UPOREDNA POLITIKAUPRAVLJANJE NA VIE NIVOA01. Federalizam je forma upravljanja na vie nivoa u kojoj se _________ i ___________ dele izmeu vlada u okviru jedne zemlje. (suverenitet i vlast)02. Federalizam kao ustavni mehanizam pretpostavlja formalni politiki sporazum na osnovu kojeg se uspostavljaju _______________ i ______________ (nivoi vlasti i njihove sfere nadlenosti)03. ,,Federalizam je uglavnom vlasnitvo ustava, a ne drutva ije su to rei? (Brooks)04. Kakve kreacije su federacije? (Deliberativne)05. Foedus (lat.) ili _________. (sporazum)06. Koja je kljuna taka u vezi sa federalnim partnerstvom? ( nijedan nivo ne moe da ukine ostale)07. U unitarnom sistemu suverenitet poiva iskljuivo na _________. (centru)08. Prema ustavu federalne drave centar je zaduen za spoljne odnose - 1__________, 2___________ i 3_____________ i neke unutrane funkcije kao to je _____________. (1 odbrana, 2 inostrani poslovi, 3 imigracija; valuta)09. Funkcije drava obino ukljuuju ____________, _____________, __________________. (obrazovanje, primena zakona, lokalna vlast)010. Kroz koji organ u federacijama drave imaju zagarantovani glas u nacionalnom kreiranju politika? (gornji dom skuptine)011. ta podrazumeva prirodna federalna struktura? (Da sve drave unutar unije poseduju identina ustavna ovlaenja)012. Kako dolazi do pojave asimetrinih federacija? (Kada neke drave u okviru federacije imaju veu autonomiju od ostalih) u knjizi je naveden primer za kvebeke nacionaliste koji Kanadu posmatraju kao savez dve ravnopravne zajednice - iji su jezici engleski i francuski - , vie nego kao ugovor izmeu deset ravnopravnih pokrajina013. U kojoj federaciji rezidualna ovlaenja pripadaju dravama, a ne centru? (U Nemakoj)014. Kakvu funkciju vri centralna vlast u konfederacijama? (Posredniku izmeu drava lanica)015. Ko se u savremenom svetu ponekad tumai kao konfederacija? (Evropska unija)016. Koju zemlju posmatramo kao federaciju iako se re ,,federacija ne spominje u njenom ustavu? (Indiju)017. Kako se federalizam javlja u praksi? (kao savez izmeu ranije odvojenih jedinica koje ujedinjuju da bi sledile zajedniki interes)018. Sjedinjene Drave su proistekle iz sastanka koliko drava? (13; 1787. god) 019. Nabrojte delove koji ine Belgiju. (Valonija, Flandrija i Briselski region)020. ,,Jaki nisu dovoljno jaki da ovladaju slabima, a slabi nisu dovoljno jaki da odu svojim putem ko daje ovakovo obrazloenje nastanka federacije? (Rubin i Feeley)021. Riker je tvrdio da federacije nastaju kao odgovor na ____________________. (spoljne pretnje)022. Navedite mehanizam koji je pogodniji od federacija za obezbeivanje dobiti od trgovine. (direktne zone slobodne trgovine FTA)023. vajcarka integrie ________ kantona, ____ jezika i ____ religije u stabilan federali okvir. ( 26; 4 nemaki, francuski, italijanski i roman; 2 katoliku i protestantsku)024. Ko sugerie da su ,,bipolarne federacije bez razlike iskusile ozbiljne tenzije, nestabilnost i visok rizik od neuspeha i koji primer navodi? (Watts; ehoslovake)025. Deschouwer pie da je ,,davanje autonomije _________________ , povealo i produbilo razlike izmeu zajednica, kao i razlike izmeu regionalnih entiteta. (jezikim grupama)026. Dvojni federalizam se javlja u ____________ kulturi. (amerikoj)027. Kooperativan federalizam je vaan u _____________ kulturi. (evropskoj)028. ta podrazumeva dvojni federalizam? (da nacionalna i dravne vlasti zadravaju razdvojene sfere delovanja)029. Kooperativni federalizam se zasniva na ____________________________. (saradnji izmeu nivoa)030. Koja je moralna norma u evropskoj formi federalizma? (moralnost)031. Koji je princip rada u kooperativnom federalizmu? (supsidijarnost)032. Kakav je to princip supsidijarnost? (To je princip da nijedan zadatak ne treba da obavlja ira i sloenija organizacija ako ga podjednako dobro mogu obaviti manja, jednostavnija tela)033. Od osnivanja 1949, Savezna Republika Nemaka se zasnivala na _________________. Od svih _____________ se oekivalo