznaenu destinaciju, s namerom da ubije, ako neki od tih listova ne objavi ovaj rukopis. Vrhovni Tuilac i Direktor FBI su preporuili objavljivanje. lanak o odluci da se ovaj dokument objavi, nalazi se na naslovnoj strani dananjeg izdanja.

Uvod 1. Industrijska revolucija i njene posledice bile su katastrofalne po ljudsku vrstu. Nama koji ivimo u razvijenim zemljama to je znaajno uvealo ivotne anse, ali je destabilizovalo drutvo i ljude izloilo degradaciji, to je dovelo do iroko rasprostranjene psihike patnje (u Treem svetu i do fizike) i nanelo veliku tetu prirodi. Dalji razvoj tehnologije samo e pogorati situaciju. To e sigurno izloiti ljude jo veoj degradaciji, jo vie ugroziti prirodu, verovatno dovesti do jo veih drutvenih poremeaja i psihike patnje i imati za posledicu poveanu fiziku patnju ak i u razvijenim zemljama. 2. Industrijsko-tehnoloki sistem moe da preivi ili da propadne. Ako preivi, on e MODA, vremenom, postii nizak stepen psihike i fizike patnje, ali tek posle dugog i bolnog perioda prilagoavanja i samo po cenu neprekidnog svoenja ljudskih bia i mnogih drugih ivih organizama na proizvode inenjeringa i rafove drutvene maine. Pored toga, ako sistem preivi, slede neizbene posledice: ovaj sistem se ne moe reformisati ili preoblikovati, a da ljude ne lii dostojanstva i autonomije. 3. Ako sistem propadne, posledice e opet biti veoma bolne. Ali, to sistem postaje vei, to e posledice njegovog sloma biti tee, tako da je sigurno bolje da propadne ranije nego kasnije. 4. Zato se zalaemo za revoluciju protiv industrijskog sistema. Ta revolucija moe biti nasilna ili nenasilna; moe biti iznenadna, ali i relativno postepen proces, koji bi potrajao nekoliko decenija. To ne moemo predvideti. Ali, moemo da na vrlo uopten nain naznaimo mere koje bi protivnici industrijskog sistema trebalo da preduzmu da bi utrli put revoluciji protiv takvog drutva. To nee biti POLITIKA revolucija. Njen cilj nee biti ruenje vlada ve unitenje ekonomske i tehnoloke osnove sadanjeg drutva. 5. U ovom lanku skreemo panju samo na neke negativne procese koji potiu iz industrijsko-tehnolokog sistema. Druge takve procese spomenuli smo samo ukratko ili smo ih potpuno ignorisali. To ne znai da ih smatramo nebitnim. Iz praktinih razloga morali smo da nau raspravu ograniimo na oblasti koje su u javnosti bile slabo razmatrane ili u kojima imamo da kaemo neto novo. Na primer, iako postoje vrlo razvijeni pokreti za zatitu ivotne okoline i divlje prirode, pisali smo veoma malo o ekolokoj degradaciji ili o unitavanju prirode, iako to smatramo veoma vanim.

Psihologija moderne levice 6. Skoro svako e se sloiti da ivimo u veoma nemirnom drutvu. Jedna od najrairenijih manifestacija ludila naeg sveta je i levica, tako da rasprava o psihologiji levice moe posluiti kao uvod u raspravu o problemima modernog drutva uopte. 7. Ali, ta je to levica? Tokom prve polovine XX veka levica je praktino bila identina sa socijalizmom. Taj pokret je danas fragmentiran i vie nije jasno ko se moe s pravom nazvati leviarem. Kada u ovom lanku govorimo o leviarima, mislimo uglavnom na socijaliste, kolektiviste, politiki korektne tipove, feministkinje, aktiviste koji se bore za prava homoseksualaca i hendikepiranih osoba, borce za prava ivotinja i sline. Ali, nije svako ko uestvuje u tim pokretima leviar. Ono to pokuavamo da razluimo u ovoj raspravi nije toliko neki pokret ili ideologija koliko odreeni psiholoki tip ili skup povezanih psiholokih tipova. Zato e ono to podrazumevamo pod leviarem postati jasnije u toku rasprave o psihologiji levice. (Videti i paragrafe 227230.) 8. ak i tada, nae shvatanje levice nee biti onoliko jasno koliko bismo eleli, ali izgleda da tu nema spasa. Ovde samo pokuavamo da grubo i priblino ukaemo na dve psiholoke tendencije, za koje verujemo da predstavljaju glavne pokretake snage moderne levice. I ne pomiljamo da ovde iznesemo CELU istinu o njenoj psihologiji. Pored toga, naa rasprava se odnosi samo na modernu levicu. Ostavljamo otvorenim pitanje u kojoj se meri naa zapaanja mogu primeniti na leviare iz XIX i s poetka XX veka. 9. Dve psiholoke tendencije na kojima poiva moderna levica su oseanje inferiornosti i prekomerna socijalizacija. Oseanje inferiornosti je karakteristino za modernu levicu u celini, dok je prekomerna socijalizacija karakteristina za odreeni segment moderne levice; ali, taj segment je veoma uticajan. Oseanje inferiornosti 10. Pod oseanjem inferiornosti ne podrazumevamo samo inferiornost u najuem smislu, ve ceo spektar povezanih crta: samopotcenjivanje, oseanje bespomonosti, depresivne tendencije, defetizam, oseanje krivice, samoprezir, itd. Tvrdimo da su moderni leviari skloni nekim od ovih oseanja (verovatno u manje ili vie potisnutom obliku) i da ta oseanja presudno utiu na usmerenje moderne levice.

11. Kada neko smatra uvredljivim skoro sve to bi se moglo rei o njemu (ili o grupi s kojom se poistoveuje), na osnovu toga zakljuujemo da ta osoba pati od oseanja inferiornosti ili da potcenjuje sebe. Ta sklonost je posebno naglaena kod aktivista koji se bore za prava manjinskih grupa, bez obzira da li i sami pripadaju tim grupama ija prava brane. Oni su prekomerno osetljivi na rei koje se koriste za oznaavanje manjina, kao i na sve drugo izreeno na njihov raun. Pojmovi crnac, istonjak, hendikepirana osoba ili enska, koji se odnose na Afrikanca, Azijata, hendikepiranu osobu ili enu, originalno nisu imali uvredljivu konotaciju. enska ili cica su samo enski ekvivalenti za frajera, dasu ili tipa. Negativna konotacija tih pojmova potie od samih aktivista. Neki borci za prava ivotinja idu ak dotle da odbijaju izraz ljubimac i insistiraju da se on zameni sa ivotinjski drug. Leviarski antropolozi na svaki nain izbegavaju da o primitivnim narodima kau neto to bi moglo biti shvaeno negativno. Oni hoe da re primitivni zamene sa bez pisma. Reaguju skoro paranoino na sve to bi moglo ukazati da je neka primitivna kultura inferiornija od nae. (Ovim ne elimo da kaemo kako su primitivne kulture ZAISTA inferiornije od nae. Samo ukazujemo na tu prekomernu osetljivost leviarskih antropologa.) 12. Oni koji pokazuju najveu osetljivost za politiki korektnu terminologiju nisu proseni stanovnici crnakih geta, azijski imigranti, zlostavljane ene ili hendikepirane osobe, ve aktivisti koji se bore za prava manjina, od kojih veina ak i ne pripada bilo kojoj od tih potlaenih grupa, nego dolazi iz privilegovanih drutvenih slojeva. Politika korektnost nalazi uporite i meu univerzitetskim profesorima, koji imaju sigurne poslove i solidna primanja; to su uglavnom beli heteroseksualci, iz srednje i vie srednje klase. 13. Mnogi leviari se intenzivno poistoveuju s problemima grupa koje se inae smatraju slabim (ene), poraenim (ameriki Indijanci), odbojnim (homoseksualci) ili na neki drugi nain inferiornim. Smi leviari oseaju da su te grupe inferiorne. Oni nikada nee priznati to oseanje, ali razlog njihovom poistoveivanju s tim grupama je upravo to to ih vide kao inferiorne. (Ovim ne elimo da kaemo kako su ene, Indijanci, itd., ZAISTA inferiorni, nego samo ukazujemo na psihologiju leviara.) 14. Feministkinje oajniki pokuavaju da dokau kako su ene snane i sposobne kao i mukarci. Jasno je da njih mui strah da ene MODA nisu snane i sposobne kao mukarci. 15. Leviari su skloni mrnji prema svemu to izgleda snano, dobro i uspeno. Oni mrze Ameriku, Zapadnu civilizaciju, bele mukarce, racionalnost. Razlozi za tu mrnju leviara prema Zapadu ne poklapaju se s njihovim pravim motivima. Oni GOVORE da mrze Zapad zato to je

ratoboran, imperijalistiki, seksistiki, etnocentrian, itd.; ali, kada se te iste mane pojave u socijalistikim zemljama ili u primitivnim kulturama, leviari za to nalaze opravdanje ili, u najboljem sluaju, NEVOLJNO priznaju da ti problemi postoje. S druge strane, sa ENTUZIJAZMOM (i esto s mnogo preterivanja) ukazuju na te probleme kada se pojave u Zapadnoj civilizaciji. Prema tome, jasno je da ti problemi nisu pravi motivi leviara za njihovu mrnju prema Americi i Zapadu. Oni mrze Ameriku i Zapad zato to su snani i uspeni. 16. Za rei kao to su samopouzdanje, sigurnost, inicijativa, preduzimljivost i optimizam nema mnogo mesta u leviarskom reniku. Leviar je antiindividualista, prokolektivista. On eli drutvo koje e reiti sve njegove probleme i zadovoljiti sve njegove potrebe umesto njega, brinuti se o njemu. Leviar osea antagonizam prema pojmu takmienja, zato to se, duboko u sebi, osea kao gubitnik. 17. Umetnike forme koje privlae leviarske intelektualce fokusirane su na prljavtinu, poraenost i oaj ili poprimaju orgijastiki ton, odbacujui racionalnu kontrolu, kao da se nita ne moe postii racionalnim promiljanjem i kao da je sve to nam ostaje samo preputanje doivljaju trenutka. 18. Moderni leviarski filozofi nastoje da odbace razum, nauku i objektivnu stvarnost i insistiraju na kulturnom relativizmu. Tano je da se mogu postaviti ozbiljna pitanja o naunom znanju i o tome kako bi se, ako je to uopte mogue, mogla definisati objektivna stvarnost. Ali, oigledno je da moderni leviarski filozofi nisu samo hladnokrvni logiari koji sistematino analiziraju osnove znanja. Njihov napad na istinu i stvarnost je duboko emotivan. Oni napadaju te koncepte iz sopstvenih psiholokih pobuda. Naime, njihov napad je izraz neprijateljstva, koje, u meri u kojoj je uspeno, zadovoljava njihovu tenju ka moi. Jo vanije, leviar mrzi nauku i racionalnost zato to oni klasifikuju odreena uverenja kao ispravna (to jest, kao uspena, superiorna), a druga kao pogrena (neuspena, inferiorna). Njegovo oseanje inferiornosti see toliko duboko da on ne podnosi bilo koju klasifikaciju nekih stvari kao uspenih ili superiornih, a nekih drugih kao neuspenih ili inferiornih. Isto oseanje stoji i iza injenice da mnogi leviari odbacuju koncept mentalnog poremeaja i koeficijenta inteligencije. Leviari su neprijateljski nastrojeni prema genetikom objanjenju ljudskih sposobnosti ili ponaanja, zato to takva objanjenja nastoje da neke ljude prikau kao superiornije ili inferiornije od drugih. Leviari radije pripisuju drutvu sve zasluge ili svu krivicu za sposobnosti pojedinca ili njihov nedostatak. Ako je neka osoba inferiorna, to onda nije do nje, nego do drutva i pogrenog vaspitanja. 19. Leviar nije tipino osoba koju njeno oseanje inferiornosti ini

