uputstvo za autocad civil 3d 2006

Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 2006SADRAJ 1. KORISNIKO OKRUENJE 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. Meniji Toolspace Settings and Prospector Layout TOOLS Tool Palettes, Panorama and Properties Meniji i preice

DMT, Osovina, Profili, Koridor, Grading

2 2 2 2 2 2 3 3 3 4 4 5 8 8 8 9 9 9 10 10 13 17 22 34 38 43 43 54 56 58 58 59 65 75 77 81 88 93 101 105 105 108

2. AutoCAD Civil 3D OBJEKTI 2.1. 2.2. 3. 4. 5. 6. Tipovi Veze medju objektima

UVOD U STILOVE OBJEKATA GRADILITA (SITES) PODEAVANJE PARAMETARA CRTEA TAKE Take kao objekti Description Keys Kreiranje taaka Grupe taaka (Point Groups) Editovanje taaka Tabele taaka Importovanje taaka

6.1. 6.2. 6.3. 6.4. 6.5. 6.6. 6.7. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

PROMENE OSOBINA ENTITETA PODEAVANJE PRE KREIRANJA DMT-a KREIRANJE DMT-a (POVRI) ISPRAVKE EVENTUALNIH GREAKA DIREKTNO IZ CRTEA ISPISIVANJE LABELA IZOHIPSA OBJEKTI TIPA ALIGNMENT (OSOVINA) Podeavanje stilova za kreiranje Alignment-a Kreiranje Osovine (Alignment-a) Editovanje Osovine (Alignment-a) Ispitivanje osnovnih osobina Osovina (Alignment-a)

12.1. 12.2. 12.3. 12.4.

13. OBJEKTI TIPA CORRIDOR (3D MODEL LINIJSKOG OBJEKTA) 13.1. 13.2. 13.3. 13.4. 13.5. 14. 15. 16. 17. Podeavanje stilova Podeavanje stilova Podeavanje stilova Podeavanje stilova Podeavanje stilova za opciju Profile za opciju Profile View za opciju Sample Line (Linija poprenog profila) za opciju Section (Poopreni profli) za opciju Section View (Izgled poprenog profila)

IZRADA PODUNIH PROFILA IZRADA CORRIDORA IZRADA POPRENIH PROFILA REMODELIRANJE TERENA, OSNOVE GRADING KONCEPTA Podeavanje stilova za opciju Grading Osnove Grading koncepta

17.1. 17.2.

Milovan Markovi _

[email protected], [email protected] SGB Geoprojekt, Velika Reka, Strana 1 of 114

Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 20061. KORISNIKO OKRUENJE: Meniji


Padajui meniji u AutoCAD Civil-u 3D imaju manji znaaj nego u nekim drugim softverima. Razlog lei u direktnom pristupu objektima, bilo preko desnog klika na objekat, bilo preko Toolspace centra. Padajui meniji prikazuju kratke liste komandi i prisutni su kroz kreiranje glavnih Civil 3D objekata kao to su Osovine, Parcele, Profili...

Toolspace Settings and ProspectorPrikazaemo Toolspace komandni centar birajui Show Toolspace... iz padajueg menija General. Toolspace se koristi za upravljanje kako stilovima objekata tako i podacima crtea. stranica daje pristup stilovima objekata a samim objektima na crteu. Desnim klikom na bilo koju stavku kako na Prospector tab-u, tako in a Settings tab-u, pristupamo funkcijama koje su dostupne za objekat u odredjenom stanju.

Layout toolsLayout Tools prikazuje set alatki, dostupnih za odredjeni Civil 3D objekat. Points, Alignments, Profiles, Parcels, Grading i ostali objekti daju mogunost projektovanja i editovanja kroz set plivajuih alatki koje su aktivne dok korisnik ne zavri zapoeti deo projektovanja i izadje iz komande. Dugmad su organizovana tako da podre uobiajene korake u projektovanju. Osnovna su levo,i idui na desno menjaju svoju funkciju, u skladu sa razvojem procesa projektovanja objekta (klik na Points-Create Points..., pojavie se Toolbar).

Tool Paleettes, Panorama and PropertiesAutoCAD Civiil 3D koristi AutoCAD-ove korisnike kontrole kada god je to korisniku potrebno. Tool Palettes se koristi za pravljenje kataloga objekata i korisnikih, prilagodjenih menija sa komandama. se koristi za runo, numeriko editovanje nekih podataka objekata, na priimer, kota taaka, radijusa osovine ili preloma nivelete. Ona e se automatski aktivirati kad god pristupimo objektu koji ima editabilne parametre. Upozorenje i izvetaji o grekama e se pojaviti kada dodajemo take ili stringove na Povr ili dodajemo nove elemente Osovini Properties prozor ima istu funkcionalnost kao i standardni AutoCAD Properties.Ono to je mogue editovati, kod odredjenog objekta, pojavie se crnim karakterima, ono to nemoe da se edituje bie sivo.

Meniji i preiceAutoCAD Civiil 3D podrava pristup karakteristikama, stilovima i editovanju objekata, bilo preko desnog klika na objekat na samom crteu, ili na ime objekta na Prospector tab-u. Meni koji se onda pojavljuje zavisi od objekta koji je selektovan.

Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 20062. AutoCAD Civil 3D OBJEKTI: Tipovi


AutoCAD Civiil 3D objekti su AutoCAD entiteti razvijeni da podre specifine zahteve projektovanja. Programski klod koristi objektno orjentisanu arhitekturu tako da se objekti na crteu, kao to su Take i Povri, ponaaju inteligentno i zadravaju vezu sa drugim objektima. Na primer, ako se Osovina modifikuje, svi Poduni i Popreni profili se automatski menjaju. Najlaki nain da pristupimo objektima je kroz Prospector tab na Toolspace-u.

Veze medju objektimaObjekti su medju sobom dinamiki povezani, i takva veza neprekidno prua povratne informacije projektantu o kvalitetu modela koji razvija.

Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 20063.UVOD U STILOVE OBJEKATA:


Stilovi objekata kontroliu ponaanje kao i prikaze objekata tokom razvoja projekta i projektne dokumentacije. Svaki Civil 3D objekat ima svoj sopstveni stil i pridruene stilove oznaka. Objektu se mogu dodeliti razni stilovi u raznim fazama projekta, u zavisnosti od toga kakva je njegova uloga u odredjenom trenutku.Na primer, moe se osovini dodeliti jedan stil a njenim oznakama drugi. Stilovi se onda, naravno mogu menjati sa ciljem da odgovaraju specifinim finalnim zahtevima Ako odluimo da promenimo stil u nekom trenutku, to se automatski odraava na sve objekte kojima je taj stil pridruen. Nema potrebe da posebno biramo pojedine objekte. Ako hoemo da samo nekim objektima promenimo stil, kopiraemo postojei, izmeniti ga i onda ga dodeliti tim objekltima. Svi stilovi kreirani u Civil-u 3D uvaju se u samom crteu tj. .dwg fajlu u kojem su napravljeni. Grupe stilova mogu biti skupljene i saubvane kao Template u fotrmatu .dwt. Praktino je napraviti prvo crte gde su podeeni stilovi razvijeni u skladu sa naim standardima, pa kroz taj crte kao templejt otvarati nove crtee. Kada jednom kreiramo odredjeni stil, sledei e biti razvijen mnogo bre. Ako se malo razlikuje od ve postojeeg, bie napravljen tako to emo iskopirati postojei, izmeniti mu one osobine koje elimo i onda imamo novi stil koji je spreman za upotrebu. O stilovima i podeavanju stilova za svaki objekat posebno e biti jo rei u ovom uputstvu.

4. GRADILITA (SITES): Predstavljanje gradilitaGradilite-Site je skup topoloki uslovljenih objekata. Objekti u projektovanju kao to su Alignments, Parcels i Grading, reaguju medjusobno kako bi odrali svoje veze i dinamiku prirodu modela. Zdruavanjem specifinih objekata, sa zajednikim osobinama pod odredjeno Gradilite, organizujemo podatke tako da imamo kontrolu nad time koji objekti reaguju medjusobno a koji ne. Na taj nain uslovljavamo odredjene objekte da medjusobo reaguju ili ne reaguju. Gradilita koriste topologiju da odre medjusobne veze koje objekti sadrani u njima imaju. Ovo omoguava automatsko auriranje jednog objekta kada se drugi, sa iste topologije, edituje. 1. Gradilita se nemogu kopirati. 2. Parcels, Grading objects and Alignments mogu pripadati samo jednom Gradilitu i ne reaguju sa objektima na nekom drugom Gradilitu. 3. Objekti se ne mogu kopirati i promeniti sa jednog na drugo Gradilite. 4. Gradilita mogu biti obrisana samo kada su im svi objekti obrisani.

