ri Aurobindo i Majka

UNUTRANJI IVOTJogiki pristup psiholokom zdravlju i napretku

SADRAJ

Uvod ....................................................................................................................7 Opte metode i principi ......................................................................................22 Uznemirenja uma ...............................................................................................38 Uznemirenja vitala ............................................................................................50 Uznemirenja tela i fizike svesti ........................................................................70 Uznemirenja podsvesnog ...................................................................................83 Psihiko bie i psiholoko zdravlje ....................................................................89 Vebe za usavravanje i ovladavanje .................................................................92 Renik ..............................................................................................................114 Biografija .........................................................................................................115

"Naui da ivi unutranji ivot, da uvek dela iznutra..."

"... samo odlaskom unutra, iza vela spoljanjeg uma i unutranjim ivotom, u unutranjem umu, u najskrivenijoj dui naeg bia moemo postati svesni sebe u potpunosti..."

"Individua mora da pronae sebe, svoje istinsko postojanje; to moe uiniti jedino tako to e se okrenuti ka unutra, iveti unutra, biti unutrarr

Sri Aurobindo

UVODNae psiholoko stanje obino karakteriu stalna uznemirenja razliitog intenziteta. Neka od uobiajenih uznemirenja su strah, anksioznost, depresija, nesigurnost, nemir, ljutnja, ljubomora, sumnja i si. Do nekog odreenog stepena, takva uznemirenja se smatraju "normalnim". Kada uznemirenja koja doivljava individua preu granicu normalnosti, za osobu se kae da je "mentalno nestabilna". Kada uznemirenja dostignu ekstremne razmere i znaajno onesposobe individuu, za nju se kae daje mentalno obolela. Zato se pod mentalnim zdravljem obino podrazumeva odsustvo spolja vidljivih psiholokih uznemirenja. Meutim, sve vei broj ljudi nalazi da je ovakvo vienje mentalnog zdravlja nepotpuno iz dva razloga. Prvo, oni smatraju da bi mentalno zdravlje trebalo da se sastoji i iz odreenih pozitivnih karakteristika koje bi doprinele pozitivnom unutranjem oseaju psiholokog zdravlja, kao to su mir, unutranja sigurnost, samopouzdanje, oseaj nadmoi itd; odsustvo naznaenih uznemirenja ne podrazumeva mentalno zdravlje. Drugo, ljudi poinju da uviaju da mentalno zdravlje ne naruavaju samo jaa uznemirenja kao anksioznost, depresija, rastrzanost itd; ak i takve stvari kao to su neprekidno brbljanje i rastrojenost uma, stalno traganje za razliitim objektima elja, povratni uticaj lenjosti, itd. - na koje samo nekolicina gleda kao na psiholoka uznemirenja - danas sve vie i vie ljudi osea kao stanja koja remete unutranji oseaj zdravlja i stoga dovode do mentalnih oboljenja. Takvim ljudima joga moe ponuditi neto vredno. Jer, joga je psiholoki pristup koji ima za cilj da radikalno promeni svest i da dovede do stanja neuslovljenog i nepomuenog mira, slobode i blaenstva. Savreno jogiko stanje se opisuje ne samo kao slobodno od svih uznemirenja ve, zahvaljujui svojim pozitivnim karakteristikama, i kao imuno na njih. Svaki sistem psiholokog leenja se bazira na odreenoj koncepciji prirode ljudskog bia - od ega je ono sastavljeno, ta je to normalno za ljudsku prirodu i ta stvara nenormalnost ili uznemirenje. Stoga, ako elimo praktino da primenimo psiholoko leenje, neophodno je da razumemo ljudsku prirodu i sve to se tie mentalnih uznemirenja na kojima se metode leenja baziraju. Ovaj uvod ima za cilj da objasni prirodu ljudskog bia, psiholokih uznemirenja i mentalnog zdravlja u svetlu Integralne Joge ri Aurobinda i Majke. Bez ispravnog razumevanja ovih objanjenja bie vam teko da pratite dobar deo onoga to je prezentirano u ovoj knjizi.

7

SASTAVNI DELOVI BIA Nae bie je sklop vie razliitih elemenata. Osim tela i njegovih senzacija, svesni smo, do odreenog stepena, i razliitih psiholokih elemenata, kao to su npr. misli, oseanja, elje, impulsi itd., koji su stavljeni na gomilu i uopteno nazvani "um". Meutim, sa take gledita Integralne Joge, nae bie je sastavljeno od jasno podeljenih razliitih elemenata. Kao to ri Aurobindo napominje: "Pod 'Umom' se u uobiajenom smislu te rei, podrazumeva celokupna svest bez razlikovanja, jer ovek je intelektualno bie i o svemu intelektualizira ..." "Svaki plan naeg bia - mentalni, vitalni, fiziki - ima svoju posebnu svest, odvojenu, ali istovremeno i povezanu sa ostale dve; meutim, za spoljanji um i ula u budnom stanju, sva tri nivoa su pomeana u jednom." Tri gore navedena dela bia - mentalni, vitalni, fiziki - sainjavaju spoljanje bie i svaki od njih u tom spoju zadrava svoju karakteristinu prirodu i osobine. Ovde je, reima ri Aurobinda, naveden kratak opis sva tri dela: " ... jezikom ove joge rei kao to su 'um' i 'mental' se koriste kako bi oznaile specifian deo prirode koji se tie poimanja i inteligencije, ideja, mentalnih percepcija, reakcija misli na objekte, odreenih mentalnih kretanja i formacija, mentalnih vizija i volje i si, to sve predstavlja deo inteligencije. Vital se mora paljivo razgraniiti od uma iako ima u sebi njegove elemente; vitalno je ivotna priroda sastavljena od elja, senzacija, oseanja, strasti, energinih akcija, snage elje, reakcija due-koja-eli u oveku i cele poznate igre posesivnosti i drugih instinkata sa tim u vezi, ljutnje, straha, pohlepe, poude itd. to sve pripada ovom deiu prirode. Um i vital su pomeani na povrini svesti, ali su sami po sebi dve potpuno odvojene sile jer sa odlaskom izvan povrnih nivoa svesti, poinjemo da ih vidimo kao odvojene, otkrivamo njihove meusobne razlike i uz pomo tog znanja analiziramo njihovo meanje na povrini." "Telo ... ima sopstvenu svest iz koje deluje, ak i bez nekog voljnog mentalnog napora, a ponekad i protiv njega, i na povrni um zna vrlo malo o ovoj telesnoj svesti, osea je iskljuivo na nesavren nain, vidi samo njene posledice i nalazi da je skoro nemogue pronai njihove uzroke." "U mnogim stvarima, koje se tiu npr. zdravlja i bolesti, u svim automatskim funkcionisanjima, telo reaguje onako kako smatra da je najbolje, a ne kao sluga umu. Ako je umorno, odgovorie na umni napor pasivnim otporom. Moe prekriti um tamasom, inertnou, tupou, nekom podsvesnom reakcijom i tako ga onesposobiti. Ruka se podie, bez sumnje, kada za to dobije sugestiju, ali u poetku noge ne sluaju kada su zamoljene da hodaju; prvo moraju da naue kako da prestanu da puze, usprave se i steknu naviku hodanja. Kada po prvi put8

zamolite ruku da nacrta pravu liniju ili da neto odsvira, ona to ne moe i nee da uini. Mora da se koluje, veba, ui i da kasnije to radi automatski kada se to od nje zahteva. Sve ovo dokazuje da postoji svest o telu koja moe da funkcionie po nareenju uma, ali ona mora da se probudi, uveba, uini poslunim i svesnim instrumentom." (Treba primetiti da je svest o telu samo deo celokupne fizike svesti koja proima kako vital tako i mental.) DETALJNIJE VIENJE DELOVA BIA S obzirom da su razliiti delovi bia meusobno povezani, oni utiu jedni na druge to rezultira novim podelama ve postojeih delova. Stoga, pored uma koji smo naveli, postoji deo uma koji je sjedinjen sa vitalom, poznat kao vitalni um. Takoe postoji deo uma koji je sjedinjen sa fizikim planom, nazvan fiziki um. Sline podele postoje i u okviru vitala i fizikog plana. U ovoj knjizi se posebno obraa panja na tri dela i oni se dalje opisuju. Ova tri dela su fiziki um, vitalni um i fiziki vital. Fiziki um je onaj aspekt uma koji u sebi sadri sve karakteristike svesti o fizikom. Neke od glavnih karakteristika fizikog, kao to su npr. inertnost, tendencija ka mehaninosti automata, ponavljanje, blokiranost i haotina aktivnost se ogledaju u fizikom umu u obliku mentalne tuposti, sumnje, problema, konfuzije, mehanikih reakcija i uobiajenog naina miljenja. Deo fizikog uma koji je najblii fizikom predstavlja mehaniki um; on se ponaa kao maina koja se neprekidno vrti oko jedne misli, ma kakva ona bila. Vitalni um je neprekidno pod uticajem vitalnih sila i pokreta i stoga ne moe slobodno i nezavisno da misli o njima, kao to to moe vii um. Funkcija vitalnog uma nije da misli ili rezonuje, nego da sanjari i mata, bilo o uspehu ili neuspehu, zadovoljstvu ili patnji, srei ili nesrei. Fiziki vital se odnosi na deo fizikog koji je povezan sa vitalom. Ovaj deo je nadlean za reakcije nerava i refleksne senzacije i oseaje. On je takoe odgovoran i za bol. Sa stanovita Integralne Joge, na svaki deo naeg bia utiu odreena psiholoka uznemirenja. Sledea poglavlja nam opisuju ta uznemirenja u odnosu na razliite gore pomenute delove naeg bia. UZNEMIRENJA POVEZANA SA UMOM Moemo rei da glavni uzrok svih psiholokih uznemirenja lei u samoj prirodi uma. Osnovna osobina mentalne svesti je sposobnost razmiljanja o samoj sebi tj. da moe objektivizirati sebe. Jedan deo uma se moe odvojiti i posmatrati ono to9

preostaje kao objekat. Deo koji se izdvaja slui kao ogledalo koje odraava umu njegovo sopstveno stanje. Ova objektivizirajua priroda uma predstavlja svest o nekom uznemirenju. Drugo, patnja koja se javlja kao posledica nekog uznemirenja jo se vie pojaava mnogim drugim faktorima uma, kao to su memorija, predoseanje, imaginacija i inherentna potreba uma - uprkos oiglednoj nemogunosti - da shvati i pronae reenje za probleme koji uzrokuju uznemirenja. Dok sama svesnost objektivizacije pripada mentalnom umu, za imaginacije i predoseanja koja u nama izazivaju strah, a konano rezultiraju u anksioznost, moe se rei da potiu iz onog dela uma koji se proima sa vitalom, a zove se vitalni um. Jo jedna manifestacija vitalnog uma u odnosu na psiholoka uznemirenja moe se videti u takozvanom "odbrambenom mehanizmu" koji se tie svih psihijatrijskih bolesti. Odbrambeni mehanizam se defmie kao sredstvo za eliminaciju svih vrsta bolnih oseanja, kao to su zabrinutost, krivica itd. iz svesnog plana, jedan od glavnih odbrambenih mehanizama je racionalizacija, uz iju pomo se um povezuje sa vitalom kako bi naao odgovarajua objanjenja i opravdanja za elje i impulse vitala. Kao to kae ri Aurobindo: "Vital je otpoeo svoju evoluciju bez miljenja, sluajui samo impulse koristei jedino one taktike koje razume tj. one koje mu omoguavaju da zadovolji svoje elje. On ne voli glas znanja i mudrosti - ali je ipak zahvaljujui potrebi koja se razvila u oveku za opravdavanjem akcija pomou razuma, dovoljno izgradio sopstvenu strategiju u pronalaenju razloga za opravdavanje sopstvenih oseanja i impulsa." Drugi primer odbrambenog mehanizma se odnosi na projekciju, kojom pokuavamo da nekoj osobi pripiemo oseanje ili motiv kojeg u stvarnosti ona nema. Takva pojava se deava usled injenice da su razumske funkcije percepcije i prosuivanja, kod skoro svih ljudi, pod jakim uticajem oseanja i impulsa iz vitala. Kao to kae Majka: "ulni organi su pod uticajem psiholokog stanja individue, jer je oigledno da neto stoji izmeu percepcije oka i aktiviranja odgovarajueg centra u mozgu. Ono je vrlo suptilno; mozak prima percepciju oka putem nerava; ne postoji nikakvo rezonovanje, proces je, da tako kaemo, trenutan, ali postoji razmak izmeu one percepcije i elije u mozgu koja na nju odgovara i vrednuje je. Upravo to vrednovanje koje vri mozak je pod uticajem oseanja. Ta mala varijacija izmeu onoga to oko vidi i onoga to mozak interpretira esto stvara pogrenu reakciju. Tu se uopte ne postavlja pitanje potenja, jer i najiskreniji ljudi ne znaju ta se deava, ak ni vrlo mirni ljudi, bez ikakvih agresivnih poriva koji to ni ne oseaju, pod ovim su uticajem, a da nisu svesni te male varijacije. Samo onda kada prevaziete svaku privlanost i svaku odbojnost, moete imati ispravan sud. Sve dok postoje stvari koje vas10