da doprinesu uspehu celine, a zauzvrat one bi dobile potovanje centra. (meuzavisnosti; Lander pokrajina)034. Ko kreira, a ko primenjuje politike u Saveznoj Republici Nemakoj? (savezna vlada kreira, a pokrajine ih primenjuju)035. U kojim sferama su nemakim pokrajinama date vee autonomije prema ustavnim reformama iz 2006? (u sferi obrazovanja i zatite ivotne sredine)036. U veini federacija prihod se uglavnom oporezuje na kom nivou i zbog ega? (nacionalnom, jer bi se ljudi i kompanije selili u drave sa niim porezima)037. Koliki je udeo centra u ukupnim trokovima vlasti u SAD prema procenama iz 2012? (60%)038. ta odraava pojavu nacionalne privrede koja zahteva sveobuhvatnu koordinaciju? (ojaani autoritet centra)039. Koje su pogodnosti koje nudi federalizam? ( 1 praktian aranman za organizaciju velikih drava; 2 postojanje zdrave konkurencije izmeu pokrajina i mogunost eksperimenata; 3 luksuz izbora drave za ivot; 4 pomirenje ekonomskih i vojnih imperativa; 5 podsticanje kulturne razliitost; 6 pribliavanje vlasti narodu)040. Koje su negativne strane federalizma? ( 1 sporo i komplikovano odluivanje i sprovoenje politika primer masakra u Tasmaniji i kotskoj; 2 davanje prednosti politikim interesima rivalskih vlasti nad reavanjem zajednikih problema; 3 mogunosti ukorenjivanja podele meu pokrajinama; 4 komplikacije u preuzimanju odgovornosti; 5 mogunost eksploatacije manjina; 6 problemi pri pokretanju nacionalnih inicijativa)041. Jedan od kljunih razloga za prihvatanje Evropske unije kao federalne porodice jeste _______________________. (podeljeni suverenitet)042. ____________________ poput amerikog Vrhovnog suda preduuje u sporovima izmeu nivoa vlasti. (Evropski sud pravde) U oba sluaja sudska odluka se primenjuje _______________ na graane, moraju je primeniti drave lanice i ona ima primat u odnosu na nacionalne zakone. (direktno)043. I u EU i u SAD graani sastavnih jedinica su ________________ . (graani celine)044. Koja drava beskompromisno insistira na nazivu ,,Evropska unija, a ne ,,Evropska federacija ? (Velika Britanija)045. SAD imaju ______________ i ____________________, a ovi ciljevi su samo delimino postignuti unutar EU. (jedinstvenu valutu i slobodu kretanja)046. Evropskom zajednicom jo uvek upravljaju _______________________, dok su SAD zasnovane na _____________________. (meudravni sporazumi; ustavu)047. SAD si od poetka stvarane kao federacija, EU je izgraena na saglasnosti u vezi sa konkretnim politikama, naroito u vezi sa politikom _______________________. (jedinstvenog trita)048. EU ima ____________ parlament, dok je zakonodavno telo SAD, kao i kod drugih federacija _________________. (jednodomni; dvodomno)049. EU oporezuje svoje graane ______________. Njen glavni izvor prihoda je ______________________. (indirektno; procenat bruto nacionalnog dohotka drava lanica)050. Drave lanice zadravaju individualno lanstvo u _________________ kao to su __________________. (meuvladinim telima; Ujedinjene nacije)051. Ako bi se EU posmatrala kao federacija, onda je ona svakako jedinstvena u pogledu raspodele vlasti izmeu centra i svojih lanica. Mogui kompromis je tumaenje EU kao ____________________. (konfederacije po karakteru)052. Ko daje rezime stava da se EU moe tumaiti kao konfederacija? (Nugent)053. Ko ima suverenitet u unitarnim dravama? (Centralna vlast)054. Moe li centralna vlast da ukine nie nivoe u unitarnoj dravi? (Moe)055. U dravama sa kakvom tradicijom se javlja unitarni okvir? (U dravama sa tradicijom monarhizma npr. Britanija, Francuska, Japan)056. Navedite tri opta naina na koje unitarne drave prenose vlast iz centra. (1 dekoncentracija, 2 decentralizacija, 3 devolucija)057. Definiite sledee metode distribucije vlasti i navedite primere:a) Dekoncetracija - ____________________________________________________________________;b) Decentralizacija- ____________________________________________________________________;c) Devolucija- ________________________________________________________________________;

