Izdavačka kuća ArhipelagTerazije 29/II

11000 Beograd, SrbijaTel: 011 33 44 536, 33 44 427

063 16 43 609Faks: 011 33 44 427

Mi različiti

►Utorak, 27. jun 2017. ►Specijalno izdanje ►www.arhipelag.rs

6. Beogradski festival evropske književnosti

Nedelja vrhunske književnosti

E-mail: redakcija@arhipelag.rsklub@arhipelag.rsknjige@arhipelag.rswww.arhipelag.rs

Zašto održavati festivale u XXI veku?„Zašto održavati festivale u XXI veku?“ jedno je od, na prvi

pogled neočekivanih, pitanja u testamentarnoj knjizi Kraj kul-ture možda ključnog svedoka XX veka Erika Hobsbauma.

Ispitujući istoriju kulture i njenog odnosa sa politikom i društvenim silama u XX veku i u prvoj deceniji našeg veka, Hobsbaum se ne zadovoljava opisom postojećeg stanja po kome je kultura u naše vreme marginalizovana kako nikada u modernom dobu nije bila. Kultura je oblikovala društvene teme i društvene sile modernih vremena, postavljala visoke kriterijume i bila presudna snaga modernizacije kako razvi-jenih društava tako i zemalja koje su tek stupale na put mo-dernizacije. Bez kulture takvi procesi nisu bili mogući, na-protiv, oni su u njoj tražili svoje utemeljenje.

Danas je mesto kulture zamenila zabava, a snagu i uticaj visoke kulture smenili su talasi masovne kulture otprilike onako kao što su potrošačke strasti potisnule patos slobode i demokratije, političke participacije i građanskog aktivizma. Hobsbaum u Kraju kulture otkriva uzroke ovog dramatičnog preokreta koji se događa pred našim očima u odustanku srednje klase od visoke kulture, u preuskoj specijalizaciji znanja i u masovnoj proizvodnji i lakoj globalizaciji nižera-zrednih zabavnih sadržaja koji su, za razliku od visoke kul-ture, politički bezizražajni i oportuni.

Ali ako se kultura marginalizuje, to nipošto ne znači da to stanje treba da smatramo poželjnim i prihvatljivim, štaviše, logičnim ishodom „kraja istorije kulture“. Taj zahtev može-mo čuti sa raznih strana, obično je oličen u tiraniji brojeva koja, naravno, odbija da govori o vrednostima već se prepušta inkasantskoj priči o broju kopija i o broju ubeđenih konzu-menata. Ta priča, međutim, neće odrediti ulogu i značaj kul-ture, osim ako ljudi kojima je kultura važna ne prihvate po-stojeće stanje stvari kao jedino moguće i kao sasvim legitimno. Ukoliko bi se to dogodilo tabloidi u koricama knjiga bili bi jedini materijalni trag o jednom društvu koje svojoj kulturi duguje više nego svojoj istoriji.

Danas umetničke filmove možemo da vidimo praktično samo na filmskim festivalima. Ne bih isključio da ćemo za neku godinu i autorsku književnost moći da vidimo samo na književ-nim festivalima. Ali festivali nam mogu pomoći i da sprečimo takav razvoj događaja. Ne možemo verovati da sudbina visoke kulture zavisi od nekog drugog, niti se možemo ponašati kao da se njena marginalizacija ne odvija pred našim očima i uz naše učešće. Od našeg odgovora zavisi ishod „operacije spasa-vanja“. I zato, između ostalog, festivali. Oni nisu dovoljno, ni jedino rešenje. Ali jesu izraz volje da se do rešenja dođe.

Beogradski festival evropske književnosti, organizovan u desetoj godini rada Arhipelaga, predlaže jedno takvo rešenje i poziva vas da razmislite o njemu. Nemojte nam verovati na reč: bolje je od toga da razgovarate i da učestvujete u razgo-vorima s nekim od vodećih savremenih pisaca. Razgovor je uvek najbolje rešenje za sve.