Upravljanje gradilitimaPreko Prospector-a pristupamo i manipuliemo ovim objektima. Sites kontroliu interakciju izmedju Alignment, Parcels i Grading objekata. Ako kreiramo neki od ovih objekata pre nego to napravimo Site, Civil 3D e kreirati Site 1 automatski. Ovo se takodje deava i kada unosimo podatke iz LDT ili LandXML-a, a ne zadamo nijedan Site. Kada crtamo neki od objekata uslovljenih topologijom, Civil 3D e nas u dijalogu pitati na koji Site hoemo da ga smestimo. Imamo i opciju None, ako neemo da objekat pripada bilo kom Site-u. Naravno to se kasnije moe promeniti, odnosno objekat postaviti na odredjeni site.Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 20065. PODEAVANJE PARAMETARA CRTEA:


Sva setovanja i rad u programu se odvija na TOLLSPACE paleti koja se poziva na General>Show Tollspace... u Active Drawing Settings View. U Master View se exportuje projekat u Land ili se importuje neki drugi projekat.

Na ploici Setings desni klik na ime crtea pa levi klik Edit Drawing Setings otvara se prozor Drawing Setings, u kojem moemo izvriti razna podeavanja vezana za crte. Podeavanja crtea je obavezno uraditi i kad se crte uradjen u klasinom AutoCad-u otvori u AutoCad Civil 3D radi izrade DMT-a.Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 2006


Na kartici Units and Zone biramo jedinice za duine i uglove.

Na kartici Ambient Setings vrimo glavna podeavanja za jedinice, rastojanja, kotiranje, Koordinate, i tome slino.Podesiti jedinice u svim opcijama, jednom napravljena podeavanja ne vae i za druge crtee. Na kartici Object Layers podesiti u kojem lejeru e biti prikazani pojedini entiteti.

Milovan Markovi _




Najbolje je kreirati posebnu grupu lejera i dati joj ime DMT

Na ploici Setings desni klik na ime crtea pa levi klik Edit Label Style Defaults... otvara se prozor Edit Label Style Defaults Labels

Milovan Markovi _




U kojem vrimo podeavanja vezana za Izohipse i labele izohipsa i Labela za trasiranje putev. i povrina( sve entitete crtea). Ovde se vri podeavanje u kojem e lejeru biti prikazane labele izohipsa. 6. TAKE. Take kao objektiTakama se manipulie preko stilova samih taaka (Point Styles), Stilova njihovih oznaka (Point Label Styles) i Description Key-eva. Take u Civil-u 3D nisu obine AutoCAD-ove take. Sada su to inteligentni objekti, COGO take (Coordinate Geometry). Point Styles definiu kako je prikazan simbol ili marker take. Da bismo ga napravili, kliknemo desnim klikom na Point Styles na kartici Settings, i kliknemo New... Koristiemo opcije na Marker tab-u da bismo promenili simbol same take. Point Label Style prikazuje odredjene informacije o samoj taci i kontrolie nain na koji je odredjena oznaka prikazana. Ovo se dobija na kartici Settings, desnim klikom na Label Styles. Stilovima se upravlja preko Label Style Composer-a. Layout tab sadri Text Component Editor za detaljnije definisanje labele.

Description keysOvo su opisni parametri taaka koje moemo koristiti da automatski kontroliemo prikaz take i nekih njenih osobina kada ih unosimo iz nekog spoljnjeg fajla (napravljenog na terenu, pri skupljanju podataka) u crte. Predefiniimo stil take, stil oznake i lejer za taku. Zadajmo faktor skaliranja i rotacije za simbol take. Prevedimo grubi opis take u njen puni opis.

Milovan Markovi _




Kreirajmo novi Description Key. Na kartici Settings, desni klik na Description key Sets a onda klik na New. Zadajemo ime, onda desni klik na njega, pa klikom na Edit Keys... otvorimo taj Desc Key. Pojavljuje se Panorama prozor sa mogunostima upisa parametara.

Kreiranje taakaTake se unose preko plivajueg Toolbar-a sa svim moguim naredbama za crtanje taaka. Aktiviraemo ovaj Layout tool desnim klikom na Points na Prospector Toolspace ili preko padajueg menija.

Grupe taaka (Point Groups)Grupe taaka su skupine taaka koje dele iste skupove parametara. Ovo nam omoguava da ih grupiemo prema odredjenim svojstvima ili pripadnosti. Napraviemo grupu taaka desnim klikom na Point Groups na Prospector tab-u.

Editovanje taakaDa bi editovali taku prosto kliknemo na nju desnim klikom i odaberemo Edit Points... Moemo menjati i drugqa svojstva take ili njene grupe. Point Group Properties omoguava da dodajemo ili sklanjamo odredjene take iz grupe. Moemo da zakljuamo i otkljuamo taku i njene osobine. Podaci nemogu biti editovani dok je taka zakljuana. Podacima taaka, koji se mogu editovati, pristupamo preko PANORAMA prozora. Uoimo editabilne take. Sve je tu od Easting, Norting and Elevation do Point Style, Label Style i Layer-a.

Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 2006Tabele taakaDavanje izvetaja o takama u samom .dwg fajlu mogue je preko korienja Tabela taaka (Point table Object). Ovo prua fleksibilan nain prikaza informacija o takama, neophodnih kod revizija projekata, raznih podeavanja i krajnjih prezentacija.


1. Iz padajueg menija biramo Points > Add Tables. 2. Kada se prozor za dijalog otvori, biramo stil tabele i ubacujemo taku koriste Label Styles ili birajui celu grupu taaka koje elimo u tabeli. 3. Tabele se mogu prilagoditi da odgovaraju bilo kom standardu. Svetli tekst preko tamne povrine je vidljiv kako na svetlim tako i na tamnim pozadinama.

Importovanje taaka

Na ploici Prospektor desnim klikom na Points pa levim klikom na Create...

Milovan Markovi _




Levim klikom na Import points

Odabrati format ASCII fajla ( PENZ space delimited-broj, Y, X, Z, Razmak razdvaja tekst) i ucitati fajl

Milovan Markovi _




Kliknuti na Open pa Ok pa Zoom Extend

Posle ega se na ekrani prikazuju importovane take iz ASCII fajla. Napomena:Najbolje je importovati take iz ve iskartiranog crtea zbog dalje obrade i editovanja DMT-a od strane drugih korisnika jer postoji mogunost da se izgubi putanja uitanog ASCII fajla.

Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 20067. PROMENA OSOBINA ENTITETA.


Na paleti TOOLSPACE odabrati opciju Active Drawings Setings View. Na ploici Setings kliknuti na krsti ispred Point, pa na krsti ispred Point Styles Pa desnim klikom na Standard pa na Edit...

Na ploici Marker odabrati stil take.

Milovan Markovi _




Na ploici Display po potrebi promeniti boju lejera za kote i take.

Kliknuti na krsti ispred Label styles pa desnim klikom na Edit...

Milovan Markovi _




Na ploici Layout ispod Component Name odabrati sa padajue liste Point Elevation.

Za podatak Visibility odabrati vrednost false da se iskljui prikaz kota sa ekrana, promeniti boju layera i ostale osobine za kote, broj take i sl.

Milovan Markovi _




Posle ega e crte izgledati ovako.

Na ploici Layout ispod Component Name odabrati sa padajue liste Point Description. Za podatak Visibility odabrati vrednost false da se iskljui prikaz komentara sa ekrana, , promeniti boju layera i ostale osobine za Description.

Milovan Markovi _




8. PODEAVANJA PRE KREIRANJE DIGITALNOG MODELA TERENA (DMT-a).

Na ploici Setings kliknuti levim klikom na krsti ispred Surface pa levim klikom na krsti ispred Surface style pa desnim klikom na Standard pa levim klikom na Edit...

U dijalog prozoru je omoguen pregled svih podataka digitalnog modela terena.Moe se birati prikaz bilo kog layera u 2D i 3D View direction.Ovde se podeavaju lejeri u kojima e biti prikazani entiteti.Podeavanja se moraju uraditi pre formiranja DMT-a.Milovan Markovi _




Na kartici Analysis podeavamo poglede vezane Elevation:za visine Number of ranges je podatak u koliko boja se prikazuje skala za visine.Display type prikazuje opcije prikaza modela terena.

