Uticaj drumskog i eleznikog transporta na ivotnu sredinu

SEMINARSKI RAD Predmet: Ekoloki Menadment Tema: Uticaj drumskog i eleznikog transporta na ivotnu sredinuwww.maturski.orgUVOD

Ekologija je nauka o ivotnoj sredini. Ime nauke potie od grkih rei oikos - dom, domainstvo i logos - nauka, izuavanje. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemaki biolog Ernst Hekel 1866. godine. U laikoj javnosti se ovaj termin esto koristi kao sinonim za pojam zatite ivotne sredine, to nije ispravno jer je zatita ivotne sredine samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija.U sutini, ekologija je nauna disciplina koja prouava raspored i rasprostranjenost ivih organizama i bioloke interakcije izmeu organizama i njihovog okruenja. Okruenje (ivotna sredina) organizama ukljuuje fizike osobine, koje sumarno mogu da se opiu tzv. abiotikim faktorima kao to su klima i geoloki uslovi (geologija), ali takoe ukljuuje i druge organizme koji dele sa njim njihov ekosistem, odnosno stanite.Ekologija, koja se obino smatra granom biologije, opta je nauka koja prouava iva bia (organizme). Organizmi mogu biti prouavani na mnogim razliitim nivoima, od proteina i nukleinskih kiselina (u biohemiji i molekularnoj biologiji), do elija (u elijskoj biologiji), jedinki (u botanici, zoologiji i ostalim slinim naukama), i konano na nivou populacije, zajednica i ekosistema, do biosfere kao celine. Zadnje navedeni nivoi su glavni predmeti ekolokih istraivanja. Ekologija je multidisciplinarna nauka. Zbog usredsreenosti na vie nivoe organizacije ivota i na meuodnos organizama i njihove okoline. Ekologija ima snaan upliv na mnoge druge naune grane, pogotovo na geologiju i geografiju, zatim meteorologiju, pedologiju, hemiju i fiziku. Zato se za ekologiju kae da je holistika nauka i da objedinjuje tradicionalne nauke (kao npr. biologiju) koje, na taj nain, postaju njene subdiscipline i sve zajedno omoguavaju daljnji razvoj ekologije.Kao grana nauke, ekologija ne propisuje ta je "ispravno" a ta "pogreno". Ipak, uenje o biolokoj raznovrsnosti i s tim povezanim ekolokim temama omoguilo je nauno postavljanje ciljeva envajormentalizma i dalo mogunost da se s tim povezane teme izraavaju naunom metodologijom, merenjima i terminologijom. tavie, holistiki pristup prouavanju prirode podjednako je zastupljen i u ekologiji i u envajormentalizmu.Pogledajmo na koji nain ekolog moe prouavati ivot pela:bihejvioralni odnos meu jedinkama neke vrste naziva se bihejvioralna ekologija; na primer, prouavanje pele matice i njenog odnosa prema pelama radnicima i prema trutovima.svrsishodna aktivnost vrsta naziva se drutvenom ekologijom; na primer, aktivnost pela obezbeuje opraivanje biljaka. Pelinja drutva proizvode med koje u ishrani koriste druge vrste, kao npr. medvedi.Odnos izmeu prirodne sredine i ivih vrsta naziva se ekologijom prirodne sredine; na primer, nain na koji promene u prirodnoj sredini utiu na aktivnost pela. Pele mogu poeti ugibati zbog promena u prirodnoj sredini. Dakle, prirodna sredina je istovremeno i uzrok i posledica ovih promena i samim tim je povezana sa opstankom vrsta.Ekologija, kao nauka irokog polja prouavanja, moe se podeliti na nekoliko glavnih i sporednih subdisciplina: glavne subdiscipline su (poreane po "gnezdima" od manje obimnih ka obimnijim):bihevioristika ekologija koja prouava ekoloke i evolucionistike osnove ivotinjskog ponaanja i ulogu ponaanja u prilagoavanju ivotinja njihovim ekolokim stanitima;populacijska ekologija (ili autoekologija) koja se bavi populacijskom dinamikom unutar vrsta i njenom povezanou sa faktorima prirodne sredine.ekologija ivotne zajednice (ili sinekologija) koja prouava odnose meu vrstama u odreenoj ekolokoj zajednici;Savremenici smo velikih promena koje se pod uticajem tehniko - tehnoloke revolucije odvijaju u svim sferama drutvene reprodukcije. Osnovni cilj ovih aktivnosti je to vei stepen integracije osnovnih reproduktivnih funkcija, koje omoguavaju racionalnije privreivanje, odnosno racionalno projektovanje, regulisanje i usmeravanje protoka energije, robe i informacija unutar i izmeu sistema.