Gojko Božović

Šesti Beogradski festival evropske književno-sti održaće se 27. do 30. juna 2017. godine u organizaciji Izdavačke kuće Arhipelag. U organi-zaciji festivala Arhipelag sarađuje sa Domom omladine Beograda.

Zamišljen kao nedelja vrhunske književno-sti, 6. Beogradski festival evropske književnosti odvija se pod motom: „Najbolje od svega. Naj-bolje za sve.“

Beogradski festival evropske književnosti je-dan je od najposećenijih književnih događaja u Srbiji. Njegova publika je vrlo raznovrsna u ge-neracijskom pogledu, jer je ciljna grupa mnogo šira od uobičajene publike književnih događaja. Sudeći po učesnicima i najavljenim programi-ma, ovo bi moglo da bude najdinamičnije dosa-dašnje izdanje Festivala.

Šesti Beogradski festival evropske književno-sti donosi četiri celovečernja multimedijalna književna programa: sedam čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, četiri projekcije fil-mova u okviru retrospektive Književnost na fil-mu, kao i izložbu svetski poznate umetnice i ilustratorke Juko Šimizu Divlji labud, po motivi-ma istoimene knjige priča Majkla Kaningema.

Čitaoce na 6. Beogradskom festivalu evrop-ske književnosti očekuje uzbudljiva književna, filmska, debatna i likovna nedelja. Jedna od spe-cifičnosti šestog izdanja ovog prestižnog festiva-la jeste činjenica da su svi pisci koji učestvuju ove godine na njemu na izvestan način multi-medijalni umetnici. Osim što pišu više književ-nih žanrova, neki od ovih pisaca imaju uspešne muzičke karijere, poput Tomasa Majnekea i Ferija Lainščeka, neki su u međunarodnim okvirima uticajni kolumnisti kao što je to Klau-dio Magris, dok su drugi posvećeni umetničkoj fotografiji poput Amira Ora i Branka Čegeca. Publika će imati priliku da na Festivalu čuje raz-govor i o muzičkim interesovanjima i aktivno-stima Mihajla Pantića .

Glavna književna zvezda 6. Beogradskog

Beogradu, pred nekoliko stotina ljudi. Magris dolazi na 6. Beogradski festival evropske knji-ževnosti neposredno posle američke i nemač-ke turneje posvećene tamošnjim izdanjima romana Obustavljen postupak.

Među piscima koji učestvuju na 6. Beograd-skom festivalu evropske književnosti nalaze se i poznati nemački pisac Tomas Majneke, jedan od najčitanijih slovenačkih pisaca Feri Lainšček, veliki izraelski pesnik Amir Or, jedan od naj-značajnijih savremenih hrvatskih pesnika i ese-jista Branko Čegec ili jedan od najčitanijih srp-skih pripovedača Mihajlo Pantić.

Publika će moći da prati i panel o populizmu u savremenoj kulturi, politici i društvu. Ildiko Erdei, Duško Lopandić i Zoran Lutovac će u raz-govoru s moderatorkom Marijom Nenezić ra-spravljati o globalnim okvirima i lokalnim boja-ma ovog možda ključnog modernog fenomena.

U okviru retrospektive Književnost na filmu biće prikazani film Marija Kamusa Dom Bernar-de Albe, film Danijelea Luketija Moj brat je jedini sin, film Fatiha Akina Čik, kao i film Dimitra Mitovskiog Misija London.

Izložba crteža Juko Šimizu Divlji labud pred-staviće radove ove svetski poznate umetnice i ilustratorke koji su nastali po motivima istoime-ne knjige priča Majkla Kaningema. Juko Šimi-zu je japanska ilustratorka koja živi u Njujorku.

Beogradski festival evropske književnosti je otvoreni i multimedijalni događaj u kome se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjige i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom i panela, do izložbi i retrospektiva savremenih igranih ili dokumentarnih filmova poteklih iz književnosti.

