TA JE PIONIRSTVO

Poznato je da ivot u prirodi, na izletu i na taboru, zauzima znaajno mesto u ivotu izvidjaa. Izvidjai ne idu

u prirodu nespremni. Oni moraju da poznaju mnogo stvari kako bi mogli u prirodi da se lake snadju. Izvidjai

moraju da naue mnoge vetine, da bi im boravak u prirodi bio ugodan. Kako e podii ator, kako napraviti

krevet, kako podii jarbol, napraviti most ili ogradu u taboru, kako obezbediti vodu za pie... Sve to izvidjai

ue kroz pionirstvo. U izvidjakoj praksi, pionirstvo zauzima vano mesto.

Ako smo kao izvidjai kroz program zvezdi i krinova stekli iskustvo u pionirstvu, moemo biti sigurni da nas

nee zadesiti nikakve ozbiljnije neprilike tokom boravka u prirodi i da emo se zaista oseati vrlo prijatno.

PIONIRSKI ALAT

Pionirski alat se deli na:

1.LINI, koji svaki izvidja treba a ima;

2.KOLEKTIVNI, koji ima vod, eta-kolo ili odred.

LINI ALAT

U lini alat - za izvidjae starije od 14 godina spada:

1.sekirica (teine do 1 kg), dobra sekirica treba da je od kaljenog gvodja (ne od elika), sa povijenomdrkom

radi lakeg rukovanja. Sekirica treba da je u konoj ili platnenoj futroli, podeenoj tako da moe da se nosi na

opasau.

2.aovi treba po mogunosti da je podeen tako da moe da slui i kao lopata i kao motika. Takav aovi

tee je nabaviti i zato emo esto biti primorani da se sluimo obinim. Aovi treba isto kao isekirica da

bude u konoj ili platnenoj futroli.

3.pionirski - izviaki no je vei no sa seivom od 10 - 15 cm idrkom koja ima zgodan rukohvat, tj. da se

lako i dobro moe drati u ruci. Dobar no je od elika. Potrebno je da i no bude u konoj odnosno platnenim

koricama (kanijama).

4.konopac duine 10 - 15 metara, debljine 5 mm. Osim toga, svaki izvia - planinka trebalobi da ima 20 - 30

metara tankog kanapa.

KOLEKTIVNI ALAT

U kolektivni pionirski alat, koji koriste vod, eta-kolo ili odred, spadaju:

1.umska sekira, teine 2 -3 kg sa povijenom drkom radi lakeg rukovanja. I umska sekira treba da ima

zatitu seiva, ali nije neophodno da zatita kod umske sekire bude od koe ili platna, nego moe da bude i

od drveta. To se vrlo jednostavno moe nainiti: uzme se jedan komad drveta, neto dui od seiva, i uljebi

se u duinuseiva, a na jedan idrugi kraj prikuca se ili vee vrzinim vorom komad kanapa kojim ovu zatitu

seiva vezujemo za uicu ili glavu sekire. Na taj nain dobiemo jednostavnu idobru zatitu seiva kod

umske sekire.

2.umska testera je duine 1,50 - 1,70 m, iroka 10 - 15 santimetara sa dve ruice. umska testera treba da je

od elinog lima ida je savitljiva. Kao i za umsku sekiru i za testeru moemo nainiti zatitu seiva.

3.obina testera je testera koja se upotrebljava u kui kada testeriemo drva.

4.aov

5.lopata

6.burgija za zemlju; Mnogi izviai nisu imali priliku da vide burgiju za zemlju. Iako je uporeuju sa obinom

burgijom za drvo, ne moe se vriti uporeenje, jerjeburgija za zemlju bitno razliita od burgije za drvo.

Burgija za zemlju sastoji se od drvenog rukohvata duine 40 - 50 cm. Rukohvat treba da je od debljeg i tvrdog

drveta i na rukohvat je uglavljena samo burgija, koja se sastoji od jedne metalne ipke duine 50 - 60 cm,

debljine 7 - 8 mm. Na kraju metalne ipke nalazi se aovi irine do 20 cm i duine 25 cm. Birgija je na

kraju blago zaobljena i naotrena, a ceo aovi ke iskrivljeni luk. Ova burgija slui nam za kopanje rupa u

zemlji. Na primer, kada podiemo jarbol ili elimo da neku motku usadimo u zemlju.