Sisteme kombinovanog transporta karakterie posebna tehnika baza i sve tehnologije

kombinovanog transporta podrazumevaju prevoz kompletnih transportnih jedinica, sredstvima najmanje dva vida saobraaja, bez promene transportnog suda. Kombinovani kopneni transport obuhvata dva razliita vida transporta. elezniki i drumski.

Kombinovani kopneni transport je ekoloki prijateljski vid transporta i efekti njegove

primene u oblasti zatite ivotne sredine su mnogostruki kao to su smanjenje emisije tetnih gasova, nivoa buke i smanjene potronje goriva, redukcija broja drumskih vozila, odnosno smanjenje zakrenja i optereenja drumske mree, poveanje bezbednosti saobraaja i dr.

Pojedini vidovi saobraaja upueni su na saradnju u vidu kooperacije i koordinacije u

poslovanju i razvoju. Tehnoloke promene nastale u robnom transportu ogledaju se u integraciji unutar i izmeu vidova saobraaja. Savremeni pristup ovoj problematici diktira sveobuhvatnost, ime se prevazilazi stari pristup, koga su karakterisala granska i parcijalna reenja.

SAOBRAAJ I IVOTNA SREDINA

Pored mnogobrojnih industrijskih postrojenja, hemijskih preraivaa, proizvoaa sirovina i toplotne energije i dr. saobraaj predstavlja jedan od najveih zagaivaa prirodne okoline. Njegovo negativno dejstvo ispoljava se na vie naina preko zagaivanja vazduha, vode i tla, velike buke, zauzimanja zemljita i ivotnog prostora, potresa (vibracija), usporenja u odvijanju putnikih i robnih tokova (zaguenja), velikih rizika od prevoza opasnih materija i dr. Vazduh se zagauje isputanjem tetnih izduvnih gasova ugljen monoksida, oksida azota, sumpor dioksida, jedinjenja ugljenovodonika,

alkalnih jedinjenja, estica praine, olova i sl. Svi ovi gasovi vrlo nepovoljno utiu na ovekovo zdravlje (neki od njih imaju izraeno kancerogeno dejstvo). Kiseonik, kao jedan od najvanijih elemenata za ivot na zemlji, sve je zagaeniji drugim otrovnim gasovima i sve ga je manje. Pored neplanskog unitavanja uma (proizvoaa kiseonika), saobraaj odnosno sva transportna sredstva sa tenim pogonskim gorivom troe ogromnu koliinu kiseonika, to se naroito osea u gusto naseljenim mestima sa velikim brojem

motornih vozila. Zagaivanje vode i tla takoe proizilazi i od saobraaja, zbog izbacivanja hemijskih supstanci i isputanja otrovnih gasova. Buka predstavlja sve vei problem, postaje sve jaa i nesnosnija, izazivajui mnoge negativne posledice, hormonalne i organske poremeaje kod ljudi. Saobraaj je najvei uzronik buke koja raste u zavisnosti od vrste i broja transportnih sredstava, strukture saobraajnih sredstava, brzine, podloge puteva, lokacije puteva i pruga i sl. Drumski saobraaj, sa aspekta njegove razvijenosti, brojnosti i osnovnih karakteristika, znatno vie stvara buku nego elezniki saobraaj.Prema odreenim istraivanjima, za isti obim transporta nivo buke drumskog putnikog

saobraaja vei je za dva puta od nivoa buke eleznikog saobraaja, odnosno eksterni trokovi buke su est puta vei kod drumskog saobraaja. Zaguenja u saobraaju, koja su veoma izraena u tzv. periodima vrnog optereenja, vrlo tetno deluju na ivotnu sredinu i izazivaju mnoge negativne posledice, kao to su dodatna potronja goriva, dodatno zagaenja vazduha, zakanjenja na posao i kolu, problemi u snabdevanju

trgovini i u proizvodnji, smanjenja obrta i efekata transportnih sredstava i dr.