( Dekoncentracija funkcije centralne vlasti vri osoblje na terenu, SAD; Decentralizacija funkcije centralne vlasti vre subnacionalni organi, Skandinavija; Devolucija centralna vlast daje niim nivoima neku autonomiju u odluivanju, Francuska/Italija/panija)

058. Koja dva metoda distribucije vlasti van centra postoje i u federalnim i u unitarnim dravma? (Dekoncentracija i decentralizacija)059. Iako se panija tretira kao de facto federacija, u teorije je njen okvir ______________________. (devolutivan, unitaran)060. ,,Vlast na osnovu devolucije je zadrana vlast rei su kog engleskog politiara? (Enoch Powell)061. Unitarne drave kao to su Francuska, Italija i Poljska imaju tri nivoa subnacionalne vlasti: ___________________, _____________________, _________________________. (regionalni, pokrajinski i lokalni)062. ta obezbeuju regioni? (Vrednu perspektivu srednjeg nivoa)063. Srednji nivo ili _________________ (engl.) (mesolevel)064. Koji je kljuni faktor koji utie na razvoj regionalnih institucija? (to da li se one neposredno biraju)065. Gde je najjaa teza o neposrednim izborima? (tamo gde su regioni vani kulturoloki entiteti koji obezbeuju fokus za identitete graana)066. U kojim delovima Velike Britanije su uspeno uvedene regionalne skuptine? ( U kotskoj i Velsu) Zato? (zato to je nacionalna lojalnost vrsto ukorenjenja)067. Na koje naina je Evropska unija podstakla razvoj regionalnog nivoa unutar svojih drava? (Preko Evropskog fonda za regionalni razvoj koji pomo rasporeuje direktno i uvoenjem Komiteta za regione i lokalne zajednice)068. Kakva vlast predstavlja najnii nivo na izborima birane teritorijalne organizacije i ,,mesto gde se obavljaju svakodnevne aktivnosti politike i vlasti? (Lokalna vlast)069. ta podrazumeva opta nadlenost kao ovlaenje lokalne vlasti? ( da donosi propise u bilo kojoj oblasti svog delovanja)070. Na kakve zadatke su ograniene lokalne vlasti tamo gde nema opte nadlenosti? (na zadatke koje im je eksplicitno poverila via vlast)071. Navedite prednosti lokalne vlasti. (1 mogu da predstavljaju prirodne zajednice; 2 ostaju pristupane graanima; 3 jaaju lokalne identitete; 4 nude praktino obrazovanje u politici; 5 obezbeuju bazu ljudskih resursa za vie poloaje; 6 slue kao prva taka kontakta kojoj se graani obraaju; 6 rasporeuju resurse na osnovu specijalizovanog znanja)072. Koje su slabosti lokalne vlasti? (1 esto su premale da efikasno prue usluge; 2 nedostaju im sposobnosti za prikupljanje dovoljno sredstava; 3 lako padaju pod dominaciju tradicionalnih elita)073. ta se odigralo u drugoj polovini dvadesetog veka sa lokalnim vlastima kako bi postale efikasnije? (stvorene su vee jedinice) Navedite primer. (vedska: 1951 2500 optina; 1974 274 optina)074. ta podrazumeva vii status lokalne vlasti? (da imaju optu nadlenost)075. ta podrazumeva nii status lokale vlasti? (da deluju ultra vires tj. van nadlenosti)076. U Evropi lokalne vlasti esto predstavljaju _________________. (istorijske zajednice)077. U Novom svetu karakter lokalne zajednice je ____________________. (utilitaran)078. Lokalne vlasti upravljaju dravama ______________ u Severnoj Evropi, ali vre manje funkcija u Junoj Evropi. (blagostanja)079. Optine u mnogim evropskim demokratijama esto moraju da se udruuju u ________________________, zato to su izuzetno male. (konzorcijume za pruanje usluga)080. U kojoj dravi lokalne zajednice imaju ,,autonomna ovlaenja da reguliu sopstvene poslove? (U Holandiji)081. Kako se zove pravilo u SAD prema kojem su lokalne vlasti ograniene na dadatke koje im dodeli drava u kojoj se nalaze? (Dillonovo pravilo)082. Navedite tri naina ogranizovanja lokalne vlasti. (1 formati vea; 2 vea sa gradonaelnikom; 3 vea sa menaderom)083. Sistem vea se koristi u kojim dravama? (U vedskoj, Engleskoj, Belgiji i Holandiji)084. U sistemu vea ko imenuje gradonaelnika i kakvu funciju on ima? (Imenuju ga samo vee ili centralna vlast, a on ima ceremonijalnu ulogu)085. Na emu je