Na kartici Analysis podeavamo poglede vezane Padove Slope:za visine Number of ranges je podatak u koliko boja se prikazuje skala za visine.Display type prikazuje opcije prikaza modela terena.

Milovan Markovi _




Na ploici Contours, opcija Contour Smothing odabrati opciju True posle ega se otvara mogunost podeavanja automatskog glaanja izohipsa.Na opciji Contour intervals odabrati ekvidistanciju izohipsa.

Na opciji Smoting Type odabrati opciju Spline Curve ( lepe je zaobljavanje izohipsa ali troi vie memorije), ako je vei crte ici na Add Vertex pa poveati Increase (zaobljenost) na max.

Milovan Markovi _




Na ploici Setings>+Surfaces>+Label Styles> kliknuti levim klikom na krsti ispred Contuors pa desnim klikom na Standard pa levim klikom na Edit...

U ovom dijalog prozoru su podeavanja vezana za izohipse i labele izohipsa, podesiti potrebne veliine pa kliknuti na OK. Mogu se i kasnije vriti promene.U opciji Border podeavaju se osobine crtice koja se ispisuje zajedno sa labelom, na polju Gap se podeava duina crtice. U opciji text na polju Contents levi klik na Surface elevation otvara se mogunost klika na ... (tri take) , kliknuti na ...

Milovan Markovi _




Na kartici propertis na sivom ekranu prvo obrisati pa u polju Unit odabrati jedinice u metrima, u polju Precision odabrati 1 (jedan) da bi labele izohipsa bile ispisivane na okrugao metar, posle ega treba kliknuti na strelicu da uitamo izmene posle ega u sivom ekranu pie Na kartici Format se podeavaju fontovi, stilovi, poloaj i boja labela izohipsi. Klikom na OK prihvatamo unete izmene. Podeavanja vrede samo za tekui crte.

Milovan Markovi _




9. KREIRANJE DIGITALNOG MODELA TERENA (POVRI).

Ukoliko su crtei veliki praktino je podeliti crte na vie delova pri emu treba voditi rauna da se omogui preklop DMT-a minimalno jedan profil.

Na ploici prospektor desni klik na Surfaces pa levi klik na New...

Milovan Markovi _




Prihvatiti ponudjena podeavanja, promeniti ime novoformiranog Surfacesa (na primer Teren) i zatvoriti dijalog prozor klikom na OK.Ovde je potrebno podesiti style za Surface.

Dostupno je tek po zadavanju imena Surfacea.Klik na kod Style pa se otvara prozor Select Surface Style u kome odaberemo stil Standard. Prihvatimo podeavanja klikom na OK.

Milovan Markovi _




Levi klik na + ispred Surfaces, pd desni klik na ime fajla DMT-a (Teren) pa na Propertis.

Na ploici Definition kliknuti na krsti ispred Build pa za promenljivu Use maximum triangle lenght (Maksimalna duina strana trouglova u TIN mrei) odabrati opciju Yes posle ega se otvara mogunost ubacivanja vrednosti maksimalne strane trougla (uneti vrednost rastojanja 1.5 od profila oko 80m). Sto je manje rastojanje model e biti verodostojnije uradjen.

Milovan Markovi _




Na ploici Analizes ekirati preview za prikaz tabele visina digitalnog modela.Podesi se ekvidistancija promene boje Rangers Number (napr. 10) pa se uita na strelicu u donju tabelu.Sa Aply uitavamo promenu u crte. Poruku upozorenja prihvatiti sa Yes pa iz prozora izai klikom na OK.

Pre formiranja DMT-a treba iscrtati u lejeru Breakline pomou komande 3Dpoly prelomnice (linije koje predstavljaju ivice i sredinu kolovoza, ivice karpi, potporni zidovi obavezno po donjem i po gornjem vencu isl.).Ove linije spajaju Point 3D (take na visini).

Milovan Markovi _




Iskluiti sve lejere osim lejera taaka. Levi klik na krsti ispred Teren pa na krsti ispred Definition pa desni klik na Point Groups pa levi klik na Add Ako smo crte uradili u klasinom AutoCad-u ovo preskaemo.

Odabrati All Point pa OK.

Milovan Markovi _




Posle ega je formiran digitalni model terena iz taaka. Ukoliko smo crte nacrtali u klasinom AutoCad-u onda se ova opcija preskae i ide se na opciju Drawing Object gde se ostavi ukljuen samo lejer sa takama na visini (Point 3D).

Iskluiti sve lejere osim lejera Point 3D. Levi klik na krsti ispred Teren pa na krsti ispred Definition pa desni klik na Drawing Object pa levi klik na Add

Milovan Markovi _




Prihvatiti ponudjene parametre klikom na OK.

Selektovati sve take ili upisati All posle ega e dati izvetaj koliko je entiteta selektovano nastaviti sa Enter.

Milovan Markovi _




Posle ega e biti formiran DMT na osnovu taaka preuzetih iz crtea.

Iskluiti sve lejere osim lejera break line. Levi klik na krsti ispred Teren pa na krsti ispred Definition pa desni klik na Breaklines pa levi klik na Add

Milovan Markovi _




Prihvatiti ponudjene parametre klikom na OK.

Selektovati prelomne linije jednu po jednu ili opcijom All.

Milovan Markovi _




Posle ega e biti formiran DMT na osnovu prelomnica iz crtea pridodat na ranije formiran DMT na osnovu taaka iz crtea ili iz ASCI fajla.

Desni klik na tekst Breakline pa propertis otvara se ploica Panorama u kojoj moemo pregledati podatke za Break line. Desnim klikom na broj vertexa otvara se dijalog prozor u kojem moemo zumirati poloaj ili obrisati eventualnu pogrenu taku.Prilikom brisanja obavezno ii na Zoom to pa na crteu izbrisati entitet. Nakon regeneracije entitet e biti obrisan i u bazi. Ako briemo sama na ploici Panorama entitet e biti obrisan samo u bazi a ostae u crteu. Prilikom editovanja kota treba selektovati liniju pa u ploici propertis izmeniti kotu za pogrean vertex, nakon regeneracije izmene e biti unete u bazu.Ovaj proces trajeMilovan Markovi _




dugo pa je praktino velike crtee podeliti na nekoliko delova i raditi DMT odvojeno a kasnije izohipse ili DMT objediniti u jedan crte.

Iskluiti sve lejere osim lejera boundary. Postupak ponoviti za formiranje DMT-a na osnovu boundaries (granica crtea). Za formiranje DMT-a nije neophodna granica crtea, potrebno je samo podesiti maksimalnu stranu TIN trouglova, (ako su profili snimljeni na 50m onda bi max strana trougla trebala da bude oko 150m). Ako imamo izohipse postupak ponavljamo za Contours (izohipsi), ili DEM Files, Drawing Object (uitavanje taaka iz crtea), Point Files ako ima potrebe za tim.

Napomena:Za kreiranje Surfacesa nije neophodno kartiranje taaka.U tom sluaju take za formiranje DMT-a se uitavaju u bazu pomou opcije Point Files. Ovo je praktino kod velikih crtea gde ima mnogo detaljnih taaka.Kasnije se DMT pridoda na crte.

Model se kreira u praznom crteu, odrade se sve potrbne radnje za pripremu DMT-a kako je ranije objanjeno na poetku kreiranja DMT-a.

Milovan Markovi _




Uita se ASCII fajl sa svim koordinatama i kotama detaljnih taaka koje definiu DMT.

Izgled ekrana sa DMT-om bez kartiranja taaka.

Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 200610.


ISPRAVKE EVENTUALNIH GREAKA DIREKTNO IZ CRTEA.

Ostaviti na crteu lejer sa izohipsama i vizuelno pregledati crte. Editovati ili obrisati eventualne greke, posle ega e pored ikone modela da se pojavi znak . Desni klik na pa Rebuild ili ekirati opciju Automatic Rebuild posle ega se crte regenerie i ispravlja DMT na usnovu unete promene.

