univerzal banka a.d. beograd - ubbad.rs banka_izvestaj... · finansijski instrumenti se prilikom...

UNIVERZAL BANKA a.d. Beograd

FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ZA 2007. GODINU

U n i v e r z a l b a n k a a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u S A D R Ž A J

Izveštaj nezavisnog revizora 1 Bilans uspeha za 2007. godinu 2 Bilans stanja na dan 31. decembar 2007. godine 3 Izveštaj o novčanim tokovima za 2007. godinu 4 Izveštaj o promenama na kapitalu za 2007. godinu 5 Napomene uz finansijske izveštaje za 2007. godinu 6-46

U n i v e r z a l b a n k a a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u B I L A N S U S P E H A z a 2 0 0 7 . g o d i n u

2

2007. 2006. Napomena RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od kamata 3 1.934.151 828.611 Rashodi kamata 3 (592.779) (192.682) Dobitak po osnovu kamata 1.341.372 635.929 Prihodi od naknada i provizija 4 570.870 414.395 Rashodi naknada i provizija 4 (28.926) (28.765) Dobitak po osnovu naknada i provizija 541.944 385.630 Neto prihodi od prodaje hartija od vrednosti - 118.518 Neto (rashodi)/prihodi od kursnih razlika 5 (3.973) 46.011 Prihodi od dividendi i ucešća 6 344 21.216 Ostali poslovni prihodi 7 677.573 1.142.489 Rashodi indirektnih otpisa plasmana 8 (834.040) (1.033.892) Ostali poslovni rashodi 9 (1.186.127) (941.947) Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 10 278.399 279.290 Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 11 (259.245) (140.600) DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 556.247 512.644 Porez na dobitak 12 (62.356) (26.314) DOBITAK POSLE OPOREZIVANJA 493.891 486.330 Zarada po akciji 13 1.174 1.310

U n i v e r z a l b a n k a a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u I Z V E Š T A J O N O VČA N I M T O K O V I M A z a 2 0 0 7 . g o d i n u

4

2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 2.496.692 1.656.003 Prilivi od kamata 1.764.218 782.112 Prilivi od naknada 578.140 415.174 Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 153.990 338.654 Prilivi po osnovu dividendi i učešća u dobitku 344 120.063 Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1.612.614) (1.122.332) Odlivi po osnovu kamata (518.880) (204.135) Odlivi po osnovu naknada (28.937) (28.261) Odlivi po osnovu zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda (519.291) (405.209) Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (91.742) (85.033) Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (453.764) (399.694) Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja plasmana i depozita

884.078 533.671

Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita 10.348.157 3.386.700 Povećanje depozita od banaka i drugih finansijskih organizacija 572.981 1.162.983 Povećanje depozita klijentima 9.775.176 1.931.733 Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita (10.026.443) (4.001.789) Povećanje kredita i plasmana bankama I drugim finansijskim organizacijama (2.589.123) (1.497.903) Povećanje kredita i plasmana klijentima (7.401.475) (2.503.886) Povećanje hartija od vrednosti i drugih plasmana kojima se trguje i kratkoročnih hartija koje se drže do dosapeća

(35.845)

Neto priliv/(odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit 1.205.792 (81.418) Plaćen porez na dobit (50.814) (13.795) Isplaćene dividende (1.637) (330) Neto priliv/(odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti 1.153.341 (95.543) TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 51.150 193.447 Prilivi od prodaje učešća i udela - 96.247 Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 51.150 97.200 Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (114.258) (160.106) Odlivi za kupovinu učešća i udela - (3.767) Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava (114.258) (156.339) Neto priliv/(odliv) gotovine iz aktivnosti investiranja (63.108) 33.341 TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 1.139.275 1.196.900 Prilivi po osnovu uvećanja kapitalaa 1.139.275 1.196.900 Odlivi gotovine po osnovu aktivnosti finansiranja - (43.560) Odlivi gotovine po osnovu otplate dugoročnih kredita i subordiniranih obaveza - (43.560) Neto priliv/(odliv) gotovine iz aktivnosti finansiranja 1.139.275 1.153.340 Svega neto priliv gotovine 14.035.274 6.433.050 Svega neto odliv gotovine (11.805.766) (5.341.912) Neto povećanje/(smanjenje ) gotovine 2.229.508 1.091.138 Gotovina na početku godine 1.697.469 577.738 Pozitivne kursne razlike - 28.593 Negativne/pozitivne kursne razlike (3.980) - GOTOVINA NA KRAJU PERIODA (Napoemana 14) 3.922.997 1.697.469

U n i v e r z a l b a n k a a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u I Z V E Š T A J O P R O M E N A M A N A K A P I T A L U z a 2 0 0 7 . g o d i n u

5

RSD hiljada Akcijski kapital

Emisiona premija

Rezerve

Neraspo-ređena dobit

Ukupan kapital

Stanje 01. januara 2.229.672 398.900 172.526 502.649 3.303.747 Emisija akcija 300.000 839.275 - - 1.139.275 Raspodela dobiti 309.516 - 190.136 (499.652) - Isplata dividendi - - (2.997) (2.997) Dobit tekuceg perioda - - - 493.891 493.891 Stanje na dan 31.12.2007. 2.839.188 1.238.175 362.662 493.891 4.933.916

U n i v e r z a l b a n k a a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u

6

1. OSNOVNE INFORMACIJE Univerzal banka a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) osnovana je 1992. godine. Do 1997. godine je poslovala pod nazivom Mešovita banka ''Asi banka'' a.d. Beograd. Banka je registrovana u Republici Srbiji da obavlja depozitne, kreditne, poslove sa efektivom, garancijske, devizne, menjačke poslove, emisione i depo-poslove, poslove platnog prometa u skladu sa Zakonom, poslove posredovanja u trgovini hartijama od vrednosti, kupovinu i naplatu potraživanja i druge bankarske i finansijske poslove u skladu sa Zakonom o bankama. Sedište Banke se nalazi u Beogradu, ulica Francuska broj 29. Matični broj Banke je 06031676. Poreski identifikacioni broj Banke je 100003025. Banka je na dan 31. decembra 2007. godine imala 425 zaposlenih (2006.: 367 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 16 filijala i 45 ekspozitura. Upravni odbor Banke je usvojio ove finansijske izveštaje 28.02.2008.godine. 2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE 2.1 Osnove za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji su pripremljeni u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu i reviziji (Sl. glasnik RS br. 46/06), Zakonu o bankama (Sl. glasnik RS br. 107/05) i pratećom regulativom Narodne banke Srbije. Zakon o računovodstvu i reviziji i Zakon o bankama zahtevaju da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa Međunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja (MSFI) i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Međutim, imajući u vidu razlike između zahteva Međunarodnih Standarda Finansijskog Izveštavanja i određenih zahteva računovodstvenih propisa Republike Srbije i regulative Narodne banke Srbije, rukovodstvo Banke ne može dati izjavu o potpunoj usaglašenosti finansijskih izveštaja Banke sa zahtevima svih standarda i interpretacija izdatih od strane Odbora za Međunarodne Računovodstvene Standarde, koji čine Međunarodne Standarde Finansijskog Izveštavanja. Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanim Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke i druge finansijske organizacije (Sl. glasnik RS, 8/07). Finansijski izveštaji su pripremljeni na osnovu metoda istorijskih nabavnih vrednosti, osim što su, učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju vrednovane po fer vrednosti. 2.2 Značajna računovodstvena prosuđivanja i procene U primeni računovodstvenih politika Banke, rukovodstvo koristi rasuđivanja i procene prilikom vrednovanja iznosa prikazanih u finansijskim izveštajima. Najznačajnija rasuđivanja i procene obuhvataju: Gubici po osnovu obezvređenja kredita Rukovodstvo Banke razmatra kredite i plasmane na dan finansijskog izveštavanja kako bi se procenilo da li je potrebno priznati gubitke po osnovu obezvređenja u bilansu uspeha. U procesu procene iznosa obezvređenja, potrebno je posebno rasuđivanje rukovodstva o iznosima i vremenskoj projekciji budućih tokova gotovine. Takve procene se zasnivaju na pretpostavkama više faktora, a stvarni rezultati se mogu razlikovati, uslovljavajući promene u ispravkama vrednosti u budućnosti. Procenu obezvređenosti kredita i drugih plasmana koji se u smislu MRS mogu smatrati finansijskim instrumentima, Banka utvrđuje pojedinačno po svakom plasmanu, odnosno finansijskom instrumentu uz primenu metode diskontovanja očekivanih budućih tokova na njihovu sadašnju vrednost. Visinu gubitka utvrđenu diskontovanjem, Banka utvrđuje kao razliku između iskazane nominalne vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova gotovine. Tako utvrđeni gubitak (ispravka vrednosti) Banka knjiži u poslovnim knjigama na teret rashoda. Banka ne obračunava i ne formira rezerve za opšte bankarske rizike.

U n i v e r z a l b a n k a a . d . B e o g r a d F i n a n s i j s k i i z v e š t a j i z a 2 0 0 7 . g o d i n u N A P O M E N E u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a 2 0 0 7 . g o d i n u ( n a s t a v a k )

7

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE 2.2 Značajna računovodstvena prosuđivanja i procene Gubici po osnovu obezvređenja kredita Iznos procenjene rezerve za potencijalne gubitke po osnovu garancija i druge vanbilansne evidencije knjiži se na teret bilansa uspeha i iskazuje se kao obaveza u bilansu stanja. Dugoročne beneficije zaposlenih Obaveze i troškovi po osnovu dugoročnih beneficija zaposlenih se određuju korišćenjem aktuarskog vrednovanja. Aktuarsko vrednovanje podrazumeva pretpostavke o diskontnim stopama, budućem povećanju zarada, odlascima zaposlenih i stopama mortaliteta. Usled dugoročne prirode ovih obaveza, njihove procene su predmet značajnih neizvesnosti. 2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika Najvažnije računovodstvene politike primenjene prilikom pripremanja ovih finansijskih izveštaja su prikazane u nastavku. (1) Preračun stranih valuta Finansijski izveštaji su izraženi u Dinarima Republike Srbije (RSD), koja je izveštajna i funkcionalna valuta Banke. Osim ako je drugačije naznačeno, iznosi u finansijskim izveštajima su iskazani u hiljadama RSD. Transakcije u stranoj valuti preračunavaju se u dinare po kursu Narodne banke Srbije na dan transakcije. Monetarna sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti, na dan bilansa stanja, preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem na dan bilansa stanja. Kursne razlike koje nastaju prilikom preračuna transakcija u stranoj valuti, kao i monetarnih sredstava i obaveza iskazanih u stranoj valuti su evidentirani u korist bilansa uspeha u okviru pozicije prihoda i rashoda od kursnih razlika. Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiranu su u okviru prihoda i rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja. (2) Finansijski instrumenti (i) Datum inicijalnog priznavanja Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava, koja zahteva prenos sredstava u roku koji je utvrđen propisima ili konvencijama na datom tržištu, se priznaje na datum poravnanja, tj. na datum kada Banka primi kupljeno ili prenese prodato sredstvo. (ii) Početno priznavanje finansijskih instrumenata Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Finansijski instrumenti se prilikom početnog priznavanja vrednuju po fer vrednosti korigovanoj za nastale zavisne troškove kupovine ili njihovog emitovanja, izuzev u slučaju hartija od vrednosti i drugih plasmana kojima se trguje.