zasnovan sistem ,,vea sa gradonaenikom? (na podeli vlasti izmeu izabranog gradonaelnika i izabranog vea)086. Ko je glavni izvrni organ vlasti u sistemu ,,vea sa gradonaelnikom? (gradonaelnik)087. Kako se deli format ,, vea sa gradonaelnikom?Na sisteme _______________________ i _______________________. (sa slabim i jakim gradonaelnikom)088. Gde se javio format ,,vea sa menaderom i zato? (U SAD poetkom dvadesetog veka kao pokuaj ograniavanja korupcije)089. emu tei sistem vea sa menaderom i kako postie to? (tei depolitizaciji i pojednostavljenju lokalne vlasti odvajanjem od politike i administracije; postie imenovanjem profesionalnog gradskog menadera, koji je podreen izabranom veu i gradonaelniku)090. Koji je trend istaknut u engleskom govornom podruju i Skandinaviji, a tie se funkcija lokalnih vlasti? ( optinske vlasti smanjuju svoje direktno pruanje usluga tako to zadatke delegiraju nevladinim organizacijama, i profitnim i dobrovoljnim)091. Navedite primere drava koje u svom ustavu ne spominju lokalnu vlast. (SAD, Australija, Kanada)092. Navedite karakteristike dvojnog sistema lokalne vlasti. (prema ovom shvatanju dravna vlast je odvojena nego integrisana. Lokalne vlasti zadravaju autonoman status, same odreuju unutranju organizaciju i zapoljavaju ljude prema sopstvenim uslovima. Slubenici se kreu iz jedne lokalne vlasti u drugu a ne vertikalno izmeu centra i lokalne vlasti.)093. Opiite spojeni sistem. (lokalne vlasti ine deo jednoobraznog upravnog sistema koji se primenjuje u celoj zemlji, a prefekt kojeg imenuje sredinja vlada nadzire upravu u lokalnoj zajednici)094. Prefekt je _________________________________________________________________________. (slubenik kojeg imenuje centralna vlast radi nadzora nad implementacijom nacionalne politike u odreenom delu zemlje)095. Sistem prefekta oznaava_____________________________. (dominaciju centra)096. Koja drava je standarni primer spojenog pristupa? (Francuska)097. Kako je Napoleon nazivao prefekte? (Malim carevima)098. ta je to cumul des mandats odnosno akumulacija poloaja? ( istovremeno zauzimanje poloaja na razliitim nivoima)099. Koji je najpopularniji cumul? (kombinovanje dunosti lokalnog gradonaelnika i poslanika u Narodnoj skuptini)0100. Meuzavisnost gradova i predgraa znai da zajedno treba da se tretiraju kao _______________________________. (metropolitenska oblast, odnosno, kao gradski region)0101. Navedite primer zemlje koja nije uspela u metropolitenskom upravljanju. (Australija)0102. Ko zauzima posebno mesto u upravljanju gradovima? (Glavni grad)0103. U autoritarim i totalitarnim reimima, razlika izmeu _______________ i ___________________ je fundamentalna. (lokalne moi, lokalne vlasti)0104. Faizam je traio bezuslovnu odanost dravi i njenom vrhovnom voi. Jedinstvo u dravi impliciralo je ______________dravu, a podela vlasti izmeu vie nivoa vlasti odbaena je kao liberalna glupost. (unitarnu)0105. Koji ruski izraz se koristi da oznai centralnu kontrolu nad niim nivoima vlasti unutar federacije? (Vertikala moi)0106. Kroz koja tri mehanizma je Putin centralizovao vlast? ( 1 uspostavljanje jedinstvenog sistema koji je nastojao da eliminie posebne dogovore koje je njegov prethodnik postigao sa mnogim regionima; 2 sticanje ovlaenja za imenovanje i razreenje regionalnih gubernatora; 3 stvaranje sedam vanustavnih federalnih okruga za nadzor nad jedinicama nieg nivoa)0107. ta zakljuuje Ross povodom Rusije? (Da je ona ,,unitarna drava maskirana u federaciju)

