Na osnovu lana 93. stav 2. taka 1) Zakona o vodama (Slubeni glasnik RS, broj 30/10) i lana 42. stav 1. Zakona o Vladi (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka 101/07, 65/08 i 16/11), Vlada donosi UREDBU o graninim vrednostima emisije zagaujuih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje I. UVODNE ODREDBE lan 1. Ovom uredbom utvruju se granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih supstanci (u daljem tekstu: zagaujua materija) za: tehnoloke otpadne vode pre njihovog isputanja u javnu kanalizaciju; tehnoloke i druge otpadne vode koje se neposredno isputaju u recipijent; vode koje se posle preiavanja isputaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent i otpadne vode koje se iz septike i sabirne jame isputaju u recipijent, kao i rokovi za njihovo dostizanje. Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na emisije nastale iz procesa termikog tretmana otpada. lan 2. Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija u vodama iz lana 1. ove uredbe date su u Prilogu 2 Granine vrednosti emisije za otpadne vode, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 2). lan 3. Pojedini izrazi, u smislu ove uredbe, imaju sledee znaenje: 1) BPK5 ili biohemijska potronja kiseonika je koliina kiseonika (O2) neophodna za razgradnju organskih materija u otpadnim vodama od strane heterotrofnih mikroorganizama u toku prvih pet dana kultivacije pod odgovarajuim uslovima; 2) druge otpadne vode su komunalne otpadne vode i sve otpadne vode koje nisu tehnoloke i koje vode poreklo iz objekata koji slue za uzgoj ivotinja (npr. riba) ili obavljanje stomatoloke delatnosti i drugih zanatskih delatnosti koje nemaju tehnoloke otpadne vode; 3) efluent je naziv za tehnoloke otpadne vode koje se preiene ili nepreiene isputaju u javnu kanalizaciju ili u povrinske vode, kao i otpadne vode javne kanalizacije koje se preiene ili nepreiene isputaju u povrinske vode; 4) kompozitni uzorak je meavina pojedinanih uzoraka otpadne vode ili preiene otpadne vode uzetih u odreenom vremenskom intervalu. Frekvencija zahvatanja pojedinanih uzoraka od kojih se priprema kompozitni uzorak zavisi od protoka otpadnih i preienih otpadnih voda. Kompozitni uzorak je proporcionalan vremenu i protoku; 5) vode koje se posle preiavanja isputaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent (u daljem tekstu: komunalne otpadne vode) su otpadne vode koje prvenstveno vode poreklo iz domainstava ili su meavina upotrebljene vode iz domainstva sa tehnolokim vodama i/ili atmosferskim vodama. Komunalne otpadne vode su i otpadne vode koje se sakupljaju putem javne kanalizacije i vode poreklo prvenstveno iz javnih ustanova, hotela, restorana, kampova, bolnica ili poslovnih zgrada (otpadne vode iz domainstva) ili iz postrojenja i objekata koji slue u druge svrhe osim navedenih, pod uslovom da po sastavu odgovaraju komunalnim otpadnim vodama i/ili da se biolokim tretmanima ove otpadne vode mogu podjednako efikasno preiavati kao i otpadne vode iz domainstva; 6) odgovarajue preiavanje otpadnih voda je obrada otpadnih voda bilo kojim postupkom i/ili nainom kojim se postiu zahtevane granine vrednosti emisije (GVE), odnosno ne naruava dobar status povrinske vode nakon isputanja u recipijent;

7) opasne materije su materije koje su toksine, razgradljive, bioakumulativne i imaju tetno dejstvo na ivot i zdravlje ljudi, kao i na ivotnu sredinu; 8) operativni monitoring je monitoring koji ima za cilj da obezbedi informacije i neophodne podatke o koncentraciji i masenom protoku zagaujuih materija u otpadnim vodama i preienim otpadnim vodama; 9) ostatak iz procesa preiavanja otpadnih voda je mulj obraen ili neobraen iz postrojenja za preiavanje otpadnih voda; 10) otpadne vode su vode sa izmenjenim prirodnim fizikim, hemijskim i/ili biolokim osobinama kao rezultat ljudske aktivnosti, kao i atmosferske i druge vode; 11) otpadne vode iz domainstva su otpadne vode iz stambenih naselja koje potiu preteno od ljudskih metabolizama i kunih aktivnosti; 12) prethodno preiavanje voda (predtretman) je uklanjanje grubog suspendovanog i plivajueg materijala, inertnog materijala, plivajueg ulja i ujednaavanje protoka otpadne vode i koncentracije zagaujuih materija u otpadnim vodama. Ono obuhvata i obradu tehnolokih i drugih otpadnih voda u skladu sa zahtevima za isputanje tehnolokih otpadnih voda u sistem javne kanalizacije; 13) primarno preiavanje je preiavanje otpadnih voda fizikim i/ili hemijskim postupkom koji obuhvata taloenje suspendovanih materija ili druge postupke u kojima se BPK5 ulaznih otpadnih voda smanjuje za najmanje 20% pre isputanja, a ukupne suspendovane materije ulaznih otpadnih voda se smanjuju za najmanje 50%; 14) sekundarno preiavanje je preiavanje otpadnih voda postupkom koji ukljuuje bioloko preiavanje sa sekundarnim taloenjem ili drugi postupak kojim se uklanja 70 90% BPK5 ulaznih otpadnih voda i 75% HPK ulaznih otpadnih voda; 15) tercijerno preiavanje je preiavanje otpadnih voda postupkom kojim se uz sekundarno preiavanje dodatno uklanja fosfor za 80% i/ili azot za 70 80%; 16) tehnoloke otpadne vode su otpadne vode koje se izlivaju iz tehnolokih postrojenja, odnosno industrijskih objekata, i iz prostorija koje se koriste za vrenje zanatske delatnosti, osim sanitarnih otpadnih voda i atmosferskih voda; 17) HPK ili hemijska potronja kiseonika je hemijski potrebna koliina kiseonika za oksidaciju organskih komponenata i neorganskih soli, a izraava se potronjom kiseonika (O2) u mg/l. II. GRANINE VREDNOSTI EMISIJE ZAGAUJUIH MATERIJA ZA OTPADNE VODE lan 4. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za otpadne vode, u zavisnosti od tehnolokih postrojenja, izraavaju se kao: 1) koncentracija posmatrane zagaujue materije u preienoj otpadnoj vodi ili 2) koliina zagaujue materije u preienoj vodi koja moe da se ispusti u zavisnosti od kapaciteta proizvodnje, koliine dobijenog proizvoda ili upotrebljene sirovine. U sluaju da ne moe da se dostigne granina vrednost emisije, neophodno je postii odgovarajuu efikasnost procesa preiavanja otpadnih voda. Efikasnost procesa preiavanja izraava se kao % smanjenja odreenog parametra zagaenja ili kao koliina isputene zagaujue materije po jedinici dobijenog proizvoda ili po jedinici utroene sirovine data je u Prilogu 2. Ona se izraunava na osnovu optereenja otpadne vode i preiene otpadne vode tom zagaujuom materijom. Merenje koliina i kvaliteta otpadnih voda i efikasnosti procesa preiavanja u odreenom vremenskom periodu vri se radi kontrole postizanja zahteva iz st. 1. i 2. ovog lana. lan 5. Dostizanje graninih vrednosti emisije zagaujuih materija za otpadne vode ne moe da se vri putem razblaivanja.

lan 6. Odreivanje granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije opasnih materija vri se iz reprezentativnog uzorka otpadne vode tako da: 1) uzorkovanje otpadnih voda koje sadre opasne materije traje 24 asa; 2) uzorkovanje traje maksimalno 24 asa, u sluaju da datom tehnologijom sa kojom raspolae operater nije mogue ispuniti zahtevane granine vrednosti emisije (npr. u sluaju smanjenja efekata uklanjanja azota zbog niskih temperatura i sl.), a isputanje otpadnih voda je ureeno u skladu sa uslovima emisije sadranim u vodnoj dozvoli koja se izdaje u skladu sa zakonom kojim se ureuju vode za sluajeve date u Prilogu 2; 3) uzorkovanje za operativni monitoring otpadnih voda traje 2 asa ili se u izuzetnim sluajevima uzima trenutni uzorak. Da bi uzorak otpadne vode bio reprezentativan potrebno je da na kanalizacionom odvodu otpadnih voda postoji aht tako izgraen da omoguuje merenje protoka i uzorkovanje otpadnih voda, tj. uzimanje kompozitnog uzorka proporcionalnog protoku. Za kontrolu unutranjih tokova otpadnih voda (predtretman) u pogonima gde nastaju otpadne vode koje sadre opasne materije potrebno je da poseban aht bude izgraen na tom kanalizacionom sistemu pre njegovog spajanja sa ostalim kanalizacionim sistemima na nivou preduzea ili drugih pogona. lan 7. Za odreivanje pojedinanih zagaujuih materija u otpadnim vodama moraju biti ispunjeni opti kriterijumi dati u Prilogu 1 Opti kriterijumi za odreivanje pojedinanih zagaujuih materija u otpadnim vodama, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo. 1. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za tehnoloke otpadne vode pre njihovog isputanja u javnu kanalizaciju lan 8. Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija za tehnoloke otpadne vode, pre njihovog isputanja u javnu kanalizaciju, date su u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 1. Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija za tehnoloke otpadne vode, pre njihovog isputanja u javnu kanalizaciju. Isputanje tehnolokih otpadnih voda u sistem javne kanalizacije vri se u skladu sa aktom o isputanju otpadnih voda u javnu kanalizaciju koji donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave. Kada akt za isputanje otpadnih voda u sistem javne kanalizacije iz stava 2. ovog lana nije donet, primenjivae se granine vrednosti emisije iz Priloga 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 1. Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija za tehnoloke otpadne vode, pre njihovog isputanja u javnu kanalizaciju. Kada pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice isputa otpadne vode koje vode poreklo iz tehnolokih procesa i od drugih aktivnosti i postupaka, a u kojima je utvreno prisustvo zagaujuih materija ili jedinjenja koja nisu navedena u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 1. Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija za tehnoloke otpadne vode, pre njihovog isputanja u javnu kanalizaciju, nadleni organ jedinice lokalne samouprave propisuje granine vrednosti emisije za te zagaujue materije ili jedinjenja. U sluaju da nadleni organ jedinice lokalne samouprave ne propie granine vrednosti emisije iz stava 4. ovog lana, a tehnoloki uslovi su slini kao u nekom od odeljaka Priloga 2. primenjivae se granine vrednosti iz odgovarajueg odeljka.

2. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za tehnoloke i druge otpadne vode koje se neposredno isputaju u recipijent lan 9. Prilogom 2. utvrene su granine vrednosti emisije zagaujuih materija za tehnoloke i druge otpadne vode koje se neposredno isputaju u recipijent za pojedina industrijska postrojenja i druge zagaivae: 1) termoenergetska postrojenja Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 1. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz termoenergetskih postrojenja; 2) postrojenja i pogoni za pranje i separaciju uglja Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 2. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za pranje i separaciju uglja; 3) proizvodnja briketa mrkog uglja Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 3. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju briketa mrkog uglja; 4) proizvodnja koksa Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 4. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju koksa; 5) proizvodnja gvoa, elika i livnica kovanog gvoa Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 5. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju gvoa, elika i livnica kovanog gvoa; 6) proizvodnja i finalna obrada obojenih metala Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 6. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju i finalnu obradu obojenih metala; 7) prerada i fina obrada metala Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 7. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za preradu i finu obradu metala; 8) objekti i postrojenja za hloralkalnu elektrolizu Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 8. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za hloralkalnu elektrolizu; 9) proizvodnja kamena, kvarca, dolamita, azbestnog cementa Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 9. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju kamena, kvarca, dolamita, azbesnog cementa; 10) proizvodnja stakla i sintetikih mineralnih vlakana Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 10. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju stakla i sintetikih mineralnih vlakana; 11) proizvodnja keramikih proizvoda Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 11. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju keramikih proizvoda; 12) rafinacija nafte Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 12. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za rafinaciju nafte; 13) proizvodnja ugljovodonika Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 13. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju ugljovodonika; 14) proizvodnja hemijskih vlakana, filmova i poroznih obloga Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 14. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju hemijskih vlakana, filmova i poroznih obloga; 15) proizvodnja kauuka, lateksa i gume Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 15. Granine vrednocti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju kauuka, lateksa i gume; 16) proizvodnja organskih hemijskih proizvoda Glava I Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 16 Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju organskih hemijskih proizvoda;

17) proizvodnja premaznih materijala i glazura Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 17. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju premaznih materijala i glazura; 18) proizvodnja neorganskih boja Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 18. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju neorganskih boja; 19) proizvodnja vetakih ubriva, izuzev kalijumovih ubriva Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 19. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju vetakih ubriva, izuzev kalijumovih ubriva; 20) proizvodnja pulpe za papir Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 20. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju pulpe za papir; 21) proizvodnja papira i kartona Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 21. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju papira i kartona; 22) prerada i proizvodnja tekstila Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 22. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za preradu i proizvodnju tekstila; 23) prerada vune Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 23. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz pogona za preradu vune (predionice vune); 24) prerada i tavljenje koe i proizvodnja krzna Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 24. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za preradu i tavljenje koe i proizvodnje krzna; 25) proizvodnja lepila, tutkala i elatina Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 25. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju lepila, tutkala i elatina; 26) proizvodnja lesonita Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 26. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju lesonita; 27) prerada mleka i proizvodnja mlenih proizvoda Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 27. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za preradu mleka i proizvodnju mlenih proizvoda; 28) prerada voa i povra Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 28. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu voa i povra; 29) objekti i postrojenja za suenje biljnih proizvoda za proizvodnju hrane Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 29. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za suenje biljnih proizvoda za proizvodnju hrane; 30) proizvodnja bezalkoholnih pia i vode - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 30. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju bezalkoholnih pia i vode; 31) prerada ribe Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 31. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu ribe; 32) prerada krompira Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 32. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu krompira; 33) proizvodnja od semena uljarica, odnosno jestive masti i rafinacija jestivog ulja Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 33. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju od semena uljarica, odnosno jestive masti i rafinaciju jestivog ulja; 34) proizvodnja skroba, eera i izoeera Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 34. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju skroba, eera i izoeera; 35) proizvodnja eera Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 35. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju eera; 36) objekti i postrojenja za proizvodnju konditorskih proizvoda Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 36. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju konditorskih proizvoda;

37) prerada mesa i konzervisanje mesnih preraevina Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 37. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu mesa i konzervisanje mesnih preraevina; 38) proizvodnja piva Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 38. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju piva; 39) proizvodnja slada Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 39. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju slada; 40) proizvodnja alkoholnih pia i alkohola Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 40. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju alkoholnih pia i alkohola; 41) proizvodnja kvasca Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 41. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju kvasca; 42) odlaganje i reciklaa ivotinjskih trupla i ivotinjskog otpada Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 42. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za odlaganje i reciklau ivotinjskih trupla i ivotinjskog otpada; 43) proizvodnja polu-provodnika Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 43. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju polu-provodnika; 44) postrojenja za bioloki tretman otpada Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 44. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja za bioloki tretman otpada; 45) objekti za uzgoj stoke Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 1. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata za uzgoj stoke; 46) odlaganje otpada na povrini Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 2. Granine vrednosti emisije otpadnih voda od odlaganja otpada na povrini; 47) postrojenja za povrinsku obradu materijala, predmeta ili proizvoda korienjem organskih rastvaraa, posebno za odeu, tampanje, prevlaenje, odmaivanje, vodootpornost, bojenje, ienje ili impregnaciju Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 3. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja za povrinsku obradu materijala, predmeta ili proizvoda korienjem organskih rastvaraa, posebno za odeu, tampanje, prevlaenje, odmaivanje, vodootpornost, bojenje, ienje ili impregnaciju; 48) otpadne vode koje sadre mineralna ulja Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 4. Granine vrednosti emisije otpadnih voda koja sadre mineralna ulja; 49) stomatoloke ordinacije i klinike Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 5. Granine vrednosti emisije otpadnih voda koje vode poreklo iz stomatolokih ordinacija i klinika. lan 10. Izuzetno, stroije granine vrednosti emisije zagaujuih materija za tehnoloke i druge otpadne vode od onih iz lana 9. ove uredbe mogu se utvrditi u skladu sa zakonom kojim se ureuju vode i zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine. Za biorazgradive tehnoloke otpadne vode koje se isputaju direktno u recipijent primenjuju se odredbe za komunalne otpadne vode iz Priloga 2. Granine vrednosti emisije za otpadne vode, Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 2. Granine vrednosti emisije za komunalne otpadne voda koje se isputaju u recipijent. lan 11. Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija za otpadne vode iz lana 9. ove uredbe primenjuju se kod tehnolokih procesa i drugih aktivnosti i postupaka kod kojih se navedene materije ili jedinjenja proizvode ili koriste. Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija iz odgovarajuih odeljaka Glave I. Tehnoloke otpadne vode i Glave II. Druge otpadne vode, Priloga 2. ne primenjuju se za otpadne vode kod industrija kod kojih je upotreba tih grupa ili kategorija zagaujuih materija iskljuena iz tehnolokog procesa.

U sluaju kada se otpadne vode sa zagaujuim materijama i jedinjenjima iz stava 2. ovog lana preiavaju izvan proizvodnog pogona u postrojenju za preiavanje otpadnih voda namenjenom samo za te svrhe, granine vrednosti emisije iz odgovarajuih odeljaka Glave I. Tehnoloke otpadne vode i Glave II. Druge otpadne vode, Priloga 2. primenjuju na otpadne vode koje se isputaju iz tih postrojenja. Na emisije otpadnih voda iz proizvodnih aktivnosti i postupaka koji nisu navedeni u ovoj uredbi, a utvreno je isputanje materija ili jedinjenje koja su navedena u Prilogu 2. i pri slinim tehnolokim uslovima kao u nekom od odeljaka tog priloga, primenjuju se granine vrednosti iz odgovarajueg odeljka. U sluaju otpadnih voda iz stava 4. ovog lana na koje se ne moe primeniti ni jedan odeljak iz Priloga 2. otpadne vode se isputaju u skladu sa uslovima emisije sadranim u dozvolama koje se izdaju u skladu sa zakonom kojim se ureuje integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine i zakonom kojim se ureuju vode. lan 12. Granine vrednosti emisije za otpadne vode iz postrojenja i pogona gde se koriste neke od opasnih materija, date su u Prilogu 2. Glava IV. Otpadne vode iz postrojenja i pogona gde se primenjuju neke od opasnih materija. Granine vrednosti emisije iz stava 1. ovog lana odnose se na otpadne vode iz postrojenja ili delova postrojenja u kojima se opasne materije koriste, pre meanja sa drugim otpadnim vodama. Granine vrednosti emisije iz stava 1. ovog lana odnose se na svaki tehnoloki proces u kome se opasne materije primenjuju ili produkuju. Granine vrednosti emisije iz stava 1. ovog lana ne odnose se na sluajeve gde njihova primena nije mogua, ali je mogua primena graninih vrednosti iz drugih odeljaka Priloga 2. Glava I. Tehnoloke otpadne vode i Glava II. Druge otpadne vode, koje su podjednako stroge ili stroije od datih u Prilogu 2. Glava IV. Otpadne vode iz postrojenja i pogona gde se primenjuju neke od opasnih materija. U sluaju kada se otpadne vode koje sadre opasne materije preiavaju izvan proizvodnog pogona, objekata ili operativnih jedinica u postrojenju projektovanom da preiava otpadnu vodu koja sadri opasne materije, granine vrednosti emisije iz odgovarajuih odeljaka Glave I. Tehnoloke otpadne vode, Glave II. Druge otpadne vode i Glave IV. Otpadne vode iz postrojenja i pogona gde se primenjuju neke od opasnih materija, Priloga 2. primenjuju na otpadne vode koje se isputaju iz tog postrojenja. 3. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za vode koja se posle preiavanja isputaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent lan 13. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za komunalne otpadne vode koje se isputaju u recipijent date su u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 2. Granine vrednosti emisije za komunalne otpadne voda koje se isputaju u recipijent. Granine vrednosti emisije zagaujuih supstanci za komunalne otpadne vode, u zavisnosti od kapaciteta postrojenja za preiavanje otpadnih voda, odnosno u odnosu na ekvivalent stanovnika (ES), date su u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 3. Granine vrednosti emisije za komunalne otpadne vode prema kapacitetu postrojenja za preiavanje otpadnih voda. U sluaju kada se preiene komunalne otpadne vode isputaju u povrinske vode koje se koriste za kupanje i rekreaciju, vodosnabdevanje i navodnjavanje, moraju ispuniti i zahtevane granine vrednosti date u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 4. Granine vrednosti emisije preienih komunalnih otpadnih voda koje se isputaju u povrinske vode koje se koriste za kupanje i rekreaciju, vodosnabdevanje i navodnjavanje. Najmanji broj uzoraka koje je potrebno uzeti tokom godine za analizu preienih komunalnih otpadnih voda, u zavisnosti od kapaciteta postrojenja za preiavanje otpadnih

voda, dat je u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 5. Najmanji broj uzoraka za analizu preienih komunalnih otpadnih voda u zavisnosti od kapaciteta postrojenja za preiavanje. Dozvoljen maksimalan broj uzoraka u toku godine koji moe odstupati od granine vrednosti emisije za preiene komunalne otpadne vode, u zavisnosti od ukupnog broja uzoraka uzetih u toku godine, dat je u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 6. Dozvoljen maksimalan broj uzoraka koji moe odstupati od graninih vrednosti emisije za preiene komunalne otpadne vode u zavisnosti od ukupnog broja uzoraka. Ovo se odnosi na uzorke sa ekstremnim vrednostima, koje se javljaju kao posledica vanrednih situacija (npr. jake kie iznad proseka). lan 14. Komunalne otpadne vode koje se isputaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent moraju najmanje ispuniti date granine vrednosti emisije za postrojenje sa sekundarnim preiavanjem iz Priloga 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 2. Granine vrednosti emisije za komunalne otpadne voda koje se isputaju u recipijent. Do izgradnje postrojenja sa sekundarnim preiavanjem, u skladu sa rokovima datim u planu zatite voda od zagaivanja, isputanje komunalnih otpadnih voda vri se u skladu sa uslovima iz vodnih dozvola, uz ispitivanje kvaliteta otpadnih voda u odnosu na pokazatelje za planirani stepen preiavanja i sa kontinuiranim zapisom praenja koliine isputene otpadne vode iz sistema javne kanalizacije. lan 15. Granine vrednosti emisije za ostatke koji nastaju u procesu preiavanja komunalnih otpadnih voda dati su u Prilogu 2. Glava III Komunalne otpadne vode, Tabela 7. Granine vrednosti emisije za ostatke koji nastaju u procesu preiavanja (u daljem tekstu: ostaci od preiavanja) komunalnih otpadnih voda. Ostaci od preiavanja komunalnih otpadnih voda mogu se koristiti u poljoprivredne i druge svrhe (npr. za prekrivanje deponija, za popravljanje pejzaa) ukoliko ispunjavaju propisane granine vrednosti emisije iz Priloga 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 7. Granine vrednosti emisije za ostatke od preiavanja komunalnih otpadnih voda. Pre upotrebe, nastali ostaci od preiavanja komunalnih otpadnih voda se moraju tretirati tako da se smanji broj patogena i prilagode osobinama za odgovarajuu namenu. Tretman ostataka koji potiu od preiavanja tehnolokih otpadnih voda se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se ureuje upravljanje otpadom. lan 16. U sluaju da izgradnja sistema javne kanalizacije i preiavanja komunalnih otpadnih voda nije ekonomski opravdana u odnosu na korist koju bi proizvela u smislu zatite ivotne sredine, koriste se pojedinani sistemi ili drugi odgovarajui naini preiavanja kojima se postiu granine vrednosti emisije ili isti nivo zatite voda. U sluaju da vii stepen preiavanja komunalnih otpadnih voda iz aglomeracija manjih od 150.000 ekvivalent stanovnika (ES) ne bi doprineo smanjenju zagaenja recipijenta, moe se primeniti nii stepen preiavanja, uz sledee uslove: 1) najmanje sekundarno preiavanje ili odgovarajue preiavanje komunalnih otpadnih voda uz ispitivanje komunalnih otpadnih voda kako je propisano zakonom kojim se ureuju vode; 2) kada se dokae studijom o proceni uticaja na ivotnu sredinu da isputanje komunalnih otpadnih voda nakon sprovedenog planiranog preiavanja nee pogorati kvalitet recipijenta. lan 17.