8

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (iii) Derivati Derivati se priznaju po fer vrednosti i evidentiraju kao sredstva, ako je njihova fer vrednost pozitivna, ili obaveze, ako je njihova fer vrednost negativna. Promene fer vrednosti derivata se priznaju u bilansu uspeha. Derivati ugrađeni u druge finansijske instrumente se posebno identifikuju i tretiraju kao posebni derivati i priznaju po fer vrednosti, ako njihove ekonomske karakteristike i rizici nisu blisko povezani sa ekonomskim karakteristikama i rizicima matičnog ugovora i ako matični ugovor nije namenjen trgovanju i iskazan po fer vrednosti. (iv) Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje obuhvataju sve finansijske instrumente namenjene trgovanju i derivate i priznaju se u bilansu stanja po fer vrednosti. Promene fer vrednosti se priznaju u bilansu uspeha. Prihodi od kamata i prihodi od dividendi na ove instrumente se priznaju u okviru prihoda od kamata, odnosno prihoda od dividendi u skladu sa definisanim ugovornim uslovima, odnosno kada se ustanovi pravo na priliv po osnovu dividende. (v) Finansijske obaveze kojima se trguje Banka nije imala finansijske obaveze kojima trguje. (vi) Finansijska sredstva ili finansijske obaveze koje se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha Rukovodstvo prilikom inicijalnog priznavanja nije klasifikovalo finansijske instrumente u kategorije finansijskih sredstava ili obaveza koji se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. (vii) Ulaganja u hartije od vrednosti koja se drže do dospeća Hartije od vrednosti koja se drže do dospeća imaju fiksne ili odredive iznose plaćanja i datume dospeća i Banka ima nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Nakon početnog vrednovanja, ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća se iskazuju u neotplaćenim iznosima plasmana, uzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja, umanjenim za iznose ispravki vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatne stope, uzimajući u obzir diskonte i premije ostvarene prilikom sticanja određenog instrumenta, i iskazujući u okviru prihoda od kamata. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha tokom perioda trajanja instrumenta. (viii) Krediti i plasmani bankama i komitentima Krediti i plasmani bankama i komitentima predstavljaju finansijska sredstva koja imaju fiksne ili odredive iznose plaćanja i datume dospeća i koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Ova sredstva nisu stečena sa namerom da se odmah ili u kratkom roku ponovo prodaju i nisu klasifikovana kao hartije od vrednosti ili drugi plasmani kojima se trguje ili hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Nakon početnog vrednovanja, krediti i plasmani bankama i komitentima se iskazuju u neotplaćenim iznosima plasmana, uzimajući u obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja, umanjenim za iznose ispravki vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada tokom perioda trajanja instrumenta. (ix) Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju su sredstva koja su prilikom inicijalnog vrednovanja klasifikovana u ovu kategoriju ili koja se ne kvalifikuju za klasifikaciju u kategorije sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha, hartija od vrednosti koje se drže do dospeća ili kredita i plasmana. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju obuhvataju učešća u kapitalu drugih pravnih lica i dužničke hartije od vrednosti.


9

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (ix) Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (nastavak) Nakon početnog vrednovanja, ovi instrumenti se vrednuju po fer vrednosti, osim što se učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, vrednuju po nabavnoj vrednosti. Nerealizovani gubici i dobici se priznaju direktno u korist ili na teret kapitala u okviru revalorizacionih rezervi. Kada dođe do otuđenja sredstava, akumulirani gubici ili dobici, prethodno priznati u okviru kapitala, se priznaju u korist ili na teret bilansa uspeha u okviru dobitaka ili gubitaka od prodaje hartija od vrednosti. Kada Banka raspolaže sa više ulaganja u iste hartije od vrednosti smatra se da je došlo do otuđenja na „first-in first-out“ osnovi. Kamata stečena tokom držanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju je uključena u prihode od kamata korišćenjem metoda efektivne kamatne stope. Dividende stečene tokom držanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju su uključene u prihode od dividendi i učešća u kapitalu kada je nastalo pravo na priliv po osnovu dividendu. Gubici po osnovu obezvređenja ovih ulaganja se priznaju u okviru bilansa uspeha i za iznos priznatih gubitaka se umanjuju revalorizacione rezerve. (x) Izdati finansijski instrumenti i ostale finansijske obaveze Izdati finansijski instrumenti ili njihove komponente se klasifikuju kao obaveze kada suština ugovornog odnosa ukazuje da Banka ima obavezu ili da isporuči gotovinu ili neko drugo finansijsko sredstvo imaocu, ili da ispuni obavezu na drugačiji način od razmene gotovine ili drugog finansijskog sredstva za fiksan broj sopstvenih akcija. Komponente složenih finansijskih instrumenata, koje sadrže i elemente obaveza i elemente kapitala, iskazuju se posebno, pri čemu se komponenti kapitala dodeljuje ostatak vrednosti po odbitku iznosa koji je posebno određen kao fer vrednost komponente obaveza na dan izdavanja. Nakon početnog priznavanja instrumenti finansijskih obaveza se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. (xi) Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva Finansijsko sredstvo (ili, deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko: • je došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili • je Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši isplatu primljene gotovine

po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu; i

• Banka je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.

Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je sklopila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži. (xii) Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (nastavak) Finansijske obaveze Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.


10

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (xiii) Utvrđivanje fer vrednosti Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja se bazira na kotiranim tržišnim cenama bez umanjenja po osnovu transakcionih troškova. Fer vrednost finansijskih instrumenta koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određuje korišćenjem odgovarajućih tehnika vrednovanja. Tehnike vrednovanja obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti, poređenje sa sličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele. (xiv) Obezvređenje finansijskih sredstava Na dan svakog bilansa stanja Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi obezvređenja nekog sredstva ili grupe sredstava. Smatra se da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređeni ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Krediti i plasmani bankama i komitentima Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koje se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti. Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala, umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala, bez obzira da li je verovatno da će doći do procesa realizacije kolaterala ili ne. Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Banka vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja, iznos gubitka po osnovu obezvređenja se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine. Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekog događaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodno priznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha.


11

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (xiv) Obezvređenje finansijskih sredstava (nastavak) Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Banka vrši procenu na dan bilansa stanja da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. U slučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivne dokaze se svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti. Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene i tekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodno priznato u na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već se povećanja fer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaje direktno u korist kapitala. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestanka priznavanja sredstava. U slučaju dužničkih instrumenata koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, obezvređenje se procenjuje na osnovu istih kriterijuma kao i za finansijska sredstva koja se iskazuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Ukoliko se, u narednoj godini, fer vrednost dužničkog instrumenta poveća i ukoliko se taj rast može objektivno povezati sa događajem koji se desio nakon što je gubitak usled obezvređenja priznat na teret bilansa uspeha, gubitak usled obezvređenja se ukida u korist bilansa uspeha. (xv) Reprogramirani krediti Kada je u mogućnosti, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezvređenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova, ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. I dalje se vrši individualna ili grupna procena obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope. (3) Priznavanje prihoda i rashoda Prihodi se priznaju u meri u kojoj je verovatno da će Banka ostvariti priliv ekonomskih koristi i da se prihodi mogu pouzdano proceniti. Sledeći specifični kriterijumi priznavanja takođe moraju biti ispunjeni da bi prihodi bili priznati. (i) Prihodi od kamata i slični prihodi i rashodi Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovu koji se odnose na taj finansijski instrument, osim naknada ili dodatnih troškova koji su povezani sa odobravanjem kredita, ali ne i budući kreditni gubici. (ii) Prihodi od naknada i provizija Banka ostvaruje prihode od naknada i provizija koji proizilaze iz širokog spektra usluga koje Banka pruža svojim klijentima. Prihodi od naknada se mogu svrstati u dve kategorije: (iii) Prihod od naknada po osnovu usluga koje se pružaju u određenom vremenskom periodu Naknade dobijene za pružanje usluga tokom određenog perioda su razgraničene tokom tog perioda. Naknade za odobrenje kredita za one kredite koji će verovatno biti povučeni i ostale naknade koje se odnose na kredite su odložene (zajedno sa svim dodatnim troškovima) i prikazane u okviru pasivnih vremenskih razgraničenja, koja se prenose u korist bilansa uspeha i prikazuju u okviru prihoda od naknada tokom perioda trajanja finansijskog instrumenta.


12

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4 Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (iv) Prihodi od naknada povezani sa izvršenjem određenog posla Naknade ili komponente naknada koje su povezane sa izvršenjem određenog posla se priznaju pošto se ispune odgovarajući kriterijumi. (v) Prihodi od dividendi Prihodi od dividendi se priznaju kada se ustanovi pravo Banke na priliv po osnovu dividendi. (vi) Prihodi od zakupnina Prihodi od zakupnina koji se odnose na investicione nekretnine se priznaju ravnomerno tokom perioda zakupa i iskazuju se u korist bilansa uspeha u okviru ostalih poslovnih prihoda. (4) Gotovina i gotovinski ekvivalenti U izveštaju o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti se sastoje od gotovine u blagajni i stanja na žiro računu i tekućim računima kod drugih banaka. (5) Nekretnine i oprema Nekretnine i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti izuzimajući troškove svakodnevnog održavanja, umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja. Amortizacija se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nekretnina i opreme na njihove rezidualne vrednosti tokom procenjenih korisnih vekova upotrebe. Procenjeni korisni vekovi upotrebe sredstava se kreću u sledećim rasponima:

Građevinski objekti do 77 godina Kompjuterska oprema do 5 godina Ostala oprema 6 do 14 godina

Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u računovodstvenim procenama. Do prestanka priznavanja nekretnina i opreme dolazi nakon otuđenja ili kada se ne očekuju ekonomske koristi od tog sredstva u budućnosti. Gubici ili dobici koji proističu iz prestanka priznavanja vrednosti sredstva (obračunati kao razlika između neto prihoda od otuđenja i neto knjigovodstvene vrednosti sredstva) se priznaju u bilansu uspeha za godinu kada je došlo do prestanka priznavanja, u okviru ostalih poslovnih rashoda ili ostalih poslovnih prihoda. (6) Investicione nekretnine Banka drži određene nekretnine kao investicije u cilju ostvarivanja prihoda od zakupnine i/ili porasta vrednosti nekretnine. Banka primenjuje isti računovodstveni tretman za investicione nekretnine kao i za ostale nekretnine. (7) Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja. Korisni vek upotrebe nematerijalnih sredstava se procenjuje kao ograničen ili neograničen. Nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom trajanja se amortizuju tokom korisnog veka upotrebe. Period i metod amortizacije za nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravaju najmanje jednom godišnje, na kraju finansijske godine. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe ili očekivanom obrascu potrošnje budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu se obuhvataju tako što se promeni period ili metod amortizacije i tretiraju se kao promene u računovodstvenim procenama. Troškovi amortizacije nematerijalnih sredstava sa ograničenim vekom trajanja se priznaju na teret bilansa uspeha, u okviru ostalih poslovnih rashoda.