7.dve do tri obine burgije za drvo (raznih dimenzija)

8.eki

9.kleta

10. 20 - 25 metara konopca debljine do 1 cm

11. do 100 m tanjeg kudeljnog kanapa

UVANJE ALATA

Dobar izvia, koji eli da mu alat u svakoj prilici moe da posluiti, treba isti taj alati da uva. Dobro ouvan

alat bie uvek podesan za upotrebu.

Evo nekoliko pravila za uvanje alata:

1.Nov alat, koji je tek kupljen, treba podmazati. Svi metalni delovi mau se mainskim uljem, a u nedostatku

ovog moe se upotrebiti bilo kakvo ulje, biljnog ili ribljeg porekla. Kone navlake kod sekirice, aovia

inoeva isto tako treba podmazati.

2.Alat koji je bio u upotrebi, treba prvo dobro oistiti od ostatka zemlje ilidruge neistoe, najbolje suvom

krpom, pa zatim tankim slojem podmazati. Metalne delove ne treba kvasiti. Zarale delove ne treba

podmazivati dok se predhodno ne skine ra. Tek po skidanju re, treba ih podmazati.

3.Sav alat uvati na suvom mestu, ne na zemlji. Zasekire je najbolje da u logoru stoje useene u panj

odseenog drveta, a aove u atore gde nam stoji alat na nekom sanduku. Lako moemo i da sa 4 motke

napravimo patent za uvanje alata.

4.Sitan alat drimo usanduku za alat (male testere, burgije, ekie, kleta). U ovom sanduku stoje i konopci,

ekseri, klanfe, ica, drveniklinovi i td. Sandui za alat je obian drveni sanduk dimenzije 30x60x25 cm, sa

poklopcem isa dvedrke sa strane za noenje. Dobroje ako sandui za alat moe da se zatvori rezom.

5.Alat poput sekire, noa, testere ne treba zabadati u zemlju, niti udarati otricom u metalne predmete,

kamen. Doi e do oteenja otrice odnosno, reznih zuba na testeri.

6.Konopci e due trajati ako ih spremamo suve i povremenopodmaemo lanenimuljem (ostae

elastini).naglaavamo, da svakikonopac treba da je nakraju zavren, da ima vor za zavravanje konopca.

7.Ne upotrebljavati no kao sekiru, ne udarati ponjemu ekiem. Otricom noa se ne otvaraju konzerve i ne

koristi se kao odvija. No ne zabadati u zemlju ili drvee.

RUKOVANJE ALATOM

Nevet izvia-planinka, ako rukuje alatom, moe sebe ili drugoga da povredi. Voa je zato duan da svoje

lanove uputi kako se rukuje alatom. Evo nekoliko napomena kako rukovati alatom:

1.Kada radimo sa sekiricom, treba prvo obratiti da je dobro nasaena tj. uglavljena u drci, jer akonije, moe

da padne (sleti) sa drke i da unesrei susednogizviaa. Kada radimo sa umskom sekirom, pre poetka

rada okrenimo se iza sebe i tek onda zamahnemo. Nikada nismo sigurni da nam nekonije priao iza lea, a

da ga nismo primetili. Jer, ako je neko iza nas,a mi zamahnemosekirom, lako moe doi do nesree.

2.Kadaseemo drvo sekirom, nikada ne udqaramo po drvetu vertikalno, nego uvek pod izvesnim uglom,

vodei rauna da taj ugao nije preveliki, jer e nam u toj situaciji, sekira odskoiti od drveta i mogue, ispastiiz

ruku i nekog povrediti.

1.Ako radimo sa noem (deljemo ili seemo drvo) seivo noa ne treba da je okrenuto prema nama,

negouvek usuprotnom pravcu - od nas. Ako radimo drugaije, lako emo se posei.