Komunalne otpadne vode koje se isputaju iz aglomeracija sa optereenjem veim od 10.000 ekvivalent stanovnika (ES) pre isputanja u recipijent koji se nalazi u zatienim oblastima, moraju posle preiavanja ispuniti zahteve za granine vrednosti emisije nakon preiavanja na ureaju tercijarnog stepena preiavanja iz Priloga 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 2. Granine vrednosti emisije za komunalne otpadne vode koje se isputaju u recipijent. 4. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za otpadne vode koje se isputaju u recipijent iz septike i sabirne jame lan 18. Otpadne vode iz septikih i sabirnih jama isputaju se iskljuivo u javnu kanalizaciju. Izuzetno, u sluaju kada se otpadne vode iz septikih i sabirnih jama ne mogu ispustiti u javnu kanalizaciju, za njihovo neposredno isputanje u recipijent primenjuju se granine vrednosti emisije zagaujuih materija u skladu sa lanom 13. st. 1. i 3. ove uredbe. III. ROKOVI ZA DOSTIZANjE GRANINIH VREDNOSTI lan 19. Postojea postrojenja uskladie svoje emisije sa graninim vrednostima emisije zagaujuih materija propisanih ovom uredbom najkasnije do 31. decembra 2020. godine. Izuzetno od stava 1. ovog lana postrojenja za aglomeracije sa optereenjem veim od 150.000 ekvivalent stanovnika (ES) uskladie svoje emisije za komunalne otpadne vode sa graninim vrednostima emisije zagaujuih materija propisanih ovom uredbom najkasnije do 31. decembra 2025. godine. Pravna lica, preduzetnici, odnosno fizika lica koja imaju postrojenja iz st. 1. i 2. ovog lana koja isputaju svoje otpadne vode u recipijent ili javnu kanalizaciju duni su da utvrde rokove za postepeno dostizanje graninih vrednosti emisije zagaujuih materija u skladu sa planom zatite voda od zagaivanja, utvrenim zakonom kojim se ureuju vode u roku od est meseci od donoenja ovog plana. lan 20. Izuzetno od lana 19. stav 1. ove uredbe za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola u skladu sa zakonom kojim se ureuje integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine, nadleni organ moe utvrditi krae rokove za dostizanje graninih vrednosti emisije zagaujuih materija u postupku izdavanja te dozvole. IV. ZAVRNA ODREDBA lan 21. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije. 05 broj 110-4924/2011-2 U Beogradu, 25. avgusta 2011. godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Dai, s.r. Prilog 1. OPTI KRITERIJUMI ZA ODREIVANjE POJEDINANIH ZAGAUJUIH MATERIJA U OTPADNIM VODAMA

Za odreivanje navedenih zagaujuih materija mogu se primeniti sve standardizovane metode koje ispunjavaju zahteve date u tabeli ovog priloga. Tabela: Zahtevi koje je potrebno ispotovati pri odabiru analitike metode za analizu zagaujuih materija u otpadnim vodama % korektnosti vrednosti parametra (I) 25 % preciznosti vrednosti parametra (II) 25 25 15 10 10 10 10 15 25 15 10 10 10 10 25 20 10 10 15 10 10 % granice detekcije vrednosti parametra (III)

Parametar

Biohemijska potronja kiseonika (BPK5)

10 10 15 10 10 10 10 15 25 15 10 10 10 10 25 20 10 10 15 10 10

Hemijska potronja kiseonika (HPK) 25 Ukupne suspendovane materije Ukupni fosfor Ukupni azot Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) Amonijak, izraen preko azota (NH4-N) Talone materije nakon 10 minuta Ekstrakt organskim rastvaraima (ulja, masnoe) Mineralna ulja Fenoli (fenolni indeks) Ukupni mangan Sulfidi Sulfati Aktivni hlor Ukupne soli Fluoridi Ukupni arsen Ukupni barijum Cijanidi (lako isparljivi) Ukupni cijanidi Ukupno srebro Ukupna iva Ukupni cink Ukupni kadmijum Hrom VI 10 10 20 15 10 10 10 10 15 25 15 10 10 10 10 25 20 10 10 15 10 10

10

20

10 10

10 10

Parametar

% korektnosti vrednosti parametra (I) 10 10 15 10 10 15 25 10

% preciznosti vrednosti parametra (II) 10 10 15 10 10 15 25 10

% granice detekcije vrednosti parametra (III) 10 10 15 10 10 15 25 10

Ukupni hrom Ukupno olovo Ukupni kalaj Ukupni bakar Ukupni nikal Ukupni molibden BTEX (bezen, toluen, etilbenzen, ksileni) Ukupno gvoe Supstance koje se uklanjaju filtracijom

Policiklini aromatini ugljovodonici 25 (PAH) Ukupni ugljovodonici 15

25 15 25 10 25 25 10

25 15 25 10 25 25 10

AOX (adsorbujui organski halogen) 25 Aluminijum Talijum Heksahlorbenzen Selen Sumpor (sulfidni i merkaptanski) VOC (volatilni organski ugljovodonici)(IV) Anilin Zbir anjonskih i nejonskih deterxenata Ukupni hlor Sulfiti Ukupni organski ugljenik Teko isparljive lipofilne materije Talone materije Ukupni ugljenik Pesticidi Organohalogena jedinjenja 25 25 25 25 10 25 25 25 25 25 25 10 25 25 10

25 25 25 25 10 25 25 25 25 25 25

10 25 25 25 10 25 25 25 25 25 25

Parametar

% korektnosti vrednosti parametra (I) 25 10 25 10 10 10

% preciznosti vrednosti parametra (II) 25 10 25 10 10 10

% granice detekcije vrednosti parametra (III) 25 10 25 10 10 10

Antimon Bor Bromat Hloridi Provodljivost Natrijum

(I) Korektnost je sistematska greka i predstavlja razliku izmeu srednjih vrednosti velikog broja ponovljenih merenja od prave vrednosti. (II) Preciznost je sluajna greka i izraava se kao standardna devijacija rezultata oko srednje vrednosti. Prihvatljiva je dvostruka standardna devijacija. (III) Limit detekcije je ili: - tri puta relativna standardna devijacija prirodnog uzorka sa niskom koncentracijom parametra, ili - pet puta relativna standardna devijacija slepe probe. (IV) U VOC spadaju: vinil hlorid, 1,1,1-trihloretan, 1,2-dihloretan, trihalometani (hloroform, bromdihlormetan, dibromhlormetan i bromoform), trihloreten, tetrahloretilen, hlorbenzen, 1,2dihlorbenzen i 1,4-dihlorbenzen. Prilog 2. GRANINE VREDNOSTI EMISIJE ZA OTPADNE VODE I. TEHNOLOKE OTPADNE VODE 1. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz termoenergetskih postrojenja Ovaj odeljak se odnosi na termoenergetska postrojenja snage vie od 50 MW. Proizvodnja energije se postie sagorevanjem vrstih goriva u kotlovima: 1) sa loitem sa reetkama, 2) sagorevanje uglja u prahu i 3) u fluidizovnom sloju, kao i 4) sagorevanje tenih i gasovitih goriva u kotlovima, 5) sagorevanje tenih i gasovitih goriva u gasnim turbinama i 6) integrisani sistemi za vrsta, tena i gasovita goriva. Otpadne vode mogu poticati od: sistema za hlaenje, odmuljivanja rashladnog sistema, regeneracije jonoizmenjivaa, omekavanja vode primenom reverzne osmoze, postrojenja za odsumporavanja, pranja vozila za transport ljake i pepela. Tabela 1.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode Parametar Temperatura pH Suspendovane materije Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) Hemijska potronja kiseonika (HPK) Amonijak (kao NH4-N) mg/l mgO2/l mgO2/l mg/l Jedinica mere Granina vrednost emisije(I) 0C (II) 6-9 35 30 120(III) 10

Parametar Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) Ukupni fosfor Mineralna ulja Metali Organohalogenidi Cijanidi Toksinost

Jedinica mere Granina vrednost emisije(I) mg/l mg/l mg/l 5(IV) 2 10 (V) (V) (V) 5(VI)

(I) Sve vrednosti se odnose na srednje dnevne proseke zasnovane na 24-asovnom kompozitnom uzorku proporcionalnom protoku, izuzev gde je navedeno suprotno i za rN, koji se odnose na kontinualne vrednosti. Navedeni nivoi se odnose na efluent pre razblaivanja primenom nekontaminirane struje kao to su atmosferske vode, rashladne vode itd (II) Temperature merene nizvodno od take termalnog isputanja, ne smeju da prevazilaze inicijalnu temperaturu za vie od 1,5 za salmonoi dne vode i 3 za ciprinidne vode S S (III) Vrednost HPK moe dostii i 250 mgO2/l, s tim da je efikasnost uklanjanja najmanje 75%. (IV) Vrednost ukupnog azota moe dostii vrednost od 25 mg/l, s tim da je efikasnost uklanjanja najmanje 80% i da osetljivost vodoprijmniika to dozvoljava (V) Granine vrednosti emisije zavise od proizvodnog procesa, karakteristika otpadne vode i tretmana, kao i od ekolokog i hemijskog potencijala recipijenta. Za svaki konkretan sluaj nadleni organ e odrediti granine vrednosti emisije za isputanje na osnovu vrednosti u tabelama koje su date u nastavku teksta (VI) Broj jedinica toksinosti TU=100/LC50 (sati trajanja testa) odn., TU=100/EC50 (sati trajanja testa) tako da vee TU vrednosti odravaju vei stepen toksinosti. Za testove gde uginue vrsta nije lako detektovati, imobilizacija se smatra ekvivalentom uginua Tabela 1.2. Granine vrednosti emisije za otpadne vode nakon odsumporavanja, pre meanja sa ostalim otpadnim vodama Parametar Supstance koje se uklanjaju filtracijom Jedinica mere Granina vrednost emisije(I) mg/l g/MWh Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO2/l g/MWh AOX (adsorbujui organiski halogen) mg/l g/MWh Cink mg/l g/MWh Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) Hrom Kadmijum mg/l g/MWh mg/l mg/l 30 1,5 100 4 0,04 0,002 1 0,05 10 0,5 0,01 0,01