privlae ili odbijaju, ne moete biti sigurni u pravilno funkcionisanje vaih ula." Ono to u psihopatologiji zovemo projekcijom je jednostavno preuveliavanje nae svakodnevne iskrivljene percepcije i prosuivanja vitalnog uma na ta je ukazao gornji pasus. Manje oigledni oblici uznemirenja su povezani sa onim delom uma koji je spojen sa fizikom sveu i naziva se fiziki um. Mehanika i haotina aktivnost fizike svesti, koju smo pre pomenuli, ogleda se u beskrajnom i nepovezanom sledu misli, koja pretvara um u svojevrsnu pijacu gde misli stalno dolaze i odlaze bez ikakvog reda. Haotina priroda fizikog uma se javlja usled njegove nestabilnosti i podlonosti spoljanjim utieajima koji su daleko vei nego to to ljudi obino misle. Bavei se tom osetljivou na uslove, Majka kae: "Vi verujete da imate svoj nain razmiljanja. Uopte nije tako. On u potpunosti zavisi od ljudi sa kojima priate ili knjiga koje ste proitali ili od raspoloenja u kojem se trenutno nalazite. On takoe zavisi od toga da li imate dobru ili lou probavu, od toga da li ste u sobi bez ventilacije ili na otvorenom, on zavisi od toga da li imate pred sobom divnu prirodu; zavisi od toga da li je sunano ili pada kia! Vi toga niste svesni, ali mislite o svakakvim stvarima, potpuno razliitim zbog zavisnosti od gomile stvari koje sa vama nemaju nikakve veze!" Mnogi ljudi koji nisu svesni haotine aktivnosti fizikog uma i njegove nestabilnosti, ne doivljavaju ove osobine uma kao smetnje. Samo onda kada pokuavate da umirite ili kontroliete um, shvatate da ipak postoje duboko ukorenjene smetnje. Druga karakteristika fizike svesti koja utie na um je mehaniko ponavljanje. Ova osobina se manifestuje u automatskom ponavljanju misli i rei kojima je fiziki um sklon. Ipak, veina ljudi ili nije toga svesna ili se ne da uznemiriti ovim mislima koje se ponavljaju sve dok ne postanu neprijatne, tj. neprijateljske, grene ili poudne misli, i ne poprime oblik opsesije, kada ih je ve nemogue zaustaviti. Jo jedna psiholoka smetnja koja se povezuje sa fizikim umom potie od nejasne fizike svesti i vodi ka neprekidnoj sumnji. I ovde je smetnja inherentna u samoj prirodi fizikog uma, tako da je ovek postaje svestan tek kada se ona ispolji u vidu prinudnog ponaanja, kao npr. onda kada se stalno vraamo da bismo proverili da li su vrata zakljuana ili da li smo dobro zatvorili plinsku bocu. Jedan oblik sumnje koji napada fiziki um je neodlunost onda kad smo suoeni sa nekoliko razliitih elja od kojih svaka vue na svoju stranu. Kada takva neodlunost poprimi ekstreman oblik i kada paralie svaku akciju, prepoznajemo je kao patoloki simptom, pod imenom abolija. Meutim, u svom

11

blaem obliku, neodlunost je uobiajena osobina svih onih koji imaju aktivan fiziki um. U pogledu ove dinamike neodlunosti, Sri Aurobindo primeuje: "Oni koji ne mogu da naprave izbor, poseduju vitalnu neodlunost zahvaljujui svom previe aktivnom fizikom umu usled kojeg vide previe stvari ili gledita istovremeno." Iz gore navedenog, oigledno je da su opsesivne neuroze - koje karakteriu misli koje vas opsedaju, akcije koje ste prisiljeni da inite, neodlunost itd. povezane uglavnom sa fizikim umom. UZNEMIRENJA POVEZANA SA VITALOM Vital, kao i um, ima svoja sopstvena inherentna uznemirenja. S obzirom da predstavlja sedite i izvor elja i tenji, vital u sebi nosi glavna psiholoka uznemirenja, mada je izuzetno malo ljudi u stanju da doivi elju kao uznemirenje. injenica da elja stvara uznemirenost i patnju je jasno naznaena u odgovoru Majke na pitanje: odakle potie elja? "Buda je govorio da elja dolazi iz neznanja. To je uglavnom tano. Postoji neto u biu to uobraava da mu je neto potrebno kako bi bilo zadovoljno. Dokaz da je to iz neznanja je u tome to kada je elja zadovoljena, ovek vie ne brine o njoj, barem u 99,5% sluajeva. Verujem da se u samom korenu elje nalazi nejasna potreba za rastom, kao to je u najniim oblicima ivota ljubav pretvorena u potrebu da se neto proguta, apsorbuje, sjedini sa drugim. To je najprimitivniji oblik ljubavi u najniim oblicima ivota, da se sve uzme i apsorbuje. Dakle, ta potreba za uzimanjem je elja. Tako, ako se vratimo dovoljno daleko do najdubljih slojeva svesti, moemo rei daje poreklo elje ljubav. To je ljubav u svojoj najneizraenijoj i najnesvesnijoj formi. To je elja za sjedinjenjem sa neim, privlanost, potreba za uzimanjem. Na primer, vi vidite neto to je - ili vam se ini da je - vrlo lepo, veoma harmonino, vrlo prijatno; ako imate istinsku svesnost, vi doivljavate zadovoljstvo zbog toga, zadovoljstvo zbog bivanja u svesnom kontaktu sa neim to je vrlo lepo, veoma harmonino, i to je sve. Tu se oseaj zavrava. Radosni ste zato to ta stvar postoji. Ovo je uobiajena pojava meu umetnicima koji imaju smisao za lepotu. Na primer, umetnik moe videti neko lepo stvorenje i doiveti zadovoljstvo pri posmatranju njegove lepote i harmonije pokreta. Tu se oseaj zavrava. On je savreno srean, savreno zadovoljan, zato to je video neto lepo. Uobiajena svesnost, potpuno prosena, tupa kao i svaka uobiajena svesnost - im vidi neto lepo, bilo da je to objekat ili osoba, odmah reaguje: "elim to!" To je zaista alosno, znate. U tom prosjaenju ne doivljavate ak ni radost lepote, jer je prisutna agonija elje. ovek tako proputa jedinstveni doivljaj, a nita ne dobij a zauzvrat,12

poto nema nieg prijatnog u eljenju bilo ega. Ono vas samo stavlja u neprijatan poloaj, to je sve." Centralna stvar u gore navedenom odlomku, je da ta "agonija elje" sadri inherentno uznemirenje vitala. Sve dok preovladava vitalna svest, ovek je u "nelagodnom stanju" usled prisustva elje i tako mu je onemogueno da uspostavi unutranji mir. Pored elje, vital je izvor i drugih uznemirujuih oseanja. Jedno od glavnih uznemirenja vitala je strah. Kao po pravilu, ljudska bia su konstantno podlona strahu, mada je mali broj onih koji su svesni njegovog neprekidnog prisustva. Kao to je primetila Majka: "Nae uobiajeno stanje je prepuno raznih bojazni i strahova, ako paljivo posmatrate svoj um, barem desetak minuta, videete da je u devet od deset sluajeva, pun strahova - u sebi nosi strahove od mnogih stvari, velikih i malih, bliskih i dalekih, vidljivih i nevidljivih, i mada ih svesno ne priznajemo, oni su ipak tu." Stoga, nije iznenaujue da je tako neto kao anksioznost, esto nazvana "strahom u malim dozama", najei od svih psihijatrijskih simptoma. Blisko povezana sa strahom su i druga dva glavna uznemirenja vitala, ljutnja i depresija. Majka u vezi toga kae: "... ovek se skoro uvek nalazi u uobiajenom vitalnom stanju gde i najmanja neprijatna stvar skoro spontano donosi depresiju - depresiju ako ste slaba osoba, a revolt ako ste jai. Svaka elja koju ne zadovoljite, svaki impuls koji naie na neku prepreku, svaki neugodan kontakt sa spoljanjim stvarima, vrlo lako, gotovo automatski stvara depresiju ili revolt, jer takvo je uobiajeno stanje stvari." Mada depresiju svako doivljava kao neprijatno ili uznemirujue stanje, mnogi ne uviaju daje njena suprotnost, ljutnja takoe znaajna smetnja. Treba samo da posmatramo psihosomatske posledice ljutnje kako bismo to uvideli. Pored elje, depresije i ljutnje o kojima smo ovde govorili, postoje i mnoge druge manifestacije vitala koje dovode do psiholokih uznemirenja. Jedna od njih, koja zasluuje da se pomene zbog svoje rasprostranjenosti, je nestrpljivost. S obzirom da elja, ukoliko nije kontrolisana voljom ili drugom suprotnom eljom, tei odmah da bude ispunjena, za nestrpljenje se moe rei da je jedno od osnovnih karakteristika vitala. Sto je elja jaa, nestrpljenje je vee. Upravo ova tendencija vitala koja se nalazi u predstavi o "nedostatku vremena" dananje civilizacije, i koju su Fridman i Rozenman ukljuili u svoju teoriju o ponaanju tipa A, nalazi svoje mesto i u istraivanjima iz oblasti kardiologije gde je smatraju glavnim faktorom kod oboljenja srca i visokog krvnog pritiska. (U delu br, 89 /str. 60 / ove

13

knjige, Majka aludira na "bolest urbe" sa prorokim nagovetajem posledica koje danas oseamo - srani napadi i modani udari.) Neprijatna oseanja o kojima smo gore govorili nisu jedina koja izazivaju uznemirenja. Uzbuenja koja se javljaju kao posledica prijatnih oseanja takoe vode ka odreenim psihofiziolokim uznemirenjima. Interesantnu potvrdu ovoga iznela su dva medicinska istraivaa, Holms i Rah, koji su ustanovili Indeks Promene ivota - niz koji odreuje statistike vrednosti razliitih svakodnevnih dogaaja u odnosu na stepen stresa koji neki dogaaj stvara kod prosene osobe. Spisak ukljuuje ne samo neprijatne dogaaje kao to je to smrt supruga, otputanje sa posla itd., nego i prijatne situacije kao npr. venanje, line uspehe itd. Interesantno je da lista pokazuje veu prisutnost stresa pri odmoru ili Boiu, nego pri kanjavanju zbog manjih prekraja zakona! Holms i Rah pripisuju pojavu stresa adaptaciji koju osoba trpi, usled promene koja je izazvana nekim dogaajem. Meutim, stalno prisutan faktor koji uznemirava unutranju ravnoteu je nesumnjivo emotivne prirode i pripada vitalu. Ovi pronalasci u oblasti medicinskih istraivanja potvruju gledite Integralne Joge da je patnja inherentna u samoj prirodi neproienog vitala i da prema tome, ak i ono to doivljavamo kao prijatnu uzbuenost vitala vodi ka uznemirenjima. Gledite da potiskivanje vitala vodi ka uznemirenjima, dobro je poznato i u psihijatriji i u jogi, tako da ga ovde neemo iznositi. Meutim, psihijatri nisu uvideli da i slobodno izraavanje vitala takoe stvara uznemirenja. Mada bi veina njih preporuila umerenost u zadovoljavanju elja, takva preporuka je ipak pre zasnovana na zdravom razumu i fiziolokim ogranienjima nego na psihijatrijskim principima. Jer psihijatrija ne zna ni za jedno posebno psiholoko uznemirenje koje je rezultat preteranog zadovoljavanja elja. to se tie normalnog zadovoljavanja elja, ona ne samo da to smatra potpuno ispravnim, nego i neophodnim za odravanje psiholokog zdravlja. Joga, sa druge strane, gleda na eljenje per se kao na uznemirenje. Metapsihologija ovakvog vienja je izraena u sledeim recima Majke: "Imati potrebe znai priznati slabost; ako traimo neto, to dokazuje da nam to i nedostaje. eleti znai biti nesavren; to znai pomiriti se sa sopstvenim ogranienjima i priznati nesposobnost da ih prevaziemo," "to se tie slobodnog ispunjavanja elja, joga tvrdi da "ono donosi prilino ozbiljne poremeaje." Sutinska morbidnost neproienog vitala je posebno izraena u njegovoj mazohistikoj tendenciji da produava uznemirenje i da boravi u njemu. ri Aurobindo komentarie ovo u jednom svom pismu: "To je navika ljudskog vitala - tendencija da zadrava patnju, ljutnju, dosadu itd. ili neku vrstu emotivnog, vitalnog ili mentalnog uznemirenja, da to