2.Aov ne ubadamo uzemlju vertikalno, nego pod malim uglom.

3.Radimo li sa testerom iliburgijom due vremena, treba testeru odnosno burgiju povremeno podmazati i to iz

razloga to se usled dueg trenja elik zagreje i oteava rad.

4.Ruice alat treba da su suve. Ovo naroito vai kod sekire radi sigurnijeg dranja, da ne bidolo

doispadanja alata iz ruku. Prilikom rada, ruke se znoje izato je potrebno da tokom rada imamo prekide,

obrisatiruke i drku alata suvom krpom, pa nastaviti sa radom.

5.Zarezivanje noem se uvek radi krajem noa koji je blii drci noa, a rezanje celom duinom otrice.

Ukoliko se noem ree grana, uvek se see dijagonalno. No drugoj osobi dodavati drkom premanjoj, tako

da ga uvek prihvati za drku.

6.Prilikom see sekirom u umi, ukloniti oko sebe svegranje i ostale predmete u irini ispruene ruke u kojoj

se dri sekira. Grana ili predmeti koji se nalaze na mestu seenja, mogu se odbiti i povrediti nas.

7.Kada se drva seku punim zamahom, sekira se dri obema rukama i obavezno treba biti u raskoraku, radi

stabilnosti.

ATOR

Poznato nam je da je ivot izviaa - planinki na taboru usko povezan sa atorom. To je najee na dom u

prirodi. U njemu boravimo, on nas uva od nevremena. atori se izradjuju od vrstog nepromoivog materija

(laneno platno, svila itd.).

Nema mogunosti da se prikau sve vrste atora koje postoje, jer tu niti ima nekog pravila, niti ima granice u

vrstama atora, a da i ne govorimo o specijalnim vrstama atora koji se upotrebljavaju za naune ili

alpinistike ekspedicije. U ivotu izviaa dobar je svaki ator koji je saiven od impregniranog platna, a koji

emo oblik i veliinu odabrati, zavisi iskljuivo od naih potreba imogunosti.

ator koji je postao nerazdvojni deo nae oraganizacije je ator tipa IZVIA. Izvidjai tradicionalno koriste

ator tipa IZVIA. Re je o atoru bez dna, koji se koristi na izviakim takmienjima, smotrama,... , za

tamkienja u brzom podizanju i sputanju atora.

GDE POSTAVITI ATOR

ator je najbolje postaviti na uzvienom terenu koji bi u sluaju kie omoguio oticanje vode. ator treba da je

u blizini ume, ali ne u njoj. Ne treba ga podizati ispod visokog drveta, u gustoj travi, pored mravinjaka, u

koritu isuenog potoka, na ilovai, u jarugama i vrtaama. ator mora biti zatien od vetra, u blizini njega

dovoljno vode za pie i suvaraka za loenje vatre. Stranice atora moraju biti zategnute. Konstrukcija mora biti

pravilno postavljena, a donji rubovi atora moraju doticati zemlju. Koii moraju biti vrsto zabijeni u zemlju

(pod uglom od 60 stepeni) kako ih vetar ne bi iupao.

ATORSKA PRAVILA

1. Ne dirati krov atora za vreme kie, jer u tom slucaju platno e propustiti vodu.

2. ator mora biti vrsto zategnut.

3. Pred kiu olabaviti kanape pomocu abica.

4. ator ujutru obavezno provetravati.

5. Ne pakovati vlaan ator. Pre pakovanja dobro osuiti na suncu.

6. Koie ne umotavati u smotani ator, ve u vreicu za koie. Predhodno ih dobro oistiti.

7. Ne drzati otvoren plamen unutar satora.

PRAVILA PRILIKOM NOENJA U ATORU

Prilikom noenja u atoru na raznim izviakim akcijama, treba se pridravati sledeih pravila:

1.Pred zalazak sunca spustiti stranice atora kao i ulazna krila, kako u ator ne bi ulazila vlaga.

2.Pre spavanja popustiti malo atorske kanape i prekontrolisati jesu li koii vrsto zabijeni.