Bakar Olovo Nikl Sulfati

mg/l mg/l g/MWh mg/l mg/l g/MWh

0,01 0,1 0,005 0,02 2000 110 20 1 30 1,5 0,001 0,2 0,1

Sulfiti

mg/l g/MWh

Fluoridi iva Sulfidi

mg/l g/MWh mg/l mg/l g/MWh

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak Tabela 1.3. Granine vrednosti emisije za otpadne vode termoenergetskih postrojenja koja koriste ugalj kao energetsko gorivo, pre meanja sa ostalim otpadnim vodama Parametar pH Provodljivost Suspendovane materije Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) Hemijska potronja kiseonika (HPK) Amonijak (kao NH4-N) Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) Ukupni fosfor Arsen Olovo Ukupni hrom Kadmijum Bakar Nikal iva Cink Fluoridi S/cm mg/l mgO2/l mgO2/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l Jedinica mere Granina vrednost emisije(I) 6-9 6500 35 30 120 10 70 2 0,01 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,001 1 2

Parametar Sulfati Sulfiti Sulfidi Hloridi

Jedinica mere Granina vrednost emisije(I) mg/l mg/l mg/l mg/l 2000 20 0,2 800

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak 2. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za pranje i separaciju uglja Ovaj odeljak se odnosi na granine vrednosti emisije za otpadne vode koje potiu od pranja i separacije kamenog i mrkog uglja. Tabela 2.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode Parametar Temperatura pH Suspendovane materije Hemijska potronja kiseonika (HPK) mg/l mgO2/l Jedinica mere 0C Granina vrednost emisije(I) 30 6,5 9 80 100

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak 3. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju briketa mrkog uglja Ovaj odeljak se odnosi na granine vrednosti emisije za otpadnu vodu ije zagaenje prvenstveno potie od proizvodnje briketa mrkog uglja ili se ova voda javlja u sklopu proizvodnje. Tabela 3.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(II) Parametar Temperatura pH Supstance koje se uklanjaju filtracijom mg/l g/t Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO2/l gO2/t Jedinica mere 0C Granina vrednost emisije(I) 30 6,5 9 50 18(III) 50 30(III)

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Ovo se nee primeniti na otpadnu vodu koja potie iz posrednih rashladnih sistema i postrojenja za tretman procesnih voda, niti na one od ispiranja gasova (III) Vrednosti za proizvodno-specifino optereenje (g/t ) odnose se na maksimalno instaliran kapacitet sunica, izraen kao koliina suvog uglja suenog 2 sata u odnosu na masu vode izmeu 16% i 18%. Ako se proizvodni kapaciteti odnose na suv ugalj u odnosu na koliinu vode od 16% do 18%, tada se vrednost od 17% koristi kao osnova za raun kapaciteta sunica. Koliina zagaujuih supstanci je odreena na osnovu koncentracije u 2asovnom kompozitnom uzorku ili reprezentativnom sluajnom uzorku i protoka otpadne vode tokom suvog vremena (protok pri suvom vremenu) tokom 2 sata

4. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju koksa Granine vrednosti emisije za otpadne vode navedene u ovom odeljku se odnose na otpadnu vodu u kojoj optereenje zagaujuim materijama prvenstveno potie iz pogona za proizvodnju koksa. Tabela 4.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(II) Parametar Temperatura pH Suspendovane materije Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) Hemijska potronja kiseonika (HPK) Ukupan fosfor Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) Ukupan azot mg/l gO2/t mgO2/l mg/l g/t g/t Jedinica mere Granina vrednost emisije(I) 0C 30 6,5 9 35 9(IV) (III) 2 9(IV) 12(IV)

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Ne primenjuje se na otpadnu vodu koja nastaje prilikom korienja hemikalija kao to su katran, fenolati, sirova fenolna ulja i sirovi benzin, prilikom gaenja koksa ili vodu iz indirektnih sistema za hlaenje kao i procesne vode. (III) Granina vrednost za HPK u sluajnom ili 2-asovnom kompozitnom uzorku, treba da bude takva da je obezbeena redukcija HPK za najmanje 90%. Efekat preiavanja se rauna u odnosu na ulazni HPK u sistem za preiavanje otpadnih voda i izlaznu vrednost HPK u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije dui od 24 asa. (IV) Proizvodno-specifini nivoi optereenja (g/t) odnose se na proizvodni kapacitet koksa izraen kao koliina koksa na ulazu proporcionalna sa koliinom vode od 10% u toku 2 sata. Ako se koristi koks sa manjim sadrajem vode, onda e kapacitet koksa biti zamenjen sadrajem vode sa koksom. Optereenje je izraunato iz koncetracionih nivoa nasuminog uzorka ili 2-asovnog kompozitnog uzorka i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju. Tabela 4.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona Parametri Benzen i derivati Sulfidi Policiklini aromatini ugljovodonici (PAH) Fenolni indeks(II) Cijanidi(II) Toksinost za ribe (Tf) (II) Jedinica mere(III) g/t g/t g/t g/t g/t Granina vrednost emisije(I) 0,03 0,03 0,015 0,15 0,03 2

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Zahtevi za parametre kao to su fenolni indeks, cijanidi, toksinost za ribe, ne odnose se na otpadnu vodu koja se dodatno mea sa ostalim otpadnim vodama u biolokom tretmanu pre isputanja u racipijent

(III) Proizvodno-specifini nivoi optereenja (g/t) odnose se na proizvodni kapacitet koksa izraen kao koliina koksa na ulazu proporcionalna sa koliinom vode od 10% u toku 2 sata. Ako se koristi koks sa manjim sadrajem vode, onda e kapacitet koksa biti zamenjen sadrajem vode sa koksom. Optereenje je izraunato na osnovu koncentracije u nasuminom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju 5. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju gvoa, elika i livnica kovanog gvoa Granine vrednosti emisije iz ovog odeljka se odnose na otpadne vode ije zagaujue materije (supstance) potiu uglavnom iz nekog od proizvodnih procesa u kojima se koristi gvoe, liveni elik i kovano gvoe: 1) topionice; 2) oblasti gde se vri livenje, hlaenje i pranjenje; 3) operacije povrinske zatite; 4) proizvodnja kalupa i kondicioniranje livakog peska; 5) postrojenja za oblikovanje proizvoda i poluproizvoda i 6) ienje proizvodnih sistema. Tabela 5.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(II) Parametar Temperatura pH Suspendovane materije Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) Hemijska potronja kiseonika (HPK) Gvoe Ukupni ugljovodonici Fenolni indeks Cijanidi Toksinost za ribe (TF)(IV) mg/l mgO2/l mgO2/l g/t(III) g/t(III) g/t(III) g/t(III) Jedinica mere 0C Granina vrednost emisije(I) 30 6,5 9 35 20 100 5 5 2,5 0,5 2

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema i otpadne vode od pripreme vode. Otpadna voda ne sme da sadri: organski vezane halogene iz rastvaraa i sredstava za ienje, otpadnu vodu od regeneracije livakog pesaka. Dokaz da je ovaj uslov ispunjen moe biti dostavljen u vidu liste, u operativnom dnevniku i prikazivanja informacija o proizvodnji, pokazujui time da ovi rastvarai i sredstva za ienje ne sadre organski vezane halogene (III) Produkcija specifinog ulaznog nivoa optereenja (g/t) se odnosi na kapacitet proizvodnje (dobra proizvodnja odlivaka) na kojem je zasnovana dozvola za isputanje. Ulaz zagaujue materije se odreuje na osnovu koncentracije u pogodnom sluajnom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju (IV) Toksinost za ribe se odnosi na produkciju specifinog zapreminskog protoka otpadne vode od 0,5 m3/t za dobru proizvodnju odlivaka. Ukoliko vrednost faktora razblaenja, izraunata za odgovarajuu produkciju specifinog zapreminskog protoka otpadne vode, ne odgovara faktoru razblaenja koji je primenjen u proceduri odreivanja, tada treba primeniti sledei vei faktor razblaenja Tabela 5.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona

Parametri Olovo Kadmijum Ukupni hrom Arsen Bakar Nikl Cink AOX (adsorbujui organski halogen)(III)

Jedinica mere(III) g/t g/t g/t g/t g/t g/t g/t g/t

Granina vrednost emisije(I) 0,25 0,05 0,25 0,05 0,25 0,25 1 0,5

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) AOX-iz sluajnog uzorka (III) Produkcija specifinog ulaznog nivoa optereenja (g/t) se odnosi na kapacitet proizvodnje (dobra proizvodnja odlivaka) na kojem je zasnovana dozvola za isputanje. Ulaz zagaujue materije se odreuje na osnovu koncentracije u pogodnom sluajnom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku, u sluaju AOH iz sluajnog uzorka, i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju 6. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju i finalnu obradu obojenih metala Granine vrednosti emisije iz ovog odeljka se odnose na otpadnu vodu ije zagaenje potie prvenstveno od proizvodnje i livenja obojenih metala: olova, bakra, cinka, aluminijuma i dobijenih sporednih proizvoda, kao i od proizvodnje poluproizvoda. Optereenje zagaujuim materijama se odrava u dozvoljenim granicama na vie naina, u zavisnosti od svakog pojedinanog sluaja, i to: 1) duga recirkulacija rashladne i vode za pranje; 2) viestruka upotreba tretirane vode i upotreba precipitovane vode gde to okolnosti dozvoljavaju; 3) odvajanje tokova otpadne vode koje zahtevaju tretman od onih koje to ne zahtevaju; 4) izbegavanje procesnih tehnologija koje ukljuuju velike zapremine otpadne vode i 5) upotreba sirovina i pomonih materijala sa niskim sadrajem zagaenja. Tabela 6.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja otpadnih voda u povrinske vode(I. II) Proizvodnja i livenje obojenih metala Proizvodnja Jedinica olova, bakra, cinka i Topljenje aluminijum mere(III) sporednih proizvoda, kao aluminijuma oksida i proizvodnja poluproizvoda 1,5 0,1 0,5 0,009 0,3 0,02 0,02 Livenje alumnijuma i proizvodnja poluproizvoda i proizvoda

Parametar

Hemijska kgO2/l potronja kiseonika (HPK) Gvoe Aluminijum Ukupni ugljovodonici kg/t kg/t kg/t

0,5 0,05

Fluoridi Toksinost za ribe (TF)

kg/t

4

-

0,3 -

0,3 -

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Ne primenjuje se za otpadne vode od proizvodnje fero legure, proizvodnje i livenja obojenih metala koji nisu nabrojani, niti iz posrednih rashladnih sistema ili postrojenja za tretman procesnih voda. (III) Proizvodno-specifini nivoi optereenja (kg/t) odnose se na kapacitet proizvodnje olova, bakra, cinka, aluminijuma i sporednih proizvoda na kojima je vodna dozvola bazirana. Optereenje je izraunato na osnovu koncentracije u nasuminom uzorku (trenutnom) ili 2asovnom kompozitnom uzorku i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju Sledee granine vrednosti e se primeniti na otpadnu vodu iz proizvodnje i livenja obojenih metala: olova, bakra, cinka i sporednih proizvoda kao i proizvodnje polufabrikata pre meanja sa drugim otpadnim vodama: Tabela 6.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I) Parametri Olovo Jedinica mere mg/l g/t Kadmijum mg/l g/t Ukupni hrom mg/l g/t Arsen mg/l g/t Bakar mg/l g/t Nikl mg/l g/t Cink mg/l g/t iva Talijum Kobalt Srebro Kalaj mg/l g/t mg/l mg/l mg/l mg/l Granina vrednost emisije(I) 0,5 15(III, IV) 0,2 3(III, IV, V) 0,5 10(III, IV) 0,1 2(III, IV) 0,5 10(III, IV) 0,5 15(III, IV) 1 30(III, IV) 0,05 1(III, IV, V) 1 1 0,1 2