14

preuveliava, ne naputa, da se tome vraa i podsea na to kada god moe, ak i onda kada je uzrok uznemirenja davno proao i skoro zaboravljen. Ovo je zajednika crta svih ljudi i skoro svakodnevna pojava." UZNEMIRENJA POVEZANA SA FIZIKIM Najistaknutija karakteristika fizike svesti je inertnost ili Tamas. Zato je individua sa dominantnom fizikom sveu spora u reagovanju na neki stimulans. Njoj je potreban nasilan podsticaj kako bi izazvao emotivnu reakciju u tamasinoj prirodi. Kao to je Majka primetila u vezi takvih osoba: " ... njima su uvek potrebna nova uzbuenja, drame, ubistva, samoubistva itd. kako bi stekli nekakav utisak ... Nita oveka ne ini tako slabim i grubim kao tamas. Jer upravo ta potreba za uzbuenjem je ono to razmrdava oveka i tera ga da izae iz sebe." Upravo zbog ove inertnosti fizike svesti, ono to prosena osoba doivljava kao prijatnu senzaciju ili podraaj, je previe slabo i neodreeno za individuu ija je svest uglavnom fizika. Da bi osetile tu prijatnu senzaciju, tamasinim osobama je potreban neki nasilan stimulans, koji e u njima izazvati neprijatnost ili ak bol. Takav podsticaj predstavlja u stvari psiholoko uznemirenje jer je on neka vrsta mazohizma - stanja u kojem individua nalazi zadovoljstvo u neemu to veina ljudi doivljava kao bolno. Tako su neke forme mazohistikih poremeaja povezane sa fizikom sveu. Jedan od aspekata inertnosti je pasivnost, koja se manifestuje kao nedostatak volje. Sri Aurobindo u vezi ovoga kae: "Nedostatak volje je prva posledica silaska u fiziku svest ili pojave izraene fizike svesti ... Fizika svest je potpuno inertna - ona ne eli da se pokrene nego da bude pokrenuta bilo kojim silama, to je njena navika." "Fizika svest ili barem njeni spoljanji delovi su, kao to sam vam rekao, po svojoj prirodi inertni, podloni uticaju bilo koje sile koju su navikli da sluaju, bez imalo sopstvene inicijative. Kada postoji jak uticaj fizike inertnosti ili kada boravimo u okvirima ovog dela svesti, ini se kao da je um deo materijalne Prirode gde je svaka akcija volje nemogua." Neko moe rei da nedostatak volje pripada pre oblasti etike i morala nego psihopatologiji. Meutim, moramo prepoznati nedostatak volje kao njen svojevrstan poremeaj koji je kao takav vaan za psihopatologiju, ukljuujui tu i poremeaje druge dve glavne psiholoke funkcije, miljenja i oseanja.

15

Ono to se u psihijatriji naziva uobiajenim poremeajima, delimino je povezano sa fizikom sveu jer navika crpi snagu iz inertnosti i mehanikog ponavljanja to je deo fizike svesti. Kao to objanjava ri Aurobindo: "U fizikom biu snaga prolih impresija je veoma velika, jer se procesom njihovog ponavljanja svest manifestovala u materiji - kao i putem uobiajenih reakcija svesti na ove impresije, to bi psiholozi, pretpostavljam, nazvali ponaanje." "Fiziko je rob odreenih sila koje stvaraju u njemu naviku prisiljavajui ga na taj nain da se povinuje mehanikoj snazi navike. Sve dok se um slae sa tim, ne primeujete svoje ropstvo; ali ako um tome uskrati svoju podrku, tada se oseate zarobljenim, oseate silu koja vas primorava da inite neto uprkos volji uma. Ona je vrlo tvrdoglava i ponavlja se sve dok se ta unutranja navika koja se ispoljava u akcijama, ne izlie. To je kao maina koja, kada se jednom aktivira, stalno ponavlja isti pokret." Kao to je ranije naznaeno, deo fizikog koji je pomean sa vitalom, tzv. fiziki vital, upravlja nervnim reakcijama. S obzirom da su nervi povezani sa svim psiholokim uznemirenjima kao i sa mnogim fiziolokim, ri Aurobindo kae: "To (fiziki vital) je u velikoj meri odgovorno za mnoge patnje i bolesti uma ili tela kojima je podvrgnuto fiziko bie kao subjekat u Prirodi." PODSVESNO I NJEGOVA UZNEMIRENJA Do sada nismo pominjali podsvesno - deo bia koji sa evolutivne take gledita prethodi fizikoj svesti i mnogo je primitivniji od nje. On sadri u sebi one skrivene oblasti mentala, vitala i fizikog u kojima jo uvek nije probuena svest. Sve to se pojavi u naoj svesti tone u njene podsvesne dubine. Pored toga, sve to se potiskuje u budnom stanju svesti, a ne bude uniteno, takoe odlazi u podsvesno. Sledei izvodi iz pisama ri Aurobinda bave se upravo ovim to smo rekli o podsvesnom i pominju neke od glavnih uznemirenja povezanih sa ovim delom bia. "Onaj deo nas koji moemo precizno nazvati podsvesnim, jer se nalazi ispod nivoa uma i svesnog ivota, inferioran je i nerazjanjen, pokriva iskljuivo fizike i vitalne elemente naeg telesnog bia, i um ga ne posmatra, ne kontrolie i ne racionalizuje o njemu. Moe se rei da on u sebi nosi nemu, skrivenu svest, dinamiku, ali za nas nevidljivu, koja operie u elijama, nervima i u celokupnoj telesnoj strukturi usmeravajui njihove ivotne procese i automatske reakcije. On ukljuuje i one najnie funkcije ulnog uma koje se ispoljavaju vie u ivotinjskom i biljnom svetu."

16

"... sve to svesno doivljavamo tone u predele podsvesti, ne kao precizna iako daleka seanja, ve kao nejasne jo uvek prisutne impresije nekog iskustva, koje mogu svaki as da izrone u obliku snova, mehanikog ponavljanja neke prole misli, oseanja, akcije itd, kao "kompleksi" koji eksplodiraju u neku akciju i dogaaj itd. itd. Podsvesno je glavni uzrok zbog kojeg se sve stvari ponavljaju i zbog kojeg se nikada nita ne menja osim na povrini. To je razlog usled kojeg ljudi kau da se neiji karakter ne moe promeniti i da nam se stalno vraaju stvari kojih smo se po naem miljenju zauvek oslobodili. Svako seme je tu, tu su sve Samskare uma, vitala i tela ... Sve to potiskujemo, ne oslobaajui ga se u potpunosti, ovde se uskladitava i ostaje kao seme spremno da isklija svakog trenutka." "Poznat nam je psiholoki zakon da ono to je potisnuto iz svesnog uma, ostaje u podsvesnom biu i ponovo se pojavljuje, bilo u budnom stanju, kada nema kontrole, ili u snu. Mentalna kontrola nije dovoljna da bi se neto u potpunosti odstranilo iz bia. Kod obinih ljudi, podsvesno obuhvata veliki deo vitala, fizikog uma, kao i skrivenu telesnu svet." "Navika stalnog ponavljanja nekih stvari u naoj fizikoj svesti je izuzetno jaka, tako daje vrlo teko osloboditi se tih navika, s obzirom da se uglavnom javljaju iz podsvesti. Podsvesno je prepuno iracionalnih navika." " ... pod podsvesnim podrazumevamo onaj potpuno povueni deo naeg bia u kojem nema budnosti niti koherentnih misli, u kojem nema volje, oseanja ili organizovanih reakcija, ali koji ipak nejasno prima impresije svih stvari i uskladitava ih u sebi, tako da sve vrste podraaja i istrajnih navika, grubo ponavljanih ili sakrivenih iza udnih oblika, mogu da isplivaju na povrinu bilo u snu bilo u budnom stanju. Jer, ove impresije se uglavnom pojavljuju u snu kao nepovezane i neorganizovane, ali isto tako mogu, kao to to i ine, da se pojave i u budnom stanju svesti u vidu mehanikog ponavljanja starih misli, starih mentalnih, vitalnih i fizikih navika ili u vidu nejasnih podsticaja na senzacije, akcije, emocije, koje ne potiu od naih svesnih misli ili volje nego su esto ak suprotni njihovim percepcijama, namerama ili naredbama. U podsvesnom se nalazi jedan mraan um, prepun Samskara, impresija, asocijacija, odreenih pojmova, nauenih reakcija iz nae prolosti, jedan mutan vital koji nosi u sebi seme naih elja na koje smo navikli, senzacije i nervne reakcije, najnerazumljiviji materijal koji upravlja veinom faktora koji utiu na stanje tela. Ono je uglavnom odgovorno za sve nae bolesti; hronine bolesti su uglavnom deo podsvesnog kao i uvek prisutno seanje i navika ponavljanja onoga to je ostavilo svoj trag u telesnoj svesti." Prikrivena uznemirenja iz podsvesnog potiu od uticaja roditelja na dete pre njegovog roenja. Stanje svesti roditelja u trenutku zaea se u psihologiji joge smatra vanim faktorom koji utie na fizike, intelektualne i karakterne mane i17

nedostatke koje dete moe ispoljiti. Kao odgovor na pitanje da li se obesnost koju ispoljavaju neka deca pojavljuje zbog toga to njihovi roditelji nisu hteli da imaju decu, Majka naglaava i kategoriki tvrdi u pogledu podsvesnog uticaja roditelja na novoroene: "Moda je to zbog podsvesne zlonamernosti roditelja. Kae se da se ljudi oslobaaju sopstvene zlobe kroz roenje svoje dece. ovek u sebi uvek ima neku senku. Neki ljudi je projektuju spolja - to ih moda uvek ne oslobaa od nje, ali im ipak prua neko olakanje! Ali dete je ono koje na taj nain "profitira", zar ne? Sasvim je oigledno da je stanje svesti roditelja u tom trenutku (zaea) od ogromne vanosti. Ako imaju vrlo niske i vulgarne ideje, to e se sigurno odraziti na dete. I sva deca koja su loe zaeta, loe formirana, nekompletna (posebno u pogledu inteligencije: sa prazninama, stvarima koje nedostaju), deca koja su samo polu-svesna i polu- formirana - sve se to pripisuje stanju svesti u kojem su bili roditelji kada su zaeli dete. Kao to je i stanje svesti u poslednjim trenucima ivota vano za budunost onoga koji naputa ovaj svet, tako i stanje svesti roditelja u trenutku zaea daje detetu neku vrstu peata, koji ga prati ceo njegov ivot. Tako, te prividno nevane stvari - trenutno raspoloenje, trenutna tenja ili degradacija, bilo ta slino, sve to se deava u nekom odreenom momentu - deluju kao nebitna stvar, koja u stvari ima nesagledive posledice: donosi na svet dete koje je nepotpuno ili zlo ili u krajnjoj liniji, promaaj. A ljudi nisu svesni toga." "Kasnije, kada dete poinje da se runo ponaa, onda ga grde. Ali, trebali bi pre da grde sebe, govorei: 'U kakvom stranom stanju svesti mora da sam bio, kada sam doneo na svet ovakvo dete.' Jer, zaista je tako." MENTALNO ZDRAVLJE I INTEGRALNA JOGA Trebalo bi napomenuti da se sa take gledita Integralne Joge, a to se vidi iz ve pomenutih opisa razliitih psiholokih uznemirenja, psiholoko zdravlje sastoji u uspostavljanju stanja svesti koje ne uznemiruju uticaji iz fizikog, vitala, mentala i podsvesnih delova naeg bia. To podrazumeva razotkrivanje i stalan kontakt sa onim delom naeg bia koje je drugaije od fizikog dela, vitala i mentala. Integralna Joga govori o nekoliko takvih delova naeg bia koji su ili u pozadini ili izvan spoljanjih delova uma, vitala i tela. U praksi Integralne Joge daleko vea panja se poklanja delu bia koje se tie psihikog bia. Kako se re "psiha" obino koristi sa mnogo razliitih znaenja, dole navodimo ri Aurobindova objanjenja termina onako kako ga koristi Integralna Joga, "Re psiha se koristi u engleskom jeziku da oznai neto to je drugaije ili dublje od spoljanjeg uma, vitala i tela ili da ponekad ukae na neto okultno ili

