Dlblloteka Zodijak objavljuje deJa i izabro­ne tekstm'c bcz obzira na vreme njihovog nastanka nko doprinose razvoju savremene ljudske misli Kao što ni sam čovek nije jednostran. tako sc ni Biblioteka ZodIjak ne ograničava sumo nu jcdnu oblast aktivnosti ljudskog duhu. vec prikuzujc ljudsku misao u svoj raznovrsnosti njenih istraživačkih na­poru,. Kako ni jednu ljudska zujednicu nije više bespomoćno usarnljcna i izdvojena. ka­ko sc na svim područjima ljudske delatno­sli ostvaruje jedinstvo suvremenog čovečan­stva i svct sve vBc teii da postane neraz­dVojna celina. tako sc i Blbl!oteka Zodljnk obraca delima i autorimn svih vremena i s\'ih naroda da bi pružila p,\Ooramu svelo skih ideja koje zaokupljaju savremcnog čo­n.!kn Biblioteka Zodijak ne prnvi razliku iuneJu oprečnih shvatanja i ubeđenja pod uslovom da doprincse progresivnom raz­\,ojn ljudske misli Ona ne daje prednost ni jednom kulturnom krugU vec podrazu­me\'a da sc kulture međusobno proi.imaju i da su one op:itc dobm i nt..'Otulli\'a ~)\·ojin.1 svakoga čoveka, Biblioteka Zodijak objavlju­je drevn(' ~riSl' kao i dela najpol.Dalijih sa­\'remenih autora {) bitnim problemima ljud. ~I,og :'M.n;n1ja iz ubla!lti filozofije, politikc, !->(h.::ulogije. etike. psihologije, e!ltelike. mu­zike književnosIi, i~torije. :lrhilekture. likov· nih umetnosti. pozoriSla, filma i televizije. Bibllotc1m Zodijak prvi put objavljuje dosad !lcprc\cucna dela s\'etskih autora kao i ori .. gin:dna dela domadh autom pisanih isklju­čivu l.a Dlbliotelm Zadljal" Qila ćc takolIe uh.ia\"ljivati i1.abmne tekstove iz prirodnih tl:wka, koji na dostupan način saopštavaju rewltalc !la\Temenih istrazivanja DlbUolekn Zodijak m'!'sli':e u smju seriju i ona dela k(Ij;l su plud ma~',le i ncobičnog duha ako !-i\'ojim 1)(':I.!'·sl:im, misaonim i bunto\'nim dei­~I\'om im:',Ju uticaja ili su simplomnličnn za ~.l"cdinu i \T(!lll{- l;ada su nastala. tI prvom 1;f)lu od iiest knjiga BIblIotekn Zodijak ob­javila je i;~bor tekstova iz dela Knrla .Marksa pod naslovom BiraJu"atija i javnost, fi]o1.Of· ski sph; danskog mislioca Serena Kjerkego· r .. OS\'1"I na moje delo, AlItoblogr-.l.fijll ::ipnn­skog slikam Sa!vadom Dalija. izabrane ese­je frall<:;u~kog dramskog pisca mmunskog porckh E;I.~nn loneska pod naslm'om Pozo .. rišna islmstvo, studiju Nikole Miloševića Negativan junak i i1.bor iz S\'etog pisma zcn.."J. l ljubav u Starom z.avetu.

BOGDAN BOGDANOVIć

URBANISTIČKE MITOLOGEME

A onaj gospodin koji priča o Okeanu, zalazi u mračno cal stvo bajki i ne daje mogućnosti da ga pobijamo, J a bar ne znam ni za kakvu reku Okean; i verujem da ga je izmislio Homer, ili neki dIUgi pesnik, i unca u pesmu,.

HERODOT

'I·

P l

GLAVA PRVA

čOVEK GRADITELJ, ili GDE JE JAJE

Pred nama je knjiga luisa Mamforda, danas čita­nog i vrlo hvaljenog teoretičara grada (La cite il Imvers l'llisloire, 1961) Ako za trenutak upore-

dimo ono što nas interesuje sa onim što obuzima Mam~ fOlda, izgleda tada nekih sličnosti u preokupacijama ima.! I njega zanimaju složeni skupovi pojava II kojima grad nastaje, živi, razvija se Ali ima i razlika, Evo kako bismo ih pokazali Zamislimo, na primer, da neka se· man tička mašina pročita svih sedam stotina sedamdc~ set i sedam stranica njegove knjige, pa sabere reči, pa ih složi, svrsta ih prema učestanosti ponavljanja, Dobili bi se tada, verovatno, nizovi reči kao što su -­čovek, ratnik, grad, megalopolis. nekropolis, selo, žena, prokr-eaci ja, mladunče, igra, sloboda, psihoanaliza, de­zUlbanizacija. Ako se i mi jednog dana odlučimo da napišemo toliku knjigu kao što je ova Mamfordova, tada bi verovatno čitaoca zasipale reči kao - čovek, magija, k'rug, kvadrat,' simetrala, osovina, meni, broj, !

matematika, geomantija, kartografija, tehnika, nauka, i. kosmos .. To bi, nadalje, moglo da kaže da je sa neke

šire tačke gledanja Mamford u pravu. Ono što njega interesuje svestranije je, sveobuhvatno je i ide se do kraja. - Mamford traga za suštinom i sudbinom gra~ da .. Mi ćemo se za sada ipak ograničiti samo na neke početne vidove tih složenih i nejasnih procesa koji se sabiraju II spregu čovek~grad. Zanima nas kako su ljudi zamišljali svoje prve gradove, zatim kako su ih gradili, kako su se snalazili II samim počecima današnje civilizacije. šta je to što je uboga pamet ovih naših

7

8

2 3

.~ .. -'.'-.-

4 5

predaka umela da smisli, i šta su i kako su njihovi nespretni prsti smogli od ovih zamisli da pretvore u nekakve mere i dimenzije geometrijska načela, oblike. Da kažemo UkI:~~.~O, interesuju nas pre svega ~ daleki počeci urbanizma.; .~ Valja nam, naravno, poći od samih početaka. Od tajeta, ali evo odmah i pitanja: gde je jaje'?

Traganje za poreklom grada svodi se suviše često samo na pretresanje materijalnih ostataka, upozorava Mamford. Grad jc, medutim, nagovestio svoje suštine još pre no što su sazidani zidovi koje danas pretražu· jemo. Koliba, žrtvenik, pećina, starije su pojave no

što je selo, __ a_ml1ogo_ pre toga postojao je nagon za ~_~g:4rrj9Idrn žiYQ~Qrnz)i taj nije samo čovekova privi-

-legija, Nomadizam i sedenterizacija, dva osnovna oblika bivstvovanja naših dalekih predaka, naći će se, bar II

osnovnim težnjama, i kod protozoa, koje su slobodne, kreću se, premeštaju se, neka su vrsta nomada II bio~ loš kom svetu, Dok je školjka »sedenterizQvana«, usta~ ljena je, vezana za podlogu_ Oscilacije između lutalač­kog, avantuI'ističkog i želje za llstaljivanjem, za sigur~ Dašću, prate se ))ceiom dužinom vitalnog Ianca(( kojim smo okr uženL Reklo bi se da je i čoveku svojstvena ta .\ dvojna formula, bar u početku. Kao i slične životinjske grupe, i on se povremeno udružuje da donese porod i da ga podigne_ "Mesto gde se pojedine vrste okupljaju da bi se parile i da bi se prehranile navode nas na pomisao () prvim zaselcirna primitivnog stanovništva,<5":._-.,

Ni tehnološki kompleks grada nije van ovakvih mogućih uporcđivanja, Neke životinje osetno menja­ju okolinu u kojoj se nadu, obaraju drveta, grade na­sipe i pregrađuju rečne tokove, dabrovi na primer, "Pleme dabmvsko okuplja se da poboljša svoj način života i stanovanja(("j Istina, )dabrovske kolonije nc· maju onako široku gamu različitih konstrukcija kao gradovi, ali pružaju upadljive analogije sa selima pri­mitivaca koji i sami dovode i navode vodw( i dalje, udružuju se, grade »opštežitija«(, dube ih llIesu:!

Dalja uporedivanja još su smeJija. Savlađivanje osnovne graditeljske mase, pa čak i samo })socijalno«

6 7

10

• • • • °o • ........... o OCP-

8

• • • • • • ••

9

funkcionisanje ko§nice, termitnjaka, mravinjaka, pod­seća Mamforda na prve čovekove gradove, »Podcla ra~ da, razdvajanje kasti, ratni poduhvati, domestikacija drugih vrsta, ustanovljenje ropstva, praktikuju se II

narodu mrava milione godina pre no što su sazdani prvi građovi«,;)

Mamford kaže, istina, da »)direktne filijacije« nisu moguće, II šta, uostalom, niko ko je završio osnovnu školu neće posumnjati Ali rečeno je ipak što je re­čeno. Čovek je pre svega nagonski graditelj, on II sebi, kao i '-druge neke vrste, nOSI ovu uspavanu veštim.i: ona se II Jednom trenutku Dudi, progovara iz njega, raaa se·Čovek-graditelJ. --·-·Aliilogi"jeniSili1ove, ali su oduvek bile netačno Da ne protivrečima Meterlenku, iz ljubavi prema pe .. sniku. Ali Mamford nije pesnik, on je teoretičar gradn, a njegova odmeravanja su neka vrsta biologističke op~ sesije, koja ga prati kroz celu ovu knjigu.

Ni opovrgavanja nisu naročito mudra, ali su bar jednostavna. Covek se pojavio na zemlji dobrih pet, šest, sedam stotina hiljada godina pre nas, a tragovi najstarijih poznatih nam naselja nisu stariji od desetak hiljada godina. šta je bilo u međuvremenu? To ne znamo, ali znamo šta i danas čini naš najbliži rođak, antropoidni majmun, On obitava na grani, nema gra~ diteljskih želja, još manje bi se moglo reći da je ne­imar od nagona,G

Ponekad i ponegde, naslutiće se da je stari pećin­ski lovac kampovao i van svojih pećina, možda još i na dvesta hiljada godina pre nas, ali ne znamo tačnije kako je izgledalo to kampovanje} Od srednjeg paleolita nadalje, sigurno je da čovek ne živi samo II pećinama. Verovatno je da kopa rupe, doista gradi jazbine u lesu, u blatu, ponavlja oblik pećine, koja je za njega slika ako ne i jedine, onda bar najbolje »kuće". Ove rupe

10 11

12 13

nisu mnogo savršenije od lisičjih jama, a lisica je da~ leko manje sposoban »graditelj« no dabar, Predak, za­tim, prekriva svoje rupe kožom, kožu pridržava mamll~ tovim zubima ili rogovima od jelena, jer možda još nije oborio deblo, a možda se rogovima i kostima ispo­maže i iz nekih viših )}spekulativnih<f razloga. 8 Jelen i mamut su životinje kojima se u nizu svojih ćudi divL Najzad, ove poluukopane jazbine počinje da presvođu­je svodovima koji to II stvari još nisu, a u svodove­-košare ili u svodove-košnice l}ugrađuje« rogove, gra­nje, sve što mu dođe pod ruku, Da bi ih učvrstio, ubogi graditelj trpa II ove l}konstrukcije« kao neku vrstu ve­zivnog dodatka glini i otpatke od hrane, možda i svoje sopstvene otpatke"

Sve II svemu, prilično žalosne početne etape jed.­nog zanata koji će, za ciglo desetak hiljada godina da stigne do Borominija ili Gaudija"

-,-.- Ipak, naš slavni predak nije bio samo puki »bio-

12

loški« kopač lisičjih jama, Mogla bi se njegova arhi­tektonska škola potražiti i na nekoj drugoj, što bi Mamford rekao, »evoiutivnoj skali«. Čega ima prosti~ jeg od toga da je potražimo II redosledu mučnih do­vijanja, to jest pronalazaka kojima se postepeno od­vaja od pauka, mrava, termita, pčele, ptice, krtice, li­sice, dabra? Rečeno je već da je praistorija čoveka pre svega istorija njegove tehnike," Dok je do kakve-takve predstave o kući stigao, valjalo mu je da ima već nekih tehničkih matrica u glavi, a takve matrice mogle bi biti i vatra, i inhumacija, i kremacija, i trepanacija lo­banje prigodom antropofagijske gozbe, i magija, koja je i sama tehnika odbrane, ili je bar tehnika zavara­vanja slepih sila, što ga, ubogog i prepadnutog, okru­žuju vidljivo i nevidljivo,

čudesna su ta prva čovekova snala~enja. Deli se postojanje od nepostojanja, razdel je to svesti od mra­ka, Pomenuli smo već antropofagiju,' Ma kako jezivo izgledalo, čovek se od životinje odvaja pronalaskom vatre, i onim što je odmah uz vatru izmislio, a to su antropofagijske igre, Predak ispija moždinu palih ju­naka, vrsnih lovaca, dostojnih neprijatelja, II sebe pre~ seljava vitalni fluid, suštastvo življenja"," Ambiciozan od početka, izgleda hteo bi odmah da raskine grani~,e

14 15

16 17

18 19

14

,'/života i smrti. Obezglavi li leš, dodaće mu nojevo Jaje 'umesto glave; vraća mu priličje i obličje,ll Glavama se divi, boji ih crvenom bojom, jer je to boja života, skla­nja ih pod ognjište, ili ih zakopava uz vatru, ne bi li ih agre jao, zakopava ih pod prag pećine, ne bi li ga ČU~ vale, rastura ih po pećinskim odajama, ko zna _zaš.t.Q; Ima svakako i životinja koje se međusobno žderu, nas" predak to čini dostojanstveno, svečano, sa I' ritualom) uz pobude da iz svega izvuče i neki, da ne kažerno/j tehnički rezultat.

U navalama svojih ćudi, zatim, on se, kao i dete, poigrava kamenčićima, ređa ih nežno oko svojih žrtava, igla se sa školjkicama, šljokicama, koščicama, slaže ih II neke možda čak i naslućene geometrijske formc, možda ih dovodi i II neke brojne odnose. i :! To su već nagoveštaji apstrakcije, Istina, kazaće nam Levi-Bril apstrakcije su to nižeg reda, prelogičke, ali i takve, one su prethodnice onih kojima se danas služe iMam­ford, i pisac ove knjižice, i mnogi drugi.

Najzad, čovek oko svojih ljubljenih lobanja poči­nje da slaže i nešto složenije oblike, rogove upliće II

krug,l:! pravi areole, iscrtava krugove, II krug slaže oblutke, pa čak i oveće kamenje, Prema svim mogu­ćim i važećim definicijama, to su već arhitektonske lorme, ili bar protoarhitektonske, i ove nisu nagove­štene samo cItežom već su dobile i svoju fiziku, tele­snosLH Reklo bi se, u to vreme, predak je još pre svega stanovnik pećine, kuću još nije uspeo da sagradi, ili je svoje zaklone gladio tako rđavo i nejačko da od njih ;do' .... danas ništa nije ostalo,

(Krug) nadalje, ne napušta čoveka-graditelja, ili obratIlO: Kružne grobnice, kružni ttimulusi. Duga i uzbudljiva priča o rađanju i rasprostil'anju tolo sa (tho­Iai), kružnih htoniskih građevina, čija svrha -nije :sa­svim jasna)ii Gradevine ukopane II zemlju, ali kame­nom presvođene, i to trajno, pažljivo, graditeljski ko­rektno., Od Dvorečja, od Gavre, od Tel Halafa, tolosi će se raširiti na Mediteran, naći ćemo ih na KipnI, Kritu, Sardiniji, Balearima, na Malti. Oni su građevin­ski sve savršeniji, forme se komplikuju, iscrtavaju !:IC

II kombinacijama ll1nogih krugova, pa se zatim, u in­tersekcijama, javljaju konhe, egzedre, - teško je naći

20

l

22

23 24

prave, odgovarajuće nazive, Istina, to je sve izvedeno još uvek bez poznavanja statičkih svojstava kupole, ali na načine koji su začuđujuće veštL Neki od ovih i da4

nas još nazivanih divovskih grobova (tombe di giganti) s pravom stoje na registru vdo značajnih arhitekton~ skih dela)1i

Teško .lc pronići Ll smisao talasu. Očigledno da je II pitanju kultna građevina, ili funerarna, Ali šta pred~ staVlja, šta kazuje, kako nam prepI ičava ideje i shva~ tanja graditelja'? Talasi na Kikladama, neki tolasi na Siciliji, izdubljeni su tl steni, što bi rnoglo da se shvati da je kružna forma tolosa krenula, istina, od neke nama danas nejasne tehnike odbrane, ali je /svoji.l".tele~ snast potražila i II imitacUl" ~ __ ponavljanj~ I'Qećine.! čo- /,t)" fl,e; vek je stotinama h-ilJa~da-- godina tiveo II pećihi:-Videli smo, ona je za nj~ga i kuća, i naselje, i nekropola, Možda

---Je -i016snastao iz neke naivne želje praistorijskog gra­ditelja da sagradi veštačke pećine, i u njih da smesti namnoženo čovečanstvo, živo i mrtvo.

Da li II ovu familiju pribrojati i kružne etrušćan~ ske grobnice, sal'dinijske nuragi, koji možda i nisu više grobnice već samo tvrđave i kule.1 7 Možda bi se ovoj familiji pribrojala i ona zagonetna grobnica na mikenskom Akropolju, ona što podseća na naše gumno. A možda i bogate, složene, očigledno uveliko već spe-

2 Urbanističke mitologeme 17

18

25

kulativne [orme megaiitskih kružnih sklopova" Sve su to nedollInice, pa ostavljamo boljim znalcima no što smo, da se njin1a pozabave.

Od najstarijih kružnih arhitektonskih apstrakcija čovekovih do prvih tragova udruživanja prebivališta prošlo je daljih nekoliko desetina hiljada godina" U meduvremenu, čovek je sasvim sigurno postao i gra­ditelj kuće. Videli smo, sve procene, sva generalisanja o mogućim oblicima stanovanja II paleolitu nepouzdana su, jer se raspolaže retkin1 i često disparatnim poda~ cima. Razvoj od zemunice do konstrukcija kod kojih naslućujemo i neke prve statičke pojmove nije jed­nostavan, a etape su vdo složene. Ali ono što razazna~ jemo, to je da čoveka ni onda kada je )civilni« graditelj ne napušta slika knlga,"Moguće je da su ovi njegovi krugovi proizašli i iz osobina pramaterijala kojima ba­rata, a to su koža, zemlja, kamen. Arhitravni sklop nije

mu još )asan~ T tebala je malo duže vremena pa da se pozab~vl balvanom kako treba,ela dovede horizontalu Idv,:,rtlkalu do potpormka i arhitrava" Bez ove statičke l cJC građevme ne moraju a možda i ne mo b"t· drugo do difor Z I""" gu l I . me.. em.Ja l kamen slažu se u jajolikc oblIke,. sa -;os~~van:a ~(~Je su nešto kao elipsa ili kru . Me,~~tI,m, cak l suzem Izbor reprodukcija II OVO; naš;' knjlzlcl dovoljan je dobz da II p"t " . lj -" j r Od (. l anJu nISu s ucaJno~ s. L ,~llrn.ulusa, ?d stambene protograđevine nada~ IJc, SUVISC Je precIznih, vrlo korektno iscrtanih k gova, Cak ako i ne idemo do Evberija d ru~ poodmaklonl megaHtskom vremenu Ilas'a' og ke .. sc, II onu 'j l' . . . , (. l UO" og-

I 111 (lmenZ1ja, Iscrtan na r'lsponll od l "I" d o

filWCP.A.OJ:;! DFVC!I J{AWNNE.

'cHri Dt MlATit

2'

27

(. II Ja II stopa,

26

što znači da bi se u ovaj kružni crtež I1lOgla smestiO cela stara zgrada Tehničkog fakulteta u Beogradu, za­jedno sa novim parkinzima..l fl

Uzgredno je pitanje na koji je način krug prak­tično iscrtavan na zemlji., Odgovor nije nezamisliv. štap i kanap, prve graditclj.ske sprave, II pre kanapa aputa. Otuda nadalje nekoliko novih »pojmova(( za čo­veka-graditelja. Nekoliko novih apstrakcija llmističnih.: ili korektnih, svejedno, Centar, kretanje u kJug, ogra­đivanje, delimitacija. To naravno nisu više rajske igre dablova, ili savijanje gnezda II krug, već je II pitanju tehnički postupak čiji se smisao može odgonetnuti sa­mo ako ga ukrstima sa naslućenim verovanjima, sa na-

28

l­

l

• •

• 29

22

činom na koji se čovek postavlja prema: spoljnjelll svetu, sa »ideologijama({ ovih starih majstoi::a~" U- "SVaM Icom slučaju, od prvih kružnih tUIDulusa rekli bisrna da je l~I"yg misleni znak, to je mislena paradigma ča-vekove arhitekture. '

Ustalilo se već mi.šljenje da naselje i njiva idu za· jedno Protozemljoradnja, zemljoradnja, aglomeracija, to su pojave koje se prateo Istina, iznenađenja su uvek moguća, pa sc i redosledi remete. Naročito od kako se II arheološkim slojevima ispituje radioaktivni karbon, a pojave o kojima govorimo podležu već ovim ispiti­vanjima. ln Zaokružiti sc ipak može: negde oko šest. sedanl hiljada godina pre naše ere, neka vrsta prilično koherentnog neolitskog čovečanstva zavladala je Evra­azijom od Irske do Kine. Male neolitske naseobine su tl Evropi, Africi, na Pacifiicu, ima ih i II Americi, Neve­liki zbrojevi porodica, ponekad osam, ponekad dvade­set, trideset skunatreno je i krčevinama ili na ishodi~ štima reka. Izolovane grupe, sabijene, skučene u svoju verovanja, rituale, magijske postupke, »ideologije« -­Cajldova je Ieč,:!(}

I sada opet Mamford,. Preuzimamo iz njegove knji­ge poneki odsek o ovim prvim selima, Cinimo to čita­oca radi Distrakcija je u pitanju, ne informacija Uz to, nije druge, rnOIan10 da preuzmemo i nešto o'd nic­govog sočnog i nepreciznog stila. Biće, veli nam, da je neka VI sta revolucije u odnosu polova prethodila pro­cesima agrarne revolucije" Premoć mužjaka i nemilo­srdnog lovca, jake mišice i hitIih, dugih nogu počela je da se povlači pred moćima žene" I zato, sve je u neolitskom selu okrenuto~ dvojnom smislu prokreacije

,i održavanja poroda: Žena.! la doji, ta hrani, neguje, , nadgleda, podiže, ta bdi~-otia je hraniteljka svojih ptića,

ali i malih zverova begunaca, »zverića-siročića(c21 Od osnovnih selskih običaja, II kojima na razne načine učestvuje sve više suštastveni ženski znak, pa nadalje, sve dobija ženske oznake i privide,", Muškom obliku paleolitskog oružja, škrbavom, kidajućem, sračunatom da razdire i ponire, pridružiće se nežno uglačane alat­ke mekih linija i ženske ep ider me" Ceo tehnički kom­pleJcs neolita inspirisan je snagom žene, a pronalazačka delatnost vrti se oko vlažne praznine duplji, vezuje

se za predmete koji su tvoreni. i za nešto VIse no što je samo musku!arni udar. Predmeti su takvi da se sada prihvatnju, privijaju se })onako kao što se privija čedo ili ljubavnik({ To su doduše grnčarske izrađevinc, lonci i testije, ali i kružni silosi, sve do l)recipijenata većih oblika kao što su kanal i selo( Koliba, zaštićena okućnica, soba, peć, tor, košnica. grob - sve oblici čiji će ))simbolički smisao psihoanalitičari protumačiti tek mnogo docnije{(,:!:: Familija ovih mekih kružnih oblika podseća nas na llprve kalupe za 1ivenje, koji su, prema grčkoj mitologiji, skinuti sAfroditine dojke«.'"

':Matrijarhalni obli<;:.i privređ~vanja bili su II jednom trenutku 'st,;arnost čovekova, -ali 9VO što nam -km;uje Mamford pr e bi nas podsetilo na nel,i zamišljeni ma, trijarhat am,etičkih domaćičkih društava no što činje~

30

nice o pravom matrijarhatu, raslojene, često i dispa~ ratne, povezuju II bilo kakvu velodostojnu celinu" Psi~

hoanalizirati okruglim: ovih prvih sklopova na način na koji to čini Mamford nije ništa drugo do čista }Jnaučna( mitomanija,,25 Zar ovog pisca koji piše i raz,· ll1išlja o gradu i o njegovoj sudbini i koji verovatno iza sebe ima i neku tehničku formaciju nije zainte­resovao opsesivni crtež kruga, kao praksa, kao ner-az· jašnjen tehnički postupak? Zar ga, uostalom, kao mi~ sHoca i teoretu, nije zaintcresovao i kao misleni zllak?

Vratimo sc još jednom na~_I,evi-Brila,. Oblik po 3::: sebi nema nikakvog smisla za prclogičkog čoveka, On

čak uopšte ine postoji, čista je slučajnost, akO nema lj i unutrašnjih moćL Da bi oblik postojao, mora imati

i neke Aejstvujuće sadržine. Od dva kruga jedan može biti dejstvujući, dalde pravi, nešto što je tada mnogo više no samo crtež kruga, drugi je bezvredan, flea­-nostavno nije ništa, pa čak ni crtež kruga. Malo neo· bično, ali tačno izvedeno iz Levi·Brilovih izlaganja)!G Ako se još prisetimo da llprelogičld( čovek regionali~ zuje prosto!', nastanjuje ga vidljivim i nevidljivim, deli ga na obezbeđeno i neobezbedeno. tamo gde se srne i tamo kuda se ne zalazi, približavamo se, izgleda, os~ novnom smislu kružnog znaka.:!7

24

Neće bi tl zgorcg da prizovemo l1 pomoć i Kon tnmL Po prirodi svoje struke, on operiše fundamentalnim či· njenicama, pa se njegov navod mora uzeti vrlo pažljivo, Po njemu, čak! ~na~ docnije od vremena o kome go~ vorimd, magijski krllg' je pojam II tehnici magije u _Su­meru. Ovaj znak ima čak i svoje ime, GISH-HAR, na semitskom, docnije UD~SURTU, od glagola lledseru(~,

"f š'to znači okružiti, zatvoriti tl krug,:!8 llKrug koji iscrtava vrač i u koji se zatvara, to je čarobna figura od najdavni~ jih davnina, Ali njen smisao nije jednostavan. kad vrač oružjem ilf štapićem aperta krug". , formule koje izgo­vara tog trenutka od kruga će načiniti bedem o koji se lome svi poduhvati zlih duhova. ali onako kao što krug obezbeđuje od spoljnih poduhvata, isto tako može da štiti i od onoga što je oper tano, i ova osobenost kruga koristiće se uvek kada treba izolovati predmet zlih činL«(29

31

32

Fragment jedne stIde u Luvru pokazuje nam deo ljudske figure na reljefu. Figura je u liturgičnon1 stavu, drži II ruci štap i In-ug Da li je ta j krug neki prsten koji simbolizuje postupak iscrtavanja kruga štapom, ili su u ruci štap i uže, a uže je namerno iIi slučajno savijeno II krug, dakle, opet dve osnovne graditeljske sprave _ to Kontno ostavlja otvorenim, ali sve dalje moguće hi~ poteze odbacuje"'"

25

33

34

36 37

38

Krug oko leša, oko sretilišta, magi jski je znak, kao takav preneće se, nije teško zamisliti, i na )civiIne(c gra+ đevine, Ali ovaj je krug i tehnička suština, onako kao što je tehnička suština zida da podeli spoljašnje od unutrašnjeg, jaru od hladovine. To je deIimitacija, kao i svaka cir'uga, Što se claJeJwg pretka tiče, onoga što je imao običaj da doslovno okružuje svoje ljubljene lobu­nje, on je očigledno bio ambivalentan. Divio se izuzet~ nom, ali ga se i prihojavao, A što se Konlnoa tiče, on nam je lepo i jasno objasnio i to da je, tehnički gledano, krug i pozitivna i negativna delimitacija. Može da brani od unutra na spolja, i obratno, zavisi verovatno od for~ mula koje su izgovorene, od namene koja je krugu cla~ ta, od dejstava koja su mu ulivena. Istina, objasnimo li tako Icrugovc praistorijskog čoveka, l\azujemo tada da je počeo da misli, nekako, nesavršeno, jadno, ali nekako ipak" Kazuje nam to, dalje, da je arhitektura čovekova krenula iz glave. ćovek je graditelj od onog trenutka, kada je čjJLgli'1iliilljl\.Jllil-ka ko pocetn;čki bio,....ukr-&toio $~LPJ,l.tanjama j str'Jmpu.ticama syoga mjšlJen:ia~Arhi­tektura tennita, pčele ili pauka može ponekad čak i cb nas oduševi nekom u sebi zagonetno sadržanom lepo~ tom matematičkih oblika, ali ni tada nećemo zaboraviti da je krenula iz digestivnog aparata insekta,:Jt

Najzad, što se Mamforda tiče, - prokleto ljudsko zlopamćenje! - teško je ne setiti se jedne davne Sar-

27

28

trove lZJ<lVC Sasvim nesigurno i svedeno, evo je: go­spodin taj i taj ima divnu osobinu mnogog savremenog intelektualca, on svojim idejama odmah pripisuje uni­verzalan značaj, pa ih zato nadalje nikada i ne do­kazuje

Dopune i objašnjenja

l l.ewis l'vlumford, I!te Citv in History, 1961; fl'. pte· vod G, Durand 1964. Razrađena i proširena ranija Mam~ fordO\'a knjiga 'J !ze Culture of the Cities,

, Ibid., str. II, 12 J Ibiel., str. 12 I Ibid., str 11 , Ibid, str. 12 G Upor. Achile Urbain ct Paul Rode. Les sillges allth~

1'Opoides, 1948 Na primcI, kod gibona ni p~)I~cna c! t~mr; da !!raC\i neka čak i privremena gnezda. JedlOl gradIteljskI gest je, manj to, što se noću dva, tri, četir,i gibon,a ~a~;!,!e da bi sc grcja1i (stL 69.). 9rangutan sakup!Ja g~anJe l ltscl? i pravi neku vlstu.postyIJc, cco pos.ao traje ~~l?esetak ~:~ nuta. a ))konstrukctp(( Je u upotrebI dok se ltsc.t; ne OSUSL Nocu se pokriva lišcem, pa odatle i neke ranIje zablude o oranf!utanovim kolibama (str. 75-6), Simpanzo se po­duh\'at~ priprema za spavanje u sumrak i postelja mu služi samo za jednu noć (str.. 81)

7 DicliolZlwirc arclzeologiqlle eles tecll1liques, 1964. Art" Habitat, Prehistoire, (A Laming·Emperaire), stro 447-480

fl !listoire gcw5raie des techniques, p, s .. d" de Maurice Daumas; Les orig illes dc la civilisation tec1l1uqlle, 1962, Art Soddles pri11litil'es (A. Leroi·Gourhan), str, 3

o Ibid, I1ztrodllction (Lerai Gourhan), stc 3, 10 E. O. James, Pre/lis/odc Religioll, fr.. prevod S,. M

Gllillemin, 1959, str, 14 11 Ibid, str. 35 l! Ibid, ~tl' 23,45,30 n Gl"ahal1lc C1alk, World Prelti')tol)" ft p!cvod H

Chcrd, 1962, str-. 60. Reč je o globu nean~1c~"talOldnog dc* teta II pećini Tcšik~Taš tl Uzbddstanu. DctmJa glava oven· čana jc sa šest par',i 1"0gOV~l sibirske divokoze, pl'}n~etn~ ~loženih tl krug, )lSlgurno Je da su neandcrtolO1dl tmali

i mnogo razvijenija shvatanja nu što bi se očekivalo od prilično nerazvijenih tragova materijalne kulture« (str 60-61)

u E, O. Jam~s, op, ciL Lobanja pažljivo opervažena u krug poredarum kamcnovima. Otkriveno 1939, pecina San Felice Circeo, Pontiske močvare na Tirenskoj obali (str,. 15). Ovaj za nas vrlo važan podatak gotovo je idcn­tično opisan i II knjizi Raymond Lantier La vie pre.!ri.sto-riqlle, 1961, stL 115,. '

15 E O James, op cit., str. 45 i dalje UpOl LOllis Hautecoeur, Mystiqlle et arc/lit ectw e, SY/1lbolis/1lc du cercle et de la cotlpole, 1954, U poglavlju Le cercle elI to­uien, kaže se i ovo: del užna osnova se izgleda u davnini pribrajala nekim kultovima, kultu vatre, kultu nl1 tvih. kuItu heroja, kultu zemljedelskih božanstava, kultu izvora«( (str. 3-44). Kao što će se videti, ovo mOl'a ipak da nam izgleda malo neodređeno. Krug, kao graditeljska [Olma, traži i jasnija, pIC svega tehničko-magijska objašnjenja

10 Fotografije i crteži: L Bernabb Brea Sicily, 1957; J. D Evans, Malta, 1959; Margaret Guido, Sard;,ria, 1963.

17 Hans Socder, Ur/ormen der abelldliil1disclzen Bau­kzl11st ill ltaliefl lllId dem AlpeHrall11l, 1964, str 41, 42, 249 i dalje.

Hl Fernand Niel, Doll1lc/ls et 1Hc1l1zirs 1961 Kružni kromleš iz Avcl'ber-ija obuhvata oko 105,000 'm~, U lInutr~lŠ­njosti velikog kruga još su dva koncentrična Ukupno se Iačuna da je ovaj ))ansambl«( sadržao oko 650 uspravljenih mcgaIita, a megalitska aleja vezivala ga je za drugi, ta* kođe kružni, manji, i dužina aleje je bila oko dva kilo­melra (str 37).