Parametri Sulfidi, rastvoreni (II) AOX (adsorbujui organski halogen)(II)

Jedinica mere mg/l mg/l

Granina vrednost emisije(I) 1 1

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Za sulfide i AOH primenjivae se nivoi za sluajan uzorak (III) Ukoliko produkcioni kapacitet olova, bakra, cinka i sporednih proizvoda prevazilazi 10 t/dan, nivo optereenja specifine proizvodnje ne sme prei navedenu graninu vrednost (IV) Proizvodno-specifini nivoi optereenja (g/t) odnose se na proizvodni kapacitet olova, bakra, cinka, aluminijuma i sporednih proizvoda na kojima je vodna dozvola bazirana. Optereenje je izraunato na osnovu koncentracije u nasuminom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju (V) Maksimalno dozvoljene koliine po kojima nivo moe biti premaen je 50% za kadmijum i ivu Tabela 6.3. Granine vrednosti emisije za otpadnu vodu na mestu nastanka u pogonu(I) Parametar Slobodan hlor Heksahlorbenzen(II) AOX (adsorbujui organiski halogen) Jedinica mere mg/l mg/l Granina vrednost 0,5 0,003 Nain uzorkovanja Sluajan uzorak Sluajan uzorak ili 2-asovni kompozitni uzorak Sluajni uzorak

mg/l

1

(I) Otpadna voda od tretmana otpadnog vazduha kod preiavanja aluminijuma hlorom moe biti isputena ako je u skladu sa graninim vrednostima emisije za hlor i hloroslobaajue supstance (II) Za heksahlorbenzene, takoe mora biti zadovoljena i granina vrednost za proizvodnospecifini nivo optereenja od 3,0 mg/t hlorisanog aluminijuma (legura) 7. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za preradu i finu obradu metala Granine vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadnu vodu ije zagaenje prvenstveno potie od jednog od navedenih objekata ili postrojenja, ukljuujui odgovarajui predtretman, meutretman i naknadni tretman. Prerada i fina obrada metala obuhvata procese koji su u Tabeli 7.1. navedeni na sledei nain: 1 galvanizacija; 2 dekapiranje; 3 anodizacija; 4 bruniranje; 5 toplo prevlaenje cinka, toplo kalajisanje; 6 kalenje; 7 proizvodnju tampanih kola; 8 proizvodnja baterija; 9 emajliranje; 10 radionice za obradu metala; 11 bruenje i 12 farbanje.

Optereenje zagaujuim materijama se moe odravati onoliko nisko koliko je to mogue, na sledei nain: 1) tretmanom procesnih kupki, u smislu pogodnih metoda, kao to su membranska filtracija, jonska izmena, elektroliza i termalni procese, u cilju maksimizacije radnog veka procesnih kupki; 2) zadravanjem sastojaka kupki u smislu pogodnih metoda kao to su smanjen ulaz sirovina, optimizirani sastav kupke; 3) viestrukom upotrebom vode za ispiranje u smislu pogodnih metoda kao to je kaskadno ispiranje i recirkulaciona tehnologija korienjem jonske izmene; 4) povraajem pogodnih sastojaka kupki, iz kupki za ispiranje u procesne kupke; 5) povraajem EDTA (etilen diamin tetrasiretna kiselina) i njene soli iz hemijskih kupki za bakar i odgovarajuih kupki za ispiranje. Tabela 7.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(I, II) Parametar Aluminijum Azot iz amonijaka HPK Gvoe Fluoridi Azot i nitrata Ugljovodonici(III) Fosfor Toksinost za ribe (TF)(IV) Jed. mere mg/l mg/l Proces 1 3 2 3 3 3 4 30 5 30 6 50 7 50 8 50 9 2 20 10 3 30 11 3 12 3 -

100 30

mgO2/l 400 100 100 200 200 400 600 200 100 400 400 300 mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 3 50 10 2 6 3 20 5 10 2 4 50 5 10 2 2 3 5 10 2 6 3 50 10 2 6 5 10 2 6 3 50 10 2 6 3 10 2 6 3 50 5 10 2 4 3 30 5 10 2 6 3 10 2 6 3 10 2 6

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Ovaj sektor se nee primeniti na otpadnu vodu iz sistema za hlaenje i postrojenja za tretman otpadnih voda, niti na precipitovanu vodu (III) Zahtevi za ugljovodonike odnose se na sluajni uzorak (IV) U sluaju galvanizacionog stakla, TF=2 Tabela 7.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I) Parametar AOX (adsorbujui organski halogen) Arsen Barijum Olovo Kadmijum Slobodni hlor Ukupni hrom Hrom VI Jed. mere mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l kg/t mg/l mg/l mg/l Proces 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 2 7 1 8 1 9 1 10 11 12 1 1 1 0,5 0,2

0,1 -

0,1 0,1 -

0,5 0,2 0,3 0,5 0,5

0,5 0,1

0,5 0,5 0,5 0,5 0,2 0,2 0,1 1,5

0,5

0,5 0,5 0,1

0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,1 0,1 0,1

0,5 0,5 0,5 0,5 0,1 0,1 0,1 0,1

Kobalt Cijanidi Bakar Nikl iva Selen Srebro Sulfidi Kalaj Cink

mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l kg/t mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 0,1 1 2 2 2 1 0,2 0,5 0,5 0,5 0,5

1 1 0,2

1 0,2

0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,05 0,03 1 0,1 0,1 1 2 2 2 2 1 2 2 2 2 2 2 1 1

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak Dodatni zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije za otpadnu vodu pre meanja sa vodama iz ostalih pogona 1) Zahtevi za AOH i slobodan hlor, kao i zahtevi za instalaciju tanka, odnose se na sluajan uzorak. U sluaju hemijski redukujue separacije nikla, nivo od 1mg/l e biti primenjen za nikl; 2) Za pogon galvanizacije stakla, primenjivae se samo zahtevi za bakar i nikl; 3) Nivo kadmijuma od 0,1 mg/l bie primenjen na proizvodnju primarnih elemenata (proces 8); 4) Zahtevi za AOH u kategoriji galvanizacije i radionice za obradu metala smatraju se ispunjenim ako: Hidraulina ulja, masni agensi i agensi za istiskivanje vode korieni u proizvodnji ne sadre halogene supstance. Hlorovodonina kiselina koriena u proizvodnji i tretmanu otpadnih voda ne predstavlja nikakvo vee zagaenje organskim halogenim supstancama i hlorom. Soli gvoa i aluminijuma koje se koriste u tretmanu otpadnih voda ne pokazuju optereenje organskim halogenima vee od 100 miligrama po jednom kilogramu gvoa ili aluminijuma u agensima koji se koriste za tretman. Nakon izuavanja izvodljivosti svakog pojedinanog sluaja: cijanidne kupke su zamenjene kupkama bez cijanida cijanidi su detoksifikovani bez upotrebe natrijum-hipohlorita i korieni su samo rashladni lubrikanti koji ne sadre organske halogene komponente. Zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije na mestu nastanka otpadne vode 1) Otpadna voda mora da sadri samo one halogenovane rastvarae odobrene za upotrebu na osnovu studije uticaja. Zahtevi e se takoe smatrati ispunjenim ako postoje dokazi da su korieni samo dozvoljeni halogeni rastvarai. U suprotnom, za isparljive halogenovane ugljovodonike (suma trihloretena, tetrahloretena, 1,1,1-trihloretana, dihlormetana raunatih kao hlor), nivo od 0,1 mg/l mora se usaglasiti sa sluajnim uzorkom. 2) Kod otpadnih voda koje sadre ivu, mora biti ispunjen nivo od 0,05 mg/l ive u sluajnom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku. 3) Otpadna voda iz kupki za odmaivanje, demetalizirajuih kupki i niklovanih kupki ne sme sadri EDTA.

4) Kod otpadne vode iz kupki koje sadre kadmijum, ukljuujui ispiranje, mora biti zadovoljen nivo od 0,2 mg/l kadmijuma u sluajnom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku. 5) Mesto nastajanja otpadne vode je izlaz iz postrojenja za predtretman za parametar koji se meri. 8. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za hloralkalnu elektrolizu Granine vrednosti emisije ovog odeljka se odnose na otpadnu vodu u kojoj optereenje zagaujuim materijama prvenstveno potie iz procesa hloralkalne elektrolize. Potrebno je da se otpadna voda iz jedinice za hloralkalnu elektrolizu vraa u proizvodni proces koliko to dozvoljavaju tehniki uslovi. Ovaj odeljak se ne odnosi na otpadnu vodu iz sistema za hlaenje ili procesnu vodu, niti vodu iz procesa elektrolitike obrade soli, natrijum hlorida ili iz procesa hloralkalne elektrolize za proizvodnju alkoholata. Tabela 8.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja otpadnih voda u povrinske vode(I) Parametar Hemijska potronja kiseonika (HPK) Toksinost za ribe (Tf) Sulfidi iva mg/l mg/l g/t Jedinica mere mgO2/l Granina vrednost emisije(I) 50 2 1 0,05 0,3

(I) 2-asovni uzorak ili sluajan uzorak Tabela 8.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona hloralkalne elektrolize Parametri iva AOX (adsorbujui organski halogen)(III) Jedinica mere g/t mg/l Granina vrednost emisije 0,04(I, III) 3,5(II)

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) sluajan uzorak (III) Zahtev za ivu je dat kao specifino optereenje koje se odnosi na proizvodni kapacitet hlora u toku 24 sata Zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije za otpadnu vodu na mestu njenog nastanka 1) Otpadna voda ne sme da sadri ivu ili azbest kao sirovine ili pomoni materijal u proizvodnim procesima. 2) Otpadna voda ne sme da sadri vie od 25 mg/l AOX (adsorbujui organski halogen) i 0,2 mg/l slobodnog hlora u sluajnom uzorku. 9. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju kamena, kvarca, dolamita, azbestnog cementa Ovaj odeljak se odnosi na otpadnu vodu, ukljuujui i vodu zagaenu taloenjem specifinih proizvoda, ije zagaenje potie prvenstveno od sledeih sektora proizvodnje: 1) rudarenje i prerada prirodnog kamena, kvarca, peska i ljunka i proizvodnja zemlje za beljenje, krea i dolomita; 2) proizvodnja graevinskog peska; 3) proizvodnja betona i betonskih proizvoda i 4) proizvodnja azbestnog cementa.