13

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) (7) Nematerijalna ulaganja (nastavak) Amortizacija nematerijalnih ulaganja se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nematerijalnih ulaganja na njihove rezidualne vrednosti tokom procenjenog korisnog veka upotrebe, kako sledi:

Licence za software 3 do 5 godina Ostala nematerijalna ulaganja 3 do 5 godina

(8) Obezvređenje ne-finansijskih sredstava Banka procenjuje na dan bilansa stanja, ukoliko događaji ili promene okolnosti ukazuju da knjigovodstvene vrednosti ne-finansijskih sredstava mogu biti obezvređene, da li postoje indikacije da ne-finansijsko sredstvo može da bude obezvređeno. Ukoliko takva indikacija postoji, odnosno kada se zahteva godišnje testiranje obezvređenja sredstva, Banka procenjuje nadoknadive vrednosti sredstva. Ukoliko se utvrdi da je knjigovodstvena vrednost sredstva (ili grupe sredstava, odnosno jedinice koja generiše gotovinu) veća od nadoknadive vrednosti, sredstvo je obezvređeno i knjigovodstvena vrednost sredstva se umanjuje do procenjenog iznosa nadoknadive vrednosti. Prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se revidira samo ukoliko je došlo do promene u procenama korišćenim za određivanje nadoknadive vrednosti sredstva, od trenutka kada je gubitak po osnovu obezvređenja priznat. U tom slučaju, knjigovodstvena vrednost sredstva se uvećava do nadoknadive vrednosti. (9) Finansijske garancije U uobičajenom toku poslovanju Banka odobrava finansijske garancije koje se sastoje od plativih i činidbenih garancija, akreditiva, akcepta menica i drugih poslova jemstva. Finansijske garancije se inicijalno priznaju u bilansu stanja po fer vrednosti, u okviru rezervisanja, nakon priliva naknade po osnovu odobravanja finansijske garancije. Nakon inicijalnog priznavanja, obaveze Banke koje proističu iz finansijskih garancija se vrednuje u iznosu amortizovane naknade ili iznosu najbolje procene troškova neophodnih da bi se izmirila finansijska obaveza koja nastaje kao rezultat garancije, u zavisnosti koji je iznos viši . Povećanje obaveza koje se odnosi na finansijske garancije se iskazuje na teret bilansa uspeha, u okviru rashoda indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja. Primljene naknade se priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada i provizija ravnomerno tokom perioda trajanja garancije.

(10) Naknade zaposlenima

Definisani planovi doprinosa Banka obračunava i plaća doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenim zakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Banka nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu. Dugoročne naknade zaposlenima U skladu sa Zakonom o radu Banka ima obavezu isplate naknade zaposlenima prilikom odlaska u penziju u iznosu od 3 prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu odlaska u penziju. Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Aktuarski dobici i gubici i troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu.


14

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) (11) Rezervisanja Rezervisanja se priznaju kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prethodnog događaja, verovatno je da će biti potreban odliv ekonomskih koristi da bi obaveza bila izmirena i moguće je izvršiti pouzdanu procenu iznosa obaveze. (12) Porez na dobit Tekući porezi Tekuća poreska sredstva i obaveze koja se odnose na tekuću i prethodne poreske godine vrednovani su u iznosu za koji se očekuje da će biti povraćen odnosno plaćen nadležnim poreskim organima. Primenjene poreske stope korišćene pri obračunu tekućih poreskih sredstava i obaveza su propisane poreskim propisima primenljivim na dan datuma bilansa stanja. Tekući porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira na teret, odnosno u korist kapitala. Odloženi porezi Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja „goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti. Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih na dan datuma bilansa stanja. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira na teret, odnosno u korist kapitala.


15

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od kamata Druge banke 86.130 102.044 Narodna banka Srbije 286.855 210.232 Preduzeća 1.420.267 431.955 Javni sector 864 282 Stanovništvo 83.903 39.982 Strana lica 12.791 - Drugi komitenti 3.005 3.747 Hartije od vrednosti 40.336 40.369 1.934.151 828.611 Rashodi od kamata Druge banke 116.873 60.073 Preduzeća 372.015 76.622 Javni sector 36.929 31.785 Stanovništvo 26.806 12.141 Strana lica 433 - Drugi komitenti 39.723 12.061 592.779 192.682 Neto prihodi od kamata 1.341.372 635.929 Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od kamata Gotovina i kratkoročna sredstva 31.879 17.449 Depoziti kod Narodne banke Srbije 254.976 192.783 Plasmani bankama 98.921 102.044 Plasmani komitentima 1.508.039 475.966 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 40.336 40.369 1.934.151 828.611 Rashodi od kamata Depoziti banaka 116.873 60.073 Depoziti komitenata 475.906 132.649 592.779 192.722 Neto prihodi od kamata 1.341.372 635.929


16

4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 188.159 103.810 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 27.938 30.726 Poslovi kupovine i prodaje deviza 55.501 45.335 Kreditni poslovi 212.565 137.798 Poslovi sa platnim karticama 7.059 6.068 Garancijski i drugi poslovi jemstva 18.960 15.542 Poslovi upravljanja sredstavima za račun drugih lica 36.139 37.908 Ostale naknade i provizije 24.549 37.208 570.870 414.395 Rashodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 19.426 18.837 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 1.704 1.518 Poslovi kupovine i prodaje deviza 3.347 8.402 Brokerske naknade i provizije 27 8 Ostale naknade i provizije 4.422 5.483 28.926 28.765 Neto dobitak od naknada i provizija 541.944 385.630 5. NETO PRIHODI/RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Pozitivne kursne razlike 1.189.146 632.531 Negativne kursne razlike (1.193.119) (586.520) Neto (rashodi)/prihodi od kursnih razlika (3.973) 46.011 6. PRIHODI PO OSNOVU DIVIDENDI I UČEŠĆA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada

Prihodi po osnovu dividendi 344 21.216 344 21.216


17

7. OSTALI POSLOVNI PRIHODI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od ukidanja ispravki vrednosti bilansnih pozicija: - Plasmani bankama u zemlji (Napomena 17) 34.416 38.461 - Plasmani komitentima (Napomena 18) 451.606 819.864 - Potraživanja za kamatu i naknadu (Napomena 16) 1.962 24.286 - Ostala sredstava (Napomena 21) 46.730 45.626 534.714 928.237 Prihodi od ukidanja rezervisanja: - Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 25) 124.469 152.634 Dobici od prodaje osnovnih sredstava 3.947 14.113 Prihodi od zakupnina 480 2.561 Ostali poslovni prihodi 13.963 44.944 142.859 214.252 Ukupno ostali poslovni prihodi 677.573 1.142.489 8. RASHODI INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rashodi indirektnih otpisa plasmana: - Plasmani bankama u zemlji (Napomena 17) 40.293 42.653 - Plasmani komitentima (Napomena 18) 490.681 643.109 - Potraživanja za kamatu i naknadu (Napomena 16) 1.934 23.611 - Ostala sredstava (Napomena 16) 189.429 142.749 722.337 852.122 Rashodi od ukidanja rezervisanja: - Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih (Napomena 25) 4.393 10.243 - Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 25) 31.683 51.812 - Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 25) 75.627 119.715 111.703 181.770 Ukupno rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 834.040 1.033.892


18

9. OSTALI POSLOVNI RASHODI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Neto zarade i naknade zarada 355.068 264.738 Porezi i doprinosi na zarade na teret zaposlenog 136.765 113.810 Doprinosi na zarade na teret poslodavca 82.229 62.467 Ostali lični rashodi 1.685 6.465 Profesionalne usluge 25.770 20.196 Donacije i sponzorstva 12.590 8.762 Reklama i propaganda 8.277 4.824 PTT i telekomunikacione usluge 31.376 30.198 Premije osiguranja 140.018 133.998 Održavanje osnovnih sredstava 52.019 19.175 Amortizacija osnovnih sredstava 49.663 33.366 Amortizacija nematerijalnih ulaganja 15.820 11.194 Otpis nenaplativih potraživanja 6.193 66 Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 334 4.324 Ostalo 268.320 228.364 Ukupni ostali poslovni rashodi 1.186.127 941.947 10. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od promene vrednosti finansijskih sredstava: - Krediti i plasmani bankama i komitentima – valutna klauzula 261.708 121.610 - Krediti i plasmani bankama i komitentima – revalorizacija stopom rasta cena na malo 16.062 157.127 - Ostala finansijska sredstva 629 553 Ukupno prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 278.399 279.290 11. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rashodi od promene vrednosti finansijskih sredstava: - Krediti i plasmani bankama i komitentima – valutna klauzula 259.176 140.299 - Krediti i plasmani bankama i komitentima – revalorizacija stopom rasta cena na malo 69 301 Ukupno rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 259.245 140.600


19

12. POREZ NA DOBIT Komponente poreza na dobit:

2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Tekući porez na dobit 57.830 30.493 Odložene poreske obaveze/sredstva 4.526 (4.179) Ukupno porez na dobit 62.356 26.314 Tekući porez na dobit uključuje i naknadno utvrđen porez u iznosu od RSD 12.943 hiljada, a koji se odnosi korekciju poreskog bilansa za 2006. godinu. Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha sa proizvodom iznosa dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Dobit pre oporezivanja 556.247 512.644 Porez na dobit po stopi od 10% 55.625 51.265 Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 4.772 6.229 Poresko umanjenje po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (8.844) (11.815) Poresko umanjenje po osnovu zapošljavanja novih radnika na neodređeno vreme (6.904) - Smanjenje osnovnih sredstava koje se ne priznaje u poreske svrhe - - Ostalo 17.707 (19.365) Porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 62.356 26.314 Odložena poreska sredstva u iznosu od RSD 1.544 hiljda na dan 31.decembar.2007 godine ( 2006: RSD 6.070 hiljada) se odnose na privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove. 13. ZARADA PO AKCIJI Osnovna zarada po akciji je izračunata tako što je godišnji neto dobitak , koji može da se pripiše vlasnicima običnih akcija Banke, podeli ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija koje su bile u opticaju tokom perioda. Sledeća tabela prikazuje podatke koji se odnose na rezultate poslovanja i broj akcija, koji su korišćeni u obračunima osnovne zarade po akciji: 2007. 2006. Neto dobit koji se odnosi na vlasnike običnih akcija Banke 493.891 486.330 2007. 2006. Ponderisani prosečni broj običnih akcija 420.578 371.244