Beogradski festival evropske književnosti održava se u Velikoj sali Doma omladine Beo-grada: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog pro-grama Književnost na filmu.

festivala evropske književno-sti je veliki italijanski i svetski pisac Klaudio Magris, autor slavnih knjiga Dunav, Mikro-kosmosi i Drugo more, kao i nedavno objavljenog romana Obustavljen postupak koji je već doživeo više svetskih izda-nja, a sada se pojavljuje i na srpskom jeziku. Za dolazak Magrisa vlada veliko intereso-vanje čitalaca i medija. Čitaoci još pamte njegovo književne veče, pre godinu ipo dana u

Beogradski festivalevropske književnosti Belgrade Festival of European Literature

Beograd, 27-30. jun 2017.Belgrade, June 27-30, 2017

6.

6. Beogradski festival evropske književnosti

Književnost na filmuPosetioci 6. Beogradskog festivala evropske književnosti

moći će ove godine da u okviru retrospektive Književnost na filmu vide po jedan španski, italijanski, nemački i bugarski film.

Predstavljajući filmove nastale po delima savremene književnosti, pa samim tim i dela koja pripadaju najboljim izrazima autorskog filma, retrospektiva Književnost na fil-mu postala je jedno od ključnih i prepoznatljivih obeležja ovog festivala.

Raznovrsni po svojoj osnovnoj tematici, filmovi koji su izabrani za ovogodišnje prikazivanje ukazuju ne samo na mnoštvene i neuporedive izazove savremenog sveta nego i na jedno od osnovnih pitanja ovogodišnjeg Beogradskog festivala evropske književnosti – kako razumeti, istražiti i osmisliti svet u kome živimo.

Na jedno takvo istraživanje posetioce Festivala ove godi-ne pozvaće filmovi Dom Bernarde Albe Marija Kamusa, na-stao po istoimenoj drami Federika Garsije Lorke, Moj brat je jedini sin Danijelea Luketija, po istoimenom romanu veli-kog savremenog italijanskog pisca Antonija Penakija, Čik Fatiha Akina Čik, po istoimenom romanu nemačkog pisca Volfganga Herndorfa, kao i film Dimitra Mitovskiog Misija London, nastao po istoimenom romanu Aleka Popova.

Ostvareni u širokom rasponu od izazovnih ljubavnih pri-ča i zahtevnih kamernih drama, socijalnih pitanja, preko su-sreta s brutalnom svakodnevicom i provokativnim socijal-nim pitanjima koja potresaju naše iskustvo, do istraživanja karaktera i čovekove sudbine u susretu sa silama istorije, po-litike i društvenih procesa, filmovi iz ovogodišnje retrospek-tive Književnost na filmu predstavljaju prvorazredan izazov za ljubitelje autorske književnosti i autorskog filma.

Beogradski festival evropske književnosti održava se u Velikoj sali Doma omladine Beograda, gde su svakog festi-valskog dana u 21 čas besplatne projekcije filma iz progra-ma Književnost na filmu. Pre toga, u 19 i u 20 časova, publi-ka može da prati čitanja i razgovore s poznatim domaćim i stranim piscima.

Izložba Juko Šimizu

Divlji vetar

6. Beogradski festival evropske književnosti

Pisci na sceniBranko Čegec (Kraljev Vrh,

1957), pesnik, kritičar, esejista, izdavač. Bio je glavni urednik časopisa Quorum, glavni i odgovorni urednik lista za kulturu Oko, urednik u izdavačkoj kući Mladost. Godine 1992. pokrenuo je izdavačku kuću Mean-dar. Objavio je dvanaest knjiga poezije, kratke proze, kolumni, članaka, kritike i esejistike. Knjige pesama: Eros-Europa-Ara-rat, Zapadno-istočni spol, Melankolični ljeto-pis, Ekrani praznine, Tamno mjesto, Zapisi iz pustog jezika, Pun mjesec u Istanbulu,

Unatrag. Pesme su mu uvrštene u tri-desetak antologi-ja, izbora i pregle-da u zemlji i inostranstvu. Za knji-gu Pun mjesec u Istanbu-lu dobio je Nagrada „Ki-klop“ za najbolju knjigu poezije (2012). „Goranov vijenac“ za ukupan dopri-nos hrvatskom pesništvu dobio je na Gora-novu proljeću 2013. Živi u Zagrebu.