18

natprirodno; ali takva upotreba je pogrena jer unosi konfuziju, pa je zato treba potpuno odbaciti." "Ono to se u terminologiji joge podrazumeva pod reju psiha je elemenat due u prirodi; to je ista psiha ili boansko jezgro koje se nalazi iza uma, vitala i tela (to nije ego), ali kojeg smo tek nejasno svesni. To je deo boanskog koji se prenosi iz ivota u ivot, doivljavajui ivot kroz svoje spoljanje instrumente. Kako se iskustva gomilaju, to boansko jezgro manifestuje svoju psihiku personalnost koja, uvek insistirajui na dobru, istini i lepoti, konano postaje spremna i dovoljno snana da okrene prirodu ka boanskom. Tada ona moe bezuslovno istupiti napred, prodirui kroz mentalni, vitalni i fiziki zastor, zavladati instinktima i transformisati prirodu. Priroda se tada vie ne namee dui, nego se dua, Purua, namee Prirodi." "Re dua se vrlo olako koristi u engleskom - jer obino oznaava sve ono to nisu fizika svest i vital sa svim svojim eljama i strastima. Iz tog razloga se mora koristiti izraz 'psihiko bie' kako bismo napravili razliku izmeu boanskog dela i instrumentalnog dela prirode." "Dua je iskra boanskog Duha koji prebiva u individualnoj prirodi; um, vital i telo su instrumenti kroz koje se priroda manifestuje. U mnogim ljudima, dua je skrivena i prekrivena akcijama spoljanje prirode; oni zamenjuju vitalno bie za duu, zato to vital pokree i oivljava telo. Ali vitalno bie se zapravo sastoji od elja i upravljakih sila, dobrih i loih; ono je dua-koja-eli, ne prava dua. Samo onda kada se prava dua (psiha) ispolji i pone da utie, a potom i da upravlja akcijama instrumenata prirode, ovek poinje da prevazilazi vitalne elje i da napreduje ka boanskoj prirodi." Kao to smo ranije rekli, psihu prekrivaju spoljanje tendencije uma, vitala i tela. Meutim, psiha vri konstantan, mada ne direktan uticaj na spoljanje bie. Postoje trenuci ili ak dui periodi u naem ivotu kada smo daleko vie pod uticajem psihe. Tokom takvih trenutaka ili perioda, oseamo neku vrstu unutranje ispunjenosti koju moemo doivljavati razliito u razliitim trenucima, kao stanje mira, vere, zadovoljstva, snage, ljubavi ili jednostavno kao oseanje milosra prema svim ljudima. Karakteristika takvog stanja ispunjenosti koje se javlja kao posledica kontakta sa psihom, za razliku od uobiajenog stanja "dobro sam", je da ono ne zavisi od spoljanjih uslova, kao to su povoljne okolnosti, dobro zdravlje itd. Naprotiv, stanje ispunjenosti se esto doivljava uprkos neodgovarajuim spoljanjim uslovima. Takvo stanje psiholokog zdravlja je opisala Majka kada je govorila o stanju ljudi koji su dolazili da ive u ri Aurobindovom Aramu. Ona kae:

19

"Neki od njih dolaze sa mentalnom aspiracijom, bilo da slue ili da neto naue; drugi dolaze u nadi da e raditi jogu, pronai Boansko i sjediniti se sa Njim; konano, postoje oni koji ele da se potpuno posvete boanskom radu na Zemlji. Svi oni dolaze podstaknuti svojim psihikim biem koje eli da ih vodi ka samorealizaciji. Oni dolaze sa svojom naprednom psihom koja upravlja njihovom sveu; oni imaju psihiki kontakt sa ljudima i stvarima. Sve im izgleda lepo i dobro, njihovo zdravlje se poboljava, njihova svest se sve vie iri; oni se oseaj u sreno, mirno i sigurno; misle da su doli do krajnjih granica svoje svesti. Taj mir, ispunjenost i radost koje dobijaju psihikim kontaktom, oni prirodno pronalaze svuda, u svemu i u svakome. To im prua otvorenost ka istoj svesti koja sve ovde proima i pokree. Sve dok je otvorenost prisutna, mir, ispunjenost i blaenstvo bivaju odmah praeni rezultatima napretka, zdravljem, fizikom spremnou, spokojstvom i dobrim vitalnim raspoloenjem jasnim razumevanjem i mentalnom irinom, kao i generalnim oseajem sigurnosti i zadovoljstva." Gore naveden deo opisuje ta bi, sa gledita Integralne Joge, trebalo da podrazumeva stanje "mentalnog zdravlja". Dve stvari mogu da se primete u vezi gore opisanog. Prvo, stanje psiholoke ispunjenosti koje se opisuje u fizikim ("zdravlje i fizika spremnost"), vitalnim ("spokojstvo i dobro vitalno raspoloenje") i mentalnim ("jasno razumevanje i mantalna irina") terminima, kao i sveprisutan oseaj ispunjenosti ("generalni oseaj sigurnosti i zadovoljstva"). Drugo, takvo stanje psiholokog zdravlja se pripisuje injenici da je psiha manifestovana i da upravlja sveu i da oveku omoguava "psihiki kontakt sa ljudima i stvarima". Sutina mentalnog zdravlja sa take gledita Integralne Joge, lei u promeni svesti, od one kojom prvobitno vlada spoljanja svest fizikog, vitalnog ili mentalnog, do one koja sve vie odrava unutranju ili viu svest. Samo takvom promenom svesti ovek se moe osloboditi psiholokih uznemirenja koja, kao to smo naveli na prethodnim stranicama, predstavljaju neodvojivi deo uobiajene fizike, vitalne i mentalne svesti u kojoj boravimo skoro sve vreme. Najbolji nain promene svesti po Integralnoj Jogi je "psihizacija", koja oznaava podvrgavanje uma, vitala i fizikog - psihi. Do takve promene se dolazi postepenim otkrivanjem naeg sutinskog bia to vremenom postaje jedina svrha naeg ivota. Pre nego to otkrijemo to najskrivenije bie, obino dolazimo u kontakt sa onim delovima koji se nalaze izmeu spoljanjeg i unutranjeg bia. Takav kontakt sa posrednim planovima bia, koji se u Integralnoj Jogi nazivaju proiavajuim ili unutranjim delovima bia, zaista oslobaa od uznemirenja koje donosi svest o spoljanjem. Meutim, samo putem psihizacije ovek ne samo da se moe osloboditi uticaja tih

20

poremeaja, nego i transformisati spoljanju svest kako bi se u potpunosti reio svih uznemirenja i uspostavio stabilno stanje pozitivnog mentalnog zdravlja. Ova knjiga, sastavljena od radova ri Aurobinda i Majke, ima za cilj da prezentira neke od principa i metoda Integralne Joge u cilju prevazilaenja psiholokih uznemirenja i uspostavljanja pozitivnog mentalnog zdravlja. Imali smo na umu prilikom odabiranja izvoda da italac moe da bude bilo ko, koje otvoren za ideje koje potiu iz joge, a ne samo onaj ko jogu praktikuje. Stoga, metode joge koje bi odgovarale samo onima koji je praktikuju, ovde nismo ukljuili. Pa ipak, neki od izvoda ukazuju na metode koje pripadaju praksi joge. Kao to sam objasnio na prethodnim stranicama, ri Aurobindova joga klasifikuje psiholoka uznemirenja u skladu sa nivoom ili delom bia kojem pripadaju. Stoga, izvodi iz ove kompilacije su svrstani u razliita poglavlja s obzirom na razliite delove i nivoe bia po ri Aurobindovoj jogi. Mnogi metodi i principi Integralne Joge su po prirodi uopteni i primenljivi na uznemirenja bilo kojeg dela bia. Takvi uopteni metodi i principi se nalaze u poglavlju na poetku knjige. Ovaj deo takoe sadri metode i principe za postizanje stanja ispunjenosti, a ne samo za jednostavno prevazilaenje uznemirenja. Poslednji deo, pod nazivom "Vebe za usavravanje i ovladavanje", se takoe bavi metodama za postizanje pozitivnog psiholokog zdravlja. A.S. Dalal

21

OPTE METODE I PRINCIPIJedini put - spokoj, mir, tiina

Nain na koji patnja nestaje nam pokazuje kako da se bavimo svojom celokupnom prirodom - kako da otklonimo mentalne, vitalne i fizike uzroke naeg uznemirenja i nelagodnosti. Ostati iznutra miran, odrati nepomuenu veru i iskustvo mira i otvorenosti, i dopustiti Sili da se izrazi je jedini put. * Mir i tiina su najbolji lek za bolest. Kada smo u stanju da svaku eliju ispunimo mirom, onda smo izleeni. * Neophodan uslov za izleenje je mir i tiina. Svaka uznemirenost, svaka nervoza produava bolest. * Oseti mir duboko unutra i poalji ga svim elijama svog tela. Sa mirom e se vratiti i zdravlje. * Mir u nervima: uslov za dobro zdravlje.

* Biti tih i koncentrisan, preputajui vioj Sili da obavi svoj posao, je najsigurniji put do brzog izleenja od bilo ega. Nema bolesti koja tome moe da se odupre ako ovo uradite pravilno, na vreme i dovoljno dugo, sa vrstim ubeenjem i jakom voljom. * Ako uspostavite dublji mir i tiinu u svom telu, to e vam dati snagu da se suprotstavite napadima bolesti.22

* U psihikom biu se nalaze mir i uroeno znanje i odatle se ire dalje ka umu, vitalnom i fizikom delu bia. Spoljanja fizika svest sadri u sebi probleme koji jo uvek pokuavaju da se odre i donesu nemir ponekad fizikom umu, ponekad nervima, a ponekad telu u obliku fizikih tegoba. Ali sve te stvari moraju da se odstrane. ak i bolesti kao to su bolovi u stomaku, slabljenje vida i sl. mogu potpuno nestati sa pojavom mira i snage u nervima i fizikim elijama.

Postati svesniji U svakodnevnom ivotu ljudi prihvataju kretnje vitala - ljutnju, elju, pohlepu, seks itd, kao prirodne, doputene i ispravne stvari, koje predstavljaju deo ljudske prirode. Sve dok ih drutvo ne odobrava, dok insistira na njihovom ograniavanju unutar odreenih okvira ili merila, ljudi se trude da ih kontroliu tek toliko da bi se prilagodili drutvenom standardu morala ili pravilima ponaanja. Nasuprot tome, u spiritualnom ivotu se zahteva pobeda i potpuno ovladavanje nad ovim stvarima. Zato se ta borba vie osea, ne zato to se te stvari vie ispoljavaju kod sadaka nego kod obinih ljudi, nego zbog intenzivnog sukoba spiritualnog uma koji eli sve da kontrolie, i pokreta vitala koji se tome protivi i tei da nastavi sa starim ivotom. to se tie ideje da sadana izbacuje na povrinu razne stvari, jedino istinito je da, prvo, postoje mnoge stvari kojih obini ljudi nisu svesni, jer ih vital krije od uma i zadovoljava bez uvida uma o kojoj se sili zapravo radi - tako su stvari koje radimo pod izgovorom nesebinosti, dobroinstva, sluenja itd. uglavnom delo ega koji se skriva iza ovih opravdanja. Kada praktikujemo jogu, mi pokuavamo da ove skrivene motive iznesemo na videlo, da ih osvestimo i da ih se oslobodimo. Drugo, obino neke stvari potiskujemo tako da one postaju deo nae prirode; potisnute, ali ne i odstranjene, one mogu da se pojave iznenada i izraze u razliitim nervnim formama ili kao poremeaji uma, vitala ili tela, bez oiglednog stvarnog uzroka. Ovo su nedavno otkrili evropski psiholozi i tome pridali izuzetan znaaj, ak su aktivnosti. Morate da nauite da razlikujete ove delove meusobno, kako bi vam postalo jasno poreklo pojava koje vam se deavaju, mnogih impulsa, reakcija i konfliktnih elja koje vas prisiljavaju da neto uinite. To je vrlo naporan proces, koji zahteva veliku istrajnost i iskrenost. Jer ljudska priroda, posebno mentalna priroda, ima spontanu tendenciju da definie sve to misli, osea, govori i radi. Jedino ako posmatramo ove pokrete sa izuzetnom panjom, ako ih izvedemo, takorei, pred sud naeg najvieg ideala, uz iskrenu elju da se potinimo njegovom sudu, moemo se nadati da emo u sebi kultivisati razluivanje koje nikada ne grei.

23

* Ali ovek moe postati svestan, draga Majko, zar ne? U potpunosti! Ali za to je potrebno malo rada na sebi. ovek mora napustiti povran ivot. Skoro svi ive na povrini, sve vreme, sve vreme samo na povrini. I za njih je to jedina stvar koja postoji - povran ivot. Ali kada ih neto prisili da se povuku sa povrine, oni oseaj u kao da gube oslonac. Postoje ljudi koji, kada ih neto primora da pogledaju unutra, odjednom osete kao da padaju u ambis, toliko njihova svesnost nije razvijena! Oni su svesni samo svog malog tankog omotaa i to je sve to znaju o sebi i o svetu; taj omota je tako tanak i krhak! Koliko je samo takvih ljudi! Mnogo puta sam doivela, ne znam koliko esto ... pokuala sam da neke ljude uinim introvertnima i oni su odmah nakon toga osetili kao da padaju u provaliju, ponekad mranu i zastraujuu. To je apsolutna nesvest. Ali taj pad, pad u neto to njima izgleda kao nepostojanje, se deava vrlo esto. Kada se ljudima kae: "Sedite i pokuajte da budete tihi, da budete vrlo mirni", to ih uasava. Potrebna je duga priprema da bi se osetilo intenziviranje pulsiranja ivota, kada se ode izvan spoljanje svesnosti. To je ve neki napredak. Na kraju, kulminacija se deava kada neko ko je iz ovog ili onog razloga primoran da se vrati u spoljanju svesnost, to doivljava, ako ne kao gubljenje oslonca, onda makar kao neku vrstu tuposti, beivotnog sivila, haotinu meavinu neorganizovanih stvari, jedva osvetljenu, i sve to mu izgleda tako tupo, tako zamagljeno, tako mrtvo, da se udi kako je mogue ostati u tom stanju - ali naravno to je druga krajnost - podjednako nestvarna, lana, konfuzna, beivotna.