3.Naoare, runi sat, hemijsku olovku ili bilo ta lomljivo, staviti nasigurno mesto, tako da se nee izgubiti niti

ujutru sesti na njih ili ih nagaziti.

4.Foto aparat,radio ureaje i ostale tehnike predmete staviti pred no u plastine vree (vlaga)

5.Pred no spakovati hranu. Neka bude pokrivena ili zamotana i po mogunosti podignuta u vazduhu, kako bi

je sauvali od insekata i slinog.

6.Majice, potkoulje i ostalo rublje staviti u ranac. Pamuk privlai, odnosno upija vlagu, pa e rublje ukoliko ne

bude zatieno, nou postati vlano.

7.Tokom noi, baterijska lampa treba da bude uvek na dohvat ruke.

8.Obuu zatititi od vlage. Ako je naposebnom nosau (patentu) ispred atora, pokriti je plastinom kesom ili

atorskim krilom.

I jo neto korisno: ako se ator ipak pocepa, odmah gatreba zakrpiti i to ne prostim uivanjem, nego

podmetanjem pod pocepano mesto komada platna i onda uiti sve zajedno. Ovo mesto e propustiti kiu ako

je na krovu. Da bi to izbegli, potrebno je uiveno mesto premazati obinom sveom, ili voskom cerezin.

KOLIBA

U prirodi je ator izviaka kua, ali izvia treba da zna da zanoi u prirodi i bez atora, ukoliko ga nema.

Izrada zaklona ili kolibe donosi korisno iskustvo,a veoma esto je pravi doivljaj spavati u zaklonu ili kolibi.

Pravila gde podiiator, ista su i prilikom podizanja zaklona ili kolibe, s razlikom, da se moe iskoristiti drvo

kao pomo za podizanje istih (pogledaj crtee).

Kod kolibe razlikujemo dva sastavna dela: osnovu (skelet) i pokriva (krov). Osnova se pravi od motaka I ona

daje oblik kolibe,a pokriva moe da bude od granja, slame ili dugake trave. Uvek se sluimo onim

materiajlom sa kojim raspolaemo tj. koji u datom momentu moemo nai u prirodi. Kada gardimokolibu,

prvo nainimo osnovu i onda poinjemo pletenjem, i to uvek od zemlje prema vrhu. Pletenje je jednostavno

provlaenje materijala (granja, trave, slame) kroz osnovu. Ovde treba voditi rauna da, poto smo zavrili

pletenje jednog reda, treba uvek da ga potisnemo prema dole, tako da krov bude vrsto nabijen. Ako tako

budemo radili do vrha, naa koliba e biti kvalitetno uraena. Kolibe mogu da nam poslue kaovrlo dobro

sklonite za krai boravak u prirodi.

ZAKLON

(OD ATORSKIH KRILA)

Zakloni od atorskih krila su naj ee zastupljeni u izviakoj organizaciji. Zaklon od atorskog krila moe se

podii od jednog, dva ili vie atorskih krila. Osim atorskog krila, za podizanje zaklona potreban nam je

kanap (za spajanje atorskih krila i prednju - zadnju dijagonalu), koii (mogu se napraviti od drvenih grana) i

par vertilalnih ipki (napraviemo ih od drvenih grana). Prilikom spajanja atorskih krila (ako zaklon pravimo

od vie krila) posebno obratiti panju, da prorezi koji se nalaze na atorskom krilu, obavezno budu postavljeni

ka zemlji. U suprotnom, u sluaju kie, voda e se slivati kroz proreze u na zaklon. Da bi zaklon bio

bezbedan u sluaju kie, oko zaklona moemo iskopati mali kanal za odvod atmosferskih padavina.

Napominjemo da se zaklon ne podie u gustoj travi, pored mravinjaka, u koritu isuenog potoka, na ilovai, u

jarugama i vrtaama. Zaklon bi trebalo da bude zatien od vetra (umom ili padinom).