, 10, Upor.. Anette . LaJ'!ling-Em:peraire, ,L'archć%gie pre-Izzstonqlle, 1963 Datuanje pomocu C~14 Je uglavnom si!!Ur­no za pojave koje nisu starije od 15 do 20 hiljada godina p'r~l?e slične metode obećavaj!-l da .. ce sc ovaj razmak pro­SIrItI (str. 147-14?) Tra,go\:I kOJI neposredno prethode protourbanom raZVItku UPISUJU se u potpunosti II ovaj raz~ mak sigurnog datiranja, I naravno, već neka iznenađenja, Pre svega zagonetka zvana Jeriho. Sedam hiljada godina p~'e n. e, . stanovnici protozemljoradnici i lovci, još bez se­kU',e od glačanog kamena, bez grnčal"ije. a nasel,je već rc­latlvno kc:mpaktno, sa negoveštajem ortogonalne, čak i ka­mene kuce. Ova .?kolnost preti da .ugI'~)Zi čajidovu teoriju l)mb,ane r;evolu~IJe«( .. Za sada, ~aJbolJ~ je, kao i čajlc!. uzet! .d~ ,le Je~lho Jedan od ?l1Ih srecnih izuzetaka koji potvrđUjU pravIlo (Gordon Chlldc, Wllat lzapPcl1ed ill His· tOfY, fr. prevod AMansat, 1961, slr. 75-76)

'" G Childe, ov cit., StL 71-95 ~I L Mumford, op cit, str 19 -. Ih id ,st!' 24

29

30

~J l bid., str. 14-" Ibid", str. 20 ~5 Neke od Mamfordovih evokacija zaslužuju doista da

budu i doslovno navedene, kao na plimer ova; l)Seio, okru­ženo povrtnjacima, njivama, to je kolonija novog tipa, stalna družba dobrog suscdst\a čoveka, ptica, četvorono­žaca,. Kuća, štala, žitnica, sve jc čv!' sto vezano za tIc, za zemlju kojoj se iz genc!'acije u generaciju čovek vraća Svakodnevni život u eelosti je okrenut dvojno smislu biv­stvovanja i Pl uk! cacijc, Simbolične pledstave falusa i vulvc odigr avaju važnu ulogu u selskim običajima, sve do u od· maklija vremena istorije. A!'hitektura grada inspidše se ovim običajima, materijalizuje ih i stilizuje, pretvara u oblike, kao što su obelici, kule, stubovi, krivine kupola, ponekad "cc i u preciznije figuracije kao i;to je ona, dži~ novska iz Delosa, i za koju nam Mamford doslovno ka· zuje šta predstavlja, a mi to ipak moramo da preskočimo (Mumford, op. cit., str. 20-2 l) " IIi: uU ovom selskom kon­tekstu stvari, mnogo još pre no što se grad formira, od· nosi dobrog susedstva dobijaju puni značaj. Sused je na domaku glasa, spreman da pomogne u odlučnim trenucima egzistencije. Sa njim se oplakuje mrtvac, ili se raduje pri· godom venčanja ili rođenjacc (lbil!., str. 23) .. Istina, na ka­kve je sve svireposti spreman naš daleki, uplašeni predale, može se razabrati, čak ako i ne čitamo Fl'eizera, ili Levi­·Brila. Dovoljno je malo prokonsultovati grafički materijal, na primer crteže sa šumskih stcna II Dolini Kamonika, II Sevclnoj Italiji (Emmanuel Anati, La civilisation du Val CamolZica, 1960), Umesto harmonije čovek - čovek još uvek, i u mnogo navrata, ritualno ubistvo i gladijator~ ski dvoboji. Umesto harmonije čovek - životinja, nešto što bi se s vrlo mnogo obzira moglo nazvati trenutnom i pogrešno odabl anom harmonijom između čoveka i ma­garice! Pa i takvi, naši preci čine nam se više ljudi, a u svakom slučaju više su svoji no što nam ih prikazuje uzvišeni Mamfordov proliksus.

!!a Lucien Levy·Bruhl, Les tOllctioJls mentaies clans les SUL'idte.'> il1jćriclIl'c'}, 1910, izd. 1951, str. 124 i dalje. Lucien L0vy~Brtlhl, La melltalite primitive, 1922, izd" 1960, naro­čito glava Les puissances mystiques et illvi.sibles, st!'. 47-93

~1 Lucicn Le\'y-Bruhl, Les fOllctions ... ,stL 130 i dalje. :!S DI' G. Contenau, La magie ches les Auyriens et

les BabylO1ziells, 1947, str, 167, " Ibid, str. 167. oo Ibid., str .. 169. :'11 UpOl". Jean Feytaud, Lc peuple des tel'11Iites, 1949,

Marcel Sire, La vie sociale des allimaux, 1960,

GLAVA TRE~A

GRADITELJI GRADOVA ili STVARANJE SVETA, UGLAVNOM PREMA CAJLDU

M agazin »Planet({ neka izlazi u Parizu, i nelca ga čita ko hoće, a mi ćemo, od ovog mesta nadalje, uglavnom p,estati da mislimo na krug" _Krug_je

..-samo-jOŠ-USPQ~O je »alogička«, davnašnja, zasi· g..!:!Ino-i-pFeHFbaIla-gL:1~hte[Jska torma, ~na.llola zahoravljena slika »)prvobitnogcc nase(Ja, a ta slika, s v!9ID.ena.....na vremeJl prisećanju COVe1covbmUOblra i 11LevcJil\~ • ...J11itske mere Evu, istorija čovelca-gracJHeIJa, to je sada pre svega istorija gradova koje gradi. Pitanje je kratko, i postavljamo ga:' kako se rada grad, kako

i počinje svoj život? ! -. ~ ~-

Ako se odlučimo da još jednom zaVlnmo u pome· nutu Mamfordovu knjigu, početni stavovi su mu sve­čano intonirani. »Pojava gradova u neo-paleolitskoj sredini javlja se naporedo sa fenomenom e111ergelZcije,_ u onom smislu II kome ovu reč shvataju Lojd Morgan i Vi1jem Morton UBer U toku samog tog fenomena iskr· sava nov element, koji modifikuje kvalitet smeše i oso­bine njenih osnovnih sastojaka. Ali samo ispitivanje ovog početnog stanja ne bi dozvolilo da se do kraja otkriju prevashodno novi virtl1aliteti, onako kao što se, na primer, novi virtualitet organskog života javlja i u prividno ustaljenini sredinama inertne materije" Pod uticajem novih faktora, sastojci postaju nestabilni, i tendencije koje se prethodno nisu razaznavale polako se medusobno odreduju, a odreduju i dalji tok evolu­cije .... ,,1 Zaklopimo odmah ovu knjigu, moglo bi nam se desiti da nam se njen pisac predstavi i kao filozoL

53

58

Bolje je da se obratimo Gorelonu Cajldu, cenimo ga, a sem toga cenimo i vrednost osnovne faktografije. Hajde da se premerimo činjenicama, koliko da i sami ne krenemo II neko carstvo mašte i izmišljanja. Svedeno

, do najsvedenijeg, evo čajidove sherne':~ Početn.fl,,_JIl!.!ta~. + . hl!gija,legi!anje bakra, Imlaja, antimona, i livenje ~ brS~~~~!, __ !9 je revohiCionarrifJren.utak:ti -istoriji ljudskih g naselja; to je, reklo bi se, prekretnica od sela lm gradu. '" Biće-, -kaže Č"njid; da su metaluI'zi, posle seoskog vrača,

54

pIvi specijalisti sveta. Doduše, topioničar je II nešto boljoj situaciji od Vlača" On nije vezan za malu, zatvo­renu, )autarhičow{ zajednicu, on je kosmopolit. Njegov zanat se svuda traži, a pravila su manje·više opšta, Mag je majstor malih lokalnih prilika .. Već ususednom selu je bez znanja i umenja

Istina, doslovno nam se kaže, onako kao i celu po­četnu tehniku čovekovu, i ,rnetalur~iju, ne bi _ trebalo odvajati od magije; Iona ima"'svoje svoJstvene matrice, I grnčarija se--peče uz formule i "uz vračanje. Za me­talurgiju, od koje odmah kreće i ~alhemija, to važi još više. Fizička transformacija metala;~pfelaz iz čvrstog u tečno stanje, transsupstancijacija, nije se mogla druk~ čije podvrgnuti tehničkim pravilima do kroz magijske postupke_ Asirski tekstovi još u prvom milenijumu, dakle, u poodmaklOlTI već vremenu, određuju topioni~

čarske rituale, koji traže i ljudski fetus, ili devičansku krv, A kineska tehnika je još ekskluzivnija_ Ne poteče li metal na vreme, topioničar baca u peć svoju ~enu. Bila je to neka vrsta užasnog podvođenja žene demo~ nima vatre. Istina, u većini slučajeva dovoljno je de­mone samo malo zagolicati, II tu svrhu II vatru idu ŽCw

nini odsečeni nokti i kosa_" I takva kakva je, metalur­gija, kao i svako kapitalno otkriće, rađa u krug čitav niz daljih llwnalazaka, mela podređene zanate i omo­gućuje druge, nove i nezavisne" Proizvodni postupci su sve složeniji, pa je zato baš metalurgija odlučujuća etapa u podeli rada_ Ona razbija autarhičnu i tehnički polivalentnu prvobitnu zajednicu. Podela rada ffi.je.Q<'ll f od bitnihatributa grada koji se rađa. --Na--deseiak-;;t;;tig;~fsI,ih-;I;ema, koje smo pogle­dom pretrčali - ne da kontrolišema Cajlda - doista nikakvih odstupanja nema. Tamo gde se tl redosledu slojeva nailazi na prve tragove topljenja i legiranja me-

59 55

56

60

tala, beleže se i najstariji tragovi ili bar najstariji jasni nagoveštaji grada, Arheolozi, koji ove sheme uspostav­ljaju, mogli su, ne jednom, da se zadive pravilnošću procesa,_ Ide li se odozdo naviše, slojevi sadrže sve ma~ nje primitivnog lovačkog oružja i nezgrapnog težačkog oruđa. Sve je manje alatki Za kopanje i oranje. sve više ubojitih noževa, kopalja, mačeva~ Sve su vitkiji i elegantniji. dakle efikasniji. Nestaje polako keramike rađene bez vitla, nailazi se na primerke pažljivo ura­đene i sve bolje pečene. Zatim, predmeti l)nadgradnje(l, objekti kuIta i magije, drangulije bižuterije, kozme­tičke igračke. Standard se diže. Elegancija pojedinih stvarčica sasvim jasno pokazuje da nije reč više o izra­đevinama malih seoskih zanat1ija, amatera i svaštara, već da su se nad njima lomili vešti i dobro uvežbani prstL

što se arhitekture tiče, isprva su na dnu tragovi bednih ribarskih i zemljedelskih koliba, .pleter i lepJ< uplašeno savijen II krug, naravno. Pa zatim se kao riia~

terijal javlja čerpič, pa cigla, pa »formatizQvana« cigla, Počinju _dg ,se pomaljaju temelji od kamena. Nagove­štar PE_~y-og ugla',-',ma i II najmanjem detalju neke os~ nove, skoro je uvek i nagoveštaj bliskog grada. 'Znači, arhitravni sklop pobeđuje, greda i potpornik dovedeni su do statičkog odnosa, to se zaključuje čak ako ni od grede ni od potporni ka nema traga, A kad naslutima ideju llraspona«(, čak i tipiziranog, statičkog raspona, tQ .. ~nije samo znak da se graCIenje sistematizuje, već moze da znači i neku višu organizaciju poslao Da li je ',(-;' <,';

mera ušla u arhitekturu, da Ii je broj naselio graditelje? Nije prosto odgovoriti na ovo pitanje

····t' " . '

o ~." r:: .. " 'o

,.

>- "~,

61

Sto se ide na više kroz slojeve, tkivo gradova koji se rađaju sve je bliže današnjim pojmovima, sve bliže našim sopstvenim rečima, kojima govorimo o gIadovi~ ma, Pa iako mera naših reči nije sasvim dovoljna, upo~ ređivanja između negdašnjeg i sadašnjeg ipak su ne~ kako moguća. Kuće su dvospratne, možda ivišespratne, možda ima i nekakvih stepeništa, ili se praotac penje lotrama, I{ao što je to činio i kod mnogih staroamerič~ ldh gradova, Vrata postoje, manje je izvesno da Ii su i prozori postojali. Ako ih je bilo, stakala nije bilo, prekriveni su k'apC1ma ili zavesama. Sve su jasniji tra~ govi popločavanja-,Ulica što se ide naviše, ima čak i spoljnekaflaliiacije. Kod Mohendžo Dara, u dolini Inda, naći ćemo i prve- tragove gradske kloake. Dalje, tragovi uličnih, )podužnih(c i )poprečnih({ profila. Praoci bdnu \leĆ pomalo i kon1una~ne brige, a pre svega brinu bdgu kako ela odvedJ vodu iz_ grada, pošto im je grad, upro~ š(~cno l.azano, 0(1 vrlo rastopive mase. Katkad su ulice izvučene pedantno, naslućuju se )direktrise« ili čak i »regulacija<t, a to opet kazuje ne samo da postoji neka misao o pravilnosti kao takvoj no, vidi se, da neko brine brigu i o građevinskoj disciplini.

~~l?.Ed!~ poslednji, završni atributi grada: hramovi. palate, u k~menu dobro obrađena i unapred smišljena pristauišta.Fortifikaci.i9 su ponekad talmc1e grandiozne> One su verovatno i najznačajniji deo gradogladiteljskog poduhvata,. Zidovi Dur šurukina visol{i su oko osam· naest metara, mestimično široki i dobrih trideset i šest, a to je širina ulice Kneza Miloša u Beogradu .. Kao i u nedavnoj praistoriji, ova utvrđenja štite grad ne samo od vidljivih već i od nevidljivih neprijatelja. U donjim zonama utvrđenja Velikog Vavilona nalazi se friz iz· vanredno skupoceno izrađenih čudovišta od majolike> Ove aždaje ugrac1ene su u podziđe, tamo gde ih niko do davnih graditelja i savremenih arheologa nije mo­gao otkritL Verovatno, nalaze se tu zato da grad zaštite od seizmičkih katastrofa)

Reč je o vr lo malim gradićima, u početku. Oni će odmah postati i državice, i to opako zavađene oko vo­da, oko Imuaia, oko pristupnih puteva, Ako smo dobro razumeli nekoliko rečenica scr Leonarda Vu1ija, istra~

živača Ura, a ove bi sc, istina, mogle shvatiti i meta· 59

64

'-,

( forično - iz Eridua, za koji su stanovnici Surnera ve~ rovali da je prvi grad sveta, pri lepom vremenu video se na horizontu Ul. Iz ovoga se sasvim sigurno video ElwObeid, a iz EI~Obeida, sa malo naprezanja, mogla se

- tl dalekoj daljini nazreti zigura Larse" Sa nje, verovat~ no, video se Un.llc5 Dakle, iz jedne državice gledalo se II dru~.!f~o tt .kOlušijsko.,oranje. / '~'~~m, drugi primer.. Ako pročitate li Ilijacli da je Ahil

",.ll besu tri puta optrčao Troju, nemojte to shvatiti samo kao pes ničku slobodu,. Troja, i sama jedan qd prvih ovih gradova, istina, gradić postI'ance, prnvincij~ ski, prema prvim žarBlima civilizaci je - nije bio veći od nekog" omanjeg bloka. 'na Novom Beogradu. Ahil ga

" je mogao doista i očas optrčati. Teško je reći imamo '''li pravo da 'Biblos, Iruju, Uruk, Lagaš, Ur smatramo

za iste pojmie kao što su danas Tokio, Njujork! London, čak i Beograd. Da li smerno uopšte fenomenološki da naziv grada zajednički pr imenima na tako različite po­jave~ To je drugo pitanje, i evo pominjema ga samo

~ uzgred. ',~ \ Grad()vi sve već L Po neki od njih zagradiće i više

"'-.......-desetina hektara telitudJc, opasaće i više hiljadu sta­novnika. Lagaš, jedan od sumerskih gradića, o kome postoje dobra obaveštenja, brojao je trideset šest hi­ljada stanovnika, a ova cifra odnosiće se izgleda, samo na odlasie stanovnike~ Istina, pred nama je i vrlo nagli, i vrlo karakterističan demografski skok. Najviše na hi~

62

lj adu godina unatrag, možda i nekoliko stotina godina samo, Lagaš, Uma, Kafadže bili su još protourbane for­macije, u najboljem slučaju varošice sa ponekom hiM

\ lj adom stanovnika. Sada, to su gradovi sve složeniji, V 'dznutra sve komplikovaniji, organizovaniji, sačinjeni '\ _ v,cć od jezika i rasa, od zanata i veš tina, kasta i kultova.

Evo, najzad, to je i nekoliko pravih pravcatih, arhaič­jkih, ali il<osmopolitskih metropola. Takav je Me.lJ1fis_ 'u Egiptu, Veliki Vavilon u Dvorečju, Mohendžo-Daro

i Harapa, u dolini Inda. Gradovi na kompaktnim teri~ torijama od više kvadratnih kilometara, sa pratećim naseljima, čak i sa nekom vrstom llgradova satelita((. Jedan od njih, Memfis, preživeće i prvu zabeleženu grad­sku revoluciju, 2,2630 godine pre naše ere, Pretvoriće se obdan i obnoć u plamen, dim i vodu, Zemlja se vrtela, kaže stari izveštaj, kao neki grnčarsld toča lc Plemenite i otmene opljačkaše do kože, bivše dame postadoše robinje, a familije su se udruživale da bi se prehranile. Grobove otvarahu, mumije u besu razdirahu, a ljko prežive, video je Nil od krvi crven«.6

Gradovi su složene socijalne celine, to se vidi ne samo iz prethodnog pasusa nego se dosta lako razaznaje i sa planova, Podela teIHOIije nije niukom slučaju takva da bi se podredila bilo kakvim funkcionalnim analiza· ma »zoninga« u današnjem smislu rečL To nije čak ni relativno čitljiva, danas nam dosta bliska podela grč· kog model·grada na elemente koji se približuju našim pojmovima o stambenim ili društvenim ce1inama.i Ne, to je stroga, čak svirepa razdeoba na profani i hijera­tički grad, i ovaj je zatvOIen II temeIlOS, katkad je utvr~ đen i jače i bolje i komplikovanije no što je utvrđen grad II celini. Svaki sumersko~akadski grad ima svoje bogove, katkad i ceo svoj gradski mali panteon, katkad iz opšteg panteona izdvaja ponekog od veličanstvenih, priziva ga u grad, proglašava ga stanovnikom grada, nastanjuje ga u ternenosu. Bar u početku, surnerski bOM govi stanuju II svojin1 sopstvenim gradovima .. Reklo bi se, ponekad su čak bili i smrtni. Mali gradski bog ratuje barabar sa svojim sugrađanima, pomaže im tl

hidrotehničkim poduhvatima i građenju fortifikacija, opšti sa smrtnicima, ili bolje reći sa smrtnicama, Vi­deće se II partiji o ziguri na koje načine to čini i zašto

I

I

i

je ovaj plOmiskuitet boga i čoveka stanovnicima Su­mera bio tako značajan. Bila je sve to, možda, kazaće nam Cajld, i neka vrsta U1banoteističkog komunizma, Bog je vlasnik zemlje, žitnica, zajednička, uz njegov je hram. Uspomena na daleke neolitske zajedničke si­lose za hranu. Jedna od boginja, o kojoj dosta znamo, jer je knjigovodstvo njenih imanja sačuvano skoro u potpunosti, supruga gradskog boga, boginja gospođa Bau, posedovala je ni manje ni više no cela četrdeset i dva kilometra kvadratna prigradske teritorije, Tri četvl'~ tine ove zemlje podeljeno je familijama u neku vrstu ispoliee, ostatak je bila njena lična svojina, nju su radili najamnici, Dvadeset i jedan pekar', i dvadeset se~ dam žena robinja koje im pomažu, dvadeset pet koje pivara koje ćevabdžija, a njima pomaže šest robova muškaraca, četrdeset žena zaduženih da tkaju i prera­đuju lan, ili da nadziru stada boginjina, druge tkalje, tkači, zanatlije, čak i pisari, deo su ovog malog teoM -feudalnog naroda, kome na čelu stoji nevidljiva bo­ginja. Njen hram irna svoje sopstvene radionice i svoje zanatlije, izrađuje metalne alatke, plugove, podiže sto-

69

70

71

ku za vuču, gradi kola i lađe. Najzad, boginja Bau pose­davala je i svoje rasplodne bikove, dovedene iz pribrež­nog Elama, jer stoka II močvari brzo crkava i degene~ riše se~ Hr am je tako i neka proizvodna kuća, ili, kao što kaže čajld, urbanizovana verzija ranije tribaine zajednice.

Iznad svega, ove prve civilizacije su graditeljske. Bili su to dobri, inteligentni i predani graditelji. Ioni II Egiptu, i oni II Mesopotamiji. A bili su izvrsni i oni Ll dolini Inda, Prvi graditelji padova II Kini, ili docnije II Starim Amerikama, svi nose nešto od neimarske vo­lmcije. Prirodno je, izgleda. Oni koji tek počinju da grade svet, valja im se pre svega da budu valjani i po­šteni neimari. Naročito će nas impresionirati ovi gra-

S Urbanističke mitologcffic 65

66

diteljski poduhvati ako se prisetimo da nijedno od ovih područja nije zemlja- od prirode data za velike poduhvate, U Dvorečju kamena nema, nema drveta, ne­ma ga čak ni toliko da se pošteno ispeče kreč ili cigla. Nema ni onih luksuznih materijala koji već uveliko

· počinju da prate arhitekturu. Paradoks je utoliko veći što nema ni osnovnih sirovina za nove, efikasne metalne alatke, a baš te, videli smo, i radaju ove prve gradove. -Kamen je stizao iz Omana, drvo iz Sirije, lapis lazuli iz Avganistana, bakar je stizao takođe iz Omana, kalnj negde još istočnije od Irana, ili iz Male Azije, ili čak

· iz divljih prašuma Evrope. Na jednoj staroj karti Va-· vilona i celog sveta, a o njoj će sa drugih razloga biti , još dosta reči, označen je kraj sveta kao »zemlja gde se sunce ne vidi», Iz ovoga Kontna zaključuje da su već i II tim davninama nakupci sa Istoka stizali do severnog polarnog kruga.s

Blato, naboj, ćerpič, to su osnovni si!omaški mate­rijali ovih prvih civilizacija, koje se dižu iz blata, iz močvara. Karakteristična je jedna Herodotova aneg­dota. Jedan, u Egiptu, koji je poželeo da nadrnaši sve graditelje piIamida, a ove su uglavnom već bile sagr-a­etene, ostavio je iza sebe piramidu od cigle i zapisao nn njoj: Nemoj ela me potcenjuješ tl poređenju sa kame~ Him piramidama, jer .sam ja veća od njiJz onoliko koUko je Ze vs veći od svih ostalih bogova! Gurali su naime IIzotku tl barH i blato koje se prilepilo za motlal skup­ljali SH da bi od njega napravili opeke i na taj način su me sagladili) Ima nečeg istinitog i tužnog II ovoj zaR ludgraditeljskoj priči. Iako nekako, turajući motku u baru i vadeći blato, dizali su se i prvi gradovi. Blato se mešalo sa nakvašenom slamom, od ove smese pravio se će! pič, docnije sc i pekao. Slojevi gline su strpljivo slagani II horizontalne zone, nabijani su II })oplate« od ćerpiča i cigle, a raskvašena i upretena trska raspro~ stirala se kao neka vrsta )}arrnalure« ili })serklaža«, ili ,)libažnog sloja({" Ili, najbolje rečeno, bila je sve to od­jednom Slojevi su se zalivali bitumenom, koji je Meso­potamija srećom imala, a Egipat ga na nesreću nije imao, pa zato od egipatskih gradova i civilnih građc~ vina, čak ni od najvećih palata, gotovo ni traga danas}O Gradove u Dvorečju najbolje je zamisliti kao ogromne

rtl: \

72

mase, VIse izvajane no sazidane, od neke vrste bitume~ niziranog betona. Od ovoga su se gradile fortifikacije, terase, hramovi i zigure, viseći vrtovi. kejovi i kanali, ustave, čak i bazenL Bile su to ogromne glinene mase, a s obzirom na ))plasticitet gline«, valjalo je znati od· vesti vodu, rasporediti padove, izraditi kanale i žlebove za unutrašnje sušenje mase, rasporediti })dilatacije~(.

S" 67

68

73

Mislimo da se i danas diže kosa na glavi svakom gra­đevinskom inženjeru koji na trenutak da sebi računa kakvi su to teški i složeni poduhvati bili.

Kosa nam se diže na glavi i onda kad zamislimo vojske zidara, redove i redove radnika, nad kojima je valjalo vladati ne samo tehnički no i fizički. Jedan asurski reljef prikazuje protomajstora, a ovaj trubom daje znak kolonama zidara, Svira II trubu, a ovi se raspoređuju, trče, bezmalo II nekom vojnom poretku. Na kakvom je sve oprezu valjalo biti, i kakva je sve predupređenja valjalo činiti da stvari ne krenu onako kako ne treba! U staroj Kini građevinski radnici morali su za vreme rada neprekidno da pevaju da ne bi neko od njih slučajno, ili namerno, izustio zlobivu reč, neku invokaciju koja će da pomete graclevinu, ili, možda, još pre, da ospori prave formule prema kojima se gradi, da ih obezvaži.11

Manje nas neće zadiviti i diže nam se opet kosa, nama graditeljima, kad se prisetima egipatskih salu'al·

nih građevina, i sakralnih gradova II kamenu. U vreme kad se piramide grade - pir amide su Za neke i posled­nje ali i najgrandioznije građevine neolita - alatka još nije bronzana" U najboljem slučaju, to je bakarna alatku, a možda i kan1ena, možda čak i drvena, Od Egip~ ćana smo mogli da naučimo, istina posle mnogo muke da ih .raz~memoJ da se i tvrdi gr-anit, ili bazalt, mogu obr-aCtlvall drvenom alatkom i kvarcnim pesJ.i:om. Za~ tim, još čitav niz graditeljskih poduhvata i ner-azrešenih tajni, o kojima su napisane debele knjige):!

Velika Keopsova piramida široka je II svojoj os~ novi, dvesta trideset sa dvesta trideset metara, a diže

74

70

SC za sto i četrdeset šest u VISInu Dva miliona i tri stotine hiljada blokova preteškog nubijskog kamena, prosečna po dve tone svaki. Kakve su to cifre! Her:QJ.lot nam kaže - koliko opet da nam se digne kosa na glavi - daje sto hiljada ljudi radilo na ovim poslovima .. Cifra ne moi""a, čak~-l ne m'ože biti preterana, Ogromna bogatstva su utopljena u ove građevine, ali vrlo je te~ ško danas lazumeti njihov smisao" Izgleda, Egipćani su hteli, a i uspeli su, da nam njihovi gradovi mrtvih ostanu velika i večita zagonetka. šta je gonilo ove lju~ de da uz tako čudesne napore sačine doslovne gradove koji ne služe ničemu, da ogromne količine kamena pretvore u geometrijske oblike. U punOIn smislu reči, ovi egipatski »gradovi mrtvih« su replike gradova živih, od kojih do danas ni traga nema, jer su ih vode razw

nele, Uz piramide ide i složen sistem raznih konstruk~ cija galerija i hodnika, terasa, pjaceta i trgova, a ma­stabe su, izgleda, ponovljene kuće u malom, svrstane u ulice, aleje, osovine" Svaka mastaba ima svoje mesto u tom gradu, svaki grob, reklo bi se, svoju ulicu, i kućni broj. Da slika ovog grada bude potpuna, sve ono što arhitektura ne može da dočara sama od nekakve iluzije o gradu, dočaraće ono dalje, što ove )gradove« iznutra naseljava, To su reljefi, to su slike, to su voj­ske figurina, od terakote, fantomski narod lutaka, koji naseljava ove grobove Ceo život jedne zemlje, celog jednog sveta, sabijen je u ove gIađevine-rnodele, i ljude w

~moc1ele, Da Ii je to samo projekcija one suštastveno egipatske ideje o besmrtnosti! O egipatskom shvata­nju besmrtnosti l'aspIičaće nam se mnoga knjiga, bar ukoliko je štampana do pre neku godinu. Danas stVa! i izgledaju nešto komplikovanije Susedski, komšijski Sumer, trgovački Sumer, ni je se mnogo bavio ovakvim idejama" Da li smo sigurni II ono što verujemo: da su i Egipćani doista bili toliko obuzeti mišlju o besmrt­nos"tirKad bi se htelo, sve bi se moglo i drukčije pro~ tumačit L Možda je u pitanju neka \'l'sta »simpatične magijc( II naj grandiozni jem mogućem obliku, Gradoy'i živih rasli su nad vodama, a vode su ih razno sile i ra­stvarale, konačno su ih raznele i l' as tvorile, od njih danas ničeg više nema. Možda je trebalo da ovi gra­dovi mrtvih pouče gradove žhih kako valja i kako se

75

može trajati. Da nisu bili možda uvračana slika traja­nja i večitog? Ako je tako, bila bi to, zasigurno, do sada najčudesnija, da nc kažemo i sasvim aberantna magijsko-urbanistička matrica čovekova. Bolje je zato, ipak, da o ovoj hipotezi i ne razmišljamo mnogo.

Sta znamo o graditeljima sveta koji se rađa? O graditeljima gradova, bolje reći o samim arhitektama? I pre svega, šta znamo o njihovim zllalljima, kakva su mogla biti ta znanja? Cajld govori o progresu nauke, što su ga doncH gradovi, onda kad su naišli. Bojimo se da je to, tako rečeno, bar na našem jeziku, prejako, nedostižno" U kom vremenu nauka i još u progresu? Negde šest, pet hiljada godina pre nas? Kao i obično, Cajld je blizu istine. Neka znanja su doista akumuli­rana već u glavama naših praotaca

Znanja njihova ili nemaju ili bar, prema današnjim pojmovima, ne mogu imati neke neposredne veze sa

7l

72

"

76

urbanizmom. To je istina, Hepatoskopija, ili gatanje II

jetru, ne mora da nas interesuje, iako hepatoskopske spekulacije mogu katkad da sc primene i u praktično· -tehničke svrhe,l;) Takode ne mora da nas interesuje ni ekstispicina, ili haruspicina, ili gatanje nad žrtvom, ta, nazovimo je protojestastvenica. Ne intelesuje nas ni onironlantija, ta, nazovimo je protopsihoanaliza, ili či~

tanje snova, Ni egzorsizam, ta protopsihijatdja, ili isterivanje demona, U krajnjoj liniji i nije reč o raci-

onainim znanjima, već opet o nf!.koj vrsti magijsko-teh~ , ničkih, ili rnagijsko-s~.ijantističkfh\ matrica" Za nas je nešto interesantnija 'geomantij~. 'slo znači gatanje II prosutu zemlju, a izgala-~se-'-nc -samo sudbina onog koji prosipa ili kome se prosipa no se stvaraju i neki poj­movi o dobrim i lošim predelima, koji bi se mogli praktično potražiti i naći. U staroj Kini geomantijski postupci prethodili su određivanju mesta za grad, bila je to neka vrsta ubikacije grada, lokacije)4 ~

O matematici Egipćana i Vavi10njana napisane su biblioteke. Pa ipak, najnovija mišljenja o njoj pred­stavljaju neku vrstu hladnog tuša." Istina je da su Egipćani uspeli da izračunaju povIšinu kuće još za treće dinastije, ali je tako istina i to da ima i drugih metoda do matematičkih da se površina kuće izračuna, Istina je da je Imhotep znao da statički olakša potiskc kosim unutrašnjim strukturama zidanja, ali nikakve potvrde da to nije proizašlo iz same čiste empirije,. čak ni čuvena egipatska geometrija nije preskočila empi­riju. Najbolji dokaz, a priznaćemo Lefbiru i neoboriv, to je baš poznavanje tzv,. l)egipatskog trougla({, docnije Pilagorinog trougla, i to za jedan jedini slučaj 3: 4 : 5, što dokazuje da pravilo nisu uspeli da generališu. Istina, ovaj trougao dobro im je poslužio u gračlenjtL Aritme­tika aditiv na, ne nagoveštava još algebru, a odsustvo bilo kakve sistematske metroiogije dokazuje se jasno, i proče, i proče. ))Grci su, kao i nli, po malo žrtve egi­patske opsene. Aristotel i Demokrit klanjaju se egi­patskoj nauci,. valjalo je da se pomuče td dobre geneIacije naučnika pa da dokažu da su i matematika i astronomija igrale sasvinl beznačajnu ulogu u razvit­ku egipatske civilizacije«)O Istina, za sve je kriv Hero­dot, jer kazao je da su Egipćani izmislili geometriju, ali šta je reč geometrija mogla da znači dva veka pre Euklida?

Istoričari matematike nešto su milostiviji prema Sumclo-Akadijancima, i docnije Vavilonjanima, ali opet se ut\'rduje odsustvo bilo kakvog ukusa, smisla za apstrakciju. Ukoliko ne poverujemo da je postojala i neka tajna, OI'alna, ezoterična matematika, što nije baš neverovatno, jer nam se u ovom delu sveta od cele matematike na1češće daju samo gotovi rezultati,

73

74

77

zbrojevi karpi, riba, lađa, volova. Pa ipak, tu i tamo, poneki aritmetički zadatak, reklo bi se, nagoveštava i koji korak ka algebri. Ali, ako su se algebri i pribli­žili za korak, katastrofalno padaju na ispitu iz geome­trije. Nikakvih znanja koja bi se tieala prave, trougla, kruga. Od svih elementarnih geometrijskih figura krug je bez sumnje najprivlačniji za nenačete duhove. Ipale, Vavilonjani nisu imali nikakve geometrije kruga, pa i kad ga koriste kao ornament, i u njega upišu heksa-

gOll, to je reklo bi se, opet empirijal7 Drugim reCIma, i bez dvoumljenja, graditelji Dvorečja su, bar što se matematičkog mišljenja tiče, još uvek Levi~Brilov domen,

Najzad, šta stvarno znamo o samim graditeljima'? Videli smo ih kako, predani kao što Sll, ingeniozni pri tom, kreću iz blata, do ćerpiča, do cigle, čak do bilu­meniziranog, pa, na neki način, i »armiranog{( betona, Ali šta znamo o apstrakcijama graditelja? Imaju li ne~ kih unapred odabranih načela ovi neimari, utvrđuju li ih, i kako ih saopštavaju? Jednostavno rečeno, postoje li neki llurbanistički« projekti?

78

76

Statua Gudee pr-ikazuje nam ga kao arhitektu, tako .ie i nazvana: Gudea arhitekta" Na krilu drži tabletu sa uglaviranim CI težom osnove hrama, Konvencije prika~ zivanja plana su bezmalo današnje, razmeI a se očigled­no poštuje, Nismo sigurni, istina, nije li II pitanju samo »snimak«(, preslikano stanje građevine koja je već bila podignuta, Tableta grada Nipura, kad se uporedi s ar­heološkim snimkom iskopišta, pruža mnogo zapanju~ jućih sličnosti)8 Kramer nam detaljno opisuje ovaj plan, koji je, pre svega, kartografski postavljen malo neobično~ Ne prema stranama sveta, već neodIeđeno, li nekom pravcu za koji Kontno misli da je pravac nekog važnog vetra)!! Vrlo su precizno izmerene sve mere" Cifre su date, to su nkote«, kao što bi se danas reklo Usred srede ovog plana piše da u gradu živi bog Enli!, pominje se zatim Hram Planine, Žrtvenik Uzvišenja, ali postoje i oznake za neke profane stvari, kao što ie topografska oznaka Gradski kanal, Zatim, kapije Kapija Velika, Kapija Mnogih Božanstava, pa najzad, opet jedna profana oznaka, Kapija polnih prljavština, što bi moglo da se prevede i sa Rospi-kapija,:!o Među­tim, i ovde možemo biti sigurnL Nije reč o projektu grada, već o ))situacionom planu«, a ovaj je, sasvim sigulno, sačinjen a posteriori.

Na veš tačkom brežuljku Ereha pronađene su cr~ vene linije na bitumeniziranom platou" To će nas Cajld podsetitL Ove linije povučene su, bolje reći utisnute su u glinu obojenim konopcem .. To je crtež grac1evine na terenu. Ali danas bi se reklo da je na taj način građe­vina samo )razmerena({, obeležena je, a nemamo ni· kakvog dokaza da je pre toga bilo i unapred smišljenog crteža, Ovaj crtež u glini možda je i jedini projekat,

Žorž Buajon, jedan od pretražitelja Tanisa, veruje da je pronašao i utvrdio tzv. »zakon registra«, što su ga primenjivali Egipćani onda kada su prikazivali ur­bane celine ili fragmente.'! Mislimo, ipak, da je i ovde reč o »)prezentaciji«, reč je o prikazivanju već postoje~ ćih prostornih celina, to su samo načini da se izbegne ili da se supstituiše perspektiva. Neka nam ovaj autor veruje na graditeljsku reč, ovakvi nacrti u svrhe prak­tičnog razmeravanja ne mogu se koristiti Saberemd li sve što rekosmo, II i ono prethodno rečeno, izlazi ipak

T

da nema nikakvih l>urbanističkih« projekata, pa, prema tome, ni naše apstrakcije nisu njihove, nemoguće ih je primeniti na postupke ovih starih graditelja. Radi bi· smo bili jednog dana da čujemo i nekih drugih vesti o ovome, ali za sada stvar i stoje i izgledaju tako kao što je rečeno i navedeno):!