20

14. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Žiro račun 1.080.092 1.003.708 Gotovina u blagajni 408.147 205.237 Deponovani viškovi likvidnih sredstava 2.150.078 400.041 3.638.317 1.608.986 U stranoj valuti Računi kod banaka u zemlji 6.602 4.740 Računi kod banaka u inostranstvu 129.776 38.811 Gotovina u blagajni u stranoj valuti 148.300 44.236 Ostala novčana sredstva u stranoj valuti 2 696 284.680 88.483 Stanje na dan 31. decembra 3.922.997 1.697.469 Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije broj 93/2007) koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopi od 10% (2006.: 15%) na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca. Izuzetno od ovoga banke obaveznu dinarsku rezervu obračunavaju po stopi od 45% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih depozita u prethodnom kalendarskom mesecu koji su indeksirani deviznom klauzulom, kao i na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja obaveza u dinarima u prethodnom kalendarskom mesecu po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva. Obračunata dinarska obavezna rezerva za decembar 2007. godinu iznosila je RSD 1.025.788 hiljada. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Na dan 31.12.2007. godine Banka je na svom žiro računu imala raspoloživa sredstva iznad iznosa obračunate dinarske obavezne rezerve.


21

15. DEPOZITI KOD CENTRALNE BANKE 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Repo plasmani kod Narodne banke Srbije 2.900.000 1.500.000 U stranoj valuti Obavezna devizna rezerva 1.132.785 763.456 Stanje na dan 31. decembra 4.032.785 2.263.456 Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije broj 93/2007) koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od 45% (2006.: 40%) na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca. Izuzetno od ovoga banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od 100% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod Banke; po stopi od 20% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih subordiniranih obaveza u prethodnom kalendarskom mesecu; po stopi od 40% po osnovu obaveza po deviznoj štednji položenoj kod Banke. 16. POTRAŽIVANJA ZA KAMATU I NAKNADU 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Druge banke 3.510 5.964 Narodna banka Srbije 1.908 1.979 Preduzeća 184.538 52.256 Javni sector 512 211 Stanovništvo 7.017 4.072 Drugi komitenti 338 81 197.823 64.563 U stranoj valuti Druge banke 307 - Preduzeća 1.858 7.001 2.165 7.001 Ukupno 199.988 71.564 Ispravka vrednosti (24.933) (26.513) Stanje na dan 31. decembra 175.055 45.260 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 26.513 30.296 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 1.934 23.611 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (1.962) (24.286)Otpisi (1.552) (2.816)Kursne razlike - (292)Stanje na dan 31. decembra 24.933 26.513


22

17. PLASMANI BANKAMA U ZEMLJI 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Kratkoročni krediti 1.510.294 689.603 Ostali finansijski plasmani - 252 Prelazni računi (1.323) - 1.508.971 689.855 U stranoj valuti Kratkoročni depoziti 882 978 Dugoročni krediti 792 - Ostali finansijski plasmani 11.555 12.899 13.229 13.877 Ukupno plasmani bankama 1.522.200 703.732 Ispravka vrednosti: (31.207) (25.330) Stanje na dan 31. decembra 1.490.993 678.402 Plasmani bankama odobreni su sa kamatnom stopom od 8,5% do 12,55 na godišnjem nivou i odnose se na plasmane odobrene sledećim bankama: Metals banka a.d. Novi Sad, NLB Continental Banka a.d. Novi Sad, Privredna banka Beograd a.d. Beograd i Unicredit banka a.d. Beograd. Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 25.330 21.138 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 40.293 42.653 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (34.416) (38.461)Stanje na dan 31. decembra 31.207 25.330


23

18. PLASMANI KOMITENTIMA 2007. 2006. Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada U dinarima Krediti i plasmani: - Preduzeća 7.734.325 2.495.701 10.230.026 2.904.512 985.527 3.890.039 - Javni sektor 7.000 2.653 9.653 - - - - Stanovnistvo 478.512 542.104 1.020.616 - 132.546 132.546 - Strana lica - - - 128.043 - 128.043 - Drugi komitenti 13.000 - 13.000 10.724 - 10.724 Ostali finansijski plasmani 3.213 - 3.213 10.384 - 10.384 Tekuća dospeća dugoročnih

kredita i plasmana 1.122.334 (1.122.334) - 150.202 (150.202) - Ukupno u dinarima 9.358.384 1.918.124 11.276.508 3.203.865 967.871 4.171.736 U stranoj valuti Krediti i plasmani: - Preduzeća 65.533 123.358 188.891 186.265 79.000 265.265 - Strana lica 608.909 - 608.909 382.926 - 382.926 - Ostalo 12.391 - 12.391 10.159 - 10.159 Tekuća dospeća dugoročnih

kredita i plasmana 124.150 (124.150) - - - - Ukupno u stranoj valuti 810.983 (792) 810.191 579.350 79.000 658.350 Ukupno plasmani komitentima 10.169.367 1.917.332 12.086.699 3.783.215 1.046.871 4.830.086 Ispravka vrednosti: (338.676) (63.879) (402.555) (284.688) (78.792) (363.480) Stanje na dan 31. decembra 9.830.691 1.853.453 11.684.144 3.498.527 968.079 4.466.606 Kratkoročni i dugoročni krediti na dan 31. decembra 2007. godine u dinarima uključuju kredite odobrene sa valutnom klauzulom u iznosima od RSD 1.218.894 hiljada. Kamatne stope na kredite odobrene pravnim licima kretale su se u rasponu od 1,25 do 1,55 na mesečnom nivou, uvećana za rast cena na malo. Kamatne stope na kredite odobrene stanovništvu kretale su se u rasponu od 10% do 15,5% na godišnjem nivou, u zavisnosti na koje se kredite odnosi. Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 363.480 603.302 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 490.681 643.109 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (451.606) (819.864)Kursne razlike - (63.067)Stanje na dan 31. decembra 402.555 363.480


24

19. UČEŠĆA U KAPITALU I HARTIJE OD VREDNOSTI 2007. 2006.

Hartije od vrednosti

koje se drže do dospeća

Učešća u kapitalu i ostale

hartije od vrednosti

raspoložive za prodaju

Hartije od vrednosti

koje se drže do dospeća

Učešća u kapitalu i ostale hartije od

vrednosti raspoložive za

prodaju RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Hartije od vrednosti i ostali plasmani koji se kotiraju na tržištu: - učešća u kapitalu - 16.033 - 14.545 - ostale hartije od vrednostii 134.626 - 103.554 - Ispravka vrednosti - (69) - - Neto stanje na dan 31. decembra 134.626 15.964 103.554 14.545 20. OSNOVNA SREDSTVA, INVESTICIONE NEKTERNINE I NEMATERIJALNA ULAGANJA Promene na osnovnim sredstvima, investicionim nekretninama i nematerijalnim ulaganjima:

Zemljište i građevins

ki objekti Oprema

Avansi i sredstva

u pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Nematerija- lna

ulaganja

RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada RSD

hiljada Nabavna vrednost Stanje na početku godine 376.472 270.396 34.204 681.072 40.760 Povećanje 13.730 124.147 55.542 193.419 29.095 Prenosi - - (89.421) (89.421) - Otuđenja i rashodovanja (38.500) (29.552) - (68.052) -Ostalo - - Stanje na kraju godine 351.702 364.991 325 717.018 69.855 Akumulirana amortizacija i obezvređenje Stanje na početku godine 22.397 140.238 - 162.635 11.194 Povećanje 4.436 45.227 - 49.663 15.821 Prenosi - - - - Otuđenja i rashodovanja (1.210) (28.459) - (29.669) - Ostalo - - Stanje na kraju godine 25.623 157.006 - 182.629 27.015 Neto sadašnja vrednost 326.079 207.985 325 534.389 42.840 na dan 31. decembra 2007. na dan 31. decembra 2006. 354.075 130.158 34.204 518.437 29.567 Banka nema građevinskih objekata koji su pod hipotekom radi obezbeđenja otplate obaveza po osnovu kredita. Usled nepotpunih katastarskih evidencija Banka nema izvode iz lista nepokretnosti za građevinske objekte neto sadašnje vrednosti od RSD 254.389 hiljada na dan 31. decembra 2007. godine (2006. RSD 254.389 hiljada). Rukovodstvo Banke je preduzelo sve neophodne mere radi pribavljanja izvoda iz lista nepokretnosti. Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2007. godine najvećim delom čine računarska i telekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj i motorna vozila.


25

21. OSTALA SREDSTVA I AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Potraživanja od zaposlenih 4.173 4.267 Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa, osim poreza na dobit 1.048 119 Dati avansi - 10.118 Potraživanja po osnovu plaćanja dospelih obaveza po garancijama 231.352 - Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa 130.475 217.162 Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja - 16.250 Ostala sredstva 404 - Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu u dinarima 18.366 5.373 Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode u dinarima 627 21.410 Ostala aktivna vremenska razgraničenja u dinarima 6.064 24.914 Ukupno ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 392.509 299.613 Ispravka vrednosti (352.271) (215.291)Stanje na dan 31. decembra 40.238 84.322 Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 215.289 146.144 Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 189.429 142.749 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 7) (46.730) (45.626)Kursne razlike - (321)Ostale promene (5.717) (27.655)Stanje na dan 31. decembra 352.271 215.291


26

22. OBAVEZE PREMA BANKAMA

2007. 2006. Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 U dinarima Depoziti: - Druge banke - 50.000 - 50.000 - 900 - 900 - Finansijske

organizacije 2.647 14.589 - 17.236 456 - - 456 - Dobrovoljni penzioni

fondovi 14 69.000 - 69.014 90.000 229.790 - 319.790 - Osiguravajuće

organizacije 137.908 1.169.000 - 1.306.908 23.946 543.000 - 566.946 Krediti: - - Povezane banke - - - - - - - - - Druge banke - 10 - 10 10 - 10 Ostale finansijske

obaveze - 18 - 18 - 18 - 18 Ukupno u dinarima 140.569 1.302.617 - 1.443.186 114.402 773.718 - 888.120 U stranoj valuti Depoziti: - Druge banke 32.052 1.654 - 33.706 31.973 2.848 - 34.821 - Narodna banka Srbije - - - - - - - - - Finansijske

organizacije 16.343 - 16.343 113 - - 113 - Dobrovoljni penzioni

fondovi - - - - - - - - - Osiguravajuće

organizacije 10.493 403.419 - 413.912 9.026 402.110 - 411.136 Ukupno u stranoj valuti 58.888 405.073 - 463.961 41.112 402.958 - 446.070 Stanje na dan 31. decembra 199.457 1.707.690 - 1.907.147 155.514 1.178.676 - 1.334.190