VOROVI

vorovi imaju znaajnu primenu prilikom boravka izviaa u prirodi, pa je njihovo poznavanje neophodno.

Upitaete s,koliko ima vorova. Na to pitanje teko je odgovoriti. vorova ima mnogo, a mi ih ne moemo sve

znati.

Za vezivanje vorova neophodan je, svakako konopac ili kanap. vorove emo najbolje nauiti vebom i to

gledajui sliku ili ako nam neko pokazuje. Treba upamtiti, kada vebamo vezivanje vorova, da ne treba

uzimati tanak kanap, ve deblji konopac. Najbolje je vebati sa dva konopca, od kojih je jedan obojen.

Dobar vor treba da je postojan, da ne moe sam da se od sebe odrei, a da se posle upotrebe moe lako

odreiti. Svi vorovi su odreivi tako, to im se bilo rukom, bilo iljkom olabave petlje. Dobar izvia i planinka

treba da znaju da krajevi konopca moraju uvek biti upleteni ili zavezani, da se konopac ne bi raspleo.

RIBARSKI se upotrebljava za vezivanje glatkih kanapa, najlona ili strune i za nastavljanje/vezivanje kanapa

istih ili razlicitih debljina.

AMBULANTNI sluinam zavezivanje dva konopca iste debljine. Kao to mu naziv, upotrebljava se u prvoj

pomoi (vezivanje trougle izviake marame, uvrivanje prilikom imobilizacije), za vezivanje (spajanje)

kanapa razliitih materijala ili debljina.

ZASTAVNI veoma je siguran, sluzi za vezivanje zastave ili za spajanje dva kanapa od kojih jedan ima na

kraju petlju.

MRTVI veoma pouzdan, sluzi za povezivanje prvog i poslednjeg u navezu (prilikom uspona ili spustanja

strmine i sl.). Glavna osobina ovog vora je, da nikada nemoe sam da se odrei.

SKRAIVALJKA sluzi za skracivanje kanapa i drugih uzadi, bez secenja, veoma se jednostavno odvezuje i

pouzdan je.

VRZINA PETLJA upotrebljava se za privrivanje sredine kanapa za neki predmet, pogotovu ako nam

krajevi kanapa nisu slobodni.

TKALAKI VOR slui za vezanje dva kanapa razliite debljine.

PRUSIKOV VOR korisno nam slui onda, kad tanko ue elimo privezati na deblo.

VODNIKI VOR vee se brzo i lagano, a slui za izvlaenje unesreenog, kao i za pomo pri uspinjanju.

LADJARSKA PETLJA je sigurniji vor i slui za privezivanje amaca, atorskih konopaca i sl.

POLICIJSKI VOR slui, kad elimo da obezbedimo vor lisice od odvezivanja.

LOPOVSKI VOR nam slui, kada negde elimo da se spustimo, a da i dalje posedujemo kanap nakon

sputanja

IZVIAKI PATENTI

ta su izviaki patenti. Patenti su nita specijalno, nita komplikovano, nita to bi trebalo da nas uplai.

Izviaki patenti su tvorevina - runi rad izviaa i planinki od materijala iz prirode, koji nam olakavaju

boravak u prirodi tokom naih aktivnosti. Za 100 godina izviakih aktivnosti, smiljeni su mnogobrojni

patenti, ali to ne podrazumeva da ne moemo osmisliti novi. Novi patent osmisliemo ili napraviti neki ve

poznat, onog momenta, kad se za to ukae potreba tj. kad ustanovimo da smo neto zaboravili poneti na

tabor, a neophodno nam je za boravak u prirodi.

Za izradu patenata izviai i planinke uglavnom koriste kanap, grane i kamen. Ali, za patente se moe koristiti

sve ono to naemo u prirodi, a moe nam posluiti za postizanje cilja u naim aktivnostima. Ovom prilikom

prilaemo vam nekoliko skica patenata, a za neki drugi patent, ostavljamo vaoj mati da smilja.

VATRA

Vatru treba loiti suvim i sitnim granicama. Suve ali debele grane tee se upale za razliku od sitnog granja.

