NOVI PRERADNI POGON -NOVA RADNA MESTA

BiltenGODINA XX �� BROJ 261 �� ^ETVRTAK 21. JUL 2016. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN �� OP[TINSKA UPRAVA

SSSS KKKK UUUU PPPP [[[[ TTTT IIII NNNN AAAA UUUU SSSS VVVV OOOO JJJJ IIII LLLL AAAARRRR EEEE BBBB AAAA LLLL AAAA NNNN SSSS BBBB UUUU XXXX EEEE TTTTAAAA

��Strana 4.

��Strana 3.

UUUU RRRR EEEE \\\\ UUUU JJJJ EEEE SSSS EEEE DDDD OOOO MMMM KKKK UUUULLLL TTTT UUUU RRRR EEEE UUUU DDDD RRRR EEEE NNNN OOOO VVVV CCCC UUUU

��Strana 4.

GGGG RRRR AAAA DDDD IIII SSSS EEEE UUUULLLL IIII CCCC AAAA UUUU

TTTT RRRR EEEE [[[[ WWWW EEEE VVVV IIII CCCC IIII

ZAVR[ENA @ETVA

KKKKAAAAKKKKVVVVAAAA AAAAGGGGRRRROOOOTTTTEEEEHHHHNNNNIIIIKKKKAAAA,,,,TTTTAAAA KKKK AAAA VVVV PPPP RRRR IIII NNNN OOOO SSSS

DALEKOVOD DO ZMI^A��Strana 6.

��Strana 2.

��Strana 8.

PLANOVI ZA INDUSTRIJSKU ZONU SSSSVVVVEEEE ^̂̂̂AAAANNNNOOOOSSSSTTTT UUUU FFFFIIIIRRRRMMMMIIII

""""AAAAGGGGRRRROOOO 11114444 .... SSSSEEEEPPPPTTTTEEEEMMMMBBBBAAAARRRR""""

KKKKOOOODDDD SSSSIIIIKKKKIIIIRRRRIIIICCCCEEEE

~etvrtak 21. jul 2016.2 Skup{tina op{tineBilten

Mada je 5. sednica Skup{tineop{tine imala na dnevnom redu~ak 53 ta~ke, okon~ana je za trii po sata usvajawem svih pred-loga koje je donela odborni~kave}ina. Sednica je odr`ana 8.jula u sali Op{tinske uprave,a me|u najva`nijim odlukamasu prvi ovogodi{wi rebalansbuxeta op{tine i rebalansiprograma i finansijskih plano-va svih buxetskih korisnikakoji iz prve izmene odluke o bux-etu proisti~u. Tako|e, doneta jei odluka o raspisivawu javnogoglasa za davawe u zakup poqo-privrednog zemqi{ta u dr`avnojsvojini na teritoriji op{tine,a usvojeni su i pro{logodi{wiizve{taji o radu javnih ustano-va i preduze}a.

Solidarno do sredstava za nove prioritete

Obrazla`u}i rebalans buxetaop{tine i to prvi, na~elnikOdeqewa za finansije i buxetSlobodan Jankovi} istakao je dasu razlozi za rebalansuobi~ajeni, odnosno da je zavr{nira~un nalagao odre|ene promenena strani prihoda i primawa sobzirom da je po dobijawu pre-ciznih podataka iz zavr{nogra~una za 2015. godinu bilonu`no uskladiti neke pozicije.Isto tako, pru`ena je {ansanekim buxetskim korisnicimakoji su imali nepreciznosti usvom planirawu da to otklone,a tako|e, budu}i da je sredinagodine, bilo je mogu}e utvrdi-ti i neke nove prioritete.Posle svih promena u struk-turi i iznosima izvora finan-sirawa, buxet je projektovan naiznos od 1.551.528.231 dinar,{to je za 26 miliona vi{e uodnosu na osnovnu odluku.Kad je o rashodnoj strani re~,od svih buxetskih korisnikazahtevano je da prona|u i najmawerezerve i stave ih na raspola-gawe kako bi mogli da seisplaniraju neki novi prioritetibez dodatnog uve}awa buxeta.Tako je Centru za socijalnirad obezbe|eno dodatnih 14 mil-iona dinara za subvencije komu-nalnih usluga gra|anima i za radvolontera, a Apoteci dodatnih

7,5 miliona za sklapawe porav-nawa sa dobavqa~ima. Dodatnasredstva opredeqena su i Domuzdravqa ( 3,6 miliona) za radjednog lekara i voza~a i zafinansirawe informati~keopreme za seoske ambulante,mesnim zajednicama opredeqenoje jo{ 4 miliona, a zna~ajnijasredstva dobili su jo{ SO iOp{tinska uprava... Sa drugestrane, neki buxetski korisni-ci morali su solidarno da smawesvoje finansijske planove, anajvi{e Direkcija za izgradwukoja je, umawuju}i svoje pro-grame za ukupno 26 miliona,podnela najve}i teret rebal-ansa. Turisti~ka organizacijaustupila je oko 2 miliona, bux-etski Eko fond 3,1 milion,Pred{kolska ustanova “Bambi”900.000 dinara... Ukupno je pre-raspore|eno 58,2 miliona dinarabuxetskih sredstava, {to sukorekcije od 7,9 odsto koje neuti~u previ{e na su{tinuosnovne odluke o buxetu.U raspravi o ovoj ta~ki dnevnogreda primedbe je iznelo vi{eodbornika SNS, a najvi{e sugovorili {ef odborni~ke grupeJovica Raji} i Ivana Mir~i}Mladenovi}. Oni su imalizamerku na izdvajawe novca zaizmirewe obaveza Apoteke, te zasubvencije i rad volontera, dokje Mir~i} Mladenovi} najvi{eisticala stari problem sa mawkomlekova, iznose}i stav da dugovawaprema dobavqa~ima ne treba da sepokrivaju iz buxeta.U raspravu se zatim ukqu~io ipredsednik op{tine Sa{aPaunovi} podsetiv{i da jeApoteka napravila gubitak zbogprevi{e radnika koji su preuzetiiz Zdravstvenog centra i zbogotvarawa tr`i{ta lekova, alida je Op{tina re{ila prob-lem tako {to je otpu{ten vi{akradnika, te Apoteka vi{e nepravi gubitke za razliku odogromnog broja drugih apoteka uSrbiji. A kad je re~ o vi{e putaponovqenoj pri~i o lekovima,Paunovi} je podsetio danadle`ne dr`avne institucije turade svoj posao. [to se Op{tineti~e, biv{a direktorka je pod-nela politi~ku odgovornost inije vi{e zaposlena u Apoteci.

Nakon {to je i na~elnikSlobodan Jankovi} odgovoriona postavqena pitawa, skup{tin-ska ve}ina izglasala je prvirebalans sa 32 glasa “za”.

O rebalansima programabuxetskih korisnika

U daqem toku sednice bezrasprave odlu~eno je o raspi-sivawu javnog oglasa za davaweu zakup poqoprivrednog

zemqi{ta u dr`avnoj svojini, azatim je objediwena rasprava onaredne 24 ta~ke jer su se sveodnosile na Direkciju za izgrad-wu - na izve{taj o radu za 2015.godinu i rebalanse op{tih ivelikog broja posebnih progra-ma Direkcije. Nakon rasprave iglasawa, ve}ina odbornika dalaje saglasnost na pro{logodi{wiizve{taj i na rebalanse triop{ta programa Direkcije zaizgradwu: program ure|ivawagra|evinskog zemqi{ta, izgrad-we, rekonstrukcije i odr`avawajavnih puteva i program poslo-vawa, kao i na izmene i dopunevi{e posebnih dvogodi{wih itrogodi{wih programa sa finan-sijskim planovima. U pitawu suprogrami izgradwe trotoara,objekta za regulaciju atmos-ferskih voda sa puteva, izgrad-we prilaza i prolaza oko stam-benih objekata, zatim izmeneprograma rekonstrukcije domakulture u Izvoru, izgradwe

fekalne i atmosferske kanal-izacije, gradskih ulica, ure|ewatrga i izgradwe fontane u cen-tru grada, ure|ewa Sportskogcentra “Borac”, izgradwevodovodne mre`e u selima, teprojektovawa fekalne kanal-izacije tako|e u selima irekonstrukcije i izgradwe atmos-ferske kanalizacije. Saglasnostsu dobile jo{ izmene i dopuneprograma izgradwe fekalnekanalizacije u gradu i selima,kao i izmene programa rekon-strukcije i poja~anog odr`avawagradskih ulica, izrade plano-va detaqnije regulacije i pro-jekta plana parcelacije. Tu sujo{ izmene i dopune programaizgradwe puta ^epure-DoweVidovo-Gorwe Vidovo, programarekonstrukcije gradskih ulica iinvesticionog odr`avawa domo-va kulture u seoskim mesnimzajednicama. Dva nova programasu izgradwa 10kilovoltnog kablaod trafostanice kod Staklaredo industrijske zone “Zmi~” iprogram izgradwe sportskeinfrastrukture.

Direkcija podnela najve}i teret

Ina~e, veoma detaqno obraz-lo`ewe dao je i na pitawaodgovorio vr{ilac du`nostidirektora Direkcije Aleksandar

Milojkovi} navode}i, kad jere~ o izve{taju, da je ostvareno93 odsto plana, odnosno 313miliona dinara, od ~ega je 187oti{lo u direktne investicije.Kad se radi o rebalansima ovo-godi{wih programa, ukupnoumawewe je 26,9 miliona dinara,ali ako se ura~una donacija zaizgradwu puta u Buqanu, onda jeumawewe 19,5 miliona. Zbogsolidarnosti sa ostalim buxet-skim korisnicima odustalo se odasfaltirawa ulica u gradu, {toje donelo u{tedu od 8,2 miliona,dok su ostala sredstva uglavnomu{tede na osnovu javnih nabavki.U nastavku sednice objediwenaje rasprava od 27. do 50. ta~kejer su se sve odnosile na javneustanove i preduze}a ~iji jeosniva~ op{tina, na wihoveizve{taje o radu i izmene pro-grama za 2016. godinu na osnovuve} usvojenog rebalansa buxetakao prve ta~ke dnevnog reda.Skup{tinska ve}ina usvojila je

pro{logodi{we izve{taje oradu sa finansijskim planovi-ma Kulturnog centra, Zavi~ajnogmuzeja, Biblioteke, Centra zasocijalni rad, Apoteke“Para}in”, Doma zdravqa,Sportskog centra “7. jul”,Turisti~ke organizacije iPred{kolske ustanove “Bambi”. Prihva}en je predlog plana

finansirawa programa narodnekuhiwe i programa “Briga ostarima” Crvenog krsta, a na redsu zatim do{le tri ta~ke vezaneza JKP “Para}in”. Odbornici suusvojili izve{taj o radu ovogjavnog preduze}a sa finansi-jskim izve{tajem i sa izve{tajemo izvr{enoj reviziji za 2015. god-inu, izmenu programa poslovawaza 2016. godinu i dali su saglas-nost na odluku Nadzornog odb-ora JKP o raspodeli dobitipo zavr{nom ra~unu.Skup{tinska ve}ina zatim je

dala saglasnost na izmene ovo-godi{wih finansijski planovai programa Doma zdravqa,Apoteke, Kulturnog centra,Turisti~ke organizacije,Biblioteke, Zavi~ajnog muzeja,SRC “7. jul”, PU “Bambi”, te naizmenu programa Centra za soci-

jalni rad.Saglasnost je dobila i izmenafinansijskog plana za 2016. god-inu BID zone “Korzo”, kao iprvi rebalans programa poslo-vawa Javnog preduze}a za vodovodi kanalizaciju “Vodovod”.Napomenimo da su odbornici

opozicije u okviru objediwenerasprave imali mnogo pitawa iprimedbi, a odnosili su se,izme|u ostalog, na Pred{kolskuustanovu, Apoteku, Turisti~kuorganizaciju, JKP, “Vodovod”...Odgovore su dobili od direktoraovih ustanova i preduze}a.Godi{wi program mera i rado-va na smawewu rizika od poplaveu 2016. godini bio je 51. ta~kadnevnog reda i usvojen je bezrasprave, a na isti na~in done-ta su i re{ewa iz oblastiimovinsko-pravnih odnosa.Posledwa ta~ka dnevnog reda

ove najobimnije sednice do sadabili su izbori i imenovawa.

Z. Ra{i}

POSLEDWA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE SA 53 TA^KE ZAVR[ENA JE USVAJAWEM SVIH PREDLOGA

DONET PRVI REBALANS BUXETA OP[TINEU odnosu na osnovnu odluku buxet je sada ve}i za 26 miliona. Vi{e novca za subvencije komunalnih usluga, volontere, Dom zdravqa... NOVINE -

izgradwa dalekovoda do industrijske zone

i sportske infrastruk-ture

Predsednik SO Dragan Miti}, zamenica predsednika Borislava Stoli} i

sekretar Maja Raki}

~etvrtak 21. jul 2016. 3Aktuelno Bilten

Nepunu godinu od po~etkainvesticije, para}inska firma"Agro 14. septembar" otvorilaje sve~ano dva nova objekta{ire}i svoje kapacitete naproizvodwu i preradu mesa krup-ne stoke. Novi pogoni nalaze sekraj regionalnog puta za Pojate,kod Sikirice, uz postoje}u klan-icu `ivine ~iji je kapacitet2.000 komada dnevno, a wihovaizgradwa i opremawe ko{tali suoko pola miliona evra.Ova firma je u vlasni{tvu

porodice Raji} iz Busilovca ipravi je primer kako vrednimradom i doma}inskim poslo-vawem zanatska radwa mo`e dapreraste u preduze}e vrednopa`we. Uz to, proizvodni pro-gram Raji}i su pro{irili sop-stvenim sredstvima, a zaposli}e,pored sada{wih 38, jo{ dvade-setak novih radnika.Me|u brojnim gostima sve~anos-ti otvarawa prisustvovao je ipredsednik op{tine Sa{a

Paunovi} koji je podsetio da jere~ o jednom od 28 investitora,doma}ih malih firmi koje sukrajem pro{le i po~etkom ovegodine kupile zemqi{te, tesagradile ili grade svoje objek-te.- Tih 28 preduze}a zaposli}e, pre-ma najavama vlasnika, oko 500qudi, a hale grade sopstvenimsredstvima, prakti~no bez ikakvedr`avne pomo}i. Sa druge strane,dr`ava daje ogroman novac stran-im kompanijama koje najavqujuotvarawe velikog broja radnihmesta, ali koje }e mo`da oti}i zaneku godinu. Zbog toga po mommi{qewu i nema dovoqno radnihmesta ovog trenutka u Srbiji,ka`e Paunovi}.Firma "Agro 14. septembar"

pravi je primer doma}eg pre-duzetni{tva, uspe{nog razvoja odsitne zanatske radwe do sta-bilnog preduze}a. Po~eli sukao proizvo|a~i sto~ne hrane1998. Deceniju kasnije reg-

istrovali su klanicu `ivine, asada imaju jo{ jednu klanicu ipreradu krupne stoke. Novipogoni nalaze se na 600 kvadra-ta, a robu }e, kao i do sada,plasirati uglavnom u central-nom i ju`nom delu Srbije, isti~edirektor Dejan Raji}, ina~e sinvlasnika Dragana Raji}a.

Z. Ra{i}

Radna grupa ve} dugo radi napripremi nove op{tinske odlukeo komunalnima delatnostima, asa radnom verzijom ~lanoviOp{tinskog ve}a upoznati suprvi put na sednici 14. jula. Toje jedna od najva`nijih odlukakoju treba da donese Skup{tina,a kojom se, u skladu sa zakonom,odre|uju svih 14 komunalnihdelatnosti, ure|uju op{ti uslovii na~in wihovog obavqawa da bise potrebe gra|ana {to kvalitet-nije zadovoqile po pristupa~nimcenama.Predlog su obrazlo`ili predsed-nik i ~lan radne grupe Milo{Tomi} i Radomir @ivkovi},istakav{i da su pojedine delat-nosti tretirane kroz posebneodluke, a radna grupa je pred-videla da odluka o komunalnojdelatnosti bude jedna krovnaodluka sa kojom posebne mora-ju biti uskla|ene, ba{ kao i saZakonom o komunalnoj delat-nosti iz 2011. godine.

Novom odlukom su pobrojanesve komunalne delatnosti, odsnabdevawa vodom,pre~i{}avawa i odvo|ewaatmosferskih i otpadnih voda,preko upravqawa grobqima,parkirali{tima, pijacama,komunalnim otpadom, doodr`avawa ulica i puteva,~isto}e i zelenih povr{ina,kao i delatnost zoohigijene...Komunalne delatnosti se pover-avaju javnim komunalnim pre-duze}ima koja se ina~e timebave (JP “Vodovod”, Direkcija,JKP), osim gradskog i pri-gradskog prevoza putnika iproizvodwe i distribucijetoplotne energije koje se mogupoveriti drugim pravnim lici-ma. Po izmewenom zakonu,lokalna samouprava je u obavezida obezbedi i dimni~arske uslugei one }e biti poverenePoslovnom centru koje }e imatiobavezu da obezbedi uslove zaobavqawe ove delatnosti.

Kako je Milo{ Tomi} istakao,novom op{tinskom odlukom tre-tirani su malo {iri komunal-ni problemi na osnovu iskustavakomunalne inspekcije na terenu,

{to je va`no da bi se uveokomunalni red. Bitno je da seomogu}i kvalitetan rad komu-nalnih preduze}a, a sa drugestrane, da se usluge napla}uju po

cenama koje }e biti {tojeftinije na{imgra|anima.Ina~e, kako je odluka

u radnoj verziji o~eku-je se da }e biti jo{izmena u skladu saprimedbama vezanim zaoperativni rad komu-nalnih preduze}a, ao~ekivana zakonska izme-na statusa op{tinskihdirekcija za izgradwu uSrbiji tako|e mo`e dadovede do izmene oveodluke.Pri kraju sednice

na~elnik Radomir@ivkovi} je obavestioprisutne, a povodomzahteva nekih gra|anaUstavnom sudu da oceni

ustavnost op{tinske odluke oparkirali{tima, da je Ustavnisud doneo odluku da je pomenu-ta op{tinska odluka u skladu saUstavom i zakonom. Z. Ra{i}

Pored javnih preduze}a iustanova, i {kole su tako|eiskoristile priliku da nakonprvog rebalansa buxeta op{tinekoriguju svoje programe i finan-sijske planove. Sve te izmenerazmatrane su na tri pro{loned-eqne sednice Op{tinskog ve}a,11, 12. i 13. jula. Nakon {to su direktori i

stru~ne slu`be obrazlo`ili okakvim se promenama radi,~lanovi Ve}a dali su pozitivnomi{qewe predsedniku op{tineda da saglasnost. Na rebalanse

{kola, naime, saglasnost nedaje Skup{tina op{tine negopredsednik na osnovu pozitivnogmi{qewa Ve}a, pa su saglasnostdobile sve obrazovne ustanove,osnovne i sredwe, ukqu~uju}i iO[M “Milenko @ivkovi}”.Na jednoj od ovih sednica usvo-jena je odluka o dodeli pros-torija na upotrebu odborni~kimgrupama u Skup{tini op{tinePara}in, a tako|e je, nakonobrazlo`ewa, prihva}eno re{eweo licima ovla{}enim za odla-gawe poreskog duga. Z. R.

Drugu polovinu pro{le sed-mice, od 14. do 17. jula,obele`ile su padavine i kratko-trajne vremenske nepogode, ashodno obave{tewu na~elnikaSektora za vanredne situacijei upozorewu Republi~koghidrometeorolo{kog zavoda dasu u ~etvrtak, 14. jula, do kra-ja dana mogu}e kratkotrajnelokalne vremenske nepogode sagradom, olujnim vetrom i saoko 20 mm ki{e, uglavnom napodru~ju Vojvodine, te da se iu petak o~ekuju obilne padavinena {irem podru~ju, da }e uve}ini mesta pasti 20 do 30

lokalno i oko 50 mm padavinaza 12 sati, [tab za vanrednesituacije op{tine Para}inje uveo pripravnost javnihkomunalnih preduze}a, de`urst-vo komunalne inspekcije ipolicije, od petka, 15. jula. Naovaj na~in javnost jeobave{tena o prognoziranimvremenskim uslovima.Ve}ih padavina je u tom per-odu zaista i bilo, kao ikratkotrajnog olujnog vetra,ali je sve pro{lo bez posled-ica, to jest problema sa izli-vawem vodotokova i poplava.

Z. R.

PRED OP[TINSKIM VE]EM NA SEDNICI ODR@ANOJ 14. JULA RADNA VERZIJA VA@NE ODLUKE

PRVI PUT O ODLUCI O KOMUNALNIM DELATNOSTIMAPotrebno je obezbediti kvalitet usluga gra|anima po pristupa~nim cenama

[TAB ZA VANREDNE SITUACIJE BIO NA OPREZU

PRIPRAVNOST I DE@URSTVA ZBOG KI[E

PROIZVODWA HRANE

Me|u aktuelnim lokalniminvestiticijama najvi{e ihje u prehrambenoj industri-ji, odnosno proizvodwi hrane.Pored "Agro 14. septembra",i firme "Magnum" i"Nikoli}" iz [avca gradenove hale za preradu mesa, a"Zlatni deli{es" zavr{io jepogon za proizvodwu hleba ikonditorskih proizvoda.Gra|evinske dozvole dobilesu i tri `ivinarske farme zabrojlere ve}eg kapaciteta.