Na ploici prospektor kliknuti levim klikom na krsti ispred Surface pa levim klikom na krsti ispred Definition pa desnim klikom na Edits posle ega se otvara paleta ponudjenih opcija za dodavanje, brisanje i razne promene taaka, linija i tinova DMT-a.Ako je ekirana opcija Automatic rebuild program e sam posle obrisane ili editovane take regenerisati ispravljen DMT i nee se pojavljivati znak !. Take modela se briu jedino sa ove palete, nije dovoljno obrisati Point 3D u crteu. Brisanjem take pomou alata sa ove palete brie se samo taka DMT-a a ostaje izvorna Point 3D taka iz crtea.Treba klasino ispraviti i taku na crteuMilovan Markovi _




zbog eventualnog ponovnog kreiranja DMT-a. Opcija Swap edge omoguuje izmenu dijagonala etvorouglova i eventualno popravljanje poloaja izohipsa.

esto e se ukazati potreba za brisanjem postojeih i dodavanje novih delova crtea (taaka i prelomnih linija). Prelomne linije se dodaju desnim klikom na Breaklines pa Add... Take se dodaju desnim klikom na Drawing Objects pa Add...

Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 2006Na tolbar paleti Shade

DMT, Osovina, Profili, Koridor, Gradingkliknuti na ikonu Flat Shaded da bi videli osenen

trodimenzionalni prikaz DMT-a.Sa komandom 3D Orbit

koja se nalazi na paleti Civil 3D

Standard moemo model posmatrati iz razliitih uglova. Da bi se ova opcija videla mora biti ukljuen lejer sa tinovima.

Milovan Markovi _




Na tolbar paleti Shade dvodimenzionalni prikaz DMT-a.

kliknuti na ikonu 2D Vireframe

da bi preli u

Milovan Markovi _




Na tolbar paleti View DMT-a.

mogu se odabrati razni uglovi prikaza

11.

ISPISIVANJE LABELA IZOHIPSA.

Milovan Markovi _




Desni klik na Label Styles>Contour>Standard na ploici Samary na opciji Label u polju Text style podesimo stil teksta kojim emo ispisivati labele izohipsa.

Nakon pregleda i eventualnih izmena DMT-a pristupa se ispisivanju labela izohipsa. Na padajuoj listi odabrati Surfaces>Labels>Add Contour Labels posle ega se otvara prozor Create Contours Labels

Na ikoni Select Layer otvaramo mogunost podeavanja lejera Labela.Svaki put kada pozovemo Surfaces>Labels>Add Contour Labels moramo podesiti lejer inae e sve crtati o lejeru 0.Milovan Markovi _




Ukoliko nemamo otvoren lejer za izohipse kliknemo na New... da kreiramo lejer Surfaces Label. Kreiramo novi lejer pa idemo na OK da se vratimo u prozor Create Contours Labels.

Na prvom jeziku odabrati opciju za grupno ispisivanje labela Group Label Line. Na predposlednjem jeziku Label Minors odabrati da ne ispisuje labelu na pomonoj izohipsi.

Milovan Markovi _




Prevui lasti za selektovanje po pravcu (levi klik za start, pa levi klik za kraj pravca) kojim elimo da se ispiu vrednosti Labela izohipsa nakon ega e labele biti ispisane, postupak ponavljati za svaki pravac u istoj komandi. Linija koja se iscrtava preko broja nemoe (moda i moe ali ja neznam kako) da se skloni sa crtea i ostaje na njemu i prilikom plotovanja. Praktino je crtati sa to kraom linijom Group label Line. Ako odaberemo Single Label Line onda se iscrtava linija dva puta vea od teksta labele. Pomona linija labele se moe obrisati kad se razbije blok DMT-a.

Izgled definitivnog Digitalnog Modela Terena.Milovan Markovi _




U Sokni, 12.10.2007.god.

Pripremio: Milovan Markovi

Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 200612. OBJEKAT TIPA ALIGNMENT (OSOVINA).


Objekat tipa Alignment je osnovni objekat za projektovanje puteva ili bilo kakvih drugih koridora u programu AutoCad Civil 3D. To moe biti osovina, ivica trake, ivica bankine ili neka druga linija koja e nam kasnije sluiti kao polazna za neku vrstu projektovanja. Sastoji se iz linija, krunih krivina i prelaznica tipa klotoide. Mogu da budu samostalni objekti ili da za njih budu vezani objekti kao to su poduni i popreni profili. Ako se Alignment edituje, promene se automatski (interaktivno) reflektuju na sve zavisne objekte. Izgled aligmenata se kontrolie pomou stilova. Mogu se davati razliiti prikazi za razliite faze projekta.

12.1. Podeavanje stilova za kreiranje Alignment-a.Na ploici Setings>Alignment>Alignment Styles>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Alignment Style Standard

U kojem na poznati nain formiramo lejere u kojima e biti prikazani elementi Alignmenta za View Direction 2D i 3D kao to je prikazano na slikama.

Milovan Markovi _




Na ploici Setings>Alignment>Label Styles>Label Sets>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Alignment Label Set Standard

Na kartici Labels podesimo period ispisivanja za glavne (Major) i pomone (Minor) stacionae. Na ploici Setings>Alignment>Station>Major Station>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Label Style Composer Standard

Milovan Markovi _




Na kartici Layout u polju Text Height podesimo visinu teksta za ispisivanje stacionae. U polju Contents kliknemo na ... posle ega se otvara dijalog prozor Text Component Editor - Label Text

U kojem na desnom sivom polju treba duplim klikom selektovati i obrisati tekst

pa u polju Station character position odabrati opciju 1+000, nakon toga kliknuti na posle ega e u desnom sivom ekranu pisati: Ovo treba uraditi u svakom polju gde se nude ... jer se time obezbedjuje da prikazane vrednosti budu u metrima (sva podeavanja su po difoltu u fitima). Obavezno kliknuti na strelicu u polju Component Name se nalazi vie veliina kojima treba promeniti jedinice iz fita u metre. jer tu moe da

Na kartici General u polju Text Style podesimo eljeni stil teksta. U polju Layer kliknemo na ... posle ega se otvara dijalog prozor u kojem vrimo odabir lejera za ispisivanje labela za glavne stacionae.Milovan Markovi _




Na ploici Setings>Alignment>Station>Minor Station>Standard


U kojem treba izvriti podeavanja isto kao u prethodnom sluaju za glavne labele. Na kartici General u polju Layer kliknemo na ... posle ega se otvara dijalog prozor u kojem vrimo odabir lejera za ispisivanje labela za pomone stacionae. Na ploici Setings>Alignment>Station>Geometry Point>StandardMilovan Markovi _





U kojem treba na poznati nain izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima. Na ploici Setings>Alignment>Station>Station Equation>Standard


Milovan Markovi _




U kojem treba na poznati nain izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima. Na ploici Setings>Alignment>Station>Design Speed>Standard


U kojem treba na poznati nain izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima. Na ploici Setings>Alignment> Label Styles>Station Offset>Standard

Milovan Markovi _





U kojem treba na poznati nain izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima. Klikom na ... otvara se dijalog prozor Text Component Editor - Label Text

U kojem na poznati na nain za svaki osim za I red posebno izvriti brisanja i podeavanja. Na ploici Setings>Alignment>Label Styles>Line>Standard

Milovan Markovi _





U kojem treba na poznati nain izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima. Na ploici Setings>Alignment>Label Styles>Curve>Standard


Milovan Markovi _




U kojem treba na poznati nain izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima.

Ovde se posebno podeavaju jedinice sa duinu luka i radijusa. Na ploici Setings>Alignment>Label Styles>Spiral>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Label Style Composer StandardMilovan Markovi _




U kojem treba na poznati nain izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima. Na ploici Setings>Alignment>Label Styles>Tangent Intersection>Standard


U kojem treba na poznati nain izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima.Milovan Markovi _




Na ploici Setings>Alignment>Table Styles>Line>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Table Style Standard

U kojem na kartici Display na poznati nain formiramo lejere u kojima e biti prikazani elementi Alignmenta za View Direction 2D i 3D kao to je prikazano na slikama.

Na kartici Data Propertis odaberemo stil i visinu teksta. Podeavanja izvrimo na poznati nain i za ostale kategorije entiteta.Milovan Markovi _




Na ploici Setings>Alignment>Table Styles>Curve>Standard Na ploici Setings>Alignment>Table Styles>Spiral>Standard Na ploici Setings>Alignment>Table Styles>Segment>Standard Time je izvreno podeavanje i priprema za kreiranje objekata tipa Alignment.