Natrpana drva se gue jer nema dovoljno vazduha, to znai da drvo ne sme biti naslonjeno jedno uz drugo.

Najvanje je polako i paljivo sloiti drva za vatru, ne raditi to na brzinu I povrno, je kod brzine obino nema

vatre. Nikako ne kidati grane sa drvea, ve sakupiti suvarke, kojih u svakoj umi ima dovoljno. Tipovi vatre:

Usred tabora, bivka ili drugog mesta gde imamo potrebu da upaimo vatru, ogradimo kamenom ili busenjem,

zaravnjen proctor povrine 80 - 100 cm u kvadrat ili krug. Prostor gde palimo vatru, zovemo vatrite.

Uobiajeno je u naim taborima da najee gradimo vatru tipa pagoda. Ali i drugi oblik vatre pristajae dobro

u naem taboru. Vrlo runo izgleda ako logorsku vatru ostavimo preko dana neureenu. Ako je vatrite posle

odrane logorske vatre puno pepela i nesagorelih delova drvea, potrebno je odmah ujutru, jo pre podizanja

zastave, urediti vatrite.

PRAVILA PRILIKOM LOENJA VATRE

Loenje vatre u prirodi zahteva posebnu opreznost. Nekontolisani plamen, ali i najmanja zaostala iskra mogu

izazvati umski poar ili druge nevolje. Zato,prilikom loenja vatre treba potovati sledea pravila:

1.Ne loiti vatru na mesto gde je to zabranjeno;

2.Na mestu koje smo izabrali za loenje vatre paljivo oistiti teren u krugu od tri metra. Odstraniti svo suvo

lie, suvu travu,granice, iarke i sino, kako bi se vatra zaloila na istoj i tvrdoj zemlji.

3.Ne loite vatru ispod stable, loite dalje od drvea i rastinja. Iskra od nae vatre bi lako mogla izazvati poar.

4.Vatru ne palite po jaem vetru, jer je vetar moe preneti na okolno rastinje.

5.Loite malu vatru. Velike su opasne i za njih se bespotrebno troi mnogo drva.

6.Vatru po mogunosti loiti blizu vode. Ukoliko se vatra loi dalje od izvora ili potoka, potrebno je pripremiti

kantu sa vodom ili peskom, kako bi u sluaju potrebe lake ugasili vatru.

7.Nikada ne naputati vatru niti je ostavljati da gori sama, ni minut. Pored vatre uvek treba da je deurni ili

poarni.

8.Prilikom stavljanja u vatru etinarskog drvea, potrebno je posebno biti oprezan, jer etinari kada gore

bacaju iskre.

9.Kada vatra nije potrebna - ugasiti je. Najpre politi vodom, zatim tapom razgrnuti pepeo i ugarke i na kraju

dodatnim polivanjem vodom ugasiti i najmanju esticu koja tinja. Treba uvek imati na umu da vetar moe

razneti pepeo i iskre i izazvati poar.

OGNJITE

Vaan deo ivota i rada u tabotu predstavlja pripremanje hrane. Ovom

prilikom neemo govoriti o tome kako se priprema hrana, ali je potrebno

da znamo kako se podie ognjite za pripremanje hrane,odnosno kako se

podie taborska kuhinja.

Nae ognjite - kujna, treba da ispunjava ove uslove. Ognjite nikada ne

treba da bude u samoj umi, jer uvek postoji opasnost od poara. Zato kod

podizanja ognjita kao i uopte kod loenja vatre, treba biti obazriv i

potovati pravila kao prilikom loenja vatre. Kada podiemo ognjite,

uiniemo veliku greku ako mesto gde nam je podignuta kujna bude

daleko od vode za pie. Potroiemo puno vremena na dopremu vode

potrebne za kuvanje. Kujnu kopamo u zemlji ili je zidamo od kamena,

busenja, pa i ilovae pomeane sa plevom i sa malo soli. U ovakvom

ognjitu - kuhinji pre nego ponemo bilo ta u njoj da kuvamo, zaloimo

vatru da se ilovaa ispee. Veoma je bitno da kao deo taborske opreme

imamo dovoljnu koliinu nepromoivog platna (cerada) kojim pokrivamo

ognjite, loite. Na taj nain omoguujemo pripremu jela i u sluaju kia.