IZMENE PLANOVA I PROGRAMA [KOLA

Firma "Agro 14. septembar" u klanicu i preradu investirala pola miliona evra

KOD SIKIRICE NOVI OBJEKTI ZA PROIZVODWU I PRERADU MESA

OTVORENA NOVA RADNA MESTA

U SKLADU SA REBALANSOM BUXETA

~etvrtak 21. jul 2016.4 InfrastrukturaBilten

Privodi se kraju izgradwa jo{jednog dela Sin|eli}eve uliceprema nasequ Ribnica i to udelu koji je imovinski re{en. - U nastavku ulice koji trebagraditi jo{ uvek nema re{enihimovinski problema i ja ovogputa opet apelujem na gra|ane daih {to pre re{imo.[to ih pre budemo re{avali

pre }emo i biti u situaciji daprojektujemo, a zatim i gradimoostatak ulica u samom nasequ.Realno je o~ekivati da u nared-nih nekoliko godina buduizgra|ene i preostale ulice uRibnici ukoliko budemo re{iliimovinske probleme. Dake, sveje u ovom trenutku u rukamagra|ana, jer su to parcele uwihovoj svojini koje treba

izuzeti kako bi se op{tiniomogu}ilo da gradi nastavaksaobra}ajnica u Ribnici, kazaoje Sa{a Paunovi}, predsednikop{tine Para}in obilaze}i

radove na asfaltirawu Ribnice.Podsetimo, ovo je drugi deo

ulice koji je dobio asfaltnikolovoz, jedan deo Sin|eli}eveje izgra|en ranije s obzirom

da su wemu najpre re{enasporna pravno-imovinskapitawa, ali preostaje i deoove ulice gde }e se ovosporno pitawe tek re{avatikako bi se okon~ala izgrad-wa ove saobra}ajnice.Sin|eli}eva ulica je plani-rana kao budu}a zaobilaznicakroz koju }e biti preusmerentakozvani te`ak saobra}aj teje iz tih razloga biloneophodno postaviti dvaasfaltna sloja u delovimasaobra}ajnice u kojima jeizgra|en kolovoz. M. S.

Izgradwa ulica u seoskim mes-nim zajednicama nastavqa seasfaltirawem ulice u Tre{wevi-ci, a radi se o saobra}ajnici kojavodi ka seoskom grobqu.- Ulica se gradi u onom delu

koji je javna povr{ina i nalazise u vlasni{tvu op{tinePara}in, a u preostalom delukoja prolazi kroz samo grobqe,bi}e izgra|ena kada re{imoimovinske odose. Ovog trenutka,imamo mnogo problema sanere{enim imovinskim odnosi-ma u mnogim seoksim mesnimzajednicama s obzirom da sepojavquje problem kao i u pri-gradskim mesnim zajedicama,istakao je Sa{a Paunovi},predsednik op{tine.A to zna~i da bez nere{enihimovinskih pitawa, nemaasfaltirawa ulica.Vidan Aran|elovi}, predsednikSaveta MZ Tre{wevica, o~eku-

je da }e sporna imovinska pitawabiti ubrzo re{ena.- Na asfaltirawe ove ulice

~ekalo se dugo, ali opet imamoproblem s obzirom da drugi deoulice koji vodi ka novom delu

grobqa jo{ nije imovin-ski re{en. S obzirom dadeo iste ulice, koji jeranije gra|en, nije imaoizgra|ene kanale zaodvo|ewe atmosferskihvoda, prilikom ovogasfaltirawa, grade}ikanale, re{avamo i ovajproblem.Jo{ dve ulice }e se

raditi, po ovogodi{wemprogramu, a u wima suve} izgra|eni kanaliza odvo|ewe ki{nihvoda i one }e se gradi-ti poplo~avawem, odnos-no u jednoj od wih izgra-di}e se i deo asfaltnogkolovoza. Tako|e, radi-mo i na projektima zabudu}a asfaltirawa,

isti~e Aran|elovi}.Za me{tane Tre{wevice izgrad-wa budu}ih dveju ulica je vrlo

va`na s obzirom da je me|uwihovim stanovnicima velikibroj dece koja poha|aju osnovnu{kolu “Vuk Karaxi}” u ovomselu. M.S.

Ure|ivawe doma kulture uDrenovcu koji se nalazi u sklopuvelikog broja prate}ih admin-istrativnih objekata, godinamaunazad, spre~avali su nere{eniimovinski problemi, a bezwihovog re{avawa nije bilomogu}e obavqati poslove legal-izacije, dogradwe i rekon-strukcije.Nijedan od postoje}ih objeka-

ta koji je u ovom kompleksusagra|en, iako se nalazi u cen-tru Drenovca, nije bio legali-zovan, {to je protokom vreme-na prouzrokovalo wihovozapu{tawe, te su postali pra-vo ruglo jednog od najve}ih selana{e op{tne.- Ovde u Drenovcu imamo jedanspecifi~an problem, jer u samomcentru sela imamo prostor kojise godinama vodio na poqo-privrednu zadrugu koja odavno nepostoji. Op{tina je urban-isti~kim planom do{la do togada proglasi javni interes naovom prostoru kako bi se ovozemqi{te prenelo u wenovlasi{tvo i omogu}ilo ure|eweovog prostora, kazao je, izme|uostalog, Sa{a Paunovi}, predsed-

nik op{tine Para}in, obi-laze}i radove.On je podsetio da takvi prob-lemi iziskiju dugotrajnu pro-ceduru koju, zbog kompliko-vanosti, nije mogu}e zavr{iti“u jednom dahu”.- Re{ava}emo deo po deo prob-lema. Zapo~eli smo rekon-strukciju velike sale doma kul-ture. Prostor je o~i{}en odstarih objekata koji su senalazili u blizini, ali o koji-ma niko nije brinuo, a plan jeda se ovaj prostor uredi tako daslu`i celom selu. @elimo daimamo novi, odnosno pro{ireniteren za male sportove, da seizmesti pijaca, a da se prostorispred doma koristi kao parkovs-ka povr{ina, preciziraPaunovi}.On ponavqa da takve stvari,

zbog ograni~enosti buxetskihstredstava, nije mogu}e izvestipreko no}i insistiraju}i na~iwenici da mnoge mesne zajed-nice imaju sli~ne probleme i dase sredstva op{tine uvek ula`usrazmerno kako bi se “buxets-ki kola~” u re{avawu istihdelio srazmerno. M.S.

Novi izgled najpre }e dobiti velika sala, azatim i ~itav objekat. Planiran je parkovskiprostor i pro{irewe terena za male sportove

NASTAVQA SE IZGRADWA SAOBRA]AJNICA U SEOSKIM MESNIM ZAJEDNICAMA

ASFALTIRA SE ULICA U TRE[WEVICIIzgradwu saobra}ajnice u ~itavoj du`ini spre~avaju sporna imovinska pitawa, ali razlo-ga za optimizam ima, isti~e Vidan Aran|elovi}, predsednik Saveta MZ Tre{wevica

RAZLOZI ZA

OPTIMIZAM

Vidan Aran|elovi}, predsed-nik Saveta MZ Tre{wevica,isti~e da razloga za opti-mizam, kada je u pitawure{avawe spornih imovinskihpitawa, ima.Ulica koja vodi ka seoskomgrobqu je va`na za sveme{tane Tre{wevice, a to suisticali i na zborovimagra|ana o planirawu op{tin-skog buxeta. - Iz tog razloga ne treba

o~ekivati ve}e probleme ure{avawu imovinskih odnosa,saop{tava Aran|elovi}.

NERE[ENI IMOVINSKI ODNOSI PREPREKA ZAVR[ETKU SAOBRA]AJNICE

ASFALTIRAN JO[ JEDANDEO SIN\ELI]EVE ULICEZa razliku od izgradwe vodovodne i kanalizacione mre`e gde je dovoq-na saglasnost vlasnika parcela kroz koje prolaze budu}e ulice da bi sesaobra}ajnice asfaltirale ovo zemqi{te mora postati vlasni{tvo op{tine

IMOVINSKI ODNOSI

Za razliku od poslova dovodavode i izgradwe kanalizacije gdeje dovoqna saglasnost vlasnikaparcela kroz koje prolaze budu}eulice kako bi se oni okon~ali,izgradwa kolovoza je kompliko-vaniji i zahtevniji posao.Nemogu}e je dobiti projektnu doku-mentaciju i graditi ulicu uz ovuvrstu saglasnosti s obzirom na~iwenicu da te parcele morajubiti u vlasni{tvu op{tine {to jeuslovqeno i zakonskom procedurom.

ETAPNO ODVIJAWE RADOVA

URE\UJE SE DOM KULTURE U DRENOVCU

Iz arhive

~etvrtak 21. jul 2016. 5Infrastruktura Bilten

Drenov~ani su pre pargodina igrali u Zonskojligi, ali, kako ka`u, zbogbesparice, morali su daodustanu od tog takmi~ewa.Ula`u velike napore naodr`avawu fudbalskogigrali{ta {to nam jepotvr|eno i u Direkciji zaizgradwu gde saznajemo dasu jedan od primeraodr`avawa sportskih ter-ena.

- FK Napredak izDrenovca se takmi~i uOkru`noj ligi i posti`edobre rezultate. Bili smotre}i, a pre tri ili~etiri godine igrali smou Zoni. Me|utim, zbogbesparice tada smoodustali od ove lige. Sadaponovo imamo dobar tim itrudi}emo se da u|emo uvi{i rang takmi~ewa, saz-najemo od Miomira

Mili}a, ~lana uprave FKNapredak.Mili} sa ponosom isti~eda fudbaleri i ~lanoviuprave sami odr`avajuteren. Kupili su ma{inuza ko{ewe trave, a vodomza polivawe snabdevaju seiz obli`weg {kolskogdvori{ta u kome postojihidrofor.Jedini problem koji bi udogledno vreme morali da

re{e odnosi se na sli-vawe voda koje nastajuusled velikih padavina ikoje bi trebalo odvesti doobli`weg potoka.Da bi se buxetska sredst-va br`e izdvajala zaizgradwu i odr`avawesportske infrastruktureprepreka su nere{eni

imovinski odnosi koji pos-toje u Gorwem Vidovu,Dowem Vidovu, Rataru,Sikirici, Dowoj Mutnicii Drenovcu...- U ovim selima postojeimovinski problemi kojeprethodno treba re{iti, azbog toga su za dva selara|eni urbanisti~kiplanovi i nadam se da}emo kroz te planove irazumevawe gra|ana na koje

se vode parcele na nekimfudbalskim terenima do}ido nekog brzog re{ewa.Bez re{avawa imovinskihproblema nije mogu}elegalizovati objekte, nijemogu}e ulagati u izgradwu,dogradwu i rekonstrukci-ju istih i nije mogu}ezavr{iti zapo~ete objek-te koji su gra|eni previ{e decenija, ali do sadanisu privedeni nameniupravo zbog ovih proble-ma, saznajemo od Sa{ePaunovi}a, predsednikaop{tine Para}in.

Montvideo u skiciTeren u Kre`bincu nalazise u centru sela, prekoputa {kole, na mestu gde su`iteqi ovog sela nekadaimali povrtwake malihpovr{ina koje su ustupilina kori{}ewe seoskoj omla-dini, odnosno fudbalskomklubu, saznajemo od Zorana\or|evi}a, predsednika

Saveta MZ Kre`binac.- Trebalo bi izvr{iti

objediwavawe ovih parcela,a wih je ukupno 43 i wiho-vo preimenovawe na grad-sko gra|evinsko zemqi{tekako bi se zaokru`io ~itavproces, precizira\or|evi}.On dodaje da ovom terenu

nedostaju visoke ograde kojebi trebalo da se na|u iza sta-tiva, ali postavqawe ovihza{titnih mre`a uslovqenoje zakonskom procedurom kojazahteva da objekat bude legal-izovan, precizira \or|evi}i dodaje da kre`bina~komfudbalskom klubu nedostaju isvla~ionice.Kre`binac je jedno od

mawih sela na{e op{tine,ali ima puno dece i omla-dine. A kako su do{li dofudbalskog terena moguposlu`iti kao prilo`ak zabilo koju scenu iz filma"Montevideo, bog tevideo".

"Strujni udar"Fudbalski klub Moravaciz Gorweg Vidova postojiod 1947. godine. Nikadanije izostajao iz tak-mi~ewa, ali kako ka`u,najve}i problem im pred-stavqa struja.

Od RadomiraRadovanovi}a, predsednikaSaveta MZ iz ovog selasaznajemo da je lokalnasamouprava pomogla izgrad-wu svla~ionica. Kako bi se re{ili ovi

problemi, op{tina jedonela plan detaqne reg-ulacije na kome se nalazifudbalsko igrali{te uovom selu. Ciq jera{~i}avawe imovinskihodnosa do izme{tawa jednogod najve}eg visokonaponskogdalekovoda koji prolaziiznad terena. Investicijaje vredna oko dva milionadinara. Ono {to imnedostaje, tvrde, je i vi{irang takmi~ewa, a za to

moraju da se potrude sami.Fudbalski klub Mladostiz Sikirice takmi~i se uMe|uop{tinskoj ligi. Prenekoliko godina lokalnasamouprava je izgradilasvla~ionice, ali, i poredtoga, nisu re{eni prob-lemi.Velimir Jovanovi} fud-baler ovog kluba potencirada im je problem struja ivoda u ovim objektima.Razlozi su nere{eniimovinski odnosi i prob-lem legalizacije. Potrebnaje i popravka ograde kojanije ura|ena po pravili-ma, a to su predstavniciDirekcije i lokalnesamouprave dobro uo~ili.Ali, kako ka`e Jovanovi}bitno je da postoji dobravoqa op{tine i me{tanada se problem re{i.“Strujni udar" i ovde

nije re{en zbog nere{enihimoviskih pitawa.

M. Stojanovi}

U Lebini teku radovina bu{ewu bunara za navod-wavawe fudbalskog terena.Op{tina je u prethodnom

periodu obezbedila sred-stva za kupovnu parcele zaizgradwu fudbalskog ter-ena i time ispunila

obe}awe dato na zborovi-ma gra|ana.Po~etak izgradwe bunaraodlagalo je nekoliko

neuspe{nih javnihnabavaki.- Na svim zborovima

gra|ana u prethodnomperiodu kao prior-itetni problem gra|anaisticana je potreba zaizgradwom fudbalskogterena u selu umestostarog igrali{ta kojenije zadovoqavalo svepotrebne uslove, a na~ijem mestu je izgra|enteren za male sportove.Kupqena je novaparcela sredstvimaop{tine i posle vi{eneuspelih javnih nabav-ki zapo~eti su radovina bu{ewu bunara zapolivawe ovog terena.Javne nabavke su bileneuspe{ne zbog toga{to se dugo vremenanijedno od preduze}a

nije javqalo da obavi ovajposao budu}i da je re~ orelativno malom poslu za

preduze}a koje se baveovom vrstom delatnosti,saop{tio je Sa{aPaunovi}, predsednikop{tine Para}in, pri-likom obilaska ovog ter-ena.Paunovi} je izrazio naduda }e se ovi radovi usko-ro okon~ati kako bi FKBudu}nost kona~no zaigraopred svojom publikom.

Neophodno jepro{irewe igrali{taFK Razvitak iz

Mirilovca ponovo se tak-mi~i u Op{tinskoj ligiod 2015. godine.Prilikom obilaska, ovogterena, predstavnicilokalne samouprave,Direkcije i ~lanoviOp{tinskog ve}a kojiprate uslove za razvojtakmi~arskog irekreativnog sportauo~ili su da je za wego-

vo postojawe neophodanizlazak geometra.

- Neophohodno jepro{irewe igrali{ta zanekih desetak metara, aneophodno je i ograditiigrali{te, saznajemo odGorana Obradovi}a, ~lanaovog fudbalskog kluba.Re{ewe nije jednostavnoi toga su svesni iMirilov~ani Kako bi konstaovali

probleme, predstavnicilokalne samouprave iDirekciji do sada su ob{lii terene u Stubici,Zabregi, [aludovcu,Buqanu, Popovcu Bo{wanu,Busilovcu Glavici,Sikirici, Plani, Glavici,Lebini, Mirilovcu,Izvoru, Gorwoj Mutnici,Dowoj Mutnici, Kla~evi-ci, Davidovcu, [avcu,Ra{evici, Tre{wevici,Svojnovu i Poto~cu.

M.S.

OBILAZAK SEOKIH SPORTSKIH TERENA

LEGALIZOVAN TEREN

U Ratarau je situaci-ja druga~ija. Teren jelegalizovan ali nemapotrebne dimenzije, aprioritet FKJedinstva je da seukloni ograda koja jepala ispod terena ieventualno da se sagradenove svla~ionice kakobi Ratarci ispuniliuslove za vi{i nivotakmi~ewa.

"OSTAJTE OVDE" KAO U PESMI [ANTI}A

I u seoskim mesnim zajednicama veliki poslovi naizgradwi osnovnih infrastrukturnih objekata privodese kraju. Nere{eni imoviski odnosi su ko~nicabr`om zavr{etku posla, ali "oslobo|ena" sredstva izbuxeta lokalna samouprava ula`e u podsticawe ostan-ka mladih qudi na selu kroz izgradwu i adaptacijusportskih igrali{ta i domova kulture.

BU[EWE BUNARA U LEBINI

VODA ZA FUDBALSKI TEREN

MMMM LLLL AAAA DDDD IIII MMMM AAAA TTTT RRRR EEEE BBBB AAAA ZZZZ AAAA BBBB AAAA VVVV AAAA

Op{tina je ranijih godina obezbedila sredstva za kupovinu fudbalskog terena, a u Mirilovcu je neophodno wegovo pro{irewe

~etvrtak 21. jul 2016.6 PanoramaBilten

Za nekoliko godinamasovnije sadwe lekovi-tog biqa i proizvodweetarskih uqa, firma“Sanikula” iz GorweMutnice uspela je daosvoji svetsko tr`i{te.Sva koli~ina proizvedenoguqa isporu~i se velepro-dajama u Evropi iAmerici, a zavr{i u far-maceutskim i kozmeti~kimku}ama.Vlasnik “Sanikule”

Novica [uti}, koji sesa suprugom lekovitimbiqem bavi ve} 16 god-ina, isti~e da od 2010.godine aktivno rade na{irewu gajenih kultura.Trenutno smawujepovr{ine za proizvodwutakozvane suve robe, apove}ava biqe iz kojihdobija etarska uqa.- Posao sa samoniklimbiqem je bio put da sezaradi novac do formi-rawa destilerije, a celudeceniju, do 2010. godine,radili smo na tome dasteknemo ime firme koja}e mo}i da proda etars-ka uqa kupcima. Danas sanekoliko najve}ih kom-panija u svetu imamodugogodi{we ugovore i

prakti~no re{enu proda-ju za narednih 20 godina,obja{wava [uti} put uspe-ha “Sanikule”.Na podru~ju od Para}inado Boqevca, pa i u okoli-ni Gorwe Mutnice, ovafirma ima 200 hektarapod planta`ama lekovi-tog biqa. Pod smiqem,koje je trenutno hit, ima140 hektara, a na 60 je“ostalo” (mati~wak, rim-ska kamilica, hajdu~ka tra-

va...) Zaniqivo je da ~ak nistru~waci nisu pre-poru~ivali [uti}imainvestirawe u smiqe jer je

to mediteranskabiqka koja tra`iistu takvu klimu.Na sre}u, Novicaje ostao uporanu svom naumu pasada svetugodi{we iz dveberbe isporu~iod tone i po dodve ovogskupocenog uqa.

Svetskotr`i{te apsor-buje godi{we oko15 tona uqasmiqa, a"Sanikula" imaobezbe|enu pro-daju za 10 tona.Naravno, potreb-no je dosti}i tukoli~inu, a to je

mogu}e jedino pro{irewemplanta`a za dodatnih1.000 hektara. Kako uSrbiji u privatnom sektorupreovla|uju sitne parcele,[uti} smatra da jedinodr`ava mo`e da im budepartner.- Na dr`avnom zemqi{tuve} imamo ne{to zasada,ali najvi{e zemqe je mojenasle|e, zakup i kupovinaod privatnih vlasnika.Nije problem kupiti odwih ve} je problem formi-rati jednu ve}u parcelu. Tunailazite na razneimovinske probleme, ajedino dr`ava ima krupneparcele u vlasni{tvu. Mismo podneli zahtev Upraviza poqoprivrednozemqi{te pri nadle`nomministarstvu za zakup popravu prvenstva, {to dozvo-qava uredba doneta nakonZakona o poqoprivrednom

zemqi{tu. Dali smo ibrojeve parcela koje nasinteresuju u op{tinamaPara}in i Boqevac, ukup-no oko 1.000 hektara.Podneli smo dokaze dasmo izvoznici, dali inves-ticioni plan. O~ekujemopozitivan odgovor jer topro{irewe zna~i ne samona{ napredak ve} i razvojcele Srbije, obja{wava[uti}. Prema wegovim re~ima,

dr`avno zemqi{te kojeho}e da uzmu u zakup nikaddosad nije bilo rentirano.To su ~uke urasle u trwekoje }e "Sanikula" meha-nizacijom za godinu dodve da pretvori u plan-ta`e. U pitawu jezemqi{te pete, {este,sedme kategorije, ili ~akpa{waci, {to je struktu-ra koja pogoduje mediter-anskom programu.