Feri Lainšček (Dolenci, 1959), romansijer, pripovedač, pe-snik, filmski scenarista. Lainšček piše i književnost za mlade, drame, kao i kompozicije. Neobično plodan pisac, Feri Lainšček je objavio nekoliko desetina knjiga. Autor je dvadeset romana. Jedan je od naj-značajnijih i najprevođenijih savremenih slovenačkih pisaca. Lain-ščekovi romani, pesme i priče prevedeni su na više evropskih jezi-ka. Dobitnik je najvažnijih slovenačkih nagrada za književnost: Kajuhovu nagradu dobio je za roman Raza, Prešernovu nagradu za

roman Koju je magla donela, Kresnikovu nagradu za roman Umesto koga ruža cveta. Po romanima Ferija Lainščeka nastalo je pet celove-

černjih igranih filmova, među kojima je i Petlov doručak, najgledaniji film u Sloveniji na-stao posle 1991. godine. Feri Lainšček živi u Murskoj Soboti.

Kada neko posle 11 godina rada napusti siguran i dobro plaćen posao u korporaciji za odnose sa javnošću u Tokiju, i počne da se bavi nesigurnim poslom ilustratora u Njujorku, znajte da je veliki hazarder. Ili će potpuno potonuti ili će postati veliko ime u svetu umetnosti.

Takva je Juko Šimizu, i na sreću svih nas postala je jedna od najrespektabilnijih ilu-stratora na svetu i zasluženo se uvrstila među 100 najznačajnijih ljudi Japana.

U svom radu ona spretno kombinuje tra-dicionalnu japansku grafiku sa američkom pop poetikom nadrealizma i stripa.

Izložba Juko Šimizu

Divlji vetar

Panel

Kultura u doba populizma: globalni okviri, lokalne boje

Pre dve godine na Beogradskom festivalu evropske knji-ževnosti uveden je panel kao novi programski panel. Prvi panel bio je posvećen temi Kraj kultura, kultura kraja, da bi prošle godine učesnici panela razgovarali o temi Nastanak tabloidnog čoveka.

Panel je postao jedan od najposećenijih formata Beo-gradskom festivalu evropske književnosti, sa sadržajnim, provokativnim i zanimljivim razgovorima i sa odličnim odjekom u javnosti. Teme panela iz prethodna dva Beo-gradska festivala evropske književnosti postale su teme u različitim medijima ukazujući na snažnu potrebu društva za javnim i kritičkim razgovorima, ali i na nestanak takvih razgovora sa horizonta društvene javnosti.

Na 6. Beogradskom festivalu evropske književnosti pu-blika će moći da prati panel o populizmu u savremenoj kulturi, politici i društvu.

Tomas Majneke (Hamburg, 1955), romansijer i muzičar. godi-ne. Objavio je sedam romana. Najnoviji piščev roman Sopstvo objavljen je

prošle godine. Romane Tomasa Majnekea odlikuju inovativne tehnike pisanja, kao i sposobnost da se s podjednakom snagom i usredsređe-nošću bavi različitim temama od popularne kulture i muzike do rod-nih uloga u Nemačkoj ili afričke dijaspore u SAD. Majnekeovi roma-ni prevedeni su na više evropskih jezika. Majneke svira u poznatom eksperimentalnom rok bendu FSK (Dobrovoljna samokontrola), a po-nekad nastupa i kao radio i klupski di-džej. Živi u Eurasburgu.

