Uticaj saobraaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi D. Radi Jovanovi , spec. fiz. hem. M. Ignjatovi, spec. fiz. hem, Mr sci M. Vlajkovi, Dr sci D. armati Beograd, Januar 2012.

Odrivi razvoji odrivi saobraaj

Oblik razvoja koji zadovoljava sadanje potrebe a da ne ugroava sposobnost buduih generacija da zadovolje svoje vlastite zahteve. Usmeren je na poboljanje ivotnog standarda pojedinaca, uz kratkorono, srednjorono i dugorono ouvanje ivotne sredine.

Uticaj saobraaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi

BUDUNOST SAOBRAAJA JE U EKOLOKIMVOZILIMA, EKOLOKIM MOTORIMA I EKOLOKIM POGONSKIMMATERIJALIMA

Uticaj saobraaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudiU mnogim delovima sveta oseaju se posledice klimatskih promena, a injenice ukazuju da drumski transport- koji jo uvek u velikoj meri zavisi od nafte ima udeo od 14% u isputanju tetnih gasova u atmosferu, to direktno utie na ljudsko zdravlje i rezultuje brojnim respiratornim oboljenjima

Negativni efektiPovrede, smrtnost, materijalne tete u drumskom saobraaju,

porast broja motornih vozila ima niz drugih negativnih efekata na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.

Na zdravlje stanovnitva nepovoljno utie i smanjenje fizike aktivnosti kao posledica sve veeg korienja motornih vozila.

Negativni efekti: uticaj na zdravlje ljudi:(smrtnost,bolesti)uticaj na ivotnu sredinu:ekosisteme(eutrofikacija,acidifikacija,uticajna ozonski omota),ekonomiju (uticaj na poljoprivredne kulture,idr.)Uticaj saobraaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi

Saobraajna higijena

Zadatak da potpomogne definisanje zakonskih normativa drave, Uvoenje standarda odnosi se na sve uesnike u saobraaju, Bez obzira na to da li je re o vozilima, ljudskim resursima, sredstvima ili objektima

Polazei od injenice da ist vazduh predstavlja osnovu za zdravlje ljudi i itavog ekosistema, svaka promena sastava vazduha potenciijalno moe da predstavlja opasnost po zdravlje oveka

IZVORI ESTICA U SAOBRAAJUSource: National Air Quality and Emissions Trends Report (EPA/Dec. 1998)

IZVORI

ESTICA

Dimenzije

mikro metara

Koliina

mg/ km

Hemijski sastav

Teretna dizel

0.1

380-1000

Sumpor

Putnika benzinski

0.08

3 - 900

Olovo

Podloga asfalt

Zagaenje vazduha, prvenstveno zavisi od izvora zagaenja, a prema Literaturno dostupnim podacima najvee zagaivae predstavljaju toplane i loita, ljudske aktivnosti ( poljoprivreda i industrija i saobraaj ).

Zagaeni vazduh, na razliite naine moe da utie na ivot i zdravlje ljudi.

Kada govorimo o potencijalno tetnom uticaju saobraaja po zdravlje oveka, pre svega se mora razgraniiti o kom tipu saobraaja je re

Kako su u ekosistemima svi procesi u meusobnoj vezi , potencijalni zagaivai lako preko atmosfere mogu dospeti do vode, zemljita i hrane, ime njihov tetan efekat po zdravlje oveka raste

Zagaivae vazduha, moemo podeliti na dva naina: Prema obliku pojavljivanja ( agregatnom stanju polutanata ) kada se se dele na : estine ( magle, dimove, prainu) i one koji su u gasovitom agregatnom stanju ( pare i gasove) Ili prema poreklu kada ih delimo na primarne tj. one koji se pojavljuju kao posledica direktne emisije izvora i sekundarne,koji nastaju rekombinacijom primarnih zagaivaa u atmosferi).

tetnost ovih potencijalno opasnih supstancija zavisi od velikog broja uzronika, tipa: vrste i koliine emitovanih zagaivaa, njihove mogunosti rekombinacija i transformacija, prisustva drugih potencijalno opasnih materija, meterolokih uslova, fiziko geografskih karakteristika lokacija kao i od same konstitucije oveka , uzimajui u obzir, godite, pol, teinu i slino.)