Pored smiqa, "Sanikula"ima i veliku proizvodwumelise (mati~waka), aodnedavno razvija posaosa rimskom kamilicom zadve velike kompanije. Planje da i kamilicu pro{irina 500 hektara, a da li }etako i biti zavisi ododgovora dr`ave. “Sanikula”, ina~e, ima

kompletno zaokru`enoproizvodwu, od semenskogzasada do destilerije, atro{ak su jedino radnasnaga i energenti. Od 200hektara 90 je sa serti-fikatom organskeproizvodwe ({to zna~i dani{ta od hemije nije dozvo-qeno). Lekovito biqe seru~no sadi, okopava i bere,a kao |ubrivo koriste seizdestilovani biqniostaci koji se nakon truqe-wa pretvaraju u treset ivra}aju u wive. Z. Ra{i}

Problem mawka elek-tri~ne energije generalni jeproblem u Srbiji pa jepara}inska Direkcija zaizgradwu, u nastojawu daobezbedi dovoqno struje zabudu}e investitore u indus-trijskoj zoni, sa~inila pro-gram izgradwe 10kilovoltnogkabla kojim }e se struja“vu}i” iz Para}ina, odnos-no iz trafostanice“Para}in 3” kod Srpskefabrike stakla. Program traje tri godine(do 2018.), a saglasnostSkup{tine op{tine dobioje na posledwoj sednici.Re~ je o investiciji vred-noj 45 miliona dinarakoja }e ove godine biti

zapo~eta sa milion, dok sunaredne za ovu svrhu pred-vi|ena sredstva od 20 mil-iona dinara, a posledwegodine investirawa ostal-ih 24.Kako se navodi u ovom

programu Direkcije, ima-ju}i u vidu izgra|eneprivredne objekte u zoni‘Zmi~”, zakqu~ene ugov-ore o prodaji parcela iiskazano interesovawenovih investitora, posto-je}a trafostanica sa dvatrafoa ne mo`e da obezbe-di uslove za kvalitetno isigurno napajawe strujompostoje}ih korisnika inovih investitora.Polagawem 10KV kabla

po uslovima nadle`neelektrodistribucije odtrafo stanice kodStaklare do trafostan-ice u industrijskoj zoni, udu`ini od 5.500 metara,stvorili bi se uslovi zaaktivirawe dve ve}izgra|ene trafostanice,ali i za snabdevawe budu}edve koje su predvi|eneprojektnom dokumentaci-jom za opremawe indus-trijske zone.Kako se u ovom programujo{ isti~e, postoji rizikod neuspe{nosti postupkajavne nabavke ukoliko se nejavi nijedan ponu|a~ saispravnom ponudom, odnos-no ukoliko predvi|ena

sredstva budu ispodnajpovoqnije ponude.Dinamikom realizacije

programa predvi|eno je dajavna nabavka bude sprove-dena od prvog avgusta do

kraja septembra, a da odoktobra krene izvo|eweradova. Z.R.

ZAPOSLENI I KOOPERANTI

U stalnom radnom odnosu u “Sanikuli” je 17 rad-nika i jo{ pedesetak kooperanata anga`ovano jeu para}inskoj i boqeva~koj op{tini, dok uDoqevcu kod Ni{a imaju rasadnik i izdvojen pogondestilerije. Na listi ~ekawa je dosta qudi zain-teresovanih za posao, me|u wima je i onih sa vi{imi visokim obrazovawem.

ZA INVESTITORE U INDUSTRIJSKOJ ZONI BI]E DOVOQNO STRUJE

GRADI]E SE DALEKOVOD DO “ZMI^A”

FIRMA “SANIKULA” IMA OBEZBE\EN IZVOZ PA PRO[IRUJE PROIZVODWU

ETARSKA UQA NA SVETSKOM TR@I[TUPodneli smo zahtev Ministarstvu poqoprivrede za 1.000 hektara dr`avnogzemqi{ta i dostavili investicioni plan, ka`e vlasnik Novica [uti}

BERBA SMIQA

Berba smiqa, prva od dve ove godine, krenulaje po~etkom jula. U isto vreme u obli`woj des-tileriji potekli su litri etarskog uqa, izuzetnocewenog na svetskom tr`i{tu. Obrano smiqe dodestilerije sti`e brzo jer je to uslov zakvalitet. U sezoni, destilerija radi u trismene a obu~eni radnici spremni su da preradesve {to stigne sa poqa u kratkom roku.

Skup{tina op{tine dala je saglasnost na program za izgradwu 10KV kabla

Vlasnik Novica [uti}

Obrano biqe odmah se prevozina preradu u destileriju

~etvrtak 21. jul 2016. 7Grad Bilten

Predsednik op{tine,Sa{a Paunovi}, sa sarad-nicima i predstavnicimaDirekcije za izgradwuobi{li su objekte na sta-dionu “Borac” i Sportskorekreacionom centru "7.jul".Zahtevi klubova koji radena ovom stadionu, kao irekreativaca odnose se naure|ewe svla~ionica samokrim ~vorom. Kako jerekao direktor SRC "7.jul", Milorad Vidovi},ono {to nedostaje sta-dionu “Borac” su svla~ion-ice.- Mogu}e je preurediti

objekat koji postoji nastadionu kako bi klubovikoji tamo treniraju imalipotrebne uslove. To seodnosi i na rekreativce,

a zadwih nekoliko godinai sve na{e {kole koristeovaj prostor za tr~awe iza ostale aktivnosti .Pored stadiona ura|enisu trim staza i tri pla-toa sa spravama zave`bawe, a iskazane supotrebe i za teretanomna otvorenom, rekao jeVidovi}, i dodao da taj deoprostora vodi Direkcija zaizgradwu i jo{ nijezvani~no predat naupravqawe Sportsko-

rekreacionom centru.- Mi to ure|ujemo zajed-no sa Javnim komunalnimpreduze}em, ali tek kad

zvani~no pre|e pod na{eupravqawe, radi}emo nadaqem unapre|ewu, rekaoje Vidovi}. Postojejo{ neke ideje da se daqedogradi, ozeleni, da sedovr{i kompleks, na sta-dionu treba uraditi pravuatletsku tartan stazu, gdebi radili para}inskiatleti~ari. Lokalna samouprava ve}

godinama ula`e u obnovui poboq{awe uslova zabavqewe sportom u svim

sredinama, u gradu i seli-ma, kao i u {kolama, pa }eu tom smislu nastavitidaqu nadgradwu.

[to se ti~e daqih ula-gawa u okviru Sportsko-rekreacionog centra "7.jul", posle obilaska,utvr|eno je kao prioritetzamena parketa u hali,odnosno glavnoj sali. Kakoje rekao direktor SRC "7.jul" ,Milorad Vidovi}, ovegodine je saniran krov iznadhale sportova, ~ime je re{enveliki problem. Slede}izadatak je zamena parketa,{to je ve}a investicija iiznosi oko deset miliona

dinara, ali je potrebno ura-diti, jer nije obnavqan.Me|u ostalim planovima jei dogradwa neke sale zaborila~ke sportove i saleza fitnes program.Postoje}u salu, gde je neka-da bila teretana, iznadbazena, potrebno je malopreurediti, da bi se ponudi-la za fitnes klubove, objas-nio je direktor Vidovi}.

Planirano je ipro{irewe sada{weg pros-tora bazena u delu zasun~awe, dogradwa terenaza odbojku na pesku i nekogmaweg bazena sa tobogan-ima za decu do 12 godina,rekao je direktor Vidovi}.Ina~e, postoje}a tere-

tana radi po svom planu iprogramu i pod zakupom jena pet godina, a teku}eodr`avawe sprava spada uredovne tro{kove, rekao jeprilikom obilaska direk-tor SRC "7. juli" ,Milorad Vidovi}.U sportski centar je

puno ulagano prethodnihgodina, ali su i daqiplanovi obimni, jer jeveliki broj korisnikausluga. Zbog toga se o~eku-je i daqe pro{irewe usadr`ajima i prostoru, asve u ciqu podizawakvaliteta bavqewa sportomi rekreacijom svih koris-nika. N. Stankovi}

Predsednik op{tine sasaradnicima i pred-stavnicima Direkcije zaizgradwu i Javnog komu-nalnog preduze}a obi{aoje 5. jula para}inskogrobqe. Obilaskom jeutvr|eno {ta je jo{potrebno uraditi i ure-diti kako bi prostor{to boqe funkcionisao,a usluga podigla na vi{inivo. U tom smislu potrebno

je renovirawe mokrog~vora, izgradwa staze odkapele do auto puta, anadle`ni su obi{li svedelove grobqa, ukqu~uju}ii one koje su skoro ure|eni,oko nove staze, zatim i

novi deo u blizini prostora"7. jul". Utvr|eno je da utom delu treba napravitiparking i staze, kao i ure-diti rastiwe.

Za odr`avawe grobqanadle`no je Javno komu-nalno preduze}e, pa je uvezi planiranih radovagovorio i vd direktora

ovog preduze}a, Danijel@ivkovi}.

- Posle obilaskautvrdili smo koje korek-cije treba uraditi. Kadje re~ o ko{ewu, radnajedinica “Zelenilo” imaveliki problem zbognedostatka radnika, ukup-no je {est zaposlenih, ai daqe je na snazizabrana zapo{qavawa ujavnom sektoru. Alipoku{a}emo da otk-lonimo sve te primedbei nedostatke, odradi}e se

dodatno sanirawe sani-tarnog ~vora, kre~ewekapele i ure|ewe tog pros-tora, rekao je @ivkovi}.

N.S.

Kao i prethodnih godina,Op{tina Para}in u sarad-wi sa Javnim komunalnimpreduze}em organizuje akci-ju "Para}in - na{edvori{te", koja obuhvatako{ewe trave, ~i{}ewei ma{insko prawe ulicai odno{ewe kabastogsme}a.Od 12. jula ekipe JKP-aradile su u ulicama BorePetrovi}a, Vo`daKara|or|a, Laze Kosti}a,\ura|a Brankovi}a,Zagreba~koj, Deligradskoj,Cara Lazara, Svetog Savei Gradskom keju. Od 13.jula ekipe JKP-a

radile su u ulicamaSin|eli}evoj, JovanaDu~i}a, DragoslavaMarinkovi}a, StevanaSremca, Gavrila Principa,

Josipa Erjavca iKumanovskoj. Pozivaju se i gra|ani

da u~estvuju u ovoj akci-ji, ~iste}i deo ispred svo-jih ku}a i lokala, kao i dauklone vozila sa ulica uperiodu rada kako bi semoglo pristupiti svimdelovima ulica. Akcija }e se realizovati

po svim gradskim mesnimzajednicama i svim ulicama,tako da }e trajati do final-izirawa posla. Gra|ani }e na razli~itena~ine biti obave{teni oradu u wihovim ulicama,pa se pozivaju da u tomperiodu iznesu svoje kabas-to sme}e na ivicu tro-toara, kako bi ekipe JKP-a odvezle na gradskudeponiju. N.S.

Predsednik op{tine sasaradnicima i pred-stavnicima op{tinskihslu`bi obi{li su 6. julapara}insku zelenu pijacu,kako bi nastavili saplanirawem daqeg ure|ewaovog prostora, odnosnoposlova koji jo{ trebada se urade u ovom delu.Kako je tom prilikomrekao vd direktora JKP-a Danijel @ivkovi}, uzadwe vreme na zelenojpijaci ura|eno je dostatoga, postavqene su kapi-je tako da je zatvorena sasvih strana. To jeomogu}ilo da prostorbude ~istiji nego ranije,jer se posle svakog radnogdana pijaca o~isti ipripremi za sutra{wiradni dan. Pored kapija,ura|ene su nadstre{nice,renovirani klima ure|ajiu zgradi za prodajumle~nih proizvoda,postavqen video nadzor,

tako da su uslovi radaznatno poboq{ani. U okvirupijace funkcioni{e imokri ~vor. Velika sao-bra}ajna gu`va u wenomdelu prema ulici regulisanaje uvo|ewem jednosmernevo`we u radno vreme pijace.- Ono {to }e se raditi

u narednom periodu jekrpqewe rupa preostal-ih posle izgradwe kanal-izacije, zna~i ravnawetla, a u doglednom peri-odu Direkcija za izgradwuradi}e projekat celokup-ne pijace koji }e bitijo{ boqe osmi{qen, rekaoje vd direktora JKP-a,Danijel @ivkovi}. Para}inska zelena pija-ca nastavqa da iz godineu godinu prati potrebesvojih korisnika, zah-vaquju}i planirawu i inve-stirawu od strane lokalnesamouprave i Javnog komu-nalnog preduze}a.

N.S.

OP[TINSKI PLANOVI ZA STADION BORCA I SPORTSKOG CENTRA "7. JUL"

PRO[IREWE SADR@AJA I PROSTORA

URE\EWE PROSTORA NA GROBQU PREMA OP[TINSKIM PLANOVIMA

ZA VI[I NIVO USLUGA

U TOKU JE AKCIJA URE\EWA GRADA

LOKALNA SAMOUPRAVA PLANIRA

DAQE URE\EWE ZELENE PIJACE

"PARA]IN NA[E DVORI[TE"

BOQI USLOVI ZAPRODAVCE I KUPCE

~etvrtak 21. jul 2016.8 SeloBilten

Kontrola tro{ewa buxetskihsredstva za nabavku opreme imehanizacije je nastavqqena.Predstavnici Buxetskog fon-da za poqoprivredu i ruralnirazvoj obi{li su ~lanoveudru`ewa “\ulka” u Tekiji. - Udru`ewe ima 12 ~lanova kojise bave sto~arstvom i ratarstvom.Imamo i jednog ~lana iz SiwegVira. Imali smo pravo dakonkuri{emo do vrednosti od 500hiqada dinara. Hteli smo nekekvalitetnije ma{ine da kupimoali nije moglo. Dogovaramo seda dva-tri ~lana kupe ve}uma{inu pa slede}e godine istotako. Nabavili smo pumpu zapolivawe, folije i cevi zaplastenike i sistem za navod-wavawe, ka`e predsednikudru`ewa Sa{a Pavlovi}.Sredstva za nabavku traktorskeprskalice dobilo je udru`ewe"Lebina", ta~nije jedan ~lan,Dejan Savi}. - Nabavio sam ovu prskalicu

preko udru`ewa poqoprivred-nika, dosta mi je pomogla. Dosada sam pozajmqivao. Obra|ujemoko tri hektara zemqe, hektari po je moje, ostalo je zakup.Najverovatije da }u dakonkuri{em jo{ za ne{to,

razmisli}u, ka`e Savi}.Sredstva opredeqena na ovo-

godi{wem konkursu utro{enasu namenski, utvrdila jeuobi~ajenom kontrolom Buxetskogfonda proverom papira i obi-laskom gazdinstava.Udru`ewe poqoprivrednika

"Poqa Crnice" iz Bo{wana jeove godine konkurisalo zaop{tinsku subveniciju i nabav-ilo ono {to je tra`ilio i {toje poqoprivrednicima biloneophodno. Predsednik udru`ewaMiroslav Mihajlovi} je rekao:- Mi nismo imali mnogo zahte-va ali ono {to smo imali jepro{lo. Sla|ana Quti} iz Buxetskog

fonda za poqoprivredu ka`eda su se na konkurs javila 32udru`ewa: - Od ovih {to smodo sada kontrolisali vidimoda su sva udru`ewa po{tovalasvoju obavezu i sva su nabavilaono {to su po re{ewu bila uobavezi. Ve} desetak godinakako se rade konkursi i nismoimali problema ni sa jednimudru`ewem.Kontrola realizacije subvencijase obavqala u dvori{tima~lanova udru`ewa i na poqimajer je sezona poqskih radova u

jeku i sve {to jenabavqeno jetamo gde mu je imesto, u poqu.Ispred doma

kulture u cen-tru Ra{evice~ l a n o v iu d r u ` e w a"Ra{ev~anaka"izlo`ili su deoopreme radi kon-trole op{tinskekomisije. Ovoudru`ewe posto-ji od 2005.godine, od kadasu i po~elao s n i v a w audru`ewa u para}inskoj op{tini.Od tada je udru`ewe redovnokonkurisalo za op{tinske sub-vencije. Predsednik udru`ewaMilan Jovi~i} ka`e da suzadovoqni:- Svaki novac koji dobijemo jedobrodo{ao jer su te{ka vremena,te{ka je proizvodwa. Uzeli smoopremu za “kap po kap”, foli-ju, kao i motore za polivawe.Kod nas se najvi{e sadi papri-ka. Svi na{i proizvo|a~i su seuglavnom osigurali, ali i onine vr{e adekvatno procenu

{tete, isti~e Jovi~i}. Komisija za kontrolu utro{kasredstava prisustvovala je preuz-imawu opreme, odnosno delova zako{nice i ramove koje sup~elari udru`ewa " Grza"nabavili uz pomo} ovogodi{wegkonkursa. Predsednik ovogdru{tva Neboj{a Powevi} ka`e:- Iznos sredstava je bio 500

hiqada dinara, na{e dru{tvo jeu~estovalo sa 60 procenata, 15procenata u~estvujemo u medudonacijom Crvenom krstu aostali deo u~estvuje op{tina.

Nabavili smo ko{nice, deloveko{nica, centrifuge, ramove.Ove godine na op{tinski

konkurs su se prijavila 32udru`ewa poqoprivrednika isvi su dobili sredstva za nabavkuopreme i materijala koji im jepotreban a kontrolna komisijaih je gotovo sve obi{la. Poredobilaska na terenu, potrebno jeda udru`ewa dostave i ra~une zasve nabavqeno da bi komisijaobjedinila dokumentaciju i kon-statovala da je sve odra|eno popropisu, {to oni i ~ine. B.D.

U na{oj op{tini `etvastrnih `ita je privedena kraju.Ostale su samo neke mawepovr{ine. In`ewerPoqoprivredne stru~ne slu`beu Jagodini Miodrag Simi} timpovodom ka`e:- Rezultati su pokazali ono {toje stru~na slu`ba i o~ekivalaa to je da proizvo|a~i koji suprimenili sve agrotehni~kemere (sortno seme, osnovno|ubrewe, prihranu, za{titu odkorova i bolesti) postigli sunadprose~ne rezultate, prekosedam tona po hektaru.Obilaskom terena utvrdili smoda je veliki broj parcela biozakorovqen zbog velikihpadavina u prethodnim peri-odima {to je dovelo do smawe-wa prinosa, kao i problema ukombajnirawu zbog vla`ewa zrnaod strane korova. [to se ti~e prinosa, oni su

ipak na kraju nekog proseka.Kvalitet p{enice je sli~anpro{logodi{wem. Nakonzavr{ene `etve p{enica se jo{neko vreme prosu{uje. Cenakombajnirawa u Pomoravskomokrugu bila je od deset dotrinaest hiqada po hektaru u

zavisnosti od balirawa, a utoku dana moglo je da se po`weoko ~etiri hektara jer suparcele kod nas uglavnomusitwene.Ministarstvo poqoprivrede

ocewuje da }e rod p{enice uSrbiji biti oko tri milionatona {to je oko 20 odsto vi{enego pro{le godine. Premanajnovijim podacima, poprose~nim prinosima isprednas su samo Nema~ka, Francuskai Kina. Srbija je po prinosup{enice od 4,3 tone po hektaruu posledwih pet godina dalekoboqa od Rusije, Kanade, Indije,Austarlije i Italije a u poje-dinim delovima Vojvodinedostigla je i svetske lidereNema~ku i Francusku. Jedan odrazloga za tako visoke prinose,naro~ito u Vojvodini, je crni-ca, mo`da najpo`eqnija vrstazemqe za uzgoj p{enice.Otkupna cena p{enice zavisiod mnogih faktora, ali najvi{eod cene na me|unarodnomtr`i{tu. Cenovna neizvesnostkvari planove poqoprivred-nicima jer ulagawa su velika avremenski uslovi svake godinesve su nestabilniji. B.D.

Poqski putevi veoma su zna~ajnime{tanima seoskih sredina. Iztog razloga jedan od naj~e{}ihzahteva me{tana upravo je nasi-pawe tih puteva. Na jednom takvom poqskom

putu ispred Zabrege radila jeekipa firme "Raki}".Predsednik Saveta MZ ZabregaBojan Radivojevi} ka`e da seradovima na putu re{avaju mno-gi problemi.- Odlu~ili smo se za ovaj putprema repetitoru jer je potre-ban, a za ovaj glavni put je

ra|en plan detaqne regulacijei bi}e asfaltiran za neke dve-tri godine. Pre po~etka rado-va Savet MZ je uz pomo} geome-tra odredio granice puta.U Drenovcu je nedavno zavr{enadeonica jednog od poqskih pute-va, a ~lan Saveta MZ NenadMilo{evi} ka`e:- Ovaj put je ura|en u du`iniod jednog kilometara. Izvr{enoje ravwawe i popuwavawe puta.Mi svake godine imamo po dva

ili tri puta koja radimo.Pro{le godine su ura|ena dvaputa, pretpro{le isto. Osimovog imamo ove godine jo{ jedanput u planu. [ezdeset postosmo pokrili te puteve koji sulo{iji.U Stri`i je nasipan jo{ jedanpoqski put. Zamenik predsednikaSaveta MZ Radosav Vu~kovi}tada je izjavio: - Ove godine je ra|en

Kowarnik, negde oko 400 metara,sad radimo put u potesu Livadakoji vodi prema ^epuru. Zapravo,

taj put je najdu`i, ima oko trikilometra. Ve} smo radili tajput pre ~etiri godine i to odpo~etka sela, negde oko 500metara, a sada nastavqamo jo{500 metara. Ne{to smo u pri-vatnoj re`iji popuwavali i sada}emo ponovo to da posipamo dabi bilo {to boqe. [qunak jemalo krupniji i odgovara ovomputu. Imamo u planu za nasipawejo{ jedan put prema divqojdeponiji i put prema Para}inu,

ka`e Vu~kovi}. U Dankovu je nasipawe ra|enou dve faze zbog du`ine puta.Predsednik MZ Vojislav Vasi}ka`e:- Ovaj put koji kre}e od uliceDragoslava Marinkovi}a imaveliki zna~aj za sugra|ane kojiimaju svoje parcele i ba{te.I ubudu}e }emo se truditi da tonastavimo.Put koji pripada MZ “BrankoKrsmanovi}” vodi kroz wiveizme|u Velike Morave i prugei radi se u nekoliko faza.