Mihajlo Pantić (1957), pripove-dač, književni kritičar, univerzitetski profe-sor. Knjige priča: Hronika sobe (Nagrada „Se-dam sekretara SKOJ-a“), Vonder u Berlinu, Pesnici, pisci & ostala menažerija, Ne mogu da se setim jedne rečenice (Nagra-da IP „Oktoih“), Novobeogradske priče (Nagrada lista „Borba“ za knjigu godine), Sedmi dan koša-ve (Nagrada „Branko Ćopić“), Jutro posle (2001), Ako je to lju-bav (Nagrada „Karolj Sirmai“; Andrićeva nagrada; Nagrada „Zlatni Hit liber“, Nagrada

„Jugra-Rusija“), Najlepše priče Mihajla Pantića (izabrane priče), Ovoga puta o bolu (Nagrada „Majstorsko pismo“; Nagrada grada Beogra-da), Sve priče Mihajla Pantića I-IV, Priče na

putu (Nagrada „Moma Dimić“), Ho-danje po oblacima, Priče od vode

(sa Milanom Tucovićem), Kad me ugleda ono štop tražim. Pri-če Mihajla Pantića prevedene su na dvadesetak jezika, štam-

pane u više zasebnih inostranih izdanja i zastupljene u antologija-

ma kod nas i u svetu. Živi u Beogradu.

Klaudio Magris (Trst, 1939), romansijer, pripovedač, esejista, dramski pisac, književni istoričar. Jedan je od najznačaj-nijih savremenih italijanskih i evropskih pisaca. Dugogodišnji je kolumnista italijanskog dnevnika Corriere della Sera. Najvažnije knjige proze: Nagađanja o jednoj sablji, Dunav, Drugo more, Mikro-kosmosi, Naslepo, Vi ćete, dakle, razumeti, Obustavljen postupak. Pro-za, eseji i studije Klaudija Magrisa prevođeni su na sve veće svetske jezike. Najvažnije nagrade: nagrada „Strega“, nagrada „Erazmus“, na-grada „Princ od Asturije“, austrijska Državna nagrada za književnost, na-grada „Tomazi di Lampeduza“. Živi u Trstu. U izdanju Arhipelaga objavljeni su Magrisovi romani Vi ćete, dakle, razumeti, Nagađanja o jednoj sablji, Drugo more, Dunav i Obustavljen postupak, kao i knjiga novela Mikrokosmosi.

Amir Or (Tel Aviv, 1956), pesnik, esejista, urednik i prevodi-lac. Autor je jedanaest knjiga poezije, među kojima su: Gledam kroz oči majmuna, Lica, Otkup mrtvih, Dakle!, Pesma, Dan, Tahirina pe-sma, Muzej vremena, Srce zver, Proročanstvo jednog ludaka, Pohara i Krila. Pesme Amira Ora do sada su prevedene na više od četrdeset jezika. Objavio je i osamnaest pesničkih knjiga na raznim jezicima u Evropi, Aziji i Americi. Za poeziju Or je dobio Premijerovu na-gradu, Bernštajnovu nagradu, Fulbrajtovu nagradu za pisce, Među-narodnu književnu nagradu „Stefan Mitrov Ljubiša“, kao i priznanje „Plejada“ za značajan doprinos modernoj svetskoj poeziji. Živi u Tel Avivu.

Osnovne obrise crta japanskom kaligraf-skom četkicom, a zatim ih digitalno dopu-njava suplementima boja. No, ne bi to bilo toliko bitno da svaka ilustracija koju je ura-dila (a ima ih mnogo) nije maksimalno emotivno doživljena.

Danas, kada na internetu možete videti more radova mladih, starih i pokojnih veli-kana ove vrste umetnosti, njene ilustracije upašće vam u oko i zadržaće vam se u moz-gu. Ostaće vam u sećanju... To je ono čemu teži svaki umetnik i što ga odvaja od pukog zanatlije.

Juko Šimizu je japanska ilustratorka koja živi u Njujorku. Njuzvik Japan izabrao je Juko Šimizu među 100 najpoštovanijih lju-di Japana (2009). Objavila je monografije radova: Juko Šimizu (2011) i Život sa Juko Šimizu (2016). Radove Juko Šimizu možete

videti na majicama firme GAP, na Pepsi limenkama, na bilbordima VISA, u kampa-njama Majkrosofta, na koricama knjiga i stripova najpoznatijih svetskih izdavača, kao i na naslovnim stranama Njujork Tajm-sa, Tajma, Njujorkera i na mnogim drugim publikacijama u poslednjih deset godina. Kako sama kaže, nije zapala u krizu sred-njih godina samo zato što je posao u korpo-rativnom PR u Tokiju zamenila umetnošću.