12.2. Kreiranje Osovine (Alignment-a).Osovinu moemo kreirati tako to emo nacrtati AutoCAD-ovu poliliniju i onda je definisati kao Alignment. Fleksibilniji naine crtanja je preko plivajueg Toolbara-a koji se pojavi kada hoemo da kreiramo Alignment. Takodje osovinu moemo da ubacimo na crte pomou XML fajla, ili je moemo samo referencirati na ctre iz nekog drugog crtea. Ako Alignment postavimo na neki Site on e reagovati sa drugim objektima postavljenim na tom Site-u pravei parcele itd. Ako to ne nameravamo mogunost je postaviti Alignment na drugi Site ili ga jednostavno staviti da ne pripada ni jednom (Opcija None). Ako kreiramo Alignment od polilinije kliknemo na padajuem meniju

Alignments>Create Alignment from Polyline

Onda jednostavno selektujemo eljenu poliliniju i pojavie se dijalog prozor za kreiranje Osovine Create Alignment From polyline

Upolje Name unesemo ime osovine napr. Osovina 1. Odaberemo lejer u kojem e se iscrtati Alignment i Site na koji e se postaviti Alignment. Ako elimo da na temenima ubaci krivine ekiramo opciju Add curves bitween tangents. Ako elimo da izbriemo poliliniju ekiramo opciju Erase existing enttites. Posle podeavanja kliknemo na OK i dobiemo objekat tipa Alignment kao na slici.

Milovan Markovi _




Ako kreiramo Alignment pomou Layout Tools-a kliknemo na padajuem meniju

Alignments>Create By Layiot...

Posle ega e se pojaviti dijalog prozor Create Alignment - Layout

Upolje Name unesemo ime osovine napr. Osovina 2. Odaberemo lejer u kojem e se iscrtati Alignment i Site na koji e se postaviti Alignment. Ako elimo da na temenima ubaci krivine ekiramo opciju Add curves bitween tangents. Ako elimo da izbriemo poliliniju ekiramo opciju Erase existing enttites. Posle podeavanja kao na slici kliknemo na OK, posle ega se otvara dijalog prozor Alignment Layout Tools Osovina 2Milovan Markovi _




U kojem biramo opsciju iscrtavanja Aligmeta. Biramo opciju Curve Settings... posle ega se otvara dijalog prozor PI Curve Group Propertis

U kojem podeavamo duinu ulazne i izlazne prelaznice i radijus krune krivine. Prihvatamo sa OK posle ega se vraamo ponovo u dijalog prozor Alignment Layout Tools Osovina 2

i biramo opciju Tangent-Tangent (with curve) posle ega nas program vraa u crte i pita za poetnu taku, zatim teme, a zatim krajnju taku ili sledee teme ukoliko imamo vie krivina. Pokaemo levim tasterom mia redom take koje definiu buduu trasu-Alignment. Kada pritisnemo desni taster mia-Enter naa osovina e biti na crteu.

Iscrtana trasa u ranije podeenim lejerima i stilovima.Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 200612.3. Editovanje Osovine (Alignment-a).


12.3.1. Editovanje pomou gripova1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Kliknite bilo gde na osovinu. Desni klik pa klik na Edit Alignment Style... Idite na karticu Display. Ukljuite sijalicu pored Line Extensions... Pojavie se linije koje oznaavaju tangente. Kliknite bilo gde na Vau osovinu da se pojave plavi gripovi. Kliknite na trougli koji oznaava teme krivine, da postane crven. Miem prevucite trougli na novo eljeno mesto. Primetiete kako se sve dinamiki menja.

12.3.2. Editovanje same geometrije 1. Levi klik bilo gde na osovinu, desni klik, pa izaberite Edit Alignment Geometry... 2. Pojavie se poznati plivajui Toolbar. 3. Kliknite na ikonicu Pick Sub-Entity.

4.

Program e Vas pitati za selekciju nekog entiteta osovine. Kliknite na krivinu ije parametre hoete da menjate 5. U dijalog prozoru Alignment Layout Parameters izmenite vrednosti kao na slici. 6. Dva puta pritisnite Enter i novi parametri e biti dodeljeni automatski. 7. Zapamtite da moete da snimite osovinu u bilo kojoj fazi projektovanja i da se kasnije vratite da je dovrite...

Milovan Markovi _




12.4. Ispitivanje osnovnih osobina osovine (Alignment-a).1. Levi klik bilo gde na osovinu, desni klik, pa izaberite Alignment Properties... 2. Pojavie se dijalog prozor Alignment Properties... u kojem su prikazane osobine osovine. Na kartici Information su osnovni podaci o osovini. Tu joj moete promeniti stil prikaza, dodati kratak opis, izmeniti postojei stil...

13.

OBJEKAT TIPA CORRIDOR (3D MODEL LINIJSKOG OBJEKTA).

U AutoCAD Civil 3D moemo objekte modelirati tako da dobijemo njihov prikaz u 3D prostoru. Pod objektima se podrazumevaju svi tipovi linijskih objekata (putevi, eleznice...). Corridor model je zasnovan i koristi razliite tipove AutoCAD Civil 3D objekata, kao to su Subassembly, Assembly, Alignment, Surface i Profile. Koridor je napravljen od osovine (Alignment), stavljajui unapred 2D poprene preseke (Assemblyes), na odredjenom koraku, u 3D prostor. Takodje se na svakom koraku definiu kosine koje e nam ii do postojee povri. Naravno za sve ovo treba poduni profil naeg objekta (niveleta) koji e poprenim presecima predstavljati vertikalnu liniju vodilju u 3D prostoru. Moemo praviti koridore i sa vie Alignment-a, to omoguava da oni budu kompleksni, na primer: raskrsnice, odvajanja, proirenja... Pomeno sam objekte od kojih se koridor pravi. Alignments i Surfaces su nam ve poznati, Subassemblies su definisani delovi poprenih profila koj zajedno daju Assembly, odnosno karakteristian popreni profil naeg objekta. to se termina Profile tie, vezan je, naravno za poduni profil terena i projektovanu niveletu. Kada kreiramo koridor, moemo izvaditi neke potrebne podatke iz njega. Kao to su Surfaces, Feature lines, Volume (proraun zapremine) itd.. Svaki koridor moe imati svoj stil prikaza. Pre kreiranja podunih i poprenih profila na kartici Settings moramo izvriti podeavanja stilova za Profile, Profile View, Sample Line, Section i Section View.

Milovan Markovi _




13.1. Podeavanje stilova za opciju Profile.Na ploici Setings>Profile>Profile Styles>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Profile Style Standard

U kojem na poznati nain formiramo lejere u kojima e biti prikazani elementi osovine profila za View Direction 2D i 3D kao to je prikazano na slikama.

Na ploici Setings>Profile>Label Styles>Label Sets>StandardMilovan Markovi _




Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Profile Label Set Standard

Na ploici Setings>Profile>Label Styles>Station>Major Station>Standard


U kojem treba na poznati nain na kartici General i Layout izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima. Na ploici Setings>Profile>Label Styles>Station>Minor Station>StandardMilovan Markovi _





U kojem treba na poznati nain na kartici General i Layout izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima. Na ploici Setings>Profile>Label Styles>Station>Horizontal Geometry>Standard


Milovan Markovi _




U kojem treba na poznati nain na kartici General i Layout izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima. Na ploici Setings>Profile>Label Styles>Grade Breaks>Standard


U kojem treba na poznati nain na kartici General i Layout izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima. Na ploici Setings>Profile>Label Styles>Line>StandardMilovan Markovi _





U kojem treba na poznati nain na kartici General i Layout izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima. Na ploici Setings>Profile>Label Styles>Curve>Standard


Milovan Markovi _




U kojem treba na poznati nain na kartici General i Layout izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima.

Milovan Markovi _




13.2. Podeavanje stilova za opciju Profile View.Na ploici Setings>Profile View>Profile View Styles>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Profile Style Standard Na kartici Graph

U polju Graph view title podeavamo stil i veliinu teksta. U polju Graph view direction podeavamo pravac u kojem e biti iscrtani profili. U polju Title position podeavamo poloaj teksta naslova.