Predsednica ove MZ Sne`anaGligorijevi} ka`e da ovaj put nekoriste samo me{tani ove mesnezajednice ve} se on grani~i sa MZVrap~ane tako da ga koriste ime{tani Vrap~ana. Radi se faznoi gra|ani }e imati boqi prilazsvojim parcelama. Da podsetimo, ove godine su svasela u para}inskoj op{tiniobuhva}ena planom ure|ewapoqskih puteva a radovi sesprovode u dve etape. B.D.

OP[TINA SPROVODI ZAHTEVE ME[TANA

NASIPAJU SE POQSKI PUTEVI

KONTROLA UDRU@EWA POQOPRIVREDNIKA PRI KRAJU

SVI PO[TUJU OBAVEZE

KAKVA AGROTEHNIKA - TAKVI PRINOSI

ZAVR[ENA @ETVA STRNIH @ITA

MZ “Branko Krsmanovi}”

Udru`ewe “\ulka” iz Tekije

~etvrtak 21. jul 2016. 9Dru{tvo Bilten

Ve} godinama krajemjula u na{em gradude{ava se moto skup, kojirealizuje para}inski motoklub "White angels", usaradwi sa TO Para}in.Namewen svim qubite-qima motora, ovaj doga|ajje atraktivan i zbog

muzi~kog dela, odnosnokoncerata, na kojima iove godine nastupajudoma}e i strane muzi~kezvezde. Moto skup se odr`ava

22. i 23. jula, na prostorubiv{e para}inske kasarne. Od velikih muzi~kih

zvezda, najavqeni su 22.jula grupa Van Gog, a ve~ekasnije poznata grupa izGr~ke, The Bullets. Uzwih, na koncertima }enastupati i bendovi izna{e zemqe, koje poznajei rado slu{a para}inskapublika. N.S.

Tradicionalno, 6. julave} decenijama u GorwemVidovu se organizujudru`ewa i igranka, kada seokupi celo selo i gosti sastrane, svi se lepo provese-le i zabave, da bi sutradan,7. jula, do~ekali iobele`ili seosku slavu,Svetog Jovana. Na tajna~in selo ~uva i obnavqasvoju tradiciju, pesmu iigru. Od pre tri godineovom {estojulskom kon-certu, tre}em po redu,pridru`ilo se i kulturno-umetni~ko dru{tvo"Moravac" iz sela, koje jesada prvi put organizo-valo doga|aj pod nazivom"Susreti Moravaca", odnos-

no susret svih KUD-ova saimenom "Moravac".Koncertu je prisustvovaoi ~lan Op{tinskog ve}aVojkan Risti}, pohvaliv{imanifestaciju.- Ovo je jedan od doga|ajakoji je tradicionalan ibez prekida se odr`avaod Drugog svetskog rata uGorwem Vidovu.Inicijativa je da on u|eu finansijski planOp{tine Para}in i da odslede}e godine budepodr`an kao op{tinskamanifestacija. Drago mi je{to se ukqu~ilo i kul-turno-umetni~ko dru{tvokoje daje posebnu notucelom doga|aju, rekao je

Risti}.Kako smo saznali odpredsednice KUD-a izGorweg Vidova, AleksandreVeqkovi}, cela mani-festacija je proteklaizuzetno lepo, organizacijusu svi pohvalili, kao idoma}inski do~ek.- Me|u gostima su bili

KUD iz ]i}evca i Dubokekod Jagodine, sa dva ansam-bla, omladinskim i vet-eranima. Ukupno stotinakgostiju, sa jo{ 60 ~lano-va KUD-a iz GorwegVidova priredili su pra-vo u`ivawe u folkloruna letwoj pozornici kojase gradi. Naime, letwapozornica sagra|ena je iz

op{tinskih sredstava, uroku od nekoliko dana, aza wen izgled i me{tanii gosti imaju samo re~ihvale. Pozornica je praviukras za selo i mesto zarazli~ite kulturnedoga|aje, a lokalnasamouprava izgradila jena zahtev kulturno-umet-ni~kog dru{tva. Oodli~noj zabavi govori ito {to je posle koncertanastavqena igranka do kas-nih sati.Kako ka`e Aleksandra,

gosti iz KUD-ova sudo~ekani u podne, a od 13sati na sportskom terenuodr`ane su pastirske igre,veoma zanimqive, atrak-

tivne i fizi~ki zahtevne,koje su posebno privuklepa`wu publike. Tako su seu~esnici ogledali u snazii ve{tini u bacawu kame-na s ramena, tr~awu u paruvezanih nogu, nadvla~ewukonopca u mu{koj i`enskoj ekipi, no{ewujajeta ka{ikom, obarawuruku i kao najlep{emdoga|aju izboru najlep{egpara, gde je pobedio par izKUD-a iz ]i}evca.Posle zajedni~ke ve~ere,odr`an je defile glavnomulicom u pola osam uve~e,da bi u osam po~eo kon-cert. U nastupu gostiju idoma}ina u`ivali su sviprisutni, pa }e ovo biti

jo{ jedan {estojulski kon-cert u Gorwem Vidovu zapam}ewe, kako smo saz-nali od prisutnih.Ina~e, KUD "Moravac" izGorweg Vidova mo`e dase pohvali nedavnim gos-tovawima i uspesima.U~estvovali su pro{logmeseca na me|unarodnomfestivalu u Bugarskoj uZlatnim Pjascima i kaonajboqi u~esnici osvojilipehar, iako je festivalrevijalnog karaktera.Festival "Balkan folkfest" traje od juna doseptembra, kada se odr`ipreko 300 koncerata, aomladinski ansambl izGorweg Vidova je sa igra-ma iz Gorwe P~iwe iBosilegradsko kraji{tebio izuzetno zapa`en. Gostovali su 17. jula u

Priboju, pozvani su na“Kosidbu na Rajcu”, gdese odr`ava festival folk-lora iz cele Srbije, azatim i 20. avgusta name|unarodni festival uOhridu. Kroz rad i dru`ewe u

kulturno-umetni~kimudru`ewima oboga}uje sedru{tveni i kulturni`ivot sela, ~uva tradi-cija i foklor kao deonacionalnog duhovnognasle|a, a lokalnasamouprava je podstaklataj razvoj kroz obnovudru{tava i domova kul-ture, svuda gde je to bilopotrebno. N. Stankovi}

Zahvaquju}i dosada{wojkvalitetnoj promocijigrada Para}ina i oko-line, odnosno turisti~kihpotencijala na{e sre-dine, Turisti~ka orga-nizacija Srbije pozvalaje Turisti~ku organi-zaciju Para}in radidogovora oko fotografi-sawa i snimawa svega{to je u na{oj op{tinizanimqivo u turisti~komsmislu. Snimawe je realizovano15. jula, a izabrani objek-ti su centar grada,Zavi~ajni muzej Para}in,ugostiteqski objekti,crkva Sveta Trojica,izleti{ta Grza iSisevac, manastiri SvetiSisoje u Sisevcu, SvetaPetka u Izvoru i mana-stir Pokrova PresveteBogorodice u Le{ju, saz-nali smo od Aqo{eGligorijevi}a, vd direk-tora TO Para}in. - Promotivni materijal

bi}e plasiran u prospek-tima i katalozima koje{tampa Turisti~ka orga-nizacija Srbije, bi}eizra|eni promo-spotoviza prikazivawe na saj-movima i manifestacijamau zemqi i inostranstvu,kao i na internetu, rekaoje o najnovijim aktivnos-tima Aqo{a Gligorijevi},vd direktora TO Para}in. Osim gradskog jezgra,

izleti{ta, manastira icrkava, na Grzi je poseb-na pa`wa usmerena naizvor Grze i jezera,prirodne lepote, ali i nana{e kulinarske speci-jalitete, odnosno pastrmkui vina iz para}inskogvinogorja. Hrana i pi}e sujo{ jedan na~in da sejavnosti prezentuju i ugos-titeqi i proizvo|a~i vina,kao i vinogradarstvo na{egkraja, rekao jeGligorijevi}.Turisti~ki potencijali

na{eg grada i okoline

ve} su prezentovani u dvepublikacije Turisti~keorganizacije Srbije - upro{logodi{woj kwizipod nazivom "52 ukusaSrbije", koja govori ok a r a k a t e r i s t i k a m alokalnih kuwiwa porazli~itim krajevimaSrbije i ovogodi{wojkwizi "52 vikenda Srbije",sa prirodnim lepotama ituristi~kim mogu}nostimana{e zemqe. Namewene suna{im i stranim turis-tima kao izbor za puto-vawa i posetu, a u nave-denim publikacijama pred-stavqen je Para}in. Ukwizi "52 ukusa Srbije"o gastronomiji, na{ kraju kulinarskom smislu pred-stavqen je pastrmkom izna{ih reka.Izdava~ svih ovih pub-

likacija je Turisti~kaorganizacija Srbije, rekaoje Aqo{a Gligorijevi},vd direktora TO Para}in.

N.S.

Op{tinska organizcijaCrvenog krsta zapo~ela jesa realizacijom jo{ jednogprograma koji nosi naziv"Sigurnije {kole, bezbed-nija lokalna zajednica",a kojim }e biti obuh-va}ena deca {kolskoguzrsta, nastavnici kao iwihovi roditeqi. Ovimprojektom bi}e obuh-va}ene sve osnovne {kolena teritoriji na{eop{tine.

Wegov ciq jeosposobqavawe u~enikai zaposlenih u obra-zovnim ustanovama u

delovawu u nesre}ama.- \acima, nastavnici-ma i roditeqima`elimo da uka`emo naklimatske promene kojesu iz dana u dan sveuo~qivije. @elimo danapravimo razlikuizme|u obave{tewa iupozorewa kako one nanas uti~u. Jednostavno,smatramo da kada postojiupozorewe onda se~itave porodice ikolektivi moraju adek-vatno organizovati.Podseti}u da je Para}insme{ten izme|u autop-

uta i `elezni~ke prugeBeograd - Ni{ gde sepored putnika svakod-nevno prevoze i opasnehemijske materije, a seti-mo se i {ta je nabujalaCrnica uradila na{emgradu 2014. godine, a tekmo`emo zamisliti {ta bimogao da uradi visokivodostaj na VelikojMoravi. Zato nam je `eqada decu od malih nogunau~imo da imaju ozbiqanpristup ovoj materiji idelovawu u vanrednimsituacijama, precizira\or|evi}. M.S.

“SUSRETI MORAVACA" U GORWEM VIDOVU

RAZIGRANA MLADOST VIDOVA^KADivno dru`ewe imewaka iz ]i}evca, Duboke i Gorweg Vidova. U toku dana narodni vi{eboj,a uve~e igra~ki urnebes. Sve to na kraju je za~iweno narodnim veseqem

TURISTI^KA ORGANIZACIJA SRBIJE SNIMALA

TURISTI^KE POTENCIJALE PARA]INA I OKOLINE

PRIRODNE LEPOTEPARA]INSKE

KRAJEM JULA DVODNEVNI MOTO SKUP

DOLAZI “VAN GOG”

NOVI PROJEKAT OP[TINSKE ORGANIZACIJE CRVENOG KRSTA

SIGURNIJE [KOLE - BEZBEDNIJA LOKALNA ZAJEDNICA

1110 Bilten Bilten~etvrtak 21. jul 2016. ~etvrtak 21. jul 2016.Mozaik

SSSS EEEE NNNN TTTT IIII MMMM EEEE NNNN TTTTAAAA LLLL NNNN OOOOPPPP UUUU TTTT OOOO VVVV AAAA WWWW EEEE

KAD JE ]IRA KIDAO BRDAU pro{lom broju pisali smoo ponudi “@eleznice Srbi-je” da industrijski kolosekod Para}ina do Popovca us-tupi lokalnoj samoupravi.Obostrano izra`ena `eqada se ponovo vrate vagonina uga{enoj prugi, podseti-la je vreme{ne sugra|ane nalegendarnog “}iru” koji jebrek}u}i uz naporne uspo-ne i poskakuju}i niz strmo-like spustove, povezivao Pa-ra}in i Zaje~ar.

Ova legendarna prugauskog koloseka i izuzetnogprivrednog zna~aja dugo jebila glavna saobra}ajnaaorta rudama bogatog timo~-kog zale|a i para}inske sa-obra}ajne kop~e. Punih se-damdeset godina preko br-da i dolina, kraj i prekoCrnice, Grze, Crnog Timokaradila je na korist naroda,da bi je taj isti narod ja-~awem drumskog saobra}ajaposlao u penziju. Ostala susamo neka se}awa, po`ute-le fotografije, a mladima“nagon” da tek ponekad sa~udom pogledaju kako su sewihovi preci vozili, pa ka-da se umore od sedewa na

neudobnim drvenim klupa-ma protezali noge kraj va-gona pu{e}i grubo zavijenucigaretu koja je dimila kaolokomotiva na ~elu ove kom-pozicije.Podsetimo se, ~iwenice sure~itije: Prvi voz u Para-}in je stigao 23. avgusta postarom ili 4. septembra ponovom kalendaru 1884. godi-ne, voze}i svitu za Ni{. Ide-ja da se gradi pruga za Za-je~ar iziskrila je koju go-dinu kasnije. Naravno i tuse ume{ala politika i stru-ka pa i tehni~ki problemi,te je gradwa krenula sa dvakraja, iz Para}ina i Zaje~a-ra. Najpre su zavr{ene de-onice Para}in-Izvor 17,8 ki-lometara i Zaje~ar-KriviVir, 62,1 kilometar. Oba de-la pruge sve~ano su pu{te-ne u rad 1. januara 1911. go-dine, iliti 14. po novom ka-lendaru. - Deonica Izvor-Krivi Vir,u du`ini od 25,3 km, pot-puno je zavr{ena u decem-bru 1911, a pruga Para}in-Zaje~ar, du`ine 105,2 km, pu-{tena je u javni saobra}aj28. januara 1912. godine (15.

januara 1912. po starom ka-lendaru). Pojava prvog vo-za kraj crnore~kih sela du`pruge je izazvala strah i pa-niku kod dela stanovnikatih sela, ali su se ubrzo na-vikli na voz i koristilisu ga narednih {ezdesetakgodina, bele`i hroni~ar.I da se vratimo na{em po-vodu za ovu pri~u. Para}inje zahvaquju}i svom polo`a-ju imao izuzetnu ulogu u `e-lezni~kom saobra}aju. Ovda-{wa stanica jedna je od ret-kih “ostrvskih”. Na ulazu jebio uzani kolosok koji jeprimao putnike za istok Sr-bije, a na drugom ulazu subili normalni koloseci ko-ji su primali putnike i ro-bu za sever i jug Srbije.Ukidawem uske pruge za Za-je~ar nije se ugasio i`elezni~ki transport. Jo{

niz godina su ovu industrij-sku prugu koristile Stakla-ra i Cementara. Od Para}ina do Popovca

postojala je takozvanaupletena pruga. Ona je iz-me|u imala tre}u {inu ko-ja bila je profil za uza-ni kolosek. Tako je biloi na ~vori{tu kod Davi-dovca gde se odvajao krakza Stari Popovac. Neprak-ti~na, ali u ravnim prede-lima korisna tvorevina jedugo slu`ila. Kako hroni-~ar ka`e, jedna lokomoti-va je vukla teretne vago-ne {irokog koloseka, doksu stari vagoni za uzani ko-losek, neki i otvoreni, slu-`ili za prevoz radnika. A sada neka slike podse-}aju one koji su videli “}i-ru”, a mla|e nek’ u~e pro-{lost.Stranice pripremio: M. Ili}

Nedequ dana nakon {to je predsednik op{tine povu-kao prvi potez na {ahovskom festivalu, tri turni-ra su zavr{ena na kojima je mladost predwa~ila urekordnom broju u~esnika, ali i u pobedni~kom po-hodu. Fotografije na{eg saradnika, Neboj{e Radosa-vqevi}a do~ara}e vam pravu {ahovsku atmosferu.

Ova rubrika je realizovana uz pomo} ~lanova Foruma qubiteqa `eleznice i Kluba timo~kih pruga

~etvrtak 21. jul 2016.12 Dru{tvoBilten

Statisti~ki podaci pokazuju da je oko 20% qudina svetu "privla~an zalogaj" za komarce, zbogodre|enih karakteristika.KRVNA GRUPAKomarci nas “ujedaju” kako bi uneli pro-teine iz na{e krvi i zato dvostruko ~e{}eujedaju qude sa O krvnom grupom, nego one saA grupom. B krvna grupa negde je na srediniprivla~nosti komarcima. UGQEN-DIOKSIDJedna od kqu~nih stvari koju komarci loci-raju na svojoj "`rtvi" je ugqen-dioksid udahu qudi. ovi mali stvorovi mogu da detek-tuju ugqen-dioksid na udaqenosti od oko 50metara. FIZI^KA AKTIVNOST I METABOLIZAMKomarci "`rtve" tra`e i po mirisu mle~nei mokra}ne kiseline, amonijaka i drugih sup-stanci koje lu~imo zajedno sa znojem.Privla~niji su im qudi koji imaju vi{utelesnu tempreraturu. Fizi~ka aktivnostpove}ava nagomilavawe mle~ne kiseline utelu i pove}ava telesnu temperature, a epi-log je jasan.

KO@NE BAKTERIJEBakterije koje `ive na qudskoj ko`i, u zav-isnosti od toga koji je tip bakterija i kolikoih ima, ~ine nas mawe ili vi{e privla~nimovim malim stvorewima. To je i razlog za{tonas komarci naj~e{}e ujedaju za zglobove istopala - tu se nalazi najvi{e razli~itih bak-terija.PIVOKomarci "vole" pivo, odnosno da ~e{}e ujeda-ju one koji piju pivo. Pretpostavqa se da konzu-mirawe ovog alkoholnog pi}a pove}ava koli~inuetanola koji izbacujemo zajedno sa znojem ilida pove}ava telesnu temperaturu i timeprivla~i ove insekte.TRUDNO]ATrudnice disawem izbacuju 21% vi{e ugqen-dioksida i imaju vi{u telesnu temperaturu negodrugi qudi.BOJA ODE]EOde}a u crnoj, tamno plavoj ili crvenoj boji,"locira}e" vas br`e i lak{e. Neko ima prirodnu za{titu da ga komarci “nevole” a vi ostali probajte na neki {to prirodni-ji na~in.

@aklina Romih Veqkovi}Dom zdravqa Para}in

DDDDOOOOMMMM ZZZZDDDDRRRRAAAAVVVVQQQQAAAA PPPPAAAARRRRAAAA]]]]IIIINNNN

Predsednik op{tine sasaradnicima i pred-stavnicima Turisti~keorganizacije posetili su14. jula arheolo{konalazi{te u Drenovcu,gde su razgovarali sa prof.dr Slavi{om Peri}em izArheolo{kog institutaBeograd, o svemu {to je dosada ura|eno. Op{tina Para}in je od

samog po~etka podr`avala

projekat istra`ivawa irazvoja ovog izuzetnovrednog nalazi{ta, kako jepotvrdio i prof. Peri},koji ve} vi{e od deceni-ju rukovodi radovima naiskopavawu i istra`ivawu.On rukovodi arheolo{komradionicom u kojoj radebrojni studenti iz svihzemaqa, tako da je tokomjula na lokalitetu veomaradno.

Projekat istra`ivawa arhe-olo{kog nalazi{ta uDrenovcu, gde je prona|enoneolitsko naseqe, ima veli-ki nau~ni i kulturno-istorijski zna~aj za nas i zacelu zemqu, {to je podr`alai na{a op{tina poredstru~nih institucija.- Saradwa je ve} dugi

niz godina dobra, a o~eku-ju nas i ve}i projekti ubliskoj budu}nosti, tako da

}e se saradwa inten-zivirati, rekao je timpovodom direktorZavi~ajnog muzeja uPara}inu, BranislavStojanovi}. Profesordr Slavi{a Peri}rekao je da se i poslevi{e od deset godinarada na lokalitetuDrenovac nalaze napo~etku.- Drenovac je neis-

crpni potencijal zaarheologiju i nadam seda }e generacije poslenas imati posla uistra`ivawu jer jelokalitet i povr{ins-ki i po debqini kul-turnog sloja zaistaimpozantan. Sada smou fazi definisawa~etiri stambena objek-ta koja smo otkrilipre dve godine u okviruovog neolitskog nase-qa. Pro{le godine smoustanovili da je ve}ideo tih objekata sprat-

ni i sada tra`imo sve ele-mente za potvrdu, rekao jeprof. dr Slavi{a Peri}.Radi se i van balona,

gde su prona|eni novirezultati, uz re{avawesvih teku}ih poslova nalokalitetu u okviru ovogvi{edecenijskog projektakoji je jedinstven u ovomdelu Evrope, rekao jeprof. dr Slavi{a Peri}.