Početak zaključka ITIogao bi biti ovakav: čuvajmo se dobIO toga da protourbanističke ideje starih gradite­lja tumačimo svojim merama i svojim pojmovima, Na­še vreme je egocentrično i neoprezno, zna se, Naći će se ne jedan sadašnji teoreta grada i gradova, koji će nam šledro i bez ustezanja govoriti o »kompozicionim postupcima«, o »estetskim valerima«, o genijalnim do­vijanjima, čak i znanjima da se dođe do rezultata u ovom redu napora. Kao da je Gudea arhitekta čitao današnje likovne kritike, pa iz njih povadio sve što treba da postane osrednji umetnik dvadesetog veka.

Stari graditelj je ipak imao svojih protourbanistič­kih l>kompozicionih postupaka«, U to ne sumnjamo. Dovoljno je baciti ma i letimičan, čak ni preterano stru­čan pogled na planove i dispozicije objavljene u ovoj knjižici, pa ćemo odmah osetiti neke pravilnosti, neka načela, Ali ta načela nećemo tražiti u redu i neredu današnjih funkcionalističkih, još manje estetskih pre­okupacija, Ova načela, sasvim verovatno, nastaju, a drukčije ne može ni biti, na nekoj skali mišljenja koja nije i naša,. Nije nimalo jednostavno pratiti naše prve graditelje u njihQyim zamislima. Postupci su im mutni, teško ih i -"nabrajamo, već i zato što je u vreme prvih gradova arhitektuni zanat zatvoren '·u ezoterična pra­vila, hijeratiČki- je"'zanat, prekrivena je ćutanjem i taj· naš ću, Ali, ako čitalac bucle malo strpljiv, objasniće mll se ponešto i oel tih postupaka, bar onoliko koliko smo naslutili.Lza!Ju},u,paradigmatičkll arhitektonsku formu, za krug. p'rovući ćemo se kroz škrte činjenice, i sa poneldin zaključkom na kIaju, verujemo ba!'"

A sada, da bismo mogli nastaviti drugi deo priče o prvim graditeljima gradova, valja se još malo poza~ baviti okolnostima II kojima gradovi nastaju. Još malo napora i strpljenja, pa ćemo ih vratiti potpuno II njihov pravi ambijent. Za to su nam potrebne još i neke dalje

77

78

evokacije. U dve, u tri reči, ako je ltlet~l~rgija doista bila suštastveni zanat gradova koji se r~ađaju, i also su se sa njom uzdigla i ncka znanja, neke veštine, kojima su se graditelji gradova ispo maga li - onda, da kaže­mo, voda je praambijent grada o Možda je to i neobično ali grad i voda su k6relativni pojmovi, onako kao što su to 1 njiva i prvobitno naselje" Drama rađanja graw

dova igra se po pravilu do pojasa u vodi.

Dopune objašnjenja

1 Mumford, op, cit, str, 41 2 ćajIda tl ovoj glavi prepričavamo bez posebnog na­

vođenja, Držali smo se tri njegove knjige: The Pre1zistory of European Society, u fr, prevodu S. M, Guillemin, 1962, a naročito glave La revolution urbaine en Orient (str 79-98), a zatim MaH makes himself, pr. P. Ho Gonthier, 1963, i najzad, What llappel1ed iH History. PL AMansat, 1961.

!l Marcel Granet, La civilisation cJzhwise, la vie pub­lique et la vie privec, 1929, izd. 19480 str. 226·227. Intere· santan je i ide sasvim u prilog Cajldovoj ideji o jedinstvu

__ ' __ t~tu;)jke i magije podatak uzet iz jedne druge Graneove knjige. Reč- KONG, čiji grafički znak reprodukujemo, oz~ načava MAGIJU, TEHNIKU, u celini, žENSKE POSLOVE, MUZIKU. »Od svih značenja l)konga« smisao ))muzikac( je najvažniji, jer sc lt Kini muzika uzima kao osnovna, model·tehnika, Valja primetiti da je znak za »maga«, »vra· čaee, izveden iz znaka »konga<1, dodavanjem dva apostrofa,« (Granet. D{l1lse.s et legelIdes de la Clzille allciemw, 1926, izd 1959, str. 282)

4 Marguerit Rutten, Baby!olle, 1948, sh', 4L u Sir Leonard Wooley, Ur elI Clwldee, ou sept a1llu!es

de fouilles, pr, J. RogicI; piščeve korekcije i dodaci. 1949. str, 9 ..

, Egli, Geschichte. Die alte Welt, str 36, bez na· vođenja izvora

7 Mmtin, L'urballismc cla/ls le GTi~ce mztique, 1956, 8 Dr G Contenau, MWlllel d'arcluJologie ol'ie1ltaie,

dept/is les origines jusqu'a l'epoque d'Alexandre,' Les deeouvertes arelze%giques de 1930 a 1939, 1947, stro 1877.

II Herodotova istorija, prev, Milan Alscnić, 1959, II, str. 136

lO Orighzes art Contenau, Mesopota11lie et pays voisil1s, str. 119-143; George Goyon, L'anliquite egyplielll1e, slr 147-182

lt Granet, La civilisation" str,)79, 12 Origitzes, , " str, 119-128,. 1:1 Contenau, Mantlel '" str, 1907 1-1 Egli, Geschichte.. Die alte Welt, str, 163; Granet,

La civilisation ,,' str- 279, 15 Histoire gĆ1Uzrale des sciences, p. s, cL Renc Talon,

La science alltique et lIlfzdi/!.vale, des origi1!es a 1450; 1957, 16 Ibid" arL G. Lefebvre, 1. Vercoutter, L'aritlllllCtiql/e

egyptielllte; La geometrie egyptielllte, str.. 15-33 11 Ibid., art, R. Labat, LCl Mesopota11Iie, les l1wtlIe-

J1Iatiques, str, 103-123. IS Contenau, Mauuel ., ,str, 1878, " Ibid, str. 1878 20 S N, Kramer L'hislOire C011ll11CJlce II Sumer, 1957,

str. 287 . ,

21 Origi1ws,. ,G, Boyon, str 175 i dalje ~2 Nismo sigurni ni za poznati plan grobnice Ramzesa

IV, da li je u pitanju graditeljski plan ili situacioni sni­mak. Numeričke kote mogle bi da budu i prethodno uput~ stvo za razmeravanje građevine, ali tekstovi koji daju dalja objašnjenja pre bi govorili da je ipak u pitanju snimak, a posteriori. (Prema fotografiji iz knjige, CYl'il Aldred, Le.~· Egypt/ells, 1965, str 170-171)

80

GtAVA CETVRTA

GRADOVI I VODE ili URBANISTIčKE MITOLOGEME

M a izgledalo i neobično, vo ela i grad su korelativni pojmovi, onako kao što su korelativni pojmovi njiva i prvobitno naselje" Drama rađanja gradova

ili igra stradanja i strasti, koja bi se nazvala Rađanje sveta, igra se po pravilu do pojasa u vodi, u najboljem slučaju. Jer velike i strašne vode znale su i UInele su da se štedro prelivaju i preko glava naših praotaca ci­vilizatora,. Svi znamo priču o velikom biblijskom po* topu. »Kad je Noju bilo šest stotina godina, te godine. drugoga mjeseca, sedamnaesti dan toga mjeseca razva* liše se svi izvori velikog bezdana i otvoriše se ustave nebeske, i udari dažd na zemlju četrdeset dana i četl'* deset noći«)

Ser Leonard Vuli, istraživač Ura, kao što je pozna­to, pronašao je iznad prvobitnog Ura kompaktni sloj aluvij alne gline jačine dobrih osam stopa .. »Cinjenica da sloj gline pokazuje jasan prekid u razvitku dotadašnjih kultura dokaz je da teorija o potopu nije bez osnova čitava jedna (početna) civilizacija postojala je pre vo~ de, pa se zatim preko nje navukao sloj gline, bez ikakvih kulturnih nanosa, Uzme li se ovo u obzir, ne može biti sumnje da je poplave doista bilo, i za sada je ovo i je­dini dokaz da potop iz sumerske istorije nije legenda, i da su, nadalje, od sumerskih priča krenule" i priče o Noju .. «' Potopa je bilo, ali to nije bila opšta katakliz­ma, već lokalna, ona se ograničila ipak na niže prede~ le Dvorečja, na depresije oko Tigra i Eufrata, i mogla je da zahvati nekih četiri stotine, na stotinu milja, po­vršine. Ali u očima stanovnika ove doline bio je to ceo

svet. Doista, morala su biti ogromna pustošenja vode, jer voda koja može da nanese sloj gline od osam stopa dovoljna je da zbriše sva sela sačinjena od glinenih ko­liba i da ih doslovno rastopUMaguće je, ipak, da je ova poplava poštedela nekoliko gradova, onih što su se već dovoljno digli iznad vode, izrasli, ustalili se na svojim ntelovirna«, Neke od njih zaštitile su možda i jake, bituA

Inenizirane fortifikacije. Našli su se u vodi kao suvi bazeni, suva korita" Prema sumerskim analima, preži~ velo je nekoliko gladova vdiki potop, ali, Vulijev Ur, izgleda, nije bio tc sreće,,:!

Za stvar kojom se bavimo nije značajno meriti koja je tradicija starija, sumerska ili jevrejska" To je već i izmereno" Mesopotamski potop stariji je od biblijskog, ima neko prvenstvo nad njim. Ali evo nevolje, evo nlU~ ka! Nije bilo samo jednog potopa, bilo ih je mnogo vi­še:' Bile su to stalne drame prvih civilizacija, ta peri­odična topljenja" Možda su se svi potopi saželi II sliku jednog i jedinog, univerzalnog, ili je neki bio izuzetno strašan, pa je nadjačao ostale, Nije jasno, istina, ili nam bar nije sasvim jasno, šta je to što je naše praoce vuklo u ova blatišta, navlačilo ih na strašne i moćne reke. Ali činjenice su tu: pot()paje~ bilo svuda gde su se i prvi

_ gradovi s mukom gradilL Stratigrafija je nedvosrnisleM

--~iia::-'-}~Glinenf Čaršavi« nisu navučeni samo preko Ura" I gradovi Kiš, Obeid, Uruk i drugi bivali su topljeni i po više puta, i reklo bi se, svaki od njih imao je i po neki svoj sopstveni, najveći, tragični potop. I Persija je ima­la svoje potope, i dolina Inda, tamo gde se sakupljaju velike i bujne pritoke ove reke, i prave plavišta veća no što bi bila područja Dvorečj" i Egipta, sabrana ujedno. A i tamo, skoro naporcdo sa onima tl Egiptu ili Dvo­rečju, kretale su prve civilizacije svetu, prvi gradovLfi

što se Egipta tiče, potopi su tamo nešto više od slučaja, 10 je cela izvesnost ove ))kosmičke({ leke, za koju su neki Heleni, što se mudlošćU diče, Herodotu pričali da izvire iz Okeana, a Okean teče oko cele zem­lje, pa tako Nil, sledstveno, ponovo i uvire u Okean, tj II prastanje, II ono iz čega je i krenuo. Herodot je, dodu~ še, po običaju, bio nepoverljiv > »)Gospodin koji priča o Okeanu zalazi u mlačno carstvo mašte i ne daje moguć~ nosti da ga pobijam. Ja bat ne znam ni za kakvu reku

6 Urbanističke mito\ogcme 81

82

Okean, i verujem da ga je izmislio Homer, ili neki drugi pesnik «fi

Ali odakle takva pravilnost u ritmu Nilovih popla­va? Šta je to što određuje trenutak kada Nil »skida ka-

tance«(, kad )naiđe iz pećina«, kad )lnaiđu zemljine vo­dc«(, »godišnje vade«(, nerne voele«, kad se »zemlja zno­ji«?i Heliodor je mislio da Nil uopšte i ne nailazi, a ako smo se dobro razabrali, mislio je nešto slično još mnogo pre njega Aristotel, pre ovoga Platon, pre ovoga Tales. Bilo je dosta mudrih Helena koji su se bavili ovim pi-

81

6'

84

82

tanjem. i to II jednom već dvilizQvanOnl, ustaljenom, sačinjenom vremenu" Nainle, postojao je, možda, i neki podzemni Nil, postojao je i neki })llcbeskiH, i taj je tekao preko Egipta, negde gore. i ncodređcno,8 Tako ovo pitanje nije bitno, to, odakle dolazi Nil, nije bitno naime za ono što izvodimo, poplave su ipak lli, kao ne~ umitna stvarnost, donose i odnose, valjalo je prema nji­ma nekako se postaviti. Prema jednoj od vaIijanata egi~ palske kosrnogonije. prvobitni bogovi postavili su jaje sveta na brežuljak koji je izronio iz Nila,,!! Evo već i tl

ovoj pričici vidimo neku protourbanističku mitologemLL Jer, i prvi neolitski koloni u Delti imali su sličan postu­pak, bila im je to magijsko~tehnička matrica Tražili su

mesto gde krokodil ostavi jaje, jer, tako odabrano bu­duće prebivalište nalazilo se iznad domašaja, ba!', uobiA čajenih voda,

Izgleda kao da je to neko vreme i u Egiptu, i u SlImeru, i II dolini Inda, i II staroj Kini. neko vreme II

kome se svet još nije sasvim ustalio, još se stvarao, ))Prvi čovek koji je II Egiptu vladao({. kazaće nam Hero­dot, )lbio je neki Min, Za vreme njegove vlade. osim TeA be i njene okoline, ceo Egipat je bio jedna močvara, a niže MerisAjezera. kopna nije ni bilo, Od mora, uz Nil, bilo je potrebno sedam dana vožnje lađom do tog je­ZCl'a,({10 Herodot, zabrinut .ie opet" »)Zamislite kako bi se proveli Egipćani kad bi se zemlja ispod Memfisa, jer je baš ta što se postepeno podizala, i u buduće, i u toj meri podizala uvis kao i u prošlosti ?« 11 Vode bi se, nai­me, ako smo razumeli Helodota, opet prelile preko Egipta, i ovaj ponovo ne bl bio drugo do jedna velika močvara, »Da je Nilu palo na pamet da promeni svoj tok, i da se slučajno ulivao II Arabijski zaliv. šta bi ga sprečilo da u tom slučaju zaspe ovaj zaliv za dvadeset hiljada godina? Da. ja mislim da bi ga mogao zasuti za deset hiljada godina. Zar tako velika i vredna reka za sve vreme pre mene nije bila u stanju da svojim muljem zaspe još i veći zaliv?«l~ Helodotove bojazni izgledale bi nam groteskno kad danas ne bismo znali šta je sve radila Plava reka Ll Kini, baš II vreme prvih protourbaA nih naselja Ona je drastično menjala svoje tokove, 1Z­meštala je kOl'itO, birala mora II koja će da se II liva , l'asipala se II rukavce, u čitave reke, II tri, II sedam. u devet reka, i ove su vodom i muljem zasipale ogromnu Deltu, veću no što je pola Evrope~ Prema starim priča~ ma, velike kineske reke nisu prvobitno umele da pro­nađu svoje puteve prema moru, a to uglavnom potvr~ đuju danas i geomorfološki tragovi. Valjalo je da se po­četni junaci kineske mitologije, heroji-civi1izatori, priA hvate prvog posla, pa .ic i prva usluga koju su učinili čoveku bila u tome što su naučili ove reke kuda će da teku. privaleli su ih. priveli su ih morima, 1:1

Reke Tigar i Eufrat, kao što pokazuje i dokazuje Kontno, imale Sll nekad svaka svoje ušće, bile su tamo dve delte, da bi se zatim spoj ile u dvodeltu dvorečja, pa zatim se sastadoše u deltu zajedničke reke, Vidi se, tre-

85

86

""",:' '.":­' .. ..... ~ ....

: ~:

........ ,..,.,

83

ba dobro pomučiti reči da bi se ponekad iskazale ćudi ovih starih reka. Kada sc Senaherid (VII v. pre nove ere) odlučio da kazni pribrežne stanovnike Elama, u to vreme Tigar i Eufrat imali su još svaki svoje ušće. Cak i pod Aleksandrom Makedonskim, onda kad je njegov admiral Nearka dolazio II ove kra,jeve, opet nekoga nešto da kazni, bila je ista situacija. To će nam potvr­diti još i Plinije, Arijel, Strabon." A što se dalekih su­Inerskih vremena tiče, zemlja »šinearska{( izgledala je sasvim drukčije no što je mi zamišljamo prema današ­njim, u pustinji )osušenim« nalazištimao Persijski zaliv se uvlačio mnogo više na sever, za oko dobrih sto i pe~ deset kilometara. Sumerski koloni gradili su svoje prve gradiće na lagunama, možda su se na lagunu i sklanjali,

tamo su možda bežali od lovaca i nomada, pa ove nji~

hove gradiće valjalo bi pre svega zamisliti kao neku pr­vobitnu Veneciju ili Kjođu. Danas, kad u pustinji gle­damo })teiove«, postamente, ostale iza ovih gradića, tre· ba ih zarnisliti kao gradiće·ostrva, a današnju pustinju na trenutak, u maš~i, trebalo bi preliti plitkom, slano­gorkom vodom lagune. Tako je izgledao prvobitni am'

-_bijent sumersldh gradova, primorska baruština." .. ? , ~

Stari sumerskLrnitovi-'kažu da je II početku s~e vo.~ da, sve je haos i mlllJCŠtavljamo se na kocku, 'možda

-~ce'''iias neko svrstati i među vulgarne materijaliste, ali ne uskraćujerna sebi da se iskažemo do kr-aja, Taj haos, taj mrak, te vode, to je pre svega pejzaž močvare, u ko· ju stiže praotac sa svojim primitivnim zemljedelskim alatkama, i svojim kamenim udicama, još uvek, II ruci Bogovi, oni koji su se zatim odlučili da se prihvate stva~ ranja sveta, stanuju neodređeno negde, II ovom svetu bez sveta, nisu još na nebu, pre bi se reklo da su negde II baruštini, negde na domak prvih kolona, i pri ruci im, Tamo palacaju tihim plamičcima kao barske vatre, i to mu dođe kao neki početni duh stvarL

Berozijus poučava ovo: Bilo je nekad nekog vreme~ na bez vremena, ničeg nije bilo sasvim, i sve je već bilo odjednom Bezdani ispunjene vodama, a u vodi lebde senke. Kao neka vrsta koloida, koji je promešao sve ne· postojeće i postojeće stvari, ali za sada su još II nemo~ gućem stanju Promiču užasne spodobe, ljudi su člldo~ višni, sa po dve glave, sa krilima i sa papcima, isto~ vremeno su mužjaci i ženke, jer se niko nije prihvatio da rastavi polove II ovim bićima-nebićima, Suverena ovih čudovišta bila je kraljica boginja Talada ('J:halaas~

.. _~~~ - More), pa će se njoj nasuprot staviti bCifBel. 011' je počeo da razdvaja vode od blata i mraka. Iz jednog dela savladane Talade postade čvrsta zemlja, od druge nebo. Voda se razdelila od kopna. Ali, mitologerna je očigledno vrlo stara, jer ne ume još sasvim da podvlasti vode. To je, naravno, malo duži i nešto teži posao. Kako vode savladati u priči, kad još uvek i uvelike tope i no­se u stvarnosti? Istina, II granicama svojih mogućnosti, Bel će da olakša život kolonima, potamaniće sva ova čudovišta, i tako oslobađa čoveka bar jednog od mnogih strahova.!'

87

88

Iako u interpretaciji jednog rimskog pisca, koji je već bio dovoljno moderan da u ovoj sumerskoj priči vidi alegoriju o prirodi, suština je jasna. Dozvolićemo sebi da je ponovimo: pred nama je živopisni pejzaž ne­dirnutih krajeva. naseljen vidljivim i nevidljivim sila~ ma. Od ovakvih mitskih pejzaža počinje i II mitologiji i II stvarDosti borba za,.svet II k~me. ž!vin1~,. Nadalie ~I neka za ovu blasfemIju oprosti MH'ca ElIJad - POC!wj nje i istorijski čovek. Jer, istoriju ne moramo da shva~' tamo samo od prvih pisanih dokumenata. Izgleda, takvo je shvatanje zastareio, Nije neizbežna ni kroz pisana do-, kumenta uvek da vidimo i jasnog »istorijskog« čoveka, ~

Covekovo vreme samerijivo je i onda ako ga nesumnjivo pratimo kroz kontinualni razvitak, kroz istoriju njego­ve tehnike,17

Ali Berozijusova priča se ovde ne zaustavlja. Pome~ nuti već bog Bel nastavio je svoju veliku spletku stva· ranja, Odsekao je samorn sebi glavu, pa drugi bogovi, ušli već u ovu igru, pornešaše mu krv sa blatom i od toga načiniše ljude. Siromah je bio čovek, i kako je sa~ mo siromaški sebe gradio! Motku tl blato, pa skupljaj, suši se, peci se, kao cigla .. A božja krv, ta što se prosu pod građevinu sveta, i nije drugo do stari običaj našeg uzvišenog zanata, To je tradicionalna žrtva, ona koja te­melje zaliva ljudskom ili životinjskom krvlju. Nećemo suviše insistirati na magijsko-tehničkom značaju ove matrice, ali ipak ćemo se prisetiti da je jedna, relativ­no civilizovana, mala nacija, u jednom tako poodmak­lom vremenu kao što jc si"ednji vck, morala da uzida i živu žrtvu u temcIje Skadra na Bojani .. Bog Bel jc, do­duše, uzvišeni i patetični graditelj sveta. Sam sebe stav~ Ija tl temelje, Arhitekta sc sam žrtvuje.

Pomenuti već bog nastavio je, u drugim verzijama, svoju igru. S glavom, ili bez nje, odelio je mrak od svet­losti, a mnoge životinje ili čudovišta, koja je već jed­nom pobio, ovoga puta srećno pocrkaše, ,jer nisu pod~ nosili svetlost. Bog graditelj naredio je da im se poseku glave. pa je od njihove krvi i od zemlje sačinio, umesio je ljude još jednom. Uostalom, i u drugim, blatnim, akva tičkim civilizacijama. ljudi su se mesili kao ćerpič ili cigla .. U Egiptu se Knum postarao da umesiljude, da ih izvaja na grnčarskom točku, pa je zato i' zasluženo

dobio naziv boga grnčara, Ako hoćemo da istorijsko­-tehničld situiramo i ovu mitologemu, rekli bismo, i ona je već iz protograditeljskih vremena, Naročito zbog o. nog točka koji se javlja tek u docnijem neolitu, znači od prvih razvijenijih )prvobitnih naselja«, Inače, vrati~ mo li se u Dvorečje, tamo, tek kada Sll ovi najvažniji poslol'i obavljeni, oni što se tiču vode i blata, došlo je na red stvaranje sunca i meseca, i pet tada već poznatih planeta)8 Zatim. božanstva koja su još uvek u močva~ ri, zadužuju se međusobno koje za sunce, koje za mesec i za vodu i njena kretanja, koje. opet, za mesec i za leli­janje, i ovaj poslednji resor preuzeće već jasno izdvo­jena i sasvim vidljiva, kao i kod svih zemljedelskih ci~ vilizacija, velika Majka, boginja meseca, Bela boginja, uzvišena dama Inana, ili Istar)!'!

Vavilonske poeme o stvaranju sveta nisu baš isto~ vetne sa Berozijusovom verzijom. ni sa drugim, sumer· skim verzijama, II mnogo čemu nisu im ni slične, ali ambijent iz koga se svet stvara ostaje nepromenjen. U početku beše Apsu, što znači ambis pun slatkih voda, reklo bi se muškog su roda, i neko bezdno gorkih. Tija­mat, reklo bi se, ženskog r'oda, Mešaju sc ova. dva am­bisa. mitska })geomorfologija« sačuvana je u potpuno­sti, nepromenjena. Pa zatim. sve po redu. Odigravanje »primool'dijalnog činu«, razdvajanje voda slatkih od slanih, pa tušta i trna novih bogova, Lnhmu i Lahamu, i ovo dvoje doneše na svet Amshara i Kishara, pa se opet ovo dvoje spojiše sa Anuom i Eoro, pa se, onda potomci jednih i drgih pobuniše protiv svojih predaka. Najzad, iz gužve izlazi novo ime, Marduk, nova veličina, šampion mesopotarnskog panteona, i njega, katkad ikadgde, predstavljaju bez nogu, ,ier nije niotkud došao, već je iZIonio iz vode. I Marduk, na svoj način, nastavlja gra~ đenje sveta, Tijamat, uništena, Kingu, presečen na dvo~ je, kao sardina,~o

I od vavilonskih poema više je verz.ija, inkoherent~ ne su, mešaju se, protivreče, ali sigurno je da. ukoliko su novije, utoliko su graditeljski ambicioznije .. »Haldej­ska kosmogonija«, kazuje da je na početku bilo more, pa iz ove vode nastade Vavilon, i hram Esagil, što ga Marduk odmah sebi sazida, kuću svoju, »kuću vrlo vi~ soke glave({, 'Razlozi sveta su, tako. egoistični. božansko·

89

90

e' e e

, '

TO~

84

sebični Sve se odigralo samo zato da se sazidaju Vavi, lan i Esagli, koliko da bi se Vavilonjani divili Marduku i udvarali mu se, A oni su to i činili. A kako je Marduk stvarao Vavilon? Snopom trske samerio je vodu u ne­koliko pravaca, »U krst« (prav ugao nova je tehničko­-magijska matrica, videli smo o njoj graditelji »prvobit­nih naselja« nisu mogli ni da sanjaju) - odmerio je što

r, , , ,.~ e e;::: [~~

lTIU je \'aljalo, počeo da kroji, da odvaja voelu od neba, i da gradi Vavilon,:!1l

Ovde se, inače, srećemo sa jednom od klasičnih oso­bina ovih starih, urbanističkih mitologerna Prvi grado, vi nastali su onda kada je i svet postao, bez njih, nije ga bilo, Smisao je neporeciv. i, slobodno recimo, istinit je. Svet prvih civilizatora i svet gradova identifikuje se, preklapa se, to je uglavnom ono što nam je i Cajld rekao, I Eridu je za sebe verovao da je prvi grad sveta, Verovali su to i Lagaš, i Uruk, i mnogi drugi gradovi. Vavilonska poema ide tako daleko u svom urbano,cen"

,.'

9l

triZIDU, da stvaranje grada stavlja pre, stvar,:mja vege· ,tacije. Tek kada je Vavilon sazidan, Qzelene zemlja, a

-- pojavIše se i zveri, i kuće, i sela, i drugi gradovi, imeniw ce Nipur sa hramom Ekuom, Ereh, sa hramom Eanom, i drugi.:!l I najzad, još jedna verzija, nazvana »)aSllISka kosmogonija{(, ponavlja isti postupak, s tim, naravno, što je sada Asur prvi grad sveta.22 Budući da se do da­nas nije sačuvala ucelo nijedna varijanta, upoređivanja bi se mogla nastaviti do zamora" Dešifrovanja se često porazno razlikuju među sobom, ponekad do pune iz­mene smisla, pa su usaglašavanja posao drugih, ne naš, naravno,

P .. "I

, .,' &

'o." l

""'0 l • to " • ".

86

.) .

87

. Gra~itelj.ski i hidrot~hnički zadaci bogova i junaka ne lsI?unJavaJu se d? kraja samim aktom stvaranja sVc*

_ t~., Njegovo stvaranje mučno se nastavlja. Jedan od da­lJIh bogova, takozvani Ninurta, biće graditelj nasipa, kaM nala, razdvajaće i dalje slatke od {Tor-kih voda nastaviće posao koji p.r~\:o~itna kosm~gOnij;' OČigledno,' nije uspe­la da dokrajoI, l pored najbolje volje" Enki, u sumer­sko-abdskoj mitologiji, da bi postao gospodar zemlje, sagr-adIce, pre svega, »kuću voda<l, što bi moglo da kaže

93

94

da je vode vratio u neka njihova prirodna ležišta. Za­tim, ovaj bog, koji je uzgred, ustreba li mu, i bog-riba, poslaje načelnik slatkih voda, vodi ih u boj protiv sla­nih, i, naravno, pobeđuje ih.!!:l

Polubogovi, junaci, i prvobitni mitski kraljevi, še­fovi gladova-državica, nastaviće isti posao. Za Vavilon, Pentabiblu, surupak, Larak, nabraja se ukupno deset kraljeva za vremt:'!l1ski period od četiri stotine i trideset dve hiljade godina. Onaj što je najmanje vladao, vladao je osamnaest hiljada godina. Onaj što je preterao, i celih šezdeset i četiri hiljade~~·J l II ovim~gromnim raz­Inacima, svi nastavljaju da~lade nas:.ipc, da suše moč­ValC, i da kanalima navode rečne, slatke vodc, ne bi li sa zenlije sprati zasoljene površine, omogućili zemljo­radnju.Gilgam.~š je takode od njih. I on je heroj eivi­lizator, neumorni graditelj, nemilosrdan prema sebi i prema drugima. Mitski urbanista. Poema će nas pozva­ti da dođemo i "da vi([inlo zidove koje je sazidao oko Uruka. i da vidimo Eanin hranl, Kaže poema. do(1ite i divite se, a pre svega. veli, opipajte rukom čvrstinu zi­danja,:!5

Bogovi i heroji civilizatori poučavali su ljude raz­nim korisnim veštinama. U granicama svojih mogućno­sti, naravno, jer niko ih nije, na primer, mogao još poučiti geometriji kruga ili prave. Ali i bez ovih znanja, poslovi građenja sveta krenuli su uglavnom mučno, ali i dobro, Istina, da je bilo čemu poučavati naše praoce, bilo je, ali da ih je valjalo baš poučiti i koja im je ruka leva, a koja desna, ipak se ne bi reklo. To, doduše, kaže prorok Jona, »A meni, da ne bude žao, Ninijeve velikog grada u kom ima sto i dvadeset tisuća ljudi koji još ne znaju šta je desno, a šta lijevo, i mnogo stoke'?<{26 Biće ipak da je u pitanju samo surevnjivost stočara prema građanima i zemljoradnicima, neki daleki, i danas ne~ važan obračun dva mentaliteta.

Napomenuli smo, nije baš sasvim jasno šta je to što naše praoce vuče u ishodišta ovih velikih reka"na~\ vlači ih na moćne i opasne vode. Možda je zemljorad­nja, primitivna kao što je bila, i lakša, i probitačnija u toplim blatištima, CajlLi to nije doslovce rekao, aH moglo bi se zaključiti da se naši prao ci ne hrane baš najbolje, a lakša zemljoradnja znači uvek i više hrane.

d Tek sa podizanjem prvih gradova počinje i neka vrsta ~!, ekonomske revolucije, a sa njom i poboljšavanje osnov­i' nib uslova življenja. Ili, što bi nas dovelo na isto, pove-

rovati da naši praoci naseljavaju ova blatišta zato'što im je u lud još u početku i kamena. udica_ Oni s.i riba­

i ti koliKO 'i zemljoradnici. Tako misliJe"'dan naučnikri--' '-balavac." ~li, posledice su bile nedogledne. Voda je

praoce naucIla da se združuju, jer drukčije je ne mogu svladati. I P?mogla im je da se združe. Reke, delte, nji­hOVI rukaVCI, mrtvaje, jezera, zatim i prvi prokopani kanali, pa čak i drenažne mreže, to su i prve saobra~ ćajnice sveta koji se rađao Ali voda je praoce naučila i .; da se zatiru, mnogo mudrije i krvavije no .što su to dotle

\jJ ~melL Vladati .. vo~~ma, i održati se n~d nJima, to ~na~i ·,·! __ ,~Yl~g"p._~.g telltOI'ljama. Samo tako, SIgurno se drze Vl~ ·,1

taine mreže. kanala, ustava, primitivnih baraža, ili onih ~amfordovih })recipijenata« čiji nanl je smisao, onako Vispreno, psihoanalitički objašnjen. Najzad, dodu li i pro~u li vode: mede se gube, treba ih ponovo uspostav­l]a!!. A ratovI oko meda su istrajni, i, kao što se zna i sistematični su. U krajnjoj liniji, rat za mede dođ~ mu kao neki rat za ap!Hrakcije, ne više ))mistične({ Po~ malo, to je i rat za geometriju. U poredenju sa najez­dama otimača hrane, ovo su već pravi ratovi, u malom i »kartezijanski«(,. Tu sam, dakle postojim. oteraju lj

,,-me sa ove vode, više me nema' Najzad, u ovim blatišti­ma čovek je osetio potrebu za novim oruđima i oružjiw ma. Da li su zemljoradnja, ili ratovi, ili hidrotehnički poslovi čoveka naterali da potraži i bolje alatke no što je samo alatka od sileksa, ili se bolja alatka našla odne­kud u njegovoj rud, pa se prise tio tek tada šta sve sa njom može da čini - pitanje bi bilo mudro, kao i ono da li je stariji noj ili nojevo jaje.

U svakom slučaju. i to je za nas najvažnije, koloni su se našli na nestabilnim, neustaljenim zemljištima, tamo gde reke mogu, ako im se to prohte, videli smo, još uvek da menjaju kartu sveta. Prvobitna sela rase­jana su u Dvorečju na pribrežnim površinama tadašnje lagune, ili na nešto čvršćim ostrvcirna koja se tamo na­laze .. I u Egiptu sela su na koliko-toliko ustaljenim te­renima, izvan domašaja vode, tamo gde krokodil ostav­lja jaje. Ali, i pored ovog mudrog načina )}lociranja<{,

95

96

88

vode ipak odnose ova sela, požari ih pretvmaju II pe~ peo,. Iona se ponovo dižu nad plavinmna i zgarištima" Platforme na kojima stoje polako rastu, postepeno ra­stu, ali rastu, Palac po palac, prst po prst, beži se iz­miče se vodi. Kad kažemo rasle, to treba shvatiti buk­valno, Petnaest dobrih metara izrastao je »tel« od prvih slojeva, od onih II koje su se ukopali najstariji koloni El-Obeida, Ovih petnaest metara nanosa, a možda i na-

sipa, sadrže II sebi negde i gl'unicu praistorije i istorije, I to, ovoga puta, II onom klasičnom smislu rečL U gor~ njim slojevima nalaze se već i pisana dokumenta. U ove slojeve uglađeno je okddve hilj8:_cld godina r-ada, muka, - ,~~-/ potopa, ponovnog rađanja;'-nvc'čftog povratka«(, kao što

---'bi rek~o ,Mirča ,Elijad" Sabiraju se kulture tl arheolo­škom sU1islu reči, smenjuju se etničke grupe, smenjuju se ll10žda i rase, jezici zacelo, ali grad raste. Slično je sa )ltelom« Uruka, koji se diže iznad najstarijih slojeva prvobitnog Ereha za oko osan1naesl metara" Gore je već značajan grad, verski centar, i samo jedan od hramova Uruka veći je no celo prvobitno naselje ostrvce dole, A zigura Uruka, ona na vrhu, nosi u sebi više ćerpiča, bi~ turnena, naboja i cigle no nekoliko uzastopnih donjih slojeva~28

Ima sasvim jasnih znakova da ovo nagomilavanje slojeva nije samo prirodni, organski proces sukcesije naselja. Reklo bi se, bivale su ove platforme i sistemat­ski zasipane, Znači, još jedan od savremenih hidroteh~ ničkih postupaka bio je primenjivan. Opet ret: ima He­rodot, a njemu verujemo, pouzdan je svedok, uliva nam mnogo poverenja, možda najviše baš zato što nije hteo da poveruje u neku reku zvanu Okean.