Na kartici Axes Annotation

Milovan Markovi _




U polju Horizontal axis podeavamo stil, a u Axis title veliinu i poloaj teksta u odnosu na Top (Gornju) i Bootom (Donju) osu. Klikom na kod polja Title tekst moemo umesto Station napisati Stacionaa. U polju X offset i Y offset unosimo poloaj teksta u odnosu na konkretnu osu. U polju Major ticks details podeavamo interval glavnih stacionaa, veliinu crtice i visinu teksta stacionae po gornjoj i donjoj osi. Klikom na otvaramo dijalog prozor Text Componenet Editor Graph Bottom Axis Annotation Major Ticks Text

U kojem podeavamo na ranije opisani nain jedinice u kojima e biti ispisane vrednosti glavnih stacionaa po u ovom sluaju donjoj osi. Na isti nain se podeavaju ispisi pored drugih osa klikom na konkretno dugme pored konkretne ose i stacionae. U polju Minor ticks details podeavamo interval pomonih stacionaa, veliinu crtice i visinu teksta stacionae po gornjoj i donjoj osi. Klikom na otvaramo dijalog prozor za podeavanje jedinica za ispis vrednosti pomonih stacionaa... U polju Vertictal axis podeavamo stil, a u Axis title veliinu i poloaj teksta u odnosu na Left (Levu) i Right (Desnu) osu. Klikom na kod polja Title tekst moemo umesto Elevation napisati Visina. U polju X offset i Y offset unosimo poloaj teksta u odnosu na konkretnu osu.

Milovan Markovi _




U polju Major ticks details podeavamo interval glavnih visina, veliinu crtice i visinu teksta na niveleti po levoj i desnoj osi. Klikom na otvaramo dijalog prozor za podeavanje jedinica za ispis vrednosti glavnih visina... U polju Minor ticks details podeavamo interval pomonih visina, veliinu crtice i visinu teksta na niveleti po levoj i desnoj osi. Klikom na jedinica za ispis vrednosti pomonih visina... Na kartici Display otvaramo dijalog prozor za podeavanje

U kojem na poznati nain formiramo lejere u kojima e biti prikazani elementi Profila za View Direction 2D kao to je prikazano na slici. Na ploici Setings>Profile View>Label Styles>Station Elevation>Standard


Milovan Markovi _




U kojem treba na poznati nain na kartici General i Layout izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima. Na ploici Setings>Profile View>Label Styles>Depth>Standard


U kojem treba na poznati nain na kartici General i Layout izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima.Milovan Markovi _




Na ploici Setings>Profile View>Band Styles>Band Sets>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Band Set Standard

U kojem na kartici Bands u polju Band type selektujemo svaki ponaosob Profile Data, Vertical Geometry, Horizontal Geometry i Super Elevation pa kliknemo na dugme Add>> posle toga dijalog prozor izgleda ovako

Time smo podesili ta e se nalaziti u tabeli ispod profila.Milovan Markovi _




Na kartici Bands u polju Band type selektujemo svaki ponaosob Profile Data, Vertical Geometry, Horizontal Geometry in Super Elevation pa kliknemo na strelicu pa na Edit Curent Selection posle ega se otvara dijalog prozor Profile Data Band Style - Standard

U kojem na kartici Display vidimo lejere naih entiteta koje smo ranije formirali

Na kartici Band Details podeavamo stil i veliinu teksta i slino. U polju Layout podeavamo Band height-visinu tabele, Text boy width-irina tabele i Offset from band-rastojanje od poetkaMilovan Markovi _




profila. U polju Label and Ticks-Type imamo At Major Station, At Minor Station, At HGP Location, At VGP Location i At Station Equation. Selektujemo svaki posebno pa kliknemo na dugme Compose label... At Mayor Station posle ega se otvara dijalog prozor Label Style Composer

U kojem treba na poznati nain izvriti podeavanja isto kao u prethodnim sluajevima i pri tome voditi rauna o svim opcijama u polju Component name:

Podeavanja ponoviti za At Minor Station, At HGP Location, At VGP Location i At Station Equation. Postupak ponovimo za Vertical Geometry, Horizontal Geometry i Superelevation. Ukoliko to nismo uradili u ovom sluaju moemo to ponovo uraditi u narednim koracima. Na ploici Setings>Profile View>Band Styles>Profile Data>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Profile Data Band Style Standard

Milovan Markovi _




U kojem moemo izvriti eventualne ispravke koje smo ranije podesilu u dijalog prozoru Band Set Standard klikom na Edit Curent Selection. Ove izmene e se odraziti samo za Profile Data. Na ploici Setings>Profile View>Band Styles>Vertical Geometry>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Vertical Geometry Band Style Standard

U kojem na prethodno opisani nain izvrimo podeavanja na ovom dijalog [email protected], [email protected] SGB Geoprojekt, Velika Reka, Strana 72 of 114

Milovan Markovi _



Na ploici Setings>Profile View>Band Styles>Horizontal Geometry>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Horizontal Geometry Band Style Standard

U kojem na prethodno opisani nain izvrimo podeavanja na ovom dijalog prozoru. Na ploici Setings>Profile View>Band Styles>Superelevation Data>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Superelevation Band Style StandardMilovan Markovi _




U kojem na prethodno opisani nain izvrimo podeavanja na ovom dijalog prozoru.

Milovan Markovi _




13.3. Podeavanje stilova za opciju Sample Line (Linija poprenog profila).Na ploici Setings>Sample Line>Sample Line Styles>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Sample Line Style Standard

U kojem na kartici Display na poznati nain formiramo lejere u kojima e biti prikazani elementi Sample Line za View Direction 2D i 3D kao to je prikazano na slikama.

Milovan Markovi _




Na ploici Setings>Sample Line>Label Styles>Sample Line>Standard


U kojem na prethodno opisani nain na kartici General i Layout izvrimo podeavanja u ovom dijalog prozoru.

Milovan Markovi _




13.4. Podeavanje stilova za opciju Section (Popreni profili).Na ploici Setings>Section>Section Styles>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Section Style Standard

U kojem na kartici Display na poznati nain formiramo lejere u kojima e biti prikazani elementi Section za View Direction 2D i 3D kao to je prikazano na slikama.

Milovan Markovi _




Na ploici Setings>Section>Label Styles>Label Sets>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Section Label Sets Standard

U kojem vidimo set podeavanja za iscrtavanje poprenih profila i ispisivanje labela na njima. Na ploici Setings>Section>Label Styles>Major Offset>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Label Style Composer StandardMilovan Markovi _




U kojem na prethodno opisani nain na kartici General i Layout izvrimo podeavanja u ovom dijalog prozoru. Na ploici Setings>Section>Label Styles>Minor Offset>Standard


U kojem na prethodno opisani nain na kartici General i Layout izvrimo podeavanja u ovom dijalog prozoru.Milovan Markovi _




Na ploici Setings>Section>Label Styles>Grade Break>Standard


U kojem na kartici General i Layout izvrimo podeavanja u ovom dijalog prozoru. Na ploici Setings>Section>Label Styles>Segment>Standard


U kojem na kartici General i Layout izvrimo podeavanja u ovom dijalog prozoru.Milovan Markovi _




13.5. Podeavanje stilova za opciju Section View (Izgled poprenih profila).U Ovom poglavlju se vre podeavanja za izgled i pripremu za tampu poprenih profila. Na ploici Setings>Section View>Section View Styles>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Section View Style Standard u kojem na kartici

Izgled kartice Graph.

Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 2006Izgled kartice Axes Annotation.


Izgled kartice Display. Podeavanja na ovim karticama izvrima isto kao to je objanjeno u poglavlju Profile View. Na ploici Setings>Section View>Group Plot Styles>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Group Plot Style Standard

U kojem vrimo podeavanja za pripremu za plotovanje poprenih profila.Milovan Markovi _




Na ploici Setings>Section View>Sheet Styles>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Sheet Style Standard

Na ploici Setings>Section View>Label Styles>Offset Elevation>Standard


Milovan Markovi _




U kojem na kartici General i Layout izvrimo podeavanja u ovom dijalog prozoru. Na ploici Setings>Section View>Label Styles>Grade>Standard


U kojem na kartici General i Layout izvrimo podeavanja u ovom dijalog prozoru.Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 2006Na ploici Setings>Section View>Band Sets>Standard


Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Section View Band Set Standard

U kojem su prikazana podeavanja... Na ploici Setings>Section View>Section Data>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Section Data Band Style StandardMilovan Markovi _




U kojem na prethodno opisani nain izvrimo podeavanja na ovom dijalog prozoru. Na ploici Setings>Section View>Section Segment>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Section Segment Band Style StandardMilovan Markovi _




U kojem na prethodno opisani nain izvrimo podeavanja na ovom dijalog prozoru. Time je zavreno podeavanje stilova i sada moe da se pristupi izradi podunih i poprenih profila.

Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 200614. IZRADA PODUNIH PROFILA.


1. Idemo na padajui meni Profiles > Create Profile from Surface...

2. U dijalog prozoru za pravljenje profila Create Profile from Surface podesimo Alignment na Osovina 2 a Surfaces na Culine DMT... 3. Kliknemo na Add>> 4. Kliknemo na dugme Draw in profile view, pojavie se arobnjak za kreiranje profila gde sada moemo menjati stil i mnoge druge stvari.