TABORSKI OBJEKTI

JARBOL

U sreditu logora, otprilike na centralnom mestu, podiemo jarbol. Jarbol nam slui da na njemu drimo

dravnu zastavu. Za jarbol biramo ravno drvo sa koga smo okresali grane. Ukoliko je jarbol vii, utoliko je

lepi, mada ne treba ni preterivati. Podizanje jarbola treba raditi obazrivo, pogotovo ako je stablo koje nam

slui za jarbol visoko. Jarbol donesemo do ivice jame koju smo iskopali za jarbol. Dubina rupe zavisi od

visine jarbola. Deblji kraj stavimo na ivicu rupe i podmetnemo lopatu sa suprotne strane da po njoj

spuatmo jarbol u rupu. Jarbol vezujemo na tri etvrtine visine jarbola. Kasnije, ovi konopci slue za

uvrivanje jarbola. Moemo jarbol podii i bez konopaca, samo, u tom sluaju rupa treba da je dublja.

Da bi jarbol vre stajao, oko njega u rupu nabijamo sitno kamenje pomeano sa zemljom i polivamo

vodom da se sve to bolje slegne. Ne treba zaboraviti da pre podizanja jarbola na vrhu privrstimo alku,

metalni prsten, kroz koji emo provui konopac dvosrtuke duine jarbola, a kojim diemo i sputamo

zastavu.

KAPIJA

Na suprotnoj strani od srednjeg atora podii emo glavni ulaz naeg tabora - bivka. Kapiju emo podii od

oblica ili dasaka. Postoji mnogo mogunosti za podizanje kapija. Izviai se trude da svaki put pri podizanju

kapije, ona ima novo oblije, da pronau druge oblike. Kapiju najee uvrujemo ekserima, ali jo bolji

nain je da kapiju privrstimo drvenim klinovima. Delove koje elimo na kapiji spojiti, probuimo burgijom i

kroz te otvore ukucamo drvene klinove koje smo predhodno noem izdeljali. Osim toga kapiju moemo

uvrstiti i konopcima. Naa kapija e jo bolje izgledati ako na njoj bude istaknut naziv voda, ete-kola ili

odreda koji taboruju. Taborska ograda, zajedno sa taborskom kapijom, stvara jednu celinu.

OGRADA

Na tabor e izgledati dosta udno ako smo podigli samo kapiju, a ne i ogradu. Ako je lepo napravljena, ona

je ukras tabora.

Ogradu moemo napraviti od motaka, granja, iblja, dasaka ili konopaca. I ovde vai isto pravilo kao kod

kapije. Sastave moemo uvrstiti ekserima, drvenim klinovima ili vezivanjem.

OSMATRANICA

Izvia koji poznaje pionirstvo, treba da zna da sagradi i osmatranicu.

Osmatranicu obino gradimo u blizini tabora, nauzvienom mestu, koje

dominira okolinom. Ovo iz razloga to emo tako sa osmatranice imati boli

pregled.

Isto kao i kod drugih logorskih objekata, i ovde se za spajanje sastava oblica

sluimo ekserima, drvenim klinovima ili konopcima. Nije uvek vano da

osmatranica bude postavljena na 4 osnovna stuba. To se moe postii iI sa 3,

pa ak i sa 2 stuba. Vano je znati da osnova osmatranice, tj. onaj deo koji je

ukopana u zemlju, bude iri od delova pri vrhu. To daje veu vrstinu i stabilnost

naoj osmatranici.

emu slui osmatranica? Sa osmatranice moemo signalizacijom da se

sporazumemo sa izviaima koji su poli na izlet, videemo ko nam dolazi u

posetu. Zatim, sa osmatranice, ako je dobro izabrano mesto, pruae se lep

pogled na okolinu. Takoe, osmatranica moe posluiti kao mesto odakle se

moe imati uvid u kretanje naih izviaa i planinki na terenu ili ako se igra ne

odvija u samom taboru. Prema tome, osmatranica u taboru nije neophodan

objekt, ali e nam korisno posluiti ako je podignemo.