razmetljivcem, egoistom, siledijom, samopromoterom i nemilosrdnim takmiarem. Takva osoba nije sasvim izgubila veru u sebe. Njoj nedostaje oseanje moi i vrednosti, ali ona i dalje moe sebe videti kao potencijalno snanu, a pokuaji da se predstavi takvom proizvode njeno neprijatno ponaanje. (1) Ali, za leviara tu nema nade. Njegovo oseanje inferiornosti je tako duboko usaeno da on sebe ne moe doiveti kao individualno snanog ili vrednog. Odatle kolektivizam leviara. On moe da se oseti snanim samo kao lan neke velike organizacije ili masovnog pokreta s kojim se poistoveuje. 20. Treba primetiti i mazohistike crte leviarske taktike. Leviari protestuju tako to lee ispred tokova vozila, namerno provociraju policiju ili rasiste da ih zlostavljaju, itd. Te taktike su esto efikasne, ali mnogi leviari ih ne koriste kao sredstvo za postizanje odreenog cilja, ve zato to VOLE mazohizam. Samoprezir je jedna od leviarskih crta. 21. Leviari mogu rei kako je njihov aktivizam motivisan saoseanjem ili moralnim principima. Kod prekomerno socijalizovanih leviara moralni principi zaista igraju neku ulogu; ali, saoseanje i moralni principi sigurno nisu glavni motivi leviarskog aktivizma. Neprijateljstvo je suvie upadljiva komponenta leviarskog ponaanja; isto tako i tenja ka moi. Osim toga, veliki deo leviarskog delovanja nije racionalno sraunat da bude od pomoi ljudima za koje tvrde da im pomau. Na primer, ako neko veruje da je odreena afirmativna akcija dobra za crne ljude, zato se ta akcija onda zahteva na agresivan ili dogmatski nain? Jasno je da bi mnogo produktivnije bilo zauzeti diplomatski ili pomiriteljski pristup, koji bi makar na verbalnom i simbolikom planu uinio ustupke onim belcima koji misle da ih takva afirmativna akcija diskriminie. Ali, leviari ne zauzimaju takav pristup zato to on ne zadovoljava njihove psiholoke potrebe. Njihov pravi cilj nije pomo crnim ljudima. Rasni problemi slue im samo kao izgovor za izraavanje neprijateljstva i frustrirane tenje ka moi. Na taj nain aktivisti zapravo nanose tetu crnim ljudima, zato to neprijateljski stav prema beloj veini samo pojaava rasnu mrnju. 22. Kada nae drutvo ne bi imalo nikakvih drutvenih problema, leviari bi morali da ih IZMISLE samo zato da bi imali izgovor da prave buku. Prekomerna socijalizacija 24. Psiholozi koriste termin socijalizacija da bi oznaili proces kojim se deca obuavaju tako da njihove misli i ponaanje budu u skladu s drutvenim zahtevima. Za neku osobu se kae da je dobro socijalizovana, ako veruje i potinjava se moralnom kodu svog drutva i ako se dobro

uklapa kao njegov funkcionalni deo. Zato moda izgleda besmisleno rei da su mnogi leviari prekomerno socijalizovani, poto oni sebe smatraju buntovnicima. Ipak, taj stav se moe odbraniti. Mnogi leviari nisu takvi buntovnici kao to izgledaju. 25. Moralni kd naeg drutva je toliko zahtevan da niko ne moe da misli, osea i ponaa se na potpuno moralan nain. Na primer, trebalo bi da ne mrzimo nikog, a ipak skoro svako mrzi nekog, u ovom ili onom trenutku, bez obzira da li to priznaje ili ne. Neki ljudi su toliko socijalizovani da im pokuaj da misle, oseaju i ponaaju se na moralno ispravan nain predstavlja ozbiljan teret. Da bi izbegli oseanje krivice oni neprestano moraju da zavaravaju sebe oko svojih pravih motiva i da pronalaze moralna objanjenja za oseanja i postupke koji u stvarnosti nisu moralno zasnovani. Termin prekomerna socijalizacija koristimo da bismo opisali takve tipove. (2) 26. Prekomerna socijalizacija moe da dovede do samopotcenjivanja, oseanja bespomonosti, defetizma, oseanja krivice, itd. Jedan od najvanijih naina na koji nae drutvo socijalizuje decu je da kod njih izazove stid zbog ponaanja ili govora koji su suprotni drutvenim oekivanjima. Kada se u tome ode predaleko ili ako je neko dete posebno podlono takvim oseanjima, ono se na kraju stidi SEBE. Osim toga, misli i ponaanje prekomerno socijalizovane osobe su mnogo ogranieniji drutvenim oekivanjima nego kod umereno socijalizovane osobe. Veina ljudi se u znaajnoj meri nedolino ponaa. Lau, kradu na sitno, kre saobraajne propise, zabuavaju na poslu, mrze nekog, psuju ili koriste razne prljave trikove da potisnuli onog do sebe. Prekomerno socijalizovana osoba ne moe da radi takve stvari, ali ako se ipak tako ponaa, to kod nje izaziva oseanje stida i samoprezira. Prekomerno socijalizovana osoba ne moe da bez oseanja krivice doivi misli ili oseanja suprotne vaeem moralu; ona ne moe imati neiste misli. Ali, socijalizacija nije samo stvar morala; mi se socijalizujemo da bismo se konformirali s mnogim normama ponaanja koje ne spadaju u kategoriju moralnosti. Na taj nain, prekomerno socijalizovana osoba ostaje na psiholokoj uzdi i provodi ivot trei inama koje je ispod nje postavilo drutvo. Kod mnogih prekomerno socijalizovanih osoba to za posledicu ima oseanje sputanosti i bespomonosti, to moe da predstavlja ozbiljan teret. Zato mislimo da je prekomerna socijalizacija jedna od najveih okrutnosti koju su ljudska bia nametnula jedna drugima. 27. Smatramo da je znaajan i veoma uticajan deo moderne levice prekomerno socijalizovan i da to ima veliki znaaj za njeno usmerenje. Prekomerno socijalizovani leviari su esto intelektualci ili pripadnici vie srednje klase. Treba primetiti da univerzitetski intelektualci (3) ine

najsocijalizovaniji, ali i najleviarskiji segment naeg drutva. 28. Prekomerno socijalizovani leviar pokuava da se oslobodi psiholoke uzde i stekne autonomiju tako to se buni. Ali, on obino nema snage da se pobuni protiv najtemeljnijih drutvenih vrednosti. Uopteno govorei, cilj dananjih leviara NIJE u sukobu s vaeim moralom. Naprotiv, leviar polazi od vaeih moralnih naela, prihvata ih kao svoje i onda optuuje drutvenu veinu zbog naruavanja tih naela. Primeri: rasna ravnopravnost, ravnopravnost polova, pomaganje siromanih, mir nasuprot ratu, nenasilje generalno, sloboda izraavanja, ljubaznost prema ivotinjama. Jo vanije, tu je dunost pojedinca da slui drutvu, ali i obaveza drutva da brine o pojedincu. Sve to su dugo vremena bile duboko ukorenjene vrednosti naeg drutva (ili makar njegove srednje i vie srednje klase). (4) One su eksplicitno ili implicitno bile izraene ili su se podrazumevale u veini sadraja koje su nam prenosili zvanini mediji i obrazovni sistem. Leviari, posebno oni prekomerno socijalizovani, obino se ne bune protiv tih principa, nego svoj neprijateljski stav prema drutvu obrazlau tvrdnjom (donekle tanom) da drutvo ne ivi u skladu s tim principima. 29. Evo jedne ilustracije kako prekomerno socijalizovani leviari ostaju vezani za konvencionalne stavove naeg drutva, u isto vreme se pretvarajui kako se bune protiv njega. Mnogi leviari se zalau za afirmativne akcije, za premetanje crnaca na visoko cenjene poslove, za bolje obrazovanje u crnakim kolama i vie novca za njih; nain ivota crne potklase oni smatraju za drutvenu sramotu. Oni ele da crnce integriu u sistem, da od njih naprave direktore, advokate, naunike, po uzoru na belce iz vie srednje klase. Leviari e na to rei da je poslednje to ele da od nekog crnca naprave kopiju belca; naprotiv, oni ele da sauvaju afroameriku kulturu. Ali, u emu se sastoji ta zatita afroamerike kulture? U tome teko da ima neto vie od crnake hrane, sluanja crnake muzike, noenja crnake odee i odlaska u crnake crkve ili damije. Drugim reima, to moe da se ispolji samo u povrnim stvarima. U svemu SUTINSKOM, veina prekomerno socijalizovanih leviara eli da crnog oveka konformira sa idealima bele srednje klase. ele da ovaj studira tehnike nauke, da postane rukovodilac ili naunik, da ivot provede uspinjui se na drutvenoj lestvici, ne bi li dokazao da su crnci jednako dobri kao i belci. ele da crne oeve uine odgovornim, da crnake bande postanu nenasilne, itd. Ali, sve to su vrednosti industrijsko-tehnolokog sistema. Sistem uopte ne mari koju vrstu muzike neko slua, kakvu odeu nosi ili u koju religiju veruje, sve dok ide u kolu, obavlja neki pristojan posao, uspinje se na drutvenoj lestvici, ponaa se kao odgovoran roditelj, veruje u nenasilje, itd. Prema tome, ma koliko on to poricao, prekomerno socijalizovani leviar eli da crnog oveka integrie u

sistem i da ovaj prihvati njegove vrednosti. 30. Sigurno ne mislimo da se leviari, ak i prekomerno socijalizovani, NIKADA ne bune protiv temeljnih vrednosti naeg drutva. Jasno je da to ponekad ine. Neki prekomerno socijalizovani leviari idu toliko daleko da se bune protiv jednog od najvanijih drutvenih principa tako to pribegavaju fizikom nasilju. Ali, oni nasilje vide kao oblik osloboenja. Drugim reima, oni kroz nasilje odbacuju nametnuta psiholoka ogranienja. Poto su prekomerno socijalizovani, oni ta ogranienja podnose tee od ostalih ljudi; odatle njihova potreba da ih se oslobode. Ali, svoje buntovnitvo oni obino pravdavaju opteprihvaenim vrednostima. Ako se odlue za nasilje, onda tvrde da se bore protiv rasizma ili neeg slinog. 31. Svesni smo da se ovoj gruboj skici leviarske psihologije mogu uputiti mnoge primedbe. Pravo stanje je sloenije i njegov kompletan opis zahtevao bi nekoliko tomova i to pod uslovom da svi potrebni podaci budu dostupni. Ovde smo samo vrlo grubo naznaili dve najvanije psiholoke tendencije moderne levice. 32. Problemi leviara su indikativni za probleme naeg drutva kao celine. Samopotcenjivanje, depresivne sklonosti i defetizam nisu ogranieni samo na levicu. Iako su ti simptomi posebno izraeni kod leviara, oni su raireni u celom drutvu. Dananje drutvo nastoji da nas socijalizuje u veoj meri nego bilo koje prethodno. Eksperti nam govore kako treba da se hranimo, da se rekreiramo, vodimo ljubav, podiemo decu i tako redom. Proces sticanja moi 33. Ljudska bia imaju potrebu (verovatno bioloki zasnovanu) za neim to zovemo sticanjem moi. To je tesno povezano sa eljom za moi (to je iroko prihvaeno), ali nije sasvim isto. Proces sticanja moi ima etiri elementa. Tri najjasnija elementa si cilj, napor i ostvarenje cilja. (Svakome je potrebno da ima neki cilj, ije ostvarenje zahteva izvestan napor, kao i potrebu da uspe u ostvarenju barem nekih ciljeva.) etvrti element je tee definisati i on nije obavezno prisutan kod svakoga. To je autonomija, to emo razmotriti kasnije (paragrafi 4244). 34. Razmotrimo hipotetiki sluaj osobe koja moe da ima sve to poeli samo ako to zamisli. Takva osoba ima mo, ali moe patiti od ozbiljnih psihikih problema. U poetku e joj biti zabavno, ali na kraju e zapasti u akutnu dosadu i demoralizaciju. Vremenom moe postati i kliniki depresivna. Istorija pokazuje da su dokone aristokrate esto zapadale u dekadenciju. To ne vai za ratniku aristokratiju, koja je morala da se bori