»Kad je Etiopljanin otišao iz Egipta, došao je pono~ vo na vlast slepi kralj iz močvarnih predela donjeg Egip­ta, gde je živeo pedeset godina na nekom ostrvu, koje je sam načinio nasipanjem pepela i zemlje" Kad su, nai­me, dolazili Egipćani koji su morali, krijući se od Eti­opljanina, da mu donose hranu, on ih je molio da mu donose i pepela na poklon "To ostrvo zove se Elbo, i obilu mu je u svemu bio deset stadija.«:!!l

Doduše, Etiopljanin je radio isto to i II isto vreme Objavio je », da nijednog Egipćanina koji bude gre­šio neće ubiti, nego će svakog izvesti pred sud, i prema veličini krivice biće svakom određeno da iskopa i po­digne nasip II blizini grada iz koga je okrivljeni bio, I na taj način su gradovi postali još viši. Prvi put su, nai~ me, bili izdignuti kopanjem kanala za vreme Sezostra~ tisa, a drugi put za vreme ovog Etiopljanina, pa su se jako uvis uzdigli. U Egiptu je, doduše, bilo mnogo vi~

soko uzdignutih gradova, ali ni u jednom zemlja nije bila tako visoko uzdignuta kao u Bubastidi((,30 Inače,

7 Urbanističke mitologemr: 97

98

r--- - -"'=-- - .,r- ---- - ---,r --- 'r-- --N- u. i I :: "!I t '

" , ~ I I

~ po I C:' l' I ~ l

O ==.;:.,

• I , • • I , I I I

r,~ w~~~~J~r.i= = =.;;>e= = =~:C-_== ----~l"-=F~~'~ ~ , 1,\ V • , , , ~ : \ JI .. _ ... _____ ......... ~ ______ .J1 _____ _

89

" ,. " " " . JL ______ ..J

u Bubastidi se nalazio i hram boginje Bubastije, i ono što irna Herodot da nam kaže za ovaj hram, skoro jc nepobitan dokaz da je Bubastida veštački nasipan~. I-Iram je bio skupoceno sazidan, pa kal~~ se gra~ uzeh: zao 0}\:010, nisu ga dirali već su ga ostavIh II nekoj VI7tI kesona. Da se grad dizao samo na ostacima prethodmh, na plavištima i pepelištima, zajedno sa čitavim ~radom podizao bi sC i hram" Obnavljali bi ga, ?nako k~o l,svaku drugu gra(tcvinu, na šutu i na ostacIma." Međutu? t~ nije bio .slučaj. Sada, kaže Herodot, mozete prosetatl oko hrama i gledati ga odozgo.al .

Uzdizanje postamenata naselja i gradova, podizanje »telov3<{. stalni je i uporni proces početne uIbanizaci­je. U Egiptu, u Helodotovo vreme, rezultati su bili više no očevidni. On jc posetio ovu zemlju II junu lTIeSecu. baš u vreme velikih poplava, video je mnoge gradove, mnogoljudne, ali sve do jednog izvan domašaja vode. Neki od ovih njegovih opisa čuveni su, to su žive evo­lmc.ije, sh:oro bi se reklo neka vrsta fotografija, ili još pre, doslovno, akvarela!

Na primer, predeo u koji je sada zašao takav je da na dužini od četiri dana putovanja putnik kl ivuda Ja~ đom kroz n1candre Nila. Ali vrlo često, napušta se korito Nila i prekraćuju se trajektorije vožnjom preko poplav­ljene zemlje. U svalwm slučaju, dvanaest celih shena prođe se dok se ne završi vožnja, pa se tada dolazi II

neku ravnicu, u kojoj Nil teče oko nekog ostrva, pa se uz ostrvo odmah nalazi i jezero, pa se preplovi i jezero, i opet se dolazi II prvobitno korito Nila, a na ostrvu i oko jezera mnogi su gradovi. Naseljena i bogata zemM

{ja .. Herodotova nabrajanja gradova poimence, ili ci­frama, kazuju da bi se moglo možda promeniti ono mi~ šljenje, već ustaljeno, da je Dvorečje bilo »urbanizo· van(C deo sveta, a Egipat, i pored velikih gradova, i POM red administrativnih metropola, da je bio samo agrar­na država.

Ili, uzmimo ovaj drugi, još čuveniji opis: "Kada Nil poplavi zemlju, vide se iznad vode samo

gradovi koji jako podsećaju na ostrva u Jegejskom mo­ru. I sva egipatska zemlja postane tada more, a jedino su gradovi iznad vode. Tada ne plove lađe samo kroz korito reke nego i posred pol ja. Kada se putuje lađom iz Naukralide za Memfis, uz put se prolazi pored pi­ramida, a lo upravo i nije pravi put, nego pored vrha Delte, i pored Kerkasora. Ako se čovek vozi lađom iz Kanobe, na more, preko kopna, do Naul(ratide, prolazi pored gradova Antile, i Arhandrupolja«.32

Stigne li, međutim, Herodot do grada Krokodilopo­lja, videće lavirint, predivnu građevinu, ali »dok je lavi­rint jedno veličanstveno remek-delo, tal(ozvano Mens jezero, na kome je sagrađen lavirint, predstavlja nešto još veličanstvenije. Obim mu iznosi tri hiljade šest sto­tina stadija, tj.. šezdeset shena, dakle isto toliko koliko

7" 99

<

100

90

Qlh6..itre G~,

,"

cela egipatska morska obala. Uzduž se pruža II pravcu od juga prema severu, a na najdubljem mestu dubina mu iznosi pedeset hvati. Odmah se vidi da je iskopano čovečjom rukom. Otprilike II sredini jezera, nalaze se dve piramide, i ove se dižu iznad vode za pedeset hvati, a isto toliko duboko građen je i onaj deo pod vodom, i na abe se nalazi po jedan ogromni kameni kip, koji sedi na kamenoj stolici. Visina piramida iznosi dakle sto hvati II sto hvati je isto što i jedan stadij od šest

r l

pletara . o. Voda II jezeru nije izvorska, jer je cela zemM

lja u tom predelu siromašna vodom, nego je dovedena iz Nila kroz jedan kanal. Ona teče šest meseci II jezero, a šest meseci otiče natrag li NiL Kada voda otiče, ribo~ lov daje kraljevskoj blagajni prihod od jednog talenta srebra dnevno, a kada teče II jezero .. ,«, itd.33

Naravno, nisu to više ni dabrovi ni njihove rajske igre. Nisu to čak ni »primoorclijalni« hidrotehnički po~ duhvati bogova i polubogova, Vode su savladane, nad njima raste svet uvelike već, složen, tehnički I'aznovr~ stan. Jezero Meris, a o tome nam govore i razne istorije tehnike, bilo je doista veš tački poduhvat, grandiozan, pravo malo interno veštačka more Egipta, i ovo je, iz~ među ostalog, u mnogome menjala i klimu ove zemlje, činilo je drukčijom od današnjeJl1 čak i onda kad nisu u pitanju samo mali gradići, već i velike metropole vre·

'.\ I

102

mena, one koje smo i pominjali, prvi postulat građenja bio je savladati vode i obezbediti se od njih. To nije bilo ni prosto ni lako. Evo, stavljamo jedno pored dru­goga dva Herodotova opisa hidrotehničkih radova, koji su, očigledno, u mnogome diktirali osnovne uslove gra­đenja Memfisa i Vavilona. Prethodnica ubranizma, u o­vom slučaju, bila je hidrotehnika .. Eto te paralele:

VAVILON

»Najpre je naterala (»kra* ljica«) Eufrat, koji je do­tle tekao kroz sredinu gra~ da i bez krivudanja, da otada krivuda i to na taj način što .ie dala da se isko­paju kanali isprcd samog grada. '. Tako je, dakle, učinila. A podigla je s abc strana nasipe o ,. Ali dalt!ko od Vavilona, dala je da se nedaleko od korita reke iskopa agramn:.l jama za jezeru, i to duboka do žive vode I da sc svuda oko jezera sazida obala" I jedno f drugo, i skretanje reke i iskopavanjt.'! jezera, uradila je zato da reka sporije teče, i da se bro· dom na putu za Vavilon prvo mora provesti kroz okuke i da bi se posle plo­vidbe daleko obilazilo oko jezera o, Dok se jezero punilo vodom. i kad se staro korito reke osušilo, ne samo da je ozidala pe­čenim opekama obale re· ke II gradu nego .ie." .<1 itd, Najzad, llkad se jezero napunilo vodom iz rekc , o'

d0vela je ponovo Eufrat u staro korito iz jezera" I ta· ko iskopana jama postala je u dobar čas jezero .. ,I<

MEMFIS

l.,Sveštenici pričaju da je egipatski kralj Min prvi iskopao nasipe oko Mem­fisa Pre toga je reka ce· lim svojim tokom tekla prema Libiji, baš uz sama Peskovita brda, ali jc Min, otprilike na jedno sto sta­dija iznad Memfisa, tamo gde Nil savija prema jugu, iskopao nasipe, osušio sta­ro kor ito, i sproveo korito reke kroz sredinu, između brda Još sc j sada, pou vlašću Persijanaea, ova Ni· lova okuka, pošto teče prl'!­ko ustava, stalno drži pod stražom, i popI-avIja se svake godinc. Kad bi, na­ime, ovde reka probila nasip, i kad bi poplavila zemliu, došao bi i sam Menifis u velilm opasnost da ga progutaju talasi. Kada je ovaj prvi kralj nasipima osigurao zemlju, sagradio se na njoj onaj grad koji se sada zove Memfis (Memfis se, nai­me, nalazi tamo gde je Egipat već uzak.) Spolja, oko grada, sa severne i za­padne strane, iskopao je i sproveo je iz reke ())vodu w() jezero jer ga, sa isto· čne strane, dovoljno štiti sam Nil i u gradu je sa· gradio Hefestov hram, . ,{(35

Iz ova dva naporedna opisa neka zaključuje ko šta želi. Savremeni graditelj videće da je Herodot imao nekih, tehnički gledano, čak i modernih predstava o tome šta je to ))uspor vode({, ili šta je »rektifikacija« rečnog toka On je u potpunosti shvatio i jedan tehnički sasvim korektan postupak - drukčije se ne bi radilo ni danas - a to je izmeštanje reke i pražnjenje korila da bi se na suvom izveli potrebni radovi. Zatim je reka vraćena u korito i ponovo potapa ono što je na suvom izgrađeno. Reklo bi se, dalje, da je postupak sa jeze­rom i u jednom i u drugom slučaju vrlo domišljat. Na­ročito je impresivan onaj sa vavilonskim, jer tamo je jezero kopana do žive vode, pa zatim, kad je voda vra­ćena u korito, na domaku grada, ostala je vodena depo­nija, kao neka vrsta polupriradne, hidtografske forma· cije, što se urbanizma tiče, vidimo da ni u jednom ni II drugom slučaju nije bilo dovoljno uzdići )}tei((, jer o njemu nema ni govora, Možda takav postupak nije ni bio moguć, Rcč je o velikim gradovima, i teško je za~ misliti nasipanja koja bi za Memfis i Vavilon stvorila odgovarajuće postamente~ Primenjene su neke nove pripremne hidrotehničke formule, a u njihova objašnja· vanja ne m0I3ITlO da zalazimo. Ne treba govoriti da su

ovi poduhvati bili, na svoj način, tehnički jasni i onima koji su ih izvodili. Ali o tome bi valjalo ipak nešto ViŠE

l'ećL Istina, sve je to zabeleženo II jednom poodmaklom

\'remenu. Svet je bio stvoren i ustaljen~ Posao bogova i polubogova, pa zatim i posao običnih graditelja, bio je već, uglavnom, završen" Ali vreme još uvek nije tako moderno da ga merimo svojim pojmovima, Herodot je racionalist, rezoner Divili srno se njegovom kriticizmu, onome sa kojim ispituje svaki podatak, odmerava ga na dlanu, premerava koracima. Sve je zabeleženo u pIeta· rima, stadijama, shenama, sve što se lako moglo zabe­ležiti. Kubature zemlje proverene su, od oka bar. Pod­vale nije smelo da bude. Ali on je zašao II svet drukčiji no što je bio njegov grčki svet, onaj koji je pomalo već i naš. Na trenutke, ovaj lucidni turista izgledaće nam kao Amerikanac li Evropi, kad se raspituje o visini tu· rela na Bogorodičinoj crkvi, i odmerava jednitn okom da li je podatak tačan Egipćani, mudri, otmeniji od mIa-

103

dih Grka, llstaljeni već II svom naC1nu mišljenja, po~ kriveni premnogim pravilima ezoteričnih znanja - urne· li su katkad da Herodatu i uskrate tražena objašnjenja, jer su ga jednostavno smatrali nesposobnim da ih ra· zume. Sveštenici toga i tog hrama nisu mi o tome hteli ništa reći - kazaće nam on ne jednom, sa neskrivenim očajanjem.

Pa sad, sledstveno tome, i grandioznu tehniku koju je HelOdot zadivljeno gledao u Mesopotarniji i Egiptu - a Grci, uzgred rečeno, nikada nisu bili tehnička nacija - valja malo zamisliti i II drugom nekom kontekstu mi~ šljenja, ne gledati je samo premerenu u stadijima i pIe· tar'ima, Pred nama su nesumnjivi tehnički rezultati, ali da li su nam sasvim jasni i putevi kojima se do rezulta~ ta dolazilo? Baš onako kao što vidimo sumerske table· te, sa tačni m zbrojevima i razdeIima lađa i volova, ali ne vidimo i način računanja,

Teško je zamisliti da ovako sjajni graditelji nisu imali svojih apstrakcija, svojih matrica, pomoću kojih su se tehnički odrectivali, u čijim Sl! okvirima i mislili Ali bilo bi vdo opasno da njihove matrice poistovetimo sa svojima, sa današnjima,. Levi~Bril je sjajno dokazao da se i u okvhima prelogičkog mentaliteta postižu izvan­redni konačni tehnički rezultati, dolazi se do realnih pronalazaka.:w Najzad, i magijski krug je, strogo uzevši, praktičan tehnički oblik, Proizašao je iz osobina mate .. rijala, a sem toga, krug je crtež koji sa minimumom obi~ ma, dakle i utrošenog materijala, obujmIjuje najveću moguću površinu, Ali kuda bi nas odveloi u ,kalcve.-bL smo se sve besmislic'e"upfeli rkact"b(takav. naš savremeni način mišljenja primeniti na ove stare graditelje, Već i jedna od sledećih graditeljskih epizoda, kojom ćemo se pozabaviti, a to je tajna zigHre, tajna njene funkcije II

arhaičkom gradu, pokazaće nam kako su, još uvek, vrlo nejasni, čak i nepronicljivi početni stavovi starih gra­ditelja

Dopune I objašnjenja

t Prva knjiga Mojsijeva koja se zove PostaHje, VII, I! 12,

2 Sir Leonard Woolley, op cit" stL 23 :I Ibid., str, 102. 4 DL G._ Contenau, Le dellIge !JabylOllieJl, 1952, str 110 5 Ibid, str, 114 o Herodotova istorija, II, 21 '7 Danielle Bonneau, La Cflle du N il diviHitti egypti.

e1l1te il travers mille llfl.S d'lzistoit'e (332 av. - 641 ap, r - eJ d'apd!s les autetlrs JZrecs et latills, et des docllmel1ts des epoques pto/e111aiqtte, /'Omaille et byz.alltille, 1964, str, 58-60,63,64.

, Ibid" str. 44, n Ibid., str 12.3 10 Hel'odotOl'tl istorija, II, 4 " Ibid, 14 " Ibid", 11 1:1 Granet, La civilisation ,slI"- B2 i dalje II Dr Contenau, Le DellIge ,str 116 l,; Ibid" str. 48. Pored istorijskih potvrda Kontno iz­

laže i neke važnije geomoI'fo!oške hipoteze, Poreklo učes­tanih potopa i ćudljivih promena u tokovima velikih reka možda valja potražiti u topIjenju leda, na izmaku srednjeg Pleistocena, kad su i za Aziju i za Evropu "ažiH sasvim drugačiji hidrografski uslovi. No, ni ove pretpostavke ne govore samo o jednom potopu, već o učestanim dilllVi~ jalt/im ciklusima tl raznim delovima sveta, sa mnogim analognim pojavama, Postoje i pretpostav](c o naglim po­dizanjima morske površine, o poplavama koje su dolazile sa mora, bar u Mesopotamiji. No, reklo bi se, arheoloških potvrda za ovo nema. Međutim, moguće jc da su rečne poplave bile praćene učestanim zemljotresima, pa odatle i neki povremeni ali manic katastrofalni naleti morske vode (Glava: H-ypot/lcses de Jo de Morgall, H. Peake, et E Le DaJlois, str. 120 i dalje),

" Ibid., str 31-34 \. Pozabavićemo se teorijama Mirča Elijada, v Sa,

žimanja, napomena 3 105

16 James George Frazer, Les dieux du ciel, 1927, fr. prevod p, Sayun·a, prvog dela Frezerove knjige T!ze Wor­ships of Nature. 1926. str,. 77 i dalje.

ID Jean Przyluski, La grallde deesse, introduction a l'etude comparative des religio11s, 1950, str. 79 i dalje,

!!D Dt'. Contenau, Le deluge '" str. 34 i dalje " Ibid., str 38 "Ibid .• stl.44. ~:! Ibid, str. 48. " Ibid .• str. 56. '" Ibid .• st!. 62. " Klljiga proroka JOlle. IV. 11 !!7 k Thomazi, Histoil'e de la peclze des ages de la

pierre iz. HOS joar ... , 1947, stL 12 i dalje,. " V. Gordon Childe. What lzappelled .• str. 129. ~n Herodotova istorija, II, 140 " Ibid .. Il. 137. " Ibi;r.; Il.BS. ." Ibid .• II. 97. " Ibid .• II. 149. 31 Origbzes, ., stI'. 152 ~,l Herodotova istorija, I, 185; II, 99 ~6 L Lćvy-Bruh1, La mCIltalild ,str, 350-351, 517.

GLAVA PETA

SAZIDANE PLANINE ili »SEDAM VODICA OD NEBA DO ZEMLJE«

R ekosmo. teško je zamisliti da onako sjajni gradi­telji kao što su bili graditelji najstarijih gradova nisu imali svojevrsnih. početnih. graditeljskih

apstrakcija. Morali su imati matrica koje su im poma­gale da se sporazumevaju. i da se početno odrede. I pre­logički, a zasigurno već i ))arhaički«( mentalitet njihov vodio ih .ie veštim, utančanim rešenjima, ali gde su pu­tevi dok do njih stignu, kakva su im li sve dovijanja? Zašli bismo II besmislice ako bismo uporedivali svoje rezane sa njihovim. Savremeni tehnički jezik, pa čak ako se hoće i neki naš, današnji, urbanistički ))način mišljenju«, i to je })ezoterika« svoje vrste. Ni današnji graditelj ne sporazumeva se lako sa svojim )profanim«( sugrađanima. Zato, još jednom, da odustanemo od bilo kakvog sameravanja naših i njihovih početnih gradogr-a· eliteljskih pojmova, Evo. baš sada poglavlje koje naila­zi pokazaće nam do koje je mere katkad nemoguće direktno prodreli u njihove ideje. II oneir\ihove, danas tako ,narecene, )koncepcije(c Reč je o zag?netki ko.ia se " zove Ziglll"C1! I odmah. još jedno pitanje. Stavljamo ga onih Čltaraca radi kojima zatvoreni jezik arhitekture. današnje kao i ondašnje, ne odzvanja suviše II uhu. Sta je to zigura?

Rečeno graditeljski. zigura je neka vrsta piramide. sačinjene od elžinovskih stepenica. i tih je stepenika bivalo tri, pet, sedam, katkad i više.! Zigura je pira~ mida »na spratove,(, i svaki od ovih sloJeva mogao je da bude visok i po više dcsetina metara. Ako su potrebna i dalja objašnjenja. evo ih Piramida je pre svega geo-

107

108

92

93

metr'ijski idealna forma, i takve su većinom egipatske piramide, Kvadrat osnove i četiri lateralna trougla, što se sučeljavaju tl zajedničkom temenu. Ali može biti piramida sklopljenih i od nekoliko zasečenih, zarubIje­nih, manjih Složene su tada jedna na drugu, na veću manja, na ovu još manja .. Takva je i ona vrlo poznata Zoserova, li Egiptu, zatim, bar II prvobitnom stanju, i

ona iz Meidoum-a, ll10žda još i jedna, iz Zauoet-el­Aryiln-a.* Ali ove egipatske piramide ostale su, izgleda, nedovršene. Sve, pa čak i Zoserova. Znamo, naime, da su piramide II Egiptu. po pravilu, iznutra konstruisane u velikim, spolja nevidljivim stepenicama. Da ne ula­zimo tl konstruktivne detalje .. Gradovi Dvorečja, među­tim, imaju svoj oblik stepenaste piramide, i sasvim je sigurno da nisu ostale nedovršene, već su, takve kakve SLI, namerno sazidane,.

Inače, to Sll ogr'Omne građevine, pa i danas još iza njih ostaju divovske gomile šuta, sasušenog les a i bi­tumena, prašine, Nekada moćne, a sada vremenom raz­građene, i vetr-ovima razjedene, srasle su zigure sa pu­stinjskim terenima. Zadugo, putnici su ih posmatrali i čudili su im se. Izgledalo im je da su pred njima samo prirodna uzvišenja, neke velike ali od prirode nastale humke Jedno je sigurno: ovako divovske, čudesne, mož~ da i čudovišne građevine nisu mogle biti bez važnog naznačen ja" Najjednostavnije što možemo da pomisli­mo, to je da je svaka od njih krila u sebi neke posebne svrhe, ili je bar obeležava1a neko izuzetno mesto, mar­kirala posebnu tačku gradskog plana.

Ako bacimo pogled na desetak situacioni h planova, uzmimo da su to planovi :Urn, 'l~agaša, Eridua, Dur .. šu­rukina, Borsipe, najzad, da prekratimo, uzmimo i sam plan Velikog Vavilona'; možemo li tada da dešifrujemo ponešto sa ovih planova?~ Prvo, t ·očigledno, zigura, ta neobična gradska telesina, vrlo je uvaženi gradski sta­novnik Nalazi se obično negde u st.:edi,~tu srede gradske teritorije, ili je, u svakom slučaju, ria vrlo istaknutom mestu" Uz nju su mnoge terase, hramovi, i još druge konstrukcije za koje je ponekad teško da se kaže sa­svim sigurno kako su tačno izgledale., U svakom slu­čaju, ziguIa je centralni motiv ovog, unutrašnjeg, grad­skog sklopa, najčešće, ona je i.Lcentralni _motiv _grada. Reklo bi se ponekad, grad joj je u celini podređen. A sasvim možemo biti sigurni, u pojedinim slučajevima, da je zjgura kao građevina progutala više građevinske mase no dobra polovina čitavog grada.

Kako da krenemo II odgonetanje? Najbolje je da nabrojimo šta se ,sve o građevinama zigure mislilo, ka-

~ Prema [rc tr:l.nskripciji 109

ziva lo, tumačilo, pletpostavljalo, Ako tako krenemo, na putu je, odmah, Biblija Njeno svedočanstvo se ne može zaobići. Doduše, Stari zavet nije pokazao ni mnogo ra~ zumevanja, a još manje kakve milošte, za ove div~gra~ đevine. Cuvena je biblijska priča iz XI glave Postanja II kojoj se, izgleda, govori baš o građenju zigure.:J Ili, nešto manje neodređeno, reč jI.:! o })Kuli Vavilonskoj«. Posle Potopa, kao što znamo, sinovi Nojevi ~ražili su mesto gde će se zaustaviti, a II to vreme cela zemlja je imala jedan jezik i iste reči, Pronašli su sinovi Nojevi zgodnu ravn'jcu u zemlji Sinear. Citljivo je da je II pi~ tanju SumeL Nastanili su se, ali kako su ljudske ćudi katkad kao i Božije, neuhvatljive, to deca Iekoše među sobom: l>Hajde da plavima ploče, i da ih II vatri peče~ mo. I bjehu im opeke mjesto kamena, i smola zemlja~ na mesto kreča. Posle rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da slečemo sebi ime, da se ne bismo rasijali po zemlji.. A Gospod siđe da vidi glad i kulu što zidahu sinovi čovečijL I reče Gospod: Gle, narod jedan i jedan jezik u svijeh, i to počeše ra· diti i neće im smetati ništa da ne urade ono što su naumili. Hajde da siđemo i da im pometema jezike, da ne razumeju jedan drugog što govori. Tako ih Gospod rasu odavde po svoj zemlji, te ne 'sazidaše grada«:1 Dru~ gim rečima, iz nekih razloga, preko kojih Biblija, oči~ gledno, prelazi ćutke, veliki Jehova nije bio zadovoljan onim što se dogadalo na gradilištu. Bio je možda čak

94

95

uznemiren U dve reči, od čudesno zamišljenog grada još čudesniie mu kule, ne bi ništa,

Priča se -mnogo puta prepričavala. Saslušaćemo je od Abidena, i od Aleksandra Polihistora, a prepričaće nam je i Hipokril Aleksandrijski..' Ovaj poslednji oba­veštava nas da su neki džinovi nekada, isto tako, hteli da sagrade čudesni gr ad, i hteli su da se popnu na neboo I to je bila neka, čovečja, ili bar ovozemaljska drskost. Pa, zbog bezumne im zamisli, neke od graditelja odjed· nom satariše munje, a preostali prestadoše da se pre~ poznaju, baš kao i u biblijskoj pričL U ovom slučaju paganski bogovi pokupiše ih ovako kažnjene, i ne zna se zašlo, prebaciše ih na Kril. Izgleda da se ovde me· šaju jevrejska legenda i neke ranije grčke, koje takođe poznaju sličan događaj.. Možda su bili to oni džinovi sa brda Pelion što su ređali kamenčinu na kamenčinu, jer su zažc1eli da promaše Olimp. Graditeljski gledano, ova mitolagerna, II ovoj poslednjoj verziji, beleži, J.cklo bi se, uspomene na neki daleki, megalitski poduhvat.

Biće zatim još i jevrejskih, i hrišćanskih verzijf,l istog događaja, Volter, na na,čin koji ,IDU je sV9jstven, ismeva b,iblijsku priču,.a on,l" i mnoge dalje njene r!lz'

111

112

rade, od kojih neke za Vavilosku kulu kazuju da je do­stigla, onako nedovIšena, i celih osamdeset hiljada stopa .. Ali kako se kod Vol ter a nikada ne vidi sasvim jasno ko­ga ismeva i čemu se podsmeva, nije baš lako kazati da li mu je, ovom prilikom, smešna sama biblijska priča, ili su mu smešni, uopšte, svi bezumni graditeljskLpodu­hvati. Možda on čak dovodi II sumnju i izveštaje dee­vidaea, koji su obilazili ruševine Vavilonske kule, čudili Sll im se; a o lome su ostavljali i 'poneki zapis':n"

Up~I(Os Volterovoj neverici, i biblijskom proklet­stvu, ova_,)~llaJ?ila je ipak sagrađena, i to dokrajče­na. Nije bila visoka osamdeset hiljada stopa, već se dizala za oko sto m,etant iznad ,p,očetne ,1(9te _teI~Ila, na kvadratnoj osnovi"" od -de-vedeset sa devedesef-metara Ali to je grandiozna građevina, i približuje se naj\Tcćim egipatskim piramidama. Ove cifre danas znamo zahva­ljujući naporima da se slika i prilika Vavilonske kule restituiše. A ovi napori počinju još od Herodota, sve do savremenih arheologa, do Andrea, do Parna, i drugih Kao što se vidi, Iačunica je, konačno, i izvedena"

P.isani podaci ogradenju mesopotamskih zigura do­sta su J:etkL Četrdeset i dva stoleća pre nas šef jednog malog sumerskog gradića, a to je bio Lagaš, nabraja nam u nizu osveštanih građevina i hlam E~PA, što bi otpIilikc trebalo da znači »Hr-am na sedam bojeva{(, ili, u sedam redova, sedmoredi hram,i To je dcYaanas naj~ starija poznata epigrafska potvrda da sh ZigUId posto­jale,da su građene, i da im se pridavala vamost. Gra­ditelj zigure hvasta se da je ovaj hram podigao prema želji gradskog boga Ningirsua, a zatim, kao što je bio običaj, nabrojaće nam sve teškoće građenja i Tazna teh~ nička domišljanja .. Posle njega, još mnogi dI1.lgi vladari ostavljali su slične zapise. Ovi zapisi po pravilu su hva~ lisavi, suviše reči ti, jer je, izgleda, graditi i sagraditi ziguru bila ne samo čast no i neka vrsta preporuke. Graditel j se preporučuje svome zaštitniku, prema čijem nalogu gradi, a pr-ed podanicima je važan, veliki je, jer je posrednik izmedu neba i zemlje Ali, sem ovih hvali~ savosti, i sem dosta jasnih tehničkih podataka, ne vidi se gotovo ništa drugo~

Noboplasar zapisuje otprilike sledeće. Marduk sve­višnji naredio mu je. itd., a on je pak dalje naredio

da se ispeče cigla i da se pripI erni bitumen, a kako su kiše i bUle bezmerno bile jake, naredio je mudro dalje još mnogo štošta, a to sve,.što je naređivao, govori opet o raznhn tehničkim okolnostima, o teškoćama koje je savladao. Valjalo je da ostane neka uspomena o samoj veličini i o težini poduhvata. Poslušao je, kaže nam dalje, dobre savete bogova šamaša, Adaciata, Mardura, a ovi su n1U rekli da za sebe i sebi II srcu zadrži tajnu svih mera koje je u zidanju odredio_ SvojOIn rukom, i svojom trskom, on ih jc sam, lično, na građevini sa­medo. Pa dalje, evo šta priča ovaj naš "clHd sabrat u zanatu. U temelje je postavio i zlata i srebra i dragog

. kaI1l~nja." Hteo je, izgleda, da se prikaže valjanim i prilježnim pred Mardurom, ili Mardukom, koji su i sa­mi neka vrsta mitskih arhitekata, u ovom slučaju. Pa dalje, Noboplasar je skromno skinuo kraljevski ogrtač, onako kao što će to docnije raditi i krunisani graditelji !irednjovekovnih katedrala, zasukao je rukave, ukoliko ih je imao, a na glavu je sebi natovario cigle i blato, a najstarijem i voljenom sinu Nabukodonosoru naredio je da i on smerno donosi malter. i prinosi žrtve u vinu i ulju. Vidi se, I'itual građenja bio je svečan, i na odgo­.~aI'a J~~_~LJ!~.~ni.------- .-.~-'

Očigledno da je bilo neke strasti u građenju ovih građevina nacl građevinama. Ali vrlo često, one su i rU~ šene onako isto kao što su i zidane, strasno i sa ubeđe­njem. tinjeno je to ponekad isto onako kao što se i najljući neprijatelj gađa pravo II slce. Kad je Asurba­nipal zauzeo Suzu, i on je ostavio jedan zapis, Porušio je, veli, kulu u Suzi, sazidanu od gleđosane cigle (slede nabrajanja i tehničke pojedinosti, ne bi li se videlo da kula u Suzi nije bila makar šta), uništio je, veli, sveti~ !išle Elama, a božanstva je i razjurio na sve četiri strane sveta. o

Ali, i obnavljane su zigure. To su činilo onako isto smerno i strpljivo kao što se uspostavlja dostojanstvo pobeđenog. Građane su. :zidane, sitnu :meru po sitnu meru, palac po palac, pažljivo, jer valjalo je, izgleda, sačuvati prvobitne tajanstvene mere. Baš one, koje je Noboplasar sebi, onako pOIDno, zadržao u srcu kao najveću tajau)O

8 Urbanističke miloiogemc 113

114

96

Sve tl s\,cmu, mje teško zaključiti da se građevine ovih dimenzija, i li ona vremena, kao i danas;' ne ,grade bez neke velike potrebe, nili,~r;,~b,~Z:J19JJJ!,bf:.! takostrasno ruk Cemu je ondamogla ,lužiti zigura?' Herodot nije jasan. -vide'o je, kaže, hram boga Zevsa Baala, sa brall­zanim vratima, i taj se hram održao sve do njegovog vremena. Reč je, reklo bi se, opet o z;guri Velikog Va· vilona. I dalje: )U sredini ovog hranlu sagIađena je jaka kula, čija je svaka strana široka i duga jedan sta~ <lij. A na l!jcj druga, pa na evoj jos jedna, i tako re· dom, svega osam kula, sve jedna na drugoj ..... Na naj· višoj kuli nalazi se' hral'l1. i II njemu veliki raskošni krevet, a kraj njega sto"o'd zlata. U hramu se ne nalazi nikakav kip, a od ljudi ne noćiva II njemu niko sem jedne žene, koju je, kako pričaju HaJdejci, sveštenici ovoga hrama, sam bog izabrao među ženama II zemljL ,. Ovi isti sveštenici tvrde (ali ja im ne verujem) <la sam bog s vremena na vreme naV! aća li hram i odmara se II krevetu, a isto se to " ~ " dešava i II Tebi, i tamo naime neka žena spava II hr arnu Zevsa, ali se t vreli da ova žena ne opšti sa ljudima{(.l1

Mnogobrojna su i kontradiktorna mišljenja o tome šta su bile zigure, i čemu su mogle služiti. Bilo je naiv·

nih putopisaca iz ranijih vremena, koji su verovali da su ove građevine, iako već u ruševinama neka noćna odmarališta bagdadskih kalifa .. Gore je,' kažu, duvao svež povetarac, i komarci se nisu dizali tako visoko Neki drugi mišljahu da Sll zigure vajkadašnje haldej­skc opsf.?rvator I JC, Ovde bi moglo da bUde i neko zrnce istine, jer, ~na. se, klcr II Mesopotamiji, od najranijih VrCl?lena: bIO !C obuzet a~.tronomijom, i m;tro!ogijom, Val,!alo .Je starIm osmatraclIlla zvczda da imaju visoko llzdlg~ut: terase, i da na njima fiksiraju pravcc i uglo~ ve. All. SIgurno je da su im za ovo mogle poslužiti i građeVIne mnogo manje glomazne, čak manje JnOnstrll~ ozne no što je zigura., Početkom ovog veka engleski

97

98 8"

, arheolozi držali su da su ziguI'e, [ul1crarne gra<tevine, kao što su i pir amicle II Egiptu, i tl' fb-imc neke od ovih ruševina bile su minirane i dokrajčene):! Ali nikakvih rezultata. Nije se došlo ni do grobova, pošto ih talno nije ni bilo, niti do kakvog blaga. Jedan naš autor misli da su zigure neka vrsla unapred predviđene zgode, ne bi li se sa njih što bolje video grad. Bila je lo neka vrsta, prema njegovom ll1išljenju, kule razglednice, pa se odande moglo uživati Ll beskrajnim lepotama, II )}Ul""

banoj veleplastici«, i još koječem drugom. Ali, ako išta znamo, znamo to da sc zigura nalazi II temcn05u, da je temenos zabranjeni grad, da je sama zigura naizago~ netnija građevina tl njenlU, pa je verovatno građevina,· -tabu. Onaj koji bi se usudio da se na nju popne i ocloz~ go da uživa II divotama grada, verovatno bi bio rastav~ ljen od lude glave"

Naravno. sve su ovo samo ljubiteljska nagađanja. Sad prelazimo na mišljenja onih pisaca koji o zigu~

rama pišu sa potrebnin1 poznavanjem činjenicR Pro~ čitamo li pažljivo dve Paroove knjigela, tada, iako nall1 mnogo štošta još i dalje neće biti jasno, vidimo da se ova građevina, na razne načine, uplitala u mitologiju starih stanovnika Dvorečja. Paro je, pre svega, prika~ zao čitav raspoloživi, epigrafski, piktografski i gliptički materijal, sve što se odnosi, bilo u kon1 vidu, na pro­blem zigure. To su prikazi zigure na stelamu, na kamen· -stamenovima (kucluru), na pečatima (cilindri), ali

99 100

101

obaveštenja koja možemo da dobijemo od ovih crteža i sa ovih reljefa čudna su, čak paradoksalna. Negde zigura ima krila, negde sa njenog vrha raste preogrom no drvo, dostiže, reklo bi sc, ela neba, dobija neke »)kosmičke« razme rc. Negde je u temcljima ZigU1C

ugravitana neka mitska životinja,. To bi mogla da bude još i tradicionalna graditeljska žrtva. Ali evo, već na sledećem crtežu, neka druga životinja, na leđima nosi plan zigure, šta li to treba da kaže? Najzad, ako na vrhu vrška stepenaste pir-amjde svečano sedi neki jarac, reklo bi se, i ako odozgo posmatra univerzum, tajna je potpuna, a nehotični humor ovih crteža ili ideograma jedino je što nam ostaje kao zadovoljstvo,

Ove dve pomenute knjige sabiraju uglavnom sve što se može zaključiti o dimenzijama, oblicimn, čak do~ nelde i o tipovima do sada poznatih ili naslućenih zi­gura. Pošto su utvrđeni lokaliteti, i sve ostalo što se na osnovu iskopavanja i tradicije mOŽe još znati o mestima nekadašnjih zigura, prelazi se na utančana i vrlo visprena, detektivska traganja za merama i za pro· porcijama, Na kraju, kao što rekosmo, privedeni smo nekolikim restitucijama, i neke od njih izgledaju i sasvim ubedljivo, Ali, šta je zigura, to Paro bez svoje

-)---- krivice, ne može odlučno da kaže. Sabira teorije, biblijw " ske, astronomsko-astrološke, simbološko~mitološko-ko· , smološke, ali pred silom činjenica one se uglavnonl

118

povlače, i 10 SaTI1e od sebe Da li je zigura »kosmološka graCievina«(, koja sabira

znanja Mesopotamaca o svetu u kome žive'? Možda jc njena podela na tri, pet, sedam spratova neki model zamišljene kosmičke organizacije'? Da li su sedam spra~ tova zigure posvećeni svaki po jednoj planeti, računa~ jući tu i sunce i mesec'? Istina, nisu sve zigure na sedam spratova, ima ih i na tri, četiri i na pet. Mnogi misle da su zigure bivale bojene simboličnim bojama, i to baš onim bojama koje u astrološko-alhemijskim siste­mima Mesopotamaca označavaju pojedine planete i ele~ mente. Ovo uverenje uvreženo je i kod nekih vrlo ozbilj~ nih pisaca, ali izgleda vezuje se za nesigurne početne činjenice. Paro nam pošteno kaže da nema baš sasvim sigulne arheološke potvrde jesu li doista ovi spratovi bili bojeni ili nc. Prema tome, i čita\' sistem astronom-

sko-astl'o!oških teorija je na nejačkim nogama. Simbo­loške teorije zastupaju mišljenje da je zigura tron-gra~ đevina, pa na ovaj tron silazi božanstvo. Osnovna, id('­ografska silueta ziglirc~doista nas podseća na velike stepenice" qradski bog - bog vladalac, a u početku, tI

Sumelu, možda----čalc i bog~vlasnik grada, priziva se na ne~.i način da preko ovih ~tepenica siđe u __ donji hram, , k?Jl je negde podno zigure,"Poziv;i"·se-u-grad kao posla­mk u srez~ I obratno, prvosveštenik se penje gore, do~ stiže, za tadašnjeg čoveka, nedostižne visine, tamo se dogovara sa božanstvom, ili, kao što kažu simbološke teorije, mistično »ukida nivoe«, prelazi iz jedne sfele sveta u drugu sferu. Najzad, i Ona dama, smrtnica ga­rc, koju je bog odabrao »među ženama u zemlji«, deo je rituala i očigledno komplikuje sve ono što bi se o ziguri moglo sažeti. Jednom tl godini, bog sađe na nju, U~ opšte slavlje i razdraganost, jer tada se slavi spaja­nJe neba i zemlje, obnavljanje života.