9.FEDERALNA, UNITARNA I LOKALNA VLAST: Vierazinsko vladanja nastaje kada nekoliko razina vlasti dijeli zadau reguliranja suvremenog drutva. U pojedinim sektorima nastaju i mree strunjaka koje prelaze granice razina i esto se ire na relevantne interesne skupine. Vierazinsko vladanje svojstveno je federaciji, ali pojam se takoer upotrebljava kada se govori o unitarnim dravama, naroito u kontekstu EU i njezinih uglavnom unutarnih lanica.Federalizam: je naelo podjele suverenosti izmeu sredinje vlade i dravnih vlada. To je ustavno odreen oblik vlsati koji pretpostavlja formalni politiki sporazum kojim se uspostavljaju obje razine vlasti i njhove stare ovlasti. U federaciji pravnu suverensot dijele federalna vlada i konstitutivne drave. Nijedna razin ne moe ukinuti drugu.Federacija je svaki politiki sustav koji tu ideju provodi u dijelo. Konfederacija je veza slabija izmeu sastavih jedinica, koje zadravaju zasebnu dravnost. Konfederacija ne stvara novu sredinju vlast koja je u neposrednom odnosu sa svojim graanima.Asimetrini federalizam nastaje kad se neke jedinice u federaciji bolje tretira. Asimetrini federalizam je prirodna reakcija na razlike u moi i kulturi izmeu regija u federaciji.Federacije moramo razlikovati i od konfederacija. U potonjima je sredinja vlast mlai partner; ona je jednostavno u slubi konfederalnih jedinica. Klasini je primjer konfederacije kratkovjeni sustav usvojen 1781. u SAD. Slabi centar, utjelovljen u Kontinentalnom Kongresu, nije mogao ubirati poreze ni regulirati trgovinu. Takoer nije imao neposredan autoritet nad narodom.U svijetu postoji 22 federacije u kojima ivi dvije milijarde ljudi. SAD, Kanada, vicarska, Brazil, Australija, Njemaka, Indija, Belgija su federacije. U teoriji, federacije nastaju na dva naina: stvaranjem nove sredinje vlade ili prenoenjem suverensti s postojee nacionalne vlade na nie razine. Te metode Stepan naziva okupljanje i povezivanje. U praksi prevladava okupljanje.Preustroj u federaciju radi odranja podijeljenje zemlje zasad je rijetka pojava. Najbolji primjer je Belgija. Ta zemlja utemeljena 1830., bila je uvijek pod pritiskom izmeu francuskog i nizozemskog govornog poduja. Belgija je proglaena 1983. federacijom triju saveznih jednica: frankofoske Valonske, nizozemske Flandrije i prijestolnice Bruxellesa.Riker istie vanost vojnog imbenika i tvrdi da federacije nastaju kad zemlji zaprijeti opasnost izvana.Ekonomski razlozi su takoer jedni od motiva za stvaranje federacija.Kako su vojni i ekonomski argumenti u prilog stvaranja novih federacija blijedeli, tako se brzo povealo zanimanje za etniki federalizam. Belgijsko iskustvo pokazuje da su federacije korisno sredstvo za premoivanje etnike raznolikosti u podijeljenjim drutvima; one su sredstvo kojim se takve razlike ugrauju u iru poltiku zajednicu. Ljudi koji se razlikuju podrijetlom, jezikom i kulturom mogu unato tome teiti prednostima lanstva u zajednikoj dravi.Dvojni i suradniki federalizam: Korisno je razlikovati dvojni i suradniki federalizam. Prvi predstavlja bit federalnog duha i ostaje vanom temom u amerikoj kulturi; drugi je vaan ideal u europskom razmiljanju i vodi nas blie injenicama federalnog vladanja.Dvojni federalizam znai da nacionalna vlada i vlade drava djeluju samostalno na svojem podruju i da su povezane jedino kroz ustavni ugovor. Od federalne vlade trailo se ponajprije da se ogranii na funkcije koje su joj izrijekom dodijeljene. Dvojni federalizam koji moda uvijek samo mit, odavno je nestao; istisnuli su ga zahtjevi integriranog gospodarstva i globalnog rata mnogo prije nastanka teroristikih prijetnji.Drugi je pristup suradniki federalizam. Tu interpretaciju favoriziraju uglavnom europske federacije, osobito Njemaka. Europski oblik federalizma poiva na ideji suradnje meu razinama, Takva je solidarnost izraz zajednike predanosti ujedinjenom drutvu: federalizam pokazuje meusobne organske spojeve koji vezuju sudionike. Moralna norma je solidarnost, a naelo funkcioniranja supsdijarnost: ideja da odluke treba donsiti na najnioj moguoj grani. Sredinja vlada nudi openito vodstvo, a provedbu preputa razinama; umjesto odvajanja zadaa, one se dijele. Suradniki federalizam nema onu jednostavnost dvojnog modela, no kao noviji oblik daje realistian prikaz federalnog sustava u praksi. On takoer odraava specifino europski pristup, roen iz elje da se svlada duga povijest sukoba na tom kontinentu. Uz razmjerno predstavnitvo i koalicijsku vladu, suradniki federalizam