da bi zadrala vlast. Ali, dokone, bezbedne aristokrate, koje nisu morale da se napreu, obino su tonule u dosadu, hedonizam i demoralizaciju, ak i kada bi imale vlast. To dokazuje da mo nije dovoljna. Potrebno je da postoji cilj ka kojem bi ta mo bila usmerena. 35. Svako ima ciljeve; ako nita drugo, makar da obezbedi osnovne ivotne potrebe: hranu, vodu, neto odee i malo krova nad glavom, koliko je nuno u odreenoj klimi. Ali, neki dokoni aristokrata sve to stie bez napora. Odatle njegova dosada i demoralizacija. 36. Neostvarivanje vanih ciljeva moe da uzrokuje smrt, ukoliko su oni povezani sa osnovnim ivotnim potrebama, odnosno frustraciju, ako su u vezi s preivljavanjem. Stalni neuspesi u ostvarivanju ciljeva za posledicu imaju defetizam, samopotcenjivanje ili depresiju. 37. I zato, da bi izbeglo ozbiljne psihike probleme, ljudsko bie ima potrebu za ciljevima ije ostvarivanje zahteva napor i mora biti koliko-toliko uspeno u njihovom ostvarivanju. Zamenske aktivnosti 38. Ali, nisu sve dokone aristokrate zavrile u dosadi i demoralizaciji. Na primer, umesto da potone u dekadentni hedonizam, japanski car Hirohito se posvetio morskoj biologiji, disciplini u kojoj je postao istaknut strunjak. Kada ljudi ne moraju da se trude da bi zadovoljili svoje fizike potrebe, oni esto pred sebe postavljaju vetake ciljeve. U mnogim sluajevima oni se tim ciljevima bave sa istom energijom i emocionalnom posveenou koje bi inae morali da uloe u zadovoljavanje fizikih potreba. Tako su aristokrate iz Rimskog carstva imale knjievne pretenzije; pre nekoliko vekova, mnoge evropske aristokrate su veliki deo vremena i energije posveivali lovu, sigurno ne zbog mesa; neki drugi su se nadmetali za presti kroz razmetljivo izlaganje svog bogatstva; a nekoliko njih se okrenulo nauci, kao Hirohito. 39. Pojam zamenska aktivnost koristimo da bismo oznaili aktivnost usmerenu na vetake ciljeve, koje ljudi sebi postavljaju samo zato da bi imali neki cilj na kojem bi radili ili, recimo, samo zbog privida ispunjenja koji tako dobijaju. Evo jednog grubog primera zamenske aktivnosti. Zamislimo da neka osoba posveuje mnogo vremena i energije cilju X; upitajmo se sledee: da je najvei deo svog vremena i energije ulagala na zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba i da je taj napor od nje zahtevao da svoje fizike i mentalne sposobnosti koristi na raznovrstan i zanimljiv nain, da li bi se oseala ozbiljno osujeenom zbog neostvarenja cilja X? Ako je odgovor ne, onda je bavljenje te osobe ciljem X zamenska

aktivnost. Hirohitovo istraivanje morske biologije predstavlja jasan primer zamenske aktivnosti; da je svoje vreme i energiju morao da posveti radu na zanimljivim nenaunim ciljevima, da bi zadovoljio osnovne ivotne potrebe, on se sigurno ne bi oseao osujeenim zato to ne zna sve o anatomiji i ivotnim ciklusima morskih ivotinja. S druge strane, potraga za seksom i ljubavlju (na primer) nije zamenska aktivnost, zato to bi se veina ljudi, ak i da im je egzistencija u svemu drugom zadovoljavajua, osetila osujeenom ako bi ivot provela bez odnosa sa osobom suprotnog pola. (Ali, grozniava potraga za seksom, preko onoga to je nekome zaista potrebno, takoe moe biti zamenska aktivnost.) 40. U modernom industrijskom drutvu zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba zahteva samo minimalan napor. Dovoljno je da ovek proe kroz obuku u kojoj stie neko jadno tehniko znanje, da na vreme doe na posao i uloi sasvim skroman napor da bi zadrao radno mesto. Jedini zahtevi su skromna inteligencija i iznad svega POSLUNOST. Ako neko ispunjava te zahteve, drutvo e se brinuti o njemu od kolevke do groba. (Naravno, tu je i najnia klasa, koja ne moe tako lako zadovoljiti osnovne ivotne potrebe, ali ovde govorimo o drutvenoj veini.) Zato ne iznenauje to je moderno drutvo puno zamenskih aktivnosti. To obuhvata nauni rad, atletske podvige, humanitarni rad, umetniko i knjievno stvaralatvo, napredovanje na korporacijskim lestvicama, zgrtanje novca i materijalnih dobara preko take u kojoj to prestaje da prua bilo kakvo dodatno psihiko zadovoljstvo; tu je i drutveni aktivizam, usmeren na pitanja koja nisu od linog znaaja za same aktiviste, kao u sluaju belih aktivista koji se bave pravima rasnih manjina. To nisu uvek ISTE zamenske aktivnosti, jer mnogi ljudi mogu biti delimino motivisani potrebama koje nisu samo potreba da se pred sobom ima neki cilj. Nauni rad moe biti delimino motivisan eljom za prestiom, umetniko stvaralatvo potrebom za izraavanjem oseanja, borbeni drutveni aktivizam oseanjem neprijateljstva. Ali, kod veine ljudi koji se bave takvim ciljevima re je uglavnom o zamenskim aktivnostima. Na primer, veina naunika e se verovatno sloiti da je ispunjenje koje dobijaju u svom radu vanije od novca i prestia koje tako stiu. 41. Za mnoge, ako ne i za veinu ljudi, zamenske aktivnosti su manje zadovoljavajue od bavljenja pravim ciljevima (to jest, ciljevima koje bi ljudi hteli da ostvare ak i kada bi njihova potreba za sticanjem moi ve bila zadovoljena). Jedan od dokaza je i injenica da u mnogim ili u veini sluajeva, ljudi koji se intenzivno bave zamenskim aktivnostima nikada nisu zadovoljni i ne znaju za predah. Tako onaj koji se posvetio pravljenju novca stalno nastoji da zgrne to vie bogatstva. Neki naunik, samo to je reio jedan problem, baca se na sledei. Trka na duge staze tera sebe da tri sve due i bre. Mnogi ljudi koji se bave zamenskim aktivnostima e

rei da im to prua mnogo vee zadovoljstvo od neeg tako obinog kao to je zadovoljavanje biolokih potreba; ali, to je samo zato to je u naem drutvu napor potreban za zadovoljavanje tih potreba postao tako trivijalan. Jo vanije, u naem drutvu ljudi svoje bioloke potrebe ne zadovoljavaju AUTONOMNO, ve samo kao delovi ogromne drutvene maine. Nasuprot tome, ljudima je generalno ostavljeno dosta autonomije za bavljenje zamenskim aktivnostima. Autonomija 42. Autonomija, kao deo sticanja moi, nije obavezna za svakog pojedinca. Ali, veini je potreban vei ili manji stepen autonomije u ostvarivanju njihovih ciljeva. Napor koji ulau mora da bude rezultat njihove inicijative, pod njihovom upravom i kontrolom. Ipak, veina ljudi ne mora da preduzima inicijativu, niti mora da se bavi upravljanjem i kontrolom kao izolovane jedinke. Obino je dovoljno da deluju kao lanovi MALE grupe. Pet ili est ljudi zajedniki razmatraju neki cilj i preduzimaju uspean zajedniki napor da bi ga ostvarili. Njihova potreba za sticanjem moi tako e biti zadovoljena. Ali, ako rade pod strogim komandama, koje im se izdaju odozgo, bez prostora za samostalno odluivanje i inicijativu, njihova potreba za sticanjem moi nee biti zadovoljena. Isto vai i kada se odluke donose na kolektivnoj osnovi, ali kada je grupa koja treba da donese zajedniku odluku toliko velika da je uloga svakog pojedinca beznaajna. (5) 43. Tano je da neki pojedinci nemaju veliku potrebu za autonomijom. Njihova tenja ka sticanju moi je ili suvie slaba ili je zadovoljavaju poistoveujui se s nekom monom organizacijom kojoj pripadaju. A tu su i oni nemislei, ivotinjski tipovi, koji se izgleda zadovoljavaju isto fizikim oseanjem moi (dobar borac, koji oseanje moi stie kroz razvijanje borbenih sposobnosti i kome je sasvim dovoljno da ih koristi u slepoj poslunosti prema nadreenima). 44. Ali, veini ljudi je potrebno da prou kroz proces sticanja moi i da pred sobom imaju neki cilj, da AUTONOMNO ulau napor i na kraju ostvare taj cilj sticanje samopotovanja, samopouzdanja i oseanja moi. Kada neko nema pravu priliku za prolazak kroz proces sticanja moi, posledice su (u zavisnosti od pojedinca i naina na koji je taj proces osujeen) dosada, demoralizacija, samopotcenjivanje, oseanje inferiornosti, defetizam, depresija, strepnja, oseanje krivice, frustracija, neprijateljstvo, zlostavljanje suprunika ili dece, neutoljivi hedonizam, nenormalno seksualno ponaanje, naruen san, poremeaji u ishrani, itd.

Izvori drutvenih problema 45. Bilo koji od navedenih simptoma moe se pojaviti u bilo kojem drutvu, ali oni se u modernom industrijskom drutvu pojavljuju u masovnim razmerama. Nismo prvi koji imaju utisak da je dananji svet poludeo. To to se deava nije normalno za ljudsku zajednicu. Ima mnogo osnova za tvrdnju da je primitivni ovek mnogo manje patio od stresa i frustracije i da je bio zadovoljniji svojim nainom ivota nego to je to sluaj s modernim ovekom. Tano je da u primitivnim drutvima nije sve bilo med i mleko. Zlostavljanje ena bilo je esto meu australijskim Aboridinima, a transeksualnost prilino uobiajena meu nekim amerikim indijanskim plemenima. Ali, GENERALNO govorei, izgleda da su problemi koje smo naveli u prethodnim paragrafima meu primitivnim narodima bili mnogo manje zastupljeni nego u modernom drutvu. 46. Drutvene i socijalne probleme modernog drutva pripisujemo injenici da ono zahteva od ljudi da ive u uslovima radikalno drugaijim od onih u kojima se ljudska vrsta razvijala i da se ponaaju suprotno obrascima ponaanja koje je naa vrsta razvila u ranijim uslovima. Na osnovu prethodno reenog, jasno je da nemogunost punog iskustva sticanja moi smatramo za najvaniji meu tim nenormalnim uslovima kojima moderno drutvo potinjava ljude. Ali, ne za i jedini. Pre nego to razmotrimo ta je to to onemoguava sticanje moi, u emu vidimo izvor drutvenih problema, razmotriemo neke druge uzroke. 47. U nenormalne uslove koje namee moderno industrijsko drutvo spadaju i prenaseljenost, izolovanost oveka od prirode, suvie brze drutvene promene i unitavanje prirodnih, malih zajednica, kao to su proirena porodica, selo ili pleme. 48. Dobro je poznato da gomilanje poveava stres i agresivnost. Sadanji stepen gomilanja i izolovanosti oveka od prirode je posledica tehnolokog progresa. Sva preindustrijska drutva bila su preteno ruralna. Industrijska revolucija je drastino uveala gradove i procenat stanovnitva koji ivi u njima, a moderna poljoprivredna tehnologija je omoguila da zemlja podri daleko brojniju populaciju nego ikada ranije. (Osim toga, tehnologija pogorava posledice gomilanja tako to ljudima stavlja na raspolaganje velike ometajue sile. Na primer, razne ureaje koji prave buku: motore sa unutranjim sagorevanjem, radio aparate, motocikle, itd. Kada je upotreba tih ureaja neograniena, ljudi koji ele mir i tiinu su frustrirani bukom. Kada je njihova upotreba ograniena, oni koji koriste te ureaje su frustrirani propisima. Ali, da te maine nikada nisu izmiljene, meu ljudima ne bi bilo tako generisanih sukoba i frustracija.)