Posmatranje, a ne analiza Ono o emu je priala Majka nije suva analiza niti seciranje stvari; to su mentalne pojave koje se mogu baviti neivim ili uiniti ivo mrtvim - ali to nisu spiritualni metodi. Ono o emu je govorila Majka nije analiza, nego posmatranje sebe i svih ivotnih pokreta bia i prirode, ivo posmatranje personalnosti i sila koje operiu na tom nivou bia, njihovih motiva, impulsa, potencijala, posmatranje koje je interesantno koliko i gledanje i razumevanje romana ili drame, iva vizija i opaanje toga kako se stvari odvijaju u nama, to takoe donosi ivo sagledavanje naeg unutranjeg sveta. Takve stvari postaju suvoparne jedino onda kada se ovek njima bavi analitiki i racionalistiki; a nikako onda kada ih posmatra i intuitivno opaa kao pokrete ivota. Ako biste na taj nain posmatrali (sa unutranje, spiritualne take gledita, a ne sa spoljanje, intelektualne i moralne), onda bi za

24

vas bilo neuporedivo lake da se oslobodite svih problema... Naravno, najbolji efekat se postie kada stojite po strani u odnosu na igru Prirode i postanete Svedok - Kontrolor ili Posmatra-Glumac-Upravnik. Ali ovo se deava samo onda kada zauzmete stav samoposmatranja. * Vae praktikovanje psihoanalize je bilo greka... Frojdova psihoanaliza je poslednja stvar koju treba povezati sa jogom. Ona se bavi najmranijim, najopasnijim i najbolesnijim delom prirode, niim podsvesnim nivoom vitala, izolujui neke od njegovih najmorbidnijih fenomena i pripisujui im veu ulogu od one koju zapravo imaju. Moderna psihologija je mlada nauka, jednako brzopleta, nespretna i gruba. Kao i u svim mladim naukama, univerzalna navika ljudskog uma - da uzme deliminu ili lokalnu istinu, daje nesmotreno generalizuje i da pokua da njenim ogranienim terminima objasni celokupnu Prirodu - pravi samo nered ... Istina je daje uzvieno u oveku najvei deo njegove prirode i da ono nosi u sebi tajnu nevienog dinamizma koji objanjava sve njegove spoljanje aktivnosti. Ali nii podsvesni deo vitala koji je sve to Frojdova psihoanaliza zna - a ak i u vezi toga poznaje samo neke bolesno osvetljene uglove - nije nita vie do ogranieni i krajnje nevani deo uzviene celine... Prvo, treba uiniti vii um i vital jakim i stabilnim i ispuniti ga svetlom i mirom odozgo; posle toga ovek moe otvoriti ili ak zaroniti u podvest sa veom sigurnou i mogunou brze i uspene promene.

Upotreba Volje Mir nije neophodan preduslov za primenu volje. Kada je bie uznemireno, obino je to stvar volje da mu nametne mir. Volja je deo svesti i u ljudskim biima ona treba da vodi glavnu re u kontrolisanju aktivnosti prirode. * To onda nije prava snaga volje, oni verovatno koriste neku borbenu ili bunu volju umesto mirne, ali snane volje koja priziva viu svest i mo. *

25

Ako se volja neprekidno koristi, ostatak bia joj se polako pokorava, a akcije se za oputanjem; a ta to znai za veinu ljudi? To uvek znai sputanje na nii nivo. Ljudi ne znaju da se za pravu relaksaciju moraju podii za jedan stepen, da se moraju sve vie usklauju sa njom, a ne sa impulsima i eljama vitala. to se tie samih oseanja i elja, ako se ne utope u neku akciju ili imaginaciju bez podrke volje, ve se jednostavno u trenutku pojavljivanja samo osmotre i odbace, posle nekog vremena borbe sa njima, one poinju da gube snagu i da iezavaju. * Da bi se odigrala prava transformacija, tekoe moraju biti odstranjene iz svih delova bia. Sila moe samo da im pomogne ili da im omogui da to sami uine, ali ne moe da ubrza proces. Va um i unutranje bie moraju nametnuti svoju volju celini. * Sve dok se ne oseti neprekidno delanje vie Sile ili volje koja deluje iz dubljih delova naeg bia, neophodno je ulagati mentalni napor. * Biti svestan je prvi korak ka prevazilaenju - ali za to je potrebna kako snaga, tako i bestrasnost i volja da se neto zaista prevazie.

Odmor i relaksacija Stvarni odmor je u unutranjem ivotu koji se nalazi u miru i tiini, u odsustvu svake elje. Ne postoji drugi odmor - jer maina nastavlja sa radom bilo da se mi za to zanimamo ili ne. Unutranja mukti je jedini lek. Poznavala sam veoma inteligentne ljude, uvaene umetnike koji bi, im bi poeli da se "oputaju", postajali krajnje luckasti. Radili su najvulgarnije stvari, ponaali se kao nevaljala deca - tako su se oputali. Sve dolazi iz ove "potrebe" izdii iz sebe. Ako se spuste, to samo pojaava njihov umor i otupelost. Pored toga, svaki put kada se spuste, poveavaju teret podsvesti - tu ogromnu koliinu podsvesnih sadraja koju moraju da iste i iste ako ele da se uzdignu, jer je ona kao okov na nogama. Ali, ovo je teko preneti drugima, jer ovek to mora sam da spozna da bi mogao da ui druge. Deci se to ne govori, njima je doputeno da ine svakakve gluposti pod izgovorom da im je potrebna relaksacija. Umor se nee otkloniti ni ako potonete u sebe. Morate se popeti stepenik vie da biste se stvarno odmorili, jer se tek tu nalaze mir, svetlost i univerzalna energija.26

I tako, korak po korak, ovek se pribliava istini, koja je jedini razlog njegovog postojanja. Ako taj kontakt uspostavite za stalno, to e otkloniti svaki zamor. * Odmor ne sme da predstavlja odlazak u nesvest i tamas. Odmor mora da bude uzdizanje do Svetla, do savrenog Mira, potpune Tiine, odmor koji prevazilazi tamu. Tada je to pravi odmor, odmor koji osveava. * Koliko puta ste u ivotu sreli ljude koji su postali pacifisti jer se plae borbe, koji ude za odmorom pre nego to su ga zasluili, koji su zadovoljni malim napretkom jer ga u svojoj imaginaciji i eljama pretvaraju u fantastinu realizaciju kako bi opravdali lini zastoj na pola puta? Ovo se esto deava u svakodnevnom ivotu. Zaista, ovo je buroaski ideal, koji je umrtvio oveanstvo i uinio oveka onakvim kakav je danas: "Radi dok si mlad, sakupljaj bogatstvo, mo, poloaj; budi tedljiv, pomalo oprezan, sakupi neto, uloi kapital, postani slubenik - da bi kasnije, u svojim etrdesetim mogao da 'sedne', da uiva u svom novcu i penziji i kao to kau da uiva zaslueni odmor." esti, zaustaviti se, ne kretati se napred, spavati, biti jednom nogom u grobu i pre vremena, prestati iveti sa svrhom - sesti! Onog minuta kada prestane da ide napred, ti u stvari posre i pada. Onog momenta kada si zadovoljan i vie ne tei niemu, poinje da umire. ivot je kretanje, to je napor, to je napredovanje, penjanje na planinu, ka novim otkriima, ka novim ostvarenjima. Nita nije opasnije od elje da se odmori. Jedino u akciji, u naporu, u koraanju napred, moe pronai odmor, istinski mir potpunog poverenja u boansku Milost, odsustvo elja, pobedu nad egoizmom. Stvarni spokoj dolazi iz proirenja, univerzalizacije svesti. Postani prostran kao sam svet i uvek e biti odmoran. U samom srcu akcije, u samom centru bitke, napora, spoznae mir beskonanosti i venosti.

Spavanje Ne moe odjednom uini sve to hoe sa telom. Ako se telo naui da dnevno spava samo dva ili tri sata, ono e moda to slediti, ako je volja dovoljno snana ali kasnije moe postati prekomerno napeto, ak slomljeno zbog nedostatka potrebnog odmora. Jogiji koji svode svoj san na minimum, postiu uspeh tek nakon dugotrajne tapasje u kojoj ue kako da kontroliu sile Prirode koje upravljaju telom.27

* Verovatno da nedostatak spavanja odrava va nervni sistem u stanju u kojem je podloan slabostima - velika je greka ne spavati dovoljno. Sedam sati je neophodan minimum. Ako neko ima veoma snaan nervni sistem, moe da smanji spavanje na est sati, ponekad ak i na pet - ali to je retko, tako da to ne treba pokuavati ako nije stvarno neophodno. * Spavanje je od velike pomoi i za visoku temperaturu i za mentalne probleme. Njegovo odsustvo je vrlo nepoeljno - to je gubitak dragocenog i lekovitog eliksira. * Spavanje moe biti vrlo aktivno sredstvo za postizanje koncentracije i unutranjeg znanja. Ono je kola kroz koju svako mora da proe ako zna kako da izvue svoju lekciju iz njega, tako da unutranje bie postaje nezavisno od fizike forme, svesno sebe i gospodar sopstvenog ivota. Postoje itavi delovi bia kojima je potrebna ova nepominost i polusvest o spoljanjem biu, o telu, da bi bili u stanju da ive svoj ivot, nezavisno od tueg uticaja. Ali ljudi su u neznanju, oni spavaju zato to spavaju, kao to jedu, kao to ive - voeni nekom vrstom instinkta polusvesnog impulsa. Oni ak ni ne postavljaju sebi to pitanje. Vi postavljate to pitanje sada: "Zato spavamo?" Ali postoje milioni i milioni bia koja se nikada ne upitaju zato spavaju. Oni spavaju zato to im se spava, jedu zato to su gladni, rade glupe stvari zato to ih njihovi instinkti primoravaju na to, bez razmiljanja, bez rezonovanja; meutim, za one koji znaju, spavanje je kola, odlina kola koja ih ui neto drugo od obine kole budnog stanja. To je kola sa drugaijom namenom, ali je ipak kola. Ako elite da maksimalno napredujete, morate znati kako da iskoristite noi kao to koristite dane; obino ljudi uopte ne znaju ta da rade pa onda pokuavaju da ostanu budni, a tako samo prouzrokuju fiziku i vitalnu neravnoteu - a ponekad i mentalnu. Fiziko i svi njegovi materijalni delovi moraju imati apsolutan mir, koji nije posledica pada u nesvesno - ovo je samo jedan preduslov. Pored toga, i vital mora biti u stanju mirovanja. Samo ako su ova tri dela mirna, unutranje bie, koje je retko u kontaktu sa spoljanjim ivotom, jer je on isuvie buan i nesvestan, da bi ono moglo da se manifestuje u njemu, moe postati svesno sebe, probueno, aktivno i delovati na niim planovima uspostavljajui svestan kontakt sa njima. To je pravi razlog spavanja, pored potrebe da se, u dananjim uslovima ivota, aktivnost i odmor, odmor i aktivnost smenjuju.

28

Telu je potreban odmor, ali kao to sam ve rekla malo ljudi zna kako da spava. Obino oni spavaju u takvom stanju da se bude umorni ili jedva malo oputeniji. To je itava nauka koju treba savladati. * U svakom sluaju, jednu stvar moete sigurno da uradite pre nego to odete na spavanje, a to je da se koncentriete, da opustite sve tenzije u telu, pokuajte ... dok mimo leite, pokuajte da osetite telo bez trzaja i greva kao prekriva na krevetu; opustite ga toliko da ono za vas ne predstavlja nita vie od obine krpe. A zatim vital: smirite ga, smirite ga koliko god moete, utiajte ga, umirite to je mogue vie. Na kraju um - pokuajte da ga odrite jednostavno takvim kakav jeste, bez ikakve aktivnosti. Mozak mora osetiti snanu silu mira, velike tiine, spokoja, ukoliko je to mogue, kako ne bi po inerciji pratio ideje, kako ne bi ulagao nikakav napor, nita, apsolutno nita; morate opustiti svaki pokret, ali u tiini i miru koliko je to mogue. Jednom kada sve ovo uradite, tome moete dodati molitvu ili neku tenju u skladu sa vaom prirodom, zamoliti za mir i svesnost i zatitu od svih neprijateljskih sila tokom sna, za koncentraciju na ovu mirnu tenju i zatitu; zamolite Milost da budno prati va san i tada moete zaspati. Tako ete spavati na najbolji mogui nain. Sve to se deava nakon toga, zavisi od vaih unutranjih impulsa, ali ako istrajete, iz noi u no, iz noi u no, posle nekog perioda osetiete efekat. Vidite, ovek obino legne u krevet i pokua da zaspi to je mogue bre, i to je sve, u stanju potpunog neznanja kako to treba uiniti. Ali ako budete svakodnevno radili ono to sam vam upravo rekla, sigurno ete osetiti neke posledice. U svakom sluaju, to e vam sigurno pomoi da izbegnete neugodnosti tokom noi: otili ste u krevet sasvim normalno, a probudili ste se bolesni; to je zaista kobno, znai da ste se tokom noi u stanju totalne nesvesti zarazili. * ... naravno, ako elite mirno da spavate, ne smete uiti pred spavanje. Ako itate neto to zahteva koncentraciju, va mozak e nastaviti da se koncentrie i neete imati dobar san. Ako um nastavi da funkcionie, neete se odmoriti. Ideal je, vidite, da uete u celoviti odmor, to podrazumeva nepokretnost tela, savren mir u vitalu, apsolutnu tiinu u umu - i svest koja naputa sve svoje aktivnosti i utapa se u Satitanandu. Ako moete ovo da izvedete, tada ete se probuditi sa oseanjem izuzetne snage, savrenog zadovoljstva. To nije tako lako uraditi, ali je mogue, to je idealno stanje.