Od ukupno iskazanih obaveza prema bankama, značajne obaveze su iskazane prema osiguravajućim društvima (Dunav osiguranje u iznosu od RSD 851.181 hiljada, DDOR osiguranje u iznosu od RSD 260.000 hiljada i Delta Generali u iznosu od RSD 199.600 hiljada )


27

23. OBAVEZE PREMA KOMITENTIMA 2007. 2006.

Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročn

i Ukupno RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 U dinarima Depoziti: - Preduzeća 2.085.376 2.743.485 142.520 4.971.381 1.742.996 601.653 21.384 2.366.033 - Javni sektor 1.227.949 4.768.687 22.580 6.019.216 72.856 256.700 329.556 - Stanovništvo 338.687 22.495 3 361.185 211.641 1.433 471 213.545 - Ostala strana lica 2.470 1 - 2.471 1.073 5 - 1.078 - Drugi komitenti 479.545 600 - 480.145 267.811 15.000 - 282.811 Krediti: Ostale finansijske obaveze - 80.954 - 80.954 - 144.739 - 144.739 Ukupno u dinarima 4.134.027 7.616.222 165.103 11.915.352 2.296.377 1.019.530 21.855 3.337.762 U stranoj valuti Depoziti: - Preduzeća 380.973 675.943 5.698 1.062.614 326.971 126.913 5.530 459.414 - Javni sektor 7.492 118.855 126.347 12.233 79.000 - 91.233 - Stanovništvo 337.882 675.448 75.414 1.088.744 235.859 197.880 36.555 470.294 - Strane banke 11.564 11.564 12.909 - 12.909 - Ostala strana lica 44.570 411.643 63.199 519.412 160.607 394.983 - 555.590 - Drugi komitenti 22.108 - - 22.108 10.143 - - 10.143 Krediti: - - - - - Ostale finansijske

obaveze - 39.729 - 39.729 - 37.285 - 37.285 Ukupno u stranoj valuti 793.025 1.933.182 144.311 2.870.518 745.813 848.970 42.085 1.636.868 Stanje na dan 31. decembra 4.927.052 9.549.404 309.414 14.785.870 3.042.190 1.868.500 63.940 4.974.630

Od ukupno iskazanih obaveza prema stranim licima, najznačajniji iznosi se odnose na East Europe Investment Fund (RSD 382.708 hiljada) i na Euroaxis Bank Join Stock (RSD 11.563 hiljada). Kamatna stopa na depozite pravnih lica kretala se u rasponu od 3,4% do 10% na godišnjem nivou, a kamtna stopa na depozite stanovništvu kretala se u rasponu od 1,3% do 15,5% na godišnjem nivou, u zavisnosti od vrste depozita (depoziti po viđenju, oročeni depoziti, dinarski, devizni, kao i ostali depoziti). 24. OSTALE OBAVEZE IZ POSLOVANJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Obaveze za neto zarade i naknade zarada - 101 Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine, osim poreza na dobitak 2.370 2.600 Obaveze prema dobavljačima 24.253 18.913 Ostale obaveze 154.473 11.487 Stanje na dan 31. decembra 181.096 33.101


28

25. REZERVISANJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih: - naknade za odlazak u penziju 14.160 10.243 Rezervisanja za sudske sporove 83.495 51.812 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 53.512 102.354 Stanje na dan 31. decembra 151.167 164.409 Promene na rezervisanjima tokom 2007. godine bile su sledeće: 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih Stanje na početku godine 10.243 - Povećanja na teret bilansa uspeha (Napomena 8) 4.393 10.243 Iskorišćena rezervisanja (476) - Stanje na dan 31. decembra 14.160 10.243 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za sudske sporove Stanje na početku godine 51.812 - Povećanja na teret bilansa uspeha (Napomena 8) 31.683 51.812 Stanje na dan 31. decembra 83.495 51.812

2007. 2006.

RSD hiljada RSD hiljada Stanje na početku godine 102.354 135.273 Povećanja na teret bilansa uspeha (Napomena 8) 75.627 119.715 Iskorišćena rezervisanja (Napomena 7) (124.469) (152.634) Stanje na dan 31. decembra 53.512 102.354


29

26. OSTALE OBAVEZE I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Pasivna vremenska razgraničenja Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu: - u dinarima 39.637 6.298 - u stranoj valuti 10.837 3.182 Razgraničeni prihodi po osnovu naknada na odobrene kredite u dinarima 19.438 - Ostala pasivna vremenska razgraničenja u dinarima 626 21.406 Ostale obaveze 11.260 30.313 Stanje na dan 31. decembra 81.798 61.199 27. KAPITAL 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Akcijski kapital – obične akcije 2.839.188 2.229.672 Emisiona premija 1.238.175 398.900 Rezerve iz dobiti 362.662 172.525 Nerasporedjena dobit 493.891 502.649 Stanje na dan 31. decembra 4.933.916 3.303.747 Akcijski kapital Ukupan broj odobrenih, upisanih i uplaćenih akcija Banke na dan 31. decembra 2007. godine iznosi 473.198 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 6.000.00 (2006.: 371.612 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 6.000.00).


30

27. KAPITAL (nastavak) Nove emisije akcija Tokom 2007. godine kapital Banke je uvećan po osnovu XVII emisije akcija i emisije akcija iz dobiti za 2006. godinu. Po osnovu XVII emisije akcija kapital Banke je uvećan u iznosu od RSD 300.000 hiljada, odnosno za 50.000 običnih akcija nominalne vrednosti 6.000,00 dinara po komadu (Rešenje Komisije za HOV br. 4/0-03-1009/8-07). Po osnovu emisije akcija iz neraspoređene dobiti kapital Banke je uvećan u iznosu od RSD 309.516 hiljada, koji čini 51.586 običnih akcija nominalne vrednosti 6.000,00 dinara po komadu (Rešenje Komisije za HOV br. 4/0-24-2559/3-07). Emisiona premija Emisiona premija obuhvata pozitivnu razliku između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. Emisiona premija emitovanjem XVII emisije akcija iznosi RSD 839.275 hiljada. Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti forimirane su u skladu sa propisima za procenjene gubitke, rezerve za opšte bankarske rizike i druge rezerve iz raspodele dobitka, u skaldu sa statutom i drugim aktima Banke. Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke u iznosu od RSD 518.016 hiljada (2006.: RSD 226.886 hiljada) obračunate su kao razlika između ukupnih ispravki vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i ukupne posebne rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom o klasifikaciji Bilansne aktive i vanbilansnih stavki (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 57/2006) propisanom od strane Narodne banke Srbije. 28. VANBILANSNE POZICIJE 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Poslovi u ime i za račun trećih lica 2.703.944 3.006.368 Garancije, jemstva, imovina za obezbeđenje obaveza i preuzete neopozive obaveze 2.742.493 1.166.566 Ostale vanbilansne pozicije 153.287 70.411 Stanje na dan 31. decembra 5.599.724 4.243.345 Poslovi u ime za račun trećih lica 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Studentski i učenički krediti 2.673.277 2.996.848 Kratkoročni krediti – poljoprivredna gazdinstva 26.329 3.560 Dugoročni plasmani dati stanovništvu 4.338 5.960 Stanje na dan 31. decembra 2.703.944 3.006.368


31

28. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) Garancije i ostale preuzete i potencijalne obaveze 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Garancije, avali i akcepti menica Izdate plative garancije za otplatu kredita 235.413 165.749 Izdate druge plative garancije 162.820 104.187 Činidbene garancije 1.420.148 489.601 Dati avali i akcepti menica 93.866 141.969 Ukupno garancije, avali i akcepti menica 1.912.247 901.506 Preuzete neopozive obaveze 830.246 265.060 Stanje na dan 31. decembra 2.742.493 1.166.566 Preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenske okvirne kredite, i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksne datume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći pre povlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoren iznos ne predstavlja neophodno buduće gotovinske odlive. Banka prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetih obaveza. Druga vanbilansna evidencija 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Primljene garancije od ino banaka i drugih finansijskih organizacija 70.438 - Ostalo 82.849 70.411 Stanje na dan 31. decembra 153.287 70.411 29. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA Naknade članovima Izvršnog odbora i članovima Upravnog i Odbora za reviziju u bruto iznosu:

2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Članovi Izvršnog odbora i rukovodeće osoblje 30.558 12.577 Članovi Upravnog i Nadzornog odbora 20.617 13.491 Stanje na dan 31. decembra 51.175 26.068 Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem Banka nema poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem. Aktima poslovne politike predviđeno je da se i takvi eventualni odnosi baziraju na uobičajnim tržišnim uslovima.


32

29. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak) Ostala povezana lica Takođe, Banka ulazi u poslovne odnose sa licima (akcionarima) Banke, kao i sa ostalim licima (zaposleni) povezanim sa Bankom. Sledeća tabela prikazuje stanja potraživanja i obaveza po osnovu poslovnih odnosa sa ostalim povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

Stanje na dan 31. decembra 2007

Stanje na dan 31. decembra 2006

RSD hiljada RSD hiljada Bilansna bruto izloženost 267.609 111.185 Vanbilansna bruto izloženost 114.728 29.661 Uslovi transakcija sa povezanim licima U svom svakodnevnom poslovanju, Banka ostvaruje poslovne transakcije sa akcionarima i drugim povezanim licima, pod uobičajenim tržišnim uslovima. 30. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENTA U narednoj tabeli je prikazano poređenje iznosa najznačajnijih klasa finansijskih instrumenata iskazanih u finansijskim izveštajima i njihovih fer vrednosti. Napred prikazana tabela ne uključuje ne-finansijska sredstva i obaveze:

Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost

Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost

2007. 2007. 2006. 2006. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljadaFinansijska sredstva Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.922.997 3.922.997 1.697.469 1.697.469 Depoziti kod NBS i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod NBS 4.032.785 4.032.785 2.263.456 2.263.456 Potraživanja za kamatu i naknadu 175.055 175.055 45.260 45.260Plasmani bankama 1.490.993 1.490.993 678.402 678.402Plasmani komitentima 11.684.144 11.684.144 4.466.606 4.466.606Hartije od vrednosti 150.590 150.590 118.099 118.099 21.456.564 21.456.564 9.269.292 9.269.292Finansijske obaveze Obaveze prema bankama 1.907.147 1.907.147 1.334.190 1.334.190Obaveze prema komitentima 14.785.870 14.785.870 4.974.630 4.974.630Obaveze za kamate i naknade 35.891 35.891 15.569 15.569Ostale finansijske obaveze 181.096 181.096 33.101 33.101 16.910.004 16.910.004 6.357.490 6.357.490 Sredstva za koja je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti Za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su likvidne ili imaju kratak rok dospeća (do 12 meseci) pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Ova pretpostavka se takođe odnosi na depozite po viđenju, štedne depozite bez roka dospeća i finansijske instrumente sa varijabilnim kamatnim stopama.