Njihov tetan uticaj mogue je posmatrati u odnosu na pojedine delove ljudskog organizma ije funkcije mogu da ometaju, izazivajui promene i mogua oboljenja na njima. Takav uticaj oni mogu ostvariti na respiratorni, kardiovaskularni, skeletni, nervni, imunoloki ili reproduktivni sistem. Najzastupljeniji mogui svakako je uticaj na respiratorni sistem oveka.

Sagorevanjem benzina i dizela dobija se ugljen dioksid (CO2) i vodena para (H2O). CO2 nije toliko kodljiv u direktnom kontaktu s njim ali ipak ima negativnu ulogu u ouvanju zivotne sredine. Zbog nepotpunog sagorevanja javljaju se tetni gasovi kao sto su ugljen monoksid (CO) i nesagoreo ugljenovodonik (HC). Ovi gasovi oksidiraju sa azotom koji se nalazi u usisnom vazduhu i dobijaju se azotni oksidi (NOx)

Od 30 odsto ukupnog ugljen-dioksida koji se emituje iz saobraaja najvee koliine proizvodi drumski saobraaj, 72 odsto, rekao je lan Evropskog parlamenta Mihael Kramer.

Pored direktnog uticaja koji se moe manifestvovati kroz pojave iritacije sluznice nosa i oiju, mogu je i uticaj na plua.

Udisanjem izduvnih gasova, ovek pored para i isparenja nastalih sagorevanjem motora sa unutranjim sagorevanjem vozila unosi i neeljene estice dima, ai , katrana ili praine stvarajui mogunost za pojavu velikog broja oboljenja tipa alergija, astme, akutnih iritacija, mogue pojave trovanja i kancerogenih oboljenja.

Plua su paran organ za disanje. Prava plua se pojavljuju gotovo kod svih kopnenih kiemnjaka.

Kod oveka se sastoje iz levog i desnog plunog krila, koji je na levoj strani podeljen u dva, a na desnoj u tri renja. Plua nemaju nikakvu muskulaturu. Vazduh se usisava pomou aktivnosti miia grudnog koa i dijafragme.

Pored respiratornih oboljenja zagaenje vazduha moe da utie i na pojavu kardiovaskularnih oboljenja . Porast koncentracije ugljenmonoksida za direktnu posledicu ima opteenja krvnih sudova i stvaranja arteosklerotinih plakova.

Imajui u vidu stalan tehnoloki razvoj proizvoda i sam sastav nafte, goriva i biomasa se menja. U poslednje vreme, smanjena je upotreba odreenog broja katalizatora koji su u sebi sadrali veoma opasne toksine metale ( tipa olova) , ija je upotreba potpuno zabranjena u velikom broju zemalja, ali se neprekidno razvijaju novi dodaci koji mogu izazvati alergije, autoimune bolesti i smanjiti imunoloki odgovor organizma u celini.

Kao izuzetno osetljivi mogu reagovati reproduktivni organi mukaraca i ena, izazivajui karcinome testisa, deformacije ploda, malu telesnu teinu novoroenadi ili ak dovesti do pojave steriliteta. Pojedine komponente zagaenja mogu da izazovu ozbiljna oboljenja kostiju i da narue izgled i strukturu skeletnog sistema.

Promene mogu se mogu pojaviti i u nervnom sistemu ( i to kao rezultat poveane buke, ili pak emisije tetnih komponenata tipa....., koja mogu da uzrokuju toksinih oteenja mozga i nervnog sistema).

Ukoliko dospeju u organizam, putem krvi ove komponente se mogu preneti do kotane sri, jetre, unutranjih lezda izazivajui pritom brojna oboljenja

Drave saobraaj kao i svaku drugu privredna grana regulie odgovarajuim nizom Zakona i pravnih normativa koji imaju za svrhu da reguliu rad u ovoj oblasti. Zdravstveni aspekt pored Zakonskih normativa , podlee i nazoru od strane Sekreterijata grada, odgovarajueg resurnog ministarstva i mree Instituta i Zavoda za javno zdravlje.

PRIMENA STANDARDA RAZVOJ NOVIH TEHNOLOGIJA

Uloiti dodatne napore da se smanje negativni uticaji , promeniti navike, ivotni stil, razvijati nove tehnologije, vriti kontinuirane edukacije, prelaziti na nove alternativne vidove energije

Hvala na panji !