N. Stankovi}

Para}inski Crveni krstpodeli}e krajem ovog mese-ca 450 paketa hrane iisti broj paketa sredsta-va za higijenu socijalnonajugro`enijim stanovnici-ma seoskim mesnih zajed-nica na{e op{tine.Projekat finansiraMinistarstvo za rad isocijalnu politiku, aspisak }e dostaviti Centarza socijalni rad.- Radi se o tradicional-noj aktivnosti Crvenogkrsta u letwem periodu ipomo} }e biti usmerenanajugro`enijim porodica-ma koje `ive u seoskimmesnim zajednicama. Ovih450 paketa dobi}e 420porodica, a preostalih 30podeli}e vi{e~laneporodice. Korisnici }ebiti utvr|eni prema pred-logu Centra za socijalnirad koji ina~e utvr|ujesve korisnike programanarodne kuhiwe, saznajemood Slobodana \or|evi}a,sekretara OO Crvenogkrsta u na{em gradu.Tokom jula pro{le godineu ovoj organizaciji jezapo~ela i realizacijaprojekta pod nazivom"Briga o starima".- U realizaciji ovog pro-

jekta glavni partner namje Cenar za socijalni rad.Finansira ga Skup{tinaop{tine Para}in, apoma`e nam Dom zdravqakao i rukovodstva mesnihzajednica. Za ovih godinudana preko 400 na{ih sug-ra|ana je zatra`ilo nekuvrstu pomo}i i u zavis-nosti od wihovih prob-lema, pomo} kontinuiranoprima wih {ezdest petorosocijalno najugro`enijih.U pitawu su, pre svega,nepokretna i polupokret-na lica, ali ima i onihkoje su pokretne osobe,

ali su u izuzetno te{kojmaterijalnoj situaciji.Pored akcija socijalne

sigurnosti organizovali smoi niz zdravstveno-preven-tivnih akcija kroz organi-zovawe predavawa za ovalica. @eqa nam je bila dana ovaj na~in poku{aju daza{tite svoje zdravqe ima-ju}i u vidu da je ritam`ivota danas sve br`i.Organizovali smo i jedanizlet za wih do Jagodine, abili su u poseti Pirotu,Kragujevcu, tako daintezivno radimo i nawihovoj socijalnoj inte-

graciji, precizira \or|evi}.Saradnici OO Crvenog

krsta ih obilaze najmawedva puta mese~no, ali nawihov poziv odlaze i~e{}e. Prilikom ovihobilazaka obavezno seobavqaju kontrolnizdravstveno-preventivnipregledi.\or|evi} izra`ava naduda }e ovaj program nas-taviti da `ivi s obziromda su dobijena sredstva odlokalne samouprave, aprikqu~io mu se izves-tan broj me|unarodnihdonatora. M.S.

ZA[TO NASKOMARCI

“VOLE”

OP[TINA PARA]IN NASTAVQA DA PODR@AVA PROJEKAT ISTRA@IVAWA ARHEOLO[KOG NALAZI[TA DRENOVAC

IMPOZANTAN LOKALITET

NOVI PAKETI POMO]I ZA SOCIJALNO NAJUGRO@ENIJE

PODELA KRAJEM JULA

~etvrtak 21. jul 2016. 13Zdravqe Bilten

OOOOPPPP[[[[TTTTIIIINNNNSSSSKKKKIIII OOOODDDDBBBBOOOORRRR ZZZZAAAA PPPPRRRREEEEVVVVEEEENNNNCCCCIIIIJJJJUUUU IIII SSSSUUUUZZZZBBBBIIIIJJJJAAAAWWWWEEEE BBBBOOOOLLLLEEEESSSSTTTTIIII ZZZZAAAAVVVVIIIISSSSNNNNOOOOSSSSTTTTIIII PPPPAAAARRRRAAAA]]]]IIIINNNN ---- PPPPUUUUTTTTOOOOKKKKAAAAZZZZ ZZZZAAAA RRRROOOODDDDIIIITTTTEEEEQQQQEEEE

U mnogim porodicama neguje se"tradicija" da se mali{animadaje alkohol – za "ja~awe" krvneslike, crno ili roze vino, da bi"oja~ali", kao "lek" za stoma~naoboqewa, pivo pred gostima jer, "toi nije alkohol". Na bilo kakvuprimedbu da to ne ~ine, imaju ispreman odgovor: "I meni su todavali, pa {ta mi fali?" Nanemirno pona{awe dece koje posletoga sledi, za~iweno psovkama,gledaju blagonaklono i sa ponosom.Svake godine svedoci smo pojavekoja uzima sve vi{e maha. Poslezavr{ene {kolske godine, u {kol-skim dvori{tima i na ulicama,konzumiraju se velike koli~inealkohola. Uzrast je sve ni`i.Fenomen dana{wice je alko-

holizam dece zbog prezauzetostiroditeqa, koji su stalno zauzetiili odsutni od ku}e, ali svojoj deciomogu}avaju sve - osim najva`nijeg- pa`we i qubavi. Nije redak

slu~aj da mali{ani od usamqenos-ti be`e u ku}ni bife gde nalaze"slatke snove"...Retki su domovi u kojima se ne

dr`i ili ne pije alkohol. Umestokwiga, fla{e sa pi}em ~esto suporedane na najvidnijem mestu napolicama i znak su dru{tvenogpresti`a. Zato je jedno od prvihiskustava svakog deteta u vezi saalkoholom da je to ne{to izuzetnovredno, {to se nudi prijateqima.Uz to, pijanom ~oveku se"pra{taju" i ona pona{awa kojase deci zabrawuju: da vi~u, da seglasno smeju, pevaju, da psuju... Utakvoj atmosferi, nema deteta kojene po`eli da na brzinu odraste ipre|e u grupu privilegovanih.U mnogim crtanim filmovima

de~ji junaci piju, odnosno tek posleuzimawa alkoholnih pi}a prave"najlep{e gluposti" koje najvi{e izasmejavaju mali{ane. I de~ji idoli,poput Xems Bonda, kao i kauboji

u vesternima,najhrabriji su kada "gucnu". Kod sasvim mladih i nezrelihosoba, alkohol stvara la`an ose}ajzrelosti, samostalnosti i samou-verenosti. Potiskuje se ose}awestraha, stida, nelagodnosti idrugih neprijatnih emocionalnihstawa. Istovremeno, alkohol pod-sti~e do`ivqaj snage i mo}i,stvarnost tada izgleda sasvim dru-ga~ija, {to sve ~ini prelaznuosnovu za relativno brzo razvijawepsiholo{ke zavisnosti od pi}a.Tamo gde roditeqi ne piju, u

velikom broju slu~ajeva ni deca tone ~ine, niti }e ikada kasnije~initi.Dakle, bumerang se uvek vra}a, ma koliko ga daleko bacili

DECA I ALKOHOL "Gucni, sine, za snagu!"

VRELI DANIAko se vi ili neko drugi ne ose}a dobro• Potra`ite pomo} ako ose}ate vrtoglavicu,slabost, uznemirenost, intenzivnu `e| ili imateglavoboqu; {to je pre mogu}e pre|ite uohla|en prostor i izmerite telesnu temper-aturu.• Popijte nekoliko gutqaja vode ili vo}nogsoka sobne temperature.• Ako vam se jave bolni gr~evi u mi{i}imasklonite se u hlad ili u|ite u rashla|eni pros-tor. Po~nite postepeno da unosite te~nost,najboqe vodu. Ako toplotni gr~evi potraju du`eod jednog sata treba da potra`ite lekarskupomo}.• Obratite se lekaru ako osetite neuobi~ajenesimptome ili ako simptomi dugo traju.• Ako primetite da kod nekog od ~lanova va{eporodice ili qudi kojima poma`ete toplu, suvuko`u i buncawe, pojavu gr~eva i/ili nesves-ticu, odnosno gubitak svesti, odmah pozovitelekara/hitnu pomo}. Dok ~ekate na pomo},poku{ajte osobu da rashladite hladnim obloga-ma, dajta joj da pije te~nost, solobodite je vi{kaode}e.

SAVET PLUS

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

Stalno rashla|ujte svoj dom• Trudite se da vam `ivotni pros-tor uvek bude rashla|en. Idealno bibilo odr`avati sobnu temperaturuispod 32o S tokom dana, odnosnoispod 24o S tokom no}i. • Iskoristite no}ni vazduh da rash-ladite svoj dom. Otvorite sve pro-zore i dr`ite roletne ({alone,zastore) podignute tokom no}i iranog jutra, kada je spoqa{na tem-peratura ni`a.• Smawite toplotno optere}ewe usvom stanu ili ku}i u najtoplijemdelu dana. Zatvorite prozore iprozorske zastore, posebno one nasun~anoj strani. Iskqu~ite ve{ta~koosvetqewe i sve elektri~ne ure|ajekoji vam nisu neophodni.• Oka~ite vla`ne ~ar{ave naotvorene prozore kako biste rash-ladili vazduh u sobi, ukoliko nemateklima ure|aj. Ako vam je stambeniprostor klimatizovan, zatvoritevrata i prozore i {tedite struju kojune koristite za rashla|ivawe.• Ventilatori mogu delimi~no darashlade prostoriju, ali pri tem-peraturi iznad 35o S ne mogu da

spre~e opasnost od pojave poreme}ajazdravqa izazvanih toplotom.

Ne izla`ite se toploti• Pre|ite u najhladniju prostori-ju u stanu, pogotovo no}u.• Ako nemate mogu}nosti da rash-ladite svoj stan/ku}u, provodite2–3 sata dnevno u rashla|enom pros-toru van ku}e (na primer u klima-tizovanim javnim zgradama).• Izbegavajte boravak napoqu utoku najtoplijeg dela dana (od 10 do17 ~asova).• Koliko mo`ete, izbegavajte napornefizi~ke aktivnosti. Ako morateda ih obavqate, ~inite to u tokunajhladnijeg dela dana, • Boravite u hladu• Ne ostavqajte decu, kao ni `ivoti-we, u parkiranim vozilima.Rashla|ujte telo i hidrirajte svojorganizam• Tu{irajte se ili kupajte u rash-la|enoj vodi. Mo`ete da primewu-jete i hladne obloge, pe{kire,sun|ere, kupke za stopala, itd.• Nosite laganu, komotnu ode}u odprirodnih materijala, svetlih boja.Ako izlazite napoqe, nosite {e{ir

ili kapu sa {irokim obodom inao~are za sunce.• Koristite pamu~nu posteqinu.• Redovno unosite te~nost, pre sve-ga vodu. Iskqu~ite alkohol i smaw-ite unos kafe i gaziranih beza-lkoholnih pi}a. Uzimajte mawe, a~e{}e obroke. Izbegavajte hranusa visokim sadr`ajem proteina.

Pomozite drugimaRedovno proveravajte kako su vam~lanovi porodice, prijateqi i suse-di, koji `ive sami. Osobama koje supod zdravstvenim rizikom (deca,trudnice i osobe starije od 65 god-ina) mogla bi da zatreba pomo}tokom vrelih dana. Ako neko od wihuzima lekove, proverite sa wihovimlekarom da li ti lekovi uti~u natermoregulaciju.Ako imate zdravstvenih problema• Lekove dr`ite na temperaturiispod 25oC ili u fri`ideru• Zatra`ite medicinski savet akopatite od nekog hroni~nog oboqe-wa ili istovremeno uzimate vi{erazli~itih lekova.

Sve pro|e, samo treba izdr`ati.

• Spre~ite im ulaz u dom u rano jutro i ve~e - pro-zore i vrata zatvorite ili prekrijte zavesama • Redovito mewajte vodu qubimcima - barem svaki dru-gi dan, • Vrt o~istite od predmeta u kojima bi se ki{nica,mogla zadr`avati. • Neven deluje i kao za{tita i kao lek - ispu{ta miriskoji odbija komarce, ali i druge lete}e napasti, a kre-ma od nevena poma`e smiriti ko`u nakon ubodainsekata.• Ruzmarin i `alfija za ukus hrane i protiv "zujal-ica" - dok gore odbi}e dosadne krvopije, a vrtpro`eti mediteranskom atmosferom.• Sprej od belog luka i vode za telo - pome{ajte sokzgwe~enog belog luka s pet puta ve}om koli~inom vodeu bo~ici s raspr{iva~em. Pre upotrebe protresite.Lagano poprskajte izlo`ene delove tela i bi}eteza{ti}eni od uboda komaraca pet, {est sati. • Pamu~ne krpe {tite prostor – ako ih namo~iteme{avinom soka belog luka i vode pa obesite ispredvrata, prozora ili oko prostora na otvorenom. • Uqe metvice u borbi protiv komaraca - pome{ajte30ml ovog uqa s litrom destilovane vode te poprska-jte ba{tensku garnituru. • Birajte sve`ije parfeme tokom leta• "Oduvajte ih" - ventilatorom.

Ono {to mo`ete, primenite.

U BORBI PROTIV KOMARACAAPOTEKA U MALOM

Istra`ivawe sprovedeno me|u Britankama pokaza-lo je da ~ak 68% wih nikad ne pregleda sadr`ajsvoje ta{ne i vade stvari samo u situaciji kadaizgube kqu~eve, telefon, nov~anik ili kada kupenovu torbu. Nijedna se ne uzbu|uje zbog te`ine svo-je ta{ne i sve su svesne da nose brojne nepotreb-ne stvari. Obavezni su {minka, mobilni telefoni nov~anik, kqu~evi, ~e{aq, maramice, lekovi pro-tiv glavoboqe, ogledalce i ki{obran. 27% lak iligel za kosu, 12% se ne odvaja od amajlije a 7%nosi pli{anu igra~kicu, 2% nosi ostatke hrane.@enska torba je odraz li~nosti. @ena je u

stawu mnogo lepoga da pru`i, pored raznih“nepotrebnih stvari” iz svoje torbice. Mo`da jeto poruka

PREPORUKE ZA VRELE DANE

STVARNO OZBIQNO

PROSE^NA @ENSKA TA[NA TE[KA JE 3 kg!!!

~etvrtak 21. jul 2016.14 KulturaBilten

1. Uvodna napomena.- Ova god-ina je vi{estruko jubilarna.Najpre, zapo~eto je i u konti-nuitetu se obele`avaju doga|ajiiz Prvog svetskog rata (1914-1918), tu je i 140 godina odpo~etka Srpsko-turskih ratova(1876-1878), a li i od nastan-ka Srpskog crvenog krsta.”Bilten” je upravo objavio nekase}awa starih ratnika iz fon-da Zavi~ajnog muzeja. Desilose da mi ovih dana do|e doruku jedna zanimqiva kwigaJelene Lozani}- Fotingham(”Dobrotvorna misija za Srbijuu I Svetskom ratu”), objavqe-na 1970. godine od strane

Udru`ewa nosilaca ”AlbanskeSpomenice” u Beogradu. O wojse pri~alo u autobusima koji-ma se 1971. godine putovalo uGr~ku na hodo~a{}e, povodom 55godina od srpske Golgote prekoAlbanije 1916. godine. Tada{wipredsednik Udru`ewa uPara}inu bio je �ika Grof,zapamtio sam ga po tom nadimku.Objavio sam mu, par godinakasnije, u Op{tinskom listu ”14Dana” odlomak iz ratnihMemoara (ne znam da li susa~uvani). Me|u putnicima subili pre`iveli ratnici iwihovi potomci, zapravo bilisu tu predstavnici pomenutog

Udru`ewa i omladinske orga-nizacije iz svih srpskihop{tina (U`e Srbije). Ja sambio pratilac ~ika Stanoja izPopovca. Na{ put su finan-sirale Republika i op{tinesolidarno. Zadatak nam je, kaopratiocima, bio da se u svakompogledu na|emo svojim starci-ma pri ruci i da spremimone{to prigodno iz srpskogistorijskog pam}ewa {to bise moglo iskoristiti za kul-turno-umetni~ki program, tamogde su se komemoracijeodr`avale (Spomen-kosturni-ca na ostrvu Vidu, srpskaspomen-grobqa na Zejtinliku

u Solunu i Bitoqu). Ja sam kas-nije, kad se sastavqao program,prihva}en da recitujem”Plavugrobnicu” Milutina Boji}a naostrvu Vidu, a dva druga omlad-inca na grobqima. Bilo nasje dosta (dva spratna ”Tatra”autobusa), tako da su programikoncipirani tako da svi koji to`ele do|u do izra`aja. Dakle, ja sam tada, i to

uzgred, ~uo da se govori o tojkwizi, ali nije bilo re~i owenoj autorki. Pro~itao samdosta kwiga o tom vremenu,ali mi je kwiga JeleneLozani}eve izmicala, nikakoda je vidim. Ove godine mi je

do{la do ruku i sa zadovo-qstvom sam je pro~itao. SaUrednikom ”Bilteta” sam sedogovorio da za svoj feqton ”SaParakinovog broda” pripremimizvode iz we. Oni se vi{estrukouklapaju u napred nazna~enijubalarni koncept. Treba jo{naglasiti vezu Jeleninu saPara}inom, po kojoj ona imapravo na mesto u para}inskomkolektivnom pam}ewu. Prekosvojih slavnih beogradskihpredaka, ona je povezana veoma~vrsto sa srpskom pro{lo{}u,~ime se mo`e razumeti visokorodoqubqe iskazano u wenojkwizi.

JELENA LOZANI]EVA – HUMANITARKA U AMERICI (1915-1920.)S PARAKINOVOG BRODABELE[KE

Nedavno se pojavilo tre}e izdaweEnciklopedije Kru{evca i oko-line. Prire|iva~ i autor brojnihodrednica je mr SlobodanSimonovi}. Izdava~ je Zavi~ajnimuzej @upe Aleksandrovac, a me|uglavnim sardnicima pri izraditeksta je i na{ sugra|nin \or|ePetkovi}, koji je napisao i 52odrednice. Od na{ih sugra|ana,pored Petkovi}a, u pisawuodre|enih odrednica su u~etvovalijo{ Tomislav \oki} i PredragJa{ovi}, prvi sa 17, a drugi sa 15odrednica.Enciklopedija sadr`i oko 3.500

odrednica na oko 700 stranica,plus 980 crno-belih fotosa, kara-ta i skica, te 71 kolor priloga.Odrednice obuhvataju pojave i qudeu {irokom rasponu od najstarijihvremena do kraja pro{le godine.Prema uvodnoj re~i autora, po{tosu prva dva izdawa vrlo brzo dis-tribuirana, javila se potreba zanovim izdawem. U isto vreme, to je

bila prilika da se isprave gre{keiz ranijih izdawa, da se neke bez-na~ajne odrednice izostave, a da seubace nove ili da se u stare une-su novi podaci, pa je tako novoizdawe dobilo ~itavih 600 novihodrednica, po{to su, osim toga, unovo izdawe u{le odrednice koje seodnose na op{tinu Ra`aw, koja seu svakom pogledu bitno naslawa nakru{eva~ki okrug. Kao {to smo naveli, \. Petkovi}je, pored pisawa odrednica, u~estvo-vao u koncipirawu i samoj pripre-mi ovog izdawa, pa }emo ovdenavesti neke wegove primedbe i sug-estije koje su od op{tijeg zna~aja.On, na primer, istupa protiv „samo-hvalisawa“ u nekim odrednicama kojese odnose na Ra`aw i Varvarin, ili,protiv „opoetizovawa“ jednebiografije, gde je „navodni posler-atni progon preuveli~an“, ili,protiv ubacivawa bezna~ajnih odred-nica i nepouzdanih podataka, kao{to je, na primer, odrednica samo

na osnovu podatka da je ne~ijideda bio posilni kod nekogvojvode, a ne zna se kod koga.Stoga, \. Petkovi} sugeri{e daodrednica mora da ima {irizna~aj, a da wen osnovni sadr`ajbude „osnovna biografija sa bib-liografijom“. To su op{te primedbe, a od

posebnih sugestija nave{}emosamo one u vezi sa odrednicama„Vojvode kru{eva~ke“ i„Mandrda“: „Mili} Tomi}“,pi{e Petkovi}, „ jeste bio knezRa`awske nahije, ali wene vojvodesu bile \or|e Kragi}, a powegovom stradawu na ^egru,vojvodsku diplomu je dobio wegovsin Petar \or|evi}, koji jestradao na Deligradu, pri posled-woj odbrani 1813. godine.Temni}ki vojvoda je bio knezJevta Kasavi} Stanojevi}, a

Mileta mu je bio barjaktar, tek uDrugom srpskom ustanku na ~elu nar-oda Temni}a bio je MiletaRadojkovi}. U svakom slu~aju, StojanMili}evi} nikada nije bio vojvo-da, bio je sve{tenik-ratnik, alivojvoda nije bio“. A uz odrednicu„Mandrda“, stoji slede}aPetkovi}eva sugestija: „U ~etvrtomredu odozdo u prvom pasusu izbir-sati: “pa mu je knez Milo{ dode-lio zvawe serdara Jagodinske nahi-je”, zato {to to nije ta~no. SerdarRasinskog serdarstva je bio MiletaRadojkovi}, a Jagodinska nahija jebila u tom serdarstvu. Uz to,svi|alo se to nama ili ne, on je iposle Drugog srpskog ustanka i{aou hajdu~iju, i to ne u onom pozi-tivnom smislu“.Iz obe navedene primedbe izbijaPetkovi}eva potreba za uno{ewemsamo va`nih i istinitih podataka,bez ~ega nema ozbiqne i nau~neenciklopedije. D. Nikoli}

Po~etkom ovog meseca, uGradskom pozori{tu Para}in,prikazana su tri filmarazli~itog `anra. Film „Dan nezavisnosti: Novapretwa“ je nastavak filma„Dan nezavisnosti“, visokobux-etskog i visokotira`nogameri~kog filma iz 1996. godine,na {to ukazaje sama tema, a itrud autora da podsete gledaocena stare likove. Novi film, u re`iji RonaldaEmeriha, jeste akcioni i avan-turisti~ki film nau~ne fan-tastike. Radi se o odbrani na{eplanete od vanzemaqskih sila.Odbrana je izvodqiva samo uzpomo} vanzemaqske tehnologije,ali u tom pogledu planetazaostaje za vanzemaljskim sila-ma, pa se zato u vidu opomenenavode re~i: „Imali smo dvade-set godina da se pripremimo.Imali su i oni“ ili „Oduveksmo znali da }e se vratiti“.Me|utim, da bi odbrana imalaizgleda na uspeh, autor uvodi uigru qudski faktor - genijal-nost, hrabrost, patriotizam.Kao i obi~no u ovom `anru,osim uzdizawa qudske vis-prenosti, film te`i efekti-ma, poput ru{ewa gradova, sim-bola na{e civilizacije, kao{to su oblakoderi Singapura,Abu Dabija, te Ajfelova kula uParizu. Ali, pored ameri~kogpatriotizma i ameri~keizuzetnosti, film sugeri{e i

potrebu ujedinjenja svih nacijau odbrani od vanzemaqaca.Film „VVDDDD@@“ - Velikidobro}udni xin, je snimqenprema istoimenoj kwizi RoaldaDala, iz 1982. godine. Pre toga,snimqen je animirani film,1989. godine, jer filmska tehni-ka jo{ nije dozvoqavala stvarawesveta xinova, kakav je stvorenu umetni~koj fantaziji StivenaSpilberga, rediteqa ovog fil-ma, dodu{e uz asitenciju sce-nariste Melise Metison i kom-pozitora Xona Vilijamsa.„VVDDDD@@“ je pri~a o desetogo-di{woj devoj~ici Sofi koja sena{la u svetu velikihdobr}udnih xinova i govori ohrabrosti, ostvarewu snova,savladavawu straha i mukamarastanka. Glas xina je poza-jmqen glas na{eg glumca,Slobodana Bode Ninkovi}a.Najzad, tako|e po~etkom jula,projektovan je Dizni piksarovanimirani film „U potrazi zaDori“. U potrazi za mamom itatom, plava ribica polazi saNemom i ^arlinom zaKaliforniju, za Pomorski insti-tut, Rehabilitacioni centar iAkvarijum, gde tra`i pomo}jedne hobotnice, kita i ajkule.Glasove su pozajmili AnicaDobra, Marko Peri}, BranislavPlatia, Nela Mihajlovi}, BaneZeremski, Prdrag Ejdus, Sr|anTimarov i Jelena Trkuqa.