49. Prirodni svet (koji se uglavnom menja veoma lagano) primitivnim drutvima je pruao stabilan okvir, pa tako i oseanje sigurnosti. U modernom svetu, ljudsko drutvo je to koje dominira prirodom, umesto obrnuto; a moderno drutvo se, zahvaljujui tehnolokom progresu, menja veoma brzo. Zato ono ne moe da prui stabilan okvir. 50. Konzervativci su najobinije budale: jadikuju zbog opadanja tradicionalnih vrednosti, a ipak vatreno podravaju tehnoloki progres i ekonomski rast. Oigledno im ne pada na pamet da je nemogue izvoditi nagle, drastine promene u tehnologiji i ekonomiji jednog drutva, a da se time ne izazovu nagle promene u svim drugim aspektima tog drutva, koje neminovno unitavaju tradicionalne vrednosti. 51. Slom tradicionalnih vrednosti u izvesnoj meri podrazumeva slom veza koje su drale na okupu tradicionalne, male drutvene grupe. Dezintegracija tih grupa naglaena je i injenicom da moderni uslovi esto zahtevaju ili dovode pojedinca u iskuenje da se preseli i tako odvoji od svoje zajednice. Povrh toga, tehnoloko drutvo MORA da oslabi porodine veze i lokalne zajednice da bi bilo efikasno. U modernom drutvu, pojedinac mora biti lojalan pre svega sistemu, pa tek onda maloj zajednici; kada bi interna lojalnost malim zajednicama bila jaa od lojalnosti sistemu, onda bi one gledale svoju korist, na tetu sistema. 52. Pretpostavimo da neki funkcioner ili korporacijski menader zaposli svog roaka, prijatelja ili zemljaka na neko radno mesto, umesto osobe koja ima najbolje kvalifikacije za taj posao. On je dozvolio da njegova lina lojalnost potisne lojalnost prema sistemu; to su nepotizam i diskriminacija, koji se u modernom drutvu smatraju za najstranije grehove. Nesuena industrijska drutva, koja su slabo podredila linu ili lokalnu lojalnost sistemu, obino su veoma neefikasna (Latinska Amerika, na primer). Zato razvijeno industrijsko drutvo moe da tolerie samo one male zajednice koje su sterilisane, ukroene i pretvorene u orua sistema. (7) 53. Gomilanje, nagle promene i unitavanje malih zajednica iroko su prepoznati kao izvori drutvenih problema. Ali, smatramo da to nije dovoljno objanjenje za razmere problema s kojima se danas suoavamo. 54. Svega nekoliko preindustrijskih gradova bilo je veliko i prenaseljeno, ali izgleda da njihovi stanovnici nisu patili od psiholokih problema u istoj meri kao i moderni ovek. U Americi i danas ima retko naseljenih ruralnih podruja, u kojima zatiemo iste probleme kao u urbanim sredinama, iako su ti problemi tamo manje akutni. Izgleda da je gomilanje kljuni faktor. 55. U XIX veku, mobilnost populacije koja je ivela du amerike Granice je verovatno razbijala proirene porodice i manje drutvene grupe, u

najmanju ruku u istoj meri kao to je to i danas sluaj. U stvari, mnoge porodice su dobrovoljno ivele u izolaciji, bez suseda na nekoliko milja unaokolo, ne pripadajui bilo kakvoj zajednici, a da to za posledicu nije imalo ove probleme. 56. Pored toga, drutvene promene du amerike Granice bile su vrlo nagle i duboke. Neko je mogao da odraste u drvenoj kolibi, van domaaja sila zakona i poretka, hranei se uglavnom mesom divljai; a starost je mogao da doeka i na nekom stalnom radnom mestu, u ureenoj zajednici, pod efikasnom zakonskom vlau. To je bila dublja promena od one koja je tipina za ivot modernog pojedinca; ali, izgleda da to ipak nije vodilo ka psiholokim problemima. U stvari, ameriko drutvo iz XIX veka je, sasvim suprotno dananjem, odisalo optimizmom i samopouzdanjem. (8) 57. Smatramo da je razlika u tome to moderni ovek ima oseaj (velikim delom opravdan) da mu je promena NAMETNUTA, dok je u XIX veku ovek s granice imao oseaj (takoe velikim delom opravdan) da je on sam izazvao promenu i da je to bio njegov izbor. Pionirski farmer bi se dobrovoljno smestio na nekom komadu zemlje i svojim naporom ga pretvorio u farmu. U to vreme, ceo okrug je mogao da se sastoji od par stotina stanovnika i da bude mnogo izolovaniji i autonomniji entitet nego neki moderni okrug. Tako je pionirski farmer uestvovao u stvaranju nove, ureene zajednice kao pripadnik relativno male grupe. Veliko je pitanje da li se stvaranje takve zajednice moe smatrati napretkom, ali to je u svakom sluaju zadovoljavalo potrebu tih ljudi za sticanjem moi. 58. Mogli bi se navesti i drugi primeri drutava u kojima je dolo do naglih promena i/ ili kidanja prisnih komunalnih veza bez tako masovnih poremeaja u ponaanju, koje zatiemo u modernom industrijskom drutvu. Tvrdimo da je najvaniji uzrok socijalnih i psiholokih problema u modernom drutvu injenica da ljudi nemaju dovoljno mogunosti da prou kroz proces sticanja moi na neki normalan nain. Ne mislimo da je moderno drutvo jedino u kojem sticanje moi moe biti onemogueno. Sasvim je mogue da su mnoga, ako ne i sva civilizovana drutva ometala taj proces, u manjoj ili veoj meri. Ali, u modernom industrijskom drutvu taj problem je postao posebno akutan. Levica, barem ona novija (od polovine XX veka), deo je simptoma osujeenosti u procesu sticanja moi. Naruavanje procesa sticanja moi u modernom drutvu 59. Ljudske tenje delimo u tri grupe: 1) one koje mogu biti zadovoljene uz minimalan napor; 2) one koju mogu biti zadovoljene, ali samo uz ozbiljan

napor; 3) one koje ne mogu biti adekvatno zadovoljene, bez obzira na koliinu uloenog napora. to vie tenji dospeva u treu grupu, to je vie frustracije, gneva, a zatim i defetizma, depresije, itd. 60. Moderno industrijsko drutvo nastoji da ljudske tenje potisne u prvu i treu grupu, dok se druga grupa sve vie sastoji od vetaki stvorenih tenji. 61. U primitivnim drutvima zadovoljavanje fizikih potreba uglavnom spada u drugu grupu: te potrebe mogu biti zadovoljene, ali samo uz ozbiljan napor. Ali, moderno drutvo tei da svima garantuje zadovoljavanje osnovnih fizikih potreba (9) u zamenu za minimalan napor, tako da ta aktivnost spada u prvu grupu. (Moe se raspravljati o tome da li je napor potreban da bi se zadrao neki posao minimalan; ali, obino, na poslovima nieg i srednjeg nivoa, jedini napor koji se trai je prosto POSLUNOST. Sedi ili stoji gde ti je reeno, radi ono to ti se kae, onako kako ti je reeno. Retko kada mora da se ozbiljno napregne, a u svakom sluaju nema skoro nikakvu autonomiju u obavljanju posla, tako da tvoja potreba za sticanjem moi ostaje nezadovoljena.) 62. Drutvene potrebe, kao to su seks, ljubav i status, u modernom drutvu esto ostaju u drugoj grupi, u zavisnosti od situacije svakog pojedinca. (10) Ali, osim u sluaju ljudi s posebno jakom tenjom ka socijalnom statusu, napor potreban za ostvarivanje drutvenih tenji ne moe da adekvatno zadovolji potrebu za sticanjem moi. 63. Neke vetake potrebe se stvaraju da bi popunile drugu grupu i tako udovoljile potrebi za sticanjem moi. Reklamne i marketinke tehnike su razvijene kako bi se ljudi naveli da ele stvari koje njihovi dedovi nikada nisu eleli, niti su o njima sanjali. Potreban je ozbiljan napor da bi se zaradio novac za zadovoljavanje tih vetakih potreba, poto one spadaju u drugu grupu. (Ipak, videti paragrafe 8082.) Moderni ovek mora da zadovoljava svoju potrebu za sticanjem moi uglavnom kroz jurnjavu za tim vetakim potrebama, koje su stvorile reklamna i marketinka industrija, (11) kao i kroz zamenske aktivnosti. 64. Izgleda da su za veliki broj ljudi, moda i za veinu, vetaki naini za sticanje moi nedovoljni. Tema koja se uporno provlai kroz spise drutvenih kritiara druge polovine XX veka je oseanje besmisla koje u modernom drutvu pogaa mnoge ljude. (To oseanje je esto opisivano drugaije, kao anomija ili ispraznost ivota srednje klase.) Smatramo da je takozvana kriza identiteta zapravo potraga za oseanjem smisla, esto kroz posveivanje odgovarajuoj zamenskoj aktivnosti. Mogue je da je egzistencijalizam u velikoj meri odgovor na besmisao modernog ivota.

(12) U modernom drutvu je veoma rairena i potraga za ispunjenjem. Ali, smatramo da veinu ljudi neka aktivnost iji je glavni cilj ispunjenje (to jest, neka zamenska aktivnost), ne moe potpuno zadovoljiti. Drugim reima, to ne moe potpuno zadovoljiti potrebu za sticanjem moi. (Videti paragraf 41.) Ta potreba moe biti zadovoljena samo kroz aktivnosti koje imaju neki spoljni cilj, kao to su fizike potrebe, seks, ljubav, status, osveta, itd. 65. Pored toga, tamo gde pojedinci svoj cilj ostvaruju kroz zaraivanje novca, uspinjanje na statusnoj lestvici ili na neki drugi nain u okviru sistema, veina nije u situaciji da te ciljeve ostvaruje AUTONOMNO. Radnici uglavnom rade za neke poslodavce i kao to je navedeno u paragrafu 61, najvei deo dana provode radei ono to im je reeno, onako kako se to od njih zahteva. ak i ljudi koji su i smi biznismeni imaju samo ogranienu autonomiju. Hronina jadikovka malih biznismena i preduzetnika glasi da su im ruke vezane brojnim propisima i meanjem vlasti. Neki od tih propisa su sigurno neophodni, ali meanje vlasti je, najveim delom, sutinski i neizbeni deo naeg ekstremno sloenog drutva. Veliki deo malog biznisa danas funkcionie kroz sistem franiza. Wall Street Journal je pre nekoliko godina pisao kako mnoge kompanije koje odobravaju franize zahtevaju od kandidata da prou kroz test linosti, osmiljen tako da ISKLJUI one koji pokazuju kreativnost i inicijativu, zato to takve osobe nisu dovoljno pitome da bi posluno udovoljile zahtevima franiznog sistema. To iz malog biznisa iskljuuje mnoge koji pre svega tee autonomiji. 66. Ljudi danas vie ive na osnovu onoga to sistem ini UMESTO ili ZA njih, nego zahvaljujui onome to sami rade za sebe. A ono to rade za sebe je sve vie sistemski kanalisano. Mogunosti se svode na one koje je obezbedio sistem i moraju se iskoristiti u skladu s pravilima i propisima (13), a tehnike koje propisuju eksperti moraju se usvojiti da bi uopte bilo nekih ansi za uspeh. 67. Prema tome, proces sticanja moi u naem drutvu je naruen usled nedostatka pravih ciljeva i autonomije u njihovom ostvarivanju. Ali, naruen je i zbog tenji koje spadaju u treu grupu: onih koje ne mogu biti adekvatno zadovoljene, bez obzira na uloen napor. Jedna od tih tenji je i potreba za sigurnou. Nai ivoti zavise od odluka koje donose drugi ljudi; nemamo nikakvu kontrolu nad tim odlukama i obino ak i ne znamo ko ih donosi. (ivimo u svetu u kojem relativno mali broj ljudi moda njih 500 ili 1.000 donosi vane odluke; Philip B. Heymann, Harvard Law School, navedeno kod Anthony Lewis, New York Times, 21. april, 1995.) Nai ivoti zavise od toga da li se u nekoj nuklearnoj elektrani pravilno ispunjavaju sigurnosni standardi; od toga koja koliina pesticida moe da