Na 6. Beogradskom festivalu evropske književnosti biće predstavljeni crteži Juko Šimizu urađeni po motivima knjige priča Majkla Kaningema Divlji labud (2015), lije je prvo svetsko izdanje objavio Arhipelag.

Branko Đukić

Marijа Nenezić

Duško Lopandić Zoran Lutovac

Ildiko Erdei

Ildiko Erdei, Duško Lopandić i Zoran Lutovac će u raz-govoru s moderatorkom Marijom Nenezić raspravljati o globalnim okvirima i lokalnim bojama ovog možda ključ-nog modernog fenomena.

Poslednjih godina, a pogotovu poslednjih meseci vidljivo je da populizam postaje globali politički fenomen koji u konkretnim društvima dobija svoje specifičnosti. Populi-zam se javlja kako u bogatim tako i u siromašnim društvi-ma, kako u društvima s jakim institucijama, tako i u druš-tvima u kojima su institucije slabe i nerazvijene, kako u društvima u razvoju, tako i u društvima u vidljivoj stagnaci-ji. Takva pojava zahteva da bude prepoznata i tumačena upravo u času njene pune snage.

Kako je nastao populizam, zašto je postao tako vidljiv i dominantan proces baš u ovom trenutku, koji su ga socijal-ni, ekonomski i kulturni uslovi omogućili, koliko je populi-zam oružje masa ili je, zapravo, model kojim se mase zlou-potrebljavaju, da li je za pojavu populizma zaslužan fenomen rastuće nejednakosti ili mnogo važniju ulogu ima odustanak srednje klase od kulture kao izvora svoje snage i legitimiteta, ali i društvene stabilnosti, kakva je uloga elita i kulture u nastanku i delovanju modernih formi populizma – samo su neka od pitanja o kojima će razgovarati učesnici panela Kultura u doba populizma: globalni okviri, lokalne boje.

Pisci – govorili su to već Grci – pričaju mnoge laži odnosno izmišljaju. Ali etimo-logija ukazuje da je izmišljanje, inventio, blisko povezano sa iznalaženjem – invenire – nečega (neke priče, nekog lika, neke poje-dinosti) stvarnog, istinitog. Sve što je izmi-šljeno, bilo veliko ili skromno, hrani se onim što se uistinu desilo i osobama što su uistinu postojale a koje se zahvaljujući živo-tu – uvek tako strašno originalnom, pisao je Zvevo – zateknu neočekivano u rukama iz-mišljenog. Fikcija, fiction, neizbežno se hra-

ni, čas više čas manje, onom istinom za koju je Mark Tven rekao da je čudnija, fan-tastičnija od svake fikcije. Uostalom, fikcija, „laž“, jeste nešto što je možda najviše naše, samo naše, u dobru i mnogo češće u zlu; istina je tamo, objektivna, premda gotovo nikada do kraja dostupna. Postaje sama po sebi, bez obzira na naša osećanja i naše misli.

Fikcija koja se hrani realnošću odlika je mnogih velikana – Turgenjev izjavljuje da duguje osnovne karakteristike Bazarova mladom lekaru kojega je upoznao u provin-ciji, Tomas Man tvrdi da ima pravo da uzi-ma gde mu je volja i od koga mu volja one elemente koji su mu neophodni za vlastitu fikciju, gde ti elementi ne-maju više ništa zajedničko s realnošću ili osobama od kojih su uzeti, premda – kako je Man dobro znao – to može, i pored svega, katkad da bude problema-tično ili bolno.