D. Nikoli}

U organizaciji Kulturnog cen-tra Para}in, u ponedeqak, 4.jula, na platou u centru grada,odr`an je koncert interna-cionalnog sastava „Adonai“.Ova muzi~ka grupa je izHrvatske, ali u svom sastavuima ~lanove iz Srbije i drugihokolnih zemaqa.

Prema izjavi BrankaKova~evi}a, frontmena benda,ovaj koncert je odr`an u okviruturneje „Ima nade“. Ve} dvegodine, grupa obilazi gradoveSrbije, naro~ito one koje je

zadesila poplava, s ciqem daohrabri qude, da im pomogne ida ih pove`e nakon raspadajugoslovenskog prostora. U ovuakciju je ukqu~eno i Udru`eweza decu i porodicu iz Ni{a, ~ijipredstavnik, Darko Srnka, tako|eizjavquje da je potrebna psiho-lo{ka podr{ka qudima istvarawe dobrog raspolo`ewame|u wima.U muzi~kom pogledu, prema

Adelu Kova~evi}u, bubwaru,bend neguje razli~ite `anrovei odre|ene prelaze me|u wima,

dakle ne{to izme|u popai gospela, popa i rokai popa i xeza.Publika je bila zadovo-qna ovom muzi~kom pred-stavom, ali ne samo zbogmuzike, ve} i zbogdobrog dru`ewa i poru-ka qubavi i pra{tawa,mada je bilo i primed-bi da gra|ani nisu dobroinformisani o doga|aju,pa je izostala uobi~aje-na masovna poseta.

D. Nikoli}

GRADSKO POZORI[TE PARA]IN

PROJEKCIJE FILMOVA

ENCIKLOPEDIJA KRU[EVCA I OKOLINE

PARA]INCI – SARADNICI ENCIKLOPEDIJE

KONCERT INTERNACIONALNOG SASTAVA „ADONAI“KULTURNI

CENTAR

PARA]IN

~etvrtak 21. jul 2016. 15Kultura Bilten

KO^INA KRAJINA – PRVA EVROPSKA REVOLUCIJA KOJU SU ZAPO^ELI MORAVCI (2)Pi{e:

MIROSLAV

DIMITRIJEVI]

Narod Morave, Moravci izJagodinske nahije, koja je obuh-vatala Belicu, Temni} i Leva~,a kome su se odmah pridru`ilii Resavci iz okoline Svilajnca,prvi je u Evropi izveo moder-nu revoluciju, dve godine preFrancuske revolucije, oslobo-dio se neprijateqa - Turaka,raskinuo sa feudalnim sistemom(dodu{e za kratko vreme) i urasponu od 1787-1791. godineoslobodio ve}u teritoriju odone koju su Austrijanci sa svo-jom regularnom vojskom u ratuprotiv turske imperije dobiliPo`areva~kim mirom 1718.

godine. Taj veli~anstveniistorijski period, koji se danasu istoriji naziva samo -„Ko~ina krajina“, slu`i na~ast srpskom narodu, ne samoMoravcima, ve} i Temni}ani-ma, Lev~anima, Beli~anima,Resavcima, {umadincima iBrani~evcima, kao i ostalimsrpskim krajevima.Samim eufemisti~kim pojmom„Ko~ina krajina“ se o~iglednominimizuje zna~aj ove srbskerevolucije, i ve} dva veka se onasvodi samo na lokalni ustanaku Pomoravqu, na pobunu„ugwetenog naroda“, i prikazu-

je se kao mawi istorijski doga|ajkoji je prethodio ustancima u 19.veku. Na ovaj na~in, zvani~nasrbska istorija, koja se predajena svim katedrama, usitwavadoprinos naroda Morave, kao{to je to slu~aj i u svim istori-jskim doga|ajima koji su slediliposle Velike srbske revolucije,prve u modernoj istoriji Evrope– „Ko~ine krajine“, ali ovakvimodnosom ne umawuje samo istori-ju Moravaca, ve} i celokupnogsrbskog naroda u borbi za slobodu. Iz hora istovetnih glasova i{abloniziranih mi{qewaistori~ara „nordijske istori-

jske {kole“, izdvaja se jedno dru-ga~ije, istinitije mi{qeweDejana Tani}a, direktoraIstorijskog arhiva u Jagodini,koje je izrekao 2009. godine na„Danima Ko~ine krajine“ uKo~inom selu, povodom 211.godine od pogubqewa kapetanaKo~e An|elkovi}a, vo`da prvesrpske i evropske revolucije –„Ko~ine krajine“: „Ko~ina kra-jina“ ima izuzetan zna~aj nesamo u istoriji srpskog naro-da, ve} i u evropskoj istorijinovog veka“, rekao je DejanTani} i dodao: „ Ko~ina kra-jina je bila sastavni deo mno-

go {ireg evropskog sukoba,nego {to se zna u na{oj javnos-ti, to je zapravo bio sveevrop-ski rat... Poseban zna~aj Ko~inekrajine ogleda se i u tome {tose tada ratni~kom zanatu u~ilisvi ili gotovo svi zna~ajniu~esnici Prvog srpskog ustan-ka – od Kara|or|a do PetraDobrwca...“, zakqu~uje istori~armr Dejan Tani}.(Napomena: pridev srbskipi{emo sa slovom b kao {to jei Vuk Karad`i} ~inio, jer minismo Srpi ve} Srbi)

(Nastavi}e se)

KO^INA KRAJINA IMA IZUZETAN ZNA^AJ NE SAMO U SRBSKOJ VE] I U EVROPSKOJ ISTORIJI NOVOG VEKA

U organizaciji Dru{tvaza negovawe tradicije„Petrus“ iz Zabrege, u sub-otu, 09. jula, odr`ana jeDruga kwi`evna kolonijapod nazivom „Poetski krugovipod Petrusom“. Pored ~lano-va Kwi`evnog kluba „MirkoBawevi}“ iz Para}ina iKwi`evnog kruga iz Skoricekod Ra`wa, u radu kolonijesu u~estvovali i pesnici iz~etiri beogradaska kwi`evnakluba – „^ukarica“,„Poeta“, „Ivo Andri}“ izZemuna i „Branko ]opi}“, tepredstavnici Dru{tva pri-jateqa srpskih manastira„Studeni~ki krug“.Gosti iz beogradskih klubo-va, naro~ito oni koji seprvi put sre}u sa lepotamaZabrege, nisu kriliodu{evqewe rekom, klisurom,kaskadama, stenama, rib-wacima, vodenicama, crkva-ma, manastirima, tvr|avama,koja lepota je data ve} unajavi kolonije na plakatu,

u sa`etom moto-izrazu:„Kaskade na Crnici izme|uIstoka i Zapada; `rvaw ipe~at petru{kog hleba; oti-cawe vekova; mostovi i qudi“.Svoje odu{evqewe su izrazilenaro~ito Qiqana Jovanovi} iz„Studeni~kog kruga“ i

Plamenka Vuli} \ogo iz KK„^ukarica“, kao i Olga Ru`i}Lodika iz Para}ina,nagla{avaju}i da sve – stabla,stene, reka, voda smaragdnozelene boje, crkve, tvr|ave -mo`e da bude pesni~ka tema iinspiracija.

Iz razgovora sa VladomVu~kovi}em, organizatoromkolonije, saznali smo da supesnici poklonili desetkwiga zabre{kim |acima, adru{to „Studeni~ki krug“je poklonilo ikonu Sv. Petrai Pavla. On najavquje i

zbornik radova sa zabre{kihkwi`evnih kolonija. Osimtoga, Vu~kovi} najavquje iobimne radove na restau-raciji i rekonstrukciji crka-va i manastira „Male SveteGore“, kako je nazvan nizsakralnih objekata u dolinireke Crnice, {to, razumese, podrazumeva stru~nu ifinansijsku podr{ku {irezajednice, koju dru{tvo„Petrus“ nastoji da animi-ra nizom svojih akcija.Pored kazivawa stihova,

manifestacija je obuhvatalaizvorne pesme u izvo|ewudve devoja~ke peva~ke grupedru{tva „Petrus“, zatim iza-zovno pe{a~ewe kozjim staza-ma pored reke i obilazakcrkava Sv. Jovana, Sv. Nikolei Sv. Ogwene Marije, teobilazak vodenica i kupov-ina sve`eg integralnogbra{na, a okon~ana jeru~kom i dru`ewem u kasnimpopodnevnim ~asovima.

D. Nikoli}

U organizaciji Kwi`evnogkluba „@ivadin Apostolovi}“iz Kni}a u porti crkve Svetiarhangel Gavrilo u Bor~uodr`ani su osmi “Petrovdanskisusreti”. Re~ je o pesni~kojmanifestaciji {irokog zamahabudu}i da je obuhvatila pes-nike iz ~ak trinaest kwi`evnihklubova!“Petrovdanske susrete”, 12.

jula, sve~ano je otvorioAleksandar Radosavqevi}, direk-tor Centra za kulturu, turizami sport u Kni}u, a goste jepozdravila gospo|a Magda\or}evi}, predsednik tamo{wegkwi`evnog kluba. Potom su nas-tupili ~lanovi KUD-a „GorwaGru`a“ u kome su dominirali|aci mla|eg uzrasta. Wihovefolklorne numere bile suizvanredne. Ina~e, pre nego

{to je data re~ pesnicima gos-tima, predstavqen je sabornikpro{logodi{wih u~esnika„Pesni~ko vrelo Gru`e“, ateorijski i koncepcijski sja-jno ga je obrazlo`io MilijanDespotovi}, kwi`evnik izPo`ege. On je ukazao i nasu{tinu poezije kao najfinijeduhovne aktivnosti.Usledio je nastup brojnih pesnikaiz Subotice, In|ije, U`ica,Kragujevca, ^a~ka, Kraqeva,Jagodine, Topole, Trstenika i,naravno, Para}ina, a pesnik MiladObrenovi} prispeo je iz Rogatice(Republika Srpska).Na{ grad predstavqali su

~lanovi KK „Mirko Bawevi}“:Mila Markovi}, MiodragGligorijevi} - Migan, OlgaMan~i} i Tomislav \oki}.Mila je govorila refleksivne

stihove, Olga qubavne, \oki} jepevao o igumanu koji je prip-itomio slavuja, dok je Miganprikazao tragi~nu notu mobi-lizacije srpskih mladi}a zaVeliki rat. Svi su lepo prih-va}eni od publike.Ina~e, pesnici su posetili

staru crkvu Sveti arhangelGavrilo, koja poti~e jo{ izXXVV veka, kao i ostatke sredw-evekovnog grada Bora~. Pa`wuim je naro~ito privukla crkve-na (ranije: manastirska) bib-lioteka, s kwigama ~ije sukorice drvene, o ~ijem stradawupod Turcima, Austrijancima ikomunistima je slikovito gov-orio mladi Aleksandar Bo`ovi}.Naravno, i para}inski pesni-

ci rado su se prikqu~ili kaodarodavci biblioteke!

R. Petrovi}

Na konkurs Kwi`evnog kluba„21“ iz Smederevske Palanke jav-ilo se 308 pesnika iz Srbije ibiv{ih jugoslovenskih republika.@iri, kome je predsedavao pesniki profesor Miroslav Jozi}, izd-vojio je najkvalitetnije prilogei dodelio tri nagrade i tripohvale. Jedan od pohvaqenih auto-ra je i Para}inac Tomislav \oki}.Na sve~anoj manifestaciji,

prire|enoj 9. jula u SmederevskojPalanci, gde je predsednica

mesnog kluba QiqanaMilosavqevi} pesnike mudrodefinisala „kao sav ostalisvet, samo malo druk~iji“.\oki}u je priznawe dodeqeno zapesmu „Samoubistvo crepa“ kojuje napisao po{to je prethodnoinspirisan u Poto~cu i to najednoj sahrani. Osim ove, uzborniku „Izvornik“ \oki}usu objavqene jo{ dve pesme:“Pusta ku}a“ i „Nula“.

R. Petrovi}

KWI@EVNA KOLONIJA „NAMASIJA 2016“ ZABREGA

„POETSKI KRUGOVI POD PETRUSOM“

G O S T O V A W E U SMEDEREVSKOJ PALANCI

PARA]INCI U BOR^U POHVALA \OKI]U

~etvrtak 21. jul 2016.16 ObrazovaweBilten

Pre ~etiri decenije Kina je bila hermeti~ki zatvore-na zemqa, dovoqna sama sebi! Ideal je bio skromnost, siro-ma{tvo, uniformnost i slepa odanost komunisti~koj ide-ologiji. Tada, u vreme Mao Ce Tunga, nismo mogli ni dasawamo kineske velelepne mostove u Evropi i brzepruge i vozove! U toj ogromnoj zemqi svi kosooki `ite-qi nosili su plave radni~ke bluze, do grla zakop~ane.Pamtimo i oluju „Kulturne revolucije“ ~iji su aktivistinasred ulice nasilno skidali mini sukwu onim lepimdamama koje su se bile drznule da iza|u iz {ablona ipoka`u svoju `ensku lepotu. Naravno, ne zaboravqamo ni„~uveni“ obra~un s „~etvoro~lanom bandom“!

No, ja pamtim i ne{to drugo: predavawe ~uvenog novinaraJovana [}eki}a, jednog od retkih Evropqana kome je sedamde-setih po{lo za rukom da u|e u tu, “zakqu~anu” zemqu. Mene iostale studente odu{evilo je to {to smo ~uli da Kinezi u ~ajx-inicama (o kafanama i kafi}ima ni govora) s ushi}ewem aplaudi-raju Kubancima kad im na terenu, usred Pekinga, daju i tre}igol! Dabome, ko je tada mogao da nasluti da }e ti isti Kinezijednog dana nositi kravate i uvoziti i srpske fudbalere i trenere!

A danas na RTS-u s divqewem slu{am MajklaDevenporta kad srpski govori boqe od ve}ineSrba, ali mi se nimalo ne svi|a ono {to govori.Li Man}ang, kineski ambasador u Beogradu, lo{ijezna srpski, ali mi je bli`i srcu. A finale sve-ga je poseta Li \inpinga, predsednika Kine,Srbiji. Ne samo da nas to ~ini ponosnim (xin sedru`i s „mi{em“), ve} smo posredstvom medijaovih dana i mnogo nau~ili o najve}oj zemqi na sve-tu, o wihovoj drevnoj civilizaciji koja je mnogopodarila ~ove~astvu, o wihovoj tradiciji, men-talitetu i obi~ajima, posve razli~itim od na{ih.Naravno, danas se usred Beograda mo`e studirati kine-ski (jezik naroda Han)! Dakli, veliki je prijate-qski i nesebi~no pru`io ruku malom.

Skoro uzgred, u junu ~usmo da je prvi kineskirestoran u Beogradu otvoren osamdesetih godina,posle Titove posete Kini, a da ih danas u na{oj pre-stonici ima najmawe dvadeset! Eee, upravo za taj „prvi“vezana je jedna moja li~na uspomena i to s nemalomsenkom! Naime, prvi kineski restoran otvoren je u hali„Pionir“. Svoju mladu, lepu damu (danas majku mojetroje dece) dotle sam ve} vodio u ameri~ki„Mekdonalds“ (samo sve`e, ali sve miri{e nave{ta~ko), ali sam bio po`eleo da joj priredim i prvok-lasno iznena|ewe: ve~eru u kineskom restoranu!Sve~ano obu~eni, izglancani i namirisani, s uzbu|ewemsmo prekora~ili prag. Odmah nam je pri{ao qubazni,kosooki konobar:

- Dobro ve~e! Izvolite! [ta `elite?!Zamolili smo ga za jelovnik. Doneo nam je tu kar-

tu na kojoj su bile te vi{e~lane, kratke re~i koje ni{tanismo razumeli (tipa: li fung, ~i maj, ~an man...).Tipovali smo odoka i pru`ili ka`iprst, ali idodali:

- I ono {to nam vi preporu~ite!Uskoro je na na{ sto stigla supa kakvu smo prvi put

videli, pa neko pr`eno sviwsko meso s pe~urkama, nekaneobi~na salata, kola~i s nekim vrlo miri{qavim pre-livom, ali i - ~inija s nekom crvenom smesom koja jemeni li~ila na na{, leskova~ki ajvar. Krenuli smood supe, pa i{li redom, sve do kola~a, ali to„crveno“ nas je zbunilo! Zahvatio sam skoro pola ka{ikei po(mislo) da dodam zalogaju s mesom i pe~urkama.Ali gle vraga: zapahnuo me je tako jak miris i qutukus, gori nego kad usta napuni{ na{im renom! Bilome je sramota da pqunem, a kad sam taj „specijalitet“na silu progutao, na o~i su mi grunule suze krokdilske.Vi{e nisam ni dotakao tu ~iniju, a ni lepa dama!

A po zavr{etku obeda opet nam je pri{ao qubazniKinez s finim, prirodnim osmehom. Nije bilo prob-lema s pla}awem (pare sam tada imao „ki dutke“), alije iskrsla druga, neo~ekivana nevoqa.

- Kako ste zadovoqni?!- upitao nas je mr{avimomak iz Azije.

- Sve je odli~no, ali ovo (pru`io sam prst ka„ajvaru“) vam je grozno!- iskreno sam mu priznao.

Lepo vaspitan, Kinez je }utke progutao srpsku „kned-lu“, ali kad sam se okrenuo, video sam kao pred olu-ju smra~eno lice moje dame. Onako qutita, na licu mes-ta se uzdr`ala, ali kad smo iza{li iz restorana, namene je (s pravom) sru~ila bujicu grdwe. Ne mogu davam priznam tu definiciju li~ne prostote, ali mi jepredo~ena i rezervna, u~tivija varijanta.

- Sve je bilo odli~no, samo nam se ovo mawe svi|a!Eto, po tome i danas , kad nemam para ni za srp-

sku pr~varnicu, pamtim tu „~uvenu“ posetu kineskom restoranu. No, nije va`no.

Va`no je da nas i Kineza vi{e od milijardu!

PPPPAAAARRRRAAAALLLLEEEELLLLEEEEPPii{{ee:: TToommiissllaavv \\ookkii}}

“[TETNOST” ISKRENOSTI

U~enici para}inskeMuzi~ke {kole "Milenko@ivkovi}" ve} godinamani`u uspehe natakmi~ewima. Tako je biloi ove {kolske godine. Name|unarodnom takmi~ewu"Ohridski biseri" 17.juna u Ohridu u kategorijiklavirski duo osvojeno jeprvo mesto.

Nagradu su osvojileTeodora Petrovi} i Ma{aIci}, u~enice ~etvrtegodine u klasi profesorkeIrine Milo{evi}. - Iako veoma mlade,

Teodora i Ma{a sviralesu najboqe u jakoj konkuren-ciji u~esnika balkanskihzemaqa i dobile 97,40 poe-na, {to je u celoj kate-goriji najve}i broj bodova,

rekla je o wihovom uspehuprofesorka IrinaMilo{evi}. Ove u~enice ~esto u~estvu-ju na takmi~ewima i osva-jaju nagrade. Pre ove nagradeosvojile su prva mesta uBeogradu i Jagodini. - Mnogo nam je zna~ilo ito {to je muzi~ka {kola,odnosno op{tina pomoglaodlazak na takmi~ewe,odnosno obezbedila je put isme{taj, jer je to podstrekza mlade talente. Poslenastupa svi smo bili zadovo-qni jer su odli~no svi-rale, a samo rad uz talenatmo`e dati ovakve rezul-tate, rekla je o pobediprofesorka para}inskemuzi~ke {kole, IrinaMilo{evi}. N.S.