prodre u hranu ili koliko vazduh moe biti zagaen; ili od toga koliko je struan na lekar; to da li emo izgubiti ili dobiti posao zavisi od odluka vladinih ekonomista ili korporacijskih menadera, itd. Veina pojedinaca nije u stanju da se zatiti od tih pretnji, osim u veoma maloj meri. Lina potraga za bezbednou je zato osujeena, to izaziva oseanje bespomonosti. 68. Moglo bi se prigovoriti da je primitivni ovek bio fiziki ugroeniji nego moderni, jer je njegov ivotni vek bio krai; prema tome, trebalo bi da je moderni ovek izloen manjem, a ne veem stepenu nesigurnosti nego to je to normalno za ljudska bia. Ali, psiholoka sigurnost ne odgovara sasvim onoj fizikoj. Ono zbog ega se OSEAMO sigurnim nije toliko objektivna sigurnost, koliko oseanje samopouzdanja, vera u nau sposobnost da se sami pobrinemo za sebe. Primitivni ovek, koga ugroava neka opasna ivotinja ili glad, moe da se bori ili da krene u potragu za hranom. On nema nikakve garancije da e njegovi napori biti uspeni, ali sigurno nije bespomoan u odnosu na ono to ga ugroava. S druge strane, moderni ovek je izloen mnogim stvarima pred kojima je nemoan: nuklearnim nesreama, kancerogenim materijama u hrani, ekolokom zagaenju, ratu, sve veim porezima, napadom velikih organizacija na njegovu privatnost, drutvenim i ekonomskim fenomenima nacionalnih razmera koji mogu da mu poremete ivot. 69. Tano je da je primitivni ovek nemoan protiv nekih stvari koje ga ugroavaju; na primer, protiv bolesti. Ali, on moe stoiki da prihvati taj rizik. To je deo prirodnog toka stvari, a ne njegova krivica, osim ako nije krivica nekog imaginarnog, impersonalnog demona. Ali, moderni pojedinac je izloen pretnjama koje POTIU OD OVEKA. One nisu posledice sluaja, ve neto to su mu NAMETNULE druge osobe, na ije odluke on, kao pojedinac, ne moe da utie. Samim tim, osea frustraciju, ponienje i gnev. 70. Zato je sigurnost primitivnog oveka najvei delom u njegovim sopstvenim rukama (bilo kao pojedinca, bilo kao lana MALE grupe), dok je sigurnost modernog oveka u rukama osoba ili organizacija koje su suvie udaljene ili suvie velike da bi na njih mogao da utie. Zato u njegovom sluaju potreba za sigurnou spada u prvu i treu grupu; u nekim oblastima (hrana, sklonite, itd.) sigurnost mu je obezbeena po cenu zanemarljivog napora, dok u drugim oblastima on NE MOE da je stekne. (Ovde uveliko pojednostavljujemo izlaganje, ali smo ipak naznaili, makar grubo i na vrlo uopten nain, koliko se poloaj modernog razlikuje od poloaja onog primitivnog.) 71. Moderni nain ivota osujeuje mnoge prolazne tenje i impulse i zato oni spadaju u treu grupu. Neko moe da se razbesni, ali moderno drutvo

ne dozvoljava sukob. U mnogim situacijama ono ne doputa ak ni verbalni napad. Kada nekud ide, neko moe da uri ili da poeli da putuje sporo; ali, generalno on nema drugog izbora osim da se kree u skladu s tokom saobraaja i potuje saobraajne znake. Neko moe poeleti da svoj posao obavi na drugaiji nain, ali obino mu ostaje da radi samo u skladu s pravilima koje mu je zacrtao poslodavac. Moderni ovek je i na mnoge druge naine sputan mreom pravila i propisa (eksplicitnih ili implicitnih), koja frustrira mnoge njegove impulse i tako ga ometa u sticanju moi. Veina tih pravila se ne moe izbei, zato to su ona neophodna za funkcionisanje industrijskog drutva. 72. Moderno drutvo je u odreenom smislu veoma popustljivo. U stvarima koje su irelevantne za funkcionisanje sistema, u principu moemo da radimo ta hoemo. Moemo da verujemo u bilo koju religiju (sve dok to ne ohrabruje ponaanje koje ugroava sistem). Moemo da idemo u krevet s kim hoemo (sve dok upranjavamo siguran seks). Moemo da radimo sve to nam padne na pamet, sve dok je to NEBITNO. Ali, u svim BITNIM stvarima sistem nastoji da u sve veoj meri regulie nae ponaanje. 73. Ponaanje se ne regulie samo izriitim pravilima i mehanizmima vlasti. Kontrola se esto sprovodi indirektnom prinudom i psiholokim pritiskom ili manipulacijom, preko organizacija koje nisu deo vlasti ili preko sistema kao celine. Veina velikih organizacija koristi neki oblik propagande (14) da bi manipulisala stavovima i ponaanjem javnosti. Propaganda nije ograniena samo na reklamne spotove ili oglaavanje, a meu onima koji je proizvode ponekad nije svesno ni planirana kao propaganda Na primer, sadraj neke zabavne emisije je moan oblik propagande. Evo i primera indirektne prinude: nijedan zakon nam ne nalae da svakog jutra idemo na posao i sledimo gazdina nareenja. Zakonski nita ne moe da nas sprei da odemo u divljinu i da tamo ivimo kao primitivni ljudi ili da se samostalno upustimo u neki poslovni poduhvat. Ali, u praksi, od divljine je ostalo malo, a u ekonomiji ima mesta samo za ogranien broj malih preduzetnika. Zato veina nas moe da preivi samo ukoliko radi za nekog drugog. 74. Tvrdimo da je opsednutost modernog oveka dugovenou, fizikom vitalnou i seksualnom privlanou do poznih godina simptom neispunjenja koje izvire iz osujeenosti u sticanju moi. Kriza srednjih godina je jedan od tih simptoma. Pored toga, nezainteresovanost za potomstvo je postala prilino uobiajena u naem drutvu, a skoro nepoznata u primitivnim drutvima. 75. U primitivnim drutvima ivot je smenjivanje doba. Kada se potrebe i smisao jednog ivotnog doba ispune, nema posebnog otpora kod prelaska u sledei period. Mladi prolazi kroz proces sticanja moi postajui lovac,

ne iz sporta ili da bi doiveo ispunjenje, ve zbog mesa koje je neophodno za ishranu. (Kod devojaka je taj proces sloeniji, s veim naglaskom na drutvenoj moi; to ovde neemo razmatrati.) Kada je ta faza uspeno okonana, mladi ne izbegava da prihvati odgovornosti stvaranja porodice. (Za razliku od nekih modernih ljudi, koji beskonano odlau da imaju decu zato to su suvie zauzeti potragom za nekim ispunjenjem. Mislimo da je ispunjenje koje im je potrebno puno iskustvo sticanja moi, s pravim ciljevima umesto vetakih ciljeva i zamenskih aktivnosti.) I opet, poto je uspeno podigao potomstvo i proao kroz proces sticanja moi tako to mu je zadovoljio osnovne ivotne potrebe, primitivni ovek osea da je obavio svoj posao i spreman je da prihvati starost (ako poivi toliko dugo) i smrt. S druge strane, moderni ovek je uznemiren slikom fizikog propadanja i smrti, to se vidi po silnom naporu koji ulae da bi odrao fiziku kondiciju, dobar izgled i zdravlje. Mislimo da je razlog tome neispunjenje do kojeg dolazi zato to svoje fizike moi nikada nije koristio u bilo kakve praktine svrhe, zato to nije proao kroz proces sticanja moi koristei telo na neki ozbiljan nain. Nije primitivni ovek, koji svakodnevno koristi svoje telo u praktine svrhe, taj koji se plai tegoba starenja, ve moderni ovek, koji svoje telo nikada nije koristio u neke praktine svrhe, osim hodanja od automobila do kue. Osoba ija je potreba za sticanjem moi bila zadovoljena tokom ivota, najbolje je pripremljena da prihvati i njegov kraj. 76. Kao prigovor argumentaciji iznetoj u ovom poglavlju, neko e rei: Drutvo mora pronai nain da ljudima omogui prolazak kroz proces sticanja moi. Ta mogunosti je ljudima uskraena smom injenicom da nju treba da im prui drutvo. Ono to je njima zaista potrebno je da pronau ili da sami stvore te mogunosti. Sve dok je sistem taj kojim im DAJE mogunosti, drae ih na uzdi. Da bi stekli autonomiju, ljudi moraju da se oslobode te uzde. Kako se neki ljudi prilagoavaju 77. Ne pate svi ljudi koji ive u industrijsko-tehnolokom sistemu od psihikih problema. Neki ak tvrde kako su sasvim zadovoljni postojeim drutvom. Sada emo razmotriti neke od razloga zato se ljudi toliko razlikuju u svojim reakcijama na moderno drutvo. 78. Prvo, nema sumnje da postoji razlika u jaini tenje ka moi. Oni sa slabom tenjom mogu imati relativno slabu potrebu za prolaskom kroz proces sticanja moi ili makar slabu potrebu za autonomijom u tom procesu. To su pitomi tipovi, koji bi bili sasvim zadovoljni i kao crnje na plantaama starog Juga. (Ne elimo da vreamo crnje sa starog Juga.

Veina robova NIJE bila zadovoljna svojim poloajem. Ali, zaista preziremo one koju su ZADOVOLJNI time to nekog slue.) 79. Neki ljudi mogu da imaju izuzetno snanu tenju ka moi, kroz koju zadovoljavaju potrebu za njenim sticanjem. Na primer, neko opsednut drutvenim statusom moe da se ceo ivot uspinje na statusnoj lestvici, a da mu ta igra nikada ne dosadi. 80. Ljudi se razlikuju u podlonosti reklamnim i marketinkim tehnikama. Neki su toliko podloni da, ak i kada im uspe da zarade mnogo novca, ne mogu da zasite svoju glad za novim igrakama kojima im marketinka industrija mae pred oima. Zato su uvek pod finansijskim pritiskom, ak i kada imaju velike prihode, a njihova udnja ostaje nezadovoljena. 81. Neki ljudi nisu podloni reklamnim i marketinkim tehnikama. To su oni koje novac ne zanima. Sticanje materijalnih dobara nema nikakav znaaj za njihovu tenju ka sticanju moi. 82. Ljudi proseno podloni reklamnim i marketinkim tehnikama mogu da zarade dovoljno novca da bi zadovoljili svoju udnju za materijalnim dobrima i uslugama, ali samo po cenu ozbiljnog napora (radei prekovremeno ili jo jedan posao, borei se za unapreenje, itd.). To znai da im obezbeivanje materijalnih dobara pomae u nastojanju da steknu mo. Ali, to ne znai da je ta potreba potpuno zadovoljena. Moe im se desiti da u tom procesu nemaju dovoljno autonomije (posao moe da im se svodi na izvravanja nareenja), tako da neke njihove tenje mogu biti osujeene (sigurnost, agresivnost). Svesni smo preteranog pojednostavljivanja u paragrafima 8082, zato to ispada da je udnja za materijalnim dobrima u potpunosti delo reklamne i marketinke industrije. Naravno, to nije tako jednostavno. (11) 83. Neki ljudi delimino zadovoljavaju svoju tenju ka moi poistoveujui se sa monim organizacijama ili s nekim masovnim pokretom. Pojedinac, bez cilja i moi, pridruuje se nekom pokretu ili organizaciji, prihvata njene ciljeve kao svoje i radi na njihovom ostvarenju. Kada se neki od tih ciljeva ostvare, pojedinac, iako je njegov lini napor igrao beznaajnu ulogu u njegovom ostvarivanju, osea se (na osnovu poistoveivanja s pokretom ili organizacijom) kao da je proao kroz proces sticanja moi. Taj fenomen su iskoriavali faisti, nacisti i komunisti. Iskoriava ga i nae drutvo, iako manje sirovo. Na primer: Manuel Norijega je smetnja za SAD (cilj: kazniti Norijegu). SAD napadaju Panamu (napor) i kanjavaju Norijegu (ostvarenje cilja). SAD su prole kroz proces sticanja moi i mnogi Amerikanci, koji se poistoveuju sa SAD, snano doivljavaju isto. Odatle potie iroka javna podrka invaziji na Panamu; to je ljude ispunilo oseanjem moi. (15) Isti fenomen zapaamo u vojskama, korporacijama,

politikim partijama, humanitarnim organizacijama, religioznim ili ideolokim pokretima. Leviarski pokreti se posebno istiu u nastojanju da privuku ljude koji pokuavaju da steknu mo. Ali, poistoveivanje s nekom velikom organizacijom ili masovnim pokretom kod veine ljudi ne uspeva da zadovolji tu potrebu. 84. Drugi nain na koji ljudi zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi su zamenske aktivnosti. Kao to smo objasnili u paragrafima 3840, zamenska aktivnost je usmerena na neki vetaki cilj kojem pojedinac tei zbog ispunjenja koje dobija bavei se tim ciljem, a ne zato to mu je potrebno da ga ostvari. Na primer, nema praktinog razloga za dinovskim miiima, ubacivanjem loptice u rupu ili skupljanje kompletnih serija potanskih marki. Ali, mnogi ljudi se ipak strastveno posveuju bodibildingu, golfu ili filateliji. Neki ljudi su vie od ostalih usmereni na neto drugo i samim tim e odreenoj zamenskoj aktivnosti pridati jo vei znaaj, prosto zato to ljudi oko njih to smatraju nebitnim ili zato to im to govori drutvo. To je razlog zato su neki ljudi tako ozbiljni u sutinski nebitnim aktivnostima, kao to su sport, brid, ah ili ezoterina akademska istraivanja, dok oni trezveniji, ispravno, u tome vide samo zamenske aktivnosti i samim tim nikada nee ni pokuati da na taj nain zadovolje svoju potrebu za sticanjem moi. Treba samo napomenuti da je za mnoge ljude sam nain na koji zarauju novac zamenska aktivnost. To nije ISTA zamenska aktivnost, poto je ona delimino motivisana obezbeivanjem osnovnih ivotnih potreba i (kod nekih ljudi) sticanjem drutvenog statusa i luksuznih stvari koje im namee reklamna industrija. Ali, mnogi u svoj posao ulau daleko vei napor nego to je potrebno da bi stekli dovoljno novca i statusa i taj viak napora predstavlja zamensku aktivnost. Viak uloenog napora i emocionalna posveenost koja ide uz njega, jedna je od najmonijih sila koje doprinose neprestanom razvoju i usavravanju sistema, s negativnim posledicama po linu slobodu (videti paragraf 131). U sluaju kreativnih naunika i inenjera, njihov rad posebno tei tome da najveim delom bude zamenska aktivnost. Taj momenat je toliko vaan da zasluuje posebno razmatranje, koje sledi uskoro (paragrafi 8792). 85. U ovom poglavlju smo objasnili kako u modernom drutvu mnogi ljudi, u manjoj ili veoj meri, zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi. Ali, mislimo da kod veine ta potreba nije u potpunosti zadovoljena. Pre svega, oni koji pate od neutoljive udnje za statusom ili koji su se navukli na neku zamensku aktivnost ili se snano poistoveuju s nekim pokretom ili organizacijom, da bi tako zadovoljili svoju potrebu za sticanjem moi, spadaju u izuzetke. Ostali nisu potpuno zadovoljni zamenskim aktivnostima ili poistoveivanjem s nekom organizacijom (videti paragrafe 41 i 64). Drugo, sistem namee preveliku kontrolu, kroz izriita pravila ili