5. Kliknemo na OK. 6. Kliknemo u crteu mesto da pozicioniramo profil 7. Pojavie se na ekranu iscrtan profil.

8. Levi klik na profil pa desni klik pa Profile View Properties 9. Na kartici Graph Data u polju Station range i Elevation limits ekiramo opciju User Specified i podesimo kao na slici

Milovan Markovi _




10. Pojavie se na ekranu izmenjen profil

11. Levi klik na profil pa desni klik pa Edit Profile View Style 12. Pojavie se dijalog prozor Profile View Style Standard

13. U kojem smo ranije uradili podeavanja koja moemo uu svakom trenutku promeniti. 14. Levi klik na profil pa desni klik pa Profile View [email protected], [email protected] SGB Geoprojekt, Velika Reka, Strana 89 of 114

Milovan Markovi _



15. Na kartici Bands moemo naknadno uneti tabele ako to nismo uradili u podeavanju na nain kako je objenjeno ranije naizmeninim selektovanjem opcija u polju Band type i dugmeta Add>>

16. Posle ega bi prozor trebalo da izgleda ovako:

I nakon ega bi se na ekranu pojavio profil sa tabelama kao na slici:

Milovan Markovi _




17. Idemo na padajui meni Profiles > Create Profile by Layout...

18. Kliknemo na profil na kojem hoemo da projektujemo niveletu, pojavie se dijalog prozor Create Profile Draw New.

19. Damo ime niveleti Niveleta_1, odaberemo lejer za crtanje nivelete i kliknemo na OK, pojavie se plivajii toolbar sa alatkama za crtanje nivelete.

20. Kliknemo na prvu ikonu pa odaberemo Curve Settings...

21. Izvrimo podeavanja parametara za vertikalnu krivinu kao na slici. 22. Kliknemo na prvu ikonu pa odaberemo Draw Tangents with Curves.

23. Zadajemo prvu taku nivelete,prelom, krajnju taku, zatim sledeu taku i na kraju Enter.Milovan Markovi _




24. Sada naa vertikalna krivina ima neki radijus koji nije definisan. 25. Levi klik na niveletu pa desni klik pa Edit Profile... pa na plivajuem toolbar-u kliknemo na dugme Profile Layout Parameters.

26. Zatim klik na dugme Select PVI.

27. Posle ega kliknemo u blizinu entiteta koji elimo promeniti.

28. Izmenimo potrebne podatke, nova vrednost je automatski dodeljena krivini i sve je dinamiki preraunato, posle ega e na crte izgledati ovako.

29. Nakon postavljanja nivelete sledi pravljenje poprenih profila koji e pratiti osovinu u situaciji i po visini i na taj nain emo napravoti 3D model trase.Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 200615. IZRADA CORRIDORA.


1. Idemo na padajui meni Corridors > Create Assembly...

2. U dijalog prozoru Create Assembly, dajemo ime Pop_prof_1

3. Kliknemo na OK, pa na crteu odaberemo mesto za srednju liniju poprenog profila, negde izmedju situacije i podunog profila, program e automatski zumirati to mesto.

4. Idemo na padajui meni General >Tool Palettes Window, pa na karticu Imperial Basic.

Milovan Markovi _




Na svim karticama postoje predefinisani delovi poprenih profila puta, Subassemblies. Kada kliknemo na neki od njih otvori se prozor Properties sa parametrima,obinim i Civil-ovim koje moemo menjati. ta svaki od njih znai moemo videti kada desnim klikom kliknemo na Subassembly i kliknemo Help. 5. Kliknemo dupli klik na Basic Lane, to je najprostija putna traka. 6. U dijalog prozoru Properties unesemo parametre prema slici.

7. Izaberemo Marker oznaen crvenim kruiem. Desna traka je ubaena. 8. U prozoru Properties, promenimo Side na Left pa ponovo unesemo parametre.Milovan Markovi _




9. Sada imamo ubaena trake, ubaciemo bankine. 10. Kliknemo na BasicShoulder

11. U parametrima promenimo With na 1.5m i Slope na -8%, strana Right 12. Izaberemo gornji desni krug na desnoj traci 13. Isto to ponovimo i za levu stranu i imamo ubaene i bankine.

Sada emo postaviti proste kosine na kanalima u useku, (program e sam videti gde je usek a gde nasip, iz podunog profila).Milovan Markovi _




14. Kliknemo na BasicSideSlopeCutDitch Subassembly

15. Podesiemo sve Slope parametre na 1:2, ne dirajui druge (irina isl.), strana Right 16. Izabraemo gornji desni krug desne nae bankine. 17. Isto to ponovimo i za levu stranu (Side Left). Dobili smo na Assembly i on bi trebalo da izgleda kao na donjoj slici.

Time smo stekli uslove za pravljenje koridora... Ovde mogu da se ubaciju razne vrste profila sa ili bez ostrva ili barijera izmedju kolovoznih traka. 18. Idemo na padajui meni Corridor > Create Simple Corridor...

19. U dijalog prozoru Create Corridor Sample dajemo ime koridoru, Koridor_1 i klik na OK.

20. Selektujemo Alignment, Profile i Assembly koji koriste za koridor, jednim klikom na svaki od njih ).Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 200621. Pojavie se dijalog prozor Logical Name Mapping.


Ovo je posledicatoga to kosine koje smo stavili u na popreni profil moraju imati neku metu , odnosno povr sa kojom trai presek. Kada taj presek nadje kosina dalje ne postoji.

22. Klik u polje za zadavanje imena Surfaces-u otvara se dijalog prozor Pick a Surfaces u kojem biramo povr na koju e nalei naa trasa. 23. Selektujemo Surfaces, prihvatimo sa OK, pa u dijalog prozoru Logical Name Mapping kliknemo na OK, nakon ega poinje modeliranje i za nekoliko trenutaka imamo na koridor.

Milovan Markovi _




24. Levi klik, na koridor, pa desni klik, pa klik na Object Viewer.

25. Da vidimo koridor u 3D prostoru.Milovan Markovi _




26. Idemo na padajui meni Corridors > View/Edit Corridor Sections.

Pojavie se Toolbar sa opcijama za editovanje i sami profili na odredjenim stacionaama. Ovo su samo prikazi, ne i sami popreni profili. im ugasimo toolbar nestae i prikazi profila.

Milovan Markovi _




27. Selektovaemo koridor, levi klik na koridor, pa desni klik, pa klik na Corridor Properties. 28. Otvara se dijalog prozor Corridor Properties Koridor_1

29. U kojem se vide sve osobine Corridora i koje su opcije za dobijanje podataka iz njega

Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 200616. IZRADA POPRENIH PROFILA.


1. Idemo na padajui meni Section > Create Sample Lines...

2. Selektujemo osovinu (Alignment) pa u dijalog prozoru Create Sample Line Group, dajemo ime Poprecni_Osovina_2

3. Prihvatimo sa OK, nakon ega se otvara plivajui toolbar za kreiranje linija preseka sa osovinom na mestima buduih poprenih profila u kojem moemo da odaberemo nekoliko opcija koji su prikazani na donjoj slici.

4. Biramo opciju From corridor stations, nakon ega se otvara dijalog prozor Cretae Sample Lenes From Corridor StationsMilovan Markovi _




5. U kojem zadajemo irinu poprenog profila za levu i desnu stranu, u ovom sluaju 30m. 6. Prihvatimo sa OK i na ekranu ne se pojaviti linije poprenih profila. Desni taster za Enter da zavrimo komandu, nakon ega e crte izgledati ovako:

7. Idemo napadajui meni Section > Create Multiple Views...

8. Otvara se dijalog prozor Create Multiple Section Views u kojem u polju section view name upisujemo Popreni profili na osovini 2.

Milovan Markovi _




9. Prihvatimo sa OK, nakon ega nam program trai da digitalizujemo mesto gde e biti iscrtani profili.

10. Nakon digitalizacije mesta program iscrtava poprene profile.

Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 200611. Koji izgledaju ovako


12. Ukoliko bi eleli da icrtavamo svaki profil pojedinani birali bi na padajuem meniju opciju Create View...

13. Dalji postupak je isti kao i za grupno iscrtavanje poprenih profila.

Izgled crtea u kojem se nalaze objekti tipa:Surfaces, Alignment, Corridor, Assembly, Profile, Sample Line, [email protected], [email protected] SGB Geoprojekt, Velika Reka, Strana 104 of 114

Milovan Markovi _

Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 200617.