Tabela 9.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(II, III) Parametar Suspendovane materije Hemijska potronja kiseonika (HPK) Jedinica mere mg/l mgO2/l Granina vrednost emisije(I) 100 150

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Odrebe ovog sektora se ne odnose na: 1) otpadnu vodu isputenu u recipijent, koje je stvoreno tokom rudarenja sirovog materijala, to znai da je ova voda koriena samo za pranje produkata koji su na tom mestu iskopani, i ne sadri supstance osim onih koje su izrudarene; na ovaj nain moe se garantovati da ove supstance ne mogu ui u druga vodna tela; 2) sanitarnu otpadnu vodu; 3) otpadnu vodu iz posrednih rashladnih sistema i postrojenja za tretman procesnih voda i 4) otpadnu vodu od ispiranja dimnih gasova (III) U toku proizvodnje betona i betonskih proizvoda, proizvodnje azbestnog cementa, otpadne vode se ne smeju isputati. U sluaju da se obezbedi rutinsko ienje i servisiranje proizvodne jedinice sadraj suspendovanih materija ne sme da bude vei od 30 mg/l, a HPK ne sme da bude vei od 80 mgO2/l Tabela 9.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I, III) Parametri Ukupni hrom Hrom VI AOX (adsorbujui organski halogen)(III) Jedinica mere mg/l mg/l mg/l Granina vrednost emisije 0,1(II) 0,4(II) 0,1(II)

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Sluajan uzorak (III) Zahtevi se moraju ispuniti u sluaju otpadne vode od ienja i servisiranja postrojenja pri proizvodnji azbestnog cementa, pre meanja sa drugim otpadnim vodama. 10. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju stakla i sintetikih mineralnih vlakana Ovaj odeljak se odnosi na otpadnu vodu u kojoj optereenje zagaujuim materijama prvenstveno potie iz procesa proizvodnje i obrade stakla i sintetikih mineralnih vlakana. Tabela 10.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(II, III) Parametar Temperatura pH Suspendovane materije Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) Hemijska potronja kiseonika (HPK) Sulfati Fluoridi (I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak mg/l mgO2/l mgO2/l mg/l mg/l Jedinica mere 0C Granina vrednost emisije(I) 30 6,5-9 30 20 130 3000 30

(II) Ne primenjuje se na na otpadnu vodu koja potie od indirektnog sistema za hlaenje i procesne vode iz postrojenja niti na otpadnu vodu iz procesa elektrohemijskog tretmana stakla kao i mehanike obrade optikog stakla na mestu gde se vri prerada optikih okvira (III) Otpadna voda ne sme da sadri halogenovane ugljovodonike koji su poreklom iz pomonih materijala i aditiva kao to su lubrikanti za hlaenje. To se dokazuje sertifikatom proizvoaa korienih pomonih materijala i aditiva, u kome stoji da u njima nema halogenovanih ugljovodonika. Granine vrednosti emisije za otpadnu vodu pre meanja sa drugim otpadnim vodama odnose se na procese mehanike obrade u pogonima olovnog stakla, specijalnog stakla, optikog stakla i ravnog stakla. Pre meanja sa drugim otpadnim vodama otpadna voda iz ovih pogona treba da bude recirkulisana, sem ako se utroi prilikom rukovanja opremom za mlevenje. Otpadna voda se sme ispustiti samo u sluaju zatvorenog ciklusa kao rezultat ulaska i prskanja, ili u sluaju kompletnog obnavljanja ciklusa usled dueg prekida rada postrojenja (npr. godinji odmori), odravanja, ienja i prebacivanja proizvodnje, ili u sluaju gde je nemogua recirkulacija usled tetnih efekata na postrojenje, kao i prilikom sagorevanja i bruenja. Tabela 10.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona Parametri Arsen Kalaj Barijum Olovo Bakar(II) Nikal(II) Ukupni hrom(II) Kadmijum Jedinica mere mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l Granina vrednost emisije(I) 0,3 0.3 3 0,5 0,5 0,5 0,5 0,1

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Kada se koriste pomoni materijali ili aditivi koji sadre jedan ili vie tekih metala Otpadna voda na mestu nastanka ne sme da sadri: 1) mulj od mlevenja iz mehanikih procesa u pogonima (ili zoni) olovnog stakla, specijalnog stakla, optikog stakla i ravnog stakla, niti kaustini mulj iz hemijskog povrinskog tretmana u zoni olovnog stakla, specijalnog stakla, optikog stakla; 2) mulj koji sadri srebro i bakar iz procesa oplate srebrom i bakrom. 11. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju keramikih proizvoda Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode ije zagaujue materije potiu uglavnom od komercijalne proizvodnje keramikih proizvoda. Otpadna voda iz proizvodnje vatrostalnih materijala i bruenja alata, split ploica, ploica i cigala ne sme se isputati u vodna tela. Te otpadne vode se ne koriste za ienje i odravanje proizvodnih kapaciteta i pranje sirovina. Otpadna voda se moe isputati samo ukoliko je reciklirana do sledeeg stepena, za navedene proizvodne sektore: 1) proizvodnja piezo-keramike, do najmanje 50%; 2) proizvodnja posua i slinih proizvoda, do najmanje 50% i 3) proizvodnja sanitarne opreme, do najmanje 30%. Tabela 11.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(II) Parametar Jedinica mere Granina vrednost emisije(I)

Temperatura pH Suspendovane materije Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) Hemijska potronja kiseonika (HPK) Ukupni fosfor

0C

30 6,5-9

mg/l mgO2/l mgO2/l mg/l

50 20 80 1,5

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema, za sanitarne vode. Tabela 11.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(III, IV) Parametri Olovo Kadmijum Ukupni hrom Kobalt Bakar Nikl Cink AOX (adsorbujui organski halogen)(II) Jedinica mera mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l Granina vrednost emisije(I) 0,3 0,07 0,1 0,1 0,1 0,1 2 0,1

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Zahtevi za AOH se odnose na sluajne uzorke. (III) Vrednosti prikazane u tabeli, koje se odnose na meanje sa drugim otpadnim vodama na nivou preduzea, se ne primenjuju ako po danu nije nastalo vie od 4 m3 otpadne vode i ukoliko otpadna voda nije nastala tokom gaziranja. (IV) U sluaju da je produkcija otpadne vode do 8 m3/dan, za supstance koje se uklanjaju filtracijom, zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije e se smatrati ispunjenim ukoliko je sistem za tretman otpadnih voda, instaliran, operativan i odravan pod uslovima licenciranja i ako se proverava pre putanja u rad, kao i u redovnim vremenskim intervalima koji ne prelaze pet godina, kako bi se proveravala ispravnost sistema. Ovo se dokazuje putem studije uticaja zateenog stanja na ivotnu sredinu 12. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za rafinaciju nafte Granine vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode optereene zagaujuim materijama koje vode poreklo prvenstveno iz procesa rafinacije nafte (sirove nafte) i produkata iz rafinerija. Ovo se takoe odnosi na rafinerije sa deliminom ili celokupnom proizvodnjom maziva. Tabela 12.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(II) Parametar Temperatura pH Jedinica mere Granina vrednost emisije(I) 0C 30 6,5-9

Suspendovane materije Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) Hemijska potronja kiseonika (HPK) Ukupni fosfor Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) Toksinost za ribe (TF)

mg/l mgO2/l mgO2/l mg/l mg/l

35 25 80(III) 1,5 40(IV) 2

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Ne odnosi se na indirektni rashladni sistem u proizvodnji ugljovodonika (III) Granina vrednost za HPK od 100 mgO2/l u sluajnom ili 2-asovnom kompozitnom uzorku je prihvatljiva, ime je obezbeeno da se optereenje HPK smanji za najmanje 80% u centralnom postrojenju. Redukcija optereenja HPK se odnosi na odnos izmeu optereenja HPK u efluentu iz uljanog separatora i efluent iz biolokog postrojenja tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne prelazi 24 asa (IV) Visoke koncentracije ukupnog azota su prihvatljive, ako je obezbeeno smanjenje optereenja ukupnim azotom za najmanje 75%, na centralnom postrojenju Tabela 12.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona Parametri Fenolni indeks Sumpor (sulfidni i merkaptanski) AOX (adsorbujui organski halogen) Cijanidi Jedinica mera mg/l mg/l mg/l mg/l Granina vrednost emisije(I) 0,15 0,6 0,5 0,1

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak 13. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju ugljovodonika Ovaj odeljak se primenjuje na otpadne vode ije zagaenje prvenstveno potie od sledeih podruja proizvodnje ugljovodonika: 1) proizvodnja odreenih ugljovodonika, primarno olefinskih uljovodonika, sa 2 do 4 atoma ugljenika, kao i benzena, toluena i ksilena iz produkata mineralnih ulja dobijenih krekingom uz dodatak pare; 2) proizvodnja istih ugljovodonika ili odreenih smea ugljovodonika iz produkata mineralnih ulja korienjem metoda fizike separacije; 3) konverzija ugljovodonika u druge ugljovodonike korienjem hemijskih tehnika hidratacije, dehidratacije, alkilacije, dealkilacije, hidrodealkilacije, izomerizacije ili disprporcijacije; 4) takoe treba ukljuiti bilo kakvu precipitovanu vodu koja dolazi u kontakt sa ugljovodonicima u proizvodnom delu postrojenja. Tabela 13.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(I) Parametar Temperatura pH Suspendovane materije Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) Hemijska potronja kiseonika (HPK) mg/l mgO2/l mgO2/l Jedinica mere Granina vrednost emisije(II) 0C 30 6,5-9 30 25 120(III)

Ukupni ugnjovodonici Ukupan fosfor Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N)

mg/l mg/l mg/l

2 1,5 25(IV)

(I) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema i otpadne vode iz postrojenja za pripremu vode, proizvodnju istog parafina, voskova i rafinaciju nafte (II) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (III) Za HPK mogu biti dozvoljene koncentracije i do 190 mgO2/l u reprezentativnom uzorku ili u kompozitnom 2-asovnom, ako je omogueno da se HPK optereenje redukuje barem 80% u centralnom postrojenju za tretman otpadnih voda. Redukcija HPK optereenja odnosi se na odnos izmeu HPK optereenja efluenta iz separatora ulja koji je gravitacionog tipa i efluenta iz biolokog postrojenja za tretman otpadnih voda tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne prelazi 24 asa (IV) Za ukupan azot, vie koncentracije su dozvoljene, ako je omoguena redukcija azotnog optereenja barem 75% u centralnom postrojenju za tretman otpadnih voda. Redukcija azotnog optereenja odnosi se na odnos izmeu azotnog optereenja u efluentu iz separatora ulja koji je gravitacionog tipa i efluenta iz biolokog postrojenja za tretman otpadnih voda tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne prelazi 24 asa. Ukupan vezani azot (organski i neorganski) se koristi kao osnova za raunanje optereenja Tabela 13.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona Parametri AOX (adsorbujui organski halogen) Fenolni indeks BTEX (benzen, toluen, etilbenzen i ksilen) Sumpor iz sulfida i merkaptana Jedinica mera mg/l mg/l mg/l mg/l Granina vrednost emisije(I) 0,15(II) 0,15 0,05 0,6

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Otpadne vode iz proizvodnje etilbenzena i kumena mogu da sadre i vie koncentracije AOX (adsorbujui organski halogen), ali taj sadraj ne sme da bude vie od 1 mg/l AOH u sluajnom uzorku 14. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za proizvodnju hemijskih vlakana, filmova i poroznih obloga Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode sa optereenjem zagaujuim materijama koje vode poreklo prvenstveno iz jednog ili vie proizvoakih sektora (pogona), obuhvatajui ujedinjene preliminarne faze proizvodnje: 1) viskozna kontinualna vlakna; 2) vetaka creva za kobasice i suneraste krpe zasnovane na viskozi; 3) celofan; 4) celulozno-acetatna vlakna. Otpadna voda se moe ispustiti u povrinske vode ukoliko je njeno optereenje zagaujuim materijama nisko, a u skladu sa graninim vrednostima emisije datim u Tabeli 14.1. To se moe postii na sledee naine: 1) primenom tehnike utede vode tokom procesa pranja i purifikacije, kao to su protivstrujno pranje i recirkulacija; 2) kondezacijom izduvnih para kroz indirektno hlaenje ili preko rashladnih tornjeva; 3) upotrebom otpadne vode tehnike po izboru za stvaranje vakuuma; 4) redukcijom gubitaka iz maine za predenje; 5) reprocesiranjem i recirkulacijom vika luine; 6) povraajem i ponovnom upotrebom siretne kiseline i acetona u proizvodnju celulozno-acetatnih vlakana; 7) upotrebom celuloze koja sadri organski vezane halogene, merene kao AOX (adsorbujui organski halogen) koji ne sme da prekorai vrednost od 150 grama po toni celuloze; 8) upotrebom izbeljivaa koji ne

sadre hlor ili proizvode koji oslobaaju hlor; 9) upotrebom proizvoda koji dostiu eliminaciju rastvorenog organskog ugljenika od 80% nakon sedam dana ili retencijom, reciklaom, separacionim odlaganjem ili primenom nekorienih proizvoda na vlakna ili filmove. Dokaz da otpadna voda ne sadri hlor ili njegove derivate moe se dobiti pregledom informacija proizvoaa koje pokazuju da rastvori korieni kao izbeljivai ne sadre hlor ili njegove derivate, date u vidu uputstava proizvoaa za rastvore za izbeljivanje, kao i voenjem evidencije o tome koji su se rastvori koristili u toku proizvodnje. Tabela 14.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(I, II) Parametar Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) Hemijska potronja kiseonika (HPK)(IV) Ukupni azot Ukupni fosfor Sulfidi Toksinost za ribe (TF) Jedinica mere mgO2/l kgO2/t mg/l mg/l mg/l Oblast(III) 1 25 20 10 2 2 25 20 50 2 3 25 50 10 2 4 25 2 10 2

0,3 0,3 0,3 2 2 2 2

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Ne odnosi se na otpadnu vodu iz indirektnih sistema za hlaenje i procesne vode iz postrojenja. (III) Oblast: 1- viskozna kontinualna vlakna; 2- vetaka creva za kobasice i suneraste krpe zasnovane na viskozi; 3- celofan; 4- celulozno-acetatna vlakna (IV) Produkcija specifinog optereenja za HPK (kgO2/t) se odnosi na proizvodni kapacitet odgovarajuih ciljanih produkata (od 1-4). Optereenje se odreuje iz koncentracije HPK za sluajni i 2-asovni kompozitni uzorak i zapreminskog optereenja otpadne vode. Tabela 14.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I,V) Parametar Cink(IV) Bakar AOX (adsorbujui organski halogen)(III) Jedinica mere mg/l g/t g/t Oblast(II) 1 1 2 3 4 7

40 30 30 8

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Oblast: 1- viskozna kontinualna vlakna; 2- vetaka creva za kobasice i suneraste krpe zasnovane na viskozi; 3- celofan; 4- celulozno-acetatna vlakna (III) Sluajan uzorak (IV) Za otpadne vode iz pranja i purifikacije, specifino optereenje za cink od 8 kg/t za sluajni ili 2-asovni kompozitni uzorak se primenjuje u sluaju proizvodnje viskoznih kontinualnih vlakana. (V) Produkcija specifinog optereenja (g/t, kg/t) se odnosi na proizvodni kapacitet odgovarajuih ciljanih produkata (od 1-4). Optereenje je odreeno iz koncentracije za sluajni i 2-asovni kompozitni uzorak (u sluaju AOH za sluajni uzorak) i zapreminskog optereenja otpadne vode.

Zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije na mestu nastanka otpadne vode Otpadna voda iz procesa odmaivanja i prskanja moe jedino sadrati organske kompleksirajue agense kojima se postie 80% degradacije rastvorenog organskog ugljenika nakon 28 dana. 15. Granine vrednocti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju kauuka, lateksa i gume Ovaj odeljak se odnosi na optereenje koje vodi poreklo prvenstveno iz: 1) proizvodnje vrstog kauuka (a) meavine kauuka, slepe probe i rastvora kauuka; b) izdvojeni delovi; v) gumeni i metalno-gumeni delovi u alatima za presovanje; g) gumene tkanine i drugi unapreeni materijali; d) automobilske gume); 2) proizvodnje lateksa. Optereenje otpadnih voda zagaujuim materijama (supstancama) e biti nisko, ukoliko je zadovoljeno sledee: 1) upotreba tehnika utede vode prilikom direktnog hlaenja meavina kauuka, ukljuujui pogodne aplikacije vodenih agenasa za razdvajanje; 2) upotreba otpadne vode za ienje unutranjih miksera (mlinova); 3) upotreba otpadne vode za ienje i pranje gumenih delova; 4) redukcija kontaminacije otpadne vode kroz mehaniku separaciju soli za adheziju nakon vulkanizacije; 5) viestruka upotreba vode za ispiranje za ienje kalupa i vretena; 6) upotreba otpadne vode u tretmanu otpadnog vazduha u zonama nastajanja rastvora kauuka, gumenih i drugih unapreenih tkanina; 7) upotreba tretirane otpadne vode za ienje podova; 8) izbegavanje upotrebe visokomolekularnih, vodorastvorljivih agenasa za razdvajanje (poliglikoli) kojima se ne postie eliminicija rastvorenog ugljenika za 80% nakon 7 dana. Tabela 15.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(II) Parametar Temperatura pH Suspendovane materije Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) Hemijska potronja kiseonika (HPK) Ukupni fosfor Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) Toksinost za ribe (TF) mg/l mgO2/l mgO2/l mg/l mg/l Jedinica mere Granina vrednost emisije(I) 0C 30 6,5-9 30 25 150 2 20(III) 2

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak. (II) Ne odnosi se na indirektni rashladni sistem, na otpadne vode od tretmana metalnih delova pre njihovog spajanja sa gumom. (III) Za otpadnu vodu iz procesa vulkanizacije, primenjuje se koncentracioni nivo nitritnog azota od 3 mg/l. Tabela 15.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona Parametri Cink Olovo AOX (adsorbujui organski halogen)(II) (I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak Jedinica mera mg/l mg/l mg/l Granina vrednost emisije(I) 2 0,5 1

(II) Za AOH se primenjuju vrednosti koje se odnose na sluajan uzorak. 16. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju organskih hemijskih proizvoda Ovaj odeljak se primenjuje prvenstveno na proizvodnju: 1) osnovnih organskih materijala; 2) osnovnih sirovina za plastine mase; 3) hemijskih proizvoda koji se koriste u poljoprivredi; 4) premaza za boje; 5) osnovnih materijala u farmaceutskoj industriji; 6) proizvoda za farmaceutsku prodaju; 7) sredstava za ienje; 8) proizvoda za negu tela. Zahtevi za dostizanje graninih vrednosti dati u ovom odeljku e se primenjivati na otpadne vode poreklom prvenstveno iz proizvodnje supstanci upotrebom hemijskih, biohemijskih ili fizikih tehnika, ukljuujui i odgovarajue tehnologije za pripremu, meutretman i zavrni tretman i naknadnu obradu proizvoda. Nee se primenjivati za isputanje otpadnih voda manje od 10 m3/dan. Odeljak se ne odnosi na preradu nafte, odnosno na proizvodnju ugljovodonika. Opti zahtevi Otpadne vode se mogu isputati samo u sluaju, ako se nivo optereenja zagaujuih materija dri na tako niskom nivou u skladu sa graninim vrednostima emisije datim u ovom odeljku, to se utvruje na osnovu ispitivanja na mestu nastajanja otpadnih voda. U zavisnosti od uslova i specifinosti industrije, ovo se postie putem jedne od sledeih radnji ili njihovom kombinacijom: primenom postupaka tednje vode i materijala; viestrukim korienjem i vraanjem u proces (recirkulacija) vode, na primer u procesima pranja i preiavanja; indirektnog hlaenja; upotrebom tehnike bez stvaranja otpadne vode za generisanje vakuuma i za preiavanje zagaenog vazduha; prema postojeim mogunostima, primenom sirovina i pomonih materijala koji sadre malo zagaujuih materija; zadravanjem ili regeneracijom supstanci putem prerade osnovnog rastvora ili putem optimizacije tehnike. Granine vrednosti emisije za otpadne vode pre isputanja u povrinske vode Sledee zahteve za dostizanje graninih vrednosti emisije je potrebno ispuniti na mestima isputanja otpadne vode u vodno telo: 1) Vrednosti za HPK: 150 mgO2/l kod pojedinanog uzorka ili na osnovu 2-asovnog uzorka. Izuzetno, moe biti dozvoljena i vea vrednost, maksimalno 300 mgO2/l, u sluaju da je efekat smanjenja HPK najmanje 85%. 2) Ukupni neorganski azot (amonijani, nitritni i nitratni): 50 mg/l u odreenom sluajnom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku. Dozvoljena je i vea vrednost, maksimalno 75 mg/l ako je efekat smanjenja 75% raunato u odnosu na ukupan (organski i neorganski) azot, ako je temperatura vode koja se isputa iz biolokog postrojenja 120S. 3) Ukupan fosfor: 2 mg/l u reprezentativnom sluajnom uzorku (trenutni) ili 2-asovnom kompozitnom uzorku. 4) Toksinost (zahtevi se odnose na reprezentativne sluajne uzorke (trenutni) ili 2-asovni kompozit): Toksinost za ribe TF=2 Toksinost za dafnije TD=8 Toksinost za alge TA=16 Granine vrednosti emisije za otpadne vode pre meanja sa drugim otpadnim vodama

Sledee granine vrednosti emisije se primenjuju na otpadnu vodu pre meanja sa drugim otpadnim vodama: Tabela 16.1. Granine vrednosti emisije za adsorbujue organske halogene (AOH) u pojedinanom uzorku ili 2-asovnom srednjem uzorku Vrsta proizvodnje otpadna voda iz proizvodnje epihlorhidrina, propilen-oksida i butilen-oksida otpadna voda iz dvostepene proizvodnje acetaldehida otpadna voda iz jednostepene proizvodnje acetaldehida otpadne vode iz proizvodnje AOH-znaajnih organskih obojivaa i aromatinih meuprodukata, gde se dominantno upotrebljavaju u proizvodnji organskih obojivaa otpadna voda iz proizvodnje AOH-znaajnih aktivnih farmaceutskih sastojaka, sastojaka za zatitu bilja i priprema intermedijera Granina vrednost emisije(I) 3 g/t 80 g/t 30 mg/l 8 mg/l

8 mg/l

otpadna voda iz proizvodnje C1 hlorovanih ugljovodonika na hlorovanje metana i 10 mg/l esterifikaciju metanola, i od ugljen-tetrahlorida i perhloretana u cilju perhlorinacije otpadna voda iz proizvodnje 1,2-dihloretana ukljuujui dalju preradu do vinilhlorida otpadna voda iz proizvodnje polivinil-hlorida (PVC) (I) Nivo optereenja se odnosi na kapacitet ciljnih organskih produkata Tabela 16.2. Granine vrednosti emisije za druge supstance Parametri iva Kadmijum Bakar Nikal Olovo Ukupan hrom Cink Kalaj Jedinica mera mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l Granina vrednost emisije(I, II) I 0,05 0,2 0,5 0,5 0,5 0,5 2 2 II 0,001 0,005 0,1 0,05 0,05 0,05 0,2 0,2 2 mg/l 5 g/t

(I) Reprezentativan sluajni uzorak ili 2-asovni kompozitni uzorak (II) Zahtevi iz kolone I se odnose na otpadne vode iz proizvodnje, unapreenog procesa i primene tih materija, pre meanja sa ostalim otpadnim vodama. Zahtevi iz kolone II ne potiu primarno iz proizvodnje, unapreenog procesa ili primene tih supstanci, ali je voda na drugi nain zagaena tim supstancama ispod nivoa koncentracija u koloni I. Granine vrednosti emisije na mestu nastanka otpadne vode 1) Za hrom VI, primenie se koncentracija od 0,1 mg/l u sluajnom uzorku 2) Za volatilne organske halogene, primenie se koncentracija od 10 mg/l u sluajnom uzorku. Ovaj zahtev e se smatrati ispunjenim, pod uslovom da je postignut pre ulaska u

kanalizacioni sistem bez prethodnog rizika od curenja i gubitaka odnosno razblaenja otpadne vode. 17. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju premaznih materijala i glazura Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode ije zagaujue materije potiu uglavnom od proizvodnje vodenih disperzionih boja, sintetikih prevlaka i premaza, voda koje potiu od premaznih materijala, glazura i premaznih materijala na bazi rastvaraa, kao i iz pomonih dodatnih postrojenja. U sluaju generisanja vakuuma za vreme proizvodnog procesa, zapreminu otpadne vode treba drati na to manjem stepenu to se omoguava primenom tehnologija koje ne produkuju otpadne vode. Otpadna voda ne sme da sadri jedinjenja ive ili organo-kalajna jedinjenja koja potiu od konzervanasa i mikrobicidnih aditiva. Dokaz da otpadna voda ne sadri jedinjenja ive ili organo-kalajna jedinjenja se obezbeuje prikazivanjem informacija o proizvodnji, pokazujui da ulazni materijali i pomoni materijali koji se koriste za konzervisanje i mikrobicidno podeavanje ne sadre ova jedinjenja. Otpadna voda iz proizvodnje premaznih materijala na bazi rastvaraa sa pomonim postojenjima, dobijena kvenovanjem destilata od regenerisanja rastvaraa, ne sme se isputati. Tabela 17.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(II) Parametar Temperatura pH Suspendovane materije Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) Hemijska potronja kiseonika (HPK) Toksinost za ribe (TF) mg/l mgO2/l mgO2/l Jedinica mere 0C Granina vrednost emisije(I) 30 6,5-9 35 20 120(III) 2

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) Ne primenjuje se na otpadne vode koje potiu od proizvodnje pigmenata za organske boje i neorganskih pigmenata, vode iz indirektnog rashladnog sistema i postrojenja za tretman procesnih voda. (III) U sluaju otpadne vode iji HPK na mestu nastajanja premauje 50 gO2/l , HPK se mora smanjiti na 500 mgO2/l Tabela 17.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I) Sudovi ieni sa hidroksidima Tene disperzione boje, sintetiki Jedinica natrijuma iz proizvodnje premaznog smolama-umreen gips, mera materijala baziranog na vodorastvorni premazni materijali rastvaraima mg/l mg/l mg/l mg/l 2 0,5 0.1 0.5 2 0.5 0.1 0.5

Parametri

Barijum Olovo Hrom VI Ukupni hrom

Kobalt Bakar Nikl Cink Kalaj AOX (adsorbujui organski halogen) VOC (volatilni ugljovodonici)

mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l

1 0.5 0.5 2 1 0.1

1 0.5 0.5 2 1 1 -

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak Granine vrednosti emisije za AOH i VOC (suma trihloretena, perhloretana, 1,1,1trihloretana, dihlormetana izraunato kao hlor) se odnose na sluajne uzorke. Zahtevi za dostizanje graninih vrednosti emisije za VHHC (volatilni halogenovani ugljovodonici) se smatraju ispunjenim obezbeivanjem dokaza da se halogenovani ugljovodonici ne koriste u proizvodnji niti za ienje. 18. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju neorganskih boja Ovaj odeljak se odnosi na otpadnu vodu ije zagaenje potie prvenstveno od proizvodnje neorganskih pigmenata, koji su u tabelama oznaeni na sledei nain: 1 olovni i pigmenti sa cinkom; 2 kadmijumski pigmenti; 3 litoponi, cink-sulfidni pigmenti i precipitovani barijum-sulfat; 4 silikatne ispune; 4 pigmenti koji sadre gvoe-oksid; 5 pigmenti koji sadre hromne okside i 5 miksirane boje. Tabela 18.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(I, II) Parametar Jedinica mere mgO2/l kg/t Amonijak (kao NH4-N) Sulfati Sulfidi Gvoe Toksinost za ribe (TF) mg/l kg/t mg/l kg/t Neorganski pigment(III) 1 2 3 4 5 4 10 6 70 7 100 -

Hemijska potronja kiseonika (HPK)

100 150 100 2 2 20 2 0,6 -

600 1600 1200 2 0.5 2 20 2 2

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak. Optereenje je izraunato iz koncentracionih nivoa sluajnog uzorka ili iz 2-asovnog kompozitnog uzorka i iz zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju. (II) Ne primenjuje se na otpadnu vodu iz proizvodnje visoko disperznih oksida i pigmenata nosaa, niti na vodu iz posrednih rashladnih sistema i postrojenja za tretman procesne vode

(III) U sluaju proizvodnje gvoe-oksidnih pigmenata (neorganski pigment 5), zahtevi za sulfat e se primeniti samo na proizvodnju baziranu na metodi precipitacije i Penniman metodi. Za proizvodnju baziranu na anilin metodi, za sulfat e biti primenjen nivo od 40 kg/t. Zahtevi za gvoe e biti primenjeni samo na gvoe oksidne pigmente i tehniki gvoeoksid. Za bistre i visoko-iste gvoe-oksidne pigmente, bie primenjena vrednost od 1 kg/t. Tabela 18.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I) Parametar Anilin Barijum Olovo Kadmijum Jedinca mere kg/t mg/l kg/t mg/l kg/t Ukupni hrom Kobalt Bakar Nikl Sulfidi Cink mg/l kg/t mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l Neorganski pigment(II, III, IV) 1 0,04 0,03 2 2 0,15 2 3 2 0,01 1 2 5 0,5 6 0,02 0,5 1 0,5 0,5 0,5 7 -

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (II) U sluaju proizvodnje gvoe-oksidnih pigmenata (neorganski pigment 5), zahtevi za anilin e se primenjivati za proizvodnju baziranu na anilin metodi. (III) Specifini nivoi optereenja, koji su specifini u zavisnosti od proizvodnje (kg/t) kod dobijanja kadmijumskih pigmenata, odnosie se na koliinu upotrebljenog kadmijuma. (IV) Optereenje zagaujuim materijama je izraunato iz koncentracionih nivoa sluajnog uzorka ili 2-asovnog kompozitnog uzorka i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju. 19. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju vetakih ubriva, izuzev kalijumovih ubriva Granine vrednosti emisije navedene u ovom prilogu se odnose na otpadne vode ije optereenje zagaujuim materijama potie iz proizvodnje mineralnih vetakih ubriva. Tabela 19.1. Granine vrednosti(I) emisije na mestu isputanja u povrinske vode(II, III) Otpadne vode koje sadre azot a potiu Jedinica iz proizvodnje mere(V) kompleksnih vetakih ubriva 0C 30 Otpadne vode koje sadre azot iz proizvodnje jednokomponentnih azotnih ubriva 30 Otpadne vode koje potiu iz proizvodnje fosfatnih ubriva koja sadre fosfornu kiselinu 30

Parametar

Temperatura

Parametar

Otpadne vode koje sadre azot a potiu Jedinica iz proizvodnje mere(V) kompleksnih vetakih ubriva 6,5-9 ml/l 0,7

Otpadne vode koje sadre azot iz proizvodnje jednokomponentnih azotnih ubriva 6,5 9 0,3

Otpadne vode koje potiu iz proizvodnje fosfatnih ubriva koja sadre fosfornu kiselinu 6,5 9 0,7

pH Talone materije nakon 10 minuta(IV)

Hemijska potronja kgO2/t kiseonika (HPK) Ukupni sadraj kadmijuma, u sluaju da je kadmijum na tonu sirovog fosfora: 50 g 50 100 g Amonijani azot (NH4-N) g/t g/t kg/t

3

2

3

0,5 1 14 14 3 3,5

3 3 -

0,5 1 3 3

Nitratni azot (NO3kg/t N) Fosfor iz fosfata (PO4-P) Fluoridi kg/t kg/t

(I) Odnosi se na efluent iz postrojenja za preiavanje voda. (II) Ne odnosi se na otpadne vode iz proizvodnje kalijumovih vetakih ubriva, otpadne vode iz proizvodnje fosforne kiseline bez ekstrakcije gipsa, otpadne vode iz rashladnih sistema i pripreme procesne vode. (III) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak (IV) Odnosi se na trenutan pojedinaan uzorak (V) Vrednosti specifinog optereenja proizvoda se odnosi na 2-asovni kompozitni uzorak. Optereenje za kadmijum, fosfor i fluoride daju se preraunavanjem P2O5 u fosfate, optereenje azotom se rauna na osnovu sadraja amonijanog i nitratnog jedinjenja u svakom jedinjenju. 20. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju pulpe za papir Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode ije zagaujue materije potiu uglavnom od izbeljene pulpe, putem sulfitnih ili sulfatnih procedura. Optereenje zagaujuim materijama treba odravati ispod propisanih nivoa graninih vrednosti emisije, nakon ispitivanja situacije za svaki sluaj posebno, primenom sledeih radnji: 1) uklanjanje povrinskog sloja otpadne vode; 2) optimizovanje uklanjanja vlakana iz drveta (intenzivno kljuanje, delignifikacija kiseonikom); 3) zatvoreno pranje i sortiranje nebeljene pulpe; 4) sakupljanje najmanje 98% organskih supstanci, rastvorenih tokom uklanjanja vlakana, putem postupka pranja sa utedom vode; 5) recikliranje nusprodukata

pranja pulpe; 6) neutralizacija i otparavanje rastvora za pranje; 7) recikliranje koncentrata otparavanja (zgusnuta tenost) i regenerisanje hemikalija za uklanjanje vlakana; 8) striping i ponovna upotreba visoko koncentrisanog kondenzata otparavanja; 9) primena izbeljivaa koji ne sadre elementarni hlor i hemikalija koje isputaju hlor, izuzev hlor-dioksida, u proizvodnji (pulpa koja ne sadri elementarni hlor) sulfatne pulpe; i 10) izbegavanje primene i zadravanja organskih kompleksirajuih agenasa kojima se ne postie 80% degradacije rastvorenog organskog ugljenika nakon 28 dana. Tabela 20.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(III, V) Parametar Temperatura pH Suspendovane materije Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) Hemijska potronja kiseonika (HPK) Adsorbujui organski halogenidi (AOH) Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) Ukupni fosfor Toksinost za ribe (TF) mg/l kgO2/t(IV) kgO2/t(IV) kg/t(IV) mg/l mg/l Jedinica mere Granina vrednost emisije(I) 0C 30 6,5-9 35 3 40 1(II) 10(VI) 2 2

(I) Vrednosti se odnose na 24-asovni srednji uzorak (II) Trenutni uzorak (III) Ne primenjuje se na otpadne vode iz proizvodnje pulpe za do jedne godinu stara postrojenja, otpadne vode koje potiu iz indirektnog rashladnog sistema i procesne otpadne vode (IV) Vrednosti specifinog proizvodnog optereenja se odnose na 24-asovni kapacitet proizvodnje (raunato na krajnji proizvod celulozu koja je suena na vazduhu) (V) Pre meanja sa otpadanim vodama iz drugih izvora, otpadna voda ne sme da sadri hlor i i jedinjenja koja isputaju hlor, ili adsorbujue organske halogenide (AOH) od izbeljivanja. Otpadna voda iz proizvodnje sulfatne pulpe (pulpa koja ne sadri elementarni hlor) moe da sadri do 0,25