Ono što pisac na kraju zaključuje, i to posle vrlo opsežnih izvođenja, koja ,se čak ni u glavnim crtama ne mogu uvrstiti u ove redove, to je da zigur~ nije hram. već, reklo bi se, ple neki postament za hr"am, Hram je bio možda kakva beznača.tna zgradica gore, na vrhu, bila je možda to i drvena konstrukcija, pa od nje da~ nas nika~cvog traga, Na žalost, ovo što nam kaže, nije mnogo VIše od onoga što nam je rekao Herodot. Zatim, ako ovako objasnimo stvar, otvaramo odmah i novo pitanje: kakva li je to apsurdna graditeljska ideja, i odakle je, i kome li jc došlo li pamet cla se clevet dese­tina neke građevine pretvore u njen sopstveni po­stament

Drugi autoritet kad je zigura u pitanju, Kontno, iz­vodi tipologiju koja se uglavnom slaže sa Par-oovom Istina, on će pošteno ispraviti neku svoju raniju neo­preznost, pa nanI kaže da je sada, pošto je došao do novih početnih činjenica, dvojan, Nije sasvim siguran da li Zoserovu piramidu vremenski postaviti nešto ~spred ~aj~tarijih poznntih sumerskih zigura. Ovaj, na Izgled sitan detalj, otvorio bi jedno od mnogih daljih pitanja, Da li je na graditelje zigure mogla uticati slika jedne za njih ne tako daleke grac levine ususednom Egiptu, U načelu, tako nešto nije teško zamisliti.. Ali pa~

119

120

102

ralele su, sam Kontno kaže, sasvim sumnjive,. Piramida je pre svega grob, funerarna građevina. Zigura, to izri~ čito nije. A zatim, razlike su i morfo!oške, i stilske, i čisto konstruktivne.

I kod Kontnoa, i kod Parua, navedeni nazivi po.iedj~ nih zigura posebno su zanimljivi Za mImički mentali­tet ovih starih graditelja sama rcč obično jc i priziv realnog, Stvari se radnju, dobijaju svoje osobine, one

postaju ono što su tek od imena nadaljec Samo tako, stvari sc uvode II život, rac.1aju se, i nadalje su l"ealllo ono što im ime kazuje. Invokacija, to je evokacija),1 Zbog toga ove nazive nećemo uzeti olako. Možda bi s'e "kroz njih moglo nazreti neko objašnjenje. Zigura II Larsi zove se E-DUR-AN,KI, što znači "Hram nebo i zemlju vezu­jućk Ona u Balsipi E-DUR-lMlN-AN-Kl, što/znači »Hram sa sedam-v6đica od neba do zemlje«, il Uruku E-Gl-PAR-VU, što bi moglo da znači »Hram na 'sedam--' časti podeljen«, u Asuru,E-NUR-SAG-GAL-KUR-RA, što

"-znači »Veliki hram na-'planini celog sveta«, u 'Nipuru. .. ,ukratko, »Kuća cele planine((, najzad, y~_i1onska"-iigu-. ta, E,TEMEN-AN-Kl, ili »kuća gde se ne!),,'i zemlja , .p_?dziđuj~_«()~/

Treba li zaključiti iz ovih naziva da je zigura,gra­đevina koja na neki način graditelje podseća n~~

ninu? Je li to graditeljski korelat planine? Da li je to heka sazidana planina, tako visoka da joj se daje mo~ gućnost, II naivnim predstavama graditelja, nebo da dodirne, ili čak i da ga podupre? Nazivi su, reklo bi se, II tom pogledu prilično jasni. Svaki od njih se ili poziva na pojam planine, ili sadrži neku nejasnu predstavu o dodirivanj!,l..Ql,mine i neba, neba i zemljec Rekli smo, više- puta do sada, nije baš jednostavno uživeti se u maštu ondašnjih ljudi, a oni su je imali dovoljno, možda i na pretek. Skloni su bili da u značajnim »kolektivnim predstavama« pronađu svoje ideje, shvatanja, pobudec Mnoge od ovih zigura, kod kojih se opsesivno pominje

103

122

104

broj sedam, i nisu na sedam spratova,. Ali invokacija je što i evokacija, U mašti, one su samo ono što im naziv kazuje, Pa prema tomc, isto tako. i ove predstave o do~ dil·hranju planine i neba mogle su. za stanovnike meso~ potamskih gradova, ela budu i sušta činjenično stanje ..

Kontno nas, sve više .. pt"ivodi ubeđenju da je doista nekakva planina II pitanjiJ.. sazidana, pretvorena II gra­diteljskfSimbo!. "Kapelana vrhu govori da je bilo ne­kog· kulta. To je možda ključ i za razumevanje glavne

, namenc··-zigure. Ona predstavlja vrh planine, na kome, r-6cl- vajkadašnjih vremena, prema verovanjima, obitava­

ju bogovi, negde gore između zemlje i neba .. ,U Maloj AzijI," ko·d Hitila, čije je poreklo kao isumersko, azija­ničko, vrhovi brda su uvek i prebivališta bogova(cHI

Ili, dalje, »). naći će sc ovde neka uspomena Sume­raca, a za njih, i na osnovu drugih indicija može da se veruje da su došli iz zemlje, ako ne i brdovite, ono bm brcgovitc Narodi koji naseljavaju ovakve zemlje rado

105

postavljaju svoje bogove na visoke vrhove/ Zigura je bila nastm'ak t~~_~pg_ ve~ovan.ia. način da se- ponove nekadašnji kultni uslovi. Zabeležićemo pri tom da ova hipoteza ne protivreči onoj drugoj, koja nam kaže da je sumerska kultura PI imorskog ili prekomorskog po~ rekla,«17

Ako ova tumačenja prihvatimo, a prihvati ćemo ih jer druge nije, izašlo bi nadalje, ukratko rečeno, da je čovek gradio vcšlačke planine II svojim gradovima, pa im je, pr irodno. potražio i odgovarajuće arhitektonske forme)A U barovitim, plavnim područjima Dvorečja, na lagunama, tamo gde sc onako dramatično borio sa VO~ dom, veštačka planina, i to još božja, bila je šansa više da se ose ti sigurnijim, čak ako se hoće, bila je to IlC'·

kakva šansa i da se fizički održi. Izgledalo čudno ili ne, najbliža je istini ipak biblijska priča. Jer, njen skriveni smisao je II ovome: šinearci su se dosetili jadu. Ako Bog još jednom na njih pošalje onaj strašni / potop, nadmudriće Boga,. Zato i grade veš tačku pla­ninu. Ali, otuda, nastade i onaj poznati, a II Bibliji opi­sani bes Božiji

Sve što se do danas izvelo o mitologiji zigure. cea ritual koji se naslućuje, čak i sve one simbološko-ko­smološkc spekulacije sa )nivoima sveta«, sve bi lo, II krajnjoj liniji, i za sada, do daljih nekih novih, pouz­danijih činjenica moglo i da sc prihvatL Doista, bar za neke »filozofc« onoga doba, ZigU!'ll je možda spajaju »nivoc«, pa su, sledstvcno, i njene funkcije, možda, bile

123

124

+ 106

ezoterično~speklllativne, Neka bude i takao Ali, što re~

kao Herodot, mi nikada nismo čuli za reku koja se zove Okean. Zigura je za nas, pre svega, i to ne mala, građevinska činjenica. Ne mala tclesnost II gradu. Zato nas, pre svega, i interesuje magijsko-tehnička strana ove zamisli. Iscrtavanje na zemlji, sameravanje mera trskom, _ na onda, i ono mučno zidanje zigure, sve je to jectan oc!'urbanističkih postulata grada u Dvorečju Ako je krug inekada branio čoveka act vatre ili epide­mije, ili-od demona, zašto ga II granicama magijsko~ wtel1ničkih matrica ove vrste ne bi veš tačka planina braI1ila .od vod~.~f1 Ovako zamišljena i moćno sazidana, Va:ljalo-'je-'da zigura impresionira i same vode. Uzgred rečeno, nije bila mala mudrost namamiti na-riju i neko značajnije božanstvo ondašnjeg panteon a, skoro bi ~e reklo, zapatiti ga negde gore na vrhu. Divni, naivni naši preci.

Izgradit,tpJaninu, i to II svesti na$ih graditelja, neku od početnih, prvobitnih, dalekih, neku koja se možda i Ll samom trenutku radanja vaseljene pokazala jačom od svakog mogućeg haosa i nepostojanja, pa je tako pokazala da zna i da urne da nadmudri i same "ode, to je značilo gradu dati trajnijeg smisla, Time mu ~;c

obezbeđuju neprikosnovenost kosrničke tvorevine,. Sa w

zida li se planina II gradu, grad je kosmološka data. Tim pre, što je, prema već ranije izložcnirn mito!ogt:­nar!}.f!.l.,svald važniji grad II Dvorečju, i prvi grad sveta, 5t\'arao"se onda kada i sam svet Razruši li sc planina li "grady~ oboreno mu je osnovno dostojanst\'o, brisan je -sa-nea zemlje, bez snage .lc da se održi, Ako se pri­seti1110 da duh naših praotaca nije baš slobodan od malih ljudskih slabosti, pa se sa prvim gradovima la~ đaju i prva, vrlo krvava zatiranja, jasno je tada da je

107

126

108

ovo mitološko~kosrničko dostojanstvo za svaki od ovih gradova nešto izuzetno važno"

No, vratimo se na })planinu«" Kantna je, kao i obič­no, ubedljivo Sumerei su došli preko mora, doneli su svoje uspomene nu planine i bregove, tamo gde su doži~ veli svoje detinjstva, bezbedni od vode, lovci ili, u najo boljem slučaju, samo pastiri. Možda su i živeli II nekoj vrsti »primoordijalnog« raja, vode ih nisu kvasile niti su ih topile, a možda, iz nekih nama nejasnih razloga,

109

nisu ni )Jsmele({ da im se približe" Ono što oni nose II

uspomeni o planinama, to su još uvek samo daleke, animističke. ili naturalističke matrice .. Ovde, II ovim vodama, pošto su preduzeli na sebe mučni, ropski po~ sao građenja sveta, pa su tako reći odjednom postali izuzetni, daroviti hidrotehničari i arhitekte, odlučuju se dosta lako da sazidaju svoje planineo Istina, neće ih baš sazidati bez po muke, Nonšalantna igra brkanja uzroka i posledice pretvara se II njihovoj fantaziji. u njihovim l)kolektivnim prcdstavama«, II jedan od prvih jasno izraženih magijsko-urbanističkih simbola)!O

Dopune i objašnjenja

1 M. A.. Beck, Bildatlas5 der assvri.Sc/l-babvlollisc/tell Kultur, 1961, karta XXI, Die Verbreitlmg der iiqqllarals, st!'. 151, Trideset i tri lokaliteta, sa podrobnim objašnje­njima o današnjem stanju II kome sc ostaci ovih građe* vina nalaze~ Poimence: Ur, Tel Obeid, Larsa, Uruk sa dV1! zigure, Tel Hamam, Nina, Urukug, Coga Zambi!, Lagaš,

127

128

Adab, Nipur, Borsipa, Vavilon, Kiš, sa tri zigure, Tel Ukver, Sipar, Dur Kurigalzu, Tutub, Asur, Anz Adad, sa dve zigure, Kur Tukuiti Ninurta, Kalaš, Dur Sarukin, Mari, Tel Irme, Tel Brak. Interesantna je i geografska raspodela ovih spo­menika, a to se izgleda poklapa sa onim o čemu se li ovoj glavi govori - svi se nalaze u porečnim, nekada plavnim površinama, Atlas pruža i odličan fotografski materijal, str 141-145.

~ Planovi sabIani kod Eglija, Geschichte des Stiidte* balles, Die aite lVelt, stl' 54-71. U posebnu tipologiju zi· gurc smatramo da ne treba zalazili, ovde"

.1 M. - ,L Steve, Sllr les clzel1lius de la Bible, 1961, !)tL 34,

.t Postanje, XI, str 2,3. :; Andre Par-rot, La tOllr de Babel, Cahiers d'archćo­

logie biblique. 1953, str. 15 i dalje. II Voltaire, Dicti01waire plzilosophiqtte, pod BabeL

))Sveti Jeronim, onaj što je video satire i faune, video je i Vavilonsku kulu, onoliko koliko sam je i ja video; ipak uverava nas da je bila visoka dvadeset hiljada stopa. To jof; i nije ništa. Stara knjiga, fakt/Ita, što su je napi­sali učeni Jevreji, dokazuje da je u visini išla i celih osam­deset i jednu hiljadu stopa, a svi znaju da je jevrejska stopa bila velika otprilike kao i grčka, Ova veličina izgle­da još verovatnija od one Jeronimove. Kula još postoji, istina nije više tako visoka, Mnogi vrlo verodostojni putnici videli su je; ja koji je nisam uopšte video, mogu o njoj da govorim koliko i o svom dedi Adamu, sa kojim uosta­lom nisam nikada imao čast da razgovaram, "ll

Panot, op cit., str 9 " Ibid o, str ll-12 II DI', Contenau, La tOllr de Babel, 1952, str 242 1(1 Ibid", str, 254-255,. II Heroclotova istorija, I, 1810 l~ Paul Gtll cIli, L'as5yrologie, 1964, stI'. 19. la Još jedna Paroova knjiga, Ziggollrats et la Tour de

Sabel, 19490 H Dr, Contenau, Le deluge. ., glava La doctrbze du

IlOm, str, 41-4,1 O istom, upor\ Lćvy·Bruhl, dve već pomi~ njane knjige"

15 Ibid" str .. 232, 247; Parrot, La tOLlr de Babel, str.. 35

la Dr. Contenau, La tour,." str. 246 17 Ibid., str., 248. IS Istoga mišljenja je i Jean Nougayroi, SymbolislIle

cos111ique. , Ass)'ro~val'i/ollie, str 13. )Obožavanje pri­rodnih vrhova, svojstveno mnogim narodima, praktično je nemoguće za stanovnike ravnica u Donjoj MesopotamijL

Ako pretposlavimo da su se ovek nekada iskrcali došljaci iz brdovitih krajeva, razumećemo zašlo su pokušali da ponovo sebi stvore okvire za svoje kultove, onakve na kakv,: su r:ay}kli.{{ Kao i ~Kont!10' i ovaj je autOI pred­stavmk kfltlcke, arheoloske skale onda kada disku­tuje o simbolizmu zigure Sviđa n~m se i dalji njegov pasus: »Sve ostalo, sav onaj simbolizam više manje pre­cizno izveden što se pripisuje ovim konstrukcijama, i sva ?stala /lIet.a!i::ička naznačenja koja im sc daju, pa I ceremonije koje se rekonstruišu, sve je to do krajnosti sumnjivo. Ne treba zaboraviti da je komentarisan a va­vilonska literatura, ona kojom raspolažemo, vrsnica vavi­Ionske dekadencije. Jedino što znamo to da se zigura ja* vlja od lanih surnerskih dana, ali da li su sumerski bogovi oduvl.!k za Sume ree stanovali na nebu, metlu zvczclama?l( To nije ni mala' izvesno, jet su možda stanovali i u mač­var"L Argument prativ simbološko-metafizičkih teorija, ova­ko izrečen, vrlo jc jak (str, 14)

lO ~~o se porekla tiče, Vuli je istomišljenik sa Kont­noom, 1.11 obratno (Woolley, op. cit., str. 98 i dalje). Ni on ne Izgleda preterano oduševljen simbološko-metafizič­kim teorijama, Vuli ide i daljc, začetak mišljenja o zio-uri i vodi, nalazimo kod njega. 'Doduše, on misli da su <:OSu­merci pre svega hram obezbedi vali od vode, dnH!irn re­čima, ako njih same tope vode, bar da sačuvaju svoja božanstva (str 99 i dalje),

~O ~retpostavka VUlijeva da jc zigura mogla biti i pod v~getacIJom, čak sactena i šumom, vrlo je značajna. Za nJu, on, bar u Uru, nalazi izvesnih potvrda (Ibid", str 103-104), Evokacija planine je još jasnija, Možda odavde i počinje tradicija o ))Semiramiciinim vrtovima{c, koji su lepot0I1.1 Jadivljavali s}<ue putopisce, ~li su arheološke po­tvrde JOS uvek tanusnc. Upor Sopllle de Serdakowska lardills sltspelldlls de Semiramis, 1965 Uostalom, ne baŠ preterano kritička knjiga

l) Urb;misti(:h(! mitulogdtl(!

130

~

GLAVA SESIA

DRUGI ŽIVOT l DALJA PRIKLJUčENIJA MITOLOGEME O VELIKOJ PLANINI

K ont no je bio ubcd\jiv, Ono što nam je rekao o sazidanim planinama čini nam se jasno, Sumerel su došli preko vode, doneli su sa sobom i uspo­

mene na svoje zlatno detinjstva, na pejzaž ))izgublje­nug raja«. Bile su to planinc i bregovi još nestvorenog sveta, do kojeg vode ili nisu dupirale, ili nisu ))smelc'(c ela mu se približe, Došav u bal uštine, združiv Se sa vc" likim arhitektama, kao što su bili Bel, Marduk, Marciur, olako Sll se, izgleda, poiglali slikama i njihovim llfunk:­cionalnim{( dejstvima. Bez mnogo oklevanju, ali ne i bez po muke, počeli su sebi da grade svoje planine po gradovima.

Time bi bilo i SVe rečeno da »sazidanih" planina nema i drugde, u drugim delovima sveta. U Indiji ima stupa, a to su monumentalne sakralne građevine, l~oje i po ideji, i prema opštem utisku, a katkad i ITlOlfološ· ki, podsećaju na sumerske zigure .. U srcu srca starog Kia, današnjeg Pekinga, u takozvanom zabranjenom gradu, kao najskriveniji deo carskog vrta nahodi se sedmoglava l)Ugljena planina<c' Baštenski, pejzažni sup­stitut zigure~ Na mnogo mesta II jugoistočnoj Aziji na­laze se hramovi~planine To su veliki sklopovi, ponekad pravi mali sakralni gradovi. I kod ovih građevina je inspiracija očigledna, one i doslovno podsećaju na pla­nine. Dakle, sazidane planine nisu samo posebnost sumerskog sveta, a zagonetka se očigledno i dalje širi.

I ove građevine u Aziji, u dalekim istočnim kraje" vima, kao i zigura, vode svoje poreklo od nekih daJe.

I

1---

liO 111

112

113

9'

--'~- '"

Idh mitoloških slika. Zatim, slično kao i u Sumelu, samo docnije, i ovde ove slike ulazi u graditeljstvo.

Ako i za koju od mitologerna ispričanihtL.ovoj-knj!­žici sa sigurnošću možemo da kažemo da Je najstarij~l' biče to tada za mitologemu o velikoj »kosilriiHioj«--pla­nini. Nećemo bifitako isključivi""ni tako neoprezni kao Elijad, pa joj zato poreklo nećemo tražiti upradavnim, llprelitičkim« vremenima" PIe svega zato što ne znamo baš tačno šta bi mogla biti ta llprelitička« vremena_ Ako to znači )}majmunska« vremena, onda je besmi~ slica očigledna. Ali ipak ova slika je vrlo stara, i za-

114

sigurno je pl'egraditelj.ska, Legende, plIce, verovanja, mitologeme koje za svoj predmet uzimaju.~ine,.po'-- '" tiču, sigurno iz 'animističkog ili naturističkog konteksta čovekovih shvaianJa. milel'i našUjYI'etiak pripisuje pla­ninama moćna i uzvišena svojstva, pribojava ih se i nerado u njih zalazi, i na mnoge načine ukršta njihovo postojanje sa sopstvenim uboginl bivstvovanjem O tome će nas obavestiti mnoge istodje religija, a mi odabiramo nekoliko koje nam se čine najobjektiv­cij~1 ..

Ako krenemo, na primcI, od~."ske mitologije,( videćemo da se već od najstarijih mitoloških predstava čovek divi planinama, prinosi im žrtve, čak i ljudske, Za poneke planine, naročito ako ove imaju čarobna svojstva, vode se i pravi ratovi - u dalekim, mitskim okvirima, naravno" Ratuje se katkad i sa samim pla~ ninama, pošto su ove ne jednom čoveku neprijateljske. U animističkom kontekstu one se rađaju kao živa bića, premeštaju se sa mesta na mesto, ili jednostavno ne~ staju sa lica zemlje.' U početku, rekli smo, to su za· sigurno predgraditeljske mitološke slike. Ali zatim pri­mećujemo kako registar pojmova raste, a sve ono što ima da nam se ispriča o planinama, proširuje se i kom~ , plikuje se. Na primer, opet u Kini, kada u docnijim

133

116

r­I

metamorfozama planinc POCInJU da se određuju kao zad-planinu, ili Zlatna planina, ili Gvozdena planina, tađa je čak i izvesno tehničko situiranje ovakvih slika jasnije i određenije, Najzad, kad planine počnu da se otvaraju, da iz sebe istaču metale i drago kamenje, ili ako se jedna oel ovih ri1it'oloških planina odredi kao dev!~lospratlla,:l pa iz nje poteče voda kao iz seosk(! česme, ili pokulja vatra kao iz topioničarske peći, tada smo sigurni da je mitologemu o planini tl ovome obliku sažeta, izrečena već II prototehničkim vreme­nima, Na plimer, ako o mhitekturi tog davnog vremena i ne znamo ništa, vidimo ipak da sc, ma samo i II fan­taziji, grade devetospratne planinc, a iza takve mito­logcmc već zasigurno stoji čovek-graditelj,

Sličnu evoluciju, kad je o planinama reč, pratiće­mo i II Indiji, počev još od naJstarijih vedskih tekstova. Kosmogonični mitovi na razne načine imaginiraju pla~ nine u trenutku u kome postaje i svet. Zatim, slika planinc obavezno ulazi II ))kosmo!oške pejzaže« II zami~ šljenu strukturu sveta, Ako smo na primer radoznali pa poželimo da čujemo zašto planine ne lete, tada nam jedan od takvih tekstova pruža i :woje objašnjenje, Kn­za će nam se da su one nekada doista letele, i sletalc su na još neustaljenu zemlju. Potresi su bili suviše jaki, i b_~._~~ je, da bi koliko-toliko ustalio stvari, planina-ma odsekao krila, a od krila postadoše oblaci, planinc se učnstiše, i pričv['stiše se za zemlju, pa tako postade i svet što se oblaka tiče, oni se i danas još uvek rado zadr-žavaju oko planinskih vrhova:1

Isti proces telIlli::,irallja ovih osnovnih kosmoloških slika prati sc i dalje. Ako za maločašnju priču sasvim sigurno možemo da kažemo da je potekla iz plcgradi~ teljskih, a još sigurnije i preurbanih Vrel11ena, tada :/.a klasične indijske kOSlll01oške slike to više nije izvesno, Na primer klasičpa kosmogonija'zamišlja početno Bra­mina jaje, iz njega--nastaje' serija sukcesivnih IađanJa sveta, što nam nije doduše sasvim jasno, ali je bolje da ne pokušavamo da objasnimo ono što ni sami ne razumemo sasvim. Uprošćeno rečeno, dato nam je da živimo u nizu učestanih svetova, i da se zajedno sa njima, kroz mirijade godina, obavljamo. Ali evo, već i ovo, početno Bramina jaje - nehotični humor je

135

il

136

I; 'i

"NOKOR I' : THOM , 'I - II

• :1

MGXOA VAT

117

neizbežan - do\'edeno je do neke graditeljske, čak ))urbanisličke~~ konkretnosti. Sadrži se II njemu sedmu nebeskih sfera, i sedam poclzemnih~ A zemlja na kojoj živimo na razgrađu je ove monstrgrađevine. Zemlja sama, podeljena je II sedam koncentričnih krugova~ ~ostr\'a, složila se u neku vrstu prstenastih alola. Izme~ đu sedam atala talasa se sedam koncentričnih okeana, vrlo slično onome što je Platon kazivao za Atlantidu, Još uvek, koliko da ne bude zaboravljeno i davno po~ reklo slike, u centru centra ovog kružnog sveta nalazi se planina l\1et'll, koja, buduĆ! tačno podno Polarne

zvezde, i nlJe ništa drugo do potpornile i osovina veliw kog nebeskog točka.;;

Istina, u daljim menama indijske kosmološke slike gube čvrstinu, gube onu strogu grac1iteljsku organiza­ciju koju su jednon1 izgradile. Mitološke figuracije sveta postaju ezoterične, zatvaraju se II zamršene, lmtkad i sasvim nejasne simbole. Zamračenje slike postaje polako i njeno rasipanje.!; Isprva, rekosmo, mitska tow pografija je čvrsto organizovana II prostoru. 0kupljena je oko planine Meru, strogo orijentisana prema straw nama sveta, čak vektorski je vezana za utvrelenu zvez~ duo Ali, evo, stvari se komplikuju" Planina Meru i ko­smičko drvo-koral mandaru počinju da se stapaju II novu zajedničku sliku, i to je, sudeći bar prema ekspow natu jedne tibetanske »mandale« II lnuzeju Gime II Padzu - neka vrsta čudesnog bastarda drveta i pla­nine" Ovo neobično drvo naseljeno je malim kućicama. doslovno i opipljivo, što bi valjda trebalo da kaže da na sebi simbolično nosi cca svet, celo čovečanstvo. Za­tim, bar prema onome što smo pročitali i u knjizi go­spođice Obuaje, slika gubi i poslednje tragove prvo­bitne opipljivosti, Pretvara se tl figuraciju kosmičkog trona, a ovaj je sada podržan od četiri mitske životinje, ili ga pridržavaju četiri planete što ))kruže~( oko cen­tralne planine, ali ezoterično ni ona nije više planina već - tron.

-; Ali i bez obzira na ovaj ploces ezoterizacije, pla­nina je, kao i u Sumelu, i li dalckTrtY istočnim arhitekw turama vrlo često imala svoje opipljive korelatc~ Ezo­terična ideja planinc, a katkad čak i sasvil1},_,yi~lljive aluzije os_etke sc kod mnogih indijskih hramova:' A

---riaf<ičito' kod hramova u džunglama jugoistočne Azije, koji danas u stručnoj literaturi imaju i oznaku hramo­vi-planil1c,t To su oni izvanredno lepi i uzbudljivi sa~

kralni sklopovi, ponekad čitavi mali gradovi, recimo oni khmer ski tl Angkoru, ili tl Sijamu, KambodžL Cak ako ništa i ne znamo o zlatno.i planini Meru, niti dajemo sebi računa ela se gračte\'ine hramova-planina vezuj II za leardinaIne strane sveta, ili da se upravljaju prema Polarnoj zvezdi, čak ako se i ne prise tima da su plaw novi ovih građevina ucrtani II znak kvadIata sa pet simboličnih planina, čak i tada, i to sasvim jednostavno,

137

138

118

masiv i oyih gra(1L'\ ina poclscl'aju nas na planinske v\..~n"

cc. Bogata dekoracija kojom je ova arhitektura obrasla čak i za prol'ano, za )lneezoterično{( oko, dobija karak­tCI vegetacije. Voda oko hramova podsetiće nas na mora, nlitska ili stvarna, ona koja ionako ovaj svet okružuju. Mnogobrojne, ali kanonima određene i bro­jem i pOZICIJama fiksirane kule vezane ~ za stroge numeričke date astronomskog kalendara~, Nebo, voda, vatra, vetrovi, vremenski ciklusi - sve to na ovim građevinama ima svoje simbolične pozi~ Ako II gra­diteljskoj shemi treba da razaznamn planimetrijski cr-

tež ))sveta«, reklo bi sc, II bujnoj dekoraciji prepliće se, gamiže sve ono što ga vidljivo i nevidljivo naseljava. Najzad, da je graditeljska inspiracija baš takva kao što nam se kazuje, i da u pitanju nisu proizvoljna tu­mačenja, II to nas ubeđuju inskripcije koje su ekspli­citne i ne ostavljaju nas ni u najmanjoj nedoumici.:;

Da li su i ovde, kao i II Sumeru, planine odigIavale svoje magijsko-tehničke uloge, i da li su ovako sazidane

i S

o /OO

119

branile od vode? Istina, neke od ovih civilizacija bile su i same ))akvatičke«, kao na primer khmerska. Ve .. like vode i ovde su deo opštih, ))kosmičkih« ritnlova. Pa je i ovde čovek morao sa njima da se usaglašava" Ali vremena su druga, skorašnji ja, izjednačuju se sa našim srednjim vekom, Početne etape tehničke istorije čovekove već su davno prevaziđene, pa je teško pove~ rovati da su tl ova vremena stare ))matrice« mogle imati još kakvog neposrednog magijskog dejstvac Zato je naj­bolje stvari ne dovoditi do konačnog, čak i apsurdnog pa neka pitanje ostane i bez odgovora,

U vreme srednjovekovnog khmerskog kraljevstva, ili u vr eme kad su se gradile javanske stupe, svet je uveliko bio već stvoren, a vode u njemu pobeđene i umirene, Između građevina u Sumeru, II Dvorečju, i khmerskih hramova-planina proteklo je najmanje dve hiljade godinac U međuvremenu, bar na mediteranskom prostoru, čovek je sasvirn zaboravio davne, animisti'::~ ke, ili naturističke predstave o svetu, prevazišao je i zaboravio i svoje početne, kosmološke religije, prcra­stao je granice ))arhaičkog« mentaliteta. Zašlo se uve~ liko već u svet racionalističkih spekulacija. U ovaj razmak ulaze i Grci, i helenizam, i Rim. U vreme kad je KhITll'L gradio kraljevski grad Angk2E,c jedan od naj­ve"~r:najlepših, kako kažu, kole-"Je~ovek uopšte sa~ gradio, ubrajajući II ova sameravanja i Pariz i Lenjin~ grad i Veneciju, u ta vremena većina mesopotamskih zigura bile su već u šutu i prašini, kao i danas što su. Stajale su tamo zaboravljene i bez svrhe, a začuđeni

120

121

putnici, kao što rekosmo, verovali su da su to sall10 platforme, na koje noću bagdadske kalife izlaze da bi pobegle od komaraca

Mogu li postojati i neke dhektne veze između me sopotamsldh zigur a i hramova~planina? Sme li se uop-

141

142

šte govoriti o uticajima. Pol Levi, od koga smo malo~ čas preuzeli opise hramo\'a~planina, i koji ih podrobno tumači, vidi teško oporccive uticaje sa bliskog istoka. Elijad, kao što rekosmo, sklon je da poreklo mitolo­geme o kosmičkoj planini potraži u dnvnašnjinl davni­nama, možda čak u prelitičkim vremenima. Njen epi~ centar nasluti:::e se negde u dalekim uralsko-altajskim prostorima,D Istina, Elijad nije sasvim odlučan, .MOgll~ ćni su uticaji i u sasvim drugom pIavcu od s.rednjeg istoka, preko lIana, prema dubljim azijskim prosto· I ima, dakle onako kao šlo to misli i Levi.10 +

'Od tolikih zagonetaka kojima smo zasuti, onda kad pokušamo da platimo graditeljsku materijalizaciju ove mitologemc, ostaje još jedna, i to najveea. OstaviIi smo je za kraj, pa je pošteno i o njoj da kažemo neku IeČ. I civilizacije Stare Anlcrike imaju svoje stepenasLe pil'a!Tlide. One, sem ponegde nad jezerskim obalama, ilr'li lokalnim plavištima. ne stoje nad vodama kao one II Sumeru, ili kao angkorski hramovi u Khmeru. Naprotiv, nahode se na sušnim i suncem teroris anim površinama, Otkuda ove pirmnide II ovom delu sveta, i otkuda takva sličnost sa građevinama II Sumeru i građevinama jugoistočne Azije, Zagonetka je pobudila i još uvek pobuđuje mnoge fantastične »teorije~( i premnoge hipoteze, počevši od obnovljenih priča o iz~

gubljenoj Atlantidi, pa redom. Ima i izrazito teozofskih teorija, i još kojekakvih drugih, mađioničarsko-okult­nih, sve do nekih, reklo bi se opet, teozofsko-flamason­skih.!! U dopunama koje idu uz ovu glavu pomenllćemo se nekih autora, koliko, blago rečeno, da se \'idi kome nismo poklonili ništa oel svoga poverenja. Njiho\a upo­rišta su, ako se uopšte upustimo II razgovore, prilično mutna, Izgleda, ovi autori pronalaze da čovek od iskoni nosi u sebi neke metafizičke figuracije, ili njihove mo­dele, pa iz ovih nevidljivih modela II nama rastu i gl a­diteljski oblici mhitekture koju gradimo. Citav je to mislično~teozofski sistem, u koji će se lJ\'esti i egipat­ske piramide, i mnoge druge građevine; a nm avno i docni je hrišćanske crkve, Razgovor o ovakvim shvata­njima prerastao bi granice koje smo sebi ovde obeležilL Otpočela bi diskusija o prirodi i o pOleklu simbola. A za sada, takva diskusija neka izostane):!