eli osigurati socijalni mir dajui glavnim interesima udio u donoenju odluka. Oporezivanje i odnos centar-pokrajine: S rastom gospodarstva i radne snage rasli su prihodi od poreza na dohodak i novani tokovi ili su na ruku sreditu. Dohodak se uglavnom svagdje oporezuje na nacionalnoj razini, jer bi se u puprotnom privatne osobe i tvrtke selili u pokrajine s niim porezima. Nasuprot tome, pokrajine se za prihode moraju oslanjati na poreze od prodaje dobara i usluga i na poerze na imovinu, izvore koji su manji i sporije rastu nego porezi na dohodak. Ta promjena u financijskoj snazi dobro se vidi u Australiji, gdje pokrajine dobivaju veinu prihoda od svoje vlade.Prednosti federalizma: U prilog federalizmu moe se rei da je logian i praktian aranman za velike drave. On osigurava sustav konica i ravnotee na teritorijalnoj osnovi, neke vladine funkcije pribliava ljudima i omoguuje zastupljenost etnikih razlika. Federalizam smanjuje preoptereenost nacionalne izvrne vlasti i nekim unitarnim dravama popout VB i Francuske onemoguuje da postanu previe centralizirane.Postojanje vie pokrajina stvara zdravu konkurenciju i otvara mogunosti za eksperimentiranje.to je najvanije, federalizam pomiruje dva suvremena imperativa: osigruava gospodarske i vojne prednosti veliine i istodobno zadrava kulturnu raznolikost.Mane federalizma: U usporedbi s unitarnom vlau, odluke u federalizmu donose se sporo i zamrenim postupcima.Federalno kreiranje politike fokusirano je prije svega na kompromis, a ne na rjeavanje problema. Federacije su u opasnosti od onoga to Scharpf naziva zamkom zajednikog odluivanja: s porastom broja interesa smanjuje se kvaliteta- ak i broj- odluka.Federalizam oteava pitanje odgovornosti. Pregovori meu razinama odvijaju se daleko od oiju javnosti, zaobilaze zakonodavnu vlast i omoguuju politiarima da krivnju prebacuju na druge razine. Uz to, federalizam vlast dijeli teritorijano, a navaniji su sukobi u drutvu a ne prostorni. Federacije ne osnauju ni veinu niti najvee manjine u dravi. Danas su zone slobodne trgovine jednostavnija metoda osiguravanja ekonomskih prednosti veliine.Unitarna vlast: Veina je drava unitarna, to znai da je suverenost iskljuivo u rukama sredinje vlasti.Za razliku od federacija, unitarni okvvir nije uvijek dogovorena tvorevina; takvi sustavi prirodno nastaju u drutvima s povijeu vladavine suverenih monarha i careva npr. Britanija, Francuska, Japan. Unitarne su vlade takoer norma u manjim demokracijama, naroito onima bez veih etnikih podjela kao to su zemlje u Skandinaviji. U Latinskoj Americi sve manje zemlje su unitarne. U veini unitarnih drava, zakonodavno tijelo ima samo jedan dom zato to nema potrebe za predstavnikim Gornjim domom.Moe se razlikovati 3 naina na koje unitarne drave mogu disperzirati vlast: dekoncentracija, decentralizacija i devolucija. Prvi od njih dekoncentracija odnosi se iskljuivo na upravnu organizaciju i oznaava premjetaj mnogih dravnih slubenika iz glavnog grada. U prilog dekoncentriranom sustavu govori to to se posao grana, smanjuju se trokovi i sredinjim uredima omoguuje da se usredotoe na kreiranje politike.Decentralizacija je drugi i politiki vaniji nain disperzije moi. U njemu se provedba politike delegira podnacionalnim tijelima, kao to su lokalni organi vlasti, ili nizu drugih agencija. Tako su primjeric u Skandinaviji lokalne vlasti provele mnoge socijalne programe donesene na nacionalnoj razini. Trei i najradikalnji oblik disperzije vlasti jest devolucija. Ona nastaje kada sredinja vlast niim razinama da autonomiju odluivanja.panjolska- asimetrina devolucija: panjolska je takoer primjer unitarne drave s ekstenzivnom devolucijom. panjolske su regije stvorene u demokratskoj tranziciji nakon smrti generala Franca 1975. U elji da centralistiku tradiciju pomire sa snanim regionalnim identitetima, sastavljai ustava stvorili su sloen sustav u kjem regije mogu traiti razliite stupnjeve autonomije. Povijesne zajednice Baskije i Katalonije brzo