33

30. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENTA (nastavak) Finansijski instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza sa fiksnom kamatnom stopom, koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom kamatom stopom, se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržištu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća. Za kotirane emitovane dužničke instrumente, fer vrednosti se izračunavaju na osnovu kotiranih cena na tržištu. Za finansijske instrumente za koje nisu dostupne tržišne cene, koristi se model diskontovanog novčanog toka koji je baziran na prinosu tekuće kamatne stope koja odgovara preostalom periodu do roka dospeća. 31. UPRAVLJANJE RIZIKOM 31.1. Uvod Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci, je u svom domenu, odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja. Struktura upravljanja rizikom Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika. Upravni odbor i Izvršni odbor Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorani za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima. Nadzorni odbor – Odbor za reviziju Nadzorni odbor – Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci. Interna revizija Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama. Sektor za bonitet i upravljanje rizicima Sektor za bonitet i upravljanje rizicima je odgovoran za proveru i procenu konkretnih rizika kojima je Banka izložena. Sektor za bonitet i upravljanje rizicima je izvršio analizu aktuelnih podataka dostavljenih od strane klijenata, Sektora plasmana pravnim licima i Sektora za poslove sa stanovništvom i, na osnovu svih kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma, izvršio je klasifikaciju plasmana sa 31.12.2007.godine, u skladu sa Odlukom NBS i Politikama i procedurama Banke za upravljanje kreditnim rizikom. Sektor za bonitet i upravljanje rizicima je izvršio procenu plasmana pravnim licima prema Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), u skladu sa finansijskom sposobnošću i kreditnom istorijom klijenata, tj, u skladu sa realnošću naplate plasmana, odnosno realnošću novčanih priliva po ovim plasmanima u budućnosti. Cilj ove procene je svođenje vrednosti plasmana na realnu vrednost. Procena je izvršena u skladu sa računovodstvenim politikama Banke. Ovaj oblik procene izvršen je i u Sektoru za poslove sa stanovništvom za plasmane fizičkim licima, u skladu sa račnovodstvenom politikom Banke za ovu vrstu plasmana, čime je stanje plasmana korigovano u skladu sa MRS.


34

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM 31.2. Principi upravljanja rizicima U skladu za odredaba Zakona o bankama i pratećih podzakonskih akata za sprovođenje ovog Zakona, koji su stupili na snagu 01.10.2006. godine, Banka je aktualizirala i dopunila postojeće politike i procedure i prilagodila organizacionu strukturu zahtevima proizašlim iz novina regulative koja se odnosi na segment upravljanja rizicima. Upravljanje rizicima Banka je uskladila sa veličinom i organizacionom strukturom banke, obimom aktivnosti i vrstama poslova koje obavlja. U tom smislu: − doneti su akti kojima su propisane procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika i upravljanje rizicima; − propisane su procedure i nosioci redovnog izveštavanja organa Banke i regulatornih organa; − formirana je posebna organizaciona jedinica Banke u čijem je delokrugu upravljanje rizicima - Odeljenje za upravljanje

rizicima; Usvojene su Politike i procedure Banke za upravljanje: rizikom likvidnosti, kreditnim rizikom, deviznim rizikom, kamatnim rizikom, rizikom ulaganja, rizikom zemlje, rizikom izloženosti i operativnim rizikom. Upravljanje rizikom likvidnosti Banka je ustrojila preko svakodnevne primene procedura kojima se obuhvata:

− sagledavanje uticaja rizika likvidnosti na ukupne rizike kojima je Banka izložena - planiranje i kontrola priliva i odliva novčanih sredstava - kontrola blagovremenog identifikovanja odstupanja od planiranih priliva i odliva novčanih sredstava - kontrola utvrđivanja i praćenja pokazatelja likvidnosti utvrđenog odlukom Narodne banke Srbije o upravljanju rizicima - predlaganje odgovarajućih mera za sprečavanje ili otklanjanje uzroka nelikvidnosti, na osnovu analize mesečnog

izveštaja o ročnoj usklađenosti izvora sredstava i plasmana i mesečnog izveštaja o pokazatelju likvidnosti Banke Upravljanje kamatnim rizikom Banka je obezbedila preko procedura kojima se obuhvata:

- sagledavanje uticaja kamatnog rizika na ukupne rizike kojima je Banka izložena - kontrola sprovođenja od strane nadležnog organizacionog dela procedure identifikovanja, procene i merenja

kamatnog rizika kvartalno na osnovu mape izloženosti kamatnom riziku po kojoj se prati kretanje kamatnih stopa na aktivu i pasivu Banke.

Upravljanje deviznim rizikom Banka realizuje primenom procedura kojima se obuhvata:

- sagledavanje uticaja deviznog rizika na ukupne rizike kojima je Banka izložena - kontrola sprovođenja od strane nadležnog organizacionog dela Banke procedure identifikovanja, procene i merenja

deviznog rizika uvidom u redovno praćenje devizne pozicije Banke i njene usklađenosti sa propisanom visinom pokazatelja deviznog rizika prema odluci NBS.

Upravljanje rizikom izloženosti Banka je ustrojila preko procedura kojima se obuhvata:

- sagledavanje uticaja rizika izloženosti na ukupne rizike kojima je Banka izložena - kontrola sprovođenja od strane nadležnog organizacionog dela Banke i Filijala procedure identifikovanja rizika

izloženosti kroz utvrđivanje grupe povezanih lica - kontrola sprovođenja od strane nadležnog organizacionog dela Banke procedure identifikovanja rizika izloženosti kroz

utvrđivanje lica povezanih sa Bankom - kontrolu blagovremenog identifikovanja rizika izloženosti Banke - kontrolu načina identifikovanja rizika izloženosti koja se vrši pri dostavljanju zahteva za odobrenje plasmana ili po

potrebi na zahtev Odeljenja za upravljanje rizicima

Upravljanje rizikom ulaganja Banka je ustrojila preko procedura kojima se obuhvata: - sagledavanje uticaja rizika ulaganja na ukupne rizike kojima je Banka izložena - kontrola sprovođenja od strane nadležnog organizacionog dela Banke procedure za identifikovanje rizika ulaganja

Banke u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije, koja se vrši putem informisanja Odeljenja za upravljanje rizicima u poslednjem mesecu tekućeg kvartala, do 20. u tom mesecu.


35

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM 31.2. Principi upravljanja rizicima (nastavak) Upravljanje rizikom zemlje porekla lica prema kome je Banka izložena Banka obavlja primenom procedura kojima se obuhvata:

- sagledavanje uticaja rizika zemlje na ukupne rizike kojima je Banka izložena - kontrola sprovođenja od strane nadležnog organizacionog dela Banke procedura za identifikovanje rizika zemlje

porekla lica prema kome je Banka izložena, i procedura za ažurno merenje ovog rizika kroz grupisanje zemalja u zemlje niskog, srednjeg, prihvatljivog i visokog rizika, koja se vrši putem informisanja Odeljenja za upravljanje rizicima u poslednjem mesecu tekučeg kvartala, do 20. u tom mesecu.

Upravljanje operativnim rizikom Banke je ustrojila preko procedura kojima se obuhvata:

- sagledavanje uticaja operativnog rizika na ukupne rizike kojima je Banka izložena - kontrola sprovođenja od strane svih sektora Banke procedura za identifikovanje, procenu i merenje operativnog rizika

u domenu njihovog poslovanja. Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima. Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru i Izvršnom odboru. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racija likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Nadzornom odboru se kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena. Prekomerna koncentracija rizika Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom područiju, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područije. Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika. 31.3. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik da će Banka pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti ili ugovorne strane neće izvršiti svoje ugovorne obaveze. Banka kontroliše i upravlja kreditnim rizikom uspostavljanjem limita, kojima definiše nivo rizika koji je voljna da prihvati na nivou pojedinačnih komitenata, geografskih područja i industrija, kao i kroz praćenje izloženosti tim rizicima. Banka je uspostavila proces praćenja kvaliteta kredita da bi obezbedila blagovremenu identifikaciju potencijalnih promena u kreditnoj sposobnosti komitenata, uključujući redovnu kontrolu sredstava obezbeđenja. Limiti u odnosu na komitente se utvrđuju korišćenjem sistema klasifikacije kreditnog rizika, koji svakog komitenta klasifikuje prema određenom kreditnom rangu. Klasifikacija komitenata je predmet redovnog sagledavanja. Proces praćenja kvaliteta kredita omogućava Banci da proceni potencijalne gubitke kao rezultat rizika kojima je izložena i da preduzme korektivne mere. Kreditni rizik, procenjen u skladu sa Politikama i procedurama za upravljanje kreditnim rizikom, se meri kategorizacijom plasmana po pojedinim klijentima, po kom osnovu se formira rezerva Banke za procenjene gubitke. Rizici srodni kreditnom riziku Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.