Kao i svako pravo – na primer, pravo gla-sa – i ovo važi ne samo za genije već i za bilo koga ko uzme pero u ruku da bi pripove-dao. I za bezimenog protagonistu ove knji-ge posve slobodno sam bio nadahnut oso-bom koja je uistinu postojala i bila veoma značajna, profesorom Dijegom de Henrike-zom, genijalnim i nesalomivim Tršćani-nom široke kulture i nesalomive strasti koji je ceo život (1909–1974) posvetio sakuplja-nju oružja, ratnog materijala svake vrste kako bi izgradio osoben, prenatrpan Muzej

rata u službi, a kroz izložene brojne instrumente smrti, mira. Posvetio je ceo život tom snu što mu nije dao mira i tom delu – čije je ostvarivanje započeto sada u Trstu – suočavajući se s teš-koćama i odricanjima svake vrste u doba posebno uruše-no sukobima i pokoljima, sve dok nije pronašao smrt u požaru spremišta gde je spa-vao među predmetima svog Muzeja, neobjašnjivom po-žaru koji je pokrenuo i istra-gu i postupak što su se zavr-šili bez ikakvog zaključka.

Bez tog čoveka i njegove apsolutne posvećenosti ova knjiga nikada ne bi bila na-pisana. Ali, kako biva sa sva-kom književnom fikcijom

što prerađuje ono što joj stvarnost ponudi i na šta u toj stvarnosti naiđe, priča i portret protagoniste ove knjige potpuno su izmi-šljeni; nijedna epizoda ili pojedinost nema ništa zajedničko sa stvarnom pričom i stvarnom osobom tragičnog tršćanskog ko-lekcionara, koji nije ni namanje opisan u samoj knjizi i izmišljen je jednako kao i fi-gura žene koja je, u romanu, zadužena da osmisli plan Muzeja. Svaka sličnost, kaže uobičajeni izraz, dakle, puka je slučajnost. Želeo bih, pak, da podsetim, u sećanje na Dijega de Henrikeza, na rečenicu koju je uistinu izrekao, na poziv neznanom prola-zniku kraj njegova groba da mu uruči mač, kako taj mač nikada više ne bi nikoga

pogodio.

(Autorski pogovor Klaudija Magrisa za roman Obustavljen

postupak, prevod sa italijanskog: Snežana Milinković, Arhipelag,

2017)

Klaudio Magris

Muzej rata u službi miraBio sam nadahnut osobom koja je uistinu postojala, profesorom Dijegom de Henrike-zom, genijalnim i nesalomivim Tršćaninom široke kulture koji je život (1909–1974) posvetio sakupljanju oružja kako bi izgradio Muzej rata u službi mira.

Beogradski festival evropske književnosti Belgrade Festival of European Literature

Beograd, 27-30. jun 2017.Belgrade, June 27-30, 2017

Najbolje od svega.Najbolje za sve.

PartnerOrganizatorVelika sala Doma omladine BeogradaUlaz slobodan

www.arhipelag.rs www.domomladine.org

6.

Nedelja vrhunske

književnosti.

Utorak 27. jun19 h: Otvaranje Festivala i otvaranje Izložbe grafika Juko Šimizu Divlji labud (po motivima iz istoimene knjige priča Majkla Kaningema)20 h: Na sceni: Branko Čegec21 h: Književnost na filmu: Mario Kamus: Dom Bernarde Albe (Prema istoimenoj drami Federika Garsije Lorke)

Sreda 28. jun19 h: Na sceni: Feri Lainšček20 h: Na sceni: Klaudio Magris21 h: Književnost na filmu: Danijele Luketi: Moj brat je jedini sin (Prema istoimenom romanu Antonija Penakija)

Četvrtak 29. jun19 h: Na sceni: Amir Or20 h: Na sceni: Tomas Majneke21 h: Književnost na filmu: Fatih Akin: Čik (Prema istoimenom romanu Volfganga Herndorfa)

Petak 30. jun19 h: Panel Kultura u doba populizma: globalni okviri, lokalne boje: Ildiko Erdei, Duško Lopandić, Zoran Lutovac; moderator: Marija Nenezić20 h: Na sceni: Mihajlo Pantić21 h: Književnost na filmu: Dimitar Mitovski: Misija London (Prema istoimenom romanu Aleka Popova)

Uz podršku

Medijski partneri

Министарство културеРепублике Србије

www.plastelin.comonline magazin