Centar za liberalno-demokratske studije

Ekonomski usloviNakon snažnog višegodišnjeg rasta BDP-a od

preko 5% godišnje, prvi znaci krize pojavili su se već u trećem kvartalu 2008. godine

U prvoj polovini 2009. godine realno smanjenje BDP-a – 4%

Posebno je pogođena industrija, čija je proizvodnja smanjena za jednu petinu

Tržište radne snage – pre krizeNiska stopa aktivnosti i zaposlenosti Smanjenje zaposlenosti u modernom sektoru

ekonomije, a povećanje na manje kvalitetnim, povremenim i sezonskim poslovima

Visoka, ali opadajuća stopa nezaposlenosti - 13,6% u 2008.

Niska fleksibilnost na formalnom segmentu Prvi znaci poboljšanja parametara na tržištu

radne snage u 2007. i 2008. godini

Tržište radne snage – period krize

Tržište radne snage – period krizeVeliko smanjenje zaposlenosti, za 250 hiljada u periodu

april 2008-oktobar 2009 (za 8,7%)Smanjenje zaposlenosti je posebno veliko u neformalnoj

ekonomiji, zabeleženo već u oktobru 2008Kriza je prvo pogodila područja izvan urbanih centara,

da bi kasnije podjednako uticala na smanjenje zaposlenosti

Među regionima najveće smanjenje zaposlenosti u centralnoj Srbiji

Među sektorima su najviše pogođeni građevinarstvo, ugostiteljstvo, poljoprivreda i industrija (oktobar 2008- april 2009)

Više su pogođena “radnička” zanimanja i mladi Žene su više pogođene u prvom periodu krize, a

muškarci u drugom

Tržište radne snage – period krize

Tržište radne snage – period krizeNezaposlenost je snažno porasla već u oktobru

2008, u aprilu 2009. porast za 6,9%Stopa nezaposlenosti raste od 13,3% u

predkriznom perodu, dostižući čak 16,6% u oktobru 2009.

Urbana područja uočljivo više pogođenaPorast nezaposlenosti je više pogodio muškarce,

lica sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, sredovečne i starije

Smanjenje zaposlenosti se nije pretežno prelilo u povećanje nezaposlenosti - značajniji deo “prelivanja” je zabeležen u korist neaktivnih

ZaradePosle snažnog rasta realnih zarada tokom ove

decenije, trend je prelomljen i zarade se blago smanjuju u realnom izrazu - smanjenje se gotovo u potpunosti može pripisati smanjenju zarada u neformalnom sektoru

Prilagođavanje u formalnom sektoru u većoj meri se odvijalo kroz smanjenje zaposlenosti i povećanje nezaposlenosti, nego kroz smanjenje zarada

Razlika u zaradama između muškaraca i žena se smanjila u kriznom periodu

Zarade u urbanim i ostalim delovima Srbije podjednako su pogođene u vreme krize, a razlike u zaradama između regiona se smanjuju

Siromaštvo – pre krizePrema svim raspoloživim izvorima podataka period pre

nastanka krize obeležen je pre svega značajnim smanjenjem apsolutnog siromaštva

Uprkos i dalje uočljivim razlikama selo-grad siromaštvo se značajno smanjilo u ruralnim i mešovitim naseljima

Velike razlike između regiona, brže smanjenje siromaštva u Beogradu i centralnoj Srbiji

Profil siromaštva ne može da se objasni polnim razlikama

Najviše pogođeni siromaštvom nezaposleni, manje obrazovani, deca do 15 godina i stariji

Analiza distribucije potrošnje pokazuje da potrošnja je značajno porasla u predkriznom periodu, posebno među domaćinstvima u najnižem decilu -najsiromašniji su u relativnom smislu imali najviše koristi od ekonomskog rasta

Osnovni indikatori siromaštva

Indikatori siromaštva 2006 2007 2008(Q1-Q3)

2008 (Q4)

2009(Q1-Q2)

Apsolutna linija siromaštva (po ekvivalentnom odraslom, u dinarima) 6,221 6,625 7,323 7,401 7,963

Procenat siromašnih 8.8 8.3 6.1 5.4 7.4

Dubina siromaštva 2.1 1.9 1.2 1.0 1.6

Oštrina siromaštva 0.8 0.7 0.4 0.3 0.5

Procene siromaštva za Srbiju

Siromaštvo u periodu krizePo prvi put nakon 2000. godine zabeležen je porast

siromaštva u SrbijiIpak nivo siromaštva u prvoj polovini 2009.

godine je još uvek niži od onog koji je zabeležen 2006. i 2007. godine

Siromaštva je više poraslo u centralnoj Srbiji i u Beogradu i izvan urbanih područja

Povećanje siromaštva je posebno uočljivo među najmanje obrazovanim (indeks siromaštva preko 18%)

Siromaštvo je više pogodilo decu mlađu od 15 godina starosti (indeks siromaštva preko 9%)

Nešto veći porast siromaštva je zabeležen u domaćinstvima u kojima je nosilac domaćinstva muškarac

Indeks siromaštva, stanovništvo 15+, (u %)

2006 2007

2008(Q1-Q3)

2008 Q42009

(Q1-Q2)

18.8 17.3 10.7 11.1 18.0

Osnovna škola 12.3 10.9 8.5 9.2 9.7

Srednja škola 5.3 5.4 4.8 2.9 4.1

Viša škola 1.1 1.1 2.1 1.5 2.2

Fakultet 2.0 0.7 1.2 0.4 0.8

Ukupno 8.3 7.8 6.0 5.2 7.0

Siromaštvo u periodu krizePoložaj specifičnih vulnerabilnih grupa

(Romi, interno raseljena lica, samohrane majke, korisnici socijalne pomoći) se pogoršao tokom krize usled smanjene ponude poslova u neformalnoj

ekonomiji, gubitka zaposlenja u formalnom sektoru,malih šansi za pronalaženje novog zaposlenja ismanjenih zarada i u formalnoj i u neformalnoj

ekonomiji.

Siromaštvo u periodu krizeNajvažnija strategija preživljavanja tokom

krize je smanjenje troškova ili njihovo odlaganje Sledeći najvažniji mehanizam preživljavanja je

posezanje za ušteđevinom Među drugim mehanizmima su i odlaganje

zdravstvenih troškova, pozajmice od rođaka i prijatelja, odustajanje od investicija u imanja ili porodični biznis

Najsiromašniji su se više oslanjali na pomoć prijatelja i rođaka i na socijalnu pomoć, u većoj meri su odlagali zdravstvene troškove i tražili dodatni posao

Neke preporuke za ublažavanje efekata krizeU uslovima prevelike javne potrošnje i

visokog budžetskog deficita, Srbija ne raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima i nema na raspolaganju širok izbor mera intervencionističke politike

Imajući u vidu razlike u intenzitetu uticaja krize i nivo siromaštva mere bi pre svega trebalo usmeriti na područja izvan urbanih centara i na centralnu Srbiju

Neke preporuke za ublažavanje efekata krizePreusmeravanje aktivnih mera na tržištu radaTokom krize redizajniranje programa na način da

primarno zapošljavaju najsiromašnije, a ne grupe koje su ugrožene sa aspekta tržišta radne snage

Prednost u angažovanju na javnim radovima bi na primer, mogli da dobiju radno-sposobni korisnici socijalne pomoći koji tokom 3

meseca u godini ne ostvaruju pravo na naknade, oni koji su se prijavili za pomoć, ali su odbijeni, jer se

nalaze neposredno iznad administrativne linije siromaštva ili

korisnici jednokratnih opštinskih pomoći

Neke preporuke za ublažavanje efekata krizeU sferi državne politike finansijske podrške

za siromašne posebno je važno da novi zakon o socijalnoj zaštiti bude usvojen što pre i da delovi zakona koji se odnose na novčane naknade za siromašne, stupe na snagu već 2010. godine

Nova zakonska rešenja predviđaju povećanje iznosa pomoći za postojeće korisnike i proširenje kruga korisnika socijalne pomoći

Promene u navedenom pravcu podržale su i međunarodne finansijske institucije 

Neke preporuke za ublažavanje efekata krize

Unapređenje i redovno praćenje statističkih istraživanja

Praćenje i evaluiranje svih politika koje se preduzimaju radi ublažavanja posledice krize