36

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.3. Kreditni rizik (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku ne uzimajući u obzir kolateral ili bilo koje sredstvo obezbeđenja Sledeća tabela pokazuje maksimalnu izloženost kreditnom riziku pozicija bilansa stanja, uključujući derivate. Maksimalna izloženost je prikazana u bruto iznosu, ne uzimajući u obzir efekte smanjenja rizika putem kolaterala ili drugih instrumenata zaštite od rizika:

Maksimalna bruto izloženost Napomene 2007. 2006. Gotovina i gotovinski ekvivalenti (osim gotovine u blagajni) 14 3.366.540 1.447.996 Deopoziti kod centralne banke i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centralne banke

15 4.032.785 2.263.456

Potraživanja za kamatu i naknadu 16 175.055 45.260 Plasmani bankama 17 1.490.993 678.402 Plasmani klijentima 18 11.684.144 4.466.606 Ulaganje u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 19 134.626 103.554 Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

19 15.964 14.545

UKUPNO 20.900.107 9.019.819 Potencijalne obaveze 1.912.247 900.506 Preuzete neopozive obaveze 830.246 265.060 Ukupno finansijske garancije 2.742.493 1.165.566 Ukupna izloženost kreditnom riziku 23.642.600 10.185.385

U slučaju finansijskih instrumenata vrednovanih po fer vrenosti, prikazani iznosi predstavljaju trenutnu izloženost kreditnom riziku, ali ne i maksimalnu izloženost riziku koja može nastati u budućnosti kao rezultat promena fer vrednosti. Koncentracija po geografskim područjima na dan 31.12.2007. godine je bila:

Organizacioni deo Bilans Vanbilans Ukupno % Centrala 9.582.401 1.810.823 11.393.224 68,49% Vranje 585.091 4.077 589.168 3,54% Kruševac 96.677 9.636 106.313 0,64% G. Milanovac 24.356 4.401 28.757 0,17% Šabac 965.130 161.494 1.126.624 6,77% Vojvodina 531.452 104.319 635.771 3,82% Užice 664.607 104.879 769.486 4,63% Niš 517.290 184.970 702.260 4,22% Leskovac 70.003 4.915 74.918 0,45% Pančevo 17.903 1.576 19.479 0,12% Lazarevac 425.238 182.872 608110 3,66% Vršac 49.097 1.024 50.121 0,30% Ćuprija 131.744 39.130 170.874 1,03% Kraljevo 50.177 843 51.020 0,31% Čačak 43.552 404 43.956 0,26% Kragujevac 137.961 127.083 265.044 1,59% Ukupno: 13.892.679 2.742.446 16.635.125 100.00


37

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.3. Kreditni rizik (nastavak) Analiza bruto knigovodstvenih vrednosti finansijskih sredstava Banke po industrijskim sektorima je prikazana u sledećoj tabeli:

Bruto maksimalna

bilansna izloženost

Bruto maksimalna vanbilansna

izloženost

Bruto maksimalna

bilansna izloženost

Bruto vanbilansna maksimalna

izloženost 2007. 2007. 2006. 2006. RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada Stanovništvo 1.020.616 - 132.546 - Prerađivačka industrija 3.872.498 908.156 1.665.737 224.619 Trgovina 3.031.243 454.001 571.405 134.424 Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 356.218 114.001 64.308 3.111 Građevinarstvo 2.015.689 612.909 - - Saobraćaj i veze 204.852 51.773 186.997 14.909 Usluge, turizam i ugostiteljstvo 44.664 8.556 38.671 8.395 Ostalo 3.346.899 593.050 2.645.906 780.108

Ukupno 13.892.679 2.742.446 5.305.570 1.165.566

Ispravka vrednosti (810.966) - (630.614) -

Ukupno 13.081.713 2.742.446 4.674.956 1.165.566


38

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Osnovni tipovi kolaterala su sledeći:

• za komercijalne kredite, zaloga na nekretninama, zalihama i potraživanjima, • za plasmane stanovništvu, hipoteke na sopstvenim stanovima.

Banka takođe koristi garancije od matičnih pravnih lica za kreditiranje zavisnih pravnih lica. Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana. U skladu sa politikama Banke preuzeta sredstva obezbeđenje se prodaju u uobičajnom toku poslovanja. Na taj način se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraživanja od komitenata. Uobičajeno, Banka ne koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraživanja. Procena obezvređenja

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u sevisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 30 dana, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom. U vezi sa stopom obezvređenosti kredita, napominjemo da su počev od 31.12.2006. god., primenjeni međunarodni računovodstveni standardi u proceni bilansnih i vanbilansnih plasmana, tj. u obračunu ispravke vrednosti bilansne aktive, odnosno rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Pri proceni plasmana Banka je individualno procenjivala plasmane klijentima koji čine 80% bruto bilansa obuhvaćenog kreditnim portfoliom.

Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja.

Klasa Broj lica Bilansna aktiva

Vanbilansne stavke

Ukupno Broj lica Bilansna aktiva

Vanbilansne stavke

Ukupno

A 4.956 2.799.804 733.918 3.533.722 51,92% 20,15% 26,76% 21,24% B 1.804 8.550.402 1.326.939 9.877.341 18,90% 61,55% 48,39% 59,38% V 377 1.413.081 527.310 1.940.391 3,95% 10,17% 19,23% 11,66% G 319 531.419 117.245 648.664 3,34% 3,83% 4,28% 3,90% D 2.090 597.973 37.034 635.007 21,89% 4,30% 1,35% 3,82% Ukupno 9.546 13.892.679 2.742.446 16.635.125 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% Pravna 765 12.872.831 2.492.785 15.365.616 8,01% 92,66% 90,90% 92,37% Fizička 8.781 1.019.848 249.661 1.269.509 91,99% 7,34% 9,10% 7,63%


39

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni (uključujući kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbeđene pozajmice date komitentima), kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokaz o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši svakog datuma bilansa stanja i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavlja specifičnu grupu kredita i plasmana sa sličnim karakteristikama. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju uzimajući u obzir sledeće informacije: istorijski poznate gubitke nastale na nivou kreditnog portfolia, važeće ekonomske uslove, kao i približno kašnjenje od trenutka kada je gubitak nastao do trenutka kada se identifikuje potreba za individualnom procenom obezvređenja, do trenutka kada će obezvređeno sredstvo biti naplaćeno ili povraćeno. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja na sličan način kao i kod kredita. 31.4. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Da bi se smanjio ili ograničio ovaj rizik, rukovodstvo Banke nastoji da diversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati buduće novčane tokove i dnevnu likvidnost Banke. To uključuje procenu očekivanih novčanih tokova i postojanje visoko rangiranih sredstava obezbeđenja koja mogu biti korišćenja za osiguranje dodatnih finansijskih sredstava, ukoliko se to zahteva. Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti i diversifikovanih sredstava koja može lako da se konvertuje u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Banka ima na raspolaganju i kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti, za potrebe održanja likvidnosti. Banka takođe održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, neopozive kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Prethodno pomenuti pokazatelj tokom godine bio je sledeći:

Koeficijent likvidnost 2007. 2006. Prosek tokom perioda 2.98 2.77 Najviši 4.04 3.66 Najniži 2.01 2.05

Banka očekuje da neće sve potencijalne i preuzete neopozive obaveze biti povučene pre njihovog isteka roka dospeća.


40

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.4. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima U niže navedenoj tabeli prikazana su sredstva i obaveze Banke po grupisanim pozicijama u skladu sa rokovima dospeća od datuma bilansa prema preostalom roku dospeća:

Opis 1 - 7 dana

8 - 15 dana

16 - 30 dana

31 - 90 dana

91 - 180 dana

181 - 365 dana

Preko 365 dana Ukupno

AKTIVA (bilansna)

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.922.997 - - - - - - 3.922.997 Depoziti kod centralne banke i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centralne banke 2.432.785 1.600.000 - - - - - 4.032.785

Potraživanja za kamatu i naknadu 175.055 - - - - - - 175.055

Plasmani bankama 1.245.272 - - 221.331 8.286 15.312 792 1.490.993

Plasmani komitentima 847.479 219.275 740.055 3.641.000 2.022.949 2.359.933 1.853.453 11.684.144 Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 9.772 - 31.617 61.898 31.339 - - 134.626 Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 1.777 - - - - - 14.187 15.964 Potraživanja za više plaćen porez na dobitak 4.368 - - - - - - 4.368

Nematerijalna ulaganja - - - - - - 42.840 42.840

Osnovna sredstva - - - - - - 534.389 534.389 Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 40.238 - - - - - - 40.238

Odložena poreska sredstva - - - - - - 1.544 1.544

UKUPNO AKTIVA 8.679.743 1.819.275 771.672 3.924.229 2.062.574 2.375.245 2.447.205 22.079.943

PASIVA (obaveze)

Obaveze prema bankama 344.485 - 209.654 1.193.419 159.589 - - 1.907.147

Obaveze prema komitentima 7.861.691 282.353 1.633.370 3.081.863 833.466 783.713 309.414 14.785.870

Obaveze za kamate i naknade 35.891 - - - - - - 35.891

Obaveze iz dobitka 3.058 - - - - - - 3.058

Ostale obaveze iz poslovanja 181.096 - - - - - - 181.096

Rezervisanja 691 1.124 1.749 8.839 15.250 12.670 110.844 151.167 Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 81.798 - - - - - - 81.798

Kapital - - - - - - 4.933.916 4.933.916

UKUPNO PASIVA 8.508.710 283.477 1.844.773 4.284.121 1.008.305 796.383 5.354.174 22.079.943

Razlika na dan 31. decembra 2007 171.033 1.535.798 (1.073.101) (359.892) 1.054.269 1.578.862 (2.906.969) -

Na dan 31. decembra 2006. godine

Ukupna sredstva 4.653.759 3.360 274.694 1.221.599 1.158.852 984.106 1.611.318 9.907.688

Ukupne obaveze 3.171.979 1.427 229.197 1.437.489 853.240 724.051 3.490.305 9.907.688

1.481780 1.933 45.497 (215.890) 305.612 260.055 (1.878.987) -


41

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.5. Tržišni rizik Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Banka nije izložena riziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta, Banka nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija. 31.6. Rizik promene kamatnih stopa Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticati na buduće novčane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdio limite kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na dnevnoj bazi da bi se osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrđenim limitima. Odlukom Narodne banke Srbije banke su dužne da mere kamatni rizik1 kako bi se zaštitile od mogućih fluktuacija kamatnih stopa koje bi se mogle negativno odraziti na finansijski rezultat i kapital Banke. Prilikom merenja rizika kamatne stope treba pre svega imati u vidu pozicije bilansa koje su podložne promenama kamatnih stopa. Odeljenje za upravljanje rizicima razvija metodu za praćenje kamatnog rizika na bazi dinamike mogućih promena kamatnih stopa. Kod pozicija bilansa sa ugovorenim fiksnim kamatnim stopama ročnost sa stanovišta kamatnog rizika poklapa se sa dospećem ovih pozicija. Kod pozicija bilansa sa ugovorenim promenljivim kamatnim stopama ročnost sa stanovišta kamatnog rizika se poklapa sa dinamikom promene kamatnih stopa. Banka ugovara promenljive kamatne stope na mesečnom nivou na jedan deo plasiranih sredstava što značajno smanjuje izloženost Banke kamatnom riziku. Radi se o kamatnim stopama koje su vezane za stopu rasta cena na malo, te je stoga potrebno imati u vidu kretanje ove stope. Cene na malo roba i usluga u Republici u proseku su više za 1,3% u decembru u odnosu na prethodni mesec (cene roba više su za 1,7%, a cene usluga za 0,3%). Zaključno sa decembrom 2007. u odnosu na decembar 2006.godine cene na malo povećane su za 10,1%. Radi boljeg sagledavanja rizika veoma je bitno imati u vidu kretanje kamatnih stopa na tržištu, kao i faktore koji mogu uticati na njihovu promenu. Veliki uticaj na kretanje kamatnih stopa na tržištu ima referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije. Referentna kamatna stopa je najviša, odnosno najniža kamatna stopa koju Narodna banka Srbije primenjuje u postupku sprovođenja repo transkacija prodaje, odnosno kupovine hartija od vrednosti, s ročnošću od dve nedelje. Visina referentne kamatne stope od 27. decembra 2007. godine iznosi 10% godišnje, što je za 0,5% više u odnosu na prethodni period. Visina referentne kamatne stope predstavlja osnov za određivanje drugih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa koje NBS primenjuje u postupku sprovođenja monetarne politike, između ostalih i kamatne stope na depozit viška dinarskih likvidnih sredstava, koja iznosi 7,5% godišnje. Ostale kamatne stope koje određuje NBS su eskontna stopa od 8,5% godišnje, i kamatna stopa na dinarsku obaveznu rezervu od 2,5% godišnje.