kroz socijalizaciju, to za posledicu ima nedostatak autonomije, ali i frustraciju, zbog nemogunosti ostvarivanja odreenih ciljeva i nunog obuzdavanja suvie velikog broja impulsa. 86. Ali, ak i kada bi veina ljudi u industrijsko-tehnolokom drutvu bila zadovoljna, mi bismo (FC) opet bili protiv njega, zato to (izmeu ostalog) smatramo poniavajuim da se neija potreba za sticanjem moi zadovoljava kroz zamenske aktivnosti ili poistoveivanje s nekom organizacijom, umesto kroz aktivnost usmerenu na prave ciljeve. Motivi naunika 87. Nauka i tehnologija su najvaniji primeri zamenskih aktivnosti. Neki naunici tvrde da su motivisani radoznalou ili eljom da doprinesu dobrobiti oveanstva. Ali, lako je videti da to nikako ne mogu biti glavni motivi veine naunika. Kada je re o radoznalosti, taj pojam je prosto apsurdan. Veina naunika se bavi visokospecijalizovanim problemima koji nisu predmet normalne ljudske radoznalosti. Na primer, da li je neki astronom, matematiar ili entomolog radoznao u pogledu svojstava izopropiltrimetilmetana? Naravno da nije. To moe zanimati samo hemiara i to samo zato to je hemija njegova zamenska aktivnost. Da li je hemiar zainteresovan za pravilnu klasifikaciju neke nove vrste insekta? Nije. To pitanje zanima samo entomologa i to samo zato to je entomologija njegova zamenska aktivnost. Da su hemiar i entomolog morali da se ozbiljno posvete zadovoljavanju osnovnih fizikih potreba i da je taj napor angaovao njihove sposobnosti na neki interesantan nain, samo u nenaune svrhe, njih ne bi ni najmanje zanimala svojstva izopropiltrimetilmetana ili klasifikacija insekata. Pretpostavimo da je nedostatak sredstava za postdiplomske studije primorao nekog hemiara da postane agent osiguranja, a ne hemiar. U tom sluaju, on bi se veoma zainteresovao za oblast osiguranja, a izopropiltrimetilmetan mu ne bi bio ni na kraj pameti. U svakom sluaju, nije normalno pripisivati zadovoljstvu iste radoznalosti toliku koliinu vremena i napora koje naunici ulau u svoj rad. Radoznalost, kao objanjenje motivacije naunika, jednostavno otpada. 88. Dobrobit oveanstva nije nita bolje objanjenje. Neka nauna istraivanja nemaju nikakve veze sa dobrobiti ljudske vrste, kao, na primer, najvei deo arheologije ili komparativna lingvistika. Ipak, naunici iz tih oblasti bave se svojim poslom sa istim entuzijazmom kao i oni koji razvijaju vakcine ili prouavaju zagaenje vazduha. Pogledajmo sluaj dr. Edvarda Telera (Edward Teller), koji je sa upadljivom emocionalnom posveenou promovisao nuklearne elektrane. Da li je njegova posveenost poticala iz

elje da doprinese dobrobiti oveanstva? Ako jeste, zato se dr Teler nije tako emotivno bavio drugim humanitarnim ciljevima? Ako je bio takav humanista, zato je onda pomagao razvoj hidrogenske bombe? Kao i u sluaju mnogih drugih naunih dostignua, veliko je pitanje da li nuklearne elektrane zaista pomau oveanstvu. Da li jeftina elektrina energija pretee u odnosu na gomilanje nuklearnog opada i rizik od nesree? Dr Teler je video samo jednu stranu problema. Jasno je da njegovo emotivno bavljenje nuklearnim elektranama nije poticalo iz elje da doprinese dobrobiti oveanstva ve iz linog ispunjenja koje je dobijao bavei se tim poslom i njegovom praktinom primenom. 89. Isto vai za naunike generalno. Uz mogue retke izuzetke, njihov motiv nije ni radoznalost, niti elja da doprinesu dobrobiti oveanstva, ve potreba za sticanjem moi: da imaju cilj (nauni problem koji treba reiti), uloe neki napor (istraivanje) i taj cilj ostvare (reavanje problema). Nauka je zamenska aktivnost zato to naunici rade uglavnom zbog ispunjenja koje im donosi sm rad. 90. Naravno, nije sve tako jednostavno. Kod mnogih naunika prisutni su i drugi motivi. Na primer, novac i status. Neki naunici mogu biti osobe sa neutoljivom udnjom za statusom (videti paragraf 79), to moe da predstavlja glavni motiv za njihov rad. Nema sumnje da je veina naunika, kao i vei deo opte populacije, manje ili vie podlona reklamnim i marketinkim tehnikama i da im je potreban novac da bi zadovoljili svoju udnju za materijalnim dobrima i uslugama. Zato nauka nije ISTA zamenska aktivnost; ali, najveim delom jeste. 91. Osim toga, nauka i tehnologija predstavljaju moan masovni pokret i mnogi naunici zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi poistoveujui se s tim masovnim pokretom (videti paragraf 83). 92. I tako nauka nastavlja da napreduje, slepo, bez ikakvog obzira prema stvarnom blagostanju ljudske vrste ili prema bilo kojem drugom standardu, osim prema psiholokim potrebama naunika, vladinih funkcionera i korporacijskih menadera, koji obezbeuju sredstva za istraivanja. Priroda slobode 93. Ovde emo izneti tvrdnju da se industrijsko-tehnoloko drutvo ne moe reformisati na nain koji bi spreio progresivno suavanje sfere ljudske slobode. Ali, poto sloboda moe biti shvaena na razne naine, prvo emo razjasniti na koju vrstu slobode mislimo. 94. Pod slobodom podrazumevamo mogunost za prolazak kroz proces

sticanja moi, usmeren na prave ciljeve, umesto na vetake ili zamenske aktivnosti i bez ometanja, manipulacije ili nadzora s bilo koje strane, posebno od strane bilo koje velike organizacije. Biti slobodan znai imati kontrolu (bilo kao pojedinac, bilo kao lan MALE grupe) nad svim pitanjima koja se tiu ivota i smrti: ishranom, odevanjem, sklonitem i odbranom od opasnosti koja moe biti prisutna u nekom okruenju. Biti slobodan znai imati mo; ne mo kontrole nad drugim ljudima, ve mo kontrole nad okolnostima sopstvenog ivota. Niko ne moe biti slobodan ako neko (posebno neka velika organizacija) ima vlast nad drugima, ma koliko ta vlast mogla biti blagonaklona, tolerantna ili popustljiva. Vano je da se sloboda ne brka s pkom popustljivou (videti paragraf 71). 95. Govore nam da ivimo u slobodnom drutvu zato to imamo odreen broj ustavom zagarantovanih prava. Ali, to nije tako vano kao to izgleda. Stepen line slobode, koji danas imamo, vie je odreen ekonomskom i tehnolokom strukturom ovog drutva nego njegovim zakonima ili oblikom vladavine. (16) Veina indijanskih naroda iz Nove Engleske bili su monarhije, a mnogi gradovi u vreme italijanske Renesanse bili su pod vlau diktatora. Ali, kada itamo izvetaje o njima, stiemo utisak da su ona doputala mnogo veu linu slobodu nego moderno drutvo. To je delimino bilo zato to nisu imala efikasne mehanizme za sprovoenje vladareve volje: nije bilo modernih, dobro organizovanih policijskih snaga, brze komunikacije na velikim udaljenostima, kamera za nadzor, dosijea o ivotima proseenih graana. Zato je bilo lake izmai kontroli. 96. to se naih ustavnih prava tie, pogledajmo, na primer, slobodu tampe. Sigurno ne elimo da odbacimo to pravo; to je veoma vano sredstvo za ograniavanje koncentracije politike moi i za kontrolu onih koji imaju politiku mo, kroz javno objavljivanje svakog njihovog prestupa. Ali, sloboda tampe je od malog znaaja za prosenog pojedinca. Masovni mediji su uglavnom pod kontrolom velikih organizacija integrisanih u sistem. Svako ko ima malo novca moe da neto odtampa ili da to distribuira preko Interneta ili na neki slian nain, ali ono to ima da kae utopie se u masu materijala koju izbacuju mediji i zato nee imati praktino nikakav efekat. Zato je za veinu pojedinaca i malih grupa skoro nemogue da na drutvo utiu reima. Uzmimo nas (FC) za primer. Da nikada nismo uradili neto nasilno i da smo ovaj spis poslali nekom izdavau, on ga verovatno ne bi prihvatio. Da je bio prihvaen i objavljen, verovatno ne bi privukao mnogo italaca, zato to je mnogo prijatnije gledati neki zabavni medijski program nego itati ozbiljan esej. ak i da je taj tekst imao mnogo italaca, veina bi uskoro zaboravila proitano, poto bi im misli bile preplavljene masom drugih materijala kojima ih izlau mediji. Da bismo svoju poruku izneli pred javnost, s nekom ansom da ostvarimo trajniji utisak, morali smo da ubijamo ljude.

97. Ustavna prava su donekle korisna, ali ona ne garantuju neto vie od onoga to bismo mogli nazvati buroaskim shvatanjem slobode. Po tom shvatanju, slobodni ovek je u sutini deo drutvene maine i ima samo odreen skup dozvoljenih i ogranienih sloboda; sloboda koje slue potrebama drutvene maine, vie nego pojedincu. Tako buroaski slobodni ovek ima ekonomsku slobodu, zato to ona promovie rast i progres; ima slobodu tampe, zato to javna kritika ograniava samovolju politikih lidera; ima pravo na poteno suenje, zato to bi utamnienje na osnovu samovolje politikih monika bilo loe za sistem. To je oigledno bio stav Simona Bolivara. Po njemu, ljudi zasluuju slobodu samo ako je koriste da bi promovisali progres (onako kako ga vidi buroazija). Drugi buroaski mislioci su imali slino vienje slobode kao pkog sredstva za ostvarenje kolektivnih ciljeva. ester Tan (Chester C. Tan, Chinese Political Thought in the Twentieth Century, str. 202) objanjava filozofiju kuomintankog voe Hu Han-mina: Pojedincu su dodeljena prava zato to je on lan drutva i zato to ivot u zajednici zahteva takva prava. Hu je pod zajednicom podrazumevao celo drutvo, kao naciju. A na strani 259, Tan tvrdi da prema Karsun angu (Chang Chun-mai, voa Dravne socijalistike partije Kine) sloboda mora biti koriena u interesu drave i naroda kao celine. Ali, kakva je to sloboda, ako se moe koristiti samo onako kako drugi propisuje? Nae (FC) shvatanje slobode nije Bolivarovo, Huovo, angovo ili nekog drugog buroaskog teoretiara. Problem s takvim teoretiarima je u tome to su od razvijanja i primene drutvenih teorija napravili svoju zamensku aktivnost. Zato takve teorije vie slue potrebama teoretiara nego potrebama ljudi, koji mogu biti tako loe sree da ive u drutvu koje poiva na takvim teorijama. 98. Ovde treba naglasiti jo neto: ne treba prihvatiti da neka osoba ima dovoljno slobode samo zato to TVRDI da je ima dovoljno. Sloboda je delimino ograniena psiholokom kontrolom, koje ljudi nisu svesni; pored toga, shvatanje slobode kod mnogih ljudi je vie regulisano drutvenim konvencijama, nego njihovim pravim potrebama. Na primer, mogue je da e mnogi prekomerno socijalizovani leviari rei kako je veina ljudi, ukljuujui i njih same, socijalizovana premalo, a ne previe; ali, takvi leviari plaaju veliku psiholoku cenu za svoj stepen socijalizacije. Neki istorijski principi 99. Istoriju vidimo kao zbir dve komponente: nepravilne (eratike), koja se sastoji iz nepredvidljivih dogaaja, bez jasnog obrasca i redovne komponente, koju ine dugoroni istorijski trendovi. 100. PRVI PRINCIP. Ako je neka MALA promena imala posledice po