29

Mi obino ne postiemo to stanje, i mnogi sati sna su uzalud potroeni na neke neorganizovane aktivnosti; vaim telom prolaze trzaji, nagli pokreti, onda se okreete, ovamo i onamo, pa radite ovo (gest) i ko zna ta jo... Tako da se nikada ne odmarate. * Da biste dobro spavali, prvo morate nauiti kako da spavate. Ako ste fiziki veoma umorni, bolje je da ne odete odmah na spavanje, jer tada lako padate u nesvest. Ako ste izuzetno iscrpljeni, prvo se ispruite na krevetu, opustite se, oputajui svaki nerv posebno, dok ne postane kao prostirka na krevetu, kao da u vaem telu nema ni kostiju ni miia. Kada ste to postigli, istu stvar uinite i sa umom. Opustite se, nemojte se koncentrisati na neku ideju ili pokuavati da reite neke probleme ili klasifikujete impresije, senzacije ili emocije koje ste imali tokom dana. Potrebno je da se sve spontano umiri: morate se zaista predati i postati kao prostirka. Kada ste u tome uspeli, videete mali plamen, plamen koji nikada ne nestaje i koga postajete svesni u trenutku ovako duboke relaksacije. Odjednom, taj mali plamen e poeti da raste u tenju ka Boanskom ivotu, istini, svesti o Boanskom, ka jedinstvu sa unutranjim biem, sve vie i vie, veoma neno. U jednom trenutku e se sve sjediniti, i ako tada zaspite, imaete najbolji mogui san. Garantujem vam da ako ovo paljivo uradite, sigurno ete zaspati i umesto da nestanete u crnom bezdanu, san e vam biti proet svetlou, a kada se ujutro probudite, biete svei, orni, zadovoljni, sreni i puni energije za predstojei dan. * To (seanje na snove) nije neophodno. Potrebno je jedino onda kada elite da kontroliete svoje snove. Ali, morate znati kako to da uradite. Setiti se svog sna odmah ujutro... Ujutro, kada se probudite, nemojte uriti. To znai, nemojte iskoiti iz kreveta onog trenutka kada se probudite; dajte sebi dovoljno vremena da svemu posvetite panju, donesite tu odluku pre nego to zaspite i povedite rauna da pri buenju ne nainite neki nagao pokret, jer ako to uinite, vae seanje e automatski nestati. Glava treba da ostane sasvim nepokretna na jastuku, dok u potpunosti ne povratite to stanje svesti u kojem ste bili i ne prizovete ga kao da privlaite sebi neto vrlo neno, bez urbe, uz potpunu panju i koncentraciju. I tada, kada ste povratili to stanje svesti, u kojem ste bili do malopre, ako ostanete potpuno nepokretni, vrlo mirni, i ne ponete odmah da mislite o svakakvim stvarima, prvo e vam se javiti impresija, a zatim seanje, ponekad nepotpuno. Ali ako ostanete u tom stanju budne nepokretnosti, seanje e biti sve jasnije i jasnije. Za to je potrebno vreme. Ako postoji i najmanja napetost, najmanja urba, sve je

30

gotovo, nita vie ne moete da uinite. Ne smete se ak ni upitati kada se probudite: "Koliko je sati?" U protivnom, sve nestaje.

Obnavljanje sopstvene energije Koliina energije koju neka osoba poseduje srazmerna je njenom kapacitetu kojim prima univerzalnu silu vitala; ovu energiju unosite u sebe i putem hrane, ali je njen kvalitet loiji. Da biste imali neku rezervnu energiju, morate znati kako da neprekidno upijate univerzalne sile vitala, a zatim i kako da uspostavite ravnoteu bia u kojoj neete troiti vie energije nego to imate. Ta ravnotea treba da postoji izmeu receptivnosti i prekomernog troenja. Ona je neka vrsta harmonije bia koju bi trebalo da uspostavite. Meutim postoje ljudi koji imaju skoro instinktivnu mo da privuku univerzalne sile vitala. Apsorbovanjem tih sila u stanju su da gomilaju energiju iako je troe. Ovakvo korienje sila omoguava im da budu daleko produktivniji nego obini ljudi. Neki od njih, kada se nalaze u odreenom stanju kao to je san ili relaksacija, mogu akumulirati sile koje e kasnije iscrpeti u svojim aktivnostima; ali tada e ponovo morati da napune baterije - a to nije ba najbolje reenje. Drugi ljudi uopte ne znaju kako da prime te vie sile. Oni ive iskljuivo pomou energije koja je koncentrisana u telu - jer uvek postoji neka energija u telesnim elijama. Oni se njome hrane, ali nakon izvesnog vremena, ako ne znaju kako da je obnove, postaju potpuno iscrpljeni; kada potroe svu energiju koju su koncentrisali u sebi, ili obole ili je nikada ne obnove. Zato se ovo stanje ne moe dugo odrati; ono traje koliko i jedan prosean ljudski vek jer nakon odreenog broja godina, ljudi vie nisu u stanju da ulau isti napor, niti da povrate stari energetski nivo, a kamoli da napreduju. Zato oni koji to insitnktivno znaju ili su nauili kako da primaju i akumuliraju univerzalne sile vitala, imaju neiscrpne izvore. Njihovo troenje energije je minimalno, naroito ako znaju kako to da rade efikasno i melodino: tada se postie odreeni stepen savrenstva. Kada ovek zna kako da to uini, ponekad mu je dovoljno samo dva- tri minuta da povrati potroenu energiju. Samo, ovek mora znati kako to da izvede. Meutim, oni kojima neto stalno smeta, koji su prevrtljivi i koji sebe obmanjuju, ne mogu to da urade. Jer da biste to postigli, morate neprekidno boraviti u povienoj, ekspandiranoj svesti (ne znam da li ispravno razumete tu re, ona oznaava neto to se iri potpuno ujednaeno i mirno, poput plime u doba punog meseca kada voda tiho nadolazi, takav je to oseaj). Vital mora biti upravo takav - tek tada postajete istinski otvoreni ka univerzalnim silama. Ali, ako na primer, imate lou naviku da razmenjujete vitalne sile sa bliskim ljudima, tada potpuno gubite snagu. Stoga, dokle god ste u odnosu sa nekim, ne dobijate nita od31

viih sila. Naravno, ako primate sile kroz druge, istovremeno dobijate i njihove probleme, ponekad i kvalitete, to je manje zarazno. To je u sutini ono to vas najvie zatvara za vie sile. Neki ljudi... koji nisu dovoljno drutveno aktivni, koji nemaju puno prijatelja ili ne razmenjuju esto svoja miljenja sa drugima... uopte ne primaju nikakve sile ili ih primaju samo kroz odnose. Ali obino se sve to izmea. Sile koje prime, ve su poluupotrebljene; one ne nose sa sobom svoju prvobitnu istou to se odraava na njihovu linu sposobnost. Ali, ako vaa svest ve poseduje tu sposobnost - na primer, poete u etnju i naiete na neto velianstveno, kao to je to obala okeana ili nepregledna ravnica ili vrh planine ili mesto gde je horizont neuobiajeno irok - ako imate taj fiziki instinkt, koji vas iznenada uini bezgraninim kao samo to prostranstvo, u vama e se probuditi oseaj beskonanosti, beskraja; i to prostraniji postajete, to e vas vei mir i tiina preplaviti. Tada je za vas dovoljan samo kontakt sa Prirodom. Postoje mnogi drugi metodi, ali ovaj je izuzetno spontan. Isto tako... kada vidite neto lepo moe vam se javiti isti oseaj: neka vrsta unutranje radosti i otvorenosti ka silama koje vas istovremeno i preplavljuju i ispunjavaju. Ima jo mnogo drugih puteva, ali se oni obino ne koriste. Meutim, ako postanete kontemplativni i ako vam se javi jaka elja za uzvienim ivotom koja e prizvati sile odozgo, to e prirodno obnoviti vae energije vie nego bilo ta drugo. Zaista, postoji mnogo metoda. * Pre svega, morate biti ubeeni da to (univerzalna vitalna sila) postoji i da moete stupiti sa njom u kontakt. Zatim, morate pokuati da ostvarite taj kontakt, da osetite kako se svuda kree, sve proima, kako se nalazi u svim osobama i u svim stvarima; ovo iskustvo moete imati kada ste negde u prirodi meu drveem, moete videti kako ona cirkulie kroz celu Prirodu, kroz drvee i travu, i moete komunicirati sa njom, pribliiti joj se to vie i svaki put kada zaelite da stupite u kontakt sa njom, moete prizvati tu impresiju i pokuati da je ponovo istinski doivite. Neki ljudi dolaze u dodir sa prirodom mnogo intimnije kroz odreene kretnje, gestove, aktivnosti. Poznavala sam ljude koji bi gestikulirali dok bi hodali ... ti pokreti su im zaista stvarali utisak da su u kontaktu sa neim... Deca to rade spontano, npr. kada se uive u neku igru, u tranje, igranje, skakanje, vikanje; kada tako troe svoju energiju, potpuno se predaju tome i u toj radosti igranja, kretanja i tranja oni kontaktiraju sa univerzalnom vitalnom silom. Iz tog razloga deca mogu da tre unaokolo, a da se pri tom ne umore puno. Da nema tog kontakta sa univerzalnom silom, bili bi trenutno potpuno iscrpljeni. Upravo zbog toga to dobijaju vie nego to mogu da potroe, imaju dovoljno energije da rastu. Oni32

znaju kako da primaju vie nego to troe. A to ne odgovara nijednom posebnom znanju. To je prirodni i spontani pokret. To je akcija ... akcija puna radosti - radosti zbog onoga to ine - radosti zbog troenja. Moete ostvariti mnogo toga ako imate takav stav. Poznavala sam mnoge mlade ljude koji su oduvek iveli u gradu - iveli su u onim malim sobama koje svaki grad ima usled prenaseljenosti. Ponekad bi odluili da provedu svoj odmor u prirodi, na jugu Francuske gde je prilino toplo, ne ba kao ovde, ali ipak vrlo toplo (ako poredimo sunce Pariza sa suncem Mediterana, razlika je veoma velika); tokom etnji prvih nekoliko dana dobijali bi stravine glavobolje i bilo bi im neprijatno da budu stalno na suncu; ali bi onda iznenada pomislili: "Zato se ne bismo sprijateljili sa suncem, moda nam ono tada vie ne bi kodilo!" I tada bi ulagali neku vrstu unutranjeg napora da postanu prijatelji sa suncem i da zadobiju njegovo poverenje. Kada bi se nali na otvorenom, umesto da kau sebi: "O! Kako je toplo, kakva jara!" - govorili bi: "O, kako je toplo i blagonaklono sunce koje nas obasipa svojom energijom!" itd. Na taj nain bi se otvarali (gest) i ne samo da bi prestajali da pate od vruine, nego bi se oseali tako snano da bi svakome koji kae: "Ah, kako je vrue!" govorili: "Uini kao i mi i videe ta e se desiti." Tako bi ostajali satima na suncu, gologlavi, bez oseanja nelagodnosti. Za sve vai isti princip. Uvek se radi o istom principu. Oni su se povezali sa univerzalnom vitalnom silom koja je u ovom sluaju sunce i primili silu koja je prevazila sve to im je pravilo bilo kakav problem. Kada se naete nagde na selu, kada hodate umom i kada oseate bliskost sa Prirodom, sa nebom, sa liem, sa granama, sa svim biljkama, kada uspostavite pravo prijateljstvo sa ovim stvarima i ponete slobodno da diete vazduh koji je pun mirisa drvea, tada se sve barijere rue i uspostavlja se odnos sa univerzalnim silama. Ovo vai i za sve sline stvari. * Morate troiti energiju kako biste je obnavljali. Ljudsko telo nije zatvorena posuda koja se prazni troenjem. Ono je pre kanal kroz koji moete da primite samo onda kada bez ustezanja troite. * Ljudi neprekidno gube vitalnu energiju, pa zato i imaju potrebu daje obnove. Jedan od metoda je uzimanje te energije od drugih putem vitalne razmene. Meutim, ovako neto vam nije potrebno ako znate kako da to isto dobijete od

33

sveprisutne Prirode ili od Boanskog, tj. odozgo. tavie, kada je psiha aktivna, u ovakvoj razmeni energija vitala se vie gubi nego to se dobij a.