Prvi upisni krug u sred-we {kole odr`an je 5. i 6.jula, a drugi 8. jula zau~enike koji su bili neras-pore|eni. U sredwim {kolama biloje 540 slobodnih mesta. U Gimnaziji je od 120

mesta za sva ~etiri ode-qewa, op{teg smera,prirodno-matemati~kog idva odeqewa dru{tveno-jezi~kog, ostalo jo{ 29mesta u drugom odeqewudru{tveno-jezi~kog smera.

U Ma{insko-elek-trotehni~koj {koli biloje slobodno 120 mesta,upisana su tri cela ode-qewa, odnosno 110 u~eni-ka, a u ~etvrtom ode-qewu ostalo je 10 slo-bodnih mesta. Po ode-qewima- za ~etvorogo-di{we zanimawe elek-trotehni~ar multimedijaupisano je 30 u~enika, zaelektrotehni~ara ra~unara30 u~enika, za elek-trotehni~ara energetike20 u~enika i kombino-vano odeqewe tre}eg ste-pena elektroinstalater15 u~enika i elektrome-

hani~ar za termi~ke i rash-ladne ure|aje 15 u~enika.U Tehnolo{koj {koli jebilo slobodno 150 mesta.Za drugi upisni krug osta-lo je pet slobodnih mes-ta za tehni~ara industri-jske farmacije. I ove godine Tehnolo{ka{kola obrazuje tri ode-qewa ~etvrtog stepena ito farmaceutski tehni~ar,tehni~ar za industrijskufarmaceutsku tehnologijui tehni~ar za{tite`ivotne sredine i dvaodeqewa tre}eg stepena,proizvo|a~ prehrambenihproizvoda i pekar i `ens-ki frizer, manikir ipedikir. Ekonomsko-trgovinska

{kola u ~etvorogodi{wemtrajawu upisuje po jednoodeqewe ekonomskogtehni~ara, komercijaliste,slu`benika u bankarstvu iosigurawu i turisti~kogtehni~ara i u trogo-di{wem trajawu jedno ode-qewe kuvara.U Ekonomskoj {koli pop-uweno je svih 150 mesta.

N.S.

GIMNAZIJANosioci Vukove diplomeStefan Bogojevi}, Aleksa\oki}, Jasna Perovi},Nevena Ivanovi}, MilicaNikodijevi}, OgwenPopovi}, Filip Tani},Marko Furtula, LukaStevi}, Andrija An`el,Aleksa Atanackovi},Marta Begu{, KatarinaKosti}, Andrijana Anti},Petar Milosavqevi},Aleksandra Peji}, Teodora]iri}, Andrijana @iki},Jovana Nikoli}, LunaLekovi}, Vawa Cvetkovi},Dragana A}imovi} koja jei |ak generacije.Nagrade na republi~kimtakmi~ewimaNikola Bogdanovi}, 1.

razred, prvo mesto na tak-mi~ewu iz fizike, a dru-go iz matematike.An|elka Vu~ovi}, 2. razred,

tre}e mesto iz fizike.Pavle Radojkovi}, 3. razred,

tre}e mesto iz fizike.\or|e Vu~kovi}, 3. razred, dru-go mesto iz hemije.Tatjana Pe{i}, 2. razred, prvo

mesto iz srpskog jezika i jezi~kekulture.Nina Miladinovi}, 2. razred,

drugo mesto iz hemije.Stefan Bogojevi}, 4. razred, dru-go mesto iz srpskog jezika ijezi~ke kulture.

EKONOMSKO-TRGOVINSKA[KOLANosioci Vukove diplome

Dina Krki}, Stefanija

Brankovi}, Milica @ivkovi},Milica Radovanovi}, Simona]ati}, Petar Milojkovi}, StefanMi{kovi}, Nevena Stanojevi},Jovana Koci}, Jelena Radovanovi}i Tijana Jovanovi} koja je i |akgeneracijeNagrade na republi~kim tak-mi~ewimaNikola Jovanovi}, 3. razred,

tre}e mesto iz kuvarstva.Tijana Jovanovi}, 4. razred, tre}emesto iz ra~unovodstva

TEHNOLO[KA [KOLANagrade na republi~kim tak-mi~ewimaViktor ]osi}, 3. razred, prvo

mesto pojedina~no i drugo mesto

ekipno na takmi~eu mu{kih i`enskih frizera. Tamara Joksimovi}, 3. razred,

prvo i drugo mesto pojedina~no idrugo mesto ekipno na takmi~ewumu{kih i `enskih frizera.Milena Mati}, 2. razred, prvo

mesto pojedina~no i prvo mestoekipno na takmi~ewu u~enikamanikira. Awa Kovanxi}, 1. razred, tre}e

mesto iz hemija.Petar Pavlovi} je |ak generacije.

M A [ I N S K O - E L E K -TROTEHNI^KA [KOLANosioci Vukove diplomeMiroslav \or|evi} koji je i

|ak generacije.

NAGRA\ENI NAJBOQI U^ENICI SREDWIH [KOLAI najboqi u~enici sve ~etiri sredwe {kole pozvani su na prijem kodpredsednika op{tine i nagra|eni kwigama. U ovom tekstu objavqujemo {kole,imena u~enika, razred i nazive nagrada koje su osvajali tokom godine

U^ENICI MUZI^KE [KOLE NI@U USPEHE ZAVR[EN UPIS U SREDWE [KOLE

SVE JE PROTEKLO UNAJBOQEM REDU

PRVA NAGRADA U OHRIDU

~etvrtak 21. jul 2016. 17Obrazovawe Bilten

Do donono{ewa Vidovdanskog ustava (1921), uzemqi su bile na snazi razli~ite ustavne izakonske odredbe: u Srbiji Ustav od 1903., a zaMakedoniju Specijalni zakon od 1913., u CrnojGori Ustav od 1905., u Hrvatskoj i SlavonijiUgarsko-Hrvatska nagodba od 1908., u BiHUstavni zakon od 1910., u Sloveniji, Istri iDalmaciji austrijske, a u Vojvodini ma|arskeustavne odredbe. U skladu sa ustavnim odredbamapostojala su razli~ita zakonodavstva: poredsrpskog, na snazi su bili austrijski i ma|ars-ki provincijalni zakoni i lokalni zemaqskizakoni u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni iHercegovini.Ovakav pravni partikularizam je ote`avao

stvarawe zajedni~kog tr`i{ta i ostvarivawepravne jednakosti me|u gra|anima, jer se zaistovetne pravne odnose davala razli~ita prav-na za{tita. Zbog toga je u Vidovdanskom ustavu propisanoda se za izjedna~ewe zakonodavstva i uprave uzemqi „ustanovqava kra}i postupak“, pa sepo{lo najpre od izjedna~avawa u oblasti orga-nizacije dr`ave, izbornog sistema, ure|ewauprave i sudova, regulisawa polo`aja ~inovni-ka i drugih dr`avnih organa, a zatim se pre{loi na druge oblasti pravnih propisa, ali su unekim oblastima, a naro~ito u oblasti imovin-skih odnosa, zadr`ana pojedina~na prava koja suse primewivala pre ujediwewa, pa je pravni sis-tem prve Jugoslavije ostao u velikoj meri het-erogen.Na izjedna~avau propisa najvi{e se radilo uvreme diktature i posle we, kada se naro~itoinsistiralo na o`ivotvorewu teorije inte-gralnog jugoslovenstva.U oblasti krivi~nog prava, do diktature va`ioje Krivi~ni zakon od 1922. g. kojim su pro{ireneodredbe Kaznenog zakonika Kraqevine Srbije nacelu zemqu, a 27. januara 1929. g. donet jeKrivi~ni zakonik za Kraqevinu SHS, u koji suu{le neke odredbe iz propisa i zakona poje-dinih pokrajina. U oblasti gra|anskog pravapropisi su ostali neujeda~eni. KomisijaMinistarsva pravde za izradu gra|anskog zakoni-ka za celu zemqu je predala nacrt zakonika(1935), ali zajedni~ki zakon nije donet.Zbog revolucionarne situacije u zemqi i

zbog pritiska velikog broja nezaposlenih, uoblasti radni~kog zakonodavstva je dobrimdelom izvr{ena unifikacija. Uostalom, samVidovdanski ustav je pru`ao dobru osnovu zaunifikaciju, jer su wegove ekonomske i soci-jalne odredbe predvi|ale da dr`ava daje podjednakumogu}nost poslovawa, da {titi radnu snagu, dagarantuje slobodu ugovarawa, da se radniciobezbe|uju za slu~aj nesre}e, bolesti, neza-poslenosti, radne nesposobnosti, starosti ismrti, da se radnicima obezbe|uje pravo orga-nizovawa “radi postignu}a boqih radnih uslo-va“, te da }e se ratnim invalidima i ostalim`rtvama rata dati naro~ita za{tita i pomo}u znak priznawa.Radi ostvarivawa ovih ciqeva, Ustav je pred-vi|ao osnivawe Privrednog saveta, ustanoveza izradu socijalnog i privrednog zakono-davstva, a zatim su donete uredbe kojima suustanovqene ustanove sa razra|enim nadle`nos-tima, kao i uredbe kojima se reguli{u pitawazapo{qavawa, davawa pomo}i i socijalnogzakonodavstva. Tako su ve} 1922. doneti Zakono za{titi radnika i Zakon o osigurawu radnika,zatim Invalidski zakon (1925) i Uredba ozbriwavawu nezaposlenih (1937).Me|utim, u pogledu penzionog osigurawa, svedo kraja nije realizovano osigurawe za slu~ajiznemoglosti, starosti i smrti.

IZJEDNA^AVAWEPRAVNIH PROPISA

MMMM OOOO DDDD EEEE RRRR NNNN IIII ZZZZ AAAA CCCC IIII JJJJ AAAAPPPP OOOO LLLL IIII TTTT IIII ^̂̂̂KKKK OOOO GGGG @@@@ IIII VVVV OOOO TTTTAAAA

Pi{e: Desimir Nikoli}

U^ENICI MUZI^KE [KOLE KOD PREDSEDNIKA OP[TINE

PRIJEM ZA OSVAJA^E NAGRADA

Na prijemu u maloj sali predsedni{tva op{tine 43 u~enika para}inske Muzi~ke {kole “Milenko@ivkovi}” koji su tokom protekle {kolske godine ostvarili posebne rezultate na republi~kimi me|unarodnim takmi~ewima nagra|eni su kwigama. U ime op{tine Para}in ~estitke na uspe{nomradu i postignutim rezultatima uputio im je predsednik op{tine Sa{a Paunovi}

Spisak nagra|enih u~enika(drugi deo)

U pro{lom broju Biltena objav-ili smo prvi deo nagra|enih u~eni-ka a ovaj put donosimo i drugideo. To su:Ana Ristanovi}, u~enica IV raz-

reda violina:- Me|unarodni muzi~ki festival

u Aran|elovcu, II nagrada,Klasa: Vesna Peji}, Klavirski sa-radnik: Vladimir Stanojevi}.Isidora Ili}, u~enica IV razre-da violina:- Me|unarodni muzi~ki festival uAran|elovcu, II nagrada,- Republi~ki Festival Muzi~kih ibaletskih {kola Srbije u Zaje~aru,II nagrada.Klasa: Vesna Peji}, Klavirski sa-radnik: Vladimir Stanojevi}.\or|ina Nikoli}, u~enica III raz-reda klavira: - Me|unarodni muzi~ki festival uAran|elovcu, II nagrada,- Memorijal „Milo{ Petrovi}“ uJagodini, I nagrada.Klasa: Ivana Samarxija.Vladimir Obrenovi}, u~enik III raz-reda harmonike:- Republi~ki Festival Muzi~kih ibaletskih {kola Srbije u Zaje~aru,I nagrada,- „Zvezdane staze“ u Kragujevcu, IInagrada,- „Muzi~ko prole}e“ u SmederevskojPalanci“, I nagrada.Klasa: Tawa Pa{i}.Dimitrije Lazi}, u~enik II razre-da trube:• Republi~ki Festival Muzi~kih ibaletskih {kola Srbije u Zaje~aru,II nagrada,Klasa: Aleksandar Gaji}; Klavirskisaradnik: Vladimir Stanojevi}.Marija [api}, u~enica II razredaklavira:- Memorijal „Milo{ Petrovi}“ uJagodini, III nagrada.Klasa: Dragana Risti}.Milena Golubovi}, u~enica IV

razreda violine:- Memorijal „Milo{ Petrovi}“ uJagodini, II nagrada.- „Muzi~ko prole}e“ u SmederevskojPalanci, II nagrada.Klasa: Tijana Mladenovi}.

Stefan Mileti}, u~enik VI raz-reda klavira:• „Petar Kowevi}“ u Beogradu, po-hvala,• „Mladi pijanista“ u Zaje~aru, I na-grada.Klasa: Nenad Milo{evi}.Milan \oki}, u~enik V razreda

harmonike:-„Zvezdane staze“ u Kragujevcu, I na-grada.Klasa: Irina Milo{evi}.An|ela Jakovqevi}, u~enica III

razreda harmonike:- „Zvezdane staze“ u Kragujevcu, IInagrada.Klasa: Irina Milo{evi}.Andrej Anti}, u~enik II razreda

klavira:- „Mladi virtuoz“ u Beogradu, I na-grada.Klasa: Ivana Samarxija.Sanela Aleksi}, u~enica II razre-da violine:- „Mladi virtuoz“ u Beogradu, II na-grada.Klasa: Vesna Peji}, klavirski sa-radnik: Vladimir Stanojevi}.Kristina Bogdanovi}, u~enica I raz-reda violine:• „Mladi virtuoz“ u Beogradu, III na-grada.Klasa: Vesna Peji}, Klavirski sa-radnik: Vladimir Stanojevi}.Na|a Bo`ini}, u~enica I razredavioline:• „Mladi virtuoz“ u Beogradu, II na-grada.Klasa: Vesna Peji}, klavirski sa-radnik: Vladimir Stanojevi}Pavle Petrovi}, u~enik I razredavioline:• „Mladi virtuoz“ u Beogradu, I na-grada.Klasa: Vesna Peji}, klavirski sa-radnik: Vladimir Stanojevi}Marko Velisavqevi}, u~enik I

razreda harmonike: - „Muzi~ko prole}e“ u SmederevskojPalanci, I nagrada.Klasa: Tawa Pa{i}.Stefan Lazarevi}, u~enik I razre-da harmonike:- „Muzi~ko prole}e“ u SmederevskojPalanci, I nagrada. Klasa: TawaPa{i}.Milica Milojkovi}, u~enica IV raz-

reda flaute:• „Muzi~ko Prole}e“ u Smederev-skoj Palanci, I nagrada.Klasa: Gordana Spasi}; klavirski sa-radnik: Vladimir Stanojevi}.Tijana @ivanovi}, u~enica V raz-reda harmonike:• „Muzi~ko prole}e“ u SmederevskojPalanci, I nagrada.Klasa: Tawa Pa{i}.Sofija Simi}, u~enica I razreda

flaute:• „Muzi~ko prole}e“ u SmederevskojPalanci, I nagrada.Klasa: Gordana Spasi}; klavirski sa-radnik: Vladimir Stanojevi}Julija Mihajlovi}, u~enica III raz-reda klavira:• „Muzi~ko prole}e“ u SmederevskojPalanci, II nagrada.Klasa: Dragana Risti}.An|ela Stojanovi}, u~enica VI

razreda klavira:• Republi~ko takmi~ewe iz solfe-|a u Zemunu, pohvala,• Takmi~ewe mladih solfe|ista uPo`arevcu, III nagrada.Predmetni nastavnik: Irena Si-mi}.An|elija Kova~evi}, u~enica VI raz-reda violon~ela:• Republi~ko takmi~ewe iz solfe-|a u Zemunu, pohvala;• Takmi~ewe mladih solfe|ista“ uPo`arevcu, I nagrada.Predmetni nastavnik: Irena Si-mi}.Jelena Stanisavqevi}, u~enica VIrazreda klavira:• Republi~ko takmi~ewe iz solfe-|a u Zemunu, pohvala,• Takmi~ewe mladih solfe|ista uPo`arevcu, I nagrada.Predmetni nastavnik: Irena Simi}.\ak generacije:Nikola Lazi}, u~enik IV razredasaksofona:• „Davorin Jenko“ u Beogradu, II na-grada,• „Saksofonijada“ u Smederevu, I na-grada,• Takmi~ewe drvenih duva~a u Po-`arevcu, II nagrada.Klasa: Tomislav Milosavqevi};Klavirski saradnik: Milica Po{a-rac Vasi}.

B.D.

~etvrtak 21. jul 2016.18 SportBilten

UUUU OOOO BBBB JJJJ EEEE KKKK TTTT IIII VVVV UUUU

Dok su u “Petrusu” {ahovski majstori odmeravalisnagu, klinci su na simultankama u sredi{tu grada,proveravali koliko su od {ahovske azbuke nau~ili.

“Udicom protiv ulice” je deo “Sportskog leta” kojirealizuje Udru`ewe sportskih ribolovaca “Mrena”.Najmla|i su se na Crnici uverili, da pored ribolo-va~ke sre}e mora da se ima i odre|eno znawe koje sesti~e dugim boravkom kraj reke i jo{ du`im pri~awem-sa iskusnim ribolovcima. Najboqe su ~ekale nagrade.

Stonoteniseri na ovom poligonu podno spomenikaomogu}ili su svima da se oprobaju, a me|u wima se nalazei budu}i igra~i SFS Borca {to je pokazalo iskustvood ranijih godina.

Sportske {kolice demonstriraju svoje aktivnosti, atako je bilo i na predstavqawu {kole fudbala “Tri”.

UZ REKORDAN BROJ U^ESNIKA ZAVR[EN [AHOVSKI FESTIVAL

DENIS KRAQ SPORTSKOG LETAVelemajstor Denis Kadri} iz BiH je podigao pobedni~ki pehar, a za wim

su bila dvojica najboqih na rejting listi, tako|e velemajstori, Ferenc Berke{iz Ma|arske i Bugarin Kiril Georgijev. Najboqe plasirani ~lan O[KPara}in je Milan Zaji} na 7. mestu sa 6,5, ili pola poena mawe od dvojiceprvoplasiranih. Na Open B najboqi je Filip Mihajlov iz Makedonije.

Na ovom, do sada, naj-mnogoqudnijem me|unarod-nom {ahovskom festivalu“Sportsko leto” (267 u~e-snika) titulom najboqegponosi se mladi velemaj-stor Denis Kadri}, kome

je ovo ~etvrti nastup uPara}inu. Po re~ima Sa-{e Jevti}a, vrsnog po-znavaoca {ahovske igrei du{e ovog festivala,Kadri} je igrao u `ivot-noj formi.

Wemu je uru~en slavodo-bitni~ki pehar, a na po-bedni~koj listi je na vr-hu sa sedam poena. Drugo-plasirani sa istim brojempoena je ma|arski velemaj-stor Ferenc Berke{.Na deobi od 3. do 9.

mesta na{lo se ~ak sedamigra~a sa po 6,5 poena.Najboqe dodatne krite-rijume imao je VM KirilGeorgiev, legenda bugar-skog i svetskog {aha, ko-me je pripalo tre}e mesto. U ovoj grupi igra~a na-{ao se i najboqi igra~Omladinskog {ahovskogkluba „Para}in“, MilanZaji}, kome je pripalo 7.mesto.Open B, kao i pro{le go-dine, obele`ili su mla-di igra~i. Prvo i drugomesto sa po 7,5 poenaosvojili su, igra~i mla|i

od 16 godina, Filip Mi-hov (Makedonija) i prva-kiwa Srbije u kategori-ji devoj~ica do 16 godina,An|ela Boji~i}. Zbog bo-qih dodatnih kriterijumapobedni~ki pehar odlaziu Makedoniju.Na deobi od 3. do 6.

mesta na{li su se ~etiriigra~a sa po 7 poena, anajboqe dodatne kriteri-jume imao je Hasman Xen-giz (Turska), kome je pri-palo tre}e mesto. Sjajnuigru prui`io je Para}i-nac Mom~ilo Raji} komeje pripalo 4. mesto.Priznawa su uru~ili To-mislav [aleti}, zamenikpredsednika op{tine,Aqo{a Gligorijevi}, di-rektor TO i Mom~iloMilutinovi} iz Upravnogodbora Omladinskog{ahovskog kluba Para}in.

[ahovski radnici iz Pa-ra}ina jo{ jednom su po-kazali visok nivo profe-sionalnosti i organizaci-je koji je neophodan zaovakav nivo takmi~ewa.Briga o svakom detaqu,sjajna renovirana sala ho-tela “Petrus” i visokaposve}enost zaslu`ni su{to takmi~ari i gosti izPara}ina odlaze zado-voqni i svake godine do-laze u ve}em broju, pa jeme|unarodni {ahovskiFestival “Sportsko leto“u Para}inu, ostao najja~i,najmasovniji i najboqeorganizovani {ahovskidoga|aj u Srbiji, isti~eSa{a Jevti}, predsednikO[K Para}in.

Memorijalni turnir“Uro{ Dini}” oborio jejo{ jedan rekord. Na ovog-di{wem izdawu turnira,koji ~uva od zaborava imeUro{a Dini}a, prvog {a-histe iz Para}ina sa titu-lom majstorskog kandidata,u~estvovalo je rekordnih140 {ahista iz 17 zemaqasveta. Me|u wima 9 vele-majstora i 13 internacio-nalnih majstora.Odigrano je 9 kola sa

tempom igre od po 10 mi-nuta + 5 sekundi po igra-~u za celu partiju.Prvo mesto veoma ube-

dqivo sa 8 poena (7 pobe-

da u prvih 7 kola i 2 br-za remija) osvojio je VMKiril Georgiev, legendabugarskog i svetskog {aha.Drugo i tre}e mesto sa po

7,5 poena osvojili su srp-ski VM Branko Damqano-vi} i mlada nada bosan-skog {aha i reprezentati-vac ove zemqe VM DenisKadri}.Na deobi od 4. do 8. me-

sta sa po 7 poena na{la suse petorica igra~a, me|ukojima i dva najmla|a, alii najja~a prvotimca O[K„Para}in“, IM Milan Za-ji} i 16-ogodi{wi Vuk\or|evi}.