dugoroni istorijski trend, onda e posledice te promene skoro uvek biti prolazne sve e se uskoro vratiti u svoje prvobitno stanje. (Primer: reformistiki pokret koji je reen da iskoreni politiku korupciju u drutvu retko kada e postii neto vie od prolaznog efekta; pre ili kasnije, reformisti se oputaju, a korupcija se polako vraa. Nivo politike korupcije u datom drutvu tei da ostane stalan ili da se postepeno menja uporedo sa evolucijom drutva. Politika istka bila bi trajna samo u kombinaciji s najirim drutvenim promenama; MALA drutvena promena nije dovoljna.) Ako neka mala promena u dugoronom istorijskom trendu izgleda kao trajna, to je samo zato to deluje u pravcu u kojem se trend ve kree, tako da on zapravo nije promenjen, ve samo poguran za korak napred. 101. Prvi princip je skoro tautologija. Ako trend nije stabilan u odnosu na male promene, on e se kretati nasumice, bez konanog usmerenja; drugim reima, to nee biti nikakav dugoroni trend. 102. DRUGI PIRINCIP. Ako je neka promena dovoljno velika da trajno utie na dugoroni istorijski trend, onda e se i drutvo u celini promeniti. Drugim reima, drutvo je sistem iji su svi delovi meusobno povezani, tako da nijedan deo ne moe biti trajno promenjen, a da to ne utie i na sve ostale delove. 103. TREI PRINCIP. Ako je neka promena dovoljno velika da trajno utie na dugoroni istorijski trend, onda se posledice tih promena po drutvo kao celinu ne mogu unapred predvideti. (Osim ako su neka druga drutva prola kroz istu promena i iskusila iste posledice; u tom sluaju, na osnovu empirijskog posmatranja, moe se predvideti da e neko drutvo koje prolazi kroz iste promene doiveti sline posledice.) 104. ETVRTI PRINCIP. Neko novo drutvo se ne moe osmisliti na papiru. Drugim reima, ne moete planirati novi oblik drutva unapred, zatim to postaviti i oekivati da sve funkcionie kako je bilo zamiljeno. 105. Trei i etvrti princip izviru iz sloenosti ljudskih drutava. Promena u ljudskom ponaanju e imati posledice po ekonomiju tog drutva i njegovo fiziko okruenje; ekonomija e uticati na okruenje i obrnuto, a promene u ekonomiji i okruenju e uticati na ljudsko ponaanje na sloen, nepredvidljiv nain. Mrea uzroka i posledica je suvie sloena da bi mogla biti potpuno razmrena i shvaena. 106. PETI PRINCIP. Ljudi ne biraju svesno i racionalno oblik svog drutva. Drutva prolaze kroz proces evolucije koji nije pod racionalnom ljudskom kontrolom. 107. Peti principi je posledica prethodna etiri. 108. Ilustracija: Prema prvom principu, najoptije govorei, pokuaj

drutvene reforme ili deluje u pravcu u kojem se drutvo ve razvija (tako da samo ubrzava promenu, koja bi se svakako dogodila) ili ima samo prolazni efekat, tako da se drutvo uskoro vraa na stari kolosek. Da bi se trajno promenio pravac razvoja u bilo kojem znaajnom aspektu drutva, reforma nije dovoljna; potrebna je revolucija. (Revolucija ne znai nuno oruani ustanak ili ruenje vlade.) Prema drugom principu, revolucija nikada ne menja samo jedna aspekt drutva, ve celo drutvo; a prema treem principu, promene se nikada ne deavaju onako kako su to revolucionari oekivali ili eleli. Prema etvrtom principu, kada revolucionari ili utopisti postave novi oblik drutva, to nikada ne funkcionie kako je bilo planirano. 109. Amerika revolucija ne prua protivdokaz. To nije bila revolucija u naem smislu, ve rat za nezavisnost, posle kojeg su usledile prilino dalekosene politike reforme. Osnivai nacije nisu promenili pravac razvoja amerikog drutva, niti im je to bila namera. Oni su samo oslobodili taj razvoj od nazadnog uticaja britanske vladavine. Njihove politike reforme nisu promenile nijedan bazini trend, ve su samo pogurale ameriku politiku kulturu du njenog prirodnog razvojnog toka. Ameriko drutvo je bilo potomak britanskog, koje se i smo due vremena kretalo u pravcu predstavnike demokratije. A jo pre Rata za nezavisnost, Amerikanci su u znaajnoj meri upranjavali predstavniku demokratiju u svojim kolonijalnim veima. Politiki sistem promovisan Ustavom bio je oblikovan po britanskom i po uzoru na kolonijalna vea. Sve je bilo znaajno izmenjeno; nema sumnje da su Osnivai nacije uinili veoma vaan korak. Ali, to je bio korak du puta kojim se anglosaksonski svet ve kretao. Dokaz je injenica da su Britanija i sve njene kolonije, naseljene uglavnom ljudima britanskog porekla, na kraju prele na sistem predstavnike demokratije, u osnovi slian onome iz Sjedinjenih Drava. Da su se Osnivai nacije pokolebali i odustali od potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti, na dananji nain ivota ne bi bio mnogo drugaiji. Moda bismo imali neto blie veze sa Britanijom, Parlament i Premijera, umesto Kongresa i Predsednika. Velika stvar. Zato primer amerike revolucije ne protivrei naim principima, nego ih dobro ilustruje. 110. Ipak, ove principe treba primenjivati na osnovu zdravog razuma. Oni su ovde izraeni nepreciznim jezikom, koji doputa iroka tumaenja, a mogu se pronai i izuzeci od tih pravila. Zato ih ne izlaemo kao nepromenljive zakone, ve kao skicu ili smernice za razmiljanje, koje nam mogu pruiti delimian protivotrov za naivne ideje o budunosti drutva. Te principe treba stalno imati na umu, a svaki put kada neko doe do suprotnog zakljuka, trebalo bi da jo jednom preispita svoj stav i ostane pri njemu samo ako za to ima vrste razloge.

Industrijsko-tehnoloko drutvo se ne moe reformisati 111. Prethodni principi nam pomau da shvatimo koliko je teko reformisati industrijski sistem na nain koji bi spreio progresivno suavanje sfere slobode. Prisutna je stalna tendencija, koja see jo od Industrijske revolucije, da tehnologija jaa drutvo, ali uz veliku cenu u linoj slobodi i lokalnoj autonomiji. Zato bi svaka promena zamiljena da zatiti slobodu od tehnologije bila u suprotnosti sa sutinskim razvojnim trendovima naeg drutva. Iz toga sledi da bi takva promena bila ili samo prolazna, potopljena istorijskom plimom ili bi, u sluaju da je dovoljno krupna da ima trajne posledice, izmenila prirodu celog drutva. To je u skladu s prvim i drugim principom. Pored toga, poto bi drutvo bilo promenjeno na nain ije posledice nije mogue sagledati unapred (trei principi), bilo bi velikih rizika. Krupne promene, koje bi mogle imati trajne posledice u korist slobode, ne bi bile pokrenute zato to bi njihovo ostvarenje teko poremetilo sistem. Zato e svaki pokuaj reforme biti suvie pitom da bi bio delotvoran. ak i ako se pokrenu velike promene, one e biti obustavljane im njihove remetilake posledice postanu oigledne. To je razlog zato trajne promene u korist slobode mogu izvesti samo osobe spremne da prihvate radikalne, opasne i nepredvidljive posledice promene celog sistema. Drugim reima, takve promene mogu da izvedu samo revolucionari, a ne reformisti. 112. Ljudi koji pokuavaju da sauvaju slobodu bez rtvovanja navodnih koristi koje imamo od tehnologije, predlagae razne naivne nacrte nekog novog drutva, koje bi moglo pomiriti slobodu i tehnologiju. Ako za trenutak ostavimo po strani injenicu da ljudi koji prave takve planove retko kada predlau neke praktine naine na koje bi novo drutvo moglo biti izgraeno, na osnovu etvrtog principa sledi da bi se takvo drutvo, ak i kada bi bilo uspostavljeno, brzo uruilo ili bi imalo posledice umnogome drugaije od oekivanih. 113. Prema tome, ak i u najoptijem smislu, gotovo je neverovano da bi se drutvo moglo promeniti na nain koji bi pomirio slobodu i modernu tehnologiju. U nekoliko narednih poglavlja izneemo konkretnije razloge za zakljuak da se sloboda i tehnoloki progres ne mogu pomiriti. Ograniavanje slobode u industrijsko-tehnolokom drutvu je neminovno 114. Kao to je objanjeno u paragrafima 6566 i 7073, moderni ovek je

sputan mreom pravila i propisa, a njegova sudbina zavisi od poteza udaljenih osoba, na ije odluke ne moe da utie. To nije sluajno, niti je posledica proizvoljnosti arogantnih birokrata. To je neophodno i neminovno u svakom tehnoloki naprednom drutvu. Sistem MORA da strogo regulie ponaanje ljudi kako bi funkcionisao. Na poslu ljudi moraju da rade ono to im je reeno; u suprotnom, proizvodnja bi utonula u haos. Birokratija MORA da se rukovodi strogim pravilima. Kada bi niim birokratama bilo dodeljeno bilo kakvo znaajno diskreciono pravo, to bi naruilo sistem i dovelo do pritubi zbog nepravednog tretmana, usled razlika u nainu na koji bi birokrate koristile to diskreciono pravo. Tano je da neka ogranienja nae slobode mogu biti uklonjena, ali GENERALNO govorei, regulacija naih ivota od strane velikih organizacija je neophodna za funkcionisanje industrijsko-tehnolokog sistema. Posledica je oseanje bespomonosti kod obinih ljudi. Ipak, mogue je da e formalna regulacija sve vie biti zamenjivanja psiholokim sredstvima, koja e postii da sami elimo ono to sistem zahteva od nas. (Propaganda, napomena br. 14, obrazovne tehnike, programi za negu mentalnog zdravlja, itd.) 115. Sistem MORA da primorava ljude da se ponaaju na nain koji se sve udaljava od prirodnog obrasca. Na primer, sistemu su potrebni naunici, matematiari i inenjeri. On ne moe da funkcionie bez njih. Zato se deca izlau posebnom pritisku u tom pravcu. Nije prirodno da neki adolescent najvei deo svog vremena provodi sedei za radnim stolom, okupiran uenjem. Normalan adolescent eli da svoje vreme provodi u aktivnom kontaktu sa stvarnou. Kod primitivnih naroda deca se ue stvarima koje podstiu razumnu harmoniju s prirodnim ljudskim impulsima. Na primer, kod amerikih Indijanaca, deaci se obuavaju u aktivnostima na otvorenom u stvarima koje deaci prosto vole. Ali, u naem drutvu, decu guraju ka tehnikim stvarima, emu se veina nevoljno povinuje. 116. Usled neprestanog pritiska sistema, sve je vie ljudi koji ne mogu ili ne ele da se prilagode drutvenim zahtevima: socijalni parazita, lanova tinejderskih bandi, antireimskih buntovnika, radikalnih ekolokih sabotera, otpadnika i pobunjenika svih vrsta. 117. U svakom tehnoloki naprednom drutvu pojedinac MORA da zavisi od odluka na koje ne moe da utie u iole znaajnijoj meri. Tehnoloko drutvo nije mogue razbiti na male, autonomne zajednice, zato to proizvodnja zavisi od kooperacije izuzetno velikog broja ljudi. Kada neka odluka utie na, recimo, milion ljudi, onda svako ima u proseku milioniti udeo u odluivanju. U stvarnosti, odluke donose funkcioneri, korporacijski menaderi ili tehnokrate; ali, ak i kada javnost glasa o nekom pitanju, broj glasaa je obino suvie veliki da bi glas bilo koga od njih pojedinano bio znaajan. (17) Zato veina ne moe da na neki merljiv nain utie na