123

<Stepenaste piramide Stare Amerike, koje su i po­red mnogih morfoloških razlika među sobom vrlo slič­ne, a sve zajedno pripadaju porodici graditeljskih ob­-lika o kojima govqriil1o, zayeštane su suncu, mesecu, zvezdama. Pristalice simbološko-kosmoloških tumačc­nja i njih dele na »sferc({ i izvode onakve iste speku~ lacije kao i za ziguru" Mi bismo nešto drugo rekli- Da~ leka magijska matrica, prihvaćena, preuzeta još-""ii" animističkih slika, dobila je i ovde neka svoja prak-

~'tična magijsko-tehnička svojstva, pa iako ne brani od vode već od sunca, smisao se II bitnom ne menjao

Ali, da ponovimo pitanje, ono koje toliko uzbuđuje teozofe i okultiste. Otkuda ta neobična sličnost? Do pre četrdesetak godina uzimalo se kao sasvim sigurno da je Amerika lUl11zQni'l.ovana isključivo preko Beringovog moreuza, i to negde između 20. i 10. milenijuma. Sigur­no je da tadašnji doseljenici nisu mogli sobom doneti nikakvih većih graditeljskih znanja, a još manje bilo kakvu predstavu o ovako složenim građevinama kao što su stepenaste piramide. Moglo bi se pretpostaviti, slično onome što se dogodilo II Sumeru, da su sobom poneli i nešto od animističkihJ pr-egraditcljskih verova~ nja O kosrničkoj planini. Pretpostavila bi se zatim dalje da su ova verovanja i ovde pronašla svoje magijsko­-tehničke matrice, i da se nekom, istina nejasnom evo­lucijom II čoveku pustepeno gradila figuracija stepe nas te piramideo No bojimo se da bi ovakvo tumačenje bilo malo nategnuto" Sličnosti između američkih vari~

10 Urbanističke mito!ogeme

146

!l' a "'" o D .. a U

O

"' ,~, LI

~ .. -"1_

lulQ

125

jeteta stepenaste piramide i, na primer, javanske stupe BOlobodur, suviše su velike, pa je teško poverovati II

takvu, skoro apsolutnu identičnost graditeljske evoluM

cije" Uostalom, danas su već uveliko nagoveštene nove teorije, koje kazuju da Amerika nije humanizovana is­ključivo sa severa, samo preko Beringovog moreuza. Govori se S\Je više o okcanijskim strujanjima naseljava-

nja, o filijacijama iz australijskih, malezijskih, čak in­do-javanskih prostoIa. Za sada su antropološki i ling­vistički dokazi za ovu teoriju uglavnom već postavljeni. A ako se uskoro postave i arheološki dokazi, životni lanac priče o ziguri završava se - ne suviše fantastično, ni preterano romantično, ali čvrsto. A dotle, najbolje je tajnu ostaviti na miru, jer i tajne imaju prava na život, bar do činjenica koje im život ne praštaju,la

Dopune i objašnjenja

1 G. Van der Leeuw, La religion dans SOil essence et ses 11tcmifestatiolls; PIzenollubl0iogie de la religion, ed, fr. refondue ct mise fl jour par l'autem, itd., prev. Marty, 1955, str. 43 i dalje. Jack Finegan, Tile Arcileology ot World Religions; tlze Backgl'owzd o/ Pri11litivis11l, itd., 1952, str. 169, 203, 229, i dalje.

j! Marcel Granet, Dallses et legendes de la Clzine al1ci~ ellne, izd. 1959, str, 145,246,453, SOL

3 MytllOlogies des 1110l1taglleS, des fot'ets et des 'iles, Myt/lOlogie de la Ciline, par M, Saymi", 1963, str. 138 i dalje .

<1 P. Masson·QuIsel, H. de Willman~G!'abowska. Phi~ lipe Stern, L'Il1de Cllltique et la civilisatiOIl. illciie1111e. 1951. str,228"

:; Lois Renau, La civilisation de l'hule cmciemze d'ap­res les textes sallscritso 1950. str~ 46,

II Jeannine Aubayer, Le trone et SOil symbolisme dalIs l'Il1de allcie1l1le, 1949, glava Trolle et yc1pa, centre de ['uui· vers, str. 74 i dalje

1 Termin hram - plalliHa usvojen i od str-ane isto­ričara arhitekture~ Upor. Encyclopedie de l'ttrballi.sme, Aztlelie, 1955, 1956, pL 21730 i 12/727, 728, 729 i 2/612, 613, 614

B SY11lbolisrne cos11liqtle o,., Asie Sud-est, Paul Levy, str 45

tl Olivier Beigbeder, La sY11lbolique. 1949, st!', 42. 10 Mircea Eliade, Le clzamanisme et les techniques

arclzdiqlle de I'extase, 1951, str, 24, 41 i dalje. II Evo slavnog naslova - The Signs and Symbols of

Primordiai MaH;' Being aud ExpiQlwtioll of tlze Evolttti011 of Religious Doctri11es from t!ze Esclzatology of tlze Ancient Egiptimzs, by Albert CllllTc!nvard, ."'1 D, M, R C. P., M. R

10' 147

c. S., F. C. S, P. M., P. Z., 30°, AtIlIzor of ."Origills alld Alltiquity of F1"eemasol1ry etC.ff Bez godme 1.zdavanJ~" Ih drugi slavni naslov: Th" W, DanzeL La magle et SCIe1lce sccrete, 1941

le Nije zgoreg saslušati šta o poreklu simbola kaže čo­vek koji je nepobitno sišao do najdubljih tajna materije i broja. )Onako kao što svaka armija, ili kakva druga zajednica svrstana i usmerena na velike zadatke, irna ap* salutnu potrebu za simbolima, tako i religija okreće maštu čoveka svojim znacima, nateruje ga da ih uzima kao 05* veštane i dostojne najvećeg poštovanja. Samo. valja nam se setiti da je svaki P~ i najosveštaniji sim~ol pre sve~a humanog porekla,«( lahko Max Plane, Vortrage und Erlll~ lle'tl/lgell, 1949, fr. prevod e Heim, 1963, str 123.

13 S. Canals Frau, Pre1zistoire de l'Ameriqlle, 1953, str. 21-36.

GLAVA SED1\.lt\

čETIRI ISTOKA, ili KINESKE URBANISTIčKE MITOLOGEME

.j I u staroj Kini još od mitskih vremena bore se ~emlja i\yoda, onako kao što su se borile svuda gde_se stvarao svet. I u Kini, to je nešto više i

mnogo značajnije no samo sukob dva početna elemen" ta. Kao i u Mesopotarniji, to je čudovišna te0111ahiia,. borba bogova. I tamo će se u ovu 1Jit1ru:-llmeŠa ti prvo- ! bitni heroji, prihvatiće se posla da razdvajaju zemlje od voda, da bi najzad posao prepustili ljudima. Istina, borba je tamo bila čudovišnija, neverovatnija, Mesapo,' tamski potopi i biblijske reference izgledaju naivno kad ih uporedimo sa onim što slušamo od pradavnih priča o tome kako su se velike mitske reke crne, žute, plave, premeštale sa mesta na mesto, kako su kao živa biča tražile put ka morima, pa se razlivale, topile zemlju, ostavljale čitave kontinente baruština. Geomorfološki

126 127

128 129

~ .(JflJff{l~~

.~

132

tragovi pokazuju doista da je bar nešto od te stravične tcomahije kopna i vode bilo istinito. I II odmaklim is­torijskim vremenima Plava i Žuta reka gotovo nevero­vatno menjale su svoje tokove, pa ih je valjalo umiri­vati n1ukotrpnim radom i vekovnim naporima. Ako su

151

152

133

134 135

igde bogovi morali da pomognu čoveku da razdvoj! kopno od vode, bilo je to u Kini+

Demestikacija, pripitomljavanje prirode, ovde je isto što i stvaranje sveta, to jest stvaranje Kine. Ovaj svet bio je odvojen od mora baruštinama, a na jugu od­vojen nezdravinl i .... loekan kolonizoval1im provincijama, na zapadu i jugozapadu nalaze se neprckol"aćlve plani~ ne, a stepe Mongolije i Turkestana izoluju ga potpuno od svega ostalog što je oko njega, Granc, jedan od sjaj~ nih sinologa, razb.ja čestu predrasudu da je kineska ci­vilizacija homogena i jedinstveno savršena od iskoni) Naprotiv, njegova slika Kine je vrlo šarolika i dinamič­na .. Valjalo je čitave »arhipelagc«( početnih ljudskih gru­pa, rasnih jezičkih, na raznim stupnjevima razvitka, ra~ sejanih II ovom izolovanom kontinentu prašuma i voda

- prikupljati, privodi ti, ako ne i jedinstvu, onda bar ne­koj celovitosti mišljenja, shvatanja i principa. Ako smo ga dobro shvatili, kineski napor da se postigne neka unutrašnja, ezoterična celina sveta nije bio samo filo­zofska preokupacija. To je bio napor i za ujedinjavanje Kine. Proces unifikacije je i moralni proces, i politički, i tehnički. Najzad, završiče se bezmalo kao neki hiper­urbani poduhvat. Sagrađeni su zidovi, koji su koliko fizički toliko i ritualno opasali Kinu, onako kao što su i stvarno i ritualno zidovi opasivali kineske gradove.

Ova j supraurbanistički poduhvat, kineska mitgl()­gija, koja inače nije preterano koherentna, obrađuje

.- na razne načine i vrlo uporno. Zemlju, svet, a to će reći

136 , ,

137

138 139

154

140

( Kinu, stvarali su nad!Jydi, borili su se međusobno, ali borili su se i sa haosom~ Ova borba slična je kao i, II drugim mitološkim scenarijima, ali, reklo bi se, Kinezi kao retko obdaren tehnički svet ne rasipaju svoje mi· tološke slike II detinjasta razmišljanja o tome kako se svet rađa .. Nije za njih važno da li je i kada je i kako je izronio jz mora i okeana, niti će li njihovoj mitologiji gradovi nastati onda-k,ada Qzelene'i, livade, kad se po­jave zveri i ovcc. Ovako su riaivni/mesopotamski mi~ tovi. Kod Kineza, hao·s-jc··c!()isla'od iskoni.··1I:Ji anse n;;kida pojavom 'Novog svet*, ne prestaje odjednom, Haos se savlađuje mučno;·hiflo postepeno. Smisao mit· ~kih poduhvata nije. stvaIanje sveta odJednom i naprc« čae, II trenutku, vec je njihov smisao ~_ orgaHizacij~

T

~ I sve~'1. A ta organizacija morala je malo i da potraje. Da bi se svet doista stvorio, prema kineskom mišljenju,

I nisu bili dovoljni jednostrani, oktroisani činovi bogova. ----I

i Valjalo je da se on postavi II koordinate moralne, soci~ i l~l!!~,,~.YEC:!!l~lJ§_Ke, spacU~lp.e i I!t~meričke.

Ni poredak vĐ.seljene ni vreme ne postoje odvaj~ kada" I to je delo čoveku sličnih, mada od čoveka jačih, prvobitnih heroja" Nebo jeste, doduše, recipijent vrline. Ali ni nebo nije bilo oduvek uređeno" Na njemu je ne­kad kružilo deset sunaca. Valjalo je devet od o\ih cle­set poubijati, jer bi se zemlja pretvorila li usijani rO~ štilj" I to je delo čoveku sličnih heroja-civilizatora. Oni

141

142

143

će, istina, da se prihvataju i manje slavnih poslova, Ponekad, idu i do najpraktičnijih pouč8vanja. JeI', što rekao promk Jona za građane Ninijeve, ni ovde nismo sigurni da su ljudi u početku bili baš načisto sa tim šta im je »lijevo, šta li desno(. Jedan od ovih velikana poučio ih je kako se sklapaju brakovi. Drugi ih je po­učio tako značajnoj sitnici kako će jedni drugima da prave poklone. Trt!ći, koji, uzgred rečeno, ima bivolju

144

,SEE

1'1 .' "I , ,. III : i i

l5U

>

L

". __ WQHIH1U,UUI ",.MAM SEE T·i!MP1L. 6· bnAaW F • nUli

145

F

glavu, zabavljao se pravljenjem plugova, ljude je pou­čavao zemljoradnjL Neki je oružar i topioničaJ. Neki je gmčar .

• -1- Najzad l da bi se konačno uspostavile granice Kine, to jest da bi se svet II celini ustalio, jedan od prvih heroja kreće na krajnji zapad. Drugi ide do istoka, i

\ tuko redom. Naj~ad, utvrđeni su polovi, ili, kako to - f~J~.i_~~,~_~*~",, __ :JPitqlogija! kaže, mnogo slikovitije, odrec1ena _~~l_§Y,tJ~:@!iri Lst!!!~.;:.t ( '\

. Zatim ambicij~ rastu. Valjalo je odrediti brojeve. i ~vet podrediti njihovoj snazi. Brojevi će pomoći di>;""" uhvati i vreme; jer, izgleda, pn/obitno bio je to neki svet bezvremlja. Jedna od panika arhaičkog kineskog čoveka je i ta da će možda izgubiti vreme, naći se negde van vremena. Malo za ovim, videćemo, kakva su sve

158

predupređenja bila, pa ćemo videti čak i to da je i ul"banizalTI ili morao da pomDgne. Najzad, pošto SLl bru­jevi pronađeni, pronađena je i muzika, a za nju smo rekli da je kod Kineza osnovna le/mika, modeHehnika. Znak za tehniku, muziku, magiju, istovetan je. Brojevi

,.. r- --.-.----.------ - ----l I I I I I I

~ .n4c I

I iiiiii I I I I bb.. I I I i~-- I I ~r' I l Lf':.J

+ , -

~ I

160

147 148

149 150

i I11u:zika privode nas konačnom, YrhOVflQIJ1 .saglasju, harmc)J.1ija>Je uspostavljena, svet ustaljen i organizovan.

<-TDznači d~a je i stvoren, ako ne znači i nešto više. Ali, na žalost, ne jednom svet može i da izgubi svoj smisao Zakoni harmonije suviše često se remete" Sve se poni· štava. Sunce postaje aritmično. Reke se ponova izlivaju. Tušta i tma zala navlači se na čoveka. Polja se suge, razbojnici haraju, pojavljuje se i najzlobnije od svih zala - integritet vremena je ugrožen. Pa onda, kao

\ toliko puta, i li samoj mitologiji, i II mučnoj istoriji . . hajde opet na posao organizovanja! . - Ako bismo na kineske mitologeme primenili onaj

isti način analiziranja, pa se i ovde odlučili da potra- 151 11 Urbanističke m.ito!ogcme

ZIma repere neke relativne tehničke i~torije čove~\:~ve, uočili bismo tada pre svega izuzetno vIsoku »)tehnlZlra~ nost« kineske mitologije. Kinezi raspolažu već tako slo~ ženim matricama kao što su brojevi i brojni odnosi, magija brojeva, prav ugao i kvadrat. a to su sVe već visoke intelicrentne magijsko~tehničke i magijslw-urba~ nističl~e rnatrlce.2 pak i ovako užurbano sažeta. kineska

····nlit:Oiogiji1-pokižuje os?~ine »misti~kog p~:it~vizma(" a taj se nije mogao razviti bez mnogih tehnickih ZI~~nla, i lUzvijenijih apstrakcija." Potiče li ova mJ t?logl]a. IZ gradskih vremena, i gde apsolutno lU'OllOloskl da Sltll~ iramo ta gradska vremena?

Kao i kod mesopotamskih urbanističkih mitolo­gerna, i kod Kineza gradovi sas~im izričito po.stoje o~ iskoni. Grad' Itoloska sirka IZ njega s~ ,_ polazi II or anizovan'e sveta, ,,;:.f va o svetu urbanocentrična 'e, Grad 'e ostulat reda, moralu. epog ponaš~n1'1 misliffi.o ll: kosmološk?m smjsl~l .reči

Jer s~_ u grad~ doga(ra~~~nQ vazne stvan l f o~ njih zaVISi sudbma sveta. Međutlm, ako z~ trenuLu,h. izađemo iz mitoloških okvira, onda razaZnajenIO da Je i II Kini grad krenuo tek negde od bronze nadalje, .pa se tako, i II jednoIn sasvim drugom del? sveta no st~ je mediteranski, potvrdila Cajldova tecn~a ? "c:rbanoJ revoluciji«(. Istina, apsolutno vremensko sltUlranJe ovog procesa je nejasno. lIzećemo, zajedno sa žerneom, da se to događa negde od XVIII - VI veka pre naše ere.4 Bila je to uglavnom epoha takozvanih. HegeI1101~~, malih arhaičkih lualjevina, što opet pokaZUje neke sIre­nosti sa Mesopotamijom. Doduše, pitanje je koliko u Kini za ovo doba, imamo prava na sam naziv grada. For~acije koje su u pitanju poseban su urbanistički

_'.1 varijetet. To su .gradovi-palate,: ,..slični možda onome što su bili gradovi-palate na lentu. ."

162

Pojam grada i njegovih funkcija ne deir se bas jasno od pojma samog hegemona - .. šefa. Iz svo.ga grada mali vladar vl~~a.ne samo SV?Jlm s.o~stvemm domenom već na nekl cudan, nedovoljno obJasllJlv na~ čin vlada i sve~om. A ?vet je urbanocent~'ična povf.šina,// onako kao što je i za -Vavilori~sveC15i6 SahlO Vavilon sam, i još nešto golih površina i velikill mora. Vlada se silama vidljivim i nevidljivim, a poredak velIkog sagla·

sja pocrnje od grada nadalje, bez grada je nezamisliv. Vladar u gradu, to je »veliki čovek«(, »pravi čovek«(,

»jedinstveni čovek". a kako to i da ne bude karl su mu tl ruk?l!la ,mpći da upravlja kretanjeJn,,,Jn~s~qL.i ,.~l:ll}ca.

,zvezda, kad može d'l upravlja tokovima i ćudima reka: '1 ·tpa najzad, i samim tokovima vremena? To da postigne, I I nlora u sebi samom' da uspostavi ravnovesja bespre~ ;r i kornog moralnog poretka, onog kosmičld shvaćenog - Ji

Llepog ponašanj.":J najmacja pogreška u etiketi mogla I 6iaaz-atiSlavi sunce. ili vreme, a reke bi krenule iz

ležišta, razuzdale bi im se već nekako umirene ćudi. podzemne ,'Ode ponovo bi počele da zasoljavaj1.l već očišćene, rasoljene njive. Uz vladara su, na službi su mu, zaaIci i mudraci, geomanti i astrolozi. a i matema­tika ima šta da radi, brojevi su zaposleni, magija bro~ jeva odigrava svoju veliku ulogu. Pogreši li se gde, tada počinju bujice voda i zala, i, da se razumemo, to neće biti kazna bogova, jer ih u ovom svetu »mističnog pozitivlznw« jedva vidimo. Religija je u KinI, izgleda

,"'nam, neka vrsta preurbane sopravivence. Oml je ance-' straina i naturistička, i daleko zaostaje iza kosnličko~ -magijskih spekulacija o poretku sveta. Dakle, greška u etiketi, bilo u kom vidu, ne povlači bes bogova, no nešto mnogo strašnije. Ona remeti zakone poretka, pa zbog toga ne samo svaki podanik no i vladar mora uabro/Cla l "zmisli šta, radi. ) ._A pored3kse .ne ."spostavlja silom. On Si! usposlav-

Ija- z!J.!lrlJ9Jit.:Jecjan ocniiTtsR:r6-careva bio Jezfe-srece,-' pa mu zvezde prorekoše skori pad. Nije se sa tim po· mirio, i pokušao je svetu silom da nalnetne svoj sop~ stveni poredak stvari, poslužio se mnogim znanjima i umenjima, ali, videćemo, uzaman. Kroz grad i kroz svoju palatu - a to valja razumeti kroz veći i lepši deo grada - provukao je nekakav viseći put, neku ))OSQw

vinu« koja je bila, kažu, slika i prilika iVlIcčnog puta. Ova njegova osovina povezala je u gradu sadržane pro­jekcije sazvežda T'IJEN-KI (Sedište vrhovnog jedin­stva) i projekciju sazvežđa JING-CE (Nebeski hram pročišćenja), pa je zatim, na ovu osovinu. privezao ne~ kako dve stotine S,ezdeset svojih palata, i sye ih jedne sa drugiIna povezao još i drugim nevidljivim putevinla" "Ako podanici budu znali gde se nalazi i kuda se kreće

ll' 163

164

gospodar čovečji, uznemlIlCe se nebo.«(o No, rekosmo, uzaman. Vladavina prestade, život mu ugasiše. Ali, iz­gleda, on se obezbeđivao i nadalje o Još za života sagra­dio je ogron1nu grobnicu, Bila je osvetljena žišcima koji nikada ne trnu, Kroz grobnicu su proticale žive vodc, figuracije Plave i Žute reke, a pokretale su ih posebne mašine, )Nebo« grobnice okićeno je bilo zvezdama i zodijachna. Koliko da se i samo nebo ponovo stvori u ovom svetu bez sveta, A grobnica, o kojoj ne saznajemo mnogo više od ovoga što smo rekli, iskopana je tako duboko da se stiglo do Podzemnih izvarao Sedam sto­tina hiljada tadnika osudeni su na kastriranje, da bi čisti obavili ovai uzvišeni posao. I najzad, kad je telo vladar:.l uneto u grobnicu, sahraniše u nju i sve njegove

majstore, zanatlije, vrače, astralage i matematiča.re, ko· liko da mu se i dalje nuelu pri ruci. Valjalo je magijski ponoviti svet u malom, eda bi :;e, možda. i zagrobno vladalo svetmTl živih.

+- Međutim, ide li sve kako treba, vladar je, nevid­ljiv, u središtu svog orbicentričnog grada, živi otmeno, ali ophrvan i mnogim nametnutim i uzvišenim dužno~ stima. Zanat y.tlgal1jg .. ,.JQ,j~"_I!!:.~,~g?,_ve,štjna_ .. ~~::s~ održi kohezija sveta .. Vladaj-seu ·svojim paIatama kreće -preniii"pravilfu1a večitog kalendara, premešta se iz jed­ne palate: u drugu, prema godišnjinl dobima, prelazi iz odaje II odaju prema dobu d,t11<;l" Ritualnim gestom

d. ... Hallptnr. ~o Xo.~~ iiil.tlptl(l'. Jllb;a!".I!.l'lU1n t'lt'~'J i..!"}:'i"Ul\:I!pictr.

~. J. o 'o.

~~-:i~~:' .- - .~

§. J <)

,

',i

, ,

153

166

uspostavlja vreme, produžuje ga, daje mu prava da se nastavi, da teče val jano i dalje. Otvara katkad četiri kardinalne kapije svog grada, izganja iz grada islužene vrline, koje su vrJo opasne po poredak stvari priziva nove, ispr-uža ruke četirrna stranama sveta. ili izbacuje strele li pravcu i~tolca, zapada, severa i juga, koliko opet da uspostavi koordinate, pa i on, kao i prvobitni heroji, još jednom, i za svaki slučaj, da prostreli četiri orij!,pta, ona što zemlju drže prikovanu za polove.:L~ ~~ - Uhvatili smo, izgleda, osnovne ideje o tome šta je grad i čemu služL De. bi kineski grzd magijski bio de} stvujući, i da bi se iz njega moglo upravljati silama napolju, da bi i sam bio »simpatična« projekcija viših principa, valja pre svega da bude vrlo znalački zami š: ljen. Rekli smo već, astrologija, geornanfija.~rri~giT~:­neizbežne ,su. A zatim,'-'·ova-shvatanja objasniće nam i izvanrednu doslednost, i izvrsnu. tehničkll perfekeiju sa kojom su gradovi u Kini bili iscrtavanWJ koneksiji iracionalnog i tehnički savršenog rađaju se karakteri­stične urbanističke sheme kineskih gradova. To su, pre-

" ma nekom pradm'nom pravilu, li načelu, čisti, precizni k\radratL. Razmereni su i iscrtani su pažlji1roj' sa jasno '\

. iZVučenl1n osovinama, sa tačno i li broi od.ređenim :lca­pijama, a ove su i same kosrnološk{ o~jlep.J(~a_qg;--i dovedene su II strogi poredak osnovnih 'osovina. Stroga podela, i ovde hijeratička kao i u Mesopotarniji, sproveo dena je nemilosrdno precizno. Cesto su pred nama na planovima čitavi gradovi u gradu, to je niz koncentrič­nill~.l<v"dr.,!!" IC!l9. kUJija u l<lltiji. Oko kneževske. kra­ljevske, carske rezidencije raspoređene su u nekoj vrsti zoninga diuge palate, i to opet treba :;hvatiti da je grad čitava konfederacija malih kvadratnih ?radića. sakupljenih ujedno. Svaka od ovih celina postavljena~ je, disponirana je prema strogim kanonima ritualnog \ urbanizma. ~------ ~

Kvadr,{t je opsesija kineske kosrnalogije, to je i opsesijakincskog urbanizm>(±)'.)ebo V zemlja,. dva os­novna principa stvari, i sami se geometrijski" prikazuju - nebo kao knlg, zemljti kao kvadrat., Istina, iz ovog sabiranja kruga i kvadrata proizlazi··-du su četiri ugla zemlje nepokrivena nebom, i da su van domašaja sun­ca. Ali ovu prividnu nelogičnost ne moramo da uzima-

, -

T mo II obzir, nju, uostalom, kao osobinu sveta prihvata i kineska kosmologija. To su oni delovi sveta II kojima

_ :1 sunce nika~,~ .!le ,_s,ija. Sledstveno, kvadrat je i osnovna ~magJjSIw:tćhnička figura. A uz kvadrat ide i broLg.l'.­tiri, a bez broja četiri nemoguća je planimetrijska orga-nIzacija sy~eta. Da bi polja bila polja, na primer, i da bi davala prinose, nije dovoljno samo da budu oce(1ena od močvare, niti je dovoljno da zatim budu navocinjena kako treba. niti vredi samo obrađivati ih mukotrpno i strpljivo_ Polja valja da budu razmerena u kvadrate, što na neki magijsko-tehnički način kazuje da su tek tada i osveštana. Jer, svet je kvadrat, pa II tom znaku mora biti iscrtana i osno\rna ćelija sveta. Kvadrat i broj četiri otvaraju puteve vrlinama i praktičnim re­zultatima. Kineski hijeroglif za polje, to je doista čist kvadrat, podeljen sa četiri osovine, u četiri dalja ma­nja kvadrata. Ove osovine su, kao i kod »niouta<{, dokaz da je i ćelija sveta orijentisana, da je usaglašena sa osnovnim PI avcima, na neki način i sama prikovana za

_ četiIi istoka .. Niz daljih znakova za pojmove bliske poj~ I mu sameravanja, razmeravanja zemlje, takođe~su kva~

drati, sve do znaka za »centar Kine«, ili )centar sveta«, ili drugim rečima za grad Ki, prestonicu Kineske kon­federacije.'

Istina, ovaj isključivi geometrijski crlež podsetiće nas koliko na polje toliko i na logor. U početnoj kolo­nizaciji gradovi su često doista i bivali logori. A možda i sa samim poljem imaju neke nešto manje jasne veze. Grane govori o gradskim fortifikacijama koje koncen­trično, to jest kvadratična opasuju jedna drugu, pa su čak oni spoljni opkopi obuhvatali katkad i značajne površine pod kulturama" Za slučaj opsade, grad je mo· gao da nastavi li nešto suženom obliku i svoje poljo· privredne poslove~

. Sada, pošto smo već zašli i II nešto striktnije llrbn~ nističke analize, možemo da skrenemo _p~~Ql~, čitaocu na još jednu osobinu ovog .rtiuaIu9g u~'ba~izma] Pro­jekcije osnovnog trasea iscrtavaju se vrlo pažljivo, re· leli smo. Sa izvanrednom perfelecijom iscrtava se crtež grada II celi nL Nije li možda ovo savršenstvo »mističko­-pozitivistič'iii« uslov da grad funkcioniše kako treba?

167

168

154

\

t

\ , ~

.~ I

I -, .~

.:.:, . ,

, , ...

I .... 155

Osovine su povučene strogo i monumentalno. One prolaze kroz/lTad, sabiraju puteve i ulice, a neki od ovih puteva izra'Zito su široki i bogato zamišljeni II

prostoru. Funkcij~ očigledno nisu samo plaktične, one su ritualne, možda i filozofske. Ideje ]luta, draga ld-

--

. ,Uf

neskim filozofima,' dobija u mnogirnldi;eskim grado· virna svoj puni graditeljski korelat($apije) su monu­mentalne, i njihove i magijske fun_k~iJe7"srožene su i isprepletane, Sve ovegfan:C1Tozne urbanističke poteze prati arhitektura elegantna, ali i efemerna. Nikakve želje za arhitektonskOIll, zidarskom monumentalnošću" Hramovi su i danas još relativno skromne građevine, Ali su okruženi velikim, praznim. tačno razmerenim i dobro orijentisanim terasama, bazenima i vrtovima.o Možda su II davna vremena hramovi bivali čak ritualno Lrušeni kad dotraju, onako Icao što su ritualno i zi· dani, tačno onako, uostalom, l<ao što su iz grada pro­ganjane i islužene vrline. Cak i sam hram predaka, ili žrtvenik predaka. fo' mistično srce svakog iole važnijeg kineskog grada, nije ništa clrugo do malo oveći plato od zemlje. Ali, zato je zemlja skupoeena, u posebnoj boji, doneta ponekad čak i iz vrlo velike daljine. l OVde. kao i II organizaciji sveta, snaga i veličina, to su orijentiri, brojevi, formule, ne fizička struktura stvari, odnosno građevina,

o Kako izgleda sam ritual građenja? Nekoliko stihova iz stare antologije (CHE KING) pruža nekih obavešte­nja. Bio je to, u svakom slučaju, za nas čudan događaj, a za njih, sigurno, vrlo važan. Da ne prepričavamo pre· pričano. prepustićemo reč Graneu. )lOsnivač, svečaJ10

obučen .... nakitom-nakićen i dragi_~~~m. i žaqom-:­sa veličanstvenirn mačem u ruci, kreć~ __ ~~J!-1~:e~~cilu zemlje. On treba da postavi, da odredi orijentaciju, pa zato osmatra senke (pomoću gnomona?) Ispituje pomw

no prisoj e i osoje, YANG i YIN predela, da bi znao kako se na licu mesta rasprostiru konstitutivna načela sveta, Najzad, uzima u obzir tokove voda i njihove prav- _ ec. Njemu pada u deo da odree!i višu, n;ligijsku vred­nost mesta, ono što će se docnije zvati FONG­CHOUEl. Najzad, obratiće se kornjači da je upita jesu li mu proračuni valjani«.l'

»Kad je mesto odabrano, osnivač naređuje da se gradL I za to se iščekuje dobar čas: onaj kad će se sazvežđe TING (Pegaz?) naći u zenitu, a to je negde pred veče, valjda II desetom mesec u godine" Tada je

169

170

vreme poljskih radova već prošlo. Kreće se na posao, jer ovaj mora biti završen do zimskog solsticija,{(1o Rekli bismo, istina, da je Grane malo neoprezan, Grad se neće sazidati za dva meseca. Mišljenja smo da je tt

II pitanju samo postupak luzmeravanja i oheležavanja. Izvuče li se kvadrat osnove, uz dalja potrebna obezbe­đenja, tada je grad simbolično već ustanovljen, ,onako kao što je i prvobitna brazda oko Rima ovaj učinila gradom čim se okrenula II krug i zatvorila se)1

»Red postupaka je utvrđen. Počinje se sa podiza­njem utvrđenja, to je i najsvetiji deo grada. Zatim se gradi hram predaIca (MIAO). Odmah će se zasaditi i drveće (lešnik, kesten). pa će njihovi plodovi docnije biti ponuđeni precima, zasadiće se i paulovnije, i od njih će se graditi kovčezi i muzičke kutije ... Zidovi kad su sagr ađeni, i žr tvenici kad su završeni, a zelenilo zasađeno, tek tada počinje se sa građenjem pala ta i kuća({.1 2 1l1

»Dostojanstv'o gospodara i njegovog grada ceni se prema: zidavimh koji mu utvrduju varoš" Ovi zidovi mogu da 'se"radli od naboja, ali to se dozvoljava sanlO ako grad "neće zatvoriti i hram predaka kneževske loze (TSONG-MIAO); ako je nabojem opkoljen, neće zaslu­žiti naziv TSONG, nazivaju ga YI, to je samo varošica, Pravi grad mOla imati zidove od cigle, može se tada n'azvati čak j 'prestonicom, TOU. Inače, kuluči se, a ku~ lučari rade u'z stalni zvuk bubnja. Svi su svrstani II

redove, i pod komandom su nekog 'velikaša" Ovaj ,ll

ruci ima batinu, koliko da podigne radni elan, a još više zato da odmah zaustavi neko loše predskazanje ili kletvu. šlaviše, radnici moraju stalno da pevaju dok rade, leI' bi neki nezadovoljnik mogao zlosutim sti~ horn da baci čini na utvrđenja koja se grade,,«13

»Najviše brige bilo je oko toga kako da sc kapije što bolje sazidaju. Prejahivale su opkope, bile su utvr­đene kulama, imale su svoje unutrašnje redute, prava bojna zboriš ta, Na njih se koncentrisao napor osvaja~ ča, pa su zato poveravane posebninl čuvarima i ovi ih ni u mirno doba nisu smeli nikome otvarati pre pet1o­va glasa .. Važno mesto čuvara gradske kapije dobijao

156

172

je neld verni vazal, i njega su udostojili još i posebnim znakom pažnje: odsecali su mu noge, da nikada ne napusti svoju kapiju, Uostalom, sem za vrlo vidljive neprijatelje, kapije su se same branile. Branila ih je njihova svetinja, A osveštenja su se obnavljala, da ne zastare: o kapije Sll "ešane glave svih koji su pokušali silom kroz njih da prođu. Ponekad, tamo su i glave do· maćih izdajica, onih koji su poželeIi da vide neprija· telja u gradu«,14

Naravno. treba ipak povući granicu između onoga što je mit II ovakvim kazivanjima, i onoga što je stvar­no, Kao i drugde, i II Kini ima gradova nastalih spon~ tano, prostački, Takvi, na kraju krajeva, za ispitivanje urbanističkih ideja graditelja i nisu mnogo interesant~ nL Ali ima i gradova stvorenih, pažljivo sazidanih, to su oni koji će vladati sudbinama i poretkom stvari. A da bi se te funkcije obavile, stiće se utisak da je čitav grad neka vrsta magijskog, ili čak liturgijskog predmeta, naravno i sa određenim tehničkim dejstvima,. Možda tu negde treba potražiti i -..smisao ,})m,~ndale«, ct to ,je" tibe~anski.dijagram-instJuf!1ent, ID"~g1]~l~i'- na~ ravrio;'koji je i"sam ooigravao neku ulogu, II fondaciji gradova.