12. MEMORIJALNI TURNIR "URO[ DINI]"

PEHAR LEGENDI SVETSKOG [AHA

Vreme je i{lo na rukuu~esnicima sredwo{kol-skog turnira na “Sportskomletu”. Finalne utakmiceigrane su po planu 9. jula.Najpre su se u me~u zatre}e mesto sastali Sensi-Pana soker 17:5. Pravagoleada.

Finalna utakmica Mikii sinovi-Crvena furija,odlu~ila je pobednika tur-nira. Miki i sinovi su bi-li ubojitiji i sa 6:2 doka-zali svoj kvalitet.

Pobedni~kim ekipima,ta~nije prvim trima, Mi-ki i sinovima, Crvenojfuriji i Sensiju, Tomislav[aleti}, zamenik pred-sednika op{tine, uru~io jepehare, medaqe, majice ibogate nov~ane nagrade.

Pored nagrade ekipama,Sportski savez je obezbe-dio i prigodne nagrade -

pehare za najboqe pojedin-ce. Najboqi igra~ turnirabio je Mihajlo Mitako-vi}, kapiten pobedni~keekipe Miki i sinovi, naj-boqi golman Nikola Ran-|elovi} iz iste ekipe. Pe-har za najubojitijeg strel-ca primio je Nemawa Di-ni} iz ekipe Sensi.

Pobedni~ki trio Ferenc Berke{, Denis Kadri}i Kiril Georgijev

U SJAJNOM AMBIJENTU ZAVR[EN TURNIR U MALOM FUDBALU ZA SREDWO[KOLCE

MIKI I SINOVI SLAVILI

Mihajlo Mitakovi}, Nemawa Dini} i Nikola Ran|elovi}

~etvrtak 21. jul 2016. Sport 19Bilten

Stranice pripremio: M.Ili}

GIMNASTIKA: Para}inske gimnasti~arkezavr{ile su ovaj takmi~arski deo sezone nastu-pom na Olimpija kupu u Burgasu (Bugarska). Krajje bio vi{e nego uspe{an javqa nam Marija \or-|evi}, trener. Para}inske ritmi~arke su osvoji-le dve zlatne medaqe u grupnim ve`bama i to ukategoriji mla|ih juniorki i seniorki. Pored ta-kimi~arskih odli~ja u grupnim i u pojedina~nojkonkurenciji osvojile su tri zlata i dva srebra.

Boje i ~ast kluba su branile i medaqe osva-jale: Iva Cvetkovi} mla|a pionirka, Jovana Ta-sevska i Milica Mati}, mla|e juniorke i Ma{aMati} seniorka. Ove devojke su se takmi~arskirazvijale pod budnim okom svojih trenera Nata-{e Avramovi}, Dragane Pavlovi} i Marije \or-|evi}. Sada sledi letwa pauza da bi opet u av-gustu para}inske gimnasti~arke nastavile svoj tre-na`ni i takmi~arski ciklus.

PLANINARSTVO-TREKING LIGA: Sokoba-wa je 9. jula bila doma}in 4. kola treking lige Sr-bije (specifi~nog savladavawa prostora svojstve-nom planinarima u {to kra}em vremenskom roku),na kome su dva ~lana Planinarskog kluba Javorakbila na pobedni~kom postoqu. Angelina Stefano-vi} je na maloj stazi za `ene (14,6 kilomatra i uspon780 metara) bila tre}a. Aleksandar \or|evi} je, ta-ko|e na maloj stazi, bio na samom vrhu pobedni~-kog postoqa. Naredno, 5. kolo Treking lige Srbi-je zakazano je za 21. avgust u Kosjeri}u.

PADOBRANSTVONa 21. Petrovdanskom

padobranskom kupu uPrijedoru (RepublikaSrpska) para}inskipadobranici bili sutre}i. Podtakmi~arskom kupolombilo je 10 ekipa izSlovenije, Hrvatske,BiH, Republike Srpske,Srbije, Crne Gore,Austrije, Nema~ke iKanade. Para}inskaekipa nastupila je usastavu: SvetlanaSimi}, Qubi{aNaumovi}, DraganObradovi}, StevanMileti} i MiroqubJani}ijevi}.

Na prvenstvu Srbije zapionire u Kru{evcu, 9.i 10. jula para}inske“{trumpfetice”, kakoih od miqa zovu stari-je kolege, nastupale su u{tafetnim trkama. Ia-ko im ovo nije discipli-na uspele su da zabele`evredne rezultate. [tafe-ta 4h100 (Barbara Stan-kovi}, Alisa Radojevi},Gorana i Zorana Qubi-savqevi}) zauzela je 12.mesto. Isti sastav {ta-feta samo u disciplini4h300 metara bila je da-leko uspe{nija sa {estimmestom.

Na 42. me|unarodnoj

trci oko Avale takmi~a-ri SFS Borac postiglisu zapa`ene rezultate.Najboqi je bio Du{anKrsti}, stariji junior.On je u kategoriji U20na 5.000 metara osvojioprvo mesto i pobedni~-ko odli~je. AleksandarMilojevi}, mla|i juniorna istoj distinaci - U18,bio je drugi. Mirko An-|elkovi}, veteran na3.000 metara, tako|e jedrugi. Dok su najmla|iMilo{ Marinkovi} iAn|ela Pani}, me|u tak-mi~arima iz atletskih{kolica odmah iza pobed-nika - drugi.

DU[AN [AMPION AVALEATLETI^ARI SFS BORCA NE MIRUJU

Angelina Stefanovi} i Aleksandar \or|evi}

PLIVAWE: Najmla|i pli-va~i Crnice, wih 13, nastu-pili su 9. jula na Kupu La-zarevca i pokazali da sudostojni naslednici prvoti-maca koji se pripremaju zadr`avna prvenstva. Osvoje-no je 12 medaqa od ~ega ~e-tiri zlatne, pet srebrnih itri bronzane. Najuspe{niji jeLuka Krsmanovi} koji je pro-gla{en za najboqeg pliva~amitinga u svojoj kategoriji.Ostale medaqe su osvojilemlade dame Ivona Pelivanovi}, Klara Mihajlo-vi}, Awa Rajkovi}, Ana Krsmanovi}, Neda Niko-li} i Iva Radisavqevi}.

Na letwem prvenstvu za juniore i apsolutno, odpliva~a Crnice najvi{e je pokazao Vuka{in Vu-kajlovi}, koji je osvojio tre}e mesto na 800 i 1500metara kraul.

Prvi skup igra~a i stru~-nog {taba SFS Borca od-vijao se 10. jula. Na prvomokupqawu bilo je dvadese-tak igra~a, standardni sa-stav sa nekoliko novajlija.Najzna~ajnije poja~awe jedolazak Dini}a iz Jedinstvai povratak Darka Mila-dinovi}a doskora igra~aFK Zemqoradnik iz Stri-`e.

“Staklarci” u me|uvre-menu tragaju za jo{ jednimgolmanom i vezistom. Ova-ko oformqen tim pod vo|-stvom trenera Marka Budi-sali}a je kandidat za samvrh tabele.

Sezona u Zoni Zapad po-~e}e 13. avgusta, a do tadaprema planu SFS Boracbi trebalo da odigra petkontrolnih utakmica. Ustva-ri, ju~e, dok je novina bi-la u pripremi, “Staklarci”su se ogledali sa Moravomiz ]uprije, koja je novi Zo-na{.

FUDBALSKA HRONIKA

BORAC NAOKUPU

JEDINSTVOSTARTOVALOKratak letwi odmor za

fudbalere Jedinstva zavr-{en je 14. jula, kada jetrener Goran Markovi}napravio prozivku igra~a.Na prvi poziv javila su sedvadesetak igra~a, takore-}i kompletan tim iz pro-{le sezone kada je Jedin-stvo briqiralo u ZoniZapad.

Po re~ima HristodoraUro{evi}a, predsednikakluba, spisak igra~a ko-ji }e braniti boje “zele-nih” u Srpskoj ligi - is-tok nije kona~an. On na-javquje dolazak novih igra-~a. On nije `eleo da “li-citira” sa imenima poten-cijalnih prinova, ali je za~itaoce “Biltena” nagla-sio da planiraju strate{kusaradwu sa Napretkom izKru{evca.

Prvenstvo po~iwe 14.avgusta, a raspored susre-ta timova zna}e se na-kon konferencije liga-{a, 4. avgusta, kada je i`rebawe ekipa.

PARA]INSKI DELFINI U DRUGOJ VATERPOLO LIGI - JUG

“POTOPQENI” KRAGUJEV^ANIU Drugoj vaterpolo ligi Srbije - grupa jug, odigrana

su tri kola. PVKPara}in do`iveo je jedan poraz i ostva-rio jednu pobedu, dok je u drugom kolu bio slobodan.Go~ - Para}in 11:7, Para}in - KVK Radni~ki 11:5

Para}inski vaterpolistii ove godine takmi~e se uDrugoj srpskoj vaterpololigi - jug, sa `eqom da ovukao i pro{lu sezonu zavr-{e u fajnal foru.

Na`alost, i ove godinebilo je odustajawa, tako dau grupi jug pored Para}i-na, nastupa KVK Radni~kiKragujevac, Kraqevo, Jago-dina i Go~ iz Vrwa~ke Ba-we.

Liga je po~ela 9. jula,igra se dvokru`no i zavr-{ava 13. avgusta sa 10.kolom. Prvu utakmicu Pa-ra}inci su igrali u Vr-wa~koj Bawi sa tradicio-nalno neugodnim protivni-kom, Go~om i odmah oseti-li gor~inu poraza, 11:7.

U drugom kolu para}in-ski delfini bili su slo-bodni, da bi se tek pro{lesubote predstavili svo-jim vernim navija~ima.Igrali su i trijumfovaliprotiv KVK Radni~ki izKragujevca koji je jedanod favorita za odlazakna fajnal for sa najboqi-ma iz grupe sever.

Para}inski vaterpolistisu pobedili sa 11:5 (3:1,

2:2, 2:1, 4:1). Ovako viso-ka pobeda “govori” da seradi o relativno slabijojekipi. Me|utim, rezultatzavarava, a dobrim delomzaslu`an je golman doma-}ina Du{an Popovi}, ko-ji zavredeo pohvale i odprotivni~kog trenera Ju-goslava Vasovi}a, nekadavrsnog i proslavqenog va-terpoliste.

Ciq na{ih vaterpolistaje odlazak na fajnal for,a to zna~i osvajawe jednogod prva dva mesta. To is-ti~u kapiten Marko Mi-lojkovi} i trener NenadKosti}.

Dok je novina bila u{tampi, Para}in je igraoi ~etvrtu utakmicu u jago-dinskom akva parku gdeim je doma}in bio novaj-lija u ligi Jagodina. Onaje objektivno najslabijikonkurent u ovom rangutakmi~ewa, nema “zvu~-nih” imena, kao {to jeslu~aj kod drugih timovapoput Go~a, napomiwe Ne-nad Kosti}.

Ve} naredne subote nabazenu “Presti`” u go-ste dolazi ekipa Kraqeva,

stari znanac Para}inaca,sa kojim se o~ekuje tvrdaborba u uzvreloj vodi.

U ovogodi{wem takmi-~arskom ciklusu za Pa-ra}in }e igrati: Du{anPopovi} golman, zatimDanilo ^abrilo, SewaStjepanovi}, Igor Mila-novi}, Andrija Petrovi},\or|e Mileti}, IvicaMarkovi}, Aleksa Dimi-trijevi}, Veqko Bogdano-vi}, Uro{ Jankovi}, Mar-ko Milojkovi}, FilipCvetkovi}, Vojin Aran-|elovi} i Vladimir Radu-la{ki. Pored pobrojanihigra~a, zbog privatnih iporodi~nih obaveza, u ba-zen povremeno uska~u Ne-nad \or|evi}, Neboj{aBiorac i Milan Jovanovi}.Ova ekipa je pod trener-skom palicom Nenada Ko-sti}a.

Na ~elu kluba je DarkoTasi}, koji sa svojim sarad-nicima omogu}ava nesmeta-ni rad kluba. Uz ovu eki-pu su i neodvojivi deoceline Nenad Jankovi}merilac vremena i Neboj-{a Ivkovi} zpisni~ar.

Luka Krsmanovi}

~etvrtak 21. jul 2016.20 De`urna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Op{tinska uprava, Tome @ivanovi}a 10Glavni i odgovorni urednik: Radosav Petrovi}

Redakcija: Zorana Ra{i} Peri}, Nata{a Stankovi}, Milivoje Ili},Jovica Igwatovi}

Telefon/faks: 035/570-409 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm[tampa: [tamparija “Komazec” In|ija Tira` 11.500

Kao i svake, i ove godineiz buxeta su izdvojenasredstva za kupovinuopreme neophodne Domuzdravqa u skladu sa zahte-vima te ustanove. Ovomprilikom ponovile su seStomatolo{ka slu`ba,Laboratorija i Medicinarada, a zanimqivo je da jeStomatolo{ka slu`ba zaodrasle dobila neophodnosredstvo prvi put posle 35godina.

Za ovu slu`bu kupqena jesavremena zubarska stolicai prema re~ima na~elnikadr Zorana Ne{i}a, to je“pravi poklon” Op{tine.

- Ma{ina ima ultrazvu~niaparat za skidawe kamen-ca, heliolampu i sveprikqu~ne instrumente,uz dodatak be{umnog kom-presora. To je savremenama{ina sa tri godinegarancije. Potrebno je jo{malo vremena da se pripre-mi za upotrebu, a od sep-tembra uslovi }e bitimnogo boqi za pacijente iza one koji ovde rade,zakqu~io je dr Ne{i}.Za Medicinu rada kupqenje audiometar za proverusluha za preventivne pre-glede, dok je Laboratorijadobila tri aparata.Milena Kosti}, na~elni-ca te slu`be, obja{wava da

su kupqeni binokularnimikroskop za hematolo{kuslu`bu, aparat za brzoodre|ivawe C-reaktivnogproteina i glikohemoglo-bina i aparat za dejoni-zovanu vodu koji omogu}avaboqi kvalitet rada celeustanove i koga vi{e ne}emorati da pozajmquju ilida vodu kupuju. Ina~e,odre|ivawe C-reaktivnogproteina je zna~ajno ustawima upale, za lekarakoji pacijentu odre|ujeterapiju, dok su druga dvaaparata vi{e va`na zarad zaposlenih u labora-toriji.A prema re~ima direk-

torke dr Vesne Vesi}, ove

godine iz buxeta oprede-qeno je za opremawe Domazdravqa oko 1,5 milionadinara. Posebno je zna~ajnazubarska stolica jer jezbog nedostatka opremebilo dosta primedbinezadovoqnih pacijenata,{to }e se sada poboq{ati. Posledwim rebalansom

iz op{tinske kase za ovuustanovu opredeqen jedodatni novac za pla}awejednog lekara i voza~a uSlu`bi hitne medicinskepomo}i i za kupovinu 19kompjutera za seoske ambu-lante, {to je neophodno zaumre`avawe u Integrisanizdravstveni informacionisistem (IZIS). Z. Ra{i}

Na osnovu ugovora osaradwi na realizacijipomo}i za poboq{aweuslova stanovawa inter-no raseqenih licazakqu~enog izme|uKomesarijata za izbegliceRS i op{tine Para}in,raspisan je javni poziv zakupovinu seoske ku}e saoku}nicom i za dodatnupomo} u vidu gra|evinskogmaterijala za popravku-adaptaciju te ku}e.Na konkurs se mogu jav-iti interno raseqenikoji sada `ive na teri-toriji na{e op{tine, aobrazac prijave i spisakpotrebne dokumentacijemogu da preuzmu u kance-lariji Povereni{tva uOp{tinskoj upravi.Za kupovinu seoske ku}esa oku}nicom pomo} seodobrava jednokratno u

iznosu do 1.150.000dinara i u vidugra|evinskog materijalaza popravku iliadaptaciju u vrednosti do180.000 dinara.Korisnik pomo}i mo`eda u~estvuje sopstvenimsredstvima u iznosu do50 odsto odobrenogiznosa.Prijave sa potrebnom

dokumentacijom predajuse u zatvorenoj kovertili~no preko pisarniceOp{tinske uprave ilipreporu~enom po{tom.Rok je 8. avgust.Sve informacije moguse dobiti u Kancelarijipovereni{tva svakogradnog dana do 15,30~asova. Kontakt tele-fon je 035/563-601,lokal 140.

Z.R.

Porodice Tani} iMiqkovi} iz Busilovcanastavi}e da se bavesto~arstvom zahvaquju}ipomo}i odborni~kegrupe Pokret za selo igrad-ekolo{ki pokret,koja im je donirala~etiri ovce. Vreme{nom Vitomiru

Tani}u je stradala kra-va, bra}a Miqkovi}(kojima je Vitomir deda)ostala su sticajem okol-nosti bez oca, a kako susvi izrazili `equ da sebave sto~arstvom, ~etiriovce za po~etak bi}eim osnova da daqe razvi-jaju stado, ka`u odbor-nici PSG BratislavMilojevi}, Dragan@ivkovi} i BojanStoj~i}, koji su obezbe-

dili pomo} prekoporodice Nikodijevi}iz Tekije.Ovi odbornici su za

ovce obezbedili itransport u Busilovac,gde ih je porodicaT a n i } -M iq k o v i }preuzela.Odborni~ka grupa

Pokret za selo i grad-ekolo{ki pokret kon-tinuirano poma`esocijalno ugro`enomstanovni{tvu, ve} jeobezbe|ivala u vi{enavrata invalidskakolica onima kojimasu bila najneophodni-ja, a poseban akcenatstavqa na selo jer `eleda podstakne mlade daostanu i bave se poqo-privredom. Z.R.

Sredina leta vreme jekad u ba{tama i uvo}wacima uglavnom svesazreva i sti`e, {to seda videti i na lokalnojpijaci.Tezge se zelene, crvenei `ute od sezonskog vo}ai povr}a, a {arene se odcena. Zbog toga str-pqiviji kupci koji upazar krenu u podne boqe

prolaze od ranoranilaca...A pija~ni raport glasi:

najvi{e je paprike iparadajza, od tri do 10dinara komad (paprika) iod 30 do 80 dinara (parada-jz). [qive su trenutnonajjeftinije sezonsko vo}ei mogu se kupiti po 40dinara, dok su lubenicepro{le subote dr`alecenu od 30 do 40 dinara,

za kilogram naravno.Na ceni su i banane -

140 dinara, dok su jajaba{ jeftina zahvaquju}idoma}im kokama. Jednose mo`e kupiti i za 6dinara.... To je dobra vestza qubiteqe kajgane ukoje spada i va{reporter, pod uslovomda nemate vi{ak holes-terola. Z.R.

Vlada Republike Srbijepotvrdila je predlogMinistarstva pravde ododeli sredstavaprikupqenih po osnovu odla-gawa krivi~nog gowewa idonela re{ewe o dodelinovca za 67 projekata.

Za ova sredstva konkurisaoje veliki broj lokalnih samo-prava, odnosno wihovihustanova, udru`ewa i {kola,a na spisku dobitnika suna{ Dom zdravqa i Osnovna{kola “Branko Radi~evi}”Popovac.

Domu zdravqa odobrenoje 1.236.000 dinara za projekat“Sti}i do pacijenta - uslu`bi zdravqa”, odnosno zakupovinu vozila, dok }e {kolau Popovcu dobiti 2.980.000dinara za izgradwu aneksafiskulturne sale. Z.R.

DOM ZDRAVQA I OVE GODINE KUPIO OPREMU BUXETSKIM SREDSTVIMA

ZUBARSKA STOLICA POSLE TRI DECENIJELaboratorija je dobila tri va`na aparata, a Medicina rada audiometar

OPREMAWE

ZBOG ZDRAVQA

SUGRA\ANA

Kakva je situacija uDomu zdravqa, uverio sepredsednik op{tineSa{a Paunovi} kojije pro{le nedeqe,nakon {to su aparatistigli, obi{ao ovuustanovu. On je rekao daje obnovqeno sve {to jebilo potrebno obnovi-ti, a {to su tra`iletamo{we slu`be.Radilo se i na obnoviobjekata uz pomo}Ministarstva zdravqa,a radi}e se i daqekoliko god je op{tinau mogu}nosti, zbogzdravqa sugra|ana.

JAVNI POZIV ZA DODELU POMO]I

INTERNO RASEQENIM LICIMA

Obrazac prijave i spisak dokumentacijemogu se preuzeti u kancelariji pov-ereni{tva Komesarijata za izbeglice

OBJAVQENO RE[EWE VLADE

O DODELI SREDSTAVA

PARA]INUNOVAC ZADVA PROJEKTA

NA GRADSKOJ ZELENOJ PIJACI NEMA ^EGA NEMA

HUMANITARNI RAD ODBORNIKA

PSG-EKOLO[KI POKRET

ZA KUPOVINUSEOSKE KU]E

[[[[ AAAA RRRR EEEE NNNN EEEE SSSS EEEE TTTT EEEE ZZZZ GGGG EEEE IIII CCCC EEEE NNNN EEEE .... .... ....

DONIRALI^ETIRI OVCE