PROF.DR EVA VANITA LAZAREVI, dia

2010.

NAJUPEATLJIVIJI EFEKTI URBANE OBNOVE

UREENJE DOKOVAdocklands LONDON, AMSTERDAM, BILBAO, MELBURN,

IZMIR, NEW YORKLONDOI\I1

Poseba pouka knjige Iana Coloquhana (Kolokuhan) Urban regeneration, jedne od najvanijih iz ove oblasti, je da je urbani dizajn nosilac urbane regeneracije. Dobrobit dobrog dizajna, to podrazumeva prilagoen oblik, materijale, stil - prostoru u kojem se gradi, blagotvorno utice na standard i ivote stanovnitva, Primer ureenja priobalja u Londonu jedan je od pionirskih primera integralne obnove na nivou vie gradskih etvrti, a zapoeta je jo ranih 80-ih godina. Posle etvrt veka mogu se jasno videti efekti regeneracije, Upotrebljen je princip izgradnje urbanog repera milenijumske kupole, ali tek u drugoj fazi, Poetak je bio sasvim spontan, na nivou akcije individualca koji je zahvaljujui politikoj i finansijskoj podrci uspeo da deo po deo obnovi - prvo dokove najblie centru grada.2

LONDONSKI DOKOVI

3

Generalno, ponuda projekta regeneracije obuhvata: pametno korienje zemljita, ozivljavanje obala, adaptaciju i ponovu upotrebu ruiniranih objekata, novo stanovanje, podizanje standarda rezidencijalnih susedstva, konzervaciju i mnoge druge. Osnovi principi su: razliitost ponude i meane funkcije (namene). Najuspeniji primeri regeneracije nastali su pomou jake nacionalne I lokalne podrke iuz uee lokalnog stanovnitvakoji su uestvovali u odlukama Komparacija sa drugim zemljama neophodna je da bi se uilo iz njihovog iskustva. Ali kopiranje po svaku cenu nije validno, svako mora da crpi iz vlastitog konteksta. Mnogi urbanistiki primeri u svetu, ma kako velianstveni bili, pokazali su se, iskopirani, neodgovarajuim - na nekim drugim mestima .

4

URBANI DIZAJN RIBA i Royal Fine Arts Comission doneli su OSNOVNE PREPORUKE za dobar urbani dizajn: 1. Da bi se investicija isplatila potrebna je jaka organizacija. 2. Mora da postoji mehanizam koji omoguuje javnim slubama da uestvuju sa manjom investicijom na poetku, dakle da imaju olakice pri plaanju, 3. Bliska saradnja arhitekte i izvoaa je recept za katastrofu. Upravo nasuprot treba forsirati njihovu meusobnu kompeticiju. Dobar arhitekta treba da menja izvoae, 4. Arhitektonska razliitost treba da ima zajedniki urbanistiki okvir, 5. Formiranje pejzaa trebalo bi da bude vezivo izmeu grada i predgraa, 6. Lako odbranjivi prostor je prioritet pri projektovanju, 7. Efektivan mehanizam za odravanje novoprojektovanih prostora je da se taj iznos osigura u toku prvih 5 godina iz procenta kapitalnog budeta.

5

8. Knjiga osnovnih uputstava za

projektovanje (u vidu materijala, spratnosti, formi) je neophodna za tzv. Male graditelje ili fabrikante koji verovatno nee unajmiti arhitektu, 9 Konzervacija kao metoda ne bi trebala da se posebno izdvaja ve da bude deo integralnog procesa, ekvivalentan sa ostalim metodama (kao to je reciklaa), 10. Svaki proces regeneracije trai bezrezervnu podrku lokalne javnosti i stanovnitva, u suprotnom i najbolji projekat bie osuen na propast, 11. Provizija koja se odmah isplauje i plaanje tantijema je osnov dobre organizacije posla koja osigurava da ce investitor dobiti dobar povraaj investicije, 12. Organizacija radionica (workshop-ova) pokazala je bolje rezultate od konkursa. Zajedniki rad lokalnih vlasti, stanovnitva i graditelja u istom trenutku na istom mestu daje vie rezultata nego individualan rad u vakuumu.

6

7

8

RAZLIITI PRISTUPI ORGANIZACIJI URBANE REGENERACIJE 1.Efikasnim se pokazala saradnja dravnih (lokalnih) agencija i privatnih investitora, 2.Vano je izbegavati preveliku administraciju, 3.Prevelika centralizacija odluka nije dobra, 4.Ponekad treba podsticati i projekte malih dimenzija i razmere, 5.Marksistiki pristup koji insistira na dravnoj kontroli nad slobodnim kapitalom u privatnom sektoru, 6.Svaka regeneracija se organizuje u skladu sa politikom odlukom i oslanja se na politike tokove, 7.Oslanjanje na lokalno stanovnitvo i organizacija specifina prema lokacijama, 8.Podsticanje malog kapitala i preduzea. 9

Zato: Mora da postoji selektor neko ko ce povui okida, inicijativu urbane regeneracije, Mora da postoji vizija, ciljevi koji ele da se postignu. Dobra ekonomska prognoza je neophodna jer e ona loa proizvesti tragine i nesagledive efekte, Ne treba se uputati u raznorodne ciljeve, jedan ili dva osnovna i najvea cilja su dovoljni (flagship), Svi uesnici u procesu moraju od samog poetka da prikazu svoje krajnje planove, da ne bi dolo do razmimoilaenja u trenutku kad je ve pokrenut proces, takodje i lokalne vlasti i izvoai i privatnici treba da relativno nezavisno ostvaruju svoj put, Osetljivost pristupa trai vreme i novac. Politiki okvir treba da bude ispotovan, zajedno sa irokim interesima lokalne zajednice,

Uee lokalne zajednice i podizanje njihovog standarda je vanije od jednostavne fizike obnove. Intenzivna lokalna akcija (lokalna agencija i lokalni projekat) neophodna je u odrivoj regeneraciji,Vreme: tri ili cetiri godine nije dovoljno da bi se video efekat, 10 godina je minimum. 10

London docklands Mix- rezidencijalne, komercijalne funkcije i laka industrija (tehnologije), - U poslednjih 20 godina, broj stanovnika je udvostruen, -Prvi projekti zapoeti su jo 1971.g., - ostvarena je veza izmeu jezgra Londona i predgraa gde je napravljen novi aerodrom.

11

Negativnosti : - Cene nekretnina u itavoj etvrti su vetaki porasle, - Starosedeoci se bune da su potisnuti - getoizacija, - Novi stanovnici se ale da nema dovoljno javnih funkcija nego sve izgleda kao velika spavaonica (to se u poslednjih 10-ak godina unapredilo) - Bogatstvo postaje meta terorista. - etvrt je postala nemirna, puna posetioca .

12

LONDONSKI DOKOVI javna funkcija - banke 13

RECIKLAA ALI I NOVA GRADNJA VISOKIH OBJEKATA prvi znaajan hotelski lanac na dokovima

Hotel Four Seasons,Canary Wharf

14

Koncentracija oko poslovnog jezgra i visokih graevina luksuzno stanovanje uz vodu, dobar transport do centralnog jezgra

15

Restitucija Globe Theatre, Londnon

16

AMST