Za kineska shvat<:mj.1 o gradu, j za njihove urbani~ st!.čke postupke tl davnoj davnini bitno ,ie to što se II

pomoć prizivaju Junogo više no drugde principi, bro­jevi i simbolil; Ako je postupak graditelja preistorij­skih okruglih kr·aalova neka vrsta početne, možda još i nagonske matrice odbrane, ili, ako su gradovi Dvo· rečja usavršili i posložili magijske matrice, kineski mitski urbanizam .lc čista magijska nauka tl najuzvi­šenijem smislu reči, Ako su mesopotamski gradovi pri~ zivati II sebe kosmološke sheme da bi se magijski oja· čati, kineski gradovi su ekstravertiranje kosmoloških težnjL,\Gr"ad i postoji zato da se iz njega pametno, znalački, ali i neumoljivo vlada svetom i kosmosom.o,:t Pa iako mnogo što-šta u ovoj ideji ne mora da nam ';;­svidi, a mogu i žmarci da nas podic1u, ona ipak izaziva divljenje jer je ekskluzivna, i posle tako izrečenih shva­tanja više nema šta da se kaže, Ako se tamo dobro

odigraju stvari, i ako se dobru i znalački odaberu brojevi i mere ako se samere kako valja, i ako se' dobro upregnu osovine, nećemo li se i mi sami ovde naći izvan zakona harmonije i poretka, nećemo li biti lišeni vremena i sveta koji poimamo?

Dopune i objašnjenja

1 U ovoj glavi prepdčavamo Granea (Marcel Granet), kao i eajIda ranije, bez posebnog navođenja, izuzev kod neposrednih citata, Pred nama su tri njegove izvanredne knjige: La civilisatioIl chilloisc, la vic publiqllc et la vie privee, 1929, izd. 1948, zatim La pellsee chinoise, 1934, Ovu retku knjigu morali smo da koristimo u nemačkom pre­vodu Manfreda Pokerta (M. Pockert), izdatom 1963. Naj­zad, tu je i knjiga Dmlses et lege/ules de la C!zhw allciel1lzc, 1926, izd, 1959, napisana, ako računamo citate, za dobru trećinu i na kineskom. --

2. Kinezi nisu .prvi gradili kvadratne gradove, Za do· brih hiljadu·dve g09.ina pre njih ova se fmma javlja u Mes9potamiji i EgiptU; Ne može biti gOVOI a ni o kakvim )uticajima((, reč je o sazrevanju, dospevanju jedne više magijsko~telmičke matrice, koja se skoro zakonito javlja

~--Uraivnl(u ~iiojrhova- o građenju i gradu. :I nMistički pozitivizam«, prema Granet, La civilisa­

rion, ., predgovor Henri Ben, str, XVIII. "Jacques Gernet, La elzine ancie1l11e des origilles

IlI'empire, 1964. str .. 15. " Ibid., str. 45. II Granet, La civilisation." ,str. 46, 7 Navodimo, prema Egliju, nekoliko shema kineskih

srednjovekovnih gladova, kod kojih se u potpunosti odr­žao ovaj arhaički princip iscrtavanju grada u kvadratima To su Tschangan, Lo·Yang, sačinjen iz dl'Cl kvadrata Očigledno je proširenje grada značilo isto što i dodavanje još jedne kvadratične »će1ije«" Slično za Sian~Fu, za Hangt­schott, Ova vrsta kvaclratičnog povećavanja gradova osetiće sc i na pIanimetIijskoj shemi Pekinga. Egli, Die Geschich­te ... , Das Mittelalte.r, stc 336-341. Za japanske gladove Nara i Kio-to, isti princip, Ibid, str 347-351

173

a Lao Tse, Tao te King, traite SHT' le principe de l'art de la vže des viettx maitres de la Chine, int!'. trad. glose, com. et notes par Jacques Lionnet, 1962, pevanje XLII LIX, LXII, LXXVII. '

o Granet, La civilisatioll., .. , str .. 278. !o Ibid., str .. 278 11 Mišljenja smo da je prvobitna brazda oko Rima

~r~nula u laug, iz prostog razloga što je u pitanju bila JOS protollrballa formacija, stvaranje praistorijskog opi. duma. Kaže se Roma QIlacirala, ali pr~ihvatamo tuma~ čenje Kerenjijevo (Ch. Kelćnyi) - da ovo treba shvatiti ne ~ao »četvrtasti« već kao »prečetvoreniu Rim .. (lllrfD­dHctZOIl a l'essellce de la 11lythoiogie, 1953)

12 Granet, La civilisation, .. , ste 279. " Ibid., str. 279. /oo Ibid., str. 280. lS O magijskom korišćenju brojeva, kao o posebnoj

. najyišoj .magijsl~o-teh?ičkoj matrici arhaičkih graditelja: I to. JednoJ od on~I: kOJ~ su markirale umnogome razvitak arhItekture za dUZI penod unapred, biće, nadamo se reči drugom prilikom, Striktno uzevši, ovaj postupak ne bi mogao da se svede pod Urbanističke mitologeme. '

l

OBJASNJENJA uz ILUSTRACIJE

Fig. 2, 3, 4, 5, 6, 7. - Nekoliko fragmentarnih podataka o početnim postupcima magijsko-tehničkog iscrtavanja kru· ga .. Trepanirane lobanje, slične onoj iz Pontiske močvare (nalazište )L'Homme-MorL(, Lozere) . Ali, s obzirom na po­odmaklo doba, nije verovatno da je trcpanacija antropo­fagijska, ona je verovatno samo ritualna (2,4), Zatim, opet kao uspomena, ritualno graditeljsko okruživanje urni sa spaljenim ostacima (Praistorijski Balti), ili okruživanje leša (Stockbridge Down, Hants). U prvom slučaju grobnica je utopljena u nisku tum ul us (3,5). Najzad, iz prethodnih, izveden je i graditeljski oblik megalitske grobnice sa ga­lerijom i kriptom (6,7) - Kl PruniCI'CS, SHr les elImes per/ores et les rOlldellcs crmlicmzes de l'epoqllc 1UiolithiqllC; P. Brocca, Sur la tnipallatioH du cni11e"., il. l'cpoqlle IIcolitllique;' J. F. S. Stone, Wessex,' M" Gimbutas op .. cit., Glyn Daniel, The Prehistoric Sha11lber TOl1liJs o/ France ..

Fig, 8, 9, 10, ll, 12 13. - Mistično apstrahovanjc kruga. Upoređivanja nagoveštavaju neku vezu između iscrtavanja krugova uopšte (bez sumnje opet magijskog, ritualnog) i graditeljskog opertavanja kružnih građevina. Nekoliko ka­rakterističnih megalitskih skupina (8, 10, 12) i crteži sa stena, koji su, bat' u ideji, sasvim slični planimetr-ijama ovih graditeljskih oblika (9, II, 13). KL Y. F S. Stone, op. sit.; E. Anati, op .. cit,

Flg. 14, 15, 16, 17, 18, 19. - Megalitski kružni petroglifi i crteži sa šumskih stena iz Doline Kamonika. Poslednji crtež u drugoj koloni prikazuje biće, demona, ili možda lobanju zatvorenu u kružni lavirint (19), - 1<1 H. Bieder .. mann, Das ellropiiisc1ze MegaliUIikllm; E. Anati, op. cit

Fig. 20, 2L - Petroglif prikazuje neku vrstu kružnog lavirinta, ili iscrtava magijske krugove u koncentričnim intersekciiama (20) .. Zatim, crtež iz Doline Kamonika koji je prema 'Anatijevom mišljenju solarni znak sa životinjom što ga nosi na glavL Ali, ovaj crtež bi isto tako mogao da

185

186

ispriča i to da je životinja zatvolcna II kalžnu glađevinu sličnu talosu (2i),. - KI H Biccicrmann, op cit, E Anati: op~ cit

Flg. 2?, 23, 24, - Dalja uporedivanja, Figmaci.ja sun. ea, opet IZ Doline Kamonika; skoro matematički sažeto definiše sc, ovde, planimetriski oblik tolosa (22) Ova gra~ diteljska familija (tllOloi) nije sasvim samorodna i ne ograničava se na neko uže podlučje sveta. Na prelascima od neolitskih na više oblike graditeljstva prototip tolosa je omiljen i često lIsvajan obli l.;:. Staroamerička kiva (Chaco Canyon) i sama pokazuje mnoge osobine tolosa. sem, mož~ da, II načinu pokrivanja kružnog prostora (23). A evo i sličnog oblika tl ))civiInoj« arhitekturi. Autentični model neolitske kuće, Ukrajina (24) - KL E Anati, op, cit.; A. V. Kidder'. op. cit.; model prema ćajldll, preuzet iz Diet arc/to techu

Fig. 25, 26, 27 - Verovatno najstariji )klasični~( talasi su mesopotamski. Jedan, još iz petog milenijuma (25), Pravougaoni drol1Zos spolja privodi poluukapanaj kriptL Dramos se javlja i kod drugih, tolasima sličnih oblika, Na pr. sveti, ritualni bUl1m sa Sardinije (Nur'agi kulture) ponavlja, redu kuje oblik kružne gr adevinc sa pravou!!ao­nim pristupnim delom, koji sc, ovde, proširuje još 1 u neku v{'stu atrijuma (26), Najzad, jedna grobniCa Iz Irske nagoveštava da su, možda, i neke složenije megalitske građevine severne Evrope, samo »varvarizacijac( ori jental­nih prototipova (27). U svakom slučaju, krug je znač'ajna i univerzalna početna graditeljska figura - KL A.LPedcins, Tlu! Comparative Archaeology of Early Mesopotamia,' M. Gllldo, op. cit,' E O James, op .. cil,

~ig .. 28, 29, -: Kr ug kao slika ne napušta pr aistor ijskog gradlt7lja Naselje lJNuragi« kultura, Sardinija (28). Na drugOJ strani, Cl'tež naselja iz Doline Kamonika zasut ~ružl}im znacima. Ali, u naselju ,se razaznaju dlven~ kuće, cak..I ,dvospratne, pa sklop kuce mora biti ortogonalan, Kruzm znaci su atavizam (29). Grafička sličnost situacio­nog plana i autentičnog crteža ne bi trebalo da nas povuče '! neke cI~lck~~ež~e zakl.jučk,?~ SCpl što. potvrdu.ie da .ie cove!( ~rmstonJe l ~rotOlstonJe, l kad .lC mag, l kad je gradItelj opsednut slIkom kruga, a verovatno i ))idejama«( o nekim njegovim bitnim i dejstvujućim svojstvima, KL E Anati, op. Cil.;' M. Guido, op .. cit

Fig" 30 - Opet atavistička forma Grobnica sa miken­skog akropolja .. Građevine II mikcnskoj citadcJi su već uve­liko pravougaonc, pravougaona .ie i unutrašnja struktura same ,grobnice, ali je sve to, ovde, kao j koci 'ctrušćansldh grobmca, utopljena u kružni obim i ovaj nije konstruktiv­no neophodan - IZl. L HautccocUl", op cd

Fig. 31, 32 - Pueblo Bonito, protourbano nasel je stare CentIainc Amerike Karakteristični oblik, ishodno· nastao

iz topografskih razloga .. Ovde je, međutim, polukrug razvi­jen slobodno, na ravnom tcrcnu, idealno skoro, neka je "'rsta ponovljenog »arhetipa((. Osovina sever-jug deli na­selje na dve jasno izdvojene časti. Postoje teorije o kosmo­loš·kom simbolizmu ove osnove, ali za nas je ova )kosmička« osovina samo jedna, očigledno viša, razvijenija magijsko­-tehnička matrica, uvedena u uobičajenu )organskw( struk­turu prvobitnih naselja (3l)~ Zatim, fragment još jednog sličnog naselja, sa kružnim silosima, ili kivama, - Kl. AV. Kidcler, op. cit,; Dici, arc!~,..-tec!1J1

Fig. 33, 34, 35, 36, 37, 3K -' Oval, substitut kruga. Aero­fotografija savremenog naselja iz Somali.ie (33L Zatim, poznati protourbani burg iz Jugozapadne Afrike (Zimba!J­wc), Dalje, aerofotografija Taht-i-Sl1lejmana (nef6dašnJa Phraaspra, iranski Djjz), Prastara forma sa mnogIm suk­cesivnim promenama (35) U donjem redu - baltičko sveti: lište. iIi s\'ctilište-zbeg i jedan šamanski crtež, verovatno J sam neka ideografija zbega (36, 37). Najzad, peruanska for­tifikacija (Casrna Valey) koja frapantno polseća na kelt­ske formacije, Primeri tipološki VI lo srodni, ali bilo kakva pretpostavka o dilcktnim uticajima mora se odbacitL KI. M. Morini, op cit; E Egli, op. cit.; M. Gimbutas, op cit.,' A. l\'lason, Tile AlIciellt Civiliz.ations of Penl..

Fig. 39, 40, 41, 42. - Krug i prav ugao. Mešanje po­četnih matrica. Mesopotamski luamovi (Tell-cl-Obcid, Ha­fadje), upisani u kvazi-kružne forme, iako konstruktiyni sistem već uveliko traži ortogonalni perimetar građevme (39, 40) Kod tzv. Kružne kuće ('Tepe.Gawra), ista, još jas­nije izražena pojava (41). Upoređivanja radi, i jedan hi­tiski crtež sunčevog koluta, koji, reklo bi se, u ornarnentu ponavlja isti nesporazum - K1. Dr, Contenau, MantleI . >,'

Die! arelz tecJlI1

Fig. 43.. - Klasični dokaz o starijem poreklu kružne forme. El Kab, Egipat. Donja fortifikacija se približuje kružnom obimu .. Zatim je iz hidrotehničkih razloga grad povučen prema severoistoku i dobio je uobičajeni oblik arhaičkih formacija, upisan je približno u kvadrat sa kon­ccntričnim kvadtatom temenosa (?), donžona (?) - KI p, Lavedan, op. cit"

Fig. 44, 45, 46 - »Orijentisani krl1govi«, ili ideogwf~l(Q sabiranje dve početne matrice, Figuracija sunca (Doima Kamonika) sa ucrtanim plavim uglom, što je, najsažetije rečeno, dokaz da jc evolucija tehničkih pojmova već po· odmakla (44). Kod egipatskog hijeroglifa za )grad{{, )}na­selje«, koji nas inače upadljivo potseća na prethodni crtež, sučeljavanje kruga i pravog ugla, novijeg i sta~jjeg pojma, takode se jasno vidi. NIOUT, kao što je objašnjeno i u tek­stu kazujc da se II uspomeni zadr2avaju još pojmovi o kružnim nascijima, o kružnim praisto}jjskim ))kl'aalovi­ma«, ali se II ovaj znak uvode i nova. specifično Llrballa 02-

187

188

/laka pojam orijeHtacije prema glavnim st,ranaI1!-a svet?- (~5) O da'ljim karakteristikama ovog znaka l ? nJegovoJ Sl~: bološkoj sadržini dosta je rečeno u poglavlju o 111lagllzacl1l kružilOg grada. Najzad, jedan peruvijansld. ))kosmogram({! koji na isti nač~n sabi~-a dye pO,četne matnc~ (46)~, Ak~.l prihvatimo da Je u pItanjU dOls~a kosn:ogram. sto mJ~ sasvim izvesno, poslužićem~ se OVIm crte~om zato da Pil' kažemo na još jednom, pnme~,!,.ll sa:iVlln dru~orn de ~ sveta, sazrevanje počctOlh tehmc~lh. pOJ~oya kOJI, se: p!"c ma našem mišljenju nužno morajU Izvest! IZ g~·~.dltel:Jsklh! a možda i gradograditeljskih ~ostup?-ka .. Pl"ukcge, ?l!? bl vdo teško, ako ne i nemoguce obJasmtl crteze kOJI ~U pred nama. _ KL Diet arch techIl; TW, D~nzel,. op~. ~lt,

Fig. 47, 48, 49, - Reljef i~ Nimruda, SlIka l plllIka grada izvedena je, reklo bl se, IZ znaka NIOUT (47),. ,P!ed. stave o kružnom gradu, u Jednom vremenu lm~a kruzn~h gradova više praktično nema do. te fll;ere .SU jake ~a }~ i Kadeš prikazan kao grad~krug, l~ko Je, skoro S?-SVl!TI~lZ vesno da takav nije bio (49), ,Najz~d. Jedan kntskl z~t· venik (Mallia), koji, ako se pnhvatl Lave"danovo. tumace­nje može da se shvati i kao ideogram kruznog g.rada (48). _ 1<L P Lavedan, op, cit.;- L Hautecoeur, op. ct!

Fig. 50, 51, 52, 53. - B~gdad iz godine ISO do 300 H ('767-912 prema našem racuno.nJU vremena), ~vaj plan nije kar tografski pouzdan pa nas, prem~ torn.e . 1: .n; ob.y~ veštava da li je Bagdad u ono vreme d01s~a bIO \.ruza~ l l nije (53), Na slici levo (51). jedan od pnkaza lerusahma (1310 god,), I ovde je. grad »viđen( l~ao ~rug sa ortogonal~ nim direktrisarna Najzad, dve srednjevekovne )mal?pem?n de«( kod kojih je i svet sam, u neku ruku, sl~yaccn kao kružni grad (SO, 52), KL Le Strange, Bagdad lValzremi des Kalifat, der Abbasiden, G, R. Crone, The Wodd Map b~ Richard of HarimgtoH 11l Herefard CatJzedwi, 1. Baltru šaitis, op. cit,

Fig. 54, 55, - UIbanomorfna slika sv.eta .. Mi~ijat';lra persijskog manuskripta iz l[-Iljige o čl.lde.smza,. k~Ja slIk~t sveta sabira II krug, pa kao I stara VavIlonska kalta (UpOL fig. 80)' okružuje ga Gorkom rekom, d~kle Okeanom,,"d~k. le _ prastanjem .. Preko ove reke nalaZI se Raj, ~amls!jen j prikazan kao persiski vrL Gradovi su p~i:mzan~~ kruzno, U jednom vremenu kada ih takvih. prak.tl~no vls,e n~.ma (54), Druga karta, na~v~na.~Karta l.;lal111zrrQlw.g ,Tu,rcuza, potekavša iz X veka, .los VIse potse,ca na zamlšljem sv~t vaviIonske karte" Jednom gradu daje se pr~~nost, on. Je prikazan kao kvadrat, dakle, shvata se ~ao VIsa tvorevm~ Ostali gradovi su kružni, ili. kao što b! smo da?as rekl~, pridaje im se status samo protourbamh tvo.revma, VavI­lonska karta je izričit primer »urbanocen~r~zma{(: ?:rde, ova prastara, arhaička ideja iskazuje se recldivno JOs jed~ nom, _ Kl. J. Paul-RotLx, Les explorateurs alt At/oyen Age,

I l)

Fig. 56, 57. - Ako izuzmemo praistorijske ))kraaiove«, tada, istorija urbanizma zna za VI"10 malo izričitih klužnih formacija Odabiramo dve, koliko da se vidi da )arhetip(( kružnog gl ada nije samo proizvod mašte starih crtača i kartografa, Praistorijsld opidum (Monte Or sino, Dignano) i Zendžirli (ZendryI), ovaj drugi sagrađen negde oko 1300 p n,e, Vrlo jasna sličnost OVa dva oblika može se, opet, uzeti samo kao slučajna, ili je, pak, ideja o kružnom gradu izvedena iz nekih nama danas nepoznatih kanonskih shva· tanja. - KL M. Marini, op, cit.; p, Lavedan, op. dr Inače, kod Zendžirlija, zapažamo pažljivo zamišljenu i dobro is· crtanu pianimetrisku sliku kruga. Prečnik je 720 m, što kazuje da trasiranje ovako velikog i relativno lačnog oblika nije bilo jednostavno. Tri kapije dovedene su bezmalo u lemena ravnostI anog trougla, jedna od njih okrenuta je idealno tačno prema jugu" Temcnos u ovalu, a trećina nje· gove fortifikacije koncentrično prati spoljni obim grada,­KL M. Marini, op. cit;· P, Lavedan, op. cit

Figo 58, 59. Jeriho, - KIOJd nalazišta prema situaciji u vreme koje sumira Kontnoova knjiga Iako prastaro, ovo naselje anticipira II mnogome docnije protom'bane oblike" Dve paralelne strane i nagoveštaj pravog ugla, zatim je tvrđava još jednim bedemom opasana ovalno (58)" O po­sebnosti ovog lokaliteta govori se opširnije II glavi Gradi~ telji gradova ili stavaralIje sveta. Na drugom crtežu - cgi· p~ltski prikaz osvajanja nekog grada Čija nas naivno prika­zana for ma može da potseti na osnovni oblik J erihoa K!. Dr Contenau. MaTzTreJ. '" C, Alfred, op cit

Figo 60, 61. _\ 'TrQjal jedan od doskora najpoznatijih prastarih gradova, danas uz poduži spisak starijih i zna~ čajnijih lokaliteta, izgleda nam mnogo manje kaI'akteri· stičan slučaj. no pre dvadesetak-tr idesetak godina. PrimeI' arhaičke )organske(( strukture. Ovalni oblik je topografski uslovljen i nastao je uzastopnim uzdizanjem' i podziđiva~ njem te/a (60). Na drugom crtežu (61), Hatla U Dvorečju, ne toliko značajan, koliko tipičan primer arhaičkog grada Ovalni oblik pedmetr a počinje da se približava poligonal­nom, tj. četvorougaonom, sa nagoveštajima pravog ugla U središtu karakterističan temeIlos, izveden već iz jasne kvadratne forme, - KL E_ Egli, op, cit.. 1

Fig. 62, 630 - Originalan .plan Nipur a/ prema glinenoj ploči otkrivenoj pred drugi svetski rat.-~ U poređenju sa donjim crtežom koji prikazuje tačan snimak nalazišta vidi se da je kartiranje iZVI šeno pažljivo, II neku ruku čak i vešto, No, rekli smo, u pitanju nije projekat grada, niti bilo kakav ))urbanistički«( nacrt, već je u pitanju tzv, situacioni plan, plan sačinjen a posteriori, - KL DL Contenau, Ma~ wwl" Inače tačan otisak tablete-plana može se naći u Karrnerovoj knjizi, koja se pominje U tekstu.

189

Flg. 64 65 66 gradilišta I . J ,6?, 68, 69, 70 71 ll}enih bl~l~::~l ~?lrskim reljehm~ 7}r 73, 74. - Scene sa ~lk na mešini sIJ- ~ spl'?"om na . met·nspoH yeIikih ka. statue na SUVu 1 ~O krma (64) T ,mama, Jedan I'ad~

b~e.hanička SVOj~tr~nplOlu sanki (65)" d:ad~olr.t. džinovske Iti poznato 'oš' o uge, (73), što' " 1 e .Il znaju Za

ravno, ljUdsk~ chf ~cg'l1ttskim VI'CI~: ,uostalom moralo ~eva, daje takt bat'" lutomajstor naenf:na. VUča je na. ~e vIši se k01icim~nl;n, Transport 'lakših W:, »66<, t~'eći s ,c..:en PE'eko leda ra

c" .':.?n~pac obmotan o" e en;e~at.a I gra~

za kocenje. _ [(I !trntl\.d, Izgleda da 'c ~~ tocka I preba_ F" _ '. A. Beck, op. di nell.a \'~ sta sprave

ma '.g. 7" 76, 77, 78. _ E . . sltkama tl grob '. gIpatske Scen ~

nje m"!Uera i dru .DiCI ~utmosisa III. M S~ gr:ad!1išta, prc­- UOblCajeni . gl,. za svako, pa i. csa!,j~ l prenoše_ kalnost ziCJanj.{'°r1oV1 , Proverava Sc ~~r~bl1asnJe gr':ldi1ište Ia~merenom u~ 't. ovo se vrši, reklo b' 1Zontalnost iverti. IJnkazivanja proltOugit: Jd:4:5((' Premal ~c~ nekom spravom l a, - lG. M~ A BomaJstol je'·znatno ~lpatskom običaju

. . cek, op. cit, veclod običnih zid' .. Flg. 79, 80 81. . ' d·

nljuma, Zatim : - VavIlonska JpI '

r;~lti;~~j~gn~b~s/f~tak}·e~a~~~6!~~nk~~~s~~~'goil~rd~~~g(~!~~-Sveta, Cuvena V' ? l ° SU Imali m \.0 su, b1l1 pr'ecizni u Svet je knlŽ~a aVI1~~ska karta to oćfn~, POjmove o celini s~ velike, O'''I'onfn~VIslOa Opkoljena Go~},.edno Pokazuje (80) mItologcma:na '. , p,ravode, iz kojih '. \O'.~l reko11Z, nada1j~ sy:ga sam Vaviy~~nR ?vet, !loseći ~~' ;~b~a vavi10nskim !lcno({ POimanje eceno je već d " l, naravno, pc'c ne. samo da 'e Sveta. Ne samQ da 'e a je. to )urbanocent_ tacno kartir'lA dnlslazmerno veliki j oV~J gl'ad II središtu krUžno, što Jc' s,~e(' su ?l~olni grad~vi~njc. č~k i relativne,; Budući kružni' o . s?o, Ih slučajno i n .. ~1I, l Prikazani su fO:.~acije. Up~r. ff su u neku ruktl sani~ ,?v~ degradacija. BlltlS/z NJusellm g 54, .5.5" - Kl, CZll1ei/ ~os PI"Otourbane

" ~-- OUll Texts 01 tl Flg 82 . le l '. - Sum' k ' ~ ce, treći mileni' Cl S a kana svet~ .,

l~ko znamo da ,jum, Naselja 5U"'- ril stanja od Vavilon. hko krcnUle ve/k II ov<;>m vrcmenuP urbazana. kao kružna te~njčkih matrica ~ navun, oblicima, da ane .f?rmacije uve:

lajU figuru j-v d.' l da Vec uveliko i prOIZIlaze iz novil :;0 o tome n;s aOb~~~š~ koj~ se upisufu° B~~~i1tkciji odabi~ an,?morfno(( sabo ava I sama OVa 1:'" a 9rn, posred.

kaHJ, vode su l~a u kv:adrat Inače 1~\.~1I t,a kOja Svet »ur~ !ane i crtežom, oglOmne I nesrazmeC'~o \.ao Ivn,a vavilonsko' md CappadOCiaJ;-T~~tsL/~' Mcek, Old Ak!k~d~~no sSu Prika!

F' 8 . J Om Nuzi. IZ, U1JZeriall 19. 3. - Sa clal' .

a~ ~ostaje sve više~ Jom c,:olUcijom urba ' , ( j aselJa upisuju' El A Jasna, cak kanonska ~!h oblIka, kvad~

, . marna, E?"ipat, tzv" r~r:'~kU 1:oju--se mc o naselje,

.1

Planski smišljena dispozicija, pa se vidi da ni ideja o sa· bijanju nasela u čist kvadrat nije slučajna Uostalom, sIe· deći primeri to će još više potvrditi Lavedan govori o l)amcrikanizmw~ ove dispozicije, što samo pokazuje do koje sc mere može biti neprecizan ... dw se držimo svojih sa· vI'cmenih merila i upoređivanja, - Kl. P .. Lavedan, op, cit,

Figo 84, 85, - Borsipa; Dvorečje, Klasičan plimcr ar­haičkog kvadratnog gmdh, dovedenog bezmalo do idealne geometrijske sheme, U .. ,,~redištu kvadrat temcnosa, u ovo­me kvad! atna osnova ziguni. Sličnost sa kineskim grado­vima je očigledna, iako'~je''-Borsipa starija za kojih hiljadu­dvc godina od najstarijih poznatih kineskih formacija. Na­ravno, ne može biti govora o nekim direktnim uticajima, već ~amo o zakonitom sazrevanju početnih matrica u či­jim okvirima čovek počinje magijsko-tehnički 'tj magij­sko·urbanistički da misli (85), U negativu.-.jc---otisnut Eg1i~ jeV/pokušaj određivanja propOIcijskih odnosa u planimet~ risicuj shemi grada (84), No, između poimanja kvadrata upisanog u kardinalne strane sveta, ))kosmiziranog{( kva­drata, i kvadrata nacrtanog i geometrijski razlo;lcnog na savremeni način, ima nckih bitnih razlika. Pa nam zato, i ova analiza, kao i tolilM .. qr,uge, naknadne, današnje analize, ne pruža ključeve za razumevanje osnovnih ideja koje ča· veka privode ovome obliku, - KL E .. Egli, op. cit,;, M. A Beck, op, cit.

Fig, 86, 87. - Korsabad (Dur-šurukin) .. U gornjem delu crteŽa nalazi se osnova 'palate sa terasama, hramovima i zigurom,. Redak primer ekscentr ičnog temenosa, Ako izuz~ memo jednu manju, očiglednu grešku u trasir'anju, una· pred odabrani oblik je opet - kvadrat Uz situacioni plan dajemo još jedan Eglijev ogled proporcionisanja,. Egli de­li teritoriju grada na devet polja, izvodi zaključak da su granice unutrašnjih kvadrata bile i trase glavnih komini­kacija, što uzgred !'ečcno, neće pot vrditi položaj gradskih kapija, Ukoliko bi se, ipak, ova restitucija uzela kao verod0-stojna, KOl"sabad je, znači, imao gotovo istu shemu kao i ši~ šulpalgar (Shishulpalgarh) II dolini Inda. KL Wiesner, Die KUllst des Alten Oriel1ts,' E. Egli, op. cit.

Fig. 88. - Persepolis; deo grada sa palatama~ Grad r·e· lativno brzo sagra-aeil'pa je zato došao do punog izražaja i osnovni regulativ: kvadrat kao kompoziciona figura upi· san je do II najmanje planimetrijske detalje. - KL Wiesner, op cit.

Fig. 89, - Mohcndžo·Daro (Mohenjo·Daro), Tedna od grandioznih kvadratičnih dispozicija arhaičkog sveta. Grad II dolini Inda (2300 p n,e.?), sa stranama 1050 x 1150 m. Možda jedan od najčvršćih dokaza da je kvadrat »kosmi­zirana<~ magijsko tehnička matrica. Naime, iscrtavanja ova­ko velikog kvadrata na zemlji, moguće je samo uz pri~

191

192

menti rudimentarnih astronomsko-geodetskih metoda, opi­s::mih II završnoj glavi ove knjižice. Inače, kao što se vidi, figura je striktno postavljena u kardinalne stIane sveta,. - Kl M. Wheeler, op. cit.

Fig. 90, 91. - Na slici levo, s tar-ij i deo Vavil~na. U pitanju je romb,- ne kvadrat. Međutim paralelizam strar!a ovog romba, i to na razmaku od kilometal' i po m~guće Je održati, opet, samo nekim astronomsko-geodetskim mc­todom; naravno, u pitanju je neki vrlo rudimentarni ~eh* nički, ili, pre, magijsko-tehnički postupak. Veliki VavIlon sc dopunjuje novim, delom koji približ~o bcrtava polovinu kvadrata (91) - KL M. Rutten, ov ut; M A. Beck, op­cit

Fig. 92, 93 - Sakralni urbanizam. Dva vrcmena i dva kraja sveta. Jedan od egipatskih gradova mrtvih (Nabusil", 2490-2410 p n,e,) Galerije vode od hr~lrnova na obali Nila do ulaza u pir ami dc, Uz piramide - mastabe, ter ase, tre­movi i pjacete, trgovi lJulice« (92), Zatim, acrofotograt'ija ritualnog centra, Teotihuakana (93),_ U prvom planu )Pira­mida sunca«, ))Piramida meseca{( nalazi se izvan slike, a velika avenija koja od nje polazi nagoveštava se na slici sasvim desno, - 'KL C. Aldfred, op, ci!.;- DieL arclt tecIzlI

Figo 94, 95. - Postoji li ~ u čemu je srodnost _ izmedu egipatske piramide i zigure? Morfološki su razliČIte, nlz­ličite su i u osnovnim ritualnim funkcijama No, u nekim daljim asocijacijama mogle bi se nači i neke sličnosti, Dl/e od egipatskih piramida, koje bar letimično pogledane, potscćaju na prirodne oblike stena i planina Prva, ona II Lahunu (94), doista je i sagrađena obziđivanjem plirodnc stene. Druga, tzv, romboida Ina (DakholII", t'ig. 95), mogla bi takođe, ako poklonimo vere jednom crtežu iz 1893 god" da nas pOLseti n::1 prirodnu geomorfologiju. Ali, kao što je i rečeno, pitanje ostaje u najvećoj meri otvoreno .. - KL c.. Aldfred, op- cit.; J, P. Lauer, Le probleme des pyra11lides d' Egipte,

Fig. 96, 97, 98 - Dalje srodnosti i razlike. Presek sa ltoga se vidi kako se obJ azovala Zoserova stepenasta pira­mida Prvi, početni element je grob-bunar neolitsk?g tipa, Nad njim, docnije, klasična mastaba, nad ovom plramIda od četiri, pa od šest stepenica Za razliku od zigure, evolu­cija pilamide od neolitskog groba do složene.~funerarnc građevine, izgleda nam jasna (96), Staroameneka stepe­nasta pi.ramida (P~r~), razlikuje .se l~ons~~uktivno. od Zo: serove l to se VIdI IZ pJeselta ZIdanje DIJe u kOSIm, vec hodzo~talnim slojevima, dakle, i graditeljski je manje sa­vršena (97, 98). - KL Jo - P laucr, op cit.; T. Wo. Danzcl, op. cit

Fig. 99, 100, 101. ~ lk~nografij::l zigure, Nekoliko frag­mentarnih podataka Adati; bog-meteorolog U IUci mu munje i gromovi, u drugoj vođice mitske životInje koja

mu pomaže u raspodeli vremqn~kih prilika. Na gr udima, crtež zigure, očigledno jedan od bitnih atributa božanske ličnosti (IDI), Dalji crteži pokazuju plan zigure, na ledi ma životinje (99), i, verovatno, scenu sa gradilišta. - KI. DL Contenau, .klanuel"

Fig. 102, 103, - Pokušaj grafičkog })utvldivanja{( kosrno· loško-simbološkc podele sveta na mistične regione: zemlja, nebo, podzemlje, itd. Ova se struktura, kažu, prenosi i na /' oblike zigure, Do duše, podela jc izvedena iz docnijih, vavilonskih tekstova, dok je zigura kao graditeljski oblik! mnugo staIija (102). Zatim, jedna od pouzdanijih restitu-cija zagure (Suza) koja pokazuje;: da sc izvedena podela, doista, teško može tumaćili nt.!pusJ't!dnim oblicima zigure (103) .. !CL S .. dc Scrdakowska, op, cit;- DL Contenau, Ma-/ lIllel. I l

Fig. 104, 105. - Zigurc u Ninivi i Korsabadu (Dur Su· lukin), prema originalnim crtežima" Crtež zibJUle lt Ninivi pokazuje mnoge nejasnoće: sferični prvi stepen (sa ram~ parna!), ulazi u ziguru, o čemu nema nikakvih realnih tlagova Pela stepenica, poslednja, najmanje jc objašnjeni deo crteža. Da li je u pitanju građevinica na vrhu sači­njena od nekog lakog materijala, okićena cvećc!11, rogovi· ma? Zigura u Korsabadu (105) jedina jc do sada puznata sa stepenicama u nagibU, talw da ove čine neku vrstu kon· tinualne Jampe .. Ovaj motiv kulc"spirale docnije ponavlja arabljanska arhitcktma, npr minaw u Samari (Malwia), a baš ovo će inspirisati mnoge prikaze ))kule vavilonskt.!« u evropskom slikartsvl1 XV, XV I, XVII vek~l - K1. DL Cuntenau, La tOllr de Babel, ,; Mal/lIel

Fig. 106 .. - Položaj ziguI'e u temenosu. Varka, DvO!'cčjc Inače, II ovom slučaju zigura je orijentisana idealno lJdija­gonalno«, dakle pod uglom od 45u prema kardinalnim stranama sveta. lzmec1u ostalog, ovaj detalj gradskog pla­na pokazuje i koliko je značajna, koliko je ogromna salIla građevinska masa zigure, u odnosu na druge, takoćle mol­.sivne konstrukcije čiji se tragovi vide, pudzitli telasa, bc· demi i sl. - KI. Dr Cuntenau, iHal/He!