Sprovedena istraivanja pokazuju da je elezniki saobraaj znatno povoljniji i sa aspekta

zauzimanja prostora:

*dvokolosena pruga zauzima samo 12 m, dok auto-put sa dve kolovozne trake zauzima 26 m irine,

* kod istog obima transporta prostor koji zauzimaju drumske saobraajnice (u odnosu

na eleznike pruge) tri puta je vei,

* izgradnja jednog km auto-puta je za 2,5 puta skuplja od izgradnje jednog km dvokolosene pruge,

* u jedinici vremena eleznikomdvokolosenom prugom se moe prevesti od 4

do 8 puta vie putnika nego putnikim automobilima na auto-putevima, U zapadnoevropskim zemljama prouavaju se pogodnosti pojedinih saobraajnih grana i sa

aspekta trokova udesa. Prema tim istraivanjima proizilazi da su trokovi udesa privatnih putnikih automobila za 400 puta, a autobusa za 40 puta, vei od trokova udesa kod eleznikog saobraaja. Na osnovu ovih podataka koji se odnose na eleznice zapadnoevropskih zemalja, odgovarajui zakljuci se mogu izvui i za saobraaj u naoj zemlji.U saobraajnoj nauci naelno se razlikuju dva obilika saobraaja, direktni ili neprekinuti i

pretovarni ili prekinuti saobraaj. Idealni obliksavlaivanja prostora je kada se jedan transportni dogaaj izmeu saobraajnog izvora i saobraajnog cilja sprovodi istim prevoznim sredstvom u neprekinutom saobraaju. Iz geografskih razloga ili zbog nedostatka svojstava pojedinih vidova saobraaja to nije uvek mogue postii. U praksi je najei prekinuti saobraaj sa svim nedostacima (velika pretovarna uestalost,

veliki transportni zahtevi itd.). Da bi se ovi nedostaci i potekoe to je mogue vie smanjili, razvijen je jedan novi oblik kombinovani (vezani) transport.Sisteme kombinovanog transporta karakterie posebna tehnika baza, standardizovana i

unificirana prateim sredstvima, tehnologijom, informaciono - upravljakim sistemom itd. Danas se u svetu primenjuju razliite tehnologije transporta u ijoj realizaciji uestvuju transportna sredstva vie vidova saobraaja primenom iste transportne jedinice. Sve tehnologije kombinovanog transporta podrazumevaju prevoz kompletnih i standardizovanih (normiranih) transportnih jedinica, od poiljaoca do primaoca,

sredstvima najmanje dva vida saobraaja, bez promene transportnog suda. Cilj kombinovanog transporta nije samo smanjenje trokova i ubrzanje transporta, ve i

racionalno i pojednostavljeno organizovanje transportnog ciklusa na celom prevoznom putu, od poiljaoca do primaoca robe. Osnovno naelo kombinovanog transporta zasniva se na otpremi robe od jednog mesta do drugog u jednoj transportnoj jedinici, tako to se uzastopno koristi vie vidova prevoza, a da se ne vri pretovar same robe prilikom promene saobraajnih sredstava. Jedinica kombinovanog transporta oznaava

razliite transportne sudove koji omoguavaju korienje razliitih vidova saobraaja: elezniki + drumski, elezniki + pomorski, eleniki + reni, drumski + vazduni...

Kombinovani kopneni transport, odnosno kombinacija eleznikog i drumskog transporta

poznat je pod nazivom sistem transporta "ina - drum". Kod ovog sistema pojavljuju se sledee jedinice kombinovanog transporta:

- kontejneri,

- kompletna drumska vozila,

- pojedini delovi drumskih vozila (sedlaste prikolice),

- izmenljivi transportni sudovi (izmenljivi kamionski sanduci).