odluke koje odreuju njihove ivote. Za taj problem, u tehnoloki naprednom drutvu, ne postoji reenje. Sistem pokuava da taj problem rei sluei se propagandom, kako bi ljude naveo da ELE odluke koje se donose umesto njih; ali, ak i kada bi takvo reenje u potpunosti postiglo da se ljudi oseaju bolje, ono bi opet bilo degradirajue. 118. Konzervativci i drugi se zalau za vie lokalne autonomije. Manje zajednice su nekada imale autonomiju, ali ona je sve manje mogua u situaciji kada se te zajednice sve vie utapaju i vezuju za velike sisteme, kao to su javne slube, kompjuterske i saobraajne mree, masovni komunikacioni mediji, moderni sistem zdravstvene zatite. Protiv lokalne autonomije deluje i injenica da tehnologija primenjena na jednom mestu esto utie i na velikoj udaljenosti. Upotreba pesticida ili hemikalija u blizini nekog potoka moe da zatruje vodu stotinama milja nizvodno, a efekat staklene bate pogaa ceo svet. 119. Sistem ne moe, niti postoji zato da bi zadovoljavao ljudske potrebe. Naprotiv, ljudsko ponaanje treba oblikovati u skladu s potrebama sistema. To nema nikakve veze sa politikom ili drutvenom ideologijom koja pretenduje da upravlja tehnolokim sistemom. To je posledica tehnologije, zato to se sistem ne rukovodi ideologijom, ve tehnikom nunou. (18) Naravno, sistem zadovoljava mnoge ljudske potrebe, ali, generalno govorei, to ini samo u meri koja mu ide u prilog. Glavni parametar su potrebe sistema, a ne potrebe ljudskih bia. Na primer, sistem ljudima obezbeuje hranu zato to ne bi mogao da funkcionie ako bi ljudi gladovali; bavi psiholokim potrebama ljudi koliko mu je to POTREBNO, zato to ne bi mogao da funkcionie ako bi previe njih bilo depresivno ili buntovno. Ali, sistem, iz vrstih, praktinih razloga, mora da ljude izlae stalnom pritisku kako bi njihovo ponaanje oblikovao u skladu sa svojim potrebama. Previe nagomilanog otpada? Vlast, mediji, obrazovni sistem, ekolozi, zasue nas masovnom propagandom u prilog recikliranja. Potrebno je jo tehnikog osoblja? Ceo hor glasova ubeivae decu da studiraju tehnike nauke. Nee biti nikog ko bi se makar za trenutak upitao da li je neljudski prisiljavati aodolescente da najvei deo vremena provode uei neto to veina njih mrzi. Kada kvalifikovani radnici izgube posao zbog tehnikih inovacija i upute se na programe za prekvalifikaciju, niko se ne pita da li se oni oseaju ponienim takvim tretmanom. Podrazumeva se da svako mora da se povinuje tehnikoj nunosti i to s dobrim razlogom: ako bi ljudske potrebe imale prednost nad tehnikom nunou, dolo bi do ekonomskih problema, nezaposlenosti, oskudice ili neeg goreg. Koncept mentalnog zdravlja u naem drutvu je najveim delom odreen time u kojoj se meri pojedinac ponaa u skladu sa potrebama sistema, a da pri tom ne pokazuje simptome stresa.

120. Napori da se u okviru sistema stvori prostor za autonomiju i oseanje svrhovitosti su prosto smeni. Na primer, jedna kompanija je, umesto da raspodeli izradu delova svog kataloga, svakoj grupi zaposlenih odobrila da napravi sopstveni katalog, to je trebalo da im prui oseanje svrhovitosti i dostignua. Neke kompanije su pokuale da zaposlenima dodele vie autonomije; ali, iz praktinih razloga, njima nikada nije bila dodeljena autonomija u odreivanju krajnjih ciljeva autonomni napori nikada ne mogu biti usmereni na ciljeve koje bi zaposleni samostalno izabrali, ve samo na ciljeve poslodavca, kao to su opstanak i rast kompanije. Svaka kompanija koja bi svojim radnicima dozvolila da se ponaaju drugaije ubrzo bi ispala iz posla. Slino tome, u svim preduzeima u socijalistikom sistemu, radnici moraju da svoje napore usmere ka ciljevima preduzea; u suprotnom, ono ne bi ispunilo svoju svrhu kao deo sistema. Jo jednom, iz isto tehnikih razloga, u industrijskom drutvu veina pojedinaca i malih grupa ne moe da ima mnogo autonomije. ak i mali preduzetnik najee ima samo ogranienu autonomiju. Pored obavezne zakonske regulacije, njega ograniava nunost uklapanja u ekonomski sistem, ijim zahtevima mora da se prilagodi. Na primer, kada se razvije neka nova tehnologija, mali preduzetnik, hteo ne hteo, mora da koristi tu tehnologiju da bi ostao konkurentan. Loi aspekti tehnologije ne mogu se razdvojiti od dobrih 121. Jo jedan razlog zato se industrijsko drutvo ne moe reformisati u korist slobode je taj to moderna tehnologija predstavlja povezan sistem, iji delovi zavise jedan od drugog. Ne moete se otarasiti loih aspekata tehnologije, a zadrati samo one dobre. Pogledajmo, na primer, modernu medicinu. Progres u medicini zavisi od progresa u hemiji, fizici, biologiji, kompjuterskoj nauci i drugim oblastima. Napredni medicinski postupci zahtevaju skupu, visokotehnoloku opremu, koju moe da obezbedi samo tehnoloki napredno i ekonomski bogato drutvo. Jasno je da ne moete oekivati neki progres u medicini bez celine tehnolokog sistema i svega to ide uz to. 122. ak i kada bi se napredak u medicini mogao postii bez ostatka tehnolokog sistema, to bi opet donelo probleme. Pretpostavimo da je pronaen lek za dijabetes. Ljudi sa genetskom sklonou ka dijabetesu mogli bi da preive i da se reprodukuju kao i svi ostali ljudi. Prirodna selekcija protiv gena za dijabetes bi oslabila i takvi geni bi se proirili na celu populaciju. (Mogue je da se to u nekoj meri ve dogodilo, poto dijabetes, iako neizleiv, moe da se kontrolie upotrebom insulina.) Isto bi

se desilo s predispozicijama za mnoge druge bolesti, to bi dovelo do masovne genetske degradacije. Jedino reenje bila bi neka vrsta eugenetskog programa ili intenzivni genetski inenjering ljudskih bia, tako da ovek u budunosti vie ne bi bio kreacija prirode, sluajnosti ili Boga (u zavisnosti od vaih verskih ili filozofskih ubeenja), nego vetaki proizvod. 123. Ako mislite da vam se vlast ve SADA suvie mea u ivot, ta ete rei kada vlast pone da se bavi genetskom konstitucijom vae dece? Takva regulacija e neminovno dovesti do genetskog programiranja ljudskih bia, zato to bi posledice takvog programiranja, kada bi ono bilo neregulisano, bile katastrofalne. (19) 124. Uobiajen odgovor na ovakve primedbe su prie o medicinskoj etici. Ali, etiki kd nee zatititi slobodu na tetu napretka medicine; on e samo pogorati situaciju. Primenjen na genetski inenjering, etiki kod e postati samo sredstvo za regulaciju genetske konstitucije ljudskih bia. Neko e (verovatno, u najveoj meri, pripadnici vie srednje klase) doi do zakljuka da je odreeni oblik genetskog inenjeringa etiki, a da neki drugi nije, tako da e nametnuti svoje vienje genetske konstitucije svima. ak i kada bi etiki kd bio usaglaen na potpuno demokratskoj osnovi, veina bi nametnula svoje vienje manjini, koja moda ima svoje miljenje o etikoj primeni genetskog inenjeringa. Jedini etiki kd koji bi zaista mogao da zatiti slobodu bio bi onaj koji zabranjuje BILO KAKAV genetski inenjering ljudi; a moete biti sigurni da takav kd nikada nee biti primenjen u tehnolokom drutvu. Nikakav kd koji bi smanjio znaaj genetskog inenjeringa se ne odrao, zato to bi iskuenje pred beskrajnim moima biotehnologije bilo neodoljivo, posebno to bi veini mnoge njene primene delovale kao oigledno i nesporno pozitivne (eliminacija fizikih i mentalnih bolesti, sticanje sposobnosti koje su ljudima potrebne da bi izali na kraj sa sadanjim svetom). Genetski inenjering bi neminovno bio iroko primenjivan,ali samo u skladu sa potrebama industrijsko-tehnolokog sistema. (20) Tehnologija je mnogo jaa drutvena sila od tenje ka slobodi 125. Nemogue je postii TRAJNI kompromis izmeu tehnologije i slobode, zato to je tehnologija daleko jaa drutvena sila, koja neprestano napada slobodu kroz UZASTOPNE kompromise. Zamislimo sluaj dvojice suseda, koji poseduju istu povrinu zemlje, ali da je jedan moniji od drugog. Moniji trai od onog drugog deo njegove zemlje. Slabiji odbija. Moniji kae, U redu, hajde da napravimo kompromis. Daj mi pola od onoga to sam traio. Slabiji nema mnogo izbora i poputa. Posle nekog

vremena, moni sused trai jo jedan deo zemlje, uz novi kompromis i tako redom. Kroz dugu seriju kompromisa koje namee slabijem, onaj moniji vremenom preotima svu zemlju. Isto je i u sukobu izmeu tehnologije i slobode. 126. Sada emo objasniti zato je tehnologija mnogo jaa drutvena sila nego tenja ka slobodi. 127. Tehnoloki napredak koji u poetku naizgled ne ugroava slobodu, esto se tek kasnije pokae kao ozbiljna pretnja. Pogledajmo, na primer, motorizovani transport. ovek je ranije mogao da ide peke kuda je hteo, u svom ritmu, ne obazirui se na saobraajne propise, nezavisno od sistema tehnoloke podrke. Pojava motornih vozila je naizgled uveala ljudsku slobodu. Peaci nisu bili uskraeni u bilo emu, niko nije morao da poseduje automobil, ako to nije eleo, a svako ko je izabrao da ga kupi mogao je da putuje mnogo bre i dalje nego peaci. Ali, uvoenje motorizovanog transporta uskoro je promenilo drutvo na nain koji je znaajno ograniio ovekovu slobodu kretanja. Kada se broj automobila poveao, intenzivna regulacija njihove upotrebe postala je nunost. Kolima, posebno u gusto naseljenim oblastima, ne moete da idete kuda hoete i u svom sopstvenom ritmu; vaim kretanjem upravljaju tok saobraaja i saobraajni propisi. Nameu vam se razne obaveze: vozaka dozvola, vozaki ispit, obnavljanje registracije, osiguranje, odravanje vozila zbog bezbednosti, mesene otplate. Povrh toga, korienje motorizovanog transporta vie nije stvar izbora. Od pojave motorizovanog transporta, ustrojstvo naih gradova se promenilo tako da veina ljudi vie ne moe da ide peke na posao, u kupovinu ili na rekreaciju; njihov transport sada MORA biti automobilski; ili moraju da koriste javni transport, gde imaju jo manju kontrolu nad svojim kretanjem nego dok voze kola. ak je i sloboda peaka uveliko ograniena. U gradu on mora da se stalno zaustavlja na semaforima, koji su pre svega namenjeni automobilskom saobraaju. Na selu, motorni saobraaj ini opasnim i neprijatnim hodanje du autoputa. (Obratite panju na vaan momenat koji smo upravo ilustrovali sluajem motorizovanog transporta: kada se neki novi tehnoloki izum plasira kao mogunost koju pojedinac moe, ali ne mora da prihvati, on ne mora nuno da OSTANE stvar izbora. U mnogim sluajevima, tehnologija menja drutvo na nain koji PRISILJAVA ljude da je koriste.) 128. Dok tehnoloki progres KAO CELINA neprestano suava sferu nae slobode, svako novo tehnoloko dostignue posmatrano SAMO PO SEBI izgleda poeljno. Elektrina energija, vodovodne instalacije, sredstva za brzu komunikaciju na velikim udaljenostima kako bi bilo ko mogao da kae neto protiv takvih stvari il