su dole do najvie razine autonomije, dok su druge regije otvorile mogunost kasnije popravljanje svojeg statusa. Rezultat je bila asimetrina devolucja u okviru onoga to je jo uvijek, u teoriji, unitarna drava. EU-Europa regija: EU potie aktivnost regija u svojim dravama lanicama. Europski fond za regionalni razvoj, osnovan 1975. poticao je regije da trae distribuciju pomoi izravno, a ne preko nacionalnih vlada. Taj je pritisak na sredinje vlade potaknuo neke regionalne nacionaliste da postave tezu o Europi regija, u kojoj EU i oivljene regije steu obru oko nacionalne vlasti. Prema tom shvaanju EU i regije e postupno e postati kreatori politika, dok e sredinje vlasti imati manje ovlasti. Godine 1988. EU je te tenje dalje razvila uvodei odbor regija i lokalni zajednica (CoR), tijelo sastavljeno od predstavnika podnacionalnih vlasti.Lokalna vlast: Lokalna vlast je univerzalno prisutna- nalazimo je i u federalnim i u unitarnim dravama. To je najnia izborna razin teriotrijalne organizacije unutar drave. Lokalna je vlast mjesto gdje se odvija svakodnevna aktivnost politike i vladanja.Osamdesetih godina, kada su nacionalne vlade dole pod financijski pritisak, poticalo se lokalne vlasti da postanu uinkovitije i okrenute korisnicima, naroito u engleskom govornom podruju.Status lokalnih vlasti razlikuje se po zemljama. U pravilu, poloaj lokalne vlasti snaniji je u Europi nego u izvaneuropskim zajednicama, sjevernoj vie nego u junoj i u zemljama u kojima lokalna vlast moe predstavljati svoju zajednicu ire nego obavljanjem funkcija za lokalno stanovnitvo koje su joj dodijeljene.U veem dijelu Europe lokalne vlasti predstavljaju povijesne zajednice koje prethode pojavljivanju snanih nacionalnih vlasti.Unitarna priroda veine europskih drava omoguuje stvaranje izravnih veza izmeu monih lokalnih administracija i sredita. Kao izraz tog statusa, europski ustavi propisuju neki oblik lokalne samouprave.U novome svijetu su lokalne vlasti pragmatinije i utilitarnije. Lokalne vlasti su uvedene da bi rjeavale pitanja odravanja cesta, odreivanja visine poreza i odvoza smea. Poloaj lokalne vlasti u Europi mijenja se na osi sjever-jug. U sjevernoeuropskim zemljama lokalne su vlasti postale vano sredstvo za provedbu ekstenzivnih socijalnih politika nakon 1945. Ustanove koje se bave pruanjem socijalne pomoi naknadama za nezaposlenost, skrbi o djeci i obrazovanjem financira drava ali se usluge pruaju lokalno, ime opinske vlasti dobivaju vanu ulogu vladina vanjskog ureda.U junoj Europi socijalne drave su slabije i Katolika crkva igra vaniju ulogu u pruanju skrbi, dok javne usluge, kao to su obrazovanje, ostaju pod izravnim nadzorom sredinje vlasti.Ustavne odredbe takoer utjeu na poloaj lokalne vlasti. U kontinentalnoj Europi, lokalne vlasti esto imaju opu kompetenciju, tj. ovlast da ureuju sva pitanja koja su od interesa za njihovo podruje. U drugim zemljama, meu kojima je i VB, vijea su tradicionalno mogla initi samo ono to i je izrijekom doputala sredinja vlast, svaki drugi in bio bi izvan ovlasti. U SAD Dillonovo pravilo na slian nain ograniava lokalne vlasti na poslove koji im delegira njihova drava. Sastav lokalne vlasti: Postoje 3 naina organiziranja lokalne vlasti. Prva i najtradicionalnija metoda, iji su predstavnici Engleska i vedska, koncentrira autoritet u tijelo izabranih vijenika. To esto djeluje premo monih odbora koji pokrivaju glavne lokalne usluge s profesionalnim imenovanim lanovima koji takoer igraju vanu ulogu. Gradonaelnik ima skromnu ceremonijalnu ulogu.Druga metoda organizacije poznata kao sustav gradonaelnik-gradsko vijee. To je model koji se temelji na podjeli vlasti izmeu neposredno izabranog gradonaelnika, koji je nositelj izvrne vlasti i izabranog vijea sa zakonodavnim ovlastima i ovlasti odobravanja prorauna. To ustrojstvo se koristi u velikim amerikim gradovima.Trei nain organizacije lokalne vlasti, koji potjee iz SAD jest sustav vijee-gradski upravitelj. Za razliku od sustava