REMODELIRANJE TERENA, OSNOVE GRADING KONCEPTA. 17.1. Podeavanje stilova za opciju Grading.

Na ploici Setings>Grading>Grading Styles>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Grading Style Standard

U kojem na kartici Display na poznati nain formiramo lejere u kojima e biti prikazani elementi Section za View Direction 2D i 3D kao to je prikazano na slikama.

Milovan Markovi _




Na ploici Setings>Grading>Grading Criteria Sets>Standard Sets>Standard

Desni klik na Standard otvara opciju Edit... levi klik na Edit... otvara dijalog prozor Grading Style Standard

U kojem se vide podeavanja za kriterijum o kojima e biti kasnije rei.

Milovan Markovi _


Kratak vodi kroz AutoCad Civil 3D 200617.2. Osnove Grading koncepta.


AutoCAD Civil 3D kao softver koji je okrenut projektovanju u 3D, nudi mogunost modeliranja digitalnog modela terena, alatkama skupljenim u modulu Grading. Njima moemo sami crtati najrazlitije tipove trodimenzionalnih povri. Pre nego to krenemo na sam rad sa Grading alatkama, da se upoznamo sa nekim osnovnim pojmovima vezanim za njih: Grading site: Objekti se kreiraju na nekoj definisanoj topologiji. Ako ne elimo da namo objekti reaguju sa drugima na istom mestu, treba ih staviti na novi Site. Grading Group: Objekti skupljeni u grupe definisani su tako da formiraju jednu povr tako da moemo izraunati zapremine. Dok kreiramo grading objekte traba razmiljati i o povrinama koje emo iz njih izvlaiti. Grading footprint: Grading objekti se projektuju tako da dostignu odredjenu metu a kreu od tzv. footprint-a. To moe biti Feature linija koju smo sami nacrtali, neka izvuena iz koridora, ili spoljna linija nekog platoa Grading target: grading objekti zahtevaju neku metu, tj. Definiciju mesta gde se zavravaju. To moe biti povr, odredjena razdaljina ili visina i relativna visina. Grading criteria: Kada poinjemo sa kreiranjem ovih objekata definiemo kriterijum po kome e oni biti kreirani. U njemu imamo sva podeavanja kao to su mete , nagibi i ostalo. Da rezimiramo, grading objekat se znai, normalno sastoji od: footprint-a, daylight line-a, projection lenes-a i face-a. Dajlight line (linija dnevne svetlosti) je linija preseka grading objekta i onoga to je bio projektovan (target). Projection lines su linije koje idu od footprint-a do target-a. Face je oblast koju ograniavaju grading linije. Markiran je centar markerom. Feature line je linija koja oznaava neto bitno na crteu, kao to je ivina linija ili sama linija dnevne svetlosti. Moe biti nacrtana runo, generisana od 2D ili 3D Polilinije, linije ili luka. Takodje je moemo eksportovati iz koridora.od neke njegove karakteristine linije. U ovoj vebi emo, na postojeem terenu, isprojektovati plato. 1. Zumiramo se i nacrtamo pravougaonik 50x30 kao na slici ispod. 2. Pravougaonik e nam predstavljati neku vrstu platoa, za sada je na koti nula. 3. Na paleti Properties mu promenimo Elevation na 160m.

Milovan Markovi _




4. Iz menija Grading izaberemo Create Feature Lines.

5. Kliknemo na na pravougaonik i od njega napravimo Feature line za grading,

pritisnemo Enter. Pojavie se dijalog kao na slici. Tu moemo odabrati Site, stil, lejer za nau feature liniju. Moemo i odmah prepisati visinu ali emo mi za sada izbrisati postojei pravougaonik, oznaavajui kvadrat pored Erase existing entities. Visine emo podesiti u Elevation editor-u.

Ovo se u Civil 3D 2006 ne pojavljuje.

Poto ove opcije nema Desni klik na novoformiranu feature liniju pa klik na Move to Site...

6. Desni klik na novoformiranu feature liniju pa klik na Elevation editor...Milovan Markovi _




7. U Panorama prozoru izmenimo vrednost nagiba (Grade Ahead, Grade Back) prema slici. Sa ovim parametrima voda e nam se slivati u gornji levi ugao platoa.

Ni ova mogunost nema u Civil 3d 2006. Ili sam ja neto loe odradio. 8. U sva etiri ugla platoa stavimo taku obinom AutCAD-ovom komandom Point. One e nam sluiti da napravimo povr za plato. 9. Na kartici Prospector desni klik na Surface, pa klik na Create Surface... ili New... ako imamo ve neki Surfaces. Podesimo lejer na C-TOPO, dajemo Surface-u ime Top-platoa, klik na OK. 10. Kliknemo na + (plus) pored imena Surface-a, pa na + pored Definition, desni klik na Drawing Objects, pa klik na Add.... 11. Za Object type izaberemo Points, kliknemo na OK. 12. Selektujemo take u uglovima platio i pritisnemo Enter. 13. Povr je kreirana, podesimo joj stil na Bez prikaza (iskljuimo lejer C-TOPO) jer nam za sada nee trebati, i izbriemo pomone take.

Doli smo do dela kada treba pustiti kosine koje e ii od platoa, nekim nagibom (koji emo mi definisati) do postojeeg terena,odnosno povri. Template u kojem se nalazi na crte ve sadri neke napravljene kriterijume za Grading. Moemo ih videti na kartici Settings > Grading > Grading Ctiteria Sets > Standard Set. Napraviemo jedan New Grading Criteria. 13.1 U istom crteu, na kartici Setings, klik na + pored Grading, pa na Grading Criteria Sets, desni klik na Standard Set, klik na New... 13.2. Dajemo mu ime Veba-1:4, pa kliknemo na karticu Criteria. 13.3. Uoimo na koje sve naine moe da se pravi grading kriterijum. 13.4. Podesiemo kriterijum kao na slici.Milovan Markovi _




Sada emo se vratiti tamo gde smo stali, kod putanja kosina sa platoa. 14. Na ploici Prospector Sites>Site 1>Gradin Groups desni klik pa New...

15. Podesimo ime ya grupa Grupa 1

16. Sa padajueg menija Grading biramo Grading Layout Tools...

17. Pojavie se plivajui Toolbar sa komandama za grading.

Milovan Markovi _




18. Sa leve na desno podesiemo: grupu na Grupa_1, Surface na DMT_Culine, lejer na C-TOPO-GRAD, kriterijum na Veba-1:4, a onda kliknemo na Create Grading.

19. Na pitanje Select the feature, kliknemo na nau feature liniju. 20. Na pitanje select the grading site: Izaberemo spoljnu stranu celom duinom i ponudjene vrednosti iz kriterijuma 21. Na plato bi sada trebalo da izgleda slino kao na slici.

22. Kliknemo na Create Detached Surface.

Milovan Markovi _




23. Podesimo lejer na C-TOPO, i dajemo ime povri Kosine-platoa. 24. Podesimo stil na bez prikaza 25. Kliknemo na OK. Dobili smo i povr na kosinama platoa: Sada emo vizuelno odvojiti onaj deo Culine DMT koji je ispod kosina platoa: 26. Kliknemo na Definition za Culine DMT. 27. Desni klik na Boundary pa klik na Add... 28. Podesimo dijalog kao na slici:

29. Na pitanje Select object kliknemo na liniju oznaenu na slici:

Sve unutar granica kosina platoa je nestalo. Rezultati ovoga se najbolje vide iz nekog 3D pogleda:

Ostaje da na ovako sredjenim povrinama pustimo nivelaciju. Za ovakav prikaz svih povri postoje tri stila koja emo sada iskoristiti.

Milovan Markovi _




30. Na kertici Prospector, desni klik na Povr 1, klik na Surface Properties... 31. Promenimo stil na izo_teren. 32. Istip postupkom promenimo stil za kosine na izo_kosine, a stil za top na izo_top. 33. Iz padajueg menija izaberemo Surface > Ad Surface Labels>ContourMultiple.

34. Zadajemo povr, pa poetak i kraj linije po kojoj e se izohipse oznaavati. 35. Na konani crte sa nivelacijom trebalo bi da isgleda slino slici ispod.

U Beogradu, 14.10.2011.god.

Pripremio: Milovan Markovi

Milovan Markovi _


uputstvo za autocad civil 3d 2006

Documents