MOST

Kad u izviatvu govorimo omostu, mine mislimo navelike mostove preko reka ili na mostove koji slue za

prevoz veih tereta. Takve mostove podiu preduzea koja se bave mostogradnjom. Izviai treba da znaju

da podignu manji most, preko koga emo na taboru prelaziti potok.

Visei most, sa svake strane obale ima drvene nosae. U istom cilju moe da nam poslui i drvee koje raste

neposredno na obali potoka, tako da u tom sluaju ne moramo graditi nosae mosta. Za visei most

potrebna su nam tri debela konopca, ne manje debljine od 15 mm. Duina konopaca treba da je neto vea

od visine potoka, preko koga treba da gradimo mosti. Da bismo privrstili osnovne konopce za nosae,

posluiemo se ve poznatim vrzinim vorom. Osim tri osnovna konopca, potrebni su nam i popreni

konopci koji daju veu vrstinu osnovnim konopcima. Ovi konopci su tanji od osnovnih i oni ustvari slue za

fiksiranje (za osiguranje) osnovnih konopaca.

Poprene konopce privrujemo za osnovne pomou vrzinih vorova. To daje sigurnost da se konopci nee

odreiti. Ako raspolaemo dugim konopcem, kojim emo popreno uvrstiti osnovne konopce na mostu, nije

potrebno da ga seemo, nego produavamo vezujui neprestano vrzine vorove i to na taj nain to prvo

veemo jedan kraj konopca na gornjoj levoj odnosno desnoj strani osnovnog konopca. Zatim istim

konopcem vezujemo vrzin vor oko donjeg osnovnog konopca i produavamo prema gornjem osnovnom

konopcu. Vezujemo na razmaku od 25 - 30 cm i tako produavamo do kraja naeg viseeg mosta.

SEDITA

Sedita podiemo oko logorske vatre, ispred atora, na obali potoka, ili na nekom zgodnom mestu gde e

nai izviai i planinke moi ugodno da se odmaraju.

Ako smo nauili i sami podigli nekoliko sedita, na tabor e dobiti jo lepi izgled. U njemu emo se

prijatnije oseati. Jer, nema lepeg oseaja, nego kada sami neto napravimo, a to lepo izgleda i

funkcionalno je.

POLJSKI KREVET

Pored svih nabrojanih taborskih objekata i patenata, bilo bi sasvim primitivno da u ator prostremo ebe, da

legnemo na ebe i njemu spavamo. To je nezdravo, jer je zemlja uvek vlana i lako bi mogli da nazebemo.

Iako u dananje vreme, kada izviai i planinke odlaze na tabor, sa sobom nose duek ili fabriki krevet na

rasklapanje, smatramo da nije na odmet znati napraviti poljski krevet od materijala iz prirode. U sluaju da

polaete vetarstvo Izviaki kurir, eto prave prilike da napravite krevet dok polaete samovanje.

Poljskih kreveta ima vie vrsta, ali sve ih lako moemo napraviti. Za izradu kreveta sluimo se uglavnom

materijalom koji moemo nai u umi. To su motke i raklje. Naj jednostavniji krevet napraviemo tako, da na

4 raklje usaene u zemlju, postavimo dve poprene i dve uzdune motke sa kojih smo potkresali granice, a

pravougaonik koji smo motkama dobili, isprepletemo konopcem ili pruem. Vano je, da leite bude

odignuto od zemlje najmanje 30 cm. Preko ovako izgraenog leita moemo postaviti suvo lie ili travu,

slamu i slino. Moemo i bez toga ako uz nas imamo vreu za spavanje.

Krevet moemo napraviti i tako, to pravougaonik popunimo atorskim krilom ili ebetom. Posebno obratiti

panju na smer namotavanja atorskog krila ili ebeta, da ne bi dolo do odmotavanja.