gradonaelnik-gradsko vijee, taj araman tei depolitizaciji i pojednostavljenju lokalne vlasti odvajanjem od politike i administracije. To se razlikovanje postie imenovanjem profesionalnog gradskog upravitelja, koji je podreen izabranom vijeu i gradonaelniku.Funkcije lokalne vlasti: Lokalne vlasti su smanjile izravno pruanje usluga i da su te zadae delegirale na privatne organizacije, profitne i neprofitne. Tako se uloga lokalne vlasti mijenja- one sve manje pruaju usluge, a sve ih vie omoguuju.Odnosi lokalne i sredinje vlasti: Dvojni sustav: prema ovom shvaanju dravna vlast je odvojena a ne integrirana. Lokalne vlasti zadravaju autonoman status, same odreuju unutarnju organizaciju i zapoljavaju ljude prema vlastitim uvjetima. Djelatnci se kreu iz jedne lokalne vlasti u drugu a ne vertikalno izmeu sredinje i lokalne vlasti. Britanija je primjer.Spojeni sustav: lokalne vlasti ine dio jednoobraznog upravnog sustava koji se primjenjuje u cijeloj zemlji, a prefekt kojeg imenuje sredinja vlada nadzire upravu u lokalnoj zajednici.Podnacionalna vlast u novim demokracijama: Podnacionalna vlast u novim demokracijama poinje u nepovoljnim okolnostima. Bez resursa i s naslijeem dominacije sredinje vlasti, lokalna se vlast isprva svodi na to da se ini ono to se moe. Podnacionalne vlasti postaju vanije i koherentnije tek kada se nova demokracija konsolidira i kada gospodarska reforma donese rezultate. Sve dok se nova demokracija ne konsolidira, poloaj podnacionalne vlasti ostat e naizvjestan.Podnacionalna vlast u autoritarnim dravama: U autoritarim i totalitarnim reimima, razlika izmeu lokalne vlasti i lokalne moi je najvanija. Prva je slaba: autoritet se sputa s vrha, pa su predstavnike institucije podreene. Onjde gdje je vlast u zemlji ima vojska ili vladajua stranka, te su institucije obino prisutne i u federalnim jedinicama, gdje je njihov autoritet formalnih dunosnika. Od smjernog se gradonaelnika u takvoj situaciji trai samo da se pokori i pazi kako ne bi uvrijedio one koje imaju stvarnu mo.Faizam je traio bezuvjetnu odanost dravi i njezinom vrhovnom voi. Jedinstvo u dravi impliciralo je unitarnu dravu, a podjela vlasti izmeu vie razina vlasti odbaena je kao liberalna glupost.U komunistikim dravama, vodea uloga partije u izgradnji socijalistike utopije uvijek je imala prednost nad lokalnim problemima. Sve dok je partija bila vrlo centalizirana, nacionalni su voe su mogli kroz partiju vladati udaljenim podrujima.Profil Kanada: Oblik vlasti: federalna parlamentarna demokracija s 10 pokrajinaZakonodavna vlast: donji dom ima 301 poslaniko mjesto. 104 lana senata gornjeg dom, imenuje premijer, ne biraju pokrajine. To je za federacije vrlo neuobiajeno.Izvrna vlast: Premijer je na elu kabineta ije lanove odabire vodei rauna o zastupljenosti pokrajina. Generalni guverner je ceremonijalni poglavar drave.Sudbena vlast: Kanada primjenjuje dvojni(federalni i pokrajinski) sudski sustav, na elu kojega je Vrhovni sud s ogranienim ovlastima. Godine 1982. Zemlja je usvojila Kanadsku povelju o pravima i slobodama.Izborni sustav: Izbori relativnom veinom u jednomandatnim okruzima. Premda je to uzrok velikim promjenama i iskrivljenjima u predstavljenosti, izborna se reforma rijetko razmatraStranaki sustav: je strogo regionalan, a vladajui liberali dominiraju u najvanijoj pokrajini Ontariju.Profil EU- federalna Europa: Argumenti za: Podijeljena suverenost glavno je obiljelje federalizma i prema tom kriteriju Unija ve ima uglavnom federalni karakter. Utjecajni Europski sud pravde rjeava sporove meu razinama vlasti. Sudske se odluke odnose na graane i vlasti i oni ih moraju izvravati. Ne postoji tona uredba kojom bi se moglo istupiti iz EU.Argumenti protiv: Rei da je EU federacije, znailo bi pretjerati u ocjeni njene kohezije. EU nema zajedniku valutu. EU se gradi na dogovaranju konkretnih politika, naroito za jedinstveno trite dok je federacija dugorona tenja.EU svoje graane ne oporezuje izravno. EU nema svoje vlastite snage.