Fig. 107, 108, 109. - Kao što sc iz teksta vidi, otvara sc pitanje i daljih __ pawleJa izmedu zigure i drugih, srod­nih joj oblika. i\llogu' li se neke sličnosti Plonaći uporedi­v<:lnjem sa indijskim) luamovima? Plan jednog sakralnog kompleksa (Linganrja) pokazuje neke srodnosti. Zatvara· nje centI'alnog motiva u skoro kvadratni kompleks, sličan donekle temenosu Kvadrat je i ovde ne samo osnovna dispoziciona figura, no je i početni strukturalni oblik (107), Centralni detalj (108), pokazujc da su .struktura zi· danja i način dekolisanja proizašli, možda, iz neldh daljih asocijacija na geomorfološke formacije .. Sama .silueta mogJa bi da potseti na siluetu planinskog vrha. ako sc pritom prisetimo i načina na koji se grafićki prikazuju planine na istočnjačkim crtežima i estampama Dalje jedna od bur-

13 Urbanističke mito!ogcme 193

manskih stupa, kod koje su geomorfolaške asocijacije, reko lo bi se, još očiglednije (109). - KL P Rambach, Images divilles .

Flg. 110, Ill, 112, 113, 114, 115, 116. - Serija khmerskih hramova~plalIilla (Angkor Wat. Tao Ke, Bukong, Phnom Ba .. keng, Wat Nakor, Bayon itd)~ Graditeljski rečeno, periferija svakog od koncentričnih kvadrata, odnosno pravougaonika, znači i podizanje građevine za jednu džinovsku stepenicu. Sličnost sa zigurom najjasnija je II slučaju Pnom Bakenga, ili nešto manje jasno kod Bajana, Inače, i sve ono što je re­čeno o kanoniziranoj })miicrokosmičkoj« organizaciji pla­na, naslućuje se donekle i sa samih ovih rigoroznih crte· ža, koji su, na terenu, svi do jednog P9_stavljeni II kardi· nalne strane sveta,. - Kl Tlte\ Madrolle . Guides, AHgkor"

Fig, 117, 118, 119. - Angko/ Neka vrsta grada konfede· racije, kao i Veliki Vavilon. ~Dakle, ako se uzmu II obzir prateća naselja, površine su još veće no što se sa plano~ va to vidi, Ceo grad isprcsecan je precizno trasiranim i dobIO izvedenim kanalima, a veliki bazenHezera, neki i od više kvadIatnih kilometara, dopunjavali su OVli gran~ elioznu urbanističku dispoziciju, jednu od najvećih i naj~ lepših Z9. koje istorija urbanizma zna, Inače, kao što se i vieli, kanon kvadrata je sproveden II potpunosti, tako, da čak kada je grad i izmeštan, kvadrat ostaje strogo usvo· jena figura Npr. na slici 117 vide se dva kvadrata, od kojih je veći, kontura starijeg grada, sa obimom zidov<:.l i kanala od oko 17 kilometara, Centralni kompleks prvo­bitnog građa, hran}:Pnorn Bakeng, postaje II drugoj vari­janti ulazni hram, iInače op.št,," organizacija gradskog pIa·

!! rla"I1avodi na pomisao da je grad ) shvaćen kao uveća.!!1 hram;' ili obratno, da je hram shvaćen kao smanjeni gract...\ Ili~ ako prihvatimo tumačenje o kojima je u tekstu reč -povero valo bi sc da su i grad i hram redukcije idealno zamišljenog kvadratnog sveta, - K!. Ibid.

194

Fig, 120, I2L - La Venta, urbanomorfni sklop otkri­ven u prašumi, Pretpostavlja se da su uokolo skriveni i tragovi drugih pratećih naselja. Upućuju nas na llpoređi­vanja sa dispozicijama hramova-planina (npr. Vat-Jaj, Suk­hodaya). Sa nešto uobrazilje, sličnosti se, doista mogu na­slutiti Ali, rečeno je, dokazi o direktnim filijacijama Ju­goistočna Azija - Centralna Amerika nisu još konačno postavljeni (121). Inače, u Starim Amerikama, kao i II dru· gim delovima sveta, kružni i ovalni sklopovi prethode or­togonalnim .. Prelaz na više matrice i ovde je zakonit (UpOL figo 38), Kao uspomenu, vidimo jedan kružni prikaz Teno­tihtitlana, čak i sa prikazom stepenaste piramide u sre­dini, iako. reklo bi se da Tenotihtilan takav nije bio (120), _ KL H D. Disselhoff, Geschichte der altame1'ikal1isciten Kulture1l; G" C Vaillant, T!le Aztecs oj Mexico,.

T Flg .. 122.. -:. Civilizacija .Z~poteka Grad Monte Alban.

Z.a~'?t<:~l s~ ,?lh )~narod gradltelJU{{, a to bi se doneide' z~k!j~UCI.IO l sa pnkazal!0g 'plapa .. Grad je na prirodnom uzYlsenJu, sa pos~eper:lm IzdiZanjem platformi. Ako se ~Ilhvatm~o upore.đlvan~a star.oameričkil~ graditeljskih obli· ka. sa pr.~totlpovlma zlgure l stepenashh hramova jug-is­toc.:p,: AZljC, reklo bi se da je ovaj tip gradskog centr~ u ceh~u postao neka vrsta terasaste piramide pa otuda za ovaj slučaj i poseban naziv piramiciai1zi g;'ad" - IC( p Westheim, Die KWIst Alt11lexico.~-,

F.ig 123, 124, 125. - Gradovi Maja. Palenka·/ Koncen· ~ra~lJa sakralnih građevina (fig 123, pozicije označene bro­JeVIma 2,.4, 8, 10, 12) kazuju da je u pitanju ceremonijaini centar ~ra~a Gradovi Maja ~isu, u načelu, (L.!tvrđeni/ pa otu~a ;nl fIksno odrednog oblIka. Sem toga, nisu-orijenti­sam m prem,a stran~ma sveta, za razliku npr, od Monte Albam\, ~ U!whko .. se, lP~k, na ovom planu ne utvrdi neka ))unutlasnJu« orlJentaciJa jer, za~i~.Ijena linija koja spaja centaJ tzv. Sev~l:I~og hrama (pOZICIja 2), sa centrom Hra­m~ ,sunca (P?ZICI)a 12) postavljena je tačno u pravac se­ver-Jug. pru~p pnmer L125), Kopan Takođe karakteri stič· r:a. t~rasl~'a~ja. U sredistu neka vrsta akropolja, i zatim JOs. l veIdn gradski trg, Kopan ćc neki nazvati Atinom MaJU (Thompson), drugi. Aleksandrijom (Modey). Najzad, mod~l Jedne. ~taroamencke stepenaste piramIde, (Tikal). ka? st~ se vld,I s~ično~ti( o kojiJ;na je b!lo r~či, dois~ta pos· taje, all postoje l znacaJne razlIke Inace TIkal znaci ))me­sto gde se osluš~uje gla.s. duhova«. Kakav divan povod za lazmah teozofsklh ))teoI"lJa«! Kl P,. Rivet, Cites Maya' p,_ Westheim, op .. cit. '

_ Fig. ~26, 12~" - Uz ,Cajld~vo objašnjenje magijske suš une tehmke kaja sc raqa CaJldova objašnjenja odnose se na ~esopotamsku tehmku. Na drugom kraju sveta i u docmjem. vremenu, još jedna potvrda ove teze Zna'k kiM

\ ncsl~<:g plsm~" KO~G (~26) bel~ži pojmove kao što su -. L~:_uzlkaJ_IfluzlcarL~~s~s.I I?_O~.IOVI, ,.magija./Muzika je, rekli

sm~, .u kmesko~ pOlma~Ju. stvan, tehnika - modeLI SIe· dec~ znak (127) Izveden Je IZ prethodnog radikala i doda· va:tJcm dva apostrofa pretvara se u pojam - zanatlija, vestac, mag. - KL M. GI'anet, La pelI see "

•. Fig. 128, 129, 130 - Znak kineskog pisma TSCHONG saZIma redos led pojmova ka? što su centar, sredina, težiš: t~ (128). U sasta,u sa drugIm znakom TCHONG·KUO, ili CHANG~~UO znaCl: Sl edma sveta, središte Kine, kineska f~deraClja, prevst0!lica, ~aj.z'.ld i Ki, stari Peking (129). Ek­vlva!entn~ znacenJa - cetIn dela sveta, četir-j istoka. Kvad· I'atm penmetar drugog znaka nizom asocijacija vezuje se ~a pOjam gra9a Znak reprodukovan pod brOjem \)130« to J7 -:- ~?verenJe, d<?~~'a volja, i, reklo bi sc, Izveden je iz fIguraCIje grada kOJI lIDa otvor-enu kapiju, K!. M. Granet, Dll1ISeS"

13" 195

196

Fig. 131, 132 - Polje kao ))kosmološki<{ pojam, kao osnovna ćelija sveta (131) Znak iskazuje ne samo vero· vatni način razmeravanja zemlje u kvadrate, no budi i čitav niz uzastopnih asocijacija koje kreću, otprilike, l'C~ dosledom - polje, naselje, grad, Kina, svet. U poređenju sa egipatskim hijeroglifom NIOUT, vidi se da je, tehnički

\ uledano, znak mlađi, jer je u celini izveden iz rpagijsko,:_ Jlehni~l~e mat.r~c,e kva.~-~tg'I" vr,lo jasno postavljenog ,uI~?,s­

mIčTfe~ kooromate Meiluhm, Ideja kvadratnog polja mje samo kinesk<:L Na crtežima iz Doline Kamonika, nalazi sc i neka vrsta plaistorijskog kadastra (132) Kuće, kanali, potoci, njive Polje, njiva, i ovde je kvadratična figuracija - Kl Ibid.," E. Anati, op, cit

Figo 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139. - Načini kineskog sažimanja osnovnih pojmova o svetu u kvadratične dijagra· me,. J.ZY , plagijske kval1l'atc, U međusobnu vezu dovode se

-elementI strane s\lcici, godišnja doba, Naravno, ideja se iskazuje našim ciframa, ali, svaka od ovih brojnih skupi· na osU.lje, na kineski način orijentisana i prema strana· ma sveta. Kvadrati pod brojevima d37«( i })139«( iskazuju ove zamišljene zakonitosti na kineski način, Brojevi su shvaćeni dvo pol no PI<.Izne tačke odgovaraju YANG·u, bele YIN~tt Kao i u prethodnim slučajevima, i ovako iskazane ideje sadrže zamišljene pravilnosti vremenskih ciklusa, za~ tim godišnja doba, strane sveta itcL - Kl. M, Granet, La p(!./l';ee ,.

Figo 140, - PIcvod na savremene konvencije pdkazi· vanja i na našI..! cifre jednog kineskog d,ijagrama k~ji je služio i u praktične svrhe razmCl'aVanJa, kadastnranJ~ itd, Postupak će biti unekoliko jasniji, tek ako se obrat~ pažnja na rigOI'oz~i oblik !~ineskog kvadrat!}.og gr~da, ,I strogu podelu ))zonmga«, kOJI na1'avno, sa n8:S1l11 pOJmOVI­ma o zoningu nema nikakve veze, - KL Ibu.l..

Fig. 141. - HiCI ahizacija kineskih gradova ranog feu­dalnog doba. ))Tscheng(l, garnizon ili samo apidum, zbeg, najmanji tip u uvoj porodici naselja, )Yi«(, neka vrsta varo­šice sa ,garnizonom. l>Tu(('~, gmd sa hramom predaka. U stVa! i, atributi grada pripadaju samo ovom poslednjem tipu" - KI Egli, op, cit, bez navođenja izvora.

Fig. 142, 143, 144, - Stari Peking, Situacija grada do početka našeg veka, Raster osovina, uigravanje manjih )OF~ ganskih~( blokova u velike ortogonalne poteze, protkivanJe zelenila i vode sa raster om ulica i aleja, tako bi se da­našnjim jezikom objasnila ova kompoziciona celina, Među­tim, izvesno je da je osnovni smisao ove dispozicije mnogo skdveniji, i u nj se ne ponire bez velikog napora (142), U don jem delu ovog plana naziru se konture Hrama neba, a na crtežu ispod (143) nešto jc uprošćen kroki ovog kom .. pleksa, jer, ovde, reč )hram«( treba uzeti sasvim relativno.

PrIJma nemačkoj transkripciji

l NajzaY:OI:'eniji deo grad8: je ~~V Z~branjeni grad (144) Unutrasnja gradska fortIfIkaCIja kOJa II opšte m sklopu gr~~dskog plana m~že da pod~eti na temenos mesopotam­sl':.Ii: gradova, ~sovlI1a, put, taj c~ntJ"alni ~otiv dispozicije, pl~.seca .se ll, 0\ om ~ d~lu grada.. m~,om kaplJa, verovatno sa odle~entm slmboioslum naznaccnJlma. U gornjem delu Za. bran,lenog gr~(ia, ~ kyadratu :Vlt<l:."i~i s,e petoglava Ugljena pI,a1!l1la, dalek~ P?Jzazna SU~htucl,la Ideje o Sagrađenoj pIa. IllIll, .dakle pejzazna posestnma zlgme - Kl. E. Beigbeder op cll,; P, e Swann, ['art de la Clline '

Fig. 145. Shema jednog idealno viđenog kincskorr grada, II,1t.erpyetacij.a k~zivania Marka Pola o gradu Han1~ .t~chOU".lh HI,I,1g~tsaI, I~ms~y, Quin~ay, KinschL Pored opisa ~lrr:enZlJa kO),l dozvo,IJa\'~,!u meLl'l~ku res,tituciju, Polo go. "Ol~ o ,deta~JIma kOJe mJe, r~no~uce gr?flčk.i utvrditi: go­\~n o Je~eIlma u gradu, parkOVIma, o sIrokim trgovačkim uIrcama ltd - Kl. E. Egli, op cit

, . Fig. 146 -:- Jo"Š je~lna pianimdrija P~kinga, i sa nje se vICh shem;:,l .. lzmestan)a g.I:ada (prvi obim uzvučen tač. ka~t,?)"koJl Je prvobItno Clst kvadrat, da bi u dalioj evo. lUCIJI, !or~la pos,tal~ sl?ženija Način izmeštanja lllože sc Up01'eL11Va!1 sa 0I1:lm sto ~m,:mo II sluča!u Angkora (UpOL fig, 117), - KI, Ancwl1t BlI/hll1lg~' of Pukli/g. CHUl/ml Objects Press, Pt!klllg

. "Figo 147, 148, 1~9, 150, 1~51 Grad.i syet; grad, prostor 1 \ J eme; ,gcomantlskn nacela postavlJanJa grada II pros­~or ~ekohko uzastopnih figuracija koje, bar donekle olak. sa~~Ju da.~t:: ttć!c II zamršeni sistem ideja koje, u kineskom naCInU mlsIJ~n.la.' g~'adu nalaze mesta II celini sveta, i sa­g!~sno sa O\~m~. l~e.1ama, određuju se i neki praktični ma. glJ,sk~·.urbamstlckl postupci. Kao prvo, kosmološko.filozof_ ~kl dijagram TAI·CHL Figura bi valjalo da prikaže vezu lzm,equ dva ~snovna principa sveta, između YIN-a i YANG~a PrYl Je oznacen k~lO ta~na, d,rugi kao sv~tla površina, lin llz.lI'!1a, ~an~u polovmu kn~ga opisanog polovlI1<?m zajedničkog plecntka~ I obratno .. ?a~ml u svakom od OVIh manjih kru­gova. moze se ponaVljatI podela na Tang i Jin do beskonač. nosti (147) Inače, odrećlivanje Jina i Janga, za svaki pre. cico, za svako m.esto na zemlji, to je jedan od prvih pos. tll:p~ka ~geon~a!1tlskog postavljanja, lociranja gracia, Na ShCI (bJ) :'lIch sc fondator sa pomoćnicima. astrolozima, IG~ko pomocu go.omana ispituje senke, i traži osnovna kon­~tltl~clo!:alna na~ela sveta. Da bi gl'ad živeo i odoko svim 1s,ku5en.Jlmn, ,:alJa .sa .severne strane da ima Zmaja (pIa. mnu)/ da sa ,.I~g? l,r:!a Sv,:t!ost (vodu), Ideja o gradu ,ic, kao sto se Vlch, lznc!to sazeta u kvadrat PI simbol neba (150) je i,nače kružni. pojam Krug i kock; (149), to jc SImbol ul1lverzuma Ah, krug ne može da pokrije kvadrat p,: zbog ~oga neki ~cJovi sveta ostaju van Sunčeve puta~ nje, kao l kod VavIIonske kal tc, Za kineski način miši je­nja, karaktcristično je čak dovođenje i seizmičkih pok~'eta

197

u vezu sa skrivenim načelima sveta i nebeskim pr avcima, Kineski seizmogIaf (148), koji to donekle pokazuje, ))Ako Jang postane nevidljiv i sakrije se, i ne može da se oglasi, zemlja se trese«. (PO-YANG-FOU, čuveni astrolog, 780 p n.e) - KL M. Granet, La pensće _ ,; Diet areIz. tedm E Egli op, ci!., bez navođenja izvo'ra,

Fig. 152, 153, - Veza između magijskog razmeravanja gradova u kvadrate i kvadratnih shema gradova, naslućuje se tek ako, bar donekle vidimo i praktično geodetsku stranu ovog postupka Na dve priložene sheme vidi se ovaj način razmeravanja, ma da su u pitanju, istina, docniji. i to japanski gradovi. - Kl. T, Yoschida, Japallisel1e Arclzi­tek tm

Fig. 154, 155 - Dve kineske kapije iz epohe Han, Oti­snuti crteži sa modelirane cigle,. I jedna i druga kapija nadvišene su )super konstrukcijama«, očigledno složenijim no što to zahteva sama funkcija Kapija·simbol Ki Diet ardI. tecIzn

Fig. 156, - Mauzolej Hung-wu, u blizini Nankinga Vre­menski, ova dispozicija odgovara našem srednjem veku, ali starina inspiracije je očigledna. Najvažniji elementi o kojima se govori II poglavlju o Celiri istoka tu su: sveti put sa kolonama mitoloških životinja koje ga prate, povre­mene cezure u ritmu prilaženja, naglašene kapijama-sim­bolima, zatvaranje hrama u kvadrat, najzad, sam mauzo· lej tl podnožju brda koje je, vrlo arhaično opasano kruž' nom fortifikacijom - Kl, P C, Swan n , op cit

F'ig. 157. Shema astronomske opservatorije iz Stare Gvatemale (tzv. grupa ))E~2((, Uaxactun), Posmatrač koji se nalazi u centru piramide E-VII drži na oku plato sa tri piramide-hrama,. Na levoj strani pogled poga da tačku tl

kojoj se sunce diže 21 juna, dakle za vreme letnjeg sob­ticijuma Srednja osovina zaklapa sa pravcem sever~jug niz uzastopnih idealnih pravih uglova i omogućuje trasi­ranje pravougaonih figura bilo kojih dimenzija. Desna tač­ka, analogno levoj, markira poziciju zimskog soisticijuma Dokaz - i sama ova grupa postavljena je ortogonalna II kardinal ne strane sveta,. - KL S G, Morley, Tile Ancie/lt Maya"

Fig. 158, - YANI RA, dijagram srodan dijagramu l/lan­dale Mističko~simbološka škola tumači ga kao znak koji )}usredsređuje mišljenje na suštinu božanskog<c. Međutim, radije bismo ovde videli samo klasičan graditeljski ideo­glam indijske stupe, jedan u nizu ideograma koji su se javili sa razvijenijim graditeljskim i urbanim oblicima na počecima naše civilizacije - Kl M Eliade, Pantajali et Yoga.

BELEŠKA O PISCU

l Rođen u Beogradu 1922. godine, u porodici uglednog ') književn()g kritičara, Bogdanović se školovao II rodnom

'I gra(Tu~f maturirao II čuvenoj II Muškoj gimnaziji. Arhi­tektonski fakultet diplomirao je II Beogradu 1950, sa rao dom iz urbanizma kod arhitekte Nikole Dobrovića Iste godine primljen je za asistenta na Katedri za urbanizam, koju je vodio arhitekta Mihailo Radovanović Godine 1960~, Bogdanović je docent na istom fakultetu, a od 1963. ~var:;­redni profesor. Predaje istoriju i teoriju urbanizma i šef je istoimenog kabineta

Kao graditelj, Bogdanović sc ogledao II nizu memoti­jalnih monumenata: Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma na Jevrejskom groblju II Beogradu, 1952; Spomen-groblje žrtava fašističkog terora II Sremskoj Mitrovici, 1960; Par~

tizanska nekropola uPrilepu, 1961;\ Slobodištc, memori~ jalni kompleks sa amfiteatrom i prostorom za svečane

igre, u Kruševcu, 1965; Spomenik revolucije u Mostaru, 1965; Spomen~kompleks u Jasenovcu na mestu zloglasnog ustaškog logora, 1966. Istoričar umetnosti, Miodrag B. Pro, tić u svome delu Savremenici (knjiga II, Nolit, Beograd, 1964, st,. 263-265) ocenjuje javne spomenike.Bogdana Bog­danovića kao toliko.' maštovite 'i originalne :,:da trenutno predstavljaju najznačajniji-'d6prinos' 'uqietno'sti svoje vr~ ste, Može se čak reći, piše M" B" Protić, da jc on javni spomenik umnogome izveo iz krize koja ga .ic, paradok~ salno. pogodila upravo ti doba njegove velike potražnje) prvih godina posle oslobođenja, Stereotipnosti »rcalisti~

čkoj{( i llmodcrnističkoj({, suprotstavio je maštu i lucidnost.

Takođe su zanimljiva još neka zapažanja 1\11 B. PrO::­tića. Po njemu, Bogdanović je arhitekt~umetnik,' složena, mnogostruko obdarena ličnost, moderno i retko otelotvo--

201

202

renje potpunog čoveka u renesansnom smislu reči, Bitna osobina njegove individualnosUjc' -~int~~~~Ia~Jfm)K_i mO:"_ der nog, fine senzibilnosti i oštre inteligencije, najveće rnaš~ tovitosti i večitih arhitektonskih principa Covek ideje i mašte, individual ist, estet, on je, sem toga, zaol~upljca.. neobičnim, izuzetnim, Gaudi je za njega veći i inspirativ- ') niji primer od Korbizijea. Više se oslanja na ~antaziju,/, koja je, prema Bodleru, _u srodstvu sa beskra~ern; nego,"na matematiku, i više na kgpris nego na pravilo. Veliki isto­rijski stilovi bliži su IDU u kakvoj neočekivanoj, jeretič~ koj varijanti i adaptaciji nego u akademskoj, školskoj čistoti. Protić zaključuje da je Bogdanović sasvim izuzetna ličnost koja proširuje dijapazon naše skulpture i naše ar-hitekture" _,,,-

Bez sumnje sva dela Bogdana Bogdanovića predstav~ ljaju novi ,žm:rr/T-o je prostorno-ur bani stički tip spomenika koji zahteva značajne površine (Sremska Mitrovic~ __ ~, '''~ senovac 35 hektma), To je sinteza arhitekture T skulpture~" sa jakim naglaskom na,~!El:i~~i?~~Ji~~~~,4f:~aj~~: U stvari, sva dela Bogdanovićeva potiču iz inspiracije arhaičkom sim~ bologijom pa im zato neki zameraju arheologizam, asoci~ jaciju na neke drevne, izgubljene civilizacije, što je kona­čno istina. Kako ovi spomenici ne mogu biti pripisani ni J)rea1i~t'i'čkoj« ni J>modernističkoj« koncepciji, to je nji~ hova nova formula pobudila interes u svetu, .Stručna kri­tika prikazala .ie spomenike u Prilepu, Sremskoj Mitro­vici i prve varijante projekta za Jasenovac u poznatom francuskom časopisu L'ArcllitecWre d'atljoHrd'}llli; spome~ -n'ike u Kruševcu i Prilepu ocenio je italijanski časopis za arhitekturu i urbanizam, Casabe}la" Posebno je značajna ocena arhitekte 'Bruna Zevij'a, ,I teoretičara arhitekture i profesora na Rirhskom univerzitetu, koji insistira na pro­stornoj formi Bogdanovićevih spomenika, nazivajući ih

Illarski .spomenici,--; što je u Italiji prihvaćeno Zevi ih upoređuje sa nek 'im japanskim spomenicima i ta po­ređenja daju prednost delima Bogdana Bogdanovića. Njegovi spomenici prikazani su takođe u uglednim pub-likacijama Ceške, Poljske, Italije, Amerike -,

Već od prvih svojih spomenika, počev od 1952. godine, Bogdanovića nadahnjuje zatvoreni svet arhaičkih simbola i li tom pogledu njegova dela potsećaju na neke stare sim-

bološke figuracije, sve do__..praistorijc memorijalnih gra­đevina, Elementi kojima op~rrŠ'c jesu tumulusi, modifiw

kovani megalitski elementi, a takođe se može naslutiti arhait:ka grčka i kritska inspiracija" Mostar je uklopJjen u formule orijentalne arhitekture Srednjeg_I§Joka. a Jase­novački cvet je figuracija indijske mitologije~ Po nekim tumačenjima' četiri glavna -'Bogdanovićeva spomenika ve~ zuju se za četiri pra~lem~nta II czotcričnom' smislu:: Ja­senovac - voda, Mitrovica plamen, Pdlep - nebo i Mo­star - kamen (zemlja), ))Ova znamenja pripadaju onom simboličkom krugu koji je oduvek postojao u čovekovoj svesti i koje vaskoliki svet i danas u sebi nosi kao od­ređenje osnovnih ljudskih koordinata svog postojanja" Jer. vatra je oduvek bila simbol čovekovog oslobađanja, znamenje snage i slob'odnog uzleta; cvet - ponovnog ra­sta i sveopšteg obnavljanja; kamen - postojanosti i sve­trajnosti; voda je u svim nekadašnjim i u današnjim sno~ vima »)ono( jz čega sve proizilazi - istočnik svih stvari«( (ž" Turinski. Um<!.tllost I, Jugoslavija, Beograd, 1965, str 57).

Naporedo sa graditeljskom i pedagoškom delatnošću, Bogdanović se čČ:.:::to---'laćao pera da bi svoja shvatanja i vizije definisao u tom smislu što je an:ta,lgamisaQ_ .. .te9-----., r'ijska istraživanja j praktičnu svrhu Od' 1956. do 1959. godine napisao jc niz članaka pod zajedničkiin naslovom Mali llrbclI1izc1I11 (Borba, organ SSRNJ) Mali urbanizam je Bogdanovićev termin, prihvaćen u stručnoj praksi Podrazumeva oplemenjivanje scenografskih vrednosti tl gra· du, insistira na urbanističkom detalju, na onome što ur· banistički plan obično mora da mimoiđe, Izbor iz tog niza Bogcianovićevih napisa objavljen je pod istim naslo­vom kao zasebno štampano delo (B, Bogdanović, Mali urballizalIl;' Narodna prosvjeta, Sarajevo, 1958).

Dnlga Bogdanovićeva knjiga, Zaludna mist rija (Nolit, Beograd, 1963), jeste neka vrsta romansiranog traktata o arhitekturi Plikazano je jedno fiktivno vanvremensko

, duhovno bratstvo arhitekata sa izmišljenim ritualima, iz~ mišljenom filosofijom, običajima i navikama, U suštini, to je persiflaža savremenog misticizma po kojem je okvir arhitekture služio samo kao forma gde je sve uliveno. Osnovna je ideja da arhitektura po definiciji mora da ·bude nedovršena i vazda nesavr šena Prava arhitektura je u

203

204

čoveku samom, Sa humorom i ironijom meša se gorča istina graditelja koji svoj zanat poznaje u potpunosti, vi­čan dubokim njegovim tajnamao Ovu knjigu možemo sma­trati predahorn u sred intezivnog rada na stravičnoj tema­tici, kao predah u opštenju sa mrtvima tokom jedne de­cenije

Treća knjiga, Urbanističke mitologeme, posle monu­mentalnih Bogdanovićevih građevina, opet je vraćanje na novu oblast istorije i teorije grada, gde se posebno obra­đuje sama geneza, rađanje grada u sklopu prvih civili­zacija. Bogdanović posmatra grad u kontekstu civiliza~

cije, razvitka čovekovog mišljenja, tehnike, pozitivnih zna­nja, od prvih magijskih nagoveštaja tehničkog mišljenja do već racionalnih tehničkih disciplina, matematike, karw

tografije, kosmalogije, mehanike, praktične primenjene tehnike. U ovu mrežu problema Bogdanović ulazi tokom niza godina, savesno i studiozno, savlađujući ogromnu li­teratUrLL Nije slučajno što ga kao graditelja pasioniraju baš ti najdavniji počeci grada i arhitekture, jer Se isim~ bologija njegovih spomenika vezuje za _pTaiskonske a-rhaw

ičke oblik~, Reč je, dakle, o jedinstvenoj preokupaciji Posebno je novo u ovoj knjizi što je autor bp.cio

težište na rađanje .urbanizma kao veš tine. discipline. Traw

gaa jeza početnim urbanis'tičkim mišljenjem, pa da bi do njega došao, zašao je u oblast etnologije, istorije religija', mitoIogij~., jer pisani dokumenti nisu' dovoljni da sc vas­postavi' slika čoveka koji gradi te gradove, Ovo delo je i u metodološkom smislu novina, jer do sada, ukoliko se is· torija urbanizma i bavila najstarijim gradovima - a ona je to činila vrlo štura - uglavnom ih posmatra kao tvo~ revine koje podležu savremenim analizama, samerljive daw

našnjim pojmovima. Bogdanović, međutim, vraća grad u kontekst ~:r:!~.ai~Js9g _ tp~~lje.lJ.ja, čak i u domen prelogičkog mentaliteta.; On upoređuje moguće pojmove o gradu sa opštim predstavama o svetu, koje je tadašnji čovek imao, sa njegovim shvatanjem tehnike i njene suštine, u to vreme neodvojiva od magije Bogdanović uvodi nov pojam magijsko-tehničkih matrica (magijsko-tehnička matrica kruga, pravog ugla, orijentacije, odnosno vezivanja za kos­mičke date, itd,) ..

Da bi se upotpunila ta predstava o gradu koju ima arhaički čovek, nužno je da se mitologija prizove II pomoć

i da se kroz često disparatne mitologeme prati ono što čovek misli o svojim gradovima, jer su oni za njega prak~ tično nova pojava koja ne postoji u prirodi da bi se mo­gla praviti poređenja,. Autor pokazuje da koliko se kroz mitologeme može da vidi uticaj predstava o svetu na sa­me gradove, toliko isto tehnički razvitak čovekov i grad· ske formacije utiču i na samu mitologiju, tako da je omogućeno izvesno relativno tehničkO-istorijsko situiranje mitoloških slika, Očigledno da su neke silke vrlo stare, nastale pre bilo kakvih tehničko-magijskih matrica, one su animističke, nattU ističke, pa se zatim čovekova tehnička iskus t va i saznanja proiciraju i u same mitološke slike. One postaju tehnički, a pre svega graditeljski određenije, sve dotle dok i sam grad kao jedna nova i dalekosežna pojava ne prodre u mitologiju.

Bogdanovićev metod suprotstavlja se mistično-sim­bološkom tumačenju rnitoloških slika, Ta tumačenja shva· taju simbole Imo nešto dato od praiskoni, nešto natpriro­dno dato, što je u krajnjoj liniji religiozno tumačenje Posle ove knjige, međutim, vidi se da su simboli ljudska tvorevina, da su plod l:ovekove invencije i da gotovo svi imaju svoje magijsko-tehničke matrice, što u suštini oz­načava marksistička tumačenje: Bogdanović se vraća na materijalistički postulat - da rad, veš tina ruke, tehniw

čki pronalazak utiču na čovekove pojmove o svetu i su š­tini.Jživljenja,

iH Maksimović

SADRŽAJ

GJava prva čovek graditelj, ili gde je jaje Glava druga Imaginacija kružnog gr ada, ili izgubljene čini

Gluva treća Graditelji gradova, ili Stvaranje sveta, uglavnom

prema Cajldu Glava četvrta Gradovi i vocte, ili urbanističke mitologeme

Glavu peta Sazidane planine, ili ))Sedarn vodica od neba

do zemljcc( Gluva šesta Drugi život i dalja prikljućenija rnitologeme

o Velikoj planini Glavu sedma Cetiri istoka, ili kineske urbanističke

mitologeme

Sažimanja Objašnjenja uz ilustracije

Beleška o piscll

7

31

53

80

107

130

149

175 185 201

IZDANJE

VUK KARADzlć, BEOGRAD 1966. GODINE

itJ