42

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.6. Rizik promene kamatnih stopa (nastavak) Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2007. godine. Sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji.

Opis Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri do šest

meseci

Od šest meseci do

godinu Preko jedne

godine Nekamato-

nosno Ukupno

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti - - - - - 3.922.997 3.922.997 Depoziti kod centralne banke i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centralne banke 4.032.785 - - - - - 4.032.785 Potraživanja za kamatu i naknadu 175.055 - - - - - 175.055 Plasmani bankama 1.245.272 221.331 8.286 15.312 792 - 1.490.993 Plasmani komitentima 1.806.809 3.641.000 2.022.949 2.359.933 1.853.453 - 11.684.144 Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 41.389 61.898 31.339 - - - 134.626 Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 1.777 - - - 14.187 - 15.964 Potraživanja za više plaćen porez na dobitak - - - - - 4.368 4.368 Nematerijalna ulaganja - - - - - 42.840 42.840 Osnovna sredstva - - - - 534.389 534.389 Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 40.238 - - - - 40.238 Odložena poreska sredstva - - - - - 1.544 1.544 UKUPNO AKTIVA 7.343.325 3.924.229 2.062.574 2.375.245 1.868.432 4.506.138 22.079.943 PASIVA Obaveze prema bankama 554.139 1.193.419 159.589 - - - 1.907.147 Obaveze prema komitentima 9.777.414 3.081.863 833.466 783.713 309.414 - 14.785.870 Obaveze za kamate i naknade 35.891 - - - - - 35.891 Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - - - - - Obaveze iz dobitka - - - - - 3.058 3.058 Ostale obaveze iz poslovanja 181.096 - - - - 181.096 Rezervisanja - - - - - 151.167 151.167 Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 81.798 - - - - - 81.798 Kapital - - - - - 4.933.916 4.933.916 UKUPNO PASIVA 10.630.338 4.275.282 993.055 783.713 309.414 5.088.141 22.079.943 Neto izloženost kamatnom riziku na dan 31.12.2007. (3.287.013) (351.053) 1.069.519 1.591.532 1.559.018 (582.003) - Na dan 31. decembra 2006. godine Ukupna sredstva 3.322.828 1.221.599 205.864 1.852.772 1.042.699 2.261.926 9.907.688 Ukupne obaveze 2.530.016 1.437.489 152.557 1.373.015 22.149 4.392.461 9.907.688 792.812 (215.890) 53.307 479.757 1.020.550 (2.130.536) -

U okviru mera za smanjenje kamatnog rizika poslovna politika Banke daje mogućnost da se u slučaju rasta cena na malo ili rasta deviznog kursa u određenom vremenskom periodu iznad određenog procenta, fiksna kamatna stopa uvećava za deo ostvarenog rasta cena na malo ili deviznog kursa.


43

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.7. Devizni rizik Valutni rizik je rizik da će doći do promene vrednosti finansijskih instrumenata prilikom promena deviznog kursa. Upravni odbor Banke je postavio limite za poziciju u svakoj valuti. Pozicije se prate svakodnevno i kako bi se osiguralo da vrednosti datih pozicija ostanu u visini utvrđenih limita. Sledeća tabela ukazuje na valute u kojima Banka ima značajne izloženosti na dan 31. decembra 2007. godine svojih monetarnih sredstva i obaveze kojima se ne trguje. Sledeća analiza obračunava rezultat razumno mogućih kretanja kurseva valuta u odnosu na RSD uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Negativni iznosi u tabeli predstavljaju potencijalno smanjenje bilansa uspeha ili kapitala, dok pozitivni iznosi predstavljaju potencijalna povećanja. U skladu sa usvojenim Politikama i procedurama za upravljanje deviznim rizikom Banke, Banka je u toku 2007. godine kontinuirano merila i iskazivala devizni rizik putem pokazatelja deviznog rizika, na način propisan od strane Narodne banke Srbije (Odluka o upravljanju rizicima, Odluka o adekvatnosti kapitala i Uputstvo o izveštajima banaka). Pokazatelj deviznog rizika je odnos ukupne otvorene devizne pozicije Banke, koja predstavlja zbir dugih i kratkih pozicija Banke, utvrđenih posebno po vrstama valuta (EUR, USD, CHF i ostale valute) i po zlatu i ostalim plemenitim metalima, s jedne strane, i kapitala Banke, s druge strane. Banka je utvrđivala pokazatelj deviznog rizika na dan, za sve radne dane u mesecu, kao i mesečni pokazatelj deviznog rizika za svaki mesec u toku 2007. godine. Izloženost Banke deviznom riziku tokom celog izveštajnog perioda (četvrtog kvartala 2007. godine) nije prekoračivala propisanu veličinu pokazatelja deviznog rizika:


44

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.7. Devizni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku na dan 31. decembra 2007. godine. U tabeli su uključena sretstva i obaveze po njihovim knjigovotstvenim vrednostima.

EUR USD CHF Ostale valute

Ukupno u stranoj valuti

Ukupno u dinarima Ukupno

RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD hiljada RSD

hiljada

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 203.741 36.480 14.394 30.073 284.688 3.638.309 3.922.997

Depoziti kod centralne banke i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centralne banke 1.101.462 31.323 - - 1.132.785 2.900.000 4.032.785 Potraživanja za kamatu i naknadu 1.348 597 5 - 1.950 173.105 175.055 Plasmani bankama u zemlji 773 - - - 773 1.490.220 1.490.993 Plasmani komitentima 706.815 70.539 16.577 - 793.931 10.890.213 11.684.144 Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje - - - - - - - Ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do prispeća - - - - - 134.626 134.626

Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju - 2.485 - - 2.485 13.479 15.964 Nematerijalna ulaganja - - - - - 4.368 4.368 Investicione nekretnine - - - - - 42.840 42.840 Osnovna sredstva - - - - - 534.389 534.389

Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 72 - - - 72 40.166 40.238

Odložena poreska sredstva - - - - - 1.544 1.544

Ukupna aktiva 2.014.211 141.424 30.976 30.073 2.216.684 19.863.259 22.079.943

OBAVEZE

Obaveze prema bankama u zemlji 462.307 1.654 - - 463.961 1.443.186 1.907.147 Obaveze prema komitentima 2.569.162 286.340 15.015 - 2.870.517 11.915.353 14.785.870 Obaveze za kamate i naknade - - - - - 35.891 35.891 Obaveze iz dobitka - - - - - 3.058 3.058 Obaveze po osnovu tekućeg poreza na dobitak - - - - - - - Ostale obaveze iz poslovanja 158 - 5 - 163 180.933 181.096 Rezervisanja - - - - - 151.167 151.167 Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 20.300 1.796 - - 22.096 59.702 81.798

Ukupne obaveze 3.051.927 289.790 15.020 - 3.356.737 13.789.290 17.146.027

Neto devizna pozicija na dan 31. decembra 2007. (1.037.716) (148.366) 15.956 30.073 (1.140.053) 6.073.969 4.933.916

Na dan 31. decembra 2006.

Ukupna sredstva 2.959.486 94.642 - 13.369 3.067.497 6.840.191 9.907.688

Ukupne obaveze 2.264.761 90.935 - 12.058 2.367.754 4.236.187 6.603.941

Neto devizna pozicija 694.725 3.707 - 1.311 699.743 2.604.004 3.303.747


45

31. UPRAVLJANJE RIZIKOM (nastavak) 31.8. Operativni rizik Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da naruši ugled banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne može očekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim ricima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju. 32. UPRAVLJANJE KAPITALOM Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u bilansu stanja, su:

• da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije, • da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i koristi drugim

zainteresovanim stranama, • da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 86/2007) i Odlukom o adekvatnosti kapitala (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 56/2007). Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskom uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. U cilju da održi ili prilagodi strukturu kapitala, Banka može korigovati iznos dividendi koji plaća akcionarima, povraćaj kapitala akcionarima ili emitovati odgovarajuće hartije od vrednosti. Nije bilo promena u ciljevima, politikama i procesima u odnosu na prethodnu godinu. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, definisanom od strane Narodne Banke Srbije (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 56/2007) utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Osnovni kapital Banke definisan je pomenutom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke. Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunoskog kapitala i ukupnog kapitala Banke, kao i obračuna adekvatnosti kapitala. 2007. 2006. RSD hiljada RSD hiljada Osnovni kapital 4.213.138 2.780.666 Odbitne stavke - 190.136 Kapital 4.213.138 2.590.530 Ukupna rizična bilansna aktiva 10.453.565 4.374.768 Ukupna rizična vanbilansna aktiva 774.476 520.694 Ukupna otvorena devizna pozicija 619.758 719.908 Ukupna rizična aktiva 11.847.799 5.615.370 Adekvatnost kapitala na dan 31. decembra 35,56% 46,13%


46

32. UPRAVLJANJE KAPITALOM (nastavak) Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 86/2007). Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2007. godine bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanja Propisana

vrednost Ostvarena

vrednost Ulaganje banke maks. 60% 12,93% Izloženost prema licima povezanim s bankom maks. 20% 8,37% Zbir velikih izloženosti banke maks. 400% 106,38% Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti: – u prvom mesecu izveštajnog perioda min. 1,00 4,04 – u drugom mesecu izveštajnog perioda min. 1,00 3,21 – u trećem mesecu izveštajnog perioda min. 1,00 3,28 Pokazatelj deviznog rizika maks. 30% 8,61% Izloženost banke prema grupi povezanih lica 25% od 11,01% do 22,95% Bruto plasmani stanovništvu 150 % 25,37% Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom 5% od 0,02% do 2,90% Ulaganja banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru 10% 0,24% 33. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA Banka nije imala značajnijih događaja nakon datuma Bilansa stanja koji bi materijalno uticali na finansijske izveštaje. 34. DEVIZNI KURSEVI Devizni kurs utvrđen na međubankarskom sastanku deviznog tržišta primenjen na preračun pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2007. i 2006. godine za date valute iznosi:

Valuta 31.12.2007. 31.12.2006.

EUR 79,2362 79,0000 CHF 47,8422 49,1569 USD 53,7267 59,9757

univerzal banka a.d. beograd - ubbad.rs banka_izvestaj... · finansijski instrumenti se prilikom...

Documents