Nevezanost i odbacivanje

Glavni problem je izgleda u vaoj preteranoj sklonosti ka nervnim uzbuenjima - iskljuivo umirivanjem i stiavanjem eelog bia moete osigurati sebi napredak u sadani. Prva stvar koju treba da uradite da biste se oporavili, je da spreite dalja nervna uzbuenja - jer to je jaa vaa popustljivost i identifikacija sa loim idejama i oseanjima, to se njihov uticaj poveava. Morate se distancirati i pronai u sebi neto to ni bol ni depresija ne mogu da dotaknu, kako biste se toga oslobodili. * Biti nevezan znai odvojiti se (od nesavrenosti i slabosti), ne identifikovati se, ne uzbuivati se ili nervirati zbog njihove prisutnosti; jednostavno gledati na njih kao na neto strano vaoj istinskoj svesti i biu i tako ih odbaciti... Probudite u sebi snanu volju da ih se otarasite, da ih se reite, ali bez nepotrebne borbe i napora. * Takve stvari se pojavljuju ili zato to postoje u svesnim delovima bia kao navike prirode ili zato to negde lee prikrivene, spremne svakog trenutka da se pojave, ili moda zato to predstavljaju reakcije vaeg personalnog bia na spoljanje sugestije univerzalne Prirode. U svakom sluaju, one se javljaju da bismo se susreli sa njima, sagledali ih i na kraju odbacili kako nas vie ne bi uznemiravale. One nam stvaraju probleme u zavisnosti od naeg odnosa prema njima. Pivi princip je odvojiti se od njih, ne nastavljati sa identifikovanjem, ne priznavati ih vie kao deo svoje prirode, nego uvideti da su vetaki nametnute i rei sebi: "To nisam ja i to nije moje - prema tome odbacujem tu stvar potpuno." Postepeno ete postati svesni jednog dela vaeg bia koji se nikada ne identifikuje, koji veruje u sebe kada kae: "Moda e mi to doneti neke nevane probleme, ali me to uopte nee dotai." Ako osetite to unutranje odvojeno bie, preli ste pola puta - jer postoji volja koja ne samo to vas odvaja nego i oslobaa od nesavrenosti spoljanje prirode.

34

* Ovladavanje poinje nevezanou, ali potpuno savrenstvo se postie samo onda kada nema nikakve reakcije. Kada postoji neto unutra to je neuznemireno spoljanjim reakcijama, to znai da je unutranje bie slobodno i da je samo sebi gospodar, ali ne i da je gospodar cele prirode. Kada i to na kraju postane, onda vie nema pogrenih reakcija - ako se neka i pojavi, trenutno se negira i odbacuje, tako da na kraju sve nestaju. * ... stalno ponavljanje depresije i oaja ili sumnje i revolta proizilazi iz mentalne ili vitalne formacije, koja primorava vitalni um da se stalno kree u istom krugu na najmanju provokaciju ili ak i bez ikakvog razloga. To je kao bolest kojoj telo podlee iz navike ili verovanja u nju iako od nje pati; kada jednom takav proces zapone, on se ne moe prekinuti bez intervencije izuzetno jake suprotne sile. Meutim, ako telo vie ne odobrava bolest, ona se odmah povlai - to je tajna Kueovog sistema. Isto tako, ako vitalni um ne podrava bolest, ako vie ne slua uobiajene sugestije i navike, ovo ponavljanje depresije i oaja moe brzo nestati. Ali umu nije lako da, jednom kada je uhvaen u naviku preputanja, ak sasvim pasivnog, bolnog i neradog preputanja, odbaci tu naviku i iskoi iz zaaranog kruga. Samo onda kada um odbije da dalje veruje u sugestije ili prihvata ideje ili oseanja koja pokreu taj proces, ovo postaje lako. * Takvih stvari se morate osloboditi. Ali oajanje ili potitenost nisu ba najbolji uslovi za poetak. Morate se prvo odvojiti od tog oseanja patnje, munine i bojazni, odbaciti ga i mirno mu se suprotstaviti, uvek koristei svoju volju za promenom, insistirajui da e to biti uinjeno, sigurni u uspeh, jer je boanska pomo uvek prisutna. Jedino tako ete povratiti snagu kojom ete prevazii sve tekoe. * to se tie promene vae prirode, potrebno je pre svega da postanete svesniji i da se distancirate od dobro poznate povrne prirode. Jer ta raasina vitalna priroda je samo povrinska tvorevina Prakriti; to nije vae istinsko bie, koliko god ono izgledalo stvarno, ve samo prolazna kombinacija pokreta vitala. U pozadini se nalazi pravo mentalno i vitalno bie koje se oslanja na psihu. Istinsko bie je mirno, sveobuhvatno, tiho. Povlaei se u njegovo okrilje, u stanju smo da ivimo kao

35

unutranja Purua, neidentifikovana sa spoljanjom manifestacijom Prakriti. Kasnije e nam biti mnogo lake da snagom psihike percepcije i Mirom, i Svetlou odozgo promenimo svoje spoljanje Bie. * U veini sluajeva, identifikacija pre vodi ka neznanju nego ka znanju, jer se svest utapa u ono sa im se identifikuje i tako gubi sposobnost sagledavanja pravih uzroka, posrednika i posledica. Tako se vi identifikujete sa ljutnjom kada vae celokupno bie postane vibracija ljutnje, slepo i nepromiljeno, gluvo za bilo ta drugo. Samo kada se izdvojite, kada ostanete nevezani u samom srcu strasti, moete sagledati ceo proces znalakim oima. * ta predstavlja dua koja svedoi? To je dua koja ulazi u stanje u kojem posmatra bez akcije. Svedok je onaj koji posmatra sve to se deava, bez uestvovanja u deavanju. Tako, kada je dua u stanju u kojem ne uestvuje u deavanjima, kada ne dela kroz Prirodu, ve se jednostavno povlai i posmatra, ona postaje dua koja svedoi... Kada ovek eli da se odvoji od neega, od neke aktivnosti ili stanja svesti, ovo je najbolji metod; uiniti korak unazad, udaljiti se malo i odatle posmatrati stvari, kao kada gledamo pozorinu predstavu bez uplitanja. Ve sledeeg trenutka, ta stvar vas se vie ne tie, lii vam na neto to je potpuno izvan vas. Tada postajete vrlo mirni. Uravnoteenost

Biti uravnoteen znai ostati iznutra nepokretan bez obzira na okolnosti. * Uravnoteenost nije uzdravanje - mada se nesumnjivo moe povezati sa skoro neogranienom ljudskom sposobnou pratanja i strpljenja. Uravnoteenost podrazumeva mirnou i nepokretnost uma i vitala, neuznemirenost stvarima koje su vam reene ili uinjene, jasno sagledavanje svega, bez iskrivljavanja koje stvaraju lina oseanja razumevajui ta se nalazi iza svega toga, zato se neto deava, ta se iz toga moe nauiti, ta je to u nama to ih odbija i kakav unutranji progres ili korist moemo iz toga izvui; to znai ovladati36

kretnjama vitala - ljutnjom, preosetljivou, ponosom, eljom i svim ostalim - ne doputajui im da upravljaju emotivnim biem i remete unutranji mir, a sve to da ne bismo govorili i delali impulsivno, ve uvek iz mirnog duhovnog centra. Nije lako u potpunosti postii ovakvu uravnoteenost, ali treba uvek teiti njenom ostvarenju kako bi ona postala osnova naeg unutranjeg stanja i spoljanjih akcija. * Bez obzira na neprijatne okolnosti, bez obzira na vae neslaganje sa ponaanjem drugih, moraete da nauite kako da ih primate sa savrenim mirom i bez ikakvih uznemirujuih reakcija. Takve situacije su test vae uravnoteenosti. Lako je biti miran i jednako se ponaati prema svima kada sve glatko ide i kada nam okolnosti odgovaraju; ali kada nam stvari okrenu lea, tada se taj oseaj mira, spokoja, tiine i jednakosti mora proveriti, stabilizovati i uiniti savrenim. * ... neophodno je odrati uravnoteenost i u stanju patnje i bola - a to znai podneti stvari krajnje mirno, sa vrstom verom u Boansku Volju, a ne biti nemiran, zabrinut, depresivan ili razoaran. Meutim, uravnoteenost ne podrazumeva pasivno prihvatanje svega. Ako, na primer, doe do nekog trenutnog pada posle ulaganja napora u sadani, morate odrati uravnoteenost, ne smete biti zabrinuti ili razoarani, ve prihvatiti pad kao deo Boanske Volje, bez daljnjeg ulaganja napora. Bolje bi bilo da pronaete razlog i znaenje koje taj pad nosi sa sobom i nastavite dalje, bez osvrtanja, sa verom u pobedu. Isto vai i za bolest. Nemojte brinuti, uzbuivati se ili uznemiravati - i naravno, nemojte se pomiriti sa boleu kao sa Boanskom Voljom, ve je pogledajte kao nesavrenost tela koje treba da se oslobodite kao to se oslobaate svih vitalnih i mentalnih nedostataka. * Mudra impersonalnost, nepomina uravnoteenost, univerzalnost koja na sve stvari gleda kao na manifestaciju Boanskog, jedinstvenog Postojanja, nikada nije ljuta, zabrinuta, nezadovoljna stanjem stvari ili pak, uzbuena, nestrpljiva, nagla, jer uvia da ne samo da mora potovati, uoiti i razumeti zakone prolaznosti sa simpatijom prema svim stvarima i biima, nego i sagledati iza trenutne pojave njihove skrivene vrednosti kao i njihov boanski potencijal.

37

UZNEMIRENJA UMAMentalna buka

to se tie fizikog uma koji neprestano brblja, mirno ga odbacite, bez uznemirenosti, dok se ne obeshrabri i povue odmahujui glavom: "Ovaj momak je suvie stabilan i miran za moj ukus." Uvek postoje dve stvari koje se mogu pojaviti i poremetiti tiinu - sugestije vitala ili mehaniko ponavljanje fizikog uma. Mimo odbacivanje oba je jedini lek. Unutranja Purua moe naloiti prirodi ta da prihvati, a ta da odbaci, ali njena volja je mirna i snana; ako vam neto smeta ili vas uzbuuje, volja Purue ne moe u potpunosti da se ispolji. * Ono to uoavate i opisujete u svom pismu je normalna aktivnost fizikog uma koji je uvek pun istih uobiajneih misli i koji se uvek bavi spoljanjim objektima i aktivnostima. Ono to vas je pre uznemiravalo je vitalni um koji je neto drugaiji on je neprekidno zaokupljen emocijama, strastima, eljama, reakcijama svih vrsta i ponaanjem drugih. Fiziki um takoe moe odgovarati na ove podraaje - ali na potpuno drugaiji nain - njegova priroda nije toliko bogata eljama koliko uobiajenim aktivnostima, sitnim linim interesima, patnjom i zadovoljstvima. Ako pokuate da ih kontroliete ili potisnete, tako ih samo pojaavate. Da biste se bavili umom, neophodne su dve stvari, (1) nemojte se puno truditi da ga kontroliete, da se borite sa njim ili da ga savladate; bolje bi bilo da se odvojite od njegove aktivnosti - da ga posmatrate i uoavate ta se deava, odbijajui da se povodite za njegovim mislima ili da trite za objektima koje on eli, ostajui u pozadini uma mirni i odvojeni; (2) vebajte koncentraciju i pokuajte da se umirite u toj odvojenosti, sve dok vam ovo ne postane navika koja

38

e toliko dobiti na snazi da e nadjaati sve nevane aktivnosti fizikog uma. Ovo, naravno, zahteva vreme i moe se postii jedino vebom. * Pre svega je neophodno ne vezivati se za akcije mehanikog uma; tada je umirenom i tihom umu lake da ostane neuznemiren takvom akcijom, ak i kada se ona pojavi. * Pre se deava da sa umirivanjem aktivnog uma, pokreti mehaninog uma postaju oigledni. Ono to treba u tom sluaju da uradimo jeste da se odvojimo od tih pokreta i da se koncentriemo ne obraajui vie panju na njih. Oni e tada verovatno potonuti u tu nepokretnost ili jednostavno nestati. * Um mora nauiti kako da bude tih - da bude miran, paljiv i da ne pravi veliku galamu. Ako pokuate direktno da umirite svoj um, videete koliko je to teko, skoro nemogue; jer veina materijalnih delova uma nikada ne prestaje da bude aktivna - ne zaustavlja se ni za trenutak, kao maina koja neprekidno snima. Ona ponavlja sve ono to je snimila i ukoliko se ne iskljui, zamorno ponavljanje se nastavlja u nedogled. Ako, s druge strane, uspete da povisite svoju svesnost iznad uobiajenog uma, to otvaranje ka Svetlu utiava um, on se vie ne uzburkava i tako postignut mentalni mir moe postati trajan. Jednom kada dospete u tu sferu, vrlo lako moete zauvek ostati u njoj - spoljanji um zauvek ostaje miran. Jedino istinsko reenje je tenja ka viem svetlu. * to se psiha vie manifestuje u spoljanjem biu, sve te stvari (mehanike aktivnosti podsvesnog uma) postaju mirnije. To je najbolji put. Direktni napori ka umirivanju uma su vrlo teak metod.

39

Opsesivne i nametljive misli

Misli su stvarni entiteti koji obino traju sve dok se ne ostvare. Neki ljudi su opsednuti svojim mislima. Oni misle o neemu i ta misao im se stalno mota po glavi kao da je dola od spolja. Ali to je njihova sopstvena kreacija koja im se uvek vraa i uznemirava taj isti um koji ju je oblikovao. To je jedan aspekt celokupnog problema. Da li ste nekada imali iskustvo da je misao uzela oblik rei ili reenice u vaem umu i da vam se u toj formi stalno vraa? Ali ako ste bili dovoljno pametni da uzmete pare hartije i olovku i da je zapiete - to je njen kraj, nee se vie vraati, izbacili ste je iz sebe. Zadovoljili ste tu misao tako to ste je manifestovali i zato se ona vie ne vraa. Postoji jo neto interesantnije: ako imate neku lou misao koja vas uznemirava i dosauje vam, napiite je vrlo paljivo, vrlo brino, unosei u pisanje to je mogue vie svesnosti i volje. Tada uzmite taj papir i krajnje koncentrisano ga pocepajte, uz ubeenje da e se i ta misao zajedno sa njim pocepati. Na taj nain ete je se osloboditi. * ... injenica je da je fiziki um krajnje glup! Moete ovo proveriti vrlo lako. On je prisutan verovatno radi neke kontrole i da bi se sve stvari sa sigurnou odvijale ispravno. Mislim da je to njegov normalan posao ... Ali on je od toga stvorio naviku da sumnja u sve. Mislim da sam vam ve priala o jednom mom eksperimentu. Uklonila sam svoju kontrolu i dopustila fizikom umu da obavlja taj posao - fiziki um je taj koji sumnja. Tako sam zapoela sledei eksperiment: ula sam u sobu i odmah iz nje izala, zakljuavi vrata za sobom. Odluila sam da zakljuam vrata; kada sam dola do druge sobe, taj um, materijalni um, fiziki um, mi je rekao: "Da li si sigurna da si zakljuala vrata?" Pa, poto nisam nita kontrolisala, rekoh: "Dobro, posluau te!" Vratila sam se da proverim. Vrata su stvarno bila zakljuana. Ali, im sam okrenula vratima lea, on mi je rekao: "Da li si dobro proverila?" Tako sam se vratila ponovo ... I to se nastavilo sve dok nisam odluila: "Ma hajde, dosta je bilo, zar ne? Zakljuana ili ne, ne vraam se vie da proveravam!" Ovako se moglo nastaviti ceo dan, jer je taj um tako stvoren. On prestaje da bude takav jedino kada vii um, racionalni um kae: "Uuti!" Inae, to bi se nastavilo u beskraj ... Znai, ako ste zahvaljujui nekoj svojoj looj srei centrirani tu, u ovom umu, stvari za koje znate da su sasvim istinite, ak i one koje su potkrepljene fizikim dokazima - kao ovo sa zakljuanim vratima, bie njegov predmet stalne provere i sumnje, budui daje on sam sazdan od sumnje.40

* Mehaniki um je jo gluplji od fizikog uma. O fizikom umu smo malopre govorili, o tome da nikada nije siguran ni u ta. Ispriala sam vam priu o zakljuanim vratima, seate se. Takva je priroda fizikog uma. Mehaniki um operie na niem nivou, zato to on ak ni ne ume da posiua glas razuma. Mi mu obino ne doputamo da uopte funkeionie, ali se on ipak ispoljava kroz ponavljanje nekih stvari, i to ini apsolutno mehaniki, bez smisla i razuma, tek tako. Kada ga neka ludost zaposedne, tome nema kraja... Na primer, eto, ako mu se svidi brojanje: "Jedan, dva, tri, etiri", on e nastaviti: "Jedan, dva, tri, etiri; jedan, dva, tri, etiri." Moete misliti o svemu i svaemu, ali dosadno: "Jedan, dva, tri, etiri" e biti tu... (Majka se smeje) Ili se uhvati za tri, etiri rei i stalno ih ponavlja; i sve dok se ne razbesnite i podviknete : "Uuti!", on nastavlja po svom u nedogled. Nekontrolisane i zbunjujue misli

Odbaciti sumnje znai kontrolisati svoje misli - bez sumnje. Kontrola misli je neophodna isto koliko i kontrola vitalnih elja i strasti ili kontrola telesnih pokreta - radi joge i ne samo radi nje. ovek ak ne moe biti potpuno razvijeno mentalno bie ako nema kontrolu nad mislima, ako nije njihov posmatra, sudija, gospodar mentalna Purua, manomaja purua, saki, anumanta, ivara. Za mentalno bie je mnogo nepoeljnije da bude teniska loptica za nepokorne i nekontrolisanc misli nego da bude brod bez kormilara u oluji elja i strasti ili rob inertnosti i telesnih impulsa. Znam da je to tee, zato to ovek, budui da je stvorenje mentalne Prakriti, identifikuje sebe sa pokretima svog uma i ne moe odjednom da se odvoji i oslobodi vrtloga i virova uma. Za njega je relativno lako da kontrolie telo ili bar neke od njegovih kretnji; tee je, mada jo uvek mogue posle dugotrajnog napora, kontrolisati vitalne namere i elje; ali sedeti kao tantriki jogi na reci, iznad vrtloga svojih misli, je najtee. Pa ipak, to je mogue postii; sve mentalno razvijene individue, one koje odlaze izvan prosenosti, moraju na neki nain, ako ne uvek, onda bar u odreenom periodu i u odreenu svrhu, da razgranie dva dela uma, aktivni deo koji proizvodi misli i miran, gospodarei deo, koji je u isto vreme i Svedok i Volja, koji te misli posmatra, prosuuje, odbacuje, eliminie, prihvata, zahteva korekcije i promene, Gospodar u Kui Uma, sposoban da vlada svojim kraljevstvom, samraa.

41

* Odvojte se od toga (uobiajenih pokreta misli) - nainite od vaeg uma neto spoljanje kako biste ga posmatrali kao to posmatrate prolaznike na ulici. Sve dok vam to ne uspe teko ete zagospodariti umom. * Zato nam se javljaju loe misli? Zar vam nisam rekla zato se loe misli pojavljuju? ... Onoliko koliko ima loih misli, toliko ima razloga za njihovo pojavljivanje! Svaka se pojavljuje iz nekog svog specijalnog razloga: moda zato to ste im skloni, ili da bi vam dosaivale, moda zato to ih vi sami prizivate da dou, ili zato to se izlaete njihovim napadima, moda zbog svega ovoga zajedno ili zbog nekih drugih razloga koje nisam pomenula. Loe misli dolaze zato to neto u vama reaguje na njih; u protivnom biste ih videli samo kao neto to prolazi pored vas, ne dodirujui vas. Mislim da pitanje treba da glasi: zato odjednom mislim neto runo? Zato to se nivoi razlikuju. Ve sam vam objasnila da je mentalna sredina gora od bilo kojeg javnog mesta preplavljenog ljudima: tu se nalazi puno ideja, misli svih vrsta i isprepletenih formi na najkomplikovaniji nain tako da je nemogue iz svega toga izvui bilo kakav precizan zakljuak. Vaa glava je u sreditu toga, a va um u samom centru; on se kupa u svemu tome kao ovek u moru. I sve to dolazi, odlazi, prolazi, okree se, sudara, ulazi, izlazi... Da ste svesni mentalne atmosfere u kojoj ivite, oigledno bi vam izgledala kao ludilo! Mislim da su ljudima ipak neophodna modana ogranienja koja slue kao neki filter i to za dui period ivota. Da biste izali iz svega toga i iveli slobodno u mentalnoj atmosferi takvoj kakva jeste, da biste je videli u pravom svetlu - isto vai i za atmosferu vitala, uzgred reeno, ona je moda jo stranija! - da biste iveli u njoj i videli je takvu kakva jeste, morate biti snani, sa vrlo izraenim oseanjem unutranjeg usmerenja. Ali u svakom sluaju, bez obzira da li to vidite ili ne, da li to oseate ili ne, ono ostaje injenica. Zato ne moete upitati odakle dolaze loe misli - one su svuda. Zato dolaze? - a gde da odu? Vi ste u njihovom sreditu! Ono to upravlja filterom vae svesti, koji vas ini svesnim nekih misli, a nekih ne, je va unutranji stav, vai afiniteti, vae unutranje navike - govorim o umu, a ne o psihi - to je vae obrazovanje, va cerebralni razvoj, itd. Takvu vrstu filtera formira va ego, koji proputa odreene misli, a druge ne - automatski. Iz tog razloga je priroda misli koje primate prilino vaan indikator vaeg karaktera moda na podsvesnom nivou, jer ovek obino ne poznaje sebe, ali generalno je to42

ipak pokazatelj tendencije vaeg karaktera. Da bismo pojednostavili stvari, uzmimo npr. optimistu, njemu e se uglavnom pojavljivati optimistike ideje; pesimisti uglavnom pesimistike ideje - govorim veoma uopteno - buntovnoj prirodi uglavnom buntovnike ideje, a glupoj osobi plitke ideje! Pod pretpostavkom da glupai uopte imaju ideje! Takvo je normalno stanje stvari. Sada, ako se desi da odluite da napredujete i poete stazom joge, pojavljuje se novi faktor. im poelite da napredujete, odmah nailazite na otpor svega to ne eli progres i u vama i oko vas. I ovaj otpor se prirodno ogleda u odgovarajuim mislima. Pretpostavimo da elite da napredujete tako to ete na primer smanjiti vezanost za hranu; kada to odluite, skoro sve vreme e vam dolaziti samo misli koje se tiu hrane, ta treba da uzimate, kako treba da jedete i kada vam se pojave takve ideje, izgledae vam sasvim prirodne. I to vie budete sebi govorili: "Oh, kako bih eleo svega toga da se oslobodim, sve te preokupacije su prepreka za moj napredak", to e se te misli ee pojavljivati, sve dok se zaista neki napredak ne desi iznutra, a vi se podignete na takav nivo svesti gde ete sve stvari moi da sagledate i stavite na odgovarajue mesto - koje nije ba najvanije na svetu. I tako dalje, za sve stvari. Stoga, vae preokupacije i afiniteti e vas staviti u gotovo kontradiktoran kontakt ne samo sa idejama koje su u vezi sa vaim nainom ivota, nego i sa sasvim suprotnim idejama. I ako od poetka ne zadrite stav razboritosti, biete izloeni neprekidnoj mentalnoj paljbi. Ako znate kako da dospete na vii nivo, u oblast spekulativnog uma koji se razlikuje od obinog fizikog uma, moete videti svu tu igru i borbu, sav konflikt, sve kontradikcije, a da vas one ne dotiu niti utiu na vas. Ako se podignete na jo vii nivo i vidite cilj ka kome elite da idete, postepeno ete izdvojiti ideje koje podstiu va progres i njih ete zadrati, kao i ideje koje se protive napretku i koje ga spreavaju; i sa tog nivoa ete moi da ih uklonite, mirno, bez posledica. Ali, ako ostanete u sreditu konfuzije i konflikta, ozbiljno rizikujete da dobijete stranu glavobolju! Najbolje to moete da uradite jeste da se zabavite neim praktinim to e vas primorati da se koncentriete na odreene stvari: prouavanje, rad ili neki fiziki rad koji zahteva panju - bilo ta to zahteva koncentraciju na ono to radite i ne doputa da i dalje budete rtva lutanja. Ali ako nemate sreu da ih tako osmotrite, tada ete, kao to sam rekla, dobiti ozbiljnu glavobolju. Jer, taj problem se moe resiti jedino odlaskom u praktian ivot i koncentracijom na neki praktian rad ili podizanjem na vii nivo i sagledavanjem ovog haosa, kako biste uneli neki red i postavili ga na prave osnove. Ali, ovek nikada ne sme ostati na istom planu, jer to ne donosi dobro ni fizikom, a ni moralnom zdravlju.

43

Ako ovek govori ili dela sa zlim umom, prati ga patnja kao to tokovi prate vola koji vue kola. To znai da uobiajenim ljudskim ivotom upravlja um; stoga je najvanije kontrolisati sopstveni um, a da bi se to postiglo, treba se postepeno disciplinovati. Postoje etiri stepena u toj disciplini koji obino slede jedan za drugim, ali koji se na kraju mogu istovremeno pojaviti: prvo, posmatrati svoje misli, drugo, nadgledati misli, tree, kontrolisati misli, i etvrto, zagospodariti svojim mislima. Posmatrati, na