Na osnovu jedinice koja se prevozi, kombinovani kopneni transport sainjavaju tri

osnovne delatnosti:

- kontejnerski transport,

- kombinovani elezniko - drumski transport,

- kombinovani drumsko elezniki transport (transport eleznikih vagona na kamionima, u veim gradovima).

Kombinovani elezniko - drumski transport podrazumeva vie sistema za transport drumskih jedinica. Zavisno od primenjene tehnike, organizacije transportnog procesa i naina manipulisanja, razlikujemo sledee sisteme:

- praeni transport, odnosno transport kompletnih drumskih teretnih vozila sa

horizontalnim utovarom istovarom (huckepack, tehnika A),

- nepraeni saobraaj, odnosno transport sedlastih prikolica sa horizontalnim utovarom

(huckepack, tehnika B1) i sa vertikalnim utovarom (huckepack, tehnika B2), kao i transport izmenljivih transportnih sudova (huckepack, tehnika C).

Pored ovih osnovnih sistemskih tehnika kombinovanog kopnenog transporta, poslednjih

nekoliko godina razvija se tehnika tzv. bimodalnog transporta, odnosno transport drumskih poluprikolica na specijalnim obrtnim postoljima (sistem "Road - Railer" - u prevodu "drumsko - elezniko vozilo"). Ova tehnika poznata i pod nazivom "polueleznica" pripada uslovno podruju huckepack transporta - tehnika B.Drumski saobraaj doprinosi mnogim problemima u ivotnoj sredini, jer je zavisan od neobnovljivih fosilnih goriva, naroito nafte. Prouzrokuje buku i zagaenje vazduha, zemljita i vode, bioloke i drutvene uticaje, kao i uticaje zbog upotrebe zemljita, koji mogu delovati lokalno na elemente ivotne sredine (na primer na zdravlje stanovnitva zbog smoga). Regionalno (emisije izduvnih gasova utiu na kiselost), pa ak i globalno (gasovi koji utiu na zagrevanje atmosfere i promenu klime).

Emisija iz vozila se sastoji od nekoliko stotina jedinjenja. Znaajne materije-zagaivai ukljuuju materije u obliku tenih ili vrstih estica, ugljen monoksid, ugljen dioksid, azotni i sumporni oksidi i ugljovodonici, koji se zajedno nazivaju isparljiva organska jedinjenja. Emisije iz vozila takoe ukljuuju trajna jedinjenja, koja mogu ostati u ivotnoj sredini mnogo godina, kao to su teki metali (olovo, kadmijum poliaromatini ugljovodinici i organohlor).

Materije u obliku malih vrstih ili tenih estica, naroito onih malog prenika, povezane su sa bolestima plua (dizel motori su najvaniji izvor ugljen monoksida), ugljen dioksid je gas koji zagreva atmosferu, azotni oksidi su povezani sa respiratornim problemima i doprinose indirektno globalnom zagrevanju. Sumporna i azotna jedinjenja doprinose stvaranju kiselih kia i isuivanju zemljita. Neka isparljiva organska jedinjenja su motogena, kancerogena i neurotoksina (npr. smrtnost od raka se povezuje sa izloenou benzolu i poliaromatinim ugljovodonicima).Upotreba zemljita je takoe problematino pitanje, jer prevozna infrastruktura onemoguava korienje zemljita u druge svrhe (npr. za poljoprivredu), a gradsko irenje stvara potrebu za veom prevoznom strukturom, to moe biti kontraproduktivno sa stanovita ouvanja ivotne sredine.

Poznato je da su drumska motorna vozila jedan od glavnih izvora buke u gradovima, koja proizilazi od zajednikog dejstva vie pojedinanih izvora od kojih svaki proizvodi buku manjeg ili veeg intenziteta. Kao najznaajniji izvori buke su: izduvni i usisni sistem, rad motora i mehanika buka, sistem za hlaenje, grejanje, provetravanje, pneumatici, aerodinamika buka i dr. Buka predstavlja problem naroito u industrijski razvijenim centrima kao to je Vrbas, koji svojim poloajem i razvijenou privlai snaan ciljni i tranzitni saobraaj. Povean nivo buke nepovoljno utie na ovekovo zdravlje, psiho-motorne sposobnosti i radni uinak. Kontrolna merenja dnevnih i nonih nivoa buke u kontinuitetu se vre jedino u veim gradovima Srbije, dok u ostalim mestima ne postoje validni podaci o nivoima buke, na osnovu kojih bi se mogle preduzeti konkretne mere za njeno smanjivanje.Mere za ublaavanje uticaja na ivotnu sredinu ukljuuju spreavanje buke, saenje biljaka, ventilaciju, mere kontrole erozije, kao i mere kontrole zagaenja voda, ali je pre toga neophodno izvriti sistematska ispitivanja nivoa, koncentracije i sastava izduvnih gasova kao i intenziteta buke u dnevnim i nonim uslovima na znaajnim saobraajnicama i saobraajnim vorovima, kao i u blizini eleznikih koloseka i ranirnih stanica.

Istraivanja pokazuju da 50 % aerozagaenja u gradovima potie od saobraaja. Postoji itav set meunarodnih direktiva, od Evropske direktive o zatiti vazduha od zagaenja i praenju njegovog kvaliteta u urbanim sredinama, preporuka Svetske zdravstvene organizacije, do domaeg Pravilnika o graninim vrednostima emisije, metodama merenja itd., koji reguliu oblast zagaenja vazduha. Nai sadanji pravilnici iz ove oblasti su usklaeni sa prethodnim evropskim pravilnicima i prvilnicima SZO, ali se radi na njihovoj harmonizaciji sa propisima EU.

Iako se u odnosu na devedesete godine iz budeta izdvaja osam puta vie novca za zatitu ivotne sredine, zagaenost vazduha i vode u je u stalnom porastu. Rezultati istraivanja, koji su predstavljeni povodom obeleavanja Dana zatite ivotne sredine, govore da je i u 2006. godini nivo buke u Beogradu premaio dozvoljeni nivo, kao i da je 30 odsto svih bolesti prouzrokovala zagaena ivotna sredina.

Rezultati istraivanja Gradskog zavoda Beograda za javno zdravlje i Sekretarijata za zatitu ivotne sredine pokazuju da se u odnosu na 2005. godinu smanjio samo nivo buke, ali je i dalje veoma visok, pogotovo u stambenim zonama u Beogradu. Najvei zagaiva buke, kao i vazduha, je i dalje saobraaj, dok se uticaj industrije i toplana neto smanjio. Najvie su zagaene ulice u centru grada, kao i Ulica glavna u Zemunu, gde je stepen zagaenosti na nivou zagaenja najueg gradskog jezgra.Veina tetnih gasova (oko 1/3 potie od saobraaja i to 65% ugljen-monoksida, 45%

ugljenovodonika, 49% oksida azota. Meutim, u isputanju tetnih gasova velike su razlike izmeu saobraajnih grana. eleznica u odnosu na ostale saobraajne grane doprinosi, praktino, ouvanju istoe vazduha. Prema istraivanjima Meunarodnog saveza eleznica u Nemakoj, odnosno Grupe 12 eleznica Evropske zajednice, uee emitovanja tetnih supstanci u procentima po saobraajnim granama iznosi:

* 66 od 99% - kod drumskog saobraaja,

* 3 do 26% - kod eleznikog saobraaja,

* 1 do 8% - kod vodnog saobraaja.

Globalno posmatrano, samo 3% tetnih supstanci koje potiu iz saobraaja odnosi se na

elezniki saobraaj. Najvei deo tetnih supstanci nastaje sagorevanjem benzina i uglja

Istraivanjima koja su sprovedena u Holandiji dolo se do zakljuka da od ukupne emisije olova u atmosferi 87% potie od saobraaja, a u okviru toga 94% od drumskog saobraaja. Prema sprovedenim istraivanjima u Americi, u gusto naseljenim mestima autobusi zagauju vazduh za 24 puta, a putniki automobili za 30 puta vie nego eleznica. eleznica sa svojim karakteristikama ima oigledne komparativne prednosti, jer prevozi u svim vremenskim uslovima, po pravilu bez zastoja. eleznica koristi elektrinu energiju kao osnovno pogonsko sredstvo, jer od ukupnog prevoza na prugama eleznice Srbije u 2008. godini 83% je ostvareno upotrebom elektrine energije (izraeno u brutotonskim kilometrima). Tehnika i tehnologija transporta eleznicom, takoe, znaajno doprinose ouvanju ivotne sredine i jo vie potenciraju prednosti ove

saobraajne grane. Do detalja je sve razraeno i jasnim propisima precizirano. Prijem poiljaka na prevoz, smetaj u magacine, utovar, transport, istovar i isporuke poiljaka odvijaju se u skladu sa unapred propisanim normama. Sve je predvieno, a naroito za poiljke koje mogu ugroziti ivotnu sredinu. Adekvatnim razvojem eleznikog saobraaja bitno bi se uticalo na smanjenje transportnih trokova i poveanje ukupne drutvene racionalnosti, pre svega zbog znatno nie potronje pogonske energije u odnosu na ostale saobraajne grane. Prema podacima Evropske komisije, od ukupne potronje energije, saobraaj koristi 30%, a ostale privredne grane 70%. Od ukupne potronje energije u saobraaju u Evropskoj uniji 84 % otpada na drumski saobraaj, a samo 2,5% na elezniki saobraaj.

Na osnovu istraivanja sprovedenih u naoj zemlji potronja ekvivalentne (specifine) energije vea je za isti transportni uinak za:

* 3,5 puta - kod autobuskog saobraaja,

* 10,8 puta - kod putnikih automobila,

* 27,8 puta - kod vazdunog putnikog saobraaja u odnosu na potronju elektrine

energije u eleznikom saobraaju.

Kod prevoza robe potronje energije vea je za 13 puta u javnom drumskom saobraaju, 23 puta u saobraaju za sopstvene potrebe, 3,7 puta u renom saobraaju nego kod prevoza robe u eleznikom saobraaju.

elezniki saobraaj stvara manje buke nego drumski ili vazduni .Kod prevoza iste koliine tereta i istog broja putnika elezniki saobraaj stvara 25-50 % manje buke. Prema podacima "GRUPP-studije" iz Nemake 86% trokova nastalih zbog buke u kopnenom saobraaju otpada na drumski a 14% na elezniki saobraaj.Smanjenje buke u gradovima u eleznikom saobraaju se postie na sledee naine:

* nastoji se da se to vie pruga elektrificira,

* nastoji se da se izvri izmetanje ili sputanje eleznice ispod nivoa grada

Kod prevoza masovnih tereta eleznicom troi se etiri puta manje energije nego kada se prevozi kamionima. elezniki koridori najbolje koriste prostor, broj tekih nesrea je nekoliko desetina puta manji nego u drumskom saobraaju tako da eleznica viestruko puta bolje uva drutvene vrednosti.

Glavne tete u saobraajnim nesreama ukljuuju:

* vrednost ljudskih ivota,

* trokove medicinske nege,

* gubitke u proizvodnji,

* materijalne tete.

eleznica je ekonomski isplativija, jer su vrednost po etiri najvanija podruja na kojima se javljaju eksterni trokovi viestruko na strani eleznice i to:

* udesi,

* zastoji

* zagaenje,

* buka,

Kod eleznice koja radi po vremenskom planu (red vonje) problemi zastoja dre se pod

kontrolom, a u drumskom saobraaju svaki uesnik odluuje kada e koristiti drum. elezniki saobraaj tedi energiju na osnovu :

* korienja elektrine energije za pogon,

* velike mase vozova,

* izbegavanju estog zaustavljanja i pokretanja.

Na elektrificiranim prugama primarni energetski izvori se iskoriavaju na najbolji nain.Glavni zagaivai vazduha su:

* sumporni spojevi nastali sagorevanjem fosilnih goriva;

* ugljenmonoksid (CO);

* azotni oksidi (NOx)

* ugljikovodonici;

* a, estice, aerosol.

Poslednjih godina belei se znaajan porast u broju prevezenih tovarnih jedinica kombinovanog transporta eleznicom u naoj zemlji. Dominiraju pre svega dve grupe tokova roba. Sa jedne strane to su tokovi kontenerizovane robe koja se otprema

iz Zapadnoevropskih drava ka Grkoj ili Turskoj kao i obratno. Sa druge strane, poev od druge polovine 2006. godine dolazi do znaajnog intenziviranja kontenerskih tokova u uvozu robe za Srbiju preko Jadranskih luka Rijeka i Kopar to je rezultiralo i uvoenjem kompletnih kontenerskih vozova Beograd Express (Kopar Beograd) i Rijeka- Beograd Express (Rijeka Beograd). Osim ka Beogradu, transport robe kontenerima od luka na

Jadranskom moru obavlja se i ka drugim destinacijama u Srbiji, kao to su: Subotica,

Panevo, Novi Sad, Batoina, Mladenovac, abac, id itd. Kada je re o tranzitu preko teritorija Srbije i Hrvatske, osim na koridoru X, tovarne jedinice kombinovanog transporta prevoze se i na relaciji Piacenza (Italija) Berceni (Rumunija) i obratno.

U sklopu razvoja kombinovanog drumskoeleznikog transporta preko teritorije Srbije,

posebno mesto zauzima pokuaj uspostavljanja prevoza po sistemu pokretni put eleznice (RoLa - hukepack tehnika A). Sredinom septembra 2006. godine, nakon viegodinjih napora na stvaranju tehnikih uslova za transport kompletnih

drumskih teretnih vozila eleznicom, saobraao je prvi RoLa voz na relaciji Wels (Austrija) Halkali (Turska), tranzitirajui Srbiju koridorom X.

U toku perioda probnog saobraaja do 31.12.2006. godine saobraalo je 3 para vozova,kojima je prevezeno ukupno 84 kamiona. Nedavno su obnovljeni kontakti uestvujuih eleznica i austrijske firme kombi kao operatera koji organizuje itav transport, u cilju utvrivanja mogunosti za ponovno pokretanje ovog voza. Kako interesovanje za takvom vrstom transporta postoji na pomenutom pravcu, oivljavanje ovakvog oblika prevozne usluge zavisie pre svega od mogunosti definisanja komercijalnih uslova prihvatljivih za trite. Zagaenost atmosfere u naoj zemlji, pod uticajem saobraaja, a posebno naglim razvojem drumskog saobraaja, intenzivno je rasla iz godine u godinu. elezniki saobraaj dosta tedi energiju i to je najvei doprinos ouvanju ivotne sredine. Vozovi

troe manje energije od drumskih vozila zbog manjeg otpora trenja izmeu eleznikih tokova i ina nego to je otpor izmeu pneumatika i asvalta. eleznica moe znaajno da smanji utroak fosilnih goriva daljom elektrifikacijom mree pruga.

Kombinovani kopneni transport eliminie estoku konkurentsku borbu izmeu eleznikog i drumskog saobraaja i kroz njihovu meusobnu saradnju predstavlja prvi znak prave koordinacije u saobraaju. Osnovni postulati daljeg razvoja kombinovanog transporta su:

* koncentrisanje na kontenere i izmenljive transportne sudove (tehnika C),

* razvoj brze i automatizovane pretovarne tehnike u velikim terminalima lociranim na relacijama sa intenzivnim saobraajem,

* na relacijama sa slabijim intenzitetom saobraaja koristiti jeftinu i fleksibilnu (mobilnu) pretovarnu tehniku. I pored drutvenih opredeljenja za unapreenje kombinovanog saobraaja u Srbiji, nivo njegove razvijenosti je jo uvek nizak. Osnovni razlozi za ovakvo nepovoljan stepen razvoja su stanje infrastrukture i mobilnih sredstava, kao i neodgovarajua organizacija transporta. Nedostatak fleksibilnosti u poslovanju,

inertnost prema zahtevima komintenata i neposlovnost transportnih preduzea, ukazuju na pomanjkanje duha za trino privreivanje.Za Srbiju je veoma vano da ukoliko eli da opstane i povea svoje uee u svetskoj robnoj razmeni, prihvati savremene metode i tehnologije transporta, kao vaan faktor u ouvanju

konkurentnosti svoje robe. Izazov sa kojim se suoavamo sa irenjem transportnih tokova u Evropi je oigledan. U narednom periodu strategija saobraajne politike u naoj zemlji imae za cilj razvoj i

izgradnju racionalnog, tehniko tehnoloki savremenog i trino orijentisanog saobraajnog sistema. Struktura tako koncipiranog sistema omoguie sniavanje trokova reprodukcije, racionalno korienje energije i maksimalnu zatitu ivotne sredine.Kombinovani kopneni transport koji objedinjuje prednosti razliitih saobraajnih grana, svakako bi trebao da zauzme znaajno mesto u okvirima budue saobraajne politike. Postojanje elektrificirane pruge prua mogunost transporta koji moe predstavljati ozbiljnu alternativu postojeim i buduim drumskim prevozima. Kako su bezbednost i ekoloka komponenta na strani eleznice, razvoj kombinovanog drumskoeleznikog transporta znaajno bi umanjio potencijalne rizike od zagaenja i ugroavanja

bezbednosti. Ukoliko je re o transportu opasnih materija usmeravanje na prevoz eleznicom posebno dobija na znaaju. Za uvoenje ovog vida transporta potrebno je formirati posebnu, samostalnu organizaciju ili drutvo, tzv. operatora kombinovanog transporta. S obzirom da je pored drave, eleznica najvie zainteresovana za uvoenje i razvoj kombinovanog transporta, ona bi morala biti inicijator osnivanja ovakvog drutva i jedan od dominantnih akcionara (ukoliko bi drutvo bilo akcionarsko). Pored eleznice svoj udeo u ovakvom drutvu trebalo bi da imaju i drumski prevoznici, peditereske i pretovarne firme. Kombinovani kopneni transport moe da rei mnogobrojne probleme u "stihijski" rastuem transportu. Na naoj dravi, eleznici, drumskim i pediterskim organizacijama je potez da pokau kreativnost u marketingu i kooperaciji u domenu kombinovanog kopnenog transporta.

ZAKLJUAKPosledice intenzivnih klimatskih promena poslednjih decenija odraavaju se gotovo u svim delovima sveta. Sve ee katastrofe usled vremenskih neprilika izazivaju zabrinutost ljudskog drutva, ali i spremnost da se dalje klimatske promene ublae ili spree. U tu svrhu neophodno je smanjiti emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bate, a ija je koncentracija u atmosferi naglo poveana, pre svega kao posledica korienja fosilnih goriva u saobraaju i industriji. Kada je re o saobraajnom sektoru,jednu od osnovnih mera za postizanje ovog cilja predstavlja preusmeravanje robnih tokova ka ekoloki prihvatljivijim saobraajnim granama. Razvoj kombinovanog kopnenog transporta koji na optimalan nain istie prednosti dva razliita vida transporta. eleznikog i drumskog, dobija sve vei znaaj.

Kombinovani kopneni transport je ekoloki prijateljski vid transporta i efekti njegove primene su mnogostruki kao to su smanjenje emisije tetnih gasova, nivoa buke i smanjene potronje goriva, redukcija broja drumskih vozila, odnosno smanjenje zakrenja i optereenja drumske mree, poveanje bezbednosti saobraaja i dr. Za efikasni razvoj i implementaciju tehnologije kombinovanog kopnenogtransporta u Srbiji neophodno je stvoriti odgovarajuu institucionalnu, tehniku i tehnoloku bazu